опријана <ref target="#SRP19130_N3" />, а долазио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија П |
осподару било име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име <hi> спахија </hi> или <hi> чит |
лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан |
отац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и |
а ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатнијим рас |
ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, |
возденовић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо поша |
ом низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у о |
} Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје, полу нап |
{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са С |
га к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти о |
танијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да |
о брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с две кова |
<p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без |
> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља п |
адског пута, којим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, с |
оне предање наших словенских апостола, а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака |
стити.{S} Полуде, раздраже непријатеља, а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да |
и мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробо |
ма, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало |
власт ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо свој |
је све било лепо покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чист |
пише у најстаријим и најбољим изводима, а изговарам како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче |
шта не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{ |
железо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, |
оја су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S |
лаван султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, |
им оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и је |
еновић постављао <pb n="154" /> питања, а гуслар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пут |
ова и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опста |
ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Има |
ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закач |
S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити један по један.{S} Султан |
била само његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Ј |
у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав какав ј |
избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи сул |
ана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора |
ријарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна осећала се ов |
м Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Ота |
<p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче |
да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке |
ојводе <pb n="211" /> Николе Скобаљића, а код Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекив |
тето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, ис |
Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила |
сутра и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радоз |
коња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху < |
али из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови |
аље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграб |
а њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друг |
ога је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> |
{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке цариградским путем |
ли се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко |
м.{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланх |
н седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безаз |
едно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање н |
ладе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење л |
ња, па товар остављали себи више главе, а они би легали између товара и коња по заосталом месту |
они сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потп |
е био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су |
сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се нису дале променити поред свега што је Ј |
ила, фамилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да ту |
от је наредио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци |
који су се били позатварали у градове, а и своја су села почесто обилазили старајући се, помал |
ност властеле <pb n="158" /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе |
е личило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиротски владика и свештенство заједно са ста |
> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 1442, после бо |
он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору |
томоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци |
{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и п |
шту Смедерево и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по т |
ражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каж |
<p>Пошто су стално одрицали код судије, а није се могло утврдити другојачије ни за једнога ни з |
на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодличније од људи зап |
ампале као сад, него су се преписивале, а преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, |
е наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи. |
познатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи |
еновићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гости |
хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> |
атником, натакнута била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било |
апад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смело |
чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам да је |
давао трпези властеоској лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, сокол |
молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Св |
ораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</ |
манастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две |
оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, који никада не |
У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> |
звољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несугласицама и |
и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић |
куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту. |
осла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим в |
чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у о |
земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буд |
куд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега. |
старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе |
"> дьн </foreign></hi>, тако како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, ника |
Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} |
врћаше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} |
е ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са с |
рга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, д |
ења су оправљали или новима замењивали, а на топовску ватру одговараху такође топовском ватром. |
а кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја |
ао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у ниш |
ђ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се бр |
му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску им растурили и побили.{S} Страшан је то био гл |
и што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и |
ушница се налазила још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} |
лушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај |
и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци. |
живо су се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем према оцу Кали |
деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека? |
се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће |
исера, те поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито зад |
ени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једна |
доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том раз |
есу столове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p |
аније та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад |
људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село из |
е кротости, простоте и добросрдачности, а осуде лукавства и ненависти.</p> <p>Како је често раз |
гости седели частећи се и припијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на |
аоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти |
же своме постригу, манастиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и |
{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— |
војним старешинама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пош |
<p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задо |
ед су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу пр |
да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> |
најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му |
ује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде |
рвих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили |
е он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он мога |
ма кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шт |
ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, |
ека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отво |
је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији |
е сав био заузет <pb n="62" /> народом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је |
чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— |
били испуњени танким провидним платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, |
м.{S} И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} |
ије могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толик |
верност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у |
веље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} |
ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима п |
а Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши |
Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо |
е опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Т |
било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче о Александровом војева |
че спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из својих з |
} На једној страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би г |
оме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опомен |
а ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад сп |
S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај ј |
Отац Калистрат је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао |
ко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав |
а Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да |
Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и |
слим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не мог |
црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, |
вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све |
p>Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог није било могућно показати.{S} Ниш, ко |
одјекивале, коло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{ |
евојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се |
офији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на Србију пр |
еног непријатеља.{S} Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај |
ве три године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне |
а косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} А |
Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> |
> Сибињанин искрсне изненада и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред гла |
ачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, |
и знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српск |
шао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити |
ирица и једно каменарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беш |
стоку је било одређено нарочито место, а остало којешта продавало се по нарочитим склоништима, |
бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гв |
мах да остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манаст |
и.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да |
ори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Кали |
еновић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе. |
урски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како |
оме слузи његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само п |
оменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није о |
знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богоро |
а била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је |
ј који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга |
чни благослов они који се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога и онога света |
е сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита тр |
p>— Да његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигур |
тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху ц |
ланини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било нико |
гош.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.< |
ан.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} |
гли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судови |
оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио |
а обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, |
едну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио так |
и продати због трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ће |
селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећ |
е Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова мило |
ељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, зауз |
и се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало путове и пл |
} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи |
народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта |
вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на |
Јесам, честити судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} |
о једно дрво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на троножној столици замишљена седела |
руј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, |
не слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} |
јима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те |
друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> |
оли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га н |
или није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и с |
о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастир |
је гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је |
тију из даљих крајева властелинства.{S} А прослава крсног имена домаћиновог, Светога Томе, обав |
р се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а |
последњи останак од свога нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, само без зимскога прекид |
а у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја |
Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> |
ило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат |
p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели |
Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегава |
И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драг |
лао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би |
у се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правд |
као чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога донесоше као округлу синију од црвене ко |
од пропале турске београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При кра |
> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак |
енију Плетикосићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила |
теља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све др |
викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— |
оје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јо |
ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора се вршити. |
сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши с |
здам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити |
постане туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помис |
ити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиск |
сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер |
приликом нудио митром владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог в |
— одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош м |
таман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиља |
ку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мрш |
чена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> |
е чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Дра |
!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да с |
природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S |
и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда |
на мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Ни |
еш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши нај |
се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима он |
оју трговину, доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на пана |
лугу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разл |
власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи п |
ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам |
Они иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све |
изнања његова искрена служба народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живо |
ко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу |
е пријатеље, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу |
и, или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њи |
S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли |
олика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, они су, синко, непостојани, несложни.{S} Кад и |
он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће |
неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо |
то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престају пријате |
оје договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— А како мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Кру |
а се очекивати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклон |
И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос |
а му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оста |
, научили свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти ск |
имаће двадесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Казано ј |
раотачка вера једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша |
лтанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице |
и како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{ |
што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Кал |
е, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавн |
ла да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У |
овори она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове |
о је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p |
стајем при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ј |
али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али |
а своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна хришћанска оданост својој светој |
пуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да |
ба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимају |
ав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и |
/p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> видела није, премишљала је о исто |
на, и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} |
опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њ |
ник, удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош пот |
е Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Тр |
м све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати |
ругим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени |
>, којом су се издржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војшт |
ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Тур |
к, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно |
С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто вештином, Александар победио Кум |
е у присенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и старих предања најрадиј |
властела и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио |
а нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп б |
удили како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтен |
траховиту освету.</p> <pb n="234" /> <p>А споља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Тур |
милански господар Фрањо Сфорца беше 30 августа <pb n="257" /> 1454 закључио општи савез са сул |
штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 августа 1913</p> <p> <foreign xml:lang="de"> Bad Nauhei |
вићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога народа.</p> < |
ам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мал |
одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здел |
здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозден |
нији.{S} Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гостио млађи свет, к |
Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало је и |
>Отац Калистрат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти с |
бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, разговарајући се.{S} Жене и девојке су трчале т |
али су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред с |
тницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном |
е се на манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је |
овића.{S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па траж |
чне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник од косовске стр |
еновић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самоков |
{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место пок |
ао своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, а |
Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готово независне хришћанске земље?{S} То је |
макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се на родитеље моје и на |
ађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би куповала робље да нико не зна за |
ла за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан |
Новим господарима су они изгледали као агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа |
ара српска држава није била основана на административној централизацији и на једнакости права к |
властеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, округлим скупоценим огртачем, и пасао свој ма |
де непозната из језика са далеких степа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењала св |
е у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, па је ост |
а Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, зао |
а.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па |
, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију тих |
силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаш |
е и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спр |
а.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једн |
је су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га за |
деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш |
се према нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посин |
{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа |
шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хва |
људску. „На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко |
је у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, |
и онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Ми |
ка врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се |
о сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочек |
ади да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и |
ој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше |
рски Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, рече Драгош.{S} Прегов |
ао.{S} Један старији човек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са |
ако ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којад |
ља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто |
пре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако |
S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то р |
, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шт |
еду, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је |
не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од |
јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb |
Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар |
ставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако ми |
мо код маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те п |
а киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин |
није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да жи |
као насељеник, био прилично непокретан, ако само у потпуности врши прописане работе, али су те |
оста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио. |
а добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и предати се |
њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће кућ |
ије могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити кроз Србију да нап |
и кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна са |
кога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и за сељачк |
султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад |
ти што није моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властелич |
вовали, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он налазио |
акедонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш о |
е мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа |
и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом ме |
, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би бил |
ом била потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божј |
лу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Л |
ти своје достојанство међу народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као |
идиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увес |
ед ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и оп |
рестајали госпођини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимс |
можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама |
који су у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију |
тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.</p> <p>— Та |
маља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на ми |
, са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од п |
к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S |
ма најподеснија за показани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би |
зирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће |
аше Гвозденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шали |
о без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се пр |
Њихови делегати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима, <pb n="100" /> узимају да угов |
деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, не |
; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова њива приспела за косидбу, сви морам |
— Хоћеш ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити б |
би; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за наве |
не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја би |
и радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, не |
вете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262 |
снагом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, си |
ост, његову захвалност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у наро |
, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам ј |
свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску власт, па потврди Халил- |
ира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено ј |
же бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком. |
ко то? упита султан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо |
арода и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чи |
то коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калис |
одговори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, |
го <hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— Он |
и и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> |
Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано |
е ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на стра |
ада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријат |
на Гвозденовићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је |
ро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турск |
а, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле од кретања војс |
де чинило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S |
ако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према |
от калуђера, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању |
S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се прод |
У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео |
које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, |
о каткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога бра |
дељени <pb n="104" /> по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одр |
показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонасл |
м начином ништа не можете учинити.{S} И ако учините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да |
и којим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало |
ожју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта |
и извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они п |
?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онд |
нце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: <pb |
неверницима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За |
есе своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар |
ваља и склањати испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима |
о особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушност |
ј се познатим путем опет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем окренули.</p> <p>И ак |
стирски је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Ме |
е буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, рани |
су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави |
, пречасни оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели |
—54 почела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану Мехмеду није требало много од |
о ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановим |
повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у ког |
а света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Кал |
силом а <pb n="149" /> нешто вештином, Александар победио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом чит |
ом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александар применио чак и на издајнике својих непријате |
егде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, тога истога дана, и гласници цар |
зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако |
ија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја с |
потоња велика сила и слава непобеднога Александра.</p> <p>Прича о Александру младићу и детету |
приликом, читао <title><hi> Живот цара Александра Македонца. </hi></title></p> <pb n="14" /> < |
је згодно било што су главни противници Александра Македонског били Персијанци.{S} Византинци с |
а тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Д |
ом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Александров био онај исти који је онда био противник и |
етен с Александровим освајањем и кратка Александрова похода онога света, и по том смрт његова.< |
ене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александрове македонске војске од сто хиљада људи.{S} З |
крајњих делова света, који је уплетен с Александровим освајањем и кратка Александрова похода он |
ександровом.{S} По том су редом пратили Александрово покоравање Атине, Рима и осталих царстава |
мрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој Роксандом, ћерком Даријевом, и о казни ко |
тао, а Којадин слушао чудновате приче о Александровом војевању и тумарању с војском по свету.</ |
итоме Даријевом писму и мудром одговору Александровом.{S} По том су редом пратили Александрово |
Аристотеља и Омира, која се помињу при Александрову васпитању, нису много дражила радозналост |
обојица како су онда војводе саветовале Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или л |
непобеднога Александра.</p> <p>Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је |
два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом Македонском и о Тројанском Рату.{S} |
у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Македонском.</p> <pb n="20" /> <p>— Султаниј |
S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинове, да му |
S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је као младић ступио на престо, војводе |
а варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се пову |
Миљом, својом другарицом од детињства, али није опажао никаква особита <pb n="132" /> осећања, |
ти.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по другим зн |
ат.</p> <p>— Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе |
и.{S} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На питање о |
бегове не излази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време сп |
а девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар |
а их је једнако подупирала и оправљала, али у одбрани нимало попуштала није.</p> <p>Султан је М |
са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода није нанела ника |
окаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— Устани, покажи се, како |
лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађив |
> <p>Оптуженици су са засуканим рукама, али забринути стајали пред две ватре гледајући како се |
зуст две три велике књиге живих песама, али је увек много распитивао о књигама, и питао Којадин |
ахаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} Страховиту тајну запрепашћења, стра |
је није поменуо у својим наговештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је доб |
леда задовољан и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч сул |
ки, одупирао свима својим противницима, али како су се, најпосле, противници сви сложили и дигл |
} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одго |
ни је могло бити преко шездесет година, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> |
одговори госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p |
еву?{S} Оставио је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас |
н о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може прими |
смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко Србиј |
споте, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се |
ци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> < |
Није мала спрам простих сељачких кућа, али као кућа једнога властеличића, далеко је мања и нез |
буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Европа је патила од једног |
ого дражила радозналост наших читалаца, али су се чудили како се у детињској игри показала већ |
ебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, кој |
ио је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци |
оворе султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању |
а те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу ј |
својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дван |
на далеко унапред смишља своје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебр |
ирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, |
сно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с т |
или није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са |
частог, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било ок |
то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> |
би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} |
тина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо влас |
не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима пословима који су се тицали кућног и породи |
ри деспот, знам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике ник |
, рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казив |
.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратница |
Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода. |
је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том ис |
праотачкој вери, одговори царица живље, али он чува верност своме господару.{S} После онога што |
хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па |
га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, |
а он је имао уздања у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна са |
м.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те |
дакле, у главноме било никакве промене, али опет турски спахија није био оно што је био српски |
четку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског Мира (1444) опет били уступ |
султан показиваше најбоље расположење, али не говораше много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће о |
Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу мора спустити.{S} Треће нема ништа. |
ладаоцима и господарима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И |
штен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из |
погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је |
од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо. |
униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојеви |
амо у потпуности врши прописане работе, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих бил |
полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, |
идови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, које су се могле за ча |
власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и кли |
а то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био д |
агош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано копкаше ш |
да <pb n="81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не м |
то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахи |
судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао |
но упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са свим ту |
на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сва |
косићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија је |
отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с к |
.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу во |
град.{S} Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било |
.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту |
ерно одговорала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије |
добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p |
онело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господаре. „ |
осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S |
ој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на |
ој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, мо |
.{S} Нису још дошле последње заповести, али се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S |
оштар у изискивању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држе |
ио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да н |
стима покорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, сво |
нез Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мехмед махну руком заустављајући га.</p> <p> |
ер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „ |
о је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} |
ном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница не |
деспот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно с |
ницима он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки |
пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим прек |
урци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не |
згубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то |
на Косову.{S} То се смирило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Дан |
} Народ ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слав |
тан Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с вели |
рани пропагандом католичком и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се устан |
а.</p> <p>— Може бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царств |
ношћу одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће |
<p>— Не мислим на то, одговори Којадин, али морам признати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Бо |
м ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</ |
p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну сте |
је отац име и значај породице уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у |
га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешко било уда |
је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвесрдније благосиљам, рече деспот с убеђењем.</ |
та Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не пла |
.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и |
— никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p> |
бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани н |
?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, какв |
/p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" / |
ијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да |
а их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} |
је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да ус |
на ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да |
Калистрате!</p> <p>— Благосиљам, синко, али тешка срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј неправд |
Плочник, истина, није манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој |
о била многобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се наш |
евојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој |
као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта |
ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> час |
ачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{ |
р; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} |
кле има право, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с |
ету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти деспотств |
е да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског капетана, т |
с бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих |
шта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, али све не треба веровати.{S} Има султан доста своје зе |
атили смо се здраво, одговараше младић, али задовољни нисмо били много.{S} Досађивала нам је вр |
лепо, говораше властеличић Плетикосић, али чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све |
случај заступа тако звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале случај или последиц |
у.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазревање, њена озб |
Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да |
намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у |
елики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у То |
нко Плетикосић, властеличић у Плочнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован човек, беја |
а?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта |
ала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам |
нам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље |
током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и |
сцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопи |
штован човек, бејаше претурио педесету, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с |
га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори |
дни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје накрај краја |
</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у г |
ристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, склонићемо га накрај краје |
ове на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели хранити се храном спремном за оп |
/p> <p>— Господару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на о |
</p> <p>— Све је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Док |
ека чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта то управо значи тек кад је зло у само |
од Валенције, под именом Каликста III, али он борби против Турака није могао да стави на распо |
љна.</p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора н |
и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе. |
први <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора гово |
лико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} |
благо, још један само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам |
ничку војску удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка вој |
е воља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш |
о туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко |
отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста с |
бојној оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да |
сподара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога д |
есте, и хвала му за то најискренија.{S} Али није то доста према мени самој.{S} Ја се лично нема |
у су најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, |
а од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> |
тајући руку како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у |
на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвозденовић гледао по |
на сусрет својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту морала задржати.{S} Градић пиротски са |
иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља господарева били су старији од сваче |
ао да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не с |
е молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{ |
ем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да |
авио бегством земљу свога господара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши |
о на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с ј |
м?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га |
S} Работа је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нов |
ори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храб |
куд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мис |
заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n=" |
х на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је на њихову вра |
ја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио педесету годину живота.{S} Не осећа |
ојска разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипа |
калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хришћанског служења |
користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду |
ујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крмет |
ћи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинит |
еду треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба добро погод |
м очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна ц |
и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност престаје.{S} О |
епше одмара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мало верује |
Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо покази |
, па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а д |
звршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} |
, како обично раде западни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што |
положај којим можете бити задовољни.{S} Али ја сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето |
бљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори |
?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зеб |
синко, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После |
, да га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, |
ву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војск |
о, барем као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисл |
ишта, што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим д |
кава пропало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И т |
ст Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— |
и му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и саветовања.{ |
ругојачије одело, другојачији језик.{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваља |
— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи |
дији.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судиј |
ам оче Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, д |
ице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S} Први пут сам |
ило мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренут |
јвиђенијом и најбогатијом породицом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће |
Господару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да саз |
одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти |
јој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је политика неприступна за захвалност и за нежност |
оју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, |
.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега б |
и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао првих дана напред с |
тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, |
њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Д |
општити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака к |
био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Свој |
а оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар |
едно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако |
дали; срце вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, ал |
/p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћане у Царигра |
е осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо |
ке би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу ос |
<p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима н |
златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред и на црквене об |
да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниј |
пушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих врата и улака |
Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код кућ |
ду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ст |
се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саста |
о окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је |
сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан |
лик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није он толико ценио колико два мла |
својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се |
Деспотство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици није било јединства.{S} Једни |
на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор |
е бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће света вера наша, остаћ |
вић никако није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер ца |
исам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на то помисли |
и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба |
ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и |
ало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се |
реме, одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти си |
Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозден |
бити извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако о |
им не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба |
ди споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно п |
се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је |
гове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али католици, одговори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко |
То би било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, не заборави трпљивост, не заборави |
реха, синко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, |
еспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено з |
ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га |
а ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и жи |
уговање....</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, у |
време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам преговарају како је деспотова политика сасв |
ару!{S} Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S |
душевио пророчким одушевљењем.</p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не |
рговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и |
ао што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи с |
били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја з |
замоташ чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један |
у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није достојно српскога народа, пред којим |
— Хвала ти на том разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родит |
зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика свагда показала да су, на |
} Како можемо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господ |
с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поносом који му млађано лице прекриљаваше.{S |
ојом женидбом, одговори Којадин суморно али веома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} |
рање, миловао је тонути у уживање тихих али величанствених природних дивота.{S} Леп изглед на п |
о пута око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко не |
огодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео гр |
а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану |
а је јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама његова појава наново развес |
да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је |
његова властела нису боље чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем с |
овачке власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред |
у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху |
} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављ |
Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпр |
свакоме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидо |
аслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је |
купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећ |
га народа.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се |
прегледати од силнога народа.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, господар жупе на |
огородица, у којој је Немањино подружје Ана, света Анастасија, установила женски манастир.{S} М |
е Богородице чекала је царицу игуманија Анастасија, седином украшена старица са десетак калуђер |
у којој је Немањино подружје Ана, света Анастасија, установила женски манастир.{S} Моја је жеља |
ла у храму своје прародитељке, Немањине Анастасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене з |
рехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистра |
послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели храниоци свеколикога људског делања, забаве као |
свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нем |
ста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драг |
чећи такође своју свечану <pb n="60" /> антерију и мећући на се свој златом искићени зубун и св |
удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској политици.{S} Царица Мара, деспот |
мо, рече Драгош, очевидно више наклоњен анти-турској политици по што по то.</p> <p>— Камо да мо |
арају како је деспотова политика сасвим антихришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч султан |
а авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} |
ео и приповетке, и. нарочито, различите апокрифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба завета, и |
, и. нарочито, различите апокрифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна свети |
апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна светитељска житија читао је у сласт.{S} Манас |
би се то противило предањима словенских апостола?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, на |
, јербо су оне предање наших словенских апостола, а оно што су апостоли оставили, само се чува |
наших словенских апостола, а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака светиња.</p> |
вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> <p>И |
српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном раскр |
ве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се помињу при Александрову вас |
се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нис |
хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђела у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су |
Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници код Пр |
хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и Арханђелову призренску, и свето-стефанску, и грачаничку |
најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{ |
.</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архимандрит Калистрат замоли епископа Венедикта, <pb n= |
манастира Светог Николе у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од људи, на које је |
великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим живота, којим је ра |
жји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, којом мене поздрављате |
сподин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит Калистрат, игуман манастира Светог Николе у |
пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита Калистрата, нашега општег и много цењеног |
е скоро дупке напунила.{S} Глас старога архимандрита, доста снажан, одјекивао је о сводове храм |
а.{S} Све велике манастирске старешине, архимандрити и игумани знали су Милојка гуслара.{S} У П |
очио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше |
ларнијем и најчувенијем онде међу њима, архимандриту манастира Светога Николе, Калистрату.</p> |
у редом пратили Александрово покоравање Атине, Рима и осталих царстава по Европи, причу о славн |
пред посланике.</p> <p>Тако се свршила аудијенција кнеза Гвозденовића код султана Мехмеда II у |
ше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по |
а стави на расположење ни одушевљење ни ауторитет којим се још служио папа Никола V.</p> <p>Усл |
ече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак из Скопља |
ђује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну медљаниц |
ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ал |
Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се |
ком султану освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко |
ог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ уз |
вили; остали смо непрестано заједно.{S} Ах, купите нас, добри човече!</p> <p>Трговац проговори |
лар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на |
се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљи |
ем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, бла |
зачки халат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украша |
После узећа Цариграда, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржа |
о којешта из домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега с |
иноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пред |
нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмекши, бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и т |
љ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи т |
чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S} Около чесме је све |
онај исти који је онда био противник и балканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весел |
анастира, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које с |
е хришћанским победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се |
тпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је |
једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагорично (Куман |
онице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним |
на Шишатоваца из манастира Св. Стефана, Бањског, свадио с неким властелином око продаје манасти |
рског здања, окренутог планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу |
у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се |
, и Светостефански Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манастиру Свето |
путовања у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Кали |
да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са западом те да види има ли сми |
х граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владислав ј |
е.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S |
го не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја |
анаест километара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је повелико село које је припадало властелин |
Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.</ |
бору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, п |
Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде |
тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше |
месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отп |
отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пу |
хнуће Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју |
омоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ј |
ла, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Он |
аја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити |
м с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и |
ом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека |
Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило изми |
стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их там |
ти Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S |
ни наредише да се на насртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго |
а га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане кугле.{S} Многобројни топови |
ог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дан |
коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па су га руком хватали, не п |
мље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n="272" /> било је раскли |
више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{ |
к клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамниц |
ске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине б |
едала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у отвореном црвен |
љаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Ал |
бродарска опсада <pb n="273" /> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, |
Београда.{S} То <pb n="275" /> султана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 2 |
.{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <pb n="137" /> властелина |
а тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири к |
ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, к |
нање народне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне гост |
<p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако у |
оћу исплести из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равноду |
p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она в |
, Гвозденовић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начино |
а.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не |
е мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвали |
а испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа |
га учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је наш |
смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте за |
од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се ни |
— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далек |
жасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога |
Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити н |
на, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Ту |
свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доб |
тац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у стол |
х стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезник |
, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У сул |
од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} |
м.</p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Угарск |
ед се находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа |
час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без |
ом ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако стари. |
никада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за љу |
/p> <pb n="49" /> <p>— Султан Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближ |
обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућива |
ада није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру |
на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног руж |
S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама; великих здања није било.{S} Град је сав био у |
собици на мекани одморник, па продужи у башти започето пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ро |
ници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих к |
аспитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам других великих црк |
оску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почел |
рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епи |
стелину Витомиру Гвозденовићу поклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко |
ро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису могле бити без оца |
6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу |
о таквом је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан |
Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; радовали су |
хнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било |
Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозден |
ио на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога Калистрата, |
е могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозден |
ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињан |
ед главном турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад с |
њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њим |
еновић није могао присетити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке м |
дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гв |
ла два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљ |
ком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио |
ојасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамил |
а што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненада сукну |
је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље |
остаде без <pb n="278" /> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим, којега су п |
бити нимало на турској страни.{S} Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одр |
цу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињанином на је |
турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Сибињани |
м турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва |
је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе пр |
Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољ |
асницу на носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу свога господара.{S} Али га је господар н |
вио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном опелу госпо |
набави, испроси или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе |
часова своме сакривеном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са |
S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегунци силне, многобројне војске турске, која је, пре |
Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбун |
ци су већ на више места преко порушених бедема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја о |
за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У т |
њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му ни |
и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука |
ично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебе |
е за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво џарање штапом, да се |
ади Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега б |
ту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега с |
аштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, разговар |
а себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега ј |
тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају |
ржећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне с |
м ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којад |
ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? упита Гвозденовић радознао.</p> <p>— На |
весним снебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом |
"205" /> <p>— Смириће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј м |
о стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{ |
иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже?</p> <p>— Не покорава се никоме; неће да чује за т |
радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чу |
сркивао, зажарише очи.</p> <p>— Честити беже, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако |
и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи |
а из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— С |
вац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао му д |
игде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? |
S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то |
и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове ве |
зна села, празне тргове, празна насеља, без живе душе.{S} Изгледала су <pb n="230" /> чудно та |
и гледала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино средство остало у |
оше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb n="278" /> главе и |
оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да о |
ас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слободно, доби |
и у оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином намером |
о ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју |
на те дужности стрпљивости и благости, без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су |
је био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања и двостручења.{S} Према војницима он |
ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слоб |
покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност нов |
му поверени <pb n="181" /> на продају, без новаца.{S} Властеличић, свађалица и приличан насилн |
би Гвозденовићу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу |
Време ће показати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме |
ом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да |
ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поме |
све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у |
S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости |
> војштатик </hi> наплаћивао од свакога без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад |
растао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто ј |
ега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вам |
градовима и православним државама свима без разлике, тако је узеће његово <pb n="202" /> значил |
се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} Јован Кап |
изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb n="278" /> главе и наже бегати главом без обзир |
ришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Панкратије, који |
сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па |
оће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. |
воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, његов |
ести.{S} Најоштрије казне употребиће се без поговора и без оклевања против оних који би се ухва |
в научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите поро |
ном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је о |
јама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасн |
ах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да по |
све друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пр |
рије казне употребиће се без поговора и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправ |
ље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чи |
ом погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и ве |
ко он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} |
ан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да |
и борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах |
у приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рад |
воје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо и |
е.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како с |
је издала наредбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен |
веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, о |
, све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистр |
ој лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без па |
цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S |
чи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и тр |
!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Ко |
ти, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави са |
трата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помо |
ом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манасти |
и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади пом |
b n="278" /> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим, којега су полу мртва носи |
па видећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заштите, излети са својом војском из града, |
властелинова била као град, а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> <p>Отац Кал |
када је на то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисл |
Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да жи |
поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми |
заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уш |
одличног у сваком погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђењ |
{S} А нараштаји пролазе као лишће, само без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позо |
е вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе народне не простре густа |
амо по изузетку.{S} Једноничио је скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија мана |
} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одговори отац Кал |
ш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што о |
већег вероломника, што је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених |
к остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена |
ече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{ |
м неповерењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи р |
то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога весеља колена јој се спустише на ћилим пред |
адеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и цвећем.</ |
и; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином.</p> <p>П |
.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно пр |
им разговорима с њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, |
ет испропадао од чемера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</p> <pb n="292" /> <p>Ко |
ије.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у |
рашњи раздори; Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су |
узи његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само пусто у |
<p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, |
p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш |
бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше |
отеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта |
и тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, |
собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S |
глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да |
искати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем |
видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше б |
а задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свак |
дмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да И |
сам, честити Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара да помо |
еђу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехме |
Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну служ |
властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела |
му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држа |
је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет своју красну домовину, најлепшу земљу, |
им одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очеку |
обро, биће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино р |
Деде збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити б |
/p> <p>— Добро, добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете. |
озденовића његов стари познаник Ибрахим-беј.</p> <p>Новембарско јутро беше једва свануло.{S} На |
head>XV.</head> <p>Наш познаник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне |
мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не за |
чити се?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S |
ке из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима |
прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком углађеношћу молити |
днеш, упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> |
беђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-б |
агдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских |
гова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште. |
e> <p> Српски летописи. </p> <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јави |
ан силнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљан |
да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у в |
оже бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} |
султана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, макар да је |
у.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у на |
узели своја места, велики везир, бејлер-беј румелијски <ref target="#SRP19130_N2" /> и остали, |
а ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да причека.{S} Међутим тога истога часа изд |
ђе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим других десп |
дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те ј |
ице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беја читаву <pb n="74" /> софру разних понуда за послуж |
тијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше претурио педесету, али се здрављем држаше тако д |
образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања султан |
Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све с |
знаменитог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који |
родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким караваном од триста |
на за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје |
ли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј румелијски <ref target="#SRP19130_N2" /> и о |
зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима то је теже. |
ео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на |
p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} |
ти душу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, к |
>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјаница, забодена у скупоцену свилену чал |
тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су понајвише слободни људи, или туђинци |
је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очију, широких меснатих образа |
рбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је повелико село које је |
вор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Властелинство се његово пружало од Топли |
ијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета бо |
рица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И |
ви у своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за по |
Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, |
е населила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној добро |
е била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозд |
луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу |
постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео а |
а и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о ку |
а дана често служио епископ топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић |
Михаиловић <pb n="219" /> властелин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред те |
ви се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденов |
има на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак цариц |
властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, |
: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске према Косову; |
n="47" /> и клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари где |
јих је младост претворила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су се момци ме |
ло човека који би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} |
и боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у |
p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се п |
пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По т |
а војводе саветовале Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради |
ан црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса што |
адао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал ра |
спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p> <p>У време у к |
ипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене н |
о је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма најподесн |
а, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању извршене. |
ај пољуби.</p> <pb n="28" /> <p>— Имате белешке од уговора? упита деспот калуђера, ради потпуне |
тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александрове македонске вој |
пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих ниских столица, позната оруђа |
ме дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет < |
дговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај ман |
и и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази вел |
пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима у |
<p>У гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим п |
/p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. |
страт, игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо врат |
/p> <p>Игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од људ |
ада је изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе свом |
књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере препис |
непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупациј |
и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одм |
от Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му ду |
хмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на ре |
448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да |
данде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Бел |
к висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хазди |
ред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле |
ира Лавре прошао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те |
.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати |
.{S} Долазак новога српског старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце бил |
аве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, коли |
е водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с је |
ти.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат мо |
поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са |
жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркв |
достојанственике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, |
с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на |
мпано у Модерној Штампарији „Пијемонт“, Београд 1913. </p> </div> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <di |
овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибиња |
граници његова непријатеља, Угарске.{S} Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ћ |
њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио мило |
шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна царица М |
амошње приморје.{S} Султан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји ил |
поту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1456 зауставио је процес и забавио султана М |
S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволских кола вукл |
реди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> |
ј град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново г |
идина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружаних и напуњених војницима, да се |
ојска купила око Београда, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и кад се |
а султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико |
рђева автономија.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готово независне хришћан |
око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београ |
омбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} |
јску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако је истина, заист |
ролазити кроз Србију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро п |
нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није у томе |
оворило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се ипак би |
рес.{S} Султану се после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира |
с однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке цариградс |
е потпуно користи том приликом.{S} Он у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних |
ити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} |
ријатеља.{S} Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај опет оп |
уха.</p> <p>После кратког времена града Београда готово није било изнад земље.{S} Топовске кугл |
може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" /> ту |
ехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле |
е имао једва толико војске да Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војском |
ране и ратних потреба и тако становнике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град |
а видео се из далека изнад целе околине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до поло |
опет опије храброшћу и уздањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима |
S} Султан Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју властиту пропаст и штету, коју ни |
ир Караџа погибе од хришћанског топа из Београда.{S} То <pb n="275" /> султана баци још у већу |
раја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, |
има.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом без д |
тан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску оба |
гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад су под Београд носили оружје и другу во |
шљајући каква се страшна борба води око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрет |
из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> <p>Деспотове старе размирице с Угрима и с |
ва скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику Београда, своме зету Михаилу Силађију, поручи да и он п |
Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заштите, излети са својом војском |
ају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с |
сет и пет хиљада људи од пропале турске београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом |
које је пре педесет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су предста |
одине по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћанима није одмагао.{S} Хришћани су |
даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Између турских и угарских гр |
четком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља и долове око њега |
е није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехме |
ором деспотових доходака, по томе пут к Београду, остављајући деспоту земље између Мораве и Дри |
о с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје, а ос |
Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за султана и ње |
уђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 августа 1913</p> <p> <foreign xml:l |
ме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{S} |
по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по необичној живости у турском стану |
имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била на ко |
пођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нароч |
зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег |
а не малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од по |
че.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва, прођоше поред њега да м |
га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их како на красним коњима јаш |
S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, у оно време, редовно дог |
живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео К |
ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове где у |
мамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к дво |
ја је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога царства и с целога истока пут Бе |
жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, зарадићеш неш |
ога властелина и господара.{S} Пошто су беспослена властела много времена проводила у лову, и п |
је била многобројна, и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учин |
ме се служило пиће онима који су хтели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, који су п |
ом и погодба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен јед |
а Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У См |
новића двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу |
м стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, к |
возденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од П |
.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југоза |
отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и да |
ечано примила посланике свога оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с |
ах за тим.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, |
е продужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши уда |
двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће пред на |
кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљега реда.{S} На трећој прекр |
рат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио пророчким одушевљењем.</p> <p>— Али, оче |
побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио уста против јадне царице, те ућута кад му |
ест путира, све окићено драгим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Ново |
ране чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— |
агим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху |
{S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није мог |
коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао не могућ |
јадин Гвозденовић.{S} Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са |
pb n="252" /> утврдио.{S} Његова одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој нар |
не војевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао 30 септембра 1454 распис свему хришћанству д |
дину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, |
ом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника |
ne unit="subSection" /> <p>Десетак дана беше прошло од овога разговора.</p> <p>Царица Мара беше |
свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је |
{S} Посада није била многобројна, и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало |
е султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека п |
од овога разговора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево ј |
сподара, милански господар Фрањо Сфорца беше 30 августа <pb n="257" /> 1454 закључио општи саве |
ји је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архиманд |
ехотично му не испуштајући руку како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се ст |
p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам |
против Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот |
се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један манастирски момак мотраше на |
ив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта ј |
седала била.{S} На једном крају дворане беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Мест |
ом Којадином, Миља се једно после подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла ј |
еличанствен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога старешину и народно |
рад.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе ту |
је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Кали |
ош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о |
м крају панађура, у једној лепој ливади беше остављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао |
Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо |
д су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш десп |
>XV.</head> <p>Наш познаник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гла |
одби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га уста |
чким караваном од триста коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се |
еву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош ос |
о, кнез Гвозденовић са својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{ |
в Турака.{S} Услед тога расписа наређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра 1454 у |
>Изгледали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, ен |
о.{S} Његова одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замен |
је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену д |
корачаше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске ми |
азивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа |
к Ибрахим-беј.</p> <p>Новембарско јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао |
е било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, некадашњи Којадин Гвозденовић.{S |
о путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, удри неве |
} С друге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зеленим шипразима и красним плаветнилом н |
Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље |
у, њихове синове и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња он им показива |
ки био често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти |
Смедереву с извесном војном силом, коју беше прикупио ради своје властите сигурности, деспот је |
и одређених јој положаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњил |
а у скупоцену свилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и господско турско одело као на паши.{S} |
јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога |
рсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу |
онога парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S |
Султан Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници него |
ило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисоко ти царство, боље него и откуд с |
то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим |
вима свију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што |
ободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнав |
о и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих |
преда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни реч |
путовати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} |
и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад ми |
страт.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи |
атио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама |
ито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле |
судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим и |
озденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О |
ао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није б |
е и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-б |
као, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш о |
а има међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрат |
во, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу д |
ље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао време |
али на вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S |
е према теби милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог б |
Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и |
ихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, так |
бија већ у половину турско царство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике ко |
бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега |
е Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним ил |
у од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи ве |
Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чуј |
нко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима |
на једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некакав мађиј |
S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратр |
ј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут |
унима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је |
омремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би |
препоручивши своме највештијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су |
S} Нишевљани су представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно |
за женидбу <pb n="119" /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали д |
Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећ |
и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне |
ављање празника најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе |
и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мен |
ти шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна послуга њихова. |
а бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то |
а.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега бл |
бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Н |
деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у |
ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоску хаљину, као поповск |
.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић |
не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p> |
ће узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то сул |
реба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје |
, одговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се са |
и да одговори на питања султанова, која би му тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је |
ета, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистр |
ена домаћиновог, Светога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Вл |
<p>— Не знам, одговори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми |
еле, калуђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор |
ику града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће о |
есеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске столице, и — то |
а у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила п |
у Гвозденовићеву властелинству.{S} Она би Гвозденовићу напомињала те дужности; без ње би он на |
раше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p |
лазили посетом, или из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S} И коњушница се налазил |
о свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} |
арске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове стра |
не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени |
води у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} |
нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, о |
сне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео Којадине? почеће Драгош, лагано коња јашући |
ај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта |
а ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} В |
шио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успроти |
ати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гво |
служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} |
би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p> <p>— К |
д за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите |
вију користи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и пород |
ни?{S} Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи |
несташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, |
шубару увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путов |
у најрадије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опр |
један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије <pb n="295" /> смиривало, кад |
ола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта м |
ута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за |
ину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао. |
еодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у о |
ан сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси |
и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања |
аровитије <pb n="295" /> смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се |
ти жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то |
та је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико друг |
во и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале |
рописани број научених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предс |
каква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би |
луђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гусл |
Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застав |
је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мал |
n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписа |
упитаће царица радознало.</p> <p>— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у примор |
.{S} Говорите ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни |
рцима; њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоки |
н од преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита |
Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари об |
луђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у свој |
коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној нос |
поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно сво |
радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о п |
ата и нечисти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што је п |
баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било |
тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звон |
се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, ко |
за цео живот изложи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао жи |
ним просторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале би с |
ли старога хришћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, |
спреман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је |
ојадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао читање каквог започето |
Чим би турска војска ударила, фамилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градов |
у кућну потребу служила сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она у |
{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио |
ожај да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика |
којим га је изговорио, задовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам |
ваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна тур |
кли каквом граду или утврђењу, зазујале би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Н |
еба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потв |
ти.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилније |
ојадин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио |
овода није <pb n="210" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења бил |
од јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, удара |
пу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он |
а Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништ |
вог, тако одличног у сваком погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то |
и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора |
ене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ читаше |
о ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манасти |
забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наред |
амо отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{ |
овића.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима послови |
иче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</ |
с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића |
едну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он с |
ко схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p |
до гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том |
S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} К |
мен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипа |
благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе остав |
е он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на |
урцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И |
а то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на с |
могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још |
{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и о |
ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или ма |
пор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели нава |
о од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практ |
S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изаз |
вања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Уг |
} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркв |
тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њ |
S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb n=" |
а виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан сав |
ли на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готов |
гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису бог |
те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који |
Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде |
нске столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p> |
што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и овамо; кад се само не би ми |
ојих присталица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је било под цар |
њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{ |
та, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрос |
ање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу |
{S} У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно |
ложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p |
штро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је |
не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег |
И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени |
дравље од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у |
деновићу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме м |
вој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{S} Главно је |
мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту |
милије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турској в |
другога сабора хришћанских држава, који би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруара 1455).{S} |
им или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељства, |
их подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће |
изуст, и од њега није било човека који би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком |
т према непослушнима и према онима који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знају |
било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све вите |
оји су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век преписујући и путујући из манастир |
одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или се |
" /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?... упита чисто |
оговора и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправности или у непослушности.{S} |
реме дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће празнично рухо, пове |
менију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденови |
ше нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, к |
и су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтел |
олико тренутака весеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске |
аћој служби свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, ко |
што би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу по |
е та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац на расположење старешини, да о |
госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С та |
S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чи |
товар остављали себи више главе, а они би легали између товара и коња по заосталом месту галер |
им би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило р |
ла крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш |
би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као |
аношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епископ топлички из Беле Цркв |
око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискоч |
а прогутати и понека погрешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија с |
и, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p |
вански капетан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекај |
ао.{S} Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <p |
> чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајућ |
међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било дочекати напад његов.{S |
интерес и довијати се, мислили су којим би начином нове прилике требало окренути у своју корист |
.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом тач |
би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српске власти, проговори Драгош, очевидно се |
се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска војска ударила, фамилије би се склониле у збе |
нима који су највише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалством, говорили су да ће му доћ |
сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да почну католичк |
забраним и спремљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се |
ђењу, зазујале би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани оп |
трату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква |
ити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће |
за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очи |
корој будућности, час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброчинст |
доносили сви празници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна |
вало манастирско властелинство, Којадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или |
ликом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, па |
е Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само в |
ника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да и |
уле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ пр |
и примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом кој |
Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} |
жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се каз |
Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа |
адића.{S} Стаменијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадин |
ио Александар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никад |
.{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече |
мој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва |
била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место н |
{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађе |
слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једн |
је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа |
му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што |
обукао у стајаће празнично рухо, повео би соколаре, који су соколе носили на рукама по ловачко |
га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистр |
им забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и ра |
и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Која |
једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је |
рема нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и |
ога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља з |
мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би |
ша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слу |
и су у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију, та |
Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола |
овори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одго |
рницима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то |
а и склањати испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завл |
познатим путем опет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем окренули.</p> <p>И ако ве |
де свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније с |
вницима, да употребе сва средства, како би о томе известили што пре све војничке старешине и во |
ве власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S |
ба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један ст |
и владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога задатка требало.{S} Енглеска и Францу |
на била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} |
, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг |
ом.{S} И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам |
медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било |
ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље |
морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку |
ца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се нај |
времена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гво |
треба да покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и о |
само што ми немамо преписа.{S} Требало би само препис набавити, друго ништа, одговори отац Кал |
.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То |
свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад |
ш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, к |
д не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла |
нило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би се они |
потурчити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити |
залудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућн |
еновића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвозд |
на рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао господару властелину, у којега су, међу |
ру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу бил |
да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта ј |
о.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> |
такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање Стаменијино, њен разговор о неуда |
Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не |
ар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То |
седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати |
лози и у покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синк |
е људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српск |
ије ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи |
скреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О то |
У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S |
пољског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Богу и служби |
нити.{S} Само не може бити свачије, што би особита царска милост једноме теби могла дати.{S} Па |
вакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански кр |
арод поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше бр |
агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже н |
много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке |
утака код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити поводом његовог знаменитог разговор |
воме примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу |
еле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди изм |
да му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата |
са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долаз |
им тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичке хришћане узбудило, одуш |
каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако б |
се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Рас |
обуздавају и држе у умерености, као што би требало.{S} На једној страни је било самовољство, а |
пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће б |
, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог ра |
храном спремном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За народ изађе наредба да |
и.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, |
аву, старајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела |
жевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен |
ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то противило предањима словенских апостола?</p> < |
би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би |
Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша |
{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба д |
ом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче о Александро |
пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје властеле за заповедника.{S} |
рошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац на расположе |
плаћали погођени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом род |
на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако науче |
за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки ма |
о путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се |
шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за |
од липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад би |
за перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта б |
енопољу имала веште агенте, преко којих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} |
е, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао |
цара Стефана Душана, као и Цароставник библијски били су штиво, које је отац Калистрат препору |
тији човек мучно могао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, него су |
врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Драгош улази |
ође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јач |
ли је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био кри |
отпуне телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевно |
ном месту, могле и превући воловима или биволима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци |
на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су |
марио за западњаке, који су му њиховим биготизмом и великом оданошћу <pb n="61" /> к својој ве |
"290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он |
е, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војске да |
су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало ро |
уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио |
S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! з |
медереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан |
е, у време о коме причамо, године 1450, била већ претурила тридесету годину.</p> <p>Као треће д |
скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледалаца и учесника.</p> <p>Други |
осићева, ванредна црномањаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" |
стране, ослањајући се уза градски зид, била је малена <pb n="53" /> властеоска црквица Светог |
ем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностр |
, међу собама с једне и с друге стране, била пространа дворана с великим столовима и софама уна |
а манастирска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског здања, окренутог планини и |
рда постеља, застрвена неком поњавицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто |
ма своме врховном владаоцу и господару, била непослушна и самовољна.{S} Средњевековни властелин |
а.{S} У таквом је стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу па |
ница се налазила још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} К |
простије него данас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} Момци су трчали да свако |
насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја из куће никада ни |
нски превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како ј |
е Цариграда.{S} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и |
ени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисан |
а у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја била политично дело, те је она у харем доведена и за су |
с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, п |
били.</p> <p>Кућа властеличића Миливоја била је нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а |
учени су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је б |
или су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} |
Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, с |
иста.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје |
је, на којој су турска господа поседала била.{S} На једном крају дворане беше спремљено за пиће |
и господар.{S} Поједина велика властела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бива |
а доста околне властеле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да |
новила женски манастир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којим |
о приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српског народа у ср |
Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи грани |
адина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати све ш |
да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу |
за иностранство.{S} Нарочитим робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребн |
ве.{S} Велика једна столица с наслонима била је једина одвојила од намештаја најпростијих ћелиј |
а велика је врста тешких послова везана била с млекарником, са сиром и маслом, које су власи до |
нало се да <pb n="108" /> је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску |
и Зонаре о историји, која су преведена била на словенски, животи Стефана Немање и Светога Саве |
Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па |
је вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хришћанског служења Богу, јер ре |
} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло изв |
мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{ |
их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били тол |
ле Топлице.{S} С тога су његова осећања била осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мис |
ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особита милост, којом је султан при ступању н |
етао деспотску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султа |
лу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} Застирке су на часној трпези |
нин може достојати раја.{S} Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст сло |
је ова домаћинска страна оца Калистрата била са свим затворена, јер он с њима о томе никада ниј |
а.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И то је било све |
вету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинс |
дним у њу убоденим златником, натакнута била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу ст |
стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе |
лика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, радила, нудила.{S} Стала |
ткуп састави.{S} Повелика халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, исп |
Његова добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као |
у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина његова путовања, све у нади да ће му се исп |
о задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} И то му је манасти |
етикосићевој.{S} Миља Гвозденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, |
зном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили |
еђу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је |
или одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда један исти сложан отп |
је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био |
госпођом Плетикосићком.{S} Стаменија је била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром |
рсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве |
јој кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога |
е тако за усплахиреном гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова пролазило |
о са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} П |
мена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливо |
, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња порука старога Калистрата.{S} Млади игу |
полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb n= |
тима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода |
е мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозден |
че пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном мило |
о по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико великих властела, међу којима |
а да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин |
ве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се |
} Варош није више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сиби |
жа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Оси |
исоким путницима.</p> <p>Царица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук звона и уживат |
госпођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је била служена у малој игумановој трпезарији само за оца |
сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и главни извор неспокојних гла |
каква је.{S} У последње време царица је била веома забринута, те тога ради није више мислила ни |
олитву оца Панкратијa.</p> <p>Царица је била средњег, складног стаса, у расцветаној лепоти жене |
сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла је д |
, ређајући по крилу красне ките које је била поизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{ |
генција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви образовани људи из |
но лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него |
пот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у |
ском скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} После су настале трке коњске, па трке |
ђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан златним |
иру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним клицима сусретао |
гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је |
.</p> <p>У Законику Душанову нејасно је била означена казна за паликућу, па је позније неко, по |
е на престоно место у дворани.{S} То је била на неколико степеница узвишена пространа галерија |
ашњи стан властелинов, чардак.{S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом |
е био превешен неки замотуљак.{S} То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.</ |
сподској, гостољубивој кући, као што је била Гвозденовићева, меда је много требало.{S} Исто так |
управљати тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Гвоз |
али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n="141" /> <p>Псетанце Шанино које |
збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествичника <title> Рајска лес |
што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и судиле н |
м победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столица васељенског патријарха, столица православљ |
рилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те |
летњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио м |
старијим, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад ни |
>XI.</head> <p>Стара српска држава није била основана на административној централизацији и на ј |
аник Јован Капистрански.{S} Посада није била многобројна, и она беше сустала беспрекидном борбо |
ива наша приповетка, интелигенција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Го |
} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако су молили Бога да их опет бар |
сад више ни у каквом месту најглавније била црква — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа |
г јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстрељивање заврше |
стане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} |
с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла в |
ј искрености и оданости.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње |
је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, која је радознало гледала |
адском путу.{S} Кад прегледа како му се била распоредила цела војска, он даде знак да се бомбар |
ати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима. |
оју мајку известити.{S} Ствар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико м |
шило зидове градске.{S} Варош није више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Пос |
киња царици се у последње време највише била свидела Стаменија Плетикосићева својом отвореношћу |
римицала се својој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозден |
ужила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} А |
еман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је ле |
ка све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Бе |
у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен |
доше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и изве |
иљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некакав мађијски врт самога мириса и |
су дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одличн |
и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у |
е уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо др |
ата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у којима су му јављан |
гло диже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи |
Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна, и ударила је силно, али је и на исти |
ерама и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У |
то ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукам |
к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила војска.{S} Топличка војска такође се већ |
ракари </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бринути |
вало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} М |
Према тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нарави, према велик |
гарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несугласицама и крвавим распр |
алуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође присутна.{S} Један је оптуженик био окривље |
уме се да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта проти |
спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо ве |
боте биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се вршила над главама с |
.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По то |
ти са соколовима.</p> <pb n="106" /> <p>Била је читава свечаност кад се спремао већи лов са мно |
жале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих г |
иво су се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем према оцу Калист |
/> куће Гвозденовићева и Плетикосићева биле везане и суседством и службом, Којадин и Стаменија |
шаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку оче |
а собом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} И силна војска поче нападати и гинути |
г Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче одређене три ћелије, у ко |
н каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница за најодабраниј |
ладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, кој |
{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских удараца.{S} |
нданта, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпо |
која се садила.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим сунчаним мест |
ло пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су |
ове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с једном већом или мањом сухот |
врши прописане работе, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих била господарска сам |
е уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле поређане у једној дугачкој улици, једна спрам друг |
ворена.{S} Застирке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ |
од Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том о |
оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског влаха како с |
у прорачуњеност у понашању, нису нимало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стам |
ри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто с |
се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у све |
с је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, замишљене, показујући дубок умни рад |
тка требало.{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобним задевицама и у међусобном неповер |
неколико места покидају ланце којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се изм |
ле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести <pb n="236" /> да уз послужење оп |
="186" /> одличним домаћицама, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка.</p> |
рске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за |
унавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напа |
ело је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, ко |
анастирске краве, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку више манастира, и нарочито сво |
арочите уљарске меропашке куће, које су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, да би по |
изабра једну клупу међу многима које су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво. |
ком властелину, за оне нарочито које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купљење |
ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S |
ељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама; великих здања ниј |
било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" /> |
на Србију преко Пирота.{S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву о |
ј да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се нису дале променити поред св |
тру спремали, или се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С |
есто народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћа |
мао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n="160" /> од ове самовоље, макар да |
тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћани |
ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону |
уди у народу, они који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велико поштовање пр |
ли коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сва |
како су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевен |
аваоци овога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна д |
ну, у којега су, међу послугом његовом, били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовим |
} Отроци или робови, колико их је било, били су искључна својина њихових господара, онако исто |
заиста, <pb n="92" /> по светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао. |
ку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Но |
према прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога манастира.{S} |
млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и |
ацима хајкачима, ловцима и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Ма |
цима.{S} Али уговори и воља господарева били су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзм |
пе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три с |
ља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на отку |
S} Готово сви образовани људи из народа били су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, |
</p> <p>Насељеници сељаци средњега века били су, нарочито на великим властелинствима, подељени |
овника, Призрена, <pb n="177" /> Скопља били су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговц |
опље усправљено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и н |
браном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном |
у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошто се парада свршила, <p |
лавни противници Александра Македонског били Персијанци.{S} Византинци су у својој књижевности |
ота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су понајвише слободни људи, или туђинци, често Грц |
ли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци |
деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био |
ајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли |
у, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи |
одавали што је требало онима који су се били позатварали у градове, а и своја су села почесто о |
{S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао рад |
> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини |
атили из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво, одговар |
о неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници вере.{S} Новим |
енија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она природна наклоно |
шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гво |
сти били задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати |
о Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалством, говорили су |
емном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За народ изађе наредба да се сав скл |
>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стамени |
ана Душана, као и Цароставник библијски били су штиво, које је отац Калистрат препоручивао њего |
више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њих се указивало |
Турци су заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имал |
ба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одг |
Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посвед |
иступише Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упу |
а, који су њима на личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} |
ртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске |
су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа властеличића Миливоја била је нека оп |
а та села, у којима су становници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој работи. |
ци којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао одржати |
имали су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоценим млетачким засторима.{S} У ист |
чких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли како треба, ост |
ике, столичице, жбаниће и остале ствари били су довукли по читава кола својих израђевина.</p> < |
ом оданошћу <pb n="61" /> к својој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућнос |
и земљи и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти с |
чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак кој |
свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољни!{S} |
а тврда дисциплина, којој су подвргнути били калуђери.{S} Којадин застаде, и племићска поносито |
истину.{S} Велики и искуснији мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да често случа |
а Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био м |
би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели наваљивати у густим гомилама на град, и как |
збије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно |
са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала от |
о дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети |
лави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник је Мехмед већ имао држа |
гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигура |
зи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба напити у здравље домаћину |
им гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Зна |
и они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оч |
гов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Г |
} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собом несложн |
одговараше младић, али задовољни нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се м |
ворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш з |
не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S |
ома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и заступали су мишљење да се |
у их после Сегединског Мира (1444) опет били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и |
идина и неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ дос |
за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике одвео је Гвозде |
испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била |
дити и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се |
о властеличића под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био пр |
ст; многи су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p> <pb n="44" /> <p>Да приђемо једној |
не на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихов |
ајала кола или двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су б |
алуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али није |
би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна ист |
ива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају само са силом, да се с |
ражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј о |
који су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена ње |
и туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних крајева, који су свом в |
има или крагујима старали.{S} Соколи су били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице о |
стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пел |
прими поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци |
це, одмах испод воћњака, распоређени су били купушњаци Гвозденовићеви.</p> <p>Неколико дана пос |
овцима и о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе притиска неспокојство, неизвесност, |
елинов и фамилије његове.{S} Прозори су били испуњени танким провидним платном, а на средини је |
ојасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, разговарајући се.{S} Жене и дев |
ђе, трајали унутрашњи раздори; Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дет |
се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друг |
ead>III.</head> <p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године |
астица.{S} Једна депутација, у којој су били: владика, протојереј градски, старешина градски и |
<p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властел |
, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци, који су путовали даљ |
може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна |
неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред с |
стелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве |
ику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} Служене су још две три софре |
ова забава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојство које је тај разгов |
у.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или ни |
бро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада није |
д Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису били пописана војска, него добровољни најамници.{S} Још |
урђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толико заокупили послови панађура, да нису имали к |
и је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и от |
а и воћних сокова.{S} Место је, такође, било узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb |
ли добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити |
бистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би с |
убља и распоредом послова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно |
ебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек |
ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им |
је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Празан простор у градићу био ј |
еном руком.{S} На њему је, на послетку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ерг |
S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове другога реда.{S} |
к усмено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовић |
.{S} Никаква повода није <pb n="210" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против свак |
ацало на зидове машинама <pb n="272" /> било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове г |
м коњима, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> |
телад.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме |
оле у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место би |
овићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију |
ам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S} Какви су раз |
{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} А |
, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је ба |
и цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар гот |
ш с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ |
време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави б |
сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин |
у реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне историје.</p> <p>Међу тим |
нова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она |
и.{S} Лов са соколовима или с крагујима било је одликовање којим се није смео свак забављати.{S |
аредбу о збеговима.{S} Народа по селима било је још не мало, забављена о својим сеоским послови |
надстрељивало.{S} Међу другим стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с ј |
ца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље много више него што се данас и помисли |
страт себи давао од читања и размишљања било је у домаћинским пословима око куће и у воћарству. |
{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали |
ба одлични јунаци и војници којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крај |
само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка |
непослушнима и према онима који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући му н |
ћем.{S} На згодном месту испред градића било је <hi> потециште </hi>, место за трке и остале ју |
ао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим ула |
тарински углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина, игум |
за захитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрмљено плочама, а около је било више кл |
S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво |
аним двориштем.{S} На средини је зграде било огњиште <pb n="48" /> с великом наложеном ватром.{ |
ромене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и |
на пољицу испред градића, где је такође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{ |
и су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарско) од онд |
ало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињ |
писаче одређене три ћелије, у којима је било увек свега што треба за преписивање: хартије, кале |
путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу. |
одељак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у ком |
и је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној о |
еред, наше самовољство.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже |
авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа |
ао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S |
Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> и под ко |
који су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, жељна уживања, весе |
ад на заседу почети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о д |
к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и повратка |
с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} |
b n="141" /> <p>Псетанце Шанино које је било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици |
које је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових |
штиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Једноме се в |
ине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој половини маја.{ |
д је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, про |
ко смета свима пословима.{S} Свакоме је било у глави како се спрема нека велика промена, и свак |
ска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је било наслужено кандило.{S} С друге стране, отворен вели |
ене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} З |
ји властелин из суседства.{S} Најпре је било надстрељивање, за оне који су за то вештине имали. |
е мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и |
Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешко било ударити, и |
и не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео цариградск |
је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} |
што би требало.{S} На једној страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплин |
очело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у м |
роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местим |
У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, као што ч |
своју тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерско него свето |
марио за забавну књижевност, у којој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома по |
јску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на К |
ено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у гради |
Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенство, калуђери из околних манас |
нскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе |
питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову |
по нарочитом церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови с |
ост војника после тога случаја тешко је било испричати.{S} Кратко време после тога, Јанко <pb n |
што је припадало властелину.{S} Село је било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурене п |
о лепо покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у |
веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци не |
међу једног и другог места остављено је било место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и пр |
опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе |
је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наред |
ча и предсказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи |
ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} |
Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто |
шио реч, дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на т |
још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима била је ј |
ади вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 14 |
колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је |
ад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на плани |
своме господару.{S} После онога што је било на Златици, после Варне, после Косова, деспот више |
о значење у срцима народним него што је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је |
мислило да се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики ју |
је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито место, а остало којешта продавал |
сим обичне пријатности.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких наро |
д је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим |
их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед избрисао као да |
седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега, г |
е био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушено страстима и ниским пожудама, пун |
ио је скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је проводио |
очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ уве |
м и значајем своје породице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али |
пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на с |
ином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату |
што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућама својих села које ће ка |
н о многоме собом старао.{S} На њему је било свеколико наређивање о обради њива, винограда, воћ |
то би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између својих отрока (робова) који ће вр |
е, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особ |
пхе.{S} Отроци или робови, колико их је било, били су искључна својина њихових господара, онако |
да су се одбранили само зато што их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и |
ила је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет г |
до краја.</p> <p>Простом народу још је било најлакше.{S} Пређе је његову господару било име <h |
римиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино средство остало у самој Угарској и у њеној, |
а.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренул |
риповетка, у Србији, осим градова, није било готово никако потпуно слободних људи.{S} Властеоск |
а њима заблисташе оклопи и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не з |
вео у њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да |
опа је имала војску властеоску.{S} Није било никакве користи од тога што се војевању на Турке с |
књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву пространу околину Беле Цркве и |
изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подручја који су |
стражарских коња.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толики људи, нареди одмах да ос |
машни.</p> <p>У тим крајевима тада није било много црквених имања.{S} Мало који од великих царс |
осподару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и ос |
но опкољене баштама; великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен застав |
није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви земаљски језици |
>— Шта је било?</p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирског млина |
недеља војевало, а успеха великог није било могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турс |
трговима или варошима.{S} Насељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкоље |
едњим часом. <pb n="218" /> Још се није било стишало у народу ни оно мучно расположење које се |
ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се пока |
зару.{S} Али у деспотској породици није било јединства.{S} Једни су добро разумевали прави смис |
омислити може.{S} Нејаком и слабом није било места покрај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб |
о онда кад никаквим другим начином није било могућно пронаћи истину.{S} Велики и искуснији мисл |
ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— |
тког времена града Београда готово није било изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које се ба |
овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> |
.{S} А тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу |
асака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једног и другог места остављено је било |
ле топлих киша.</p> <p>Село се још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула |
ржао и којим би оружјем најпробитачније било дочекати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, |
оће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже |
рите ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{ |
ити спахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве промене, али опет турски спахија није био |
је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} |
говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде слова подарена, онај је |
гову нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ |
и му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калис |
властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова ко |
акође их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњено зебњом.{S} Нису знали колико ћ |
иру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро п |
ани заробише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са с |
и испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада неки др |
исури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под собом |
што не промени? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одго |
тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио |
"156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач б |
да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди |
има сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И дес |
истрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, с |
би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редо |
или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао |
еба да покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и оста |
дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{ |
и и у покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, |
е примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Бо |
ића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што |
ољен дубоким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао |
погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путник запит |
ли мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S |
ивим рачунима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{ |
а они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и |
се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те прода |
нгали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и |
српскога народа, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистр |
ић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не |
се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се н |
тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе |
слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разговора велик |
ни све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се |
земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српске власти, проговори Д |
еба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркву и вел |
колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај по |
ожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног п |
а и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да |
узето из византијскога права; оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама.{S} |
е дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, оп |
о бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су |
шину тога турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да га у |
ици начита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се |
Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин |
е су за скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке године давати своме властелину проп |
било насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чи |
омилама на град, и како је њихово одело било широко, ово средство необично помогне.{S} За кратк |
о тога у младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту понов |
омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу |
ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу |
оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари |
знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра Македонског би |
е је копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље и на њему, на истој висини као и јабук |
обожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га онако радо с |
рио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Д |
м смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће |
а могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити как |
ногобројна послуга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, |
д њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па |
ће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузето <pb n="173" /> лиснатим продавницам |
за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} |
дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што б |
а се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Кр |
и и слободњачких села није на том крају било никако.{S} Становници градова и тргова, Пирота, Из |
ој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-б |
је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кос |
најлакше.{S} Пређе је његову господару било име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име |
о га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозде |
ет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност једини су дим и |
мио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Пут |
о само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетик |
који се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с |
брог старешину и при мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} У већима је било и одеље |
та 1455.{S} На његово је место, истина, био одмах изабран Борџија, владика од Валенције, под им |
њишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: неколико лонаца |
себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослу |
е Богородице, задужбина Стефана Немање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотим |
била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта противност оца свога.{S} Добар и покоран син, |
уше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јов |
ељеник.{S} Истина је он, као насељеник, био прилично непокретан, ако само у потпуности врши про |
то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, идући у При |
едном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које с |
са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној заповести једнога турског |
ц Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су ње |
Чардак, главно станиште властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић ј |
х жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, |
м мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, |
помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз |
е у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од људи, на које је и удаљена околина глед |
дњевековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да се то данас |
телина.{S} Гвозденовић је <pb n="79" /> био дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне |
вратар објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Копријана <r |
дакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, н |
ражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и м |
могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче |
{S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој |
однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих година, прилично пун.</ |
од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слаб |
а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде ви |
м освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> |
ме заступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда |
Александров био онај исти који је онда био противник и балканских хришћана.{S} С тога су се на |
обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује |
Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему не |
лели и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска н |
ти.{S} Градић пиротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је н |
јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови љ |
у да га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њ |
преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижев |
ко је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога |
<p>На цариградском друму испред Пирота био је читав панађур.</p> <p>Једни су продавали разна ј |
Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих |
паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</p> <p>— Има право в |
великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту |
ој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n="62" /> народом, а око Немањиних цркав |
иђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба обр |
ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је |
вали.{S} Тако је непријатељ Александров био онај исти који је онда био противник и балканских х |
тварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p> <p>— Кад би се преви |
} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га мога |
ени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо |
огао предвидети.{S} Као што је Цариград био круна православним градовима и православним државам |
ресовала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које |
је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су в |
стока, и манастирски момак који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да ја |
на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога ст |
лику количину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, сул |
ју, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се топио у телесном у |
и, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, онај ш |
постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увућ |
аву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко |
ри морачкога манастира.{S} Над свима је био каравански капетан, Дубровчанин, заклет код дуброва |
и псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} |
битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртв |
који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замотуљак.{S} То је била половина срн |
омили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} Насељ |
каква јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Ка |
о да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина, игумана, који је све то присво |
атови оставили тешке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више |
анат војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спрема |
ти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Ниш |
="13" /> <p>Престолонаследник Мехмед је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непор |
> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео сл |
е и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> |
али, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао право. |
зивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и н |
> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јав |
е, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога |
ро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може |
и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајал |
е бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и и |
су непрестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су пор |
говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела ј |
на уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> |
ићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављала наше читаоце и опом |
е певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, не |
вор међу Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова |
отица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп у деспотовој породици, види се по томе што с |
ио је већ претурио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца Кали |
.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј |
е била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле ос |
и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требал |
енија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, и |
да било око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у својим намерама и ми |
стрела могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скину |
лом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се по |
или при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда ра |
сили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требал |
поузданог породичног живота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њега н |
ви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког прњавора, и онде је на његову рану м |
љена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био обузет <pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на |
ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних план |
ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с |
ло под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његово |
а истој висини као и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толико широк да је кроза њ |
граници с Турским Царством, издељен је био међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, кој |
и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује с |
младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена нежнија природа.{S} Није м |
старешина војнички, <pb n="59" /> он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је умео |
и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе кр |
Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и значајем своје породице, ми |
дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разликовао в |
и двостручења.{S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем п |
сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко |
о.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" |
деновићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и |
су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вери и |
како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главн |
о учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{ |
амо жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече го |
ом у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стубе н |
/> с великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што |
буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога |
Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гуса |
корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} |
.</p> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Људи |
опет турски спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикн |
да му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, з |
пио у телесном уживању, султан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у с |
јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих с |
друге стране Топлице.{S} Плетикосић је био млађи команданат једне чете Гвозденовићеве у време |
елину В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања |
куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Д |
м руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Калис |
ро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше се сл |
оноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, |
ени живот манастира Студенице.{S} Ту је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи |
шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако ба |
ли јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, там |
више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном он |
о.{S} Такав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је |
n="284" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденови |
е промене, али опет турски спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да |
ек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови остав |
ости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— О |
ова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није с |
ш гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он ж |
благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линиј |
ве земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само насељеник.{S} Истина је он |
, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као што је |
веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} |
ледњи час.</p> <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву н |
м дошао да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чинило му се да војска не чини потп |
непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући |
и и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме чисто исп |
а дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске удружи |
олитика мира и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за |
Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше властелич |
а су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од млади |
и сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Т |
ио уговором.{S} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Сул |
жу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопо |
њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе |
да, пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте |
вега што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258" /> па д |
и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А |
као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра |
ота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S |
S} Свакога је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобн |
главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, |
Гвозденовића, он је још за неке работе био дужан помагати своме великом властелину, за оне нар |
свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и ради |
пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Нико |
ултан задржао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота |
на турске операције.{S} Наспрам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији |
ин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истица |
је и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се да |
ло.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим шанчевима чекаше га |
спот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац Кал |
га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на |
ињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио ку |
} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га |
иђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет. |
а.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да изба |
уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је н |
о.</p> <pb n="95" /> <p>Намештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком |
савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз др |
теоско одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, властелину В. |
пред само онај који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, к |
тијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку |
вља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања његова искрена служба на |
И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, који је знао све финоће хришћанске вере, д |
еспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му |
, у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш к |
и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало шт |
е.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није нимало марио за западњак |
љивости, издржљивости, верности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време |
сла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{ |
иких властела, међу којима је у Топлици био стегоноша, <pb n="39" /> властелин жупе Топлице, Ви |
сина Лазара.{S} Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско мест |
та, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb n="289" /> је новим земљама |
о?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> |
то зарађивало, и манастирски је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало вел |
умевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} |
насељавани су рибари, којима је задатак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и л |
" /> и дворскога живота.{S} Такав човек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{S} Заи |
поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или где би била нар |
<p>Нарочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, ј |
овце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у Точанима украо нека |
такође присутна.{S} Један је оптуженик био окривљен да је једнога трговца из Прокупља предусре |
ложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несуг |
} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем з |
преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристаде на мо |
дик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Мехмеда II, имао ј |
потврђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће о |
арога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је свако |
ару 1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да |
его у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точани |
била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који г |
и само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушава |
гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гусла |
у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало |
година.{S} Најстарији му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља пр |
ање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби му ништа |
и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра- |
а је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом и понашањем оличена верност и |
{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она бра |
је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао |
га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице |
вама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара и великог челника над војском, |
ке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана |
ош деспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту порезу која се звала <hi> војштатик </hi>, |
шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе |
шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милој |
орби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да |
ру му остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко бол |
ред за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом је |
очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да И |
им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кућ |
дин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незг |
и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је п |
скога језика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и веома образован човек, Која |
мерности царичина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет према |
ем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим живота, којим је располагао врх |
ет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново обратити у паша |
к се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан усн |
стави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да |
<p>Од како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само |
а на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде |
у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се |
јчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је |
ин.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме |
ре педесет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су представљали дес |
и је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, кад б |
и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије његове.{S |
ост и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикоси |
, у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао |
ада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне |
ан градића.{S} Празан простор у градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабу |
ма још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, ве |
?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани војвода, самозвани ћефа |
и простор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зими било и в |
зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} К |
при средини улице.</p> <p>Његов тужилац био је некакав каматник из Прокупља, који је само новце |
ац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а пог |
Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици |
ји је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула на |
историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различ |
забављала <pb n="209" /> својим цвећем, бирајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} |
ци и по благим застранцима.{S} Место се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су на |
вари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{ |
х шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, п |
ала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, |
ака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собом н |
азне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је на |
х као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што м |
а се журио <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред гради |
ј седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволе |
се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на в |
јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па он |
закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као и највећ |
енија Плетикосићева својом отвореношћу, бистрином и умешношћу у свачему.{S} Ништа јој није <pb |
њену девојачку нарав и на њену природну бистрину великог је утицаја имала околина царичина и на |
; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистрога потока; кршно стење подигнуто у небо изазивали |
еба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у |
овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примеро |
ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет |
а му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она бил |
ној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту |
е из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Ка |
обро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господ |
ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање Стаменијино, |
лагости, без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да |
} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Није, з |
бар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудрости, стрпељ |
и.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило с |
егове државе, и помишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађава овим задовољством, пре |
и.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наићи на тврдо |
није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онак |
све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома |
аше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то |
деновићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смел |
ити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем. |
људи са свега југа словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друг |
ршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да |
ара.</p> <p>— Остави се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати |
p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од н |
јемо! — одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја |
ма са севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува |
и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не |
постао злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се |
пута, којим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гв |
о будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мис |
ога властелина није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у сво |
Смириће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.< |
вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n="65" /> <p>— Племенит |
двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људ |
елико царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео к |
ике услуге све учинити.{S} Само не може бити свачије, што би особита царска милост једноме теби |
ек под крилом такве државне власти може бити вера слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — говораш |
Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се |
на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Уз |
је служио царичину богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним |
е Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника и |
кву веселу народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повик |
какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb n="16" /> <p>— Царице мајко, опро |
разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које |
енија, све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Ка |
ане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољн |
говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио |
веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с ј |
{S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне п |
гледате пред собом положај којим можете бити задовољни.{S} Али ја сам незадовољан што западни х |
.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немојте веро |
рдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио |
о тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита |
ваког другог непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако с |
свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако се деспо |
ластите православне властеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нест |
по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих господара |
иш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош поглед |
свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи |
могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, |
<p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири |
се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора с |
ти.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи |
{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а |
огодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко |
озове престолонаследник Мехмед, који ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Цариц |
добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требал |
он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на н |
, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он |
иш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и н |
м ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са м |
уда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то |
ив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољ |
но ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, него ће |
рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати срп |
аничком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да се ма |
а скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз-беговић се непр |
види надалеко некаква румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и како вет |
.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има |
е би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијо |
.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар |
онику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем |
ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тич |
Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласн |
од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи.</p> <pb n="264" /> <p>— |
пите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} |
и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао би ми смета |
ји се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калист |
нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ј |
мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова по |
дати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме чисто испосничком начину ж |
је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну |
је имао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда |
рашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет година, али се веома добро држала, |
ти када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, |
теоској лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и б |
цу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, |
в Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у мана |
.{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивал |
а Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а њег |
вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одг |
!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, с |
.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, срп |
рци завладају Србијом.</p> <p>— Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је |
е с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била п |
огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако |
чешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо |
дан.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.</p> <p>— Ц |
маћим потребама.{S} Пошто паљевине могу бити много чешћи случаји неголи убиства оца или матере, |
сци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест до |
а жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; |
има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да |
Порта буде држана, српски ће посланици -бити милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрав |
ешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде б |
удима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у то |
градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и за то. |
ибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан |
а Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци про |
неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Ко |
говори тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> |
коме ти царству.</p> <p>— Царице мајко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, ка |
еља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, |
ј вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да |
ожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n= |
к мислећи на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је |
о је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав б |
а на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Д |
сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих |
ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очев |
овољством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— |
ула и уништена била народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрест |
опуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оплак |
ошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито превис |
где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у њ |
ле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“ |
иђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} А |
трпљењем задобијати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанствено |
ица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо |
се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги |
инио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани војвода, самозвани |
т, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу с |
ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тер |
о је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година про |
кој онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хри |
става, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство |
што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољ |
о се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био |
нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сун |
тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Папски |
цу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим |
ајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> < |
и могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих |
авда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих |
ва.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слободно |
p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сумњаш?</p> <p>— У |
и си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти с |
, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ј |
о да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би р |
p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом вид |
тене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па ид |
ио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао |
, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога ко |
ити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати н |
а ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?< |
е, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао б |
S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на вели |
</p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси |
, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у т |
ли обхрвале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те могла разгалити, господару, говораше царица.</p> |
авио у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промисли |
ушманске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја |
је ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове гд |
{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учини |
да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим |
го уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека |
не.</p> <pb n="288" /> <p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске послов |
Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој хар |
а, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родите |
ај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на пр |
браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут там |
одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти |
, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пу |
м.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију Плетикосићеву |
само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало |
лим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Ка |
људима сама наредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањи |
ршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и |
сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи о |
онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p |
ва пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се продужил |
властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празници |
озападних планина, носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Ј |
и њихових обавеза властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарн |
10" /> почињао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чу |
дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна |
иља Гвозденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, којом се само могл |
е.{S} Миљино срце стаде силније куцати, блага топлота нежне оданости разли се по руменим јој об |
сељаком меропхом или отроком.{S} Његова блага, божанском милошћу напојена поука текла је за сва |
ни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S |
вати.{S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољуб |
о лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце мили |
ет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у својим намерама и мислима.{S} Главна |
им руменим уснама и с оним збиљским али благим поносом који му млађано лице прекриљаваше.{S} Ми |
решње ређаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S} Место се бирало по потреби воћке |
урђу покаже, за први мах, <pb n="31" /> благо и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, гд |
"200" /> <p>— Хвала, оче Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} |
се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није дост |
брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале да се учини неправда и н |
о то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги камен...{S} Али је врло ран |
њу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих господара и владалаца и њих |
да и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је л |
им.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена |
ој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за к |
и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божј |
м и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше у |
благословити, оче Калистрате!</p> <p>— Благосиљам, синко, али тешка срца, рече отац Калистрат. |
} Ја нисам заповедао, али најсвесрдније благосиљам, рече деспот с убеђењем.</p> <p>— Хвала, гос |
ва породица.{S} Требало је да само дође благослов родитељски, па да природа пусти крила своје н |
ала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквиц |
једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, н |
вали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{S} Сва |
С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родитеља.{S |
вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а како ће издајници |
е покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, п |
недикт читао молитву добродошлице и дао благослов високим путницима.</p> <p>Царица Мара је била |
путнику и намернику.{S} С тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико ни |
а очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде његов к |
а светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих |
рат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p |
S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја јед |
>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калис |
милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Калистрате!</p> <p>— Благосиљам, синк |
арена, онај је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, |
дна црномањаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће Гвозд |
нко, не заборави трпљивост, не заборави благост према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S |
зар мој отац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то на |
<p>— Мајко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу од |
воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме ув |
менију, известивши се о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме дос |
т опомињао на те дужности стрпљивости и благости, без којих на овој земљи правде бити не може.{ |
у некакав мађијски врт самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи неш |
м у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша |
а очистили и поуклањали трагови зимњега блата и нечисти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би настало вр |
есу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим људима пођу даље п |
нице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џо |
м, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; су |
чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад прегледа како му се б |
аћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одговараше цари |
та ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, старају |
да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила |
Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе своме постригу, манастиру Студеници, а друго и по |
{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова непријатеља |
ста.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> <pb n="49" /> <p>— Султан Ме |
ор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерин |
озденовићева двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, |
лија Петар се поклони, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</ |
е знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехме |
н знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим околним кућицама. <pb n="87" /> За вечеру су они |
и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и њихова права и им |
} Место је изабрано у самој непосредној близини манастира Свете Богородице.{S} Наређено је да с |
из свога двора, који је, у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се н |
одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев десп |
аћи властелин, Гвозденовић се налазио у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Богородице ч |
астир код Липљана, на врло лепом месту, близу Неродимке, одузео нам заједно с овогодишњом жетво |
ана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено једно теле и неколико пра |
>Два манастирска момка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко дода |
о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу педесет година.{S} Најстарији му је син Којадин б |
Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам |
едајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, |
родних дивота.{S} Леп изглед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад |
о трговачким пословима и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачк |
да из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глав |
ане кугле.{S} Многобројни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време но |
ку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пр |
радању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Го |
моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша твоје молитве, нека испуни т |
м што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, |
пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити о |
еваше <hi> Многаја љета </hi>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да |
к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти ост |
у и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студеници.{S} |
</hi>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други |
верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ зна |
милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозд |
{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седео с |
њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи |
небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb n="223" /> притече у помоћ одбрани вере правосл |
Све нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тренутцима који чекају свак |
има који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин д |
{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> |
</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она |
га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без |
риге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је |
ешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Калис |
се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она да се зам |
с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још |
Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав |
био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којад |
а нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љу |
S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се т |
ти као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су м |
ада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпадне |
, па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда |
S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже пр |
у знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја |
потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— |
И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> < |
синко, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, |
да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано заједно.{S} |
гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико |
од маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам |
и морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има л |
ажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему |
Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} Уздати се у правд |
Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот ник |
туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је |
љену, румену, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} |
штете почињене, многе тековине за права Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испропадао од ч |
меја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста ј |
што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад |
5" /> православних хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Су |
нски патријарх, против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да |
ја се засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— П |
а није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао |
моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић опет пови |
некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те д |
а и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанском т |
ђа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја |
адио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим |
ије била раставила, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у ја |
емљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образом |
дућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по дру |
листрате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад |
ише никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачу |
рата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се проз |
лушати, проговори девојка, — купите нас Бога ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог |
е мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпу |
се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на доб |
да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се |
илице срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су ка |
самовољна.{S} Средњевековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољ |
м манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата тако и ка |
ниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> < |
косић слушали су са жудном радозналошћу богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српс |
азати на коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу |
а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да |
нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, |
вољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост в |
и путујући из манастира у манастир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давал |
тикосић, властеличић у Плочнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше прет |
како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом |
и кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин употребљен и |
се врховни бој куле претварао у дворану богато намештену, на којој су гости седели частећи се и |
p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} П |
.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књижници начита се књига, до којих |
пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца |
Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припали св |
ао што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми ст |
S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојављење 1455 у Будим, који је после одгођен за дан |
атије, калуђер царице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине, одређен за личну |
ма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљ |
није манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p> <p> |
е српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвесрдније |
правим пророком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће десп |
ас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Превис |
рво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњ |
а јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без његов |
ородичиној.{S} Ти знаш колико је царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ј |
рац Панкратије, који је служио царичину богомољу и могао је бити на служби и за све друге потре |
от Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај кра |
одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег војника и за ко |
нашега, свети Никола, и женски — света Богородица, у којој је Немањино подружје Ана, света Ана |
ца Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој бил |
трата тако и калуђеричком манастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се пов |
мој непосредној близини манастира Свете Богородице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог |
е нарочито одазивала.{S} Манастир Свете Богородице, задужбина Стефана Немање, био је осиромашио |
главног пута на лево за манастир Свете Богородице чекао је деспота и царицу Мару топлички влад |
луђерица.</p> <p>— То је манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топ |
води дочек царице Маре у манастир Свете Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички вла |
зини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Богородице чекала је царицу игуманија Анастасија, седин |
алости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада пун калуђерица.</p> <p>У манасти |
а, зазвонише звона и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе |
д сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица богомољна.</ |
ијом.{S} Царица Мара, чим се населила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве, узме Стаменију, |
у, Којадин је читао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он причаше гуслар-Мило |
а пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и нео |
што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на ме |
, децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, |
а отвореног, јавног хришћанског служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази |
иште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, по |
но окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} |
иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера.</p> <pb n |
престајала мислити.</p> <p>Помоливши се Богу, као што рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на св |
S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено |
лече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ћ |
аницу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме мо |
, као кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и кал |
Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Бел |
и претекле кад се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму |
до последњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> |
веселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манас |
можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p> |
то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} |
јарх, против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо? |
, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди |
е предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наи |
ко се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, јед |
ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникне жбун |
меропхом или отроком.{S} Његова блага, божанском милошћу напојена поука текла је за свакога по |
најволео да будем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч |
И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљем.{S} |
дне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} |
ахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!</p> <p> |
а се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозд |
ао деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џами |
е само стаде крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспот |
оже бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрос |
в с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осве |
е он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} |
аповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише |
е у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не |
а јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драг |
брочинству и црквеним дужностима?... „0 Боже свемогући! шапташе царица крстећи се, смилуј се и |
о и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде во |
рад падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помил |
на Гвозденовића, жупскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, од |
— пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим пл |
ђу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах |
{S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А |
аро друговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У ме |
њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, промени |
е погледима братинске милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже |
>— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као д |
кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето |
наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p |
S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, |
а нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ја бих с |
зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и сп |
заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја нисам зап |
зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло |
едњи остатак Цариградског Царства.{S} О Боже, преблаги творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахран |
да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвик |
знати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Кру |
још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ј |
о зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{S} См |
и ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хр |
.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути |
евишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерно |
> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је |
они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже ус |
а рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда |
о века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко |
да с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне |
же знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна |
право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, |
а помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово го |
вању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотство остане на деспот |
деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за султана Мур |
ашао се за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морај |
састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Ка |
{S} Крепост и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја п |
оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> |
треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> <p>— |
кле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није |
све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калистрат.{S} Ми |
лања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а |
вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши не |
Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно |
Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> |
к живота као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима |
ар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих |
> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и |
друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> |
ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим |
жности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пр |
прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се д |
творена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку |
ива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа К |
/> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, |
и се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду |
> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу |
пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши о |
за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Кали |
Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по |
ходио као осветник, као заточник правде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, |
нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба |
шкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа се и отац |
дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје, повика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се пре |
Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Бо |
ислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим када то наступ |
, стајаше лепа хиландарска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је било наслужено кандило.{S} С дру |
а и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прси.{S} Нека чудн |
откривено нама Словенима и Србима слово Божје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} |
S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ћ |
свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене ук |
ротивнике вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу |
свога села.{S} После повољног свршетка Божјега Суда окривљеник није имао <pb n="176" /> ником |
Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане б |
је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зет |
ним правним расправама прибегавало Суду Божјем на више разних начина, обично онда кад никаквим |
Видех пропаст народа свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте о |
ћи га једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Б |
се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{ |
ила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Божји Суд, је обелоданио твоју кривицу. <pb n="175" /> |
рим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти |
м.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родит |
ругога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, која |
и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су најви |
одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се |
лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже |
невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош то |
их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могл |
о за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим би н |
књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су н |
и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С |
гледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за о |
еднако изговарамо?</p> <p>— Онде где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, откривено н |
бијом.</p> <p>— Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, мож |
једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је и |
} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио |
иновну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другој |
лине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега нараштаја.{S} |
<p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и д |
рат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем сл |
цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к |
рви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-б |
Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност ца |
све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере н |
с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште поштовање живога светитеља.</p> <p>Он дођ |
годи?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, мора |
ило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним расправ |
често случај заступа тако звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале случај или п |
{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стаменија ре |
следицу хитрине или отврдлости као вољу Божју.</p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Белој Цр |
отровани и сматрали ову неминовну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и |
самосталног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да |
а Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападну |
ка!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је глас |
> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у рам |
Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа |
а препала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он. |
м; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С |
тпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити ни |
возденовић имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато намештену, на којој |
S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође |
им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима к |
>— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.< |
станиште властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и полов |
Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једним одељењ |
</p> <p>— То је од последњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јан |
ва, од боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— |
} После повратка са Златице 1442, после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот ј |
е 1442, после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот је коначно променио своје м |
уди онога времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 1443, после Сегединског Мира 1444, пос |
је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косову од пре неколико година, да се они измири |
ако учините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста п |
су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога ви |
, као после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; он |
, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} |
На трећој прекрасни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се посланици, клањајући се, приближише с |
попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика |
то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понес |
...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, |
ви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих |
то треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би бил |
ају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују свршетак сам |
сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <pb n="249" /> До |
/p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Оп |
Опрости што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на ср |
оту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја б |
p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не веруј |
Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости што мора |
кад се Сибињанинова војска поставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари |
је, на послетку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао н |
све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" /> стане |
д се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце |
ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређени су били |
ћи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се мог |
ојсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војн |
ухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије њего |
врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку писмо цар |
стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} Служене |
<pb n="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није |
душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила срца Тур |
ви, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гусла |
ну, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом |
о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о де |
и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кне |
, што жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки д |
ити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је |
они српски војници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по н |
у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку пе |
жичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} |
нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах |
почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га са |
и судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да з |
и могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се наг |
.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шта |
p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S |
>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну српску |
а.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла је да испрати м |
крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на оч |
ине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће |
трат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се |
сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесницима се нарочито одазивала.{S} Манастир Свете Бо |
би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада ч |
ин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да |
Силан је свет испропадао од чемера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</p> <pb n="2 |
Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи ц |
е добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Србија.</p> <pb n |
> поплавили?{S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то |
хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи |
излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса на крају јула, заједно са свој |
е, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра да |
пот Ђурађ, међутим, подлегне старости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте |
инов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} |
рве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе |
мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S} К |
служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не п |
се мора страдањем и трпљењем задобијати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете |
више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили |
тога би се места, превисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђер |
х народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност новоме стању него ми који смо |
о њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима пословима који су |
.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном и прорачунан |
тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да |
игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно зад |
т Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како обично раде западни х |
Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, |
знану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли он |
деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, оти |
а онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и доша |
н Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвоз |
говори да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калис |
се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} |
p>— Како ради нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овд |
измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби међу ин |
ао се, свима средствима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војнички, <pb n="59 |
Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и м |
у Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} С друге стране, како се он искрено од |
а баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну дв |
имо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама нач |
н младић.{S} Зашто његова властела нису боље чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо б |
орокову, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како т |
а да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} Читања |
народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Деспот наређиваше |
с на далеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа по |
около.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да пот |
} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с наши |
а стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг старешину и при |
ребало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима насељ |
оредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупре |
не куће, у којима је спремано ноћиште и боравак гостима властелиновим или људима разнога чина и |
{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско ца |
} Још више је уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Бож |
оловима и софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта власт |
а по Србији.{S} Тако је после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру ко |
боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта властелина и његове породице, у дворишту су с |
рагоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том прилик |
иком последње мисије још већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским кру |
намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ увеличавала је ј |
Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може |
а бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху мал |
рци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош |
ш.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него |
Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се |
е, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојем |
у ствар, и помишљајући каква се страшна борба води око Београда.{S} Нико није мислио да се Беог |
а власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема рук |
> смрт нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико |
шају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, |
Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог пла |
орба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не може, синко, јербо није |
тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католи |
ојском из града, заузме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехме |
ти да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Многе |
ску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко сла |
ље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби међу интересима и уверењима, многи су се, за љуба |
енције, под именом Каликста III, али он борби против Турака није могао да стави на расположење |
а беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом. |
нчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међ |
бројна, и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се пос |
Два најглавнија и највештија човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сиб |
рочито његови крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу |
погибије кнеза Лазара имали династичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{ |
то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема рукама, свом снагом.{S} |
Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску |
в народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, н |
застане свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који су |
тана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи |
ао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Б |
време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица |
није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео |
ово је место, истина, био одмах изабран Борџија, владика од Валенције, под именом Каликста III, |
вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} |
стала још моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године |
у ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све |
ицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{ |
и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад се и то посвршавало |
а, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живо |
} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; |
паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на с |
и најбогатијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, м |
, која се показивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, |
гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} |
дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник је М |
натих образа, носа великог, закучастог, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим |
к, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, к |
и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, п |
тко.{S} За неких петнаест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по д |
{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто ј |
даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју |
54 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова |
ариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, г |
ада, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се и |
и бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већма о |
} Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p> < |
а великим интересима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишчауравао каткад |
следњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац |
а није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако м |
о је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини |
стири корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Цркв |
вак морао поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали |
ме освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S |
а један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали су с |
Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми б |
и, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји кој |
<p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{ |
ин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек из |
и, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег господара; |
е Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога |
ћи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је бранио интересе Србије и интересе православне вере, рад |
риштину, некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је треб |
p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дуж |
ј случај опет опије храброшћу и уздањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба |
али су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пу |
ну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божи |
и ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно см |
су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за свој |
" /> и под којим заповедником посести и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ва |
урци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— |
ложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први |
е да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у |
} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="23 |
ушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузим |
Смедеревом.{S} Оставља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине св |
ђу Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало |
у земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живет |
арство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбе |
че Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о |
оме говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што би |
узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрдачнија честитања и своје смерн |
би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и прес |
бу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала је да |
арство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике косовске протерати, па узети д |
> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице |
цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила обилаж |
о што је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић |
есмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је на |
а Мара, деспотица Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур б |
да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори |
<p>На једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обој |
на очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најст |
на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешт |
ни, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бр |
ерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један |
м и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, ч |
још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско |
у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме го |
ад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је узето из визан |
ве на руци.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Дра |
је у неколико знала за наклоност свога брата према Стаменији Плетикосићевој.{S} Миља Гвозденов |
ке.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и полити |
аше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их к |
чаји неголи убиства оца или матере, или брата или детета — природно је да се раније та казна вр |
аше један сељак огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта |
жичнога џбуна украј којега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу |
е смрти старога Калистрата, манастирска братија изберу за игумана сина Гвозденовићева, монаха К |
е виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошав |
ј хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> братом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Бо |
г разговора Миље Гвозденовићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно после подне беше упутил |
глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца |
Сутра-дан после лова, који је Којадину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у св |
анко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се тол |
ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде |
хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Кој |
иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанску.{S} Њему је ост |
ра Светога Николе, Калистрату.</p> <p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче р |
вера православна.{S} Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекај |
лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега заг |
ило запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стамени |
стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва манастирске стражаре да му кажу |
ара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манасти |
тац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се |
или слушао!{S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање з |
олико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и |
човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Не |
трат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још |
ош.{S} Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ранио манастирског стражара.</p> <p>— Ја?</p> |
тражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа познаше манастирске вреће и |
ца и носећи пре подне отето манастирско брашно неначето.</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта |
ањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у плани |
естанце.</p> <p>— Охо, почеће опет мала брбљивица, што пред другим никада не уме ока од земље п |
едно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном мес |
пратњи султановој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступ |
ији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљега реда. |
ља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Село се јо |
м.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на ње |
ци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костадиновој и Марково |
— Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре годину д |
Златици, као после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити р |
е добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође |
аца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад |
не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место |
о треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и уз |
војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на г |
своји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и к |
о.{S} Сељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Круше |
местима страже.{S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} С |
ање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна |
свуда један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали |
и ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и пред |
прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{ |
то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гур |
а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опса |
еста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред |
ли гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он к |
ед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор |
ојсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p> <p>Кад су се |
ји је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици су |
м, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} |
ошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетк |
.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нит |
до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево |
жну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором деспотових доходака, по томе пут |
вину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево |
24 септембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочни |
о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама |
лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поус |
је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које |
очној страни села Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу укр |
S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не |
прозор гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним |
сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском пут |
стима, испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда |
мила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на |
е, поштапајући се, једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му |
али.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису б |
gn xml:lang="cu-Cyrl"> послушљив, своје бреме савршене водештошу отложив, не отречет животноје |
.{S} Млади игуман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ |
а и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око |
</p> <p>— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан |
деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како обично раде запа |
о ради нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде имате |
с не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика сва |
звикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је крас |
а српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим старим родитељима.{S} Ал |
Сибињанин искрсне изненада и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред главн |
пи постељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе |
а момка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко додаде конопац, те |
/p> <p>Трговац проговори неколико речи, брзо <pb n="9" /> се погоди с продавцем и исплати га.{S |
је, један по један, понајвише предајом, брзо позаузимао.{S} Стари Гвозденовић се налазио у прат |
сно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, калуђери и попови о |
е се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да |
је Стаменија разместила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb |
у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} С |
а неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освету.</p> <pb n="2 |
То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које |
само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и озго — г |
ће то трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири неде |
ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало. |
земљу без икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених и потврђених уговора.{S} Сав је н |
Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Те |
ови о догађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили |
то њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испр |
сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, тако како је у прв |
> се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или како |
, одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца |
ари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им ж |
власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало |
аћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али |
окој старости својој, погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност |
ршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> <milestone unit="sub |
ле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ увеличавала је јучерашњи умо |
посла примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња |
а. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, |
Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома |
, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу кој |
и су Гвозденовићеви обузети били тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак који се био над |
се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде сре |
ње деце или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би |
ки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. </p> </div> <di |
н се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе у |
е?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочи |
његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи суда турск |
а нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у ком |
икада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш как |
то ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} |
ак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина |
арочитим робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштин |
ну своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време |
Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су више к |
ослом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што |
но што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада подизао ви |
рио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни |
<p>— Господару, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} Много р |
села, у којима су становници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И |
> соколари </hi>, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по |
.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњи |
с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњу |
сти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледа |
кунада, с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше |
земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори |
мни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник је Мехмед ве |
и истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" /> турска баци међу две ва |
зборно место и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S |
одине давати своме властелину прописани број научених соколова.{S} Кад би време дошло да се сок |
рке, коме они, поред свега свог великог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи разбише све турске |
оста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да за д |
је је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стрела часове.</p> <p>— Време јури, М |
ви нагомилали, преврћући нервозно своје бројанице, <pb n="163" /> и шапућући: „Господи помилуј! |
<p>Велики властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњо |
кве су господариле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господа |
у кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у |
нај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом меланх |
а путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара |
прам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места бил |
је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска |
и је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоск |
ла како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не мож |
ост престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког |
ту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султа |
олитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спр |
њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује о |
човек <pb n="284" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег |
овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то није |
та као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живот |
оди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о |
га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он |
остиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече између |
препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После поврат |
свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може |
је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле с |
ену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе пита |
а.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас мол |
ло да узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио бе |
бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици -бити милостиво примље |
који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бо |
носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> |
жао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар н |
вота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руц |
n="269" /> <p>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуст |
ност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање |
ло и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете гор |
ка ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје с |
виђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: |
Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Бо |
рист, тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметал |
ође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на вл |
у, њено српско нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако промицала кр |
је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна вла |
арице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда в |
а.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n |
ц?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благо |
.{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој бра |
, пошто су све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калист |
<p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман суди |
то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и о |
а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату |
крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, цар |
јати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} Ка |
"171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја |
ти царство одмах путовати?</p> <p>— Чим будем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас изв |
и је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и |
узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као шт |
о, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш |
пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не вер |
према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у ста |
тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби |
и.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у наши |
маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратниц |
ти оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну со |
заборави твога свагда верног слугу.{S} Буди милостив жељама и потребама његовим и земаља његов |
ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон царски, одговори Драгош набусито.{S} Уста |
ведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити да си ми за то ти |
уди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон царски, одг |
ван угарски сабор за Богојављење 1455 у Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} |
се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био ли |
мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало је |
бране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све |
милеше по границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на |
ељеника одређиване нарочите породице да буду <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и лову учити |
ну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справедљиви мусломански султани и њих |
аступи, састараће се начинима који онда буду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања |
становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој непо |
Напред се погодити не може.{S} Они који буду пред народом када та времена наступе, треба да нађ |
} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим када то наступи, састараће се нач |
могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не |
дивши да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио |
одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике поуклања пре него што му се они и нада |
оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о исто |
ра страдањем и трпљењем задобијати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете вере |
штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Ту |
ремену, непрестано копкаше шта му тамна будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се непрест |
Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, |
вратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства, очекивао је велика турска о |
оцене се тичу опште политике и скорашње будућности.</p> <p>Дубровачки делегати и деспот нису по |
султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, у ком би могла одати се сам |
старе кости и размишљао о прошлости и о будућности православне вере и српскога народа, што је у |
рагош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Б |
ио.{S} Завет прошлости и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је К |
зати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти |
сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја |
а двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освету. |
један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> <p>— Полако, |
бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазр |
справан према дужностима вере, волео је бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајк |
S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се |
ијатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену жељу — да му |
е планинске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он пл |
еисказане.{S} Све једнако народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, н |
друге стране чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се. |
ља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице!{S} Како је мен |
радића, где је такође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту |
ило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точе |
Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и ост |
ко је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Пр |
</head> <quote> <foreign xml:lang="cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь оп |
им супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је био човек отворен, ис |
проговорише сви земаљски језици као на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 1455—56.{S |
ија, проговори даље манастирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај |
тре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га суд |
ти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прек |
супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред госте.{ |
јама деспотови поклони.{S} Једна велика ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест путира, с |
за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе ужив |
ланина, носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског М |
ебо.{S} Птице почињаху летати по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање учеставаше, јачаше |
био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p> <p>Миљ |
његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који су увек против сва |
ако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мис |
рицом о свему разговарати, деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или |
, био одмах изабран Борџија, владика од Валенције, под именом Каликста III, али он борби против |
ма <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А |
и да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести ос |
а се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша |
госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, пит |
господар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} По градовима и по већим т |
погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Ц |
> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Нар |
ст вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више |
а га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило са |
јутарње послужење и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непрестано разносили закуску и пиће; |
вим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.< |
није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђа н |
ромери очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у |
S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито ако би их више б |
дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S |
те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио |
крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд добро <pb n="192" /> утврдили |
ли с Копаоника студених зимских јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе |
тала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне и да се од |
био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на |
каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> <p>На скоро се јави сам |
дмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунити житом, све магацине одређеним потребама |
у пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим удар |
сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би |
дмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва |
олико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спази не само д |
затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султ |
им потребама.{S} Млинове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{ |
ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели хранити |
и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за султана и његову војс |
ност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љ |
да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— |
могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> |
жи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом |
кад се под њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа |
ити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште |
синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јеса |
от, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово истине очу |
е вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвес |
, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у разгово |
та Гвозденовић радознао.</p> <p>— Народ вам је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као |
ете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибра |
м.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом прос |
да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадин |
т великим енергичним саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само |
ност према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити д |
и и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите да тр |
кати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздра |
; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без г |
</p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него са |
с на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите |
а ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не |
гришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га |
у мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро |
на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не |
слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} Г |
вори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да |
ма сјајно показао своју наклоност према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку |
аше.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, којом |
ављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу |
тави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем. |
агошева Стаменија, ћерка Плетикосићева, ванредна црномањаста лепотица, била је сушта благост и |
ике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванредним интересом слушао ову прекрасну причу, коју <p |
а се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вери и црк |
наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војника после то |
ена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И в |
инило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних страна у све већим, пом |
да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање Католичкој Римској Цркви једнога на |
угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да |
на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, нарочито за све турске насилник |
амо бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цр |
оје је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто дру |
о железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један |
о и пиво. <ref target="#SRP19130_N5" /> Варило <pb n="179" /> се и пекло и продавало и других ј |
S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипа |
а.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни гото |
сле онога што је било на Златици, после Варне, после Косова, деспот више не може веровати своји |
едњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа. |
444, после погибије краља Владислава на Варни, 1444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косову, |
повратка са Златице 1442, после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот је коначн |
ну, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто са |
оши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S |
ро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није више била ограђена, она је била као у отворе |
ог непријатеља.{S} Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај о |
да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том момент |
твори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} |
ма, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али |
устише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења и |
малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турска сила, попустише пред њом и |
је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је ста |
д непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по сели |
је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} Насељење није било врло велико.{S} Куће су |
ољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се х |
има који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је ч |
е.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је вољ |
, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која |
ите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султанови |
баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова |
ли да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којад |
смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да |
угујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли |
и да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ак |
ко су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли виде |
овини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ос |
коње сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите |
ином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите |
е нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, — купите нас Бога |
одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац |
говори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S |
ице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свог |
ци из властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу П |
оварају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то в |
препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докл |
иш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си улов |
хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикос |
това с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић с |
Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, к |
ара православног, против места у ком је васељенски патријарх, против Цариграда!{S} За Бога и по |
Осим тога, у Цариграду је била столица васељенског патријарха, столица православља.{S} За патр |
калуђер царице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине, одређен за личну службу |
ко је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српске руке; султан одступ |
ележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је |
заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост духа, царица |
атрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају само са силом, да се само јаче с |
како је достојно твојих заслуга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти д |
ештеником старала се како о хришћанском васпитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркв |
ико дивљење добрим особинама и изредном васпитању Плетикосићеве деце, очевидни знаци да су син |
Омира, која се помињу при Александрову васпитању, нису много дражила радозналост наших читалац |
царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, тако да се може казати како је, од онога ш |
у њима на личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} Момци су |
премљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда |
елом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу. |
к, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Цариград да помогну турском султ |
месту освануло згариште око опаљене, од ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна от |
Један манастирски момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај в |
рукама, али забринути стајали пред две ватре гледајући како се железна секирица и каменарско п |
ада <pb n="273" /> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} |
мим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црв |
воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало |
удија одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано |
проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трп |
ините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести |
рво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на троножној столици замишљена седела Шана, мо |
аше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијски прист |
и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужно |
се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} |
око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <pb n="136" /> што га одмах по |
Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, коју је и да |
у куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S} П |
ње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци разне величине; нек |
и кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, п |
овску ватру одговараху такође топовском ватром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанско |
њиште <pb n="48" /> с великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи греја |
оногих ниских столица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа им |
ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле као широ |
е трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео |
е.{S} Многобројни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било |
ли или новима замењивали, а на топовску ватру одговараху такође топовском ватром.{S} Сам велики |
С тога изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљен |
лику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао деловати узбуђујући, мог |
, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустанак од скиз |
т и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, |
о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и |
да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам простих с |
се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћет |
рећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете је |
ако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не |
евисокоме ти царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам |
је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Му |
ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неисказане.{S} Све јед |
.{S} Немојте веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{ |
дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђерица.</p> <p>— То је манастир Свете Богород |
крас је цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А |
ваки посао глатко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, |
, топећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?</p> <pb n="205" /> <p>— С |
вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не |
ло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одгов |
на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не мо |
абрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слути |
у?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} Птице почињаху летати по |
леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушено страстима и ниским пожудама, пуно кре |
нику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му |
бињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији о |
ву, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мис |
ки, одговори Драгош набусито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одврати Миливоје.</p> < |
агош трже мач такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти. |
и и султански турски <pb n="11" /> двор вежу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно прим |
водештошу отложив, не отречет животноје вежуштому...{S} Последујет водештому јакоже хоштет и да |
приступи к извршењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем |
ку многа питања о граници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцим |
и за све друге потребе царичине у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на коју она ни |
листрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова |
им овога велика је врста тешких послова везана била с млекарником, са сиром и маслом, које су в |
турску.{S} Турске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћ |
уће Гвозденовићева и Плетикосићева биле везане и суседством и службом, Којадин и Стаменија одра |
ико места покидају ланце којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају |
ним и немирним политичким животом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на |
нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све с |
уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био |
лат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} |
ивот изложи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} |
теличића.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драгош с |
ихово пријатељство и њихове многобројне везе нису тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говор |
по пређашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама |
чине, султан Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Царица Мара је ст |
су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј румелијски <ref target="#SRP19130_N2" |
иниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p |
рско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство над целим новим вилај |
х сутра дан после овог разговора велики везир Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио |
такође топовском ватром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанског топа из Београда.{S} |
ије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог |
е, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S |
ољу пристао на поверљив предлог великог везира, да му он може од времена до времена послати сво |
е сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из М |
ори на питања султанова, која би му тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. бил |
> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о полож |
пштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма к |
ултанску власт, па потврди Халил-пашу у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, јер |
лизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице |
анас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучн |
да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стам |
биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и поса |
из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима |
S} Она природна наклоност која још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним током обр |
тави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за другим |
аишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на он |
ет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> |
астирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Кали |
ајали госпођини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских |
ом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми |
му а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, |
нарочито волели и који би проводили цео век преписујући и путујући из манастира у манастир.{S} |
> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Људи су с |
Ћелија манастирска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског здања, окренутог план |
ом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељс |
SRP19130_N4"> Тако се у Србији средњега века звало хватање и затварање за дуг. </note> <note xm |
лити.</p> <p>Насељеници сељаци средњега века били су, нарочито на великим властелинствима, поде |
народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живом речју, служио правди и ист |
ој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и |
.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часо |
м храни.{S} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На пи |
"172" /> <head>XII.</head> <p>У средњим вековима о многим се стварима мислило другојачије но шт |
ао што изгледају данас.{S} Прекида међу вековима нема; они се преливају лаганим, поступним пром |
на Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске светиње, да освоје и униште |
а још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним током обртати у нежну и стидљиву пажњу |
жи опис живота српског народа у средњем веку у што свестранијем облику.{S} И облик приповетке у |
ниједан од српских владалаца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље много више |
ек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из многобројних књиг |
да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чин |
i> ђеракари </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бр |
било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, то су његови |
ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши о |
ариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је бил |
ИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У XV ВЕКУ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Штампано у Модерној |
знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагори |
омози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам |
ђем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није м |
о се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пе |
лица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима била је једина одвојил |
у одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика народна трагедија, која се видела и очекивала, п |
је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена |
од 24 септембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 сеп |
вршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких послова везана била с млекарнико |
оме је било у глави како се спрема нека велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврш |
а и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На месту гд |
м тепсијама деспотови поклони.{S} Једна велика ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест пу |
о врховни државни господар.{S} Поједина велика властела била су такође исто тако силна, и у њих |
се у детињској игри показала већ потоња велика сила и слава непобеднога Александра.</p> <p>Прич |
{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић |
живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио педесе |
будућност Турскога Царства, очекивао је велика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њихов |
ачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и исти |
споту, Дубровчани су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом и старали с |
{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба |
огли стати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с про |
као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмаш |
а се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453, од па |
о пословима српским.</p> <p>Јавивши се великашима турским и распитујући од њих када се може ја |
ством ти.{S} Моје место није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако ј |
паст народа свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете над |
ју краљевску повељу уписану у сводовима велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Мил |
отово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред госте.{S} На узви |
ла да се хришћанство нема шта жалити на велике султане Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим да м |
еличића, далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} |
евао по свима српским манастирима и код велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева |
, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у плам |
} Пад Цариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на сво |
многобројним деспотовим гостима.{S} Све велике манастирске старешине, архимандрити и игумани зн |
S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} Видело с |
због тога чинио два путовања у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} |
њему развијала у пуној сјајности српске велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале ок |
о да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која ме је послала да откупим два роба |
ефански Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђела |
ита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, али је увек много распитивао |
и.{S} Унутра стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва манастирске стража |
у.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, з |
заступа тако звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале случај или последицу хитри |
рица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, с |
S} Када су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј румелијски <ref target="#SRP19 |
ко Видаковић из Кратова, добар трговац, велики народољубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у на |
p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.< |
крај септембра, груне преко Рудника.{S} Велики угарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме |
томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики властелин Гвозденовић, који је нарочито изашао н |
.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје запове |
ом није било могућно пронаћи истину.{S} Велики и искуснији мислиоци били су и онда против тога |
нуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство над целим нови |
<p>Одмах сутра дан после овог разговора велики везир Халил-паша позвао је српске посланике и са |
ика у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Стефана Немање, прадеда наш |
ако како се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи читања нису могли задовољити ни у једн |
етикосић имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обичајима онога краја за властелу и |
седи владика топлички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су |
њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба зак |
а.{S} Деспотов протовистијар и војнички велики челник у свечаном руху, које је личило на данашњ |
а с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> |
>— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник) <pb n="169" /> |
ривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанино |
овараху такође топовском ватром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанског топа из Беогр |
ено кандило.{S} С друге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зеленим шипразима и красним |
, било узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за шербет, налик на пут |
вима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војнички, <pb n="59" /> он је био ошта |
анима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе б |
од царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој сн |
у је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, замиш |
арађивало, и манастирски је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики |
нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Међу израђевинама могла се видети |
азили зидови, те су опкољавали прилично велики квадратни простор, као градац.{S} Тај је градац |
, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу они |
Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{ |
_C4"> <pb n="51" /> <head>IV.</head> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор |
епископ топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу нај |
ма његовој комбинаторској нарави, према великим интересима које је он имао да брани, његов се т |
а обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Србији.{S} Тако је после Хиланда |
аску у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклони.{S} Једна велика ва |
љаци средњега века били су, нарочито на великим властелинствима, подељени <pb n="104" /> по раб |
а.{S} Цркве су господариле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био |
p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким караваном од триста коња, који тек |
чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> </div> <div type="chapter" xml |
у увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао че |
до својега ослобођења, које се вршило о великим празницима или приликом <pb n="58" /> великих п |
је знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају |
друге стране, била пространа дворана с великим столовима и софама унаоколо, где су гости борав |
свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и |
орту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили |
оше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Је |
ји су хтели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, који су певали јуначке песме о султа |
и с истом искреношћу он се разговарао с великим властелином и са сиромашним сељаком меропхом ил |
ки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били п |
уђујући, могао потрести хришћански свет великим енергичним саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко |
у биле просте, обично опкољене баштама; великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном |
м празницима или приликом <pb n="58" /> великих породичних весеља у властеоској кући, као што ј |
S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како је |
о много црквених имања.{S} Мало који од великих царских манастира, као што су Студеница, Градац |
.{S} Земља је била подељена на неколико великих властела, међу којима је у Топлици био стегонош |
инске цркве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвозденовићеву властелинству.{S} Она б |
повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је мл |
е царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменув |
листрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико саставило ок |
даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под собом, и стар |
ли варошима.{S} Насељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама |
на, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велико поштовање према црквеним људима које се држи до |
ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не може бити једне вер |
Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољства сусретао деспотску породицу.{S} Цар |
их очију, широких меснатих образа, носа великог, закучастог, браде округле, косе више смеђе, ал |
већ неколико недеља војевало, а успеха великог није било могућно показати.{S} Ниш, који је одм |
ад на Турке, коме они, поред свега свог великог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи разбише св |
у Дренопољу пристао на поверљив предлог великог везира, да му он може од времена до времена пос |
помагало.{S} Европа је патила од једног великог зла, од претеране децентрализације.{S} Нико још |
валили.{S} Како је Топлица на страни од великог цариградског пута, којим се очекивала војска, а |
аницу послао био свога протовистијара и великог челника над војском, да од његове стране поздра |
на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог властелина Гвозденовића, одмах нареди да га пус |
ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистрат могао да се прив |
властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <pb n="137" /> властелина Гвозденовића, жупског |
јачку нарав и на њену природну бистрину великог је утицаја имала околина царичина и начин живот |
вањем према оцу Калистрату не само због великога гласа и заслужене славе оца Калистрата као уче |
и се у Европи нису десили како би спрам великога задатка требало.{S} Енглеска и Француска су би |
весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозденовић је <pb n="79" /> би |
ли другојачије видике.{S} Размажени син великога властелина није ни помишљао да може бити сметњ |
авио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дру |
ике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својој наредио да се царица Мара с царс |
ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара |
за неке работе био дужан помагати своме великом властелину, за оне нарочито које су биле хитне |
е радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је ми |
адњаке, који су му њиховим биготизмом и великом оданошћу <pb n="61" /> к својој вери били одвра |
ротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је она |
4" /> <p>Није лака ствар управљати тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира |
угарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом меланхоличном пажњом.</p> <p>Сви Гвозденовићеви |
је зграде било огњиште <pb n="48" /> с великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер т |
ога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан |
лије), очекује се долазак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље |
било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све деспо |
им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p> <pb n="44" /> <p> |
асу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи |
ла на грчком језику, књигу о Александру Великом Македонском и о Тројанском Рату.{S} Један калуђ |
он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу |
ербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и |
т.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао, једно ш |
оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборавља |
је страст била пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У пићу је такође био сама добр |
да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост духа, царица Мара му је постала пра |
е те гомилице седео један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бегство |
елике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би |
Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али |
били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства, очекивао је велика т |
ићеви гости нису могли стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само на |
лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева лица.{S} Не |
цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем ово као некакву пог |
дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите |
миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, |
та или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није |
осле деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао |
, миловао је тонути у уживање тихих али величанствених природних дивота.{S} Леп изглед на плани |
ачнија честитања и своје смерне поклоне Величанству твоме.{S} Прими их милостиво <pb n="36" /> |
тром; један крчаг; неколики лонци разне величине; неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два |
прсте пребројати.{S} Један котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крча |
p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p |
оју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи |
{S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још и |
потицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродошлице и дао благослов вис |
лу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника и калуђера.{S} Што се ти |
деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно |
едео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит Калистрат, |
, архимандрит Калистрат замоли епископа Венедикта, <pb n="76" /> свога старешину, за допуштење |
је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца |
од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не за |
та Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за с |
те је она у харем доведена и за султана венчана само у намери да се српски деспотски и султанск |
одио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису били пописана вој |
ивале, коло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На |
мањаст, енергичан, готово плах, краћег, веома јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} |
ице на језик натурила.</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек, отац Калистрат није марио за забав |
апски делегат Јован Капистрански дочека веома предусретљиво старога деспота па вратима свога до |
је.{S} У последње време царица је била веома забринута, те тога ради није више мислила ни на к |
околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла је да исп |
угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом |
е смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда |
е као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу соб |
е чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на добри |
вање и сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо |
но приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најми |
огло бити преко шездесет година, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n= |
вицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло |
и, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте |
ске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић |
ц Калистрат био врло даровит, искусан и веома образован човек, Којадин га је слушао тако рећи н |
женидбом, одговори Којадин суморно али веома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} Што |
ли за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао своју наклоност према вама.{S} Сја |
рђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор |
ткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога брака д |
јим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало гов |
јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га |
а са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен једва у половину стар |
те?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику |
е знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна осећала се овим догађајем обезглављена |
о што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином бил |
одупрети?{S} Такога султана још турска вера имала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам |
добру, и да му је православна праотачка вера једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче |
рдаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно по |
Али ће остати српско име, остаће света вера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца |
аших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султ |
узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да с |
би држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити кра |
!{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} Господо честита и браћо драга, теш |
врдоће, послушности и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они ко |
д крилом такве државне власти може бити вера слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — говораше цар |
ле Сегединског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Глед |
чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско |
ма не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори царица живље, ал |
ог Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и инт |
ти, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот |
} Он ће нас први <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем |
агош, у свему исправан према дужностима вере, волео је бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, л |
Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одр |
а.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, |
ве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна х |
опустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, ја |
е ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на посао.{S} |
b n="84" /> и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно |
да приме образованост и писменост своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим |
ске насилнике или издајнике, противнике вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и народнога.{S} М |
о, оставио пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен кал |
јен, који је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико |
ајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила |
поколебао.{S} Најдубље жилице праотачке вере затреперише у њему.{S} Мало је требало па да плане |
интересе Србије и интересе православне вере, радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије |
о прошлости и о будућности православне вере и српскога народа, што је у његовој души било једн |
во, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који је он д |
згледали као агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њ |
часни оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим дух |
ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Ти |
њима, многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда која је пратила освајача |
} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је ба |
омисли како је кад је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у ј |
="285" /> тражећи једину срећу у служби вере и народних интереса, свак се могао њему поверити и |
{S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад н |
<pb n="223" /> притече у помоћ одбрани вере православне и оружју хришћанском.</p> <p>После мол |
а његова примити глас о његовој промени вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошто је у својој кући све |
били свуда радо дочекивани представници вере.{S} Новим господарима су они изгледали као агенти |
аџарима на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А |
о око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе |
p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само матер |
ико је погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} |
ао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како |
ајлепшу земљу, створену за ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту |
нити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— |
дно добар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његов |
ви трпљивост, не заборави благост према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла би |
је жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрено запеваше <hi> |
кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није нимало марио за зап |
великом оданошћу <pb n="61" /> к својој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику буд |
Деспот Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори царица живље, али он чува верност своме |
деспот, кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они |
стало, нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске |
ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, |
овољна хришћанска оданост својој светој вери, напомену деспот, кад су они сами својој поганој в |
стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— В |
си сву таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још једини пут к |
осића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао |
и својом песмом и живим гласом позивали верне на молитву.{S} Нови су се господари мрштили при п |
ром живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се |
а и све што је чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи |
pb n="36" /> и не заборави твога свагда верног слугу.{S} Буди милостив жељама и потребама његов |
црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се не да ни истребити н |
ери, одговори царица живље, али он чува верност своме господару.{S} После онога што је било на |
Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дођ |
во што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату после Сегединског Мира, тако сам |
елим својим животом и понашањем оличена верност и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави њ |
дговарати истом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не м |
ме се Драгош држао очевих правила реда, верности и послушности.</p> <p>Сестра Драгошева Стамени |
, мудрости, стрпељивости, издржљивости, верности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Том |
њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечн |
а оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мало верује ловачким прич |
ри како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век с |
рбију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом |
одговори Гвозденовић, али све не треба веровати.{S} Има султан доста своје земље и блага без м |
арне, после Косова, деспот више не може веровати својим суседима са севера и са запада.</p> <p> |
у да искорените хришћанство.{S} Немојте веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И х |
цу.</p> <pb n="128" /> <p>— Немој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће д |
— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго с |
S} На султана се викало као на највећег вероломника, што је нападао земљу без икаква узрока и п |
<p>Султан Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима гра |
а закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгуби |
ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помре |
тан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; |
брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} Па колико је хришћанскога |
на свога Којадина који је о књижевним и верским стварима знао више него владика.{S} Паде му на |
е, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а |
е његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанску.{S} Њему је остао само углед старога и |
а била самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад виш |
га код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп са |
ј туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из др |
поведио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{ |
ма, свом снагом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Види |
греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— |
ћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачу |
и за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истин |
ност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме |
<p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство још боље веж |
реба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да поми |
нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама излишно; оно ј |
гову оданост, његову захвалност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу ве |
која је пратила освајача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обича |
еко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од |
тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми |
врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне обичаје.{S} Нарочито је |
дворима никад није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп с |
{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да |
и позиву, узимали у заштиту православну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и |
вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег господара; дајте, то јест, да зад |
своју проводили, увек мислећи на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одгов |
верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поузд |
е жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља о |
?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} |
, а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, |
за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али |
</p> <p>— Како не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као м |
о на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за т |
и султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велик |
ио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљи |
нису веровали, као што се, обично, мало верује ловачким причама.</p> <p>Од новости говорило се |
о.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мен |
ворио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с |
Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани никад зајед |
еђу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праотачк |
ш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То верујем и видим, одговори госпођа <pb n="145" /> Круна, |
ко је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p |
зденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимал |
деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је ју |
дати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко П |
се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Ша |
а, <pb n="42" /> народ се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p>Овако |
ју музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишавали су све остало |
рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, |
сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ |
под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали јагањци, ов |
вши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило би |
м пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} |
д смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно проведених час |
хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Даријевом писму и мудром одгово |
заседу почети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби |
ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb n="197" /> доб |
вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакивали.{S} Соколови су кликтали, |
="124" /> <p>Певушећи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак |
ти што је набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није |
астирче весело дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест г |
пуно народа из околине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у др |
“, и исред отоичашње шале и безазленога весеља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и о |
покори папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начи |
иликом <pb n="58" /> великих породичних весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, жени |
м се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војника после тога случаја тешко је бил |
ге послове које је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко збо |
је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима с |
> <p>После вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на |
не Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз цео дом великога власте |
Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{ |
антелеја више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и повратка царице Маре |
места остављено је било место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јест |
тог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је п |
елији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија калуђерица |
аже до закољенија сапротив глаголати не вест </foreign>.{S} Тим се обележавала тврда дисциплина |
у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећи са собом |
ора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су ст |
е досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну ме |
ега другог но од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове |
буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко о |
хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама златом изв |
тово плах, краћег, веома јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се |
о што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костадиновој и Марковој земљ |
ема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Г |
двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немај |
ти ико други писао тако како он говори, већ другојачије, црквенски, онако како се пишу све књиг |
/p> <p>У почетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића њ |
као међу једноставном моралном целином, већ се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> |
ећ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога |
о Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n="62" /> нар |
рани, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили |
ашћу? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефан |
ља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друг |
њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани |
м саставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи |
му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и у |
аше читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка |
а, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, М |
ра у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да би требало деспота з |
удили како се у детињској игри показала већ потоња велика сила и слава непобеднога Александра.< |
време о коме причамо, године 1450, била већ претурила тридесету годину.</p> <p>Као треће дете д |
у ћерку, султанку, коју нису видели има већ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њихов |
непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано до |
аче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, с |
пила у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око |
ошћу на младога Калистрата Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> |
и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим у |
ли пробили, престолонаследник је Мехмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p> <p>Прила |
тан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново об |
p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан |
ник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила војска.{S} Топличка војска такође се |
е за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих |
ква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и могао се |
от.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде ру |
, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећ |
Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузето <pb n="173" /> лиснатим продавницама и насл |
"291" /> <head>XXI.</head> <p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у доса |
може одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времен |
има да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине |
ћи Плетикосићевој.{S} Од угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла ку |
пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је |
свршити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће с |
лепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су виш |
говор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи |
а миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану Мех |
ла војска.{S} Топличка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одр |
> <p>Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског звона, Стаменија уђе на |
ху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му |
="241" /> <head>XVII.</head> <p>Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог није бил |
ром <pb n="247" /> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је |
убровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и поч |
{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, сток |
, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву |
/> што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли паша |
, опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стран |
тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљтету.</p> <p>Гвозденови |
S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску |
ез Гвозденовић са својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} См |
е су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, |
о на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота |
чи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је |
смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> |
вим вртовима око дворова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Х |
мах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.< |
, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за |
о кратко време, мислио такође да изврши већ изречену самртну пресуду.</p> <p>Неколико дана посл |
новићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Нази |
Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стар |
немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се о |
једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутр |
от остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је нареди |
19130_C1"> <head>I.</head> <p>Летњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су |
д је Калистрата нестало, његов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не зна |
, фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним местима стра |
се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Ш |
<p>Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце б |
ђ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је с |
, већ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта |
и по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера да |
туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ толико година правоверни гину, топећи крвљу и претр |
олико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарск |
нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци н |
Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хриш |
ти и при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угрејаним људима поче узимати неповољан обрт.{S} Гв |
иким везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита |
којој се продавало робље, купци почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робљ |
у и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начинима, што се само |
м крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Ка |
од Видина и неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ |
ито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике одвео је Гв |
имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бедема насртали у гра |
емену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностране р |
усплахиреном гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p> |
е чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орасима |
/p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуни |
очитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао |
тарајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа |
себи снаху тражити и Којадина женити од веће породице, <pb n="121" /> да себи стече пријатеља.{ |
збуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p |
ва, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим тога недавно нам незнано погибе |
а сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он |
p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта или оброц |
.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, |
ручени превисокоме ти царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> < |
зденовићу остаде такође под заповестима већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на |
су под султанском руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац. |
нопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој |
Била је читава свечаност кад се спремао већи лов са многим званицама.</p> <p>Така се свечаност |
ући, примицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гво |
ространством дворишта, лепшом зградом и већим кућама и многобројним зградама од осталих кућа он |
дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се носила |
етати другојачије.{S} По градовима и по већим трговима или селима почеше се дизати неверничке џ |
ирима, био одељак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с овим књижевн |
и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовића.{S} Међу љ |
="233" /> викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што леп |
абе од помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Кали |
ад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.< |
то у њему приликом последње мисије још већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врхов |
тпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукам |
заступити старога оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које |
их увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} Мило |
су те биле малене, обично само с једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњ |
p>— Пречасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{ |
S} То <pb n="275" /> султана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет |
јбогатији човек мучно могао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, не |
рати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. |
војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се турска војска с нишке ст |
до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије <pb n="295" /> смиривало, кад би се |
м водама спушта се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама с |
вом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и почели се међу со |
а.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом свету. |
ио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђош |
ебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало п |
вој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспотица се вајкаш |
еновићка и госпођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је била служена у малој игумановој трпезарији са |
неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с из |
крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те |
и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња он им показиваше манастирске к |
истрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња он им показиваше манастирске краве, телад, пчел |
и са слашћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су вр |
ари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се један по један от |
двеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и г |
радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по планинам |
ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 |
мски прозори се један по један отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У д |
а своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратијa.</p> <p>Царица је била с |
задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било |
ижим околним кућицама. <pb n="87" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је |
} Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </div> <div type="chapter" xm |
рада затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У |
и ударише поред наше дружине која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођ |
на царица Мара! рече отац Калистрат.{S} Вечита страдалница!{S} Шта чинила да чинила, њом се исп |
омиру Гвозденовићу поклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Ко |
и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам ј |
<pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> <p>Он не изгово |
виси и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а како ће изд |
ђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p> |
от Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би куповала робље да нико не |
на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тест |
дио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај словенски превод.{S} С тог |
увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи мог |
својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар египа |
ило надстрељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беочуг |
оворио и који је одмах почео служити се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, али |
обојица чудили како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџби |
је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто вештином, Александар победио Кумане.{S} Исто су тако с |
чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади златник и од убруса одсеч |
ричу, коју <pb n="150" /> су Византинци вешто прерадили по хришћанским мислима, тежњама и потре |
> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на до |
а и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} И ако учи |
уће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божј |
т с јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па |
не узбудило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегавате да ј |
д био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако |
едао, јер није требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповед |
сам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пред собом по |
да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много ун |
њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако бог |
и хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да иско |
ороком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан |
леда у оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистра |
се представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, |
} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сиб |
аст ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју |
и отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калист |
а и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он властеоским људима.</p> <p>— Ено на |
ше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p |
мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мај |
оримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ни |
на јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb n="206 |
зао предео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Н |
жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} См |
а.{S} Треба мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја |
, турска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити |
Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Срби |
ати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се само |
али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и катол |
о држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.</p> <p>— Тако н |
и било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то против |
нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем жели |
ењем.</p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Уга |
{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми. |
слиманска.{S} Какви су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада? |
ћ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На <pb n="153" |
тога недавно нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кратова, добар трговац, велики народољубац |
гао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или с |
прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био из |
.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; дру |
околне властеле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што |
ала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војск |
походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство да |
мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, вез |
издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турак |
ме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, |
бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада |
пред њим стајала а њега <pb n="133" /> видела није, премишљала је о истом предмету.{S} И она и |
под пеком од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло би |
о.{S} Велика народна трагедија, која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким наро |
о.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави |
Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с то |
в.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам једанпут видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити |
о долини, испод воћњака, <pb n="131" /> виделе су се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод |
Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у |
је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав прого |
од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ који |
тану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p> |
ошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ |
о то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по необичној живости у турском стану да се сп |
ако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Тур |
чекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има већ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се |
ин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цв |
име 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини спла |
Миљино лице, обасуто сунчевим зракама, видело се само са стране; видело јој се красно око, окр |
евим зракама, видело се само са стране; видело јој се красно око, округласти образи, правилни н |
јскупоценији посао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је надену |
војне радионице, нарочито за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачк |
пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовић |
се иза зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљино лице, обасуто сунчевим зракама, видело се |
не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Десп |
аширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слутње за С |
бртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да је |
ат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, |
Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока до |
ораза Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од |
бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив чове |
, игумана, који је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио што је трчао с промен |
а, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му |
пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине Београда; јека то |
вога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, та |
јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и |
је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе |
расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њену дво |
ребати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према о |
е чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је н |
слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би тур |
ед у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство и непослушност власте |
о се споља кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом цр |
у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше |
То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у ве |
а Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она ј |
да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео |
вале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, |
ојешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је |
видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p>— П |
оша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје.</p> < |
о ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за ово |
стати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом о |
у.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио д |
ка је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили војска са сви |
ишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да ч |
послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно видео, Стаменија, <pb n="115" /> рече Којадин.{S} У наш |
е куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јес |
неначето.</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебно |
совало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— Што ми о |
да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> |
иви и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размиш |
овори стари калуђер, и прост човек може видети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Су |
ор света.{S} Међу израђевинама могла се видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна д |
служио разговорима с Којадином може се видети <pb n="155" /> по овоме примеру.{S} Тражећи по к |
ни само руменео сунчев заход, могаше се видети једно ослабело, измучено створење, где, поштапај |
} Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, проговори мла |
ах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} |
ледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шу |
пали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n= |
S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ић |
то је унапред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ј |
пријатности.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећ |
ју; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Жив |
кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоре |
вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> |
оном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело |
о тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, видећемо, одговори Којадин, упутивши се к оседланом коњ |
ј мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи све више зал |
допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима из |
сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и н |
аро псето лаје по напуштеним просторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду ил |
Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заштит |
загна, Турци у Крушевцу запрепастише се видећи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду |
еру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Кру |
а, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и |
г да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архимандрит Калистрат за |
слиш послати, упита деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре кој |
опуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете над својим родним домом; |
једино познато место на овом свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењу Божјем за велике |
нику пред његовим двором <pb n="239" /> видеше и познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки м |
не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један |
како се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко некаква румен, која неће бити ни од чега |
ки је био расцеп у деспотовој породици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина |
"188" /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где стоји |
</hi> или по грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су ст |
<p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица |
ивовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, |
тка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али |
е и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године |
служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозд |
се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— |
бар он лично разрачуна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" /> и |
ком делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана с |
сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те |
ога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице. |
друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ов |
су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Мес |
воје.</p> <p>— Устани, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обит |
ебало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одма |
а и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну цар |
ледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И |
ња све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, |
ерати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Ма |
ко лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави |
га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на в |
ту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} |
свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе |
ко је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу |
ултану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумад |
више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почет |
ја, први пут су му отворили другојачије видике.{S} Размажени син великога властелина није ни по |
н.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, иког |
ш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право |
она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче |
лој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако стари. </p> </div> <div |
да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двоји |
тнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, к |
<pb n="50" /> собом, да све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај манастира у који |
азговарам никада.</p> <p>— То верујем и видим, одговори госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме ст |
} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али |
же!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз |
ео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може би |
озор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор |
слио је служити се још воденим путем од Видина и неготинске Крајине, који су већ били у турским |
се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро |
ез икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа над Т |
те ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским ст |
ићка, Србија се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом |
о да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар С |
рада.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако |
ао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам |
оша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио |
зденовића, жупскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори |
о му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не |
оздрављајући госта на осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} |
а милост једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја б |
је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити господине, страда <pb n="81" /> се, кад |
њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој о |
спотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Ту |
<pb n="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесм |
о Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да |
амо што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад |
све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад |
е јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја ве |
ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к врат |
и учесника.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по продавницама доста околне властеле, која с |
Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина г |
исање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, али није |
зованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били из |
звишено опште поштовање.{S} Нема никога виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио как |
којим ће начином удесити <pb n="29" /> виђење са царицом Маром.{S} Његов калуђер Генадије удес |
се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућ |
</head> <p>Цариград су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гл |
дете своје.{S} Ово последње је узето из византијскога права; оно прво било је домаћа наредба, и |
ксандра Македонског били Персијанци.{S} Византинци су у својој књижевности тим именом и Турке з |
прекрасну причу, коју <pb n="150" /> су Византинци вешто прерадили по хришћанским мислима, тежњ |
из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по небројено |
“ ораше се свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Ка |
војој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! пови |
ви ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ викале су непрестано оне гомиле, зајмљене и поплашене ј |
у и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, н |
n="228" /> отпор дају.{S} На султана се викало као на највећег вероломника, што је нападао земљ |
, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши са |
од!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни.</p> <p>— Издајник је! понављаше у громови |
сом, сећајући се доброчинства царичина, викаше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Жи |
да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У |
ати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.</p> <pb n="8" /> <p> |
дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за другим једним и држећи га |
Гвозденовићу, у Плочник! <pb n="233" /> викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на т |
а смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— Господару, ти паметно г |
е.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одго |
е се, људи!</p> <p>— Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусрет |
да јавим.</p> <p>— Којадина... рањена! викну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. |
подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и |
p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој с |
за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спреми све што треба за полазак |
е и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ће |
бар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови |
то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> < |
.{S} За мале ствари није никада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није би |
.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјаница, забодена у скупоцену сви |
онио сабљу и господство над целим новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његов |
дци „Калуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 августа 1913</p> <p> <forei |
возденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} |
/p> <p>Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по је |
а, где је такође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту игра |
у разних понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта н |
се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарско) од ондашњег |
пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушав |
сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време и го |
се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref target="#SRP19130_N5" /> Варило <pb n |
њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница за најодабраније коње, кухиња и простор |
гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било |
ултана и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној тако |
ило свеколико наређивање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постар |
југу окренутим сунчаним местима, испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх |
били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле |
је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић имао о |
а су на одређеним местима страже.{S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и бреск |
на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно д |
ареди момцима да пехаре напуне најбољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубров |
<p>Последњи разговор са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог |
о и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима насељавани су рибари, којима је |
слушала на свој начин; омладина је овде висила о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки сло |
та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и |
но било друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био један котур, као пр |
ама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два т |
к хартије, од којега је о црвеној свили висио златан печат државни.</p> <p>Нашавши очима Гвозде |
елу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске према Косову; други пак с Гвозденовиће |
пријатељем; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу |
м носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и ко |
ра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Сел |
ластеоски двори; попалиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити пра |
ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путници примичу од Прокупља, зазвонише звона и н |
ао молитву добродошлице и дао благослов високим путницима.</p> <p>Царица Мара је била усхићена, |
урска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношен |
авимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, к |
о.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калист |
јем се мењају мисли.</p> <p>— Има право високо ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А што се |
е толико порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме много |
и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац).</p> < |
да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли ра |
су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, го |
ој лепој ливади беше остављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у |
ли.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један стари |
блаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; као д |
лачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по н |
, <pb n="39" /> властелин жупе Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију дес |
ли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, |
{S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Вито |
/> <head>IV.</head> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у То |
из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу најзнатније и највиђ |
м кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се као домаћи |
ском, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> |
зденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјаница, за |
Куршумлије, у некадашњем властелинству Витомира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђерак |
p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га прим |
ђом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но што |
ита како деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденовићу поклања у баштину на вечита време |
Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreig |
их се мача.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће |
<p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на |
сподство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога са |
, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи т |
ибињанин Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хри |
се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листи |
катраном намазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.< |
гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору вла |
, њихов господар, стајао је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.< |
урско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована |
тране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растов |
госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о т |
научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ћ |
ело јој је било више грчко него турско, више калуђерско него световно, од тамно лаког источног |
а помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара д |
урској не обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи |
и, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрост |
брао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> |
о лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, |
ки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и |
ге су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, д |
ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, игум |
ица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у част доласка де |
ела је на источној страни села Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу ј |
а Калистрата; сахраних Драгоша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младости и милине.{S} |
сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, повод |
ошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти царств |
дали у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И |
еспот него турски намесник.</p> <p>Нема више српских судова ни ћефалија, ни других старешина.{S |
да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од на |
ама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које |
м расправама прибегавало Суду Божјем на више разних начина, обично онда кад никаквим другим нач |
би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он пр |
емена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бедема насртали у град.{S} К |
рен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју властиту пропаст и штету, ко |
ићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Он |
а дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја извр |
ао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, |
увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну. |
ик није имао <pb n="176" /> ником ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пош |
Стефана.{S} После његове смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко врем |
о што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео |
ебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не мо |
чаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније била црква — него џа |
љубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем |
евцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан |
p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су један по један изумирали они који су још п |
прстом.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у присенак, тако да није много прошло а д |
јало све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који с |
дираше изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На један |
у видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} Птице по |
овића.{S} Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мирна прир |
ије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога |
Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb n="247" /> мога оца |
отуда да се нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе |
Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није |
такве девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она мог |
ио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само насељеник.{S} Ис |
властиту пропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин с |
гу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{ |
сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српск |
а и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да |
одржати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збего |
и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће т |
анастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на ск |
хришћани заробише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је |
била веома забринута, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили |
тога посла примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дво |
с господарством ти.{S} Моје место није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбин |
ће своју мајку известити.{S} Ствар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан кол |
порушило зидове градске.{S} Варош није више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S |
ве што се тицало политике, пође на поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Би |
био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисоком ти царству данас требају |
у.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} |
је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињам |
зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није нимало марио за западњаке, који с |
оме ти царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству пр |
Ново нема ништа.{S} Његова политика се више не предругојачује.{S} Правац који је ухватио после |
араше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри |
м гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се |
еликог, закучастог, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је |
једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинству Витомира Гв |
оја је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрве |
променила свој дотадашњи начин живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред |
као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији |
ате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела вел |
н сам још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калист |
аки свога коња, па товар остављали себи више главе, а они би легали између товара и коња по зао |
о време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пећима и ватр |
от с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није |
данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, ниси пријатељица....</p> <p>Драгош |
ћину.{S} Иначе његова нога не прекорачи више прага тога двора.{S} Којадин, чим се придигао, иша |
и ли добро промислио?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем. |
а, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш дана |
тац Калистрат.</p> <p>— Ја не признајем више никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{ |
и.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> < |
после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну же |
итав месец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљским начином.</p> <p>— Читав месец д |
илост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен |
ји је ухватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме г |
је о књижевним и верским стварима знао више него владика.{S} Паде му на памет како се тек Тура |
возденовићу, седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точ |
ситним стварима било је самовоље много више него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и с |
и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S |
о, завађени су међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слог |
а и султана.</p> <pb n="283" /> <p>Мало више од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и |
тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерско него световно, |
о покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушња |
сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа оста |
Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад н |
толика одбранимо, рече Драгош, очевидно више наклоњен анти-турској политици по што по то.</p> < |
дереву је остао само деспот Лазар, и то више као команданат војске него као деспот.{S} Град је |
јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или до |
ко ми је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> |
тици, после Варне, после Косова, деспот више не може веровати својим суседима са севера и са за |
" /> <head>XXI.</head> <p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у досадашњ |
одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S |
е преписивале, а преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тог |
радом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим |
="115" /> рече Којадин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти |
да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин |
пчеле, које су биле на једном заравањку више манастира, и нарочито своје стаје и спрему за млек |
ио тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у |
како ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској политици.{S} Царица Мара, |
је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници вере.{S} Н |
ало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какв |
и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> ма |
лањати испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада не |
Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да о |
цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравила код оца и ма |
ин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каж |
и не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?</p> |
нцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео ди |
астао углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којади |
ошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори он — казуј т |
аше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости |
зне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњам |
, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по благим |
и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помиш |
да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу покл |
це делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа добро за јадну, ви |
pb n="67" /> коре, што жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, г |
ати осталима шта чека оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти |
међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајали ун |
благоверних и христољубивих господара и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужност |
ије могао да оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је |
истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Европа је патила |
своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су владали овим добрим старцем, и он није знао шта је дост |
ечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, није би |
ар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат п |
мали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљама, и то тек по договору са свој |
ру са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога |
вембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њег |
подарима; договарало се и саветовало са владаоцима и господарима западне Европе, али узалуд.{S} |
Саве, Родослов и Цароставник о српским владаоцима, Законици царева римских и цариградских и За |
} Договарало се и саветовало с оближњим владаоцима и господарима; договарало се и саветовало са |
богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне препор |
властела и иначе, према своме врховном владаоцу и господару, била непослушна и самовољна.{S} С |
ошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Мехмеда II, имао је прилике да о н |
и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегед |
сто, истина, био одмах изабран Борџија, владика од Валенције, под именом Каликста III, али он б |
ије нимало интересовао.{S} Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи так |
>Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и |
.{S} Једна депутација, у којој су били: владика, протојереј градски, старешина градски и стареш |
ота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродошлице и дао благо |
ја је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике |
{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази велики пут из Дубров |
свештеничке одежде, а за њима пиротски владика и свештенство заједно са старешинама града Пиро |
S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника и калуђера.{S} Ш |
чекао је деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било мно |
евним и верским стварима знао више него владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере |
из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит Калистрат, игуман манастир |
ла, што је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића |
Такав човек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сва |
p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" />, деспотица и царица Мара сиђоше т |
Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин засту |
динског Мира 1444, после погибије краља Владислава на Варни, 1444, и после пораза Јанка Сибињан |
кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госп |
е они којима би се тим начином отвориле владичанске столице, и — то је све.{S} Нико не би, инач |
пот Стефан сваком приликом нудио митром владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује |
ва.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а |
милост, којом је султан при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот п |
млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој |
емље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само насељеник.{S} Истина је он, ка |
ди, на пример, један млин.{S} Он истера власника и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се в |
варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да почну католичку пропаганду, да гоне на |
моћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S} Какви су разлози из којих ви |
жицама наста изненада и опет хришћанска власт и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше н |
ст.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S |
ле врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> < |
от сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош погледа у оца Калистрата с |
смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да |
што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} |
што се тиче државне власти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек п |
свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да о |
p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозден |
рава као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и |
властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претит |
а, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, ал |
/p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску власт, па потврди Халил-пашу у везирству, одговори десп |
н је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаб |
орим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти пр |
главама сељака ратара и насељеника.{S} Властела господари нису знали границе својој самовољи.{ |
уно слободних људи.{S} Властеоски ред — властела и властеличићи, мало по праву а мало неситом г |
ст властеле <pb n="158" /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у |
ољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несугласицама и к |
! уздахну један младић.{S} Зашто његова властела нису боље чувала његов аманет и његове поруке? |
ни државни господар.{S} Поједина велика властела била су такође исто тако силна, и у њиховој др |
е дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На |
ина и господара.{S} Пошто су беспослена властела много времена проводила у лову, и пошто је лов |
е да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, у оно време, редовно догађало и на др |
имања, у којима су становала или околна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори с |
младићу, рече Гвозденовић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини |
иту слободу насељеника и сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу и госпо |
или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима ил |
ео свак забављати.{S} Само су господа и властела могла ловити са соколовима.</p> <pb n="106" /> |
у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ниш |
Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али |
ља је била подељена на неколико великих властела, међу којима је у Топлици био стегоноша, <pb n |
ољубивих господара и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужности и по свом завету |
скао, деспот би одредио некога од своје властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без |
не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли |
д грабљивости наше властите православне властеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Бо |
Остала земља је била у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин имао по неколико, катка |
еспотове кћери, око њених дворана, њене властеле, калуђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би |
виђало се по продавницама доста околне властеле, која су изашла била да виде панађур и да се п |
о и у држави самовољство и непослушност властеле <pb n="158" /> квари све, а властела се не обз |
раздорима до крајњих граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{ |
управља Јован Михаиловић <pb n="219" /> властелин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник |
у Топлици био стегоноша, <pb n="39" /> властелин жупе Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти |
Пређе је његову господару било име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име <hi> спахија < |
одине с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоск |
а је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> < |
рског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, казавши |
ије опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и |
шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То |
у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин имао по неколико, каткад и по десетак села, и |
отац Панкратије, калуђер царице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине, одређе |
у у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију, тај с |
времена.{S} Ред је држао један старији властелин из суседства.{S} Најпре је било надстрељивање |
понечем другојачије мислили.{S} Велики властелин Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас |
ћ имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обичајима онога краја за властелу и за њих |
ке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На |
мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник) <pb n="169" /> ни суд |
ије имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти |
и се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који |
pb n="51" /> <head>IV.</head> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Пло |
п топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу најзнатниј |
спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахиј |
им турским круговима.</p> <p>Као главни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи до |
епослушна и самовољна.{S} Средњевековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесн |
теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибиња |
па пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозденовић се налазио у близини.</p> <p>На |
.</p> <p>— Чујеш, дијете, повика путник властелин некаквим туђинским нагласком, можеш ли ми каз |
одузео нам заједно с овогодишњом жетвом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од |
S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седео супрот Гвозденовићу, па сад бе |
Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлицу.</p> |
а.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; |
поглед на ћерку великог <pb n="137" /> властелина Гвозденовића, жупскога стегоноше.{S} Боже, в |
лам.{S} Недавно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти има |
у о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} Пошто су беспослена властела |
ори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозденовић је <pb n="79" /> био дубоко |
ачије видике.{S} Размажени син великога властелина није ни помишљао да може бити сметње његовим |
исмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могл |
ме једноликом животу сеоске куће малога властелина.{S} Природно чедо српскога села имало је сва |
седели.{S} Осим тога главног боравишта властелина и његове породице, у дворишту су се налазиле |
тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се |
у забаву.{S} Када су јој јавили великог властелина Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој |
људи свога времена који није разликовао властелина племића и сељака меропха.{S} Њему су, заиста |
ци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомила гово |
пођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, како ћемо |
ришта стајао је обичан, свакидашњи стан властелинов, чардак.{S} То је била пространа зграда.{S} |
} На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије његове.{S} Прозори су били испуњ |
шетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја из к |
оје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова њива приспела за косидбу, сви морамо ићи д |
и, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, као што често има, за одседање, за с |
јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и заба |
а је спремано ноћиште и боравак гостима властелиновим или људима разнога чина и реда, који би Г |
ра Св. Стефана, Бањског, свадио с неким властелином око продаје манастирских јунаца.{S} Купио и |
м искреношћу он се разговарао с великим властелином и са сиромашним сељаком меропхом или отроко |
за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро ј |
у се црпле многе посластице оновременог властелинског стола.</p> <p>Па свакидашња храна свеколи |
а би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} А прослава крсног имена домаћиновог, |
дњега века били су, нарочито на великим властелинствима, подељени <pb n="104" /> по работама.{S |
а у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Властелинство се његово пружало од Топлице на север к Ј |
у Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари |
у је каква год посла давало манастирско властелинство, Којадин би се склонио у књижницу, и онде |
х Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинству Витомира Гвозденовића, има и сад у планин |
јих је имао неколико у своме пространом властелинству.</p> <p>Вођење дома, с дужностима гостољу |
овац је повелико село које је припадало властелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су били само ме |
других великих цркава у Гвозденовићеву властелинству.{S} Она би Гвозденовићу напомињала те дуж |
ио је са свим супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је био човек |
, густе праменове црнога дима.</p> <p>— Властелину, Гвозденовићу, у Плочник! <pb n="233" /> вик |
тицало њихове службе и њихових обавеза властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он |
ци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину новцем откупљивао за работу, коју му је дуго |
било је дужно сваке године давати своме властелину прописани број научених соколова.{S} Кад би |
едство којим се деловало.{S} Једноме се властелину свиди, на пример, један млин.{S} Он истера в |
и људи из околних крајева, који су свом властелину плаћали погођени откуп за работу, коју би му |
том, и прочита како деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденовићу поклања у баштину на в |
работе био дужан помагати своме великом властелину, за оне нарочито које су биле хитне природе, |
ову њиву уз друге послове које је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гус |
ка и осталога којечега што је припадало властелину.{S} Село је било сасвим просто.{S} Сељачке к |
има.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од турског освојења унапредак вршити |
ину, и свечано би их предавао господару властелину, у којега су, међу послугом његовом, били на |
немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, властеличић у Плочнику, али од богатијих, у свему зната |
b n="181" /> на продају, без новаца.{S} Властеличић, свађалица и приличан насилник, удешава, св |
оских људи који су му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов господар, стајао је онде љутито вичу |
>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при с |
анастирских јунаца.{S} Купио их некакав властеличић Гвозденовићев испод Копаоника, па хоће да и |
Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош влаха |
довољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше властеличић Плетикосић, али чиме нас турски султан обез |
и око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Тур |
селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Јанко Плетикосић, који је стално живео неда |
ао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властеличић.</p> <p>— Ја радим по заповести игумановој. |
аш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} |
е сме бити на манастирском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад |
, па води, Другојачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> |
тих сељачких кућа, али као кућа једнога властеличића, далеко је мања и незнатнија од велике вла |
ијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осуди |
, из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властеличића Плетикосића из истога села.{S} Они су се у |
ва момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа властеличића Миливоја била је нека опала, неоправна кул |
на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <pb n="1 |
су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и по |
сније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к запа |
ику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под собом, и стари су му били стегоноше у |
десетак села, и према томе по неколико властеличића.{S} Властеличићи су имали по негде и засеб |
му су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, као што често |
, с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац властеличића Јанка Плетикосића у Точанима није имао кул |
онога села.{S} Чардак, главно станиште властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића. |
према томе по неколико властеличића.{S} Властеличићи су имали по негде и засебно, самостално, п |
их људи.{S} Властеоски ред — властела и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу |
људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> <p>Вла |
земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису де |
и властелин по обичајима онога краја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, кол |
кога?</p> <pb n="206" /> <p>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S |
с Турским Царством, издељен је био међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, којима је ду |
и настојавао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} Тога ради је сазван угар |
адски зид, била је малена <pb n="53" /> властеоска црквица Светог Томе, крсног имена Гвозденови |
S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с |
, далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси л |
отово никако потпуно слободних људи.{S} Властеоски ред — властела и властеличићи, мало по праву |
време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани |
служен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb n="224" /> се отац Кал |
ода, да старе грехе покаје.{S} Погореће властеоски двори; попалиће се и порушити високе куле и |
инци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних крајева, који су свом власте |
ску, до чланака, и опасивао свој златни властеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, округл |
у Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеоским плаштевима и |
у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеоским плаштевима и са златним појасом и мачем о б |
људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он властеоским људима.</p> <p>— Ено нашег господара, одгов |
а како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S} Властелич |
агош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он влас |
коњаник.{S} Одело на њему беше српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога соја, као ога |
ат, лепе појаве кад обуче своје свечано властеоско одело.{S} У карактеру и у нарави био је са с |
лин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се |
као што често има, за одседање, за стан властеоског надзорника и за смештај десетка и осталога |
ила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а лова није могло бити без на |
b n="58" /> великих породичних весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, женидба синов |
отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестима |
имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску.{S} Није било никакве користи од тога што се |
народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоску хаљину, као поповску, до чланака, и опасивао |
врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су |
и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше |
S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у |
у још памтили старо стање за хришћанске власти.{S} То стање је остајало све даље на страни, ула |
ром било свршено, чим би нестало српске власти, проговори Драгош, очевидно се сневеселивши.</p> |
д насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, него има заслуге.</p> <p> |
ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису штитиле општу сигурност?{S} У нашем случају |
тан, Дубровчанин, заклет код дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда |
{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу.</p> |
дмашна.{S} Тек под крилом такве државне власти може бити вера слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехме |
елина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим тога недавно нам не |
<p>— Да, освајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, н |
воју корист, тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није |
рђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имања од грабљ |
, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар |
ено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска |
укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја |
опишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S} У оно време војнике није д |
астеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити ка |
шћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да као о |
тили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно в |
ом силом, коју беше прикупио ради своје властите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 |
е манастирска имања од грабљивости наше властите православне властеле.{S} Шта ће бити сутра, ка |
што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвор |
ију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она га поче |
вом султану, којему се деспот, по своме властитом предосећању, није радовао.</p> <p>Ову прилику |
давале и момци женили не толико по свом властитом избору колико по избору својих родитеља.{S} Р |
свога стана више Београда гледао своју властиту пропаст и штету, коју нити је више могао попра |
р да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рачунима, није му ни накрај памети било д |
, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише последњи м |
јњем случају онако како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је |
ица.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њи |
еди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово |
војој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске јунце, који су |
дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Сте |
родао, али новце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вр |
је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи изме |
е.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских |
па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манаст |
не.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи са свега југа |
де.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? |
— Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце нисам примио, о |
ћ.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, господару!{S} Игуман м |
ири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на своја места |
рно.</p> <p>— Ви сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: |
нела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода није нанела никакве штете.{S} Очевидно је остао не |
но длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један манасти |
енарско повелико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је казао д |
ајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авли |
е радознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у о |
<head>II.</head> <p>На тихим дунавским водама спушта се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је |
ластеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне љ |
јан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Г |
четка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није ша |
им био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} И то му је ма |
а под једнако као извор чисте планинске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ с |
да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти |
звади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код |
алаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрмљено плоч |
ојим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних |
Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њега, б |
гош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање којом се |
боким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мос |
руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег |
} Један котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци р |
и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да |
пуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког врем |
било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са сво |
ати војску.{S} Мислио је служити се још воденим путем од Видина и неготинске Крајине, који су в |
се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манастирско бр |
ет животноје вежуштому...{S} Последујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив г |
-Cyrl"> послушљив, своје бреме савршене водештошу отложив, не отречет животноје вежуштому...{S} |
р, и помишљајући каква се страшна борба води око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд см |
i> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче |
ложи новце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач |
новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засе |
</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић |
ажара с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</ |
воме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не |
ена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркв |
стирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуш |
одара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти прод |
на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну политику и да смо наро |
рдима и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Ку |
спунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се био истака |
Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео |
колара са соколовима.{S} Трећи момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с |
и другојачија политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико |
ао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану у сводовима |
.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Ру |
чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у бог |
мекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около ст |
ви су признавали да се у Србији не може водити другојачија политика него она коју је водио десп |
средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S |
n="224" /> се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Бо |
пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено к |
ви силни топови послаше које сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим пу |
у и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад се и то пос |
удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистрога потока; кршно стење подигнуто у небо и |
крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није |
.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново |
Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очеки |
који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред к |
а; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Евр |
ина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене главе лебдело је |
своме пространом властелинству.</p> <p>Вођење дома, с дужностима гостољубља и распоредом посло |
господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас са |
а и на шлемовима свију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згод |
ра, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа о |
Ја бих био самозвани судија, самозвани војвода, самозвани ћефалија свуда докле ме ноге носе и |
у управљали Сибињанин Јанко, као главни војвода, и папин изасланик Јован Капистрански.{S} Посад |
који се сматрао за једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава |
ру, кад је као младић ступио на престо, војводе његове саветовале да одмах војује и да своје пр |
у.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе саветовале Александру да свој белег (грб), то ј |
е да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="211" /> Николе Скобаљића, а код Приштине |
та и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име д |
адних крајева другу војску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци ср |
ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише по |
ка у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S} Топличка војска имала је п |
.</head> <p>Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог није било могућно показати.{ |
имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се |
папа Никола V.</p> <p>Услед прве године војевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао 30 септ |
{S} Што су хришћани несложни, слаби, за војевање неумешни, у религиозном фанатизму занесени?{S} |
ју преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед извршио |
ину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p> <p>Тога |
ије било никакве користи од тога што се војевању на Турке стављао на чело и започињао га папа, |
слушао чудновате приче о Александровом војевању и тумарању с војском по свету.</p> <p>Најпре с |
а по Европи, причу о славном тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби |
ишта не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предад |
јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, |
ад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ак |
ушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} Видело се да су |
а се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, најви |
ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољубивим жар |
о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на до |
о морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужност да по |
има пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њи |
стаће му само његово лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Ста |
акав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао оку |
богорадимо у европске властеле за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; н |
дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов језик се такође морао учити. <pb n="294 |
га југа словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S |
еме било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја с |
ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војника после тога случаја тешко је било испричати.{S} |
а штитовима и на шлемовима свију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Вр |
ласти, начинио распоред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржавала, него с |
естили што пре све војничке старешине и војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување |
угој је непрестаним говором и храбрењем војнике упућивао и соколио папски делегат Јован Капистр |
енских наредио је да се предаду његовим војним старешинама као награда војсци, а момке је узео |
м стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ см |
у трчали с једног краја стана на други; војници су се спремали и размештали; топови су непреста |
а златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, разговарајући се.{S} |
ола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара било није.{S} Док су они били у жив |
лу, кад су се вратили кућама они српски војници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао ј |
на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели хранити се храном спремном за опсаду |
ва на данашњи начин издржавала, него су војници распоређивани на издржавање по селима.{S} Тако |
и к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, поскидаше капе и побожно слушах |
икаква увијања и двостручења.{S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им је св |
у том моменту истрчи из града са својим војницима и удари под сабљу пометеног непријатеља.{S} Н |
д Београд, добро наоружаних и напуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са |
х начинио зборно место и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к |
а, како би о томе известили што пре све војничке старешине и војнике.{S} Исте такве су оштре на |
Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: ј |
тарешине скупе на договор све старешине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану |
те Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничке службе под командом Гвозденовића, он је још за |
што боље оцене.{S} Као велики старешина војнички, <pb n="59" /> он је био оштар у изискивању во |
и планине и одлагаше сваки политички и војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могл |
них Турака.{S} Деспотов протовистијар и војнички велики челник у свечаном руху, које је личило |
ote> <note xml:id="SRP19130_N2"> Главни војнички заповедник над Европском Турском. </note> <not |
земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је де |
по једно село и по половину села према војничким списковима и према својој војничкој обавези.{ |
n="59" /> он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и |
а заблисташе оклопи и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплач |
ема војничким списковима и према својој војничкој обавези.{S} Слободних људи и слободњачких сел |
ајвећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се |
ад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила. |
Седећи цело лето у Смедереву с извесном војном силом, коју беше прикупио ради своје властите си |
је.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита за случај опсаде, сланине, сух |
е пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опсадне справе које су онда |
мед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није. |
Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb n="278" /> главе и наже бегати гл |
Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половин |
анин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке цариградским путем све до П |
ињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко, није ни |
-ог октобра, (1454) кад се Сибињанинова војска поставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим сп |
сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> и под којим заповедником посести |
ј да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве |
ије био на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад |
деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, |
е и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, гово |
е деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Ник |
оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињанином на једанпут, пред крај се |
— Све је то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспо |
изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска војска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом |
Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити кроз Србију да нападне угарски Београд |
д вече тога истога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики вла |
е у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, |
чекује напад султанов.{S} Чим би турска војска ударила, фамилије би се склониле у збегове, а љу |
бију.{S} Кад се почела растурати турска војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче д |
е већ била испунила војска.{S} Топличка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пу |
г војводу Николу Скобаљића.{S} Топличка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду С |
нешто морало учинити, јер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изн |
г цариградског пута, којим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових ра |
се издржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштатик </hi> |
егледа како му се била распоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао |
рини.{S} Смедерево је већ била испунила војска.{S} Топличка војска такође се већ живо кретала с |
рсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истер |
Рудника.{S} Коњаници нису били пописана војска, него добровољни најамници.{S} Још деспот Стефан |
е Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} |
Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="211" /> Николе Скоба |
ма, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад су под Београд носили |
е које су онда биле познате.{S} И силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови |
} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одред |
ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али у |
је и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране н |
овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не |
ој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилазила на празна села, празне тргове, празна |
е већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом |
S} Најпосле војничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, о |
тизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, |
водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та с |
Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанска, р |
део није.{S} Поља око Крушевца прекрили војска са свих страна, и пошто се сви силни топови посл |
јника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници |
.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господски живот |
Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна, и ударила је силно, али |
творено је гунђао против овог одашиљања војске Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уг |
едњих година доста претрпеле од кретања војске, ратовања и свакојаких размирица које су с неста |
{S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево |
иљада људи од пропале турске београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> |
дноликој уредби Александрове македонске војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве |
село кући Плетикосићевој.{S} Од угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска раз |
чек гостију, њихових пратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истог |
о на место, уверио се да није до турске војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки |
и преплавише бегунци силне, многобројне војске турске, која је, пре неколико недеља, с невиђени |
к султанов дома не застане.{S} Спремање војске, које је одмах наредио, деспот остави на сину Ла |
мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабра |
к оштар и поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро |
е упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска у В |
ризрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупљао из својих западних крајева дру |
ске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за оп |
повратну линију, скупи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставив |
битке дају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је би |
S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војске да Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни т |
Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадн |
деспот Лазар, и то више као команданат војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у |
еновићу да султан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и |
Смедереву.{S} По таквом је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усв |
га протовистијара и великог челника над војском, да од његове стране поздраве царицу Мару при њ |
прам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији старога Гвозденовића неста. |
м без довољне заштите, излети са својом војском из града, заузме их после кратке борбе и стане |
а разбије.{S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помог |
це, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису |
уга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потр |
Крушевцем, где се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог |
ј Топлици Гвозденовић нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању у |
аузме Крушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом |
шло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} Заповести су биле из |
икоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, об |
е о Александровом војевању и тумарању с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили ка |
ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас |
о су је имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску.{S} Није било никакве користи од тога |
арод је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле пос |
ко је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} Т |
ти под команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописан |
ти поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих зема |
ке градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити се још воденим путем од Ви |
лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао |
ави султану у Софију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, да нема разлога да какав би |
да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и |
век држати слободан за султана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести свога |
и Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао |
ој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбат |
в готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава |
купљао из својих западних крајева другу војску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{ |
нски ни тада не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве нападаче бац |
препастише се видећи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, |
анин Јанко уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски ста |
ћ удари негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој |
, смело и помишљати да се на опсадничку војску удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто мор |
лизације.{S} Нико још није имао државну војску под једном командом тако као што су је имали Тур |
у.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке к |
вим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други н |
приликом.{S} Он у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становн |
а порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драгош, једно |
д најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими п |
није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драго |
о Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n=" |
његовим војним старешинама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио д |
том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, |
у одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменит |
беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки показао.{S} Долазак новог |
ић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи гот |
у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} На султана се вика |
а ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-б |
рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом.</p> < |
ош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пу |
лену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило |
на, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек сп |
мбра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ва |
сто, војводе његове саветовале да одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике поукл |
био нарочиту порезу која се звала <hi> војштатик </hi>, којом су се издржавали ови најамници а |
војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштатик </hi> наплаћивао од свакога без разлике и ник |
пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Која |
је калуђера, који су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век преписујући и путују |
у свему исправан према дужностима вере, волео је бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и б |
ро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очевидно за |
дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, сл |
е узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се К |
.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различите апокрифе.{S} |
нога султана и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једно |
.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа и |
квим стварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Калистратом.{S} Изглед |
не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан у |
нуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто |
а срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће х |
колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Б |
ровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли виде |
то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S |
моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> |
ван султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, су |
све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео |
р тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дал |
у, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гв |
подара, онако исто као домаћа животиња, волови, краве или овце.</p> <pb n="54" /> <p>Није лака |
су се, по равном месту, могле и превући воловима или биволима, кад се под њих подметну добро сп |
Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради на штитовима и на шл |
</p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом об |
е, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања про |
нете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли |
епост и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претури |
ксандар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих могао |
Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милос |
него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ј |
позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну |
у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се да исти |
Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја |
евисоким деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да ж |
ти старијега, тако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се клањам силноме |
нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан. |
и, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече између гробо |
што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> |
и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— |
а Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста |
то су све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калистрат.{ |
акнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо |
чека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је и |
али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{ |
благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да |
о, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће и |
ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили на |
акука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако ст |
или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одговараше царица, да ја држим свој зас |
а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар |
<p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике. |
ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која ме је послала да откупи |
статак живота као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветр |
ишћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља господарева били су старији од свачега другог.{S} |
је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S |
је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује само наклоностима срца свога.{S} Он је |
знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Ста |
азговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, |
телину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност двостручењем и прив |
еније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се с |
Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима |
госпо, хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијат |
т зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— |
ханичка навика на послушност не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не |
ћи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам |
алног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да Турци |
казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другојачије п |
ету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S |
је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац).</p> <p>С тим |
ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, |
Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити |
к пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што |
говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ни |
а Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих дво |
е Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ и |
по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом ме |
н се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје зна |
рева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два позн |
} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све деспотове зап |
к и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради |
у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи раз |
Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога осваја |
ра кованога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џ |
се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велик |
добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на једанпут, |
оверења пред старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и |
младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у |
тпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стамени |
ли последицу хитрине или отврдлости као вољу Божју.</p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Бел |
ан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошлости, увек зан |
одчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону |
.</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речима, псовкама, намргође |
чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци |
одским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа трговачка роба за иностранст |
датак да се старају о производњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку |
пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, ко |
, меда је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у господским |
робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркв |
начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима |
је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које само може успевати у климату нашем.{S} Ораси |
да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45 |
је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чу |
а госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у |
ле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бер |
начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од којега |
стор у градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабукама, шљивама, трешњама и |
ених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарске ме |
S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао н |
транцима.{S} Место се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене биле на вр |
воране беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, било узвишено, и на |
им пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком |
к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које само може успевати у к |
тави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ |
.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом мес |
ом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо нед |
ко наређивање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пун |
сне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <pb n="131" /> виделе су се сеоске куће.{S} По |
оске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака, распоређени су били купушњаци Гвозденовићеви.< |
су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с |
рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима |
ез икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетик |
е на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени |
ца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приг |
о требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у господским кућама и у црк |
ноћ, синко!</p> <p>Старац припали свој воштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драго |
Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и воштаним свећама.{S} Пријатан звук кадионице сусретао ј |
вицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти на коле |
над Турцима од 24 септембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Кру |
дред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга |
ике.{S} Никола Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра разбије Ту |
ично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да с |
а низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Сит |
оје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска |
а држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пр |
која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаиловић <pb n="219" /> властелин |
је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скоба |
Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отво |
крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на п |
<pb n="255" /> позатварају сва градска врата, оставивши отворена само једна.{S} Онда изда запо |
едан коњаник, задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мос |
е и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} |
одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је |
кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се по |
ку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику.{S |
им старешинама да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад |
о има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити један по један.{S} |
одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секиру, об |
овић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{ |
>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <pb n="125 |
сане текстове.</p> <p>Дворкиње отворише врата те мале, полусакривене дворске црквице у султанов |
ореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} Застирке су на |
врати Миливоје.</p> <p>— Устани, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места |
, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворена.{S} Кад |
спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза |
а халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или састави, па дон |
едео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који г |
одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева |
дска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник ј |
мах за тим отвори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена |
на почасно место покрај самих дворских врата којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели |
ли је стража опазила стражара с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали |
се сијала у отвореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} |
ега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у особито одељење дворца.</p> <pb n="73" /> <p |
главне госте уносили печење и гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар |
се јако куцање халком на вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски мома |
да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза сту |
/p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађ |
ва отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа над Турцима |
.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, |
Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га |
захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишл |
стиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу дес |
тану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке ц |
у манастирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на |
може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја |
дмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које су дотадашњем природн |
чито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по народу мислили д |
ца, и како сте били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво, одговараше младић, али задовољни |
данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војници што су учествовали у |
у се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече |
у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова, упита царица, и како сте били задовољн |
зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сам |
ата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Пл |
за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком обро |
<p>— Може ли се? упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, може, одговори Шана, дижући се |
" /> <p>Псетанце Шанино које је било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици примиче |
веома предусретљиво старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— |
тајали спремни при камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.</p> <p>Гвозде |
или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосредно у врт. </p> </div |
на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред |
е усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључ |
цама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манаст |
с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за по |
властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о путовањ |
о царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, проговор |
и нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само др |
.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном |
д како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само јед |
више казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S} На какав се начи |
какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, за |
гао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносил |
инама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, |
неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети |
ом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неким више н |
ано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда и |
товао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на |
он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провириваше, у |
ао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, в |
ај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких н |
молитву, зачу се јако куцање халком на вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе м |
Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манастирској порти отворише и у авлију у |
ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да |
е како се лов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и |
милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетик |
халком на вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испиј |
и много пута одговарали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брз |
, деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p |
ног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво |
ест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.< |
према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ни |
трате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се |
поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је било, да одм |
у од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара седела је на источној страни села Плочника више |
врћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог села.{S} |
села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача |
ом, ти красни младићу, овамо код маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{ |
био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве од рана. |
на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, |
(а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар египатски, одупирао свима своји |
као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже?</p> <p>— Не покорав |
на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S |
је, у том крају сабора, била неописана врева гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан панађура, |
опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет према тихоме једноликом животу сеоске ку |
Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити старијега, тако ти. |
страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S} Т |
се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво с |
оћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не |
м земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с очевидн |
без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војск |
ити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвоз |
је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, |
поверењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи раздо |
јатељских удараца.{S} Њихова плодност и вредноћа народа који их је насељавао учиниле су да су и |
ти у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и |
томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гво |
и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне историје.</p> <p>Међу тим, баш |
а из околине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој полови |
от, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати истину мојих речи.{S} Без сумње не ми |
ли толико заједно проведених часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас |
а женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру |
, Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбр |
ојало хитре као стрела часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време |
тара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, т |
и на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби р |
бало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао прили |
је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје д |
новићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} |
во Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак |
ојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготов |
ле.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и |
скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистрат.</p> <pb n="164" /> <p>— Ник |
ити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње мисије још |
рат.</p> <pb n="164" /> <p>— Никад није време, одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, мо |
лим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад би време б |
S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисоком ти царству данас требају <pb n="32 |
.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам |
бу <pb n="119" /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали девојку з |
ме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> |
огла погодити и каква је.{S} У последње време царица је била веома забринута, те тога ради није |
еђу свију дворкиња царици се у последње време највише била свидела Стаменија Плетикосићева свој |
човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу |
лаву, па опет заћута.</p> <p>— Старо се време променило, настави Драгош.{S} Мисли, жеље, осећањ |
p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта |
то изврши два месеца касније, кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Српске послан |
исани број научених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предстој |
} Говорите ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни но |
се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго треба ч |
ве, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да с |
о реду обаве све што треба, макар какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожу |
могао чути гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Господа н |
чаја тешко је било испричати.{S} Кратко време после тога, Јанко <pb n="243" /> Сибињанин искрсн |
средство необично помогне.{S} За кратко време турски опсадници огрезоше у пламеном мору, помето |
ез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калис |
ве су заповести извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да гл |
хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изречену самртну пре |
живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} |
ти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што је падало на го |
здахну, јер се при самој помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, ј |
јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем размишљањем и читањем.</p> <p>— Па шт |
шћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, |
алуђери или свештеници, пошто је, у оно време, црква држала просвету и образованост у својим ру |
ла бесна околна властела, што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да су му |
јски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако брзо |
note> <note xml:id="SRP19130_N5"> У оно време домаћи производ, нешто другојачији од данашњега п |
ости права као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су господа |
ишту власти, начинио распоред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржавала, |
ложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије него д |
он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је бил |
рости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно могао имати своју ве |
роизводњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда био врло ску |
</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb n="34" /> по нарочитом церемонијалу.{S} Тешко |
ој жени, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка |
на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелама, мач |
<p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} |
тиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} А нарашта |
својих свакојаких судова, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нар |
ски, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцим |
ко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за мој |
одак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Међу израђевинам |
у, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви. |
огаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео сво |
ду на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате |
и онај начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се |
а откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Ца |
ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од |
раде округле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет |
оданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиља |
ећ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су |
умевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам прег |
служио пилав од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генад |
ани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, била већ претурила т |
"203" /> жилице срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очеки |
ајвиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу пед |
команданат једне чете Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничке службе под командом Гвозде |
> <pb n="103" /> <head>VII.</head> <p>У време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим г |
куле манастира светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, интелигенција ни |
есам ли ја крив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у св |
ет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разликовао властелина племића и сељак |
им него што је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих в |
некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и мом |
шту играле су се све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један старији властелин из сус |
ику.{S} Као и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 1443, по |
ичанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи |
ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а |
обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Др |
иње да султан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Царица М |
ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и др |
.{S} Они који буду пред народом када та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад |
возденовићу поклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана |
све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је |
ти путник запита друге, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у |
ако као и са суха.</p> <p>После кратког времена града Београда готово није било изнад земље.{S} |
сак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и манастир |
ада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у манастиру Светог Николе у |
редлог великог везира, да му он може од времена до времена послати свога човека по извештаје.{S |
је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божију?</ |
дница осећања и интереса, која се током времена начини међу мужем и женом као међу једноставном |
око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места пр |
ко изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута колико би требало да от |
.{S} Пошто су беспослена властела много времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези в |
ког везира, да му он може од времена до времена послати свога човека по извештаје.{S} Томе чове |
у поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаљ |
ах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њ |
нићемо га накрај крајева.{S} Треба мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лич |
ли је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је нај |
Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S} Н |
е може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С |
ак осећаше да је ту света остава старих времена, и свак се напајаше њеним тајанственим успомена |
жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник Мехмед |
То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Царигра |
е храма, који је у са свим другојачијим временима подигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрш |
ари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, кал |
ах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште баре |
алеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба |
тира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упита царица.< |
ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано копкаше шта му тамна будућност скри |
, те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и |
наца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, п |
е уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од |
нутра стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва манастирске стражаре да м |
{S} Стражари сместа познаше манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се извед |
S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти |
ужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове |
рији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како прол |
мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p |
ек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У оста |
лествица </title>.{S} У њојзи се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин |
руна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићево |
ела размишљања, свагда мучна и туробна, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неу |
<p>Госпођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Г |
вода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра |
ављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога робља, којега су |
су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Ч |
унце.{S} И све су заповести извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић |
господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бри |
оћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом месту, близу Неродимке, одузео нам заједно с |
садила.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим сунчаним местима, исп |
ета — природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</ |
још један само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећут |
д пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао м |
је дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу |
да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење дес |
дело.{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потруд |
илостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изречену |
Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима св |
185" /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су, добро осушени, могли врло |
то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На |
колачиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у к |
а њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледа |
ладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{S} Као и |
>Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца свога о женидби Стам |
ством читао.{S} Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу мо |
аступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно |
остручења.{S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњ |
а језика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и веома образован човек, Којадин |
је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој се |
ле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на |
вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к |
има или варошима.{S} Насељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене ба |
алека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била нен |
мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву |
оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госп |
у је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, |
!{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} |
новића, које се свеколико саставило око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} О |
Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот Стефан |
у овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких послова везана била с млекарником, са сиро |
ми чин, заустави се једном на неколиким врстама <title><hi> Рајске лествице </hi></title>, која |
н, познаваоци овога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била до |
тао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјекивале, коло је непрестано игр |
од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</p> <pb n="292" /> <p>Који су имали земље или им |
иљем била премештена у некакав мађијски врт самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере |
азио се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред градића |
вратима којима се излазило непосредно у врт. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19130_C |
ажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао |
онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се |
јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, |
султановим вртовима око дворова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетњ |
ање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари |
исане миром силнога цвећа из султанских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази прес |
ворова у Дренопољу.</p> <p>У султановим вртовима око дворова, робови вртари већ заливају цвеће |
Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и |
и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на др |
а будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а он није био на |
нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један д |
рође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве |
.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод, из кога ј |
нице, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже |
вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо |
.{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо |
52" /> Гвозденовић имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато намештену, |
свему осим живота, којим је располагао врховни државни господар.{S} Поједина велика властела б |
има и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозденовић се налазио у близ |
дило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским круговима.</p> <p>Као главни властелин |
а, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу и господару, била непослушна и самово |
тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога |
народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења мењало све од поч |
и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда |
личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стајали |
. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, |
на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, |
се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој зако |
која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким народом српским. </p> </div> <div t |
т прошлости и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата н |
лично непокретан, ако само у потпуности врши прописане работе, али су те работе биле многобројн |
мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> деспот |
њих била господарска самовоља, која се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{S} Власт |
не од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брин |
ов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили само преко његових доглавника.</p> <p>У одређени |
Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p |
ли погођени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, |
по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од турског освојења унапредак |
мрти или до својега ослобођења, које се вршило о великим празницима или приликом <pb n="58" /> |
часног поста.{S} На чисти понедеоник се вршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За ти |
ој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S |
деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb n="34" /> по нарочитом церемон |
х.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат.</p> <p>Отац Калис |
ако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзира |
вића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвоздено |
ц.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни |
Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, него |
талом зар мој отац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за |
ле за заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је б |
дин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други ј |
ђуру Светог Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник |
, једанпут уговорен и потписан, мора се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце. |
и између својих отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под глав |
у, почело од турског освојења унапредак вршити спахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве |
авницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обртао на ова |
опло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара, особито кад нас на то |
.{S} Најтачније се <pb n="66" /> морају вршити све заповести.{S} Најоштрије казне употребиће се |
у борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала |
{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу |
са својом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена, немогући се никако опоравити.{S} Р |
Дугачки низови товарних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поски |
уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, а |
ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини |
и о трговачким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота с |
је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и |
а Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летописи. |
ста Турчина истерати из Београда; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То |
доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као |
се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан |
<p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих у |
<p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— |
ткад и одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му тада |
е задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају |
отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косов |
Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с ист |
је могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што |
а Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет |
изнаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи ору |
} Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир С |
еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет годи |
ве обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа |
ходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружј |
је јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{ |
аест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би о |
Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, ил |
тељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ће |
као му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да |
ла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао зама |
.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспо |
да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење |
помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви |
не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радо |
ну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> |
о православље клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била |
ности Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу |
да се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави |
ластелина Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не донос |
нули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драго |
град опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао |
као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе. |
анастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, к |
је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у њего |
ромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира |
нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете |
прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њи |
, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост |
и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштов |
а је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом |
а, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити |
ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на послу |
в његов старински углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег с |
а не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Иб |
ео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови |
и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићев |
Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, нап |
ити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао д |
д је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да |
један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови |
идео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио звер |
у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S |
покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спремање војск |
младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</p> |
учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.< |
град падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако |
је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми |
шћу и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и упр |
ао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и |
држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да |
од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако ошт |
а ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студеници. |
није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то |
колико саставило око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене |
Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријатеље, није уводио у пород |
о уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам сам |
нова лица, Он у незнаној сладости, која га нехотице обузе од сестрине милости, корачаше с њоме |
гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Г |
е већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опсадне справе које с |
b n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта м |
и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући руку |
наш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли |
рог пријатељства, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ј |
има, и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> <p>На скоро се ја |
ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елегантну појаву млад |
.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезан |
е царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у његовој седмој годин |
одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около |
џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се в |
овори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p> |
ије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и |
.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> |
идат за владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком приликом нудио митром владич |
ва.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је позн |
се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, |
за те не марити? промуца она, погледав га погледом који је једини умео казати што је девојче у |
ем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гвозде |
да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био |
ам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упут |
им новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором <pb n="239" /> видеше |
ова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем |
еђен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајућ |
алу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, |
огађају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, |
јам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесец |
чан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и према |
14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао друго |
Овај разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова одлука |
једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пру |
n="168" /> задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што |
ојском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу |
ак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је било нас |
ластеличића.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драго |
отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који с |
уђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> <p>Момц |
ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи? |
За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> и под којим заповедником посес |
ошто никоме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски ниј |
гово лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не уда |
ве дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир. |
беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође |
S} У његовим властитим шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с пром |
Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми о |
љице и пружајући руку управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам |
шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта |
е бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео. |
рица.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шт |
ат.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S |
ма међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата д |
да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је |
рда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона н |
{S} Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <pb n |
ушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном |
наву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша нег |
а кад један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине |
у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти |
ш остао код њега, <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> < |
к је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по с |
стали, султан, са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим |
ен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим грана |
каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товар |
} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себ |
и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Ка |
ти пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, |
је имао уздања у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, д |
је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано копкаше шта м |
бегством земљу свога господара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му н |
деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки го |
анастирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кре |
ена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с |
е стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да в |
="9" /> се погоди с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> |
рад да помогну турском султану освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</ |
гу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој |
се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаука |
неверну, немирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па |
анастирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Ја |
синко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада |
човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац |
Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игуман |
боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како |
пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цр |
султан Мехмед махну руком заустављајући га.</p> <p>— Понесите моје поздраве деспоту Ђурђу, одго |
милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с |
, одговори Драгош, очевидно задиркујући га, нељубљену, румену, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога т |
ити саслушавајући Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је зн |
и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им по |
драви с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.< |
, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја |
хан коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао не мо |
>— Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, |
ку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у планини? уплет |
вораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према |
а земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни |
ојадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Тре |
ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, |
његова питања провириваше, у тону којим га је изговорио, задовољство које би имао да то одобри |
лтан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султаниј |
рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и |
и око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али |
а би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да |
деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом приликом је певао пред мно |
скусан и веома образован човек, Којадин га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гла |
шно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Мил |
срнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја о |
њу на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одл |
анастиру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрат |
е он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће |
мо његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона |
ти.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, |
ан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твој |
апаствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завиј |
е пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон царск |
} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за |
тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести м |
стак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе То |
пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о мн |
тства како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задрж |
аћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препоручивши своме највештијем м |
се доброчинства царичина, викаше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђур |
ахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша |
је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држ |
ља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би н |
али пошто је момак изврстан, склонићемо га накрај крајева.{S} Треба мало времена.{S} И оставите |
ослушност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начи |
ах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, |
аше испред Којадинова зеленка, несташно га задиркујући.</p> <p>— Па добро, хајде проговори, реч |
ну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема н |
рен пољубац.{S} Само <pb n="136" /> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекор |
, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га |
ради, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде |
</hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, п |
било за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при сви |
оварао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Ме |
шину и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{ |
та султан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију нан |
и да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} П |
остављаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће. |
ано железо из котла кључале воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључ |
ено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажње |
жњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начин |
Којадин Гвозденовић.{S} Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески |
и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испитивао о свему што је он имао прилике д |
ослушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, о |
стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухвати |
а по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је п |
напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Ј |
исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар |
ријатеља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Ота |
оњском бацали напред свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Ил |
{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отиша |
, нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и |
место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто |
Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вре |
га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио.{S} Непријатан |
ешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни |
к извршењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По то |
ији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда |
воје песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде висила о њег |
овела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећ |
онику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држал |
било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је |
јим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање жива човека на |
и људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави в |
и султан на пречац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времен |
тикосићева једно другом наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о женидби свога сина само с |
тиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација после смрти деспо |
развијаше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњи |
погодба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен једва у |
тар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, |
крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div |
, дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на такав на |
анинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Поред соколова, у Србији се припито |
гре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S} При о |
жу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице к |
а неколико степеница узвишена пространа галерија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним |
местише се такође на своја места, испод галерије, на којој су турска господа поседала била.{S} |
и се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су |
између товара и коња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра каравански капетан да знак за по |
} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су |
приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајући се |
ламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе |
у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или простак. |
огобројни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружј |
јао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав проговори првом оптужен |
везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још виш |
ред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарске меропашке куће, ко |
ао и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 1443, после Сегед |
међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић, с многим клањањем, исприча новоме госту ка |
/head> <p>Неколико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се држао |
ме ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није могао присетити.{S} Ибрахим-бег се осм |
" /> <p>— А како мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо н |
на.</p> <p>— Народе! поче она говорити, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је да сусретне Ту |
</p> <p>Као главни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице Маре у ман |
иван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српск |
руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозденовић се налазио у близини.</p> <p>На уласку у ма |
ну, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, н |
јали.{S} Ако би властелин <pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију, тај се врховни бој куле претв |
нути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност |
је био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану |
и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозденовић је <pb n="79" /> био дубоко узбуђен.{S} Нар |
пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он себи снаху тра |
иговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од најгласовитијих |
се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном смерном оделу двор |
се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздр |
д њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се силно поколебао.{S} Најдубље жилице прао |
слетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже пример.{S} За њи |
ђутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свога двора мотрио на турске операциј |
понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> |
да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху |
људима поче узимати неповољан обрт.{S} Гвозденовић никако није марио за тај правац.{S} Али у т |
ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатнијим распо |
свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препоручивши своме највештијем момк |
оплици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калис |
{S} Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби |
Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевидно туробно расположен и понесен и са |
</p> <p>— Што је, беже, шта само? упита Гвозденовић радознао.</p> <p>— Народ вам је хрсуско кол |
оворио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и ти при |
ркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним путевима преко преко план |
а том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога Калистрата, ман |
е преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> |
ика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла савес |
у прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић приликом последње његове мисије у Дренопољу |
нове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде је Гвозденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски |
стиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита за слу |
Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико часова своме сакривеном |
/p> <p>Турске достојанственике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позва |
маћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу и напио |
човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао том приликом и да одговори на питања с |
ор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показа царица Мара у п |
а.{S} Али је на интересе своје породице Гвозденовић гледао по своме начину, и свеколико поштова |
<p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може |
ачем све покорити или упропастити, рече Гвозденовић, дубоко се клањајући пред преобученим Турчи |
чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби је све властела крива, а и сам си вла |
тивањем.</p> <p>— Збиља, збиља, тврђаше Гвозденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако не верујеш, про |
то пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозденовић, очевидно незадовољан, и жураше се сакривен |
истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, игумане!{ |
и се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:</p> <p>— Превисоко ти царств |
> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим калуђером беше већ код деспота Ђу |
е може јавити самом новом султану, кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао којим ће начи |
в од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије показаш |
м.</p> <p>— Сигурно није, одговори кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша није одобравао покушаје Мехм |
оглавника.</p> <p>У одређени петак кнез Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су |
а његовим и земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мехмед м |
био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испитивао о свему што је он им |
и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било у |
оле у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у здравље д |
ић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који |
вих других чисто његових разлога, стари Гвозденовић није потпуно извршио деспотову наредбу о зб |
на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин стоје спремни за пут у сво |
о резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, ал |
ише предајом, брзо позаузимао.{S} Стари Гвозденовић се налазио у пратњи султановој, и после узе |
унаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари Гвозденовић тачно суди, синко, само је претерао.{S} Пог |
земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати |
у ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа |
лика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговори Гвозденовић, и нека смо препоручени превисокоме ти царс |
— Јесмо, превисоко ти царство, одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши изјавио поздраве десп |
ма право високо ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче царице <pb n="27" /> Маре |
е клањам силноме слузи његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n="204" /> послузи, |
говори се свашта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, али све не треба веровати.{S} Има султан д |
ту куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозде |
идео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну стар |
За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за цари |
о кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да главном војском која ће поћи под |
и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављ |
оња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у особито одељ |
и њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира.</p> <p>Између |
господару.</p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, који, чекају |
.</p> <p>Ученици оца Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу |
ст Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново ловачки ро |
ко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, повика ота |
како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић слушали су са жудном ра |
еше игуман Калистрат, некадашњи Којадин Гвозденовић.{S} Дубока старост га беше жива прибила к з |
, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица |
сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим се двориште п |
њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и распо |
, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и милостив. |
ругојачије мислили.{S} Велики властелин Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас од како се |
уле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у |
приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлицу.</p> <p>— Па ка |
сно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало замишљ |
готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Н |
гледати од силнога народа.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, господар жупе наше.{ |
занимало.{S} У томе је разговору обично Гвозденовић постављао <pb n="154" /> питања, а гуслар-М |
држао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда срца, љубљаше своју ле |
"39" /> властелин жупе Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију деспота Ђур |
посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим |
њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гво |
>IV.</head> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у Топлици, н |
Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу најзнатније и највиђеније љу |
државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам је једино спасеније.{S} Тога рад |
е тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он |
чи.</p> <p>— Честити беже, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Послуша |
ластелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се као домаћин о многоме собом старао.{S} Н |
тајао за узјахивање и сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} |
војом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро б |
да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће |
с известити по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију |
бучен уврх одморника на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављај |
} Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то |
они у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у свој |
приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненада сукну пламе |
во већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио с |
ећ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића његов стари познаник Ибрахим-беј.</p> <p>Н |
ред војском.{S} По Светом Илији старога Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Б |
је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражи |
а царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.</ |
од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говор |
едица.</p> <p>Тога ради је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима, да новоме султ |
p> <p>Тако се свршила аудијенција кнеза Гвозденовића код султана Мехмеда II у марту 1451 године |
>После молитве је царица Мара отпустила Гвозденовића.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Де |
тан печат државни.</p> <p>Нашавши очима Гвозденовића, ћефалија Петар се поклони, и приступивши |
пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због |
Њему је остао само углед старога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хле |
пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодил |
ом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времена Којадин се све више при |
ћерку великог <pb n="137" /> властелина Гвозденовића, жупскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта |
} Када су јој јавили великог властелина Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— |
и!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомила говорило се да |
ао што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се као домаћин о много |
еш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путни |
и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјаница, забодена у |
је, у некадашњем властелинству Витомира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где |
погледа с милошћу на младога Калистрата Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше с њима у р |
Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико да је |
велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?</p> < |
рилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору обично Гв |
ш у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико саставило око врснога с |
младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властеличића Плетикосића |
ако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да |
ругог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, наједанпут склопише руке и закукаше да се |
Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како у авлију у |
противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто |
м својом источњачком углађеношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле |
а.{S} Осим војничке службе под командом Гвозденовића, он је још за неке работе био дужан помага |
а да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{ |
ба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било д |
b n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> <p>— Збиља, з |
астеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и половину Плочника |
у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година.{ |
полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху изва |
о ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p |
г времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је с |
иваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и п |
анастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се повратак господара и гостовање |
аклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које само мож |
Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао по |
јунаца.{S} Купио их некакав властеличић Гвозденовићев испод Копаоника, па хоће да их тера својо |
ни седела златокоса Миља, прелепа ћерка Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеленог, ружама обасутог |
кој, гостољубивој кући, као што је била Гвозденовићева, меда је много требало.{S} Исто тако и в |
према Стаменији Плетикосићевој.{S} Миља Гвозденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткос |
астирска братија изберу за игумана сина Гвозденовићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, г |
одјекиваше по небројено пута око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворени.</p> <p |
лојко, који је седео недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просе |
кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара седела је на |
pb n="130" /> <head>IX.</head> <p>Испод Гвозденовићева двора и његових кула, мало ближе реци, у |
доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће Гвозденовићева и Плетикосићева биле везане и суседством |
аницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом тихоћом, радујући се у ф |
hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све стране по двори |
после мало час наведеног разговора Миље Гвозденовићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно |
осић је био млађи команданат једне чете Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничке службе по |
ода, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копао |
еликом меланхоличном пажњом.</p> <p>Сви Гвозденовићеви гости нису могли стати за парадну велику |
те.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадн |
воћњака, распоређени су били купушњаци Гвозденовићеви.</p> <p>Неколико дана после мало час нав |
ло и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били тешком бригом.{S} Свакога ј |
.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила да у њено и |
еоска црквица Светог Томе, крсног имена Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за ст |
ц Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе |
ав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвозденовићевој кући све се променило после изласка Кој |
нијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спазили да |
рло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је она у њему |
ађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их помислио сам како би |
ужностима спрам других великих цркава у Гвозденовићеву властелинству.{S} Она би Гвозденовићу на |
ко село које је припадало властелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су били само меропси, и нити |
види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испитивао о |
нијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S} Авлија |
ере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна |
као се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нисам.</p> <p>— |
ле овога разговора царице Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим друговима, наврати се опет млад |
имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </ |
<p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у образе.{S} Калуђеру пружи |
готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво |
а отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш |
ове планинске према Косову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле и |
а.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођом |
астица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка, обе одличне домаћ |
дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n="180" /> њена деца, |
ичним домаћицама, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је |
те, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегледали.</p> <p>— Што бу |
еме звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем на |
покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако |
рајући ту реч.</p> <p>— Народе! продужи Гвозденовићка, турска је сила голема.{S} На кога сте ви |
n="235" /> <p>— Србија је пала, продужи Гвозденовићка, Србија се одржати не може, то сви видите |
маху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвозденовићку, <pb n="184" /> госпођу Плетикосићку, њих |
но погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш ту |
ку.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад см |
енове црнога дима.</p> <p>— Властелину, Гвозденовићу, у Плочник! <pb n="233" /> викаше гомила, |
ајући госта на осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, ј |
супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је био човек отворен, искре |
та зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да |
Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошт |
стима његове жене, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било га |
а, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочнику готово више него у То |
да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића ве |
Гвозденовићеву властелинству.{S} Она би Гвозденовићу напомињала те дужности; без ње би он на њи |
или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељства, па |
Јест.</p> <p>— Али није само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја много по |
остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево дође време, бр |
еним Турчином.</p> <p>— Ја сам, честити Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздрављ |
врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљ |
и један властелин, који је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше се својом куп |
е упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разговор се окрете на царицу Мару, |
ша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан |
урађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја знам шта накрај крајева чека |
у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим <pb n="37" /> друговима одмах за |
<p>За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају.{S} Уступајући натр |
S} Усмено је Халил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војске и д |
тикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу остаде такође под заповестима већи одред, |
деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденовићу поклања у баштину на вечита времена, пет с |
ију, држи у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} На њему је, на послетку, било главн |
ужба за цео живот изложи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би мога |
ио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако |
а себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, да слушају музику и да гледају ко |
и, тркалишту, на пољицу испред градића, где је такође било изнето једно буре вина за оне који б |
а Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и п |
мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износили на про |
ким засторима.{S} У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарс |
у своју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе није |
то лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши |
дети једно ослабело, измучено створење, где, поштапајући се, једва прелази гробне брежуљке и он |
а, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Поред соколова, у |
изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живе |
а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фе |
их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</p> <pb n=" |
с великим столовима и софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног бо |
а боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству |
де деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродошлице и да |
еспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отп |
астао месец јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, да нема р |
осле ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја пр |
ин одоше одмах у манастирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драг |
овао?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На |
уштеним просторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале |
} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да по |
ам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност престаје.{S} Онда са |
е као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и |
Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у планини? уплете се Драгош.</p> <p>— Недалеко одав |
Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упу |
на главном тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена |
е и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави |
ори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам |
ћу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, краставци, диње и лубенице, роткве |
спотова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у кра |
ас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео д |
?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде. |
послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p |
ене, јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На |
ивањем кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, |
ко подједнако изговарамо?</p> <p>— Онде где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, откр |
{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p |
</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушн |
по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из тр |
ати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домак |
уги саветници, који ће знати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагд |
ледали старога хришћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали |
рође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђ |
или по грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становн |
ђен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би |
а!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Ниј |
био спреман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочит |
вић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Ни |
ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека д |
да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих |
све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата сво |
Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Ц |
Од њега се, нарочито, потурчењак ретко где могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турц |
ућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није д |
на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски момак који је онде |
а, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити или упропастити, рече Гвозд |
!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мис |
жеља, пошто никоме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђер |
не.{S} Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било је |
од Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} |
убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, |
Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни |
и деспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за манастир |
да страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господа |
знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо |
а не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одговара |
у држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерина, и т |
зимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак да се пол |
мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите |
се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} Страховиту т |
су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.</p> |
коло је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стол |
Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да с |
и.{S} Изван трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пруж |
имо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и забаченим планинским сел |
ђење са царицом Маром.{S} Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђером цар |
Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су |
езу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тесто, да |
" /> међу главне госте уносили печење и гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{S} Био је |
амазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За |
је једино вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да на |
а одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заис |
во.{S} Ето већ толико година правоверни гину, топећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границ |
нате.{S} И силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су б |
лестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може |
ачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама о |
осподарска самовоља, која се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{S} Властела господа |
ћи.{S} Војска остаде без <pb n="278" /> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим |
ли су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на в |
о не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казати, |
се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао о |
да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Нем |
туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело ка |
а вођа.{S} Око његове сединама украшене главе лебдело је узвишено опште поштовање.{S} Нема нико |
вога коња, па товар остављали себи више главе, а они би легали између товара и коња по заостало |
орене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност новоме |
се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све в |
и душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нем |
Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој |
се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, |
ком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем в |
ир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјани |
а мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесно |
прости, господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа запове |
а, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О |
а другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није м |
га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и |
замишљене, показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, |
ликих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, а |
како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, посл |
а њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне обичај |
а свима пословима.{S} Свакоме је било у глави како се спрема нека велика промена, и сваки је же |
ла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште један камен с путање, и шушну |
остојан у својим намерама и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику |
кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне госте уносили печење и гибаницу, вратар објави д |
ку. </note> <note xml:id="SRP19130_N2"> Главни војнички заповедник над Европском Турском. </not |
ариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је још једини и остао |
нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви са |
отово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој к |
} Граница је била непрестано немирна, и главни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из Т |
ан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те |
садом су управљали Сибињанин Јанко, као главни војвода, и папин изасланик Јован Капистрански.{S |
врховним турским круговима.</p> <p>Као главни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да пред |
анастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало, ка |
у војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра Македонског били Персијанц |
ију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором деспотових доходака, по томе пут к Беог |
бу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестима његове жене, госпође Круне.{S} На Г |
, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад |
што се тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли т |
од осталих кућа онога села.{S} Чардак, главно станиште властеличићево, био је на два боја, као |
а не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово истине очувате.</p> <pb |
бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић народнога живота и народне мисије |
Миливоје могао тужити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То пок |
штро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И т |
за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је главно интерес.{S} Султану се после Цариграда хтео Беог |
руком.{S} На њему је, на послетку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама |
јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Једноме се власте |
ље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба просто сјурит |
у гости боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта властелина и његове породице, у двори |
ска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S} Топличка војска им |
.</p> <p>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Богородице чекао |
</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли то |
>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к |
<p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где стоји спремљен |
ањем, пред самим Крушевцем, где се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић. |
е војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, заузме К |
редак вршити спахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве промене, али опет турски спахија |
лочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само простран |
> читлук-сахибија </hi>.{S} Работа је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешка |
вала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину ово |
ретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума < |
инуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву православнога хришћанства, преобратио у џа |
ш смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се |
и, није се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да б |
, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} С |
се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} Није могућн |
ни вреди.</p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљ |
без <pb n="278" /> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим, којега су полу мрт |
хмеде, Мехмеде — говораше царица, тужно главом машући.</p> <pb n="17" /> <p>— Ја имам разлога ш |
ег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима свију својих в |
цу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне труп |
оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису штитил |
ој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се време променил |
<pb n="260" /> <p>Папски делегат обори главу и намршти чело.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, |
рст морати попљувати, или срамно повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, др |
ана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њ |
вносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икој |
н у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беше се с |
же хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати не вест </foreign>.{S} Тим се обележавала твр |
тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на о |
се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем са |
лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек д |
е: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је к |
} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну пос |
p> <p>Црква се скоро дупке напунила.{S} Глас старога архимандрита, доста снажан, одјекивао је о |
е кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествичника <title> Ра |
течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочит |
Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су |
а молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који је језик |
к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>М |
ествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га |
.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор д |
му на памет како ће жена његова примити глас о његовој промени вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошт |
Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили |
неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у |
оже ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове скла |
, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по небројено пута око |
уховници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бра |
и и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јунач |
} Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером |
сећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе крају. |
астурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кући Пл |
калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и ле |
с мраком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а њ |
ма оцу Калистрату не само због великога гласа и заслужене славе оца Калистрата као учена и засл |
гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са |
стакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску власт, п |
гарска граница.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да с |
о те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команд |
ксандар, и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспели да објаве рођење давно жељен |
архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и |
а твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето |
ано немирна, и главни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворен |
.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли не |
од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву ду |
евисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и |
е цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако брзо као да |
вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} Којадин погледа ко то д |
ку и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишавали су све остало на пана |
а су му јављани најновији, све невесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држа |
као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно своје бројанице, |
С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали верне на молитву.{S} Нови су се господа |
месец дана? — одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме |
реме јури, Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо |
данпут се зачу звоно, и складним својим гласом одјекиваше кроз планину.{S} Они су се примицали |
а народу, читао је увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да с |
их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Само ћутите, чините се невешти.</p> <p>Двоје |
.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љу |
пропали, рече отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио пророчким одуше |
шавај у име Божје, повика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, још једанпут промери |
{S} Средњевековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да се т |
родицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима ник |
о, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је поклоник Му |
и брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која |
о ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што види |
кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је |
веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и интересе своје напаћене земље.</p> <p>— Са |
о згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара |
от је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад |
менула како се поговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он |
врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="209" /> својим цвећем |
же, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепш |
ги дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зл |
љој слози и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о |
, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвоз |
а ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја |
те се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се пос |
е народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја н |
спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, свој |
ју, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, |
ао венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, св |
што си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта |
знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски. |
ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од |
а, али забринути стајали пред две ватре гледајући како се железна секирица и каменарско повелик |
зумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Србија.</p> <pb n="261" /> |
азговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман |
пајући натрашке, једнако се клањајући и гледајући у лице султану, кнез и његови другови поседаш |
тан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:</p |
н од људи, на које је и удаљена околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове |
у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> < |
русцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући руку како је беше |
четила гомила народа, која је радознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључев |
том крају сабора, била неописана врева гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан панађура, виђало |
убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који с |
оштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали домаћинство оца Калистрата, за које су још мало |
Они <pb n="286" /> су у њему непрестано гледали старога хришћанског старешину, и где би се год |
ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишко |
Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју властиту пропаст и штету, коју нити је виш |
погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шт |
кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао којим ће начином удесити <pb n="29" /> виђење са |
Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним нос |
ахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео д |
врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих |
ата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби не |
ита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајући п |
и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне ш |
о разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, |
страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред |
де туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораш |
јој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства, очекивао је |
на интересе своје породице Гвозденовић гледао по своме начину, и свеколико поштовање према Пле |
.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих шил |
т.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пред собом положај којим можете бити задовољни. |
шла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепот |
се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран угов |
е који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одгов |
е и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред куће како се лов креће кроз ши |
јзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама |
, и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Д |
уљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзл |
Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу |
Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гран |
згледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n= |
илнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу. |
, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, и |
рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гледаше свога изабраника с пуним задовољством и поносећ |
расним плаветнилом небеским, јер прозор гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> |
рат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га једнако.</p> <p>— Не |
, упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> <p> |
собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и з |
између брегова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маз |
<p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад с |
ди.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под коман |
пези биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Суди |
у Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <p |
тету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављала наше читаоце и опомињала их |
ода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што в |
>Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажар |
ти.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је от |
?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту ре |
ов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да |
им говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се и |
ему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређајући по крилу красне к |
лиже гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш с |
им да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљским начином. |
<p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозде |
у то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у на |
/p> <p>— Онде где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, откривено нама Словенима и Срб |
мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, кака |
S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гл |
је био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше властеличић Плетикосић, али чиме нас турски су |
е, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала |
омоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драгош, једноме старијем човеку, шта сад, опет |
pb n="45" /> господаре. „Најбољу снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо |
латним кондирима.</p> <p>— Не, не могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале.</p> <pb |
Чим бих те могла разгалити, господару, говораше царица.</p> <p>— Ничим, драга султанко.{S} Јед |
а Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим пошто |
а слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — говораше царица, тужно главом машући.</p> <pb n="17" /> |
показиваше најбоље расположење, али не говораше много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је л |
е збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{ |
аки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не ос |
нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то већ знам |
У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, го |
това политика сасвим антихришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску |
м је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да |
је.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну полити |
а, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то |
трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице седео један, који |
опусте, или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари |
их.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и шт |
?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} Они који су некад овде држали се |
обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} |
њом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био б |
тадиновој и Марковој земљи.</p> <p>— Па говори се свашта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, ал |
мало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио уста против јадне царице, те ућут |
идно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па да |
ехмеде, синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он ј |
ршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{ |
суморно али веома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по н |
спотову.</p> <p>— Правим пријатељима се говори искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мислити |
Калистрат, и с каквим познавањем ствари говори о домаћинским пословима с таквим <pb n="186" /> |
његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само пусто упиња |
страта, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту |
трат, нити ико други писао тако како он говори, већ другојачије, црквенски, онако како се пишу |
што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога треба <pb n="162" /> казнити |
оги их слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспот |
сито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одврати Миливоје.</p> <p>— Устани, отвори врата |
{S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Д |
сли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> <p> |
ако нисам?{S} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њем |
и, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign xml:lang="cu"> чьст </foreign></hi> |
еним двема дворкињама, женама старијим, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} |
>— Па је ли теби што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимал |
ћа кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке |
е, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи |
ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати у Гвоздено |
ше ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смер |
ила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продат |
ише хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али речи |
.{S} Чим би неко превршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S |
ад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Плов |
њу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он за се, |
више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и |
везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита цар |
тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трговачким пословима и о ситницама у блиским |
ојој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити |
ходе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не |
јарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна осећала се овим |
Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да м |
Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више |
ено нама Словенима и Србима слово Божје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошт |
отовој породици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је о |
ује ловачким причама.</p> <p>Од новости говорило се тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султ |
е отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како овако дуго трајати не може и како султан |
ад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очекивали да ћ |
дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину извршио хајдук Драгош |
рчењак ретко где могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша П |
етрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји ст |
ј мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, старешине <pb n="178" /> овоме м |
иш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорити с |
<p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастир |
S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, брани |
? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве го |
Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени |
тишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а |
ко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли |
<pb n="17" /> <p>— Ја имам разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хришћа |
овараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати истину мојих речи.{S} Без |
не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом и |
де у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу педесет година.{ |
жје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су |
иморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, ко |
Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас |
/p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} |
ате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем овом |
револуционарно.{S} Кроз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би сам |
прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то н |
девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наш |
од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким |
у добрих и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро |
и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако д |
говца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрес |
неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Нем |
и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд |
ао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје пов |
и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може разуме |
орена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац |
Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно шт |
име српско знало, докле се језик српски говорио, докле се крстом православним крстило. </p> </d |
а имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} Али м |
да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломи |
го полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић ма |
ним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Срби |
p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци с |
султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео служити се вештином да на |
ко предсказивање о коме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се годину или годину и по |
једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} |
} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад би време било говори |
дговори деспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, д |
ило ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то противило |
оспођа Круна.</p> <p>— Народе! поче она говорити, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је да с |
ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти каж |
им с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с |
слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче говорити.{S} Он помену деспотску заповест и хришћанску |
дајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:</p> <p>— Превисоко ти царство!{S} Мој узвишен |
дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам од с |
.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није има |
све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом |
ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја |
о говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} З |
пред твојим часним образом морам истину говорити.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, како т |
, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> <pb n="171" |
и освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита |
руна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} |
онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин и ве |
сместа промени.</p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не з |
/p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас и |
у, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна |
зажарен.</p> <p>— Господару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Бо |
и да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија пок |
ћи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, српским језиком, с малом примесом ондашњега к |
нко Сибињанин; на другој је непрестаним говором и храбрењем војнике упућивао и соколио папски д |
трату јавио какав гост, или му је каква год посла давало манастирско властелинство, Којадин би |
уда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорил |
е бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме |
ати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким гласом, |
чаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под к |
ти се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да, синко |
> <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, који за њу живота жали |
рској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом |
на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га |
а ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али к |
рога хришћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у свој |
азили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало из |
д преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита он |
ољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече |
Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да см |
овора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти царство?</p> <p>— Не з |
зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада |
свеколикога људског делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом |
а овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} |
неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ће |
ом што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и |
егли.{S} Женска управа у манастиру није годила домаћинским пословима.{S} Од како је царица Мара |
а!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Капистрански насто |
још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калистрат.< |
<head>XXI.</head> <p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у досадашњим од |
Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда |
а изгинуло приликом ратова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n="15" /> попл |
у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара довела за султанију у Дреноп |
ву после боја на Косову од пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам |
новерно господарство.{S} Ето већ толико година правоверни гину, топећи крвљу и претрпавајући ле |
српскога народа, пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар С |
овића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у |
ојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прекора.</p |
ило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот |
Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој х |
о мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И зби |
му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се својој двад |
Нишу да повластице, које је пре педесет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} |
оседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у |
ко како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори др |
о — 1451 — могао је имати близу педесет година.{S} Најстарији му је син Којадин био претурио дв |
е.{S} Шани је могло бити преко шездесет година, али се веома добро држала, само што је била мрш |
у видели има већ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову држа |
а и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је провела на султановом двору у страху и |
игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повика путник властелин |
и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по |
чем, расправио сукоб са медведом, неких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најле |
насељене и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле од кретања војске, ратовања и св |
езу.{S} Био је то човек космат, средњих година, прилично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и по |
тали они садашњост или прошлост.</p> <p>Година 1865 метнута је поред 1913 зато што је 1865 иста |
ећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, синко, по <pb n="280" /> сто пута, |
о.{S} У дубокој старости својој, погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао пра |
Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, била већ претурила тридесету годину.</p> < |
ића код султана Мехмеда II у марту 1451 године.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о по |
ерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за султана Мурата у јесен |
се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја била политично дело, те је она |
уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на такав начин узео Ново |
<p>Кад се почело примицати пролеће 1455 године, султан Мехмед почне наново рат са Србијом, али |
ости, деспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} О |
ке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотство остане на деспоту Лазару.{S} Али |
а многе године, све до своје смрти 1487 године.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није про |
ели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског Мира (1444) опет би |
х граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само да се г |
служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве године војевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао |
лим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, све до своје смрти 1487 године.</p> <milestone |
вог, Светога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би н |
{S} Село соколарско било је дужно сваке године давати своме властелину прописани број научених |
крушке му се нису претрзале преко целе године, него су једне друге све сустизале. <pb n="185" |
а ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, препун горчине и о |
стир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландар |
вљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, покло |
ubSection" /> <p>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-б |
ако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је во |
још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гл |
ала у харему султанову у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко в |
рка Миља примицала се својој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било |
p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешт |
н Мурат говорио царици Мари испунило се годину или годину и по након онога разговора покојнога |
орио царици Мари испунило се годину или годину и по након онога разговора покојнога султана и ц |
ака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или |
ина њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на |
.{S} Тако је после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, |
ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Србији.{S} Тако ј |
а да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни ота |
ако је.{S} Али сам ја претурио педесету годину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S |
дине 1450, била већ претурила тридесету годину.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице |
уздржљивости, претурила своју тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, ви |
се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечан |
е траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, |
је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан ј |
! продужи Гвозденовићка, турска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу |
од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене доколенице; око стаса угасито црвен по |
Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} |
е више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— |
тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Гол |
голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, слетали |
S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, слетали њему на капу, |
, него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубови је радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да л |
изван града где стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче |
а били су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гле |
суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, која је радознало гледала шта се ради.</ |
понављаше у громовитом одјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља |
овићу, у Плочник! <pb n="233" /> викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на ту стран |
телина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самоко |
у све већим, помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу |
у Турци били почели наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било широко, о |
ухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа м |
е, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човечанску крв |
потпуно заслужени, распростираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и ње |
гнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци! |
ци!{S} Турци!“ викале су непрестано оне гомиле, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усп |
зађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас стра |
викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дворска вра |
оде, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше с |
ример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале |
аслужени, распростираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитељ |
су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести <pb n="236" /> |
ајстори су становали све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обича |
слушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице седео један, који је имао велику масницу на но |
</p> <pb n="44" /> <p>Да приђемо једној гомилици простих људи који су у крају под једним дрвето |
оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомилом, која је била све већа што се више села и више |
љубља.{S} Она је једнако промицала кроз гомилу ловаца, надгледајући да се међу ловцима јутарње |
ни ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и лат |
мо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их с |
д запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове црнога дима.</ |
мна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије |
мо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером.</p> <p>— Ја хоћу |
S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушника.{S} И тада ће бит |
да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се давно |
је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треб |
више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S |
ала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој |
госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангал |
ао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у |
мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори |
уо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте так |
нти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешт |
војев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући |
а земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S} У оно вре |
Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</ |
бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за мук |
шно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они м |
и откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак |
добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висок |
д црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једно |
астом зрачку кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипрага што се спољ |
Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић наро |
е бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јаб |
ивада и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите |
еднако као извор чисте планинске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме |
био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховиту |
{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице |
ле, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но к |
није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} Мислио је у |
оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не < |
ив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село и по |
емљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чини |
а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек |
војој личној судбини, нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла и |
коње, кухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фамили |
ворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку пи |
могли стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} С |
извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да главном војском ко |
лиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистрога потока; кршно стење подигнуто у |
Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема к |
ришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да |
ута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет царица |
пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том п |
утовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе го |
на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сере |
на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један |
ан Мехмед је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће н |
и оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми |
не, свршити.{S} Али на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и ј |
ечасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар |
идеш?{S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S |
крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у но |
шке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна п |
а и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> <p> |
послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а после с |
ого размишља.{S} Није страстан.{S} Нека Господ отклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину |
и господи на кули своје песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина ј |
ва — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, начинише се господари земљи и народу.{S} Њихов |
ста, испод галерије, на којој су турска господа поседала била.{S} На једном крају дворане беше |
г улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас |
нкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређивала, што је најлепше, за царицу Ма |
ати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна послуга њихова.{S} Све је то било |
је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије него данас и мање су о |
се није смео свак забављати.{S} Само су господа и властела могла ловити са соколовима.</p> <pb |
Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то |
д брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретати др |
му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов господар, стајао је онде љутито вичући својим људима да |
вом земљу свога господара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му нос у и |
естита му славу.</p> <p>— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, |
{S} Од италијанских господара, милански господар Фрањо Сфорца беше 30 августа <pb n="257" /> 14 |
та, којим је располагао врховни државни господар.{S} Поједина велика властела била су такође ис |
— Превисоко ти царство!{S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрд |
ју, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас |
ела, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим живота, којим је располагао врховни |
је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј куле, с источне стране, ослањајући |
Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он д |
Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара, особито кад нас на то упућује превисоко ти ц |
је некада оставио бегством земљу свога господара.{S} Али га је господар нашао и к себи поврати |
имо своју садашњу веру и свога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад |
властеоским људима.</p> <p>— Ено нашег господара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове |
на султановом двору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пожуда, једва се, као к |
е би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, в |
ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} Пошто су беспослена властела много времен |
двору Гвозденовића очекивао се повратак господара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа К |
кад нестане благоверних и христољубивих господара и владалаца и њихове властеле, који су, по св |
било, били су искључна својина њихових господара, онако исто као домаћа животиња, волови, крав |
и крвавим распрама.{S} Од италијанских господара, милански господар Фрањо Сфорца беше 30 авгус |
ислило да последње заповести дојакошњих господара треба извршити потпунце.{S} И све су заповест |
се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господаре. „Најбољу снагу, говораше један, морамо њима |
има него Турцима.{S} Али уговори и воља господарева били су старији од свачега другог.{S} Гомил |
су их чували православни <pb n="250" /> господари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, |
сељака ратара и насељеника.{S} Властела господари нису знали границе својој самовољи.{S} Узалуд |
Туђи људи, та нова господа, начинише се господари земљи и народу.{S} Њихови су интереси били на |
озивали верне на молитву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу крста; звук звона им је б |
ке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари де |
аст је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и судиле над великим бројем села, и ту је и |
оварало се и саветовало са владаоцима и господарима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега с |
се и саветовало с оближњим владаоцима и господарима; договарало се и саветовало са владаоцима и |
дочекивани представници вере.{S} Новим господарима су они изгледали као агенти потиштене, побе |
биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се вршила над главама сељака |
оме; неће да чује за туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ толико година правоверни гину, |
сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје место није више овде; велике |
рече деспот с убеђењем.</p> <p>— Хвала, господару!{S} Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја са |
Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, господару!{S} Игуман ме послао да их продам.{S} Имао са |
писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Десп |
ако продавати што није моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> < |
се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот т |
19" /> <p>— Чим бих те могла разгалити, господару, говораше царица.</p> <p>— Ничим, драга султа |
ко како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповес |
руго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сумњаш?</p> <p>— Увек сумњам, не због деспот |
Дунава, због Јанка Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Си |
и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је раз |
о рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— Господару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није др |
{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, |
уди, који су увек против сваког плаћања господару и држави, не мислећи ништа револуционарно.{S} |
т морали су поћи да се представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји највећи противници, рећ |
S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и интересе своје напаћене земљ |
ао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедере |
царица живље, али он чува верност своме господару.{S} После онога што је било на Златици, после |
иначе, према своме врховном владаоцу и господару, била непослушна и самовољна.{S} Средњевековн |
речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да п |
вачком начину, и свечано би их предавао господару властелину, у којега су, међу послугом његово |
ош је било најлакше.{S} Пређе је његову господару било име <hi> властелин </hi>, а сад му је по |
је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> |
апља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад ч |
ом било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{ |
на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p> |
о место, царица изађе да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов |
народу тешка била самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Н |
свима српским манастирима и код велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред де |
ена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и премилостиви, шапуташе царица, погл |
са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по том јавише управнике |
63" /> и шапућући: „Господи помилуј!{S} Господи помилуј!“</p> <p>У који мах отац Калистрат сврш |
те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по |
ти гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Господа на кули с |
утни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним сановима служио пилав од ов |
адозналошћу богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српским исто тако као и његове с |
бројанице, <pb n="163" /> и шапућући: „Господи помилуј!{S} Господи помилуј!“</p> <p>У који мах |
а кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит К |
е да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршити.</p |
ему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки господине деспоте, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али |
ову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити господине, страда <pb n="81" /> се, кад се добро ради, |
с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена црква и вера |
репоручена црква и вера православна.{S} Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала |
га Николе, Калистрату.</p> <p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити до |
што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ са |
ло пунити сељацима хајкачима, ловцима и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из дв |
је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Ко |
војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господски живот доста му је што му султан оставља.</p> |
а, јер су воштане свеће употребљаване у господским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се из |
лену чалму.{S} На њему беше скупоцено и господско турско одело као на паши.{S} О рамену му виша |
ародној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, као што је била Гвоздено |
повести.{S} Слутила се пропаст српскога господства, па као да се мислило да последње заповести |
родном сеоском девојчету давале извесну господственост, извесну уздржаност и зрелију прорачуњен |
је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Царигра |
нас господство и власт ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас |
у је онда велики везир поклонио сабљу и господство над целим новим вилајетом у Србији.</p> <p>К |
>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте господство нама, а |
аложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан крснога имена лично предам ов |
да; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници |
је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и |
де.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p> <p>— |
и Којадина.</p> <p>Кад спустише носила, госпођа Круна приђе да прегледа рањеника и обрадова се |
ао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у свој |
њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај го |
ко се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо |
намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, мо |
су посластица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка, обе одлич |
ди тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n="180" /> ње |
момцима навали да изврши послужење.{S} Госпођа Круна је још раније издала наредбе како да се п |
тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судби |
је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Му |
а.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош |
пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пол |
отвори један прозор и народу се показа госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче она говорити, Гвоз |
Смирите се, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; смирите се, па и |
" /> одличним домаћицама, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка.</p> <p>Ве |
, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, пи |
госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не бој |
Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегледали.</p> <p> |
/p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Неколи |
н, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса н |
о том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је био |
уз постове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка, обе одличне домаћице, живо су се |
, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је била служена у м |
ко мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош |
озденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола пос |
ара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жи |
.</p> <p>— То верујем и видим, одговори госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манаст |
.{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} П |
вим.</p> <p>— Којадина... рањена! викну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта |
ли жив Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој син ниј |
Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксат |
ути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло н |
ли пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстити.</p> <p>— Саклони, |
о не могући проговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> < |
е, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозден |
ица Мара улази са својим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред |
у, под главним заповестима његове жене, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико |
езарији само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама |
с ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која ме је послала да откупим два роба из Срби |
у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— |
ке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро |
суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи ј |
у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка. |
испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb |
децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} |
p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и приби |
диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} |
уга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које је она, з |
е мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} И она |
ника студених зимских јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да с |
<p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира |
љење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на границ |
има, па до краја јесени нису престајали госпођини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца |
егледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калистрат.{S} Ми радимо |
— Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим. |
ше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићком.{S} Стаменија је била раније отп |
се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јел |
рагош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићком.{S} Стамени |
новићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром. |
} Госпођу Гвозденовићку, <pb n="184" /> госпођу Плетикосићку, њихове синове и кћери отац Калист |
ека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвозденовићку, <pb n="184" /> госпођу Плетикоси |
и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој |
пет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче |
е ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављал |
И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год посла давало манастирско влас |
не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као д |
се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозд |
медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гв |
о разбере у начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу го |
гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Ко |
послужена, и отац Калистрат позва свога госта у трпезарију. </p> </div> <div type="chapter" xml |
сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, који, чекајући оно неколико секунада, с поуздање |
мљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што |
обу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Ту |
м видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није збунила?{S |
е кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежба |
а велике сребрне тањире и износити пред госте.{S} На узвишеном месту са стране гостима седела с |
римаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш |
азник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што га н |
се да новога госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић, с многим клањањ |
момци на кулу <pb n="78" /> међу главне госте уносили печење и гибаницу, вратар објави долазак |
а после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове К |
е нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећањ |
ога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци д |
ду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и почели се међу собом ра |
поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били тешком бригом.{S} |
раљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом меланхоличном пажњо |
/> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње смест |
ичном пажњом.</p> <p>Сви Гвозденовићеви гости нису могли стати за парадну велику софру на горње |
ну и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} Сви се ижљуб |
p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архимандри |
Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољн |
у.</p> <p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да п |
а двора.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико часова |
није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава где му |
ким столовима и софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта |
у дворану богато намештену, на којој су гости седели частећи се и припијајући, а уживајући у по |
арочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба напити у зд |
двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицам |
е само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрено запеваше <hi> Многаја љета </hi>!</p |
ћ је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза |
ћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} А прослава к |
дмах наређиваше што је требало за дочек гостију, њихових пратилаца и турске војске која је с њи |
ластелин <pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у дворану бо |
је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозденом р |
p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јав |
у појаву младости и лепоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђење и старање да свак буде учес |
а се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је имала неког посла код |
зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде |
га, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разум |
госте.{S} На узвишеном месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се |
у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене п |
у којима је спремано ноћиште и боравак гостима властелиновим или људима разнога чина и реда, к |
м је певао пред многобројним деспотовим гостима.{S} Све велике манастирске старешине, архимандр |
ани, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је |
ре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се |
pe="notes"> <note xml:id="SRP19130_N1"> Гостионице у оновременом језику. </note> <note xml:id=" |
се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људ |
новића очекивао се повратак господара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на |
и „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, као што је била Гвозденовићева, меда |
нству.</p> <p>Вођење дома, с дужностима гостољубља и распоредом послова у самој кући, било је н |
о нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако промицала кроз гомилу лов |
риге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајнос |
, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</p> <pb n="64" /> <p>Деспот Ђу |
овић, с многим клањањем, исприча новоме госту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какв |
освети неколико часова своме сакривеном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад |
дно незадовољан, и жураше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру |
.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам једанпут видела ново |
ра.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p |
S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и д |
Мурату после Сегединског Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II.{S} |
с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на |
и, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини родите |
.{S} Царица Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послу |
ство одмах путовати?</p> <p>— Чим будем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити |
једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Требало је да само |
упља предусрео у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окр |
је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обеле |
а својим старешинама у нарочитој групи, готови да поздраве своју султанку, коју нови султан с т |
ле Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћанство данас нема снаге, којо |
смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, м |
да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио већ |
и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот ј |
, монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња п |
упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говор |
нападне Београд преко туђе, автономне, готово независне хришћанске земље?{S} То је морило султ |
замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, готово плах, краћег, веома јаког састава, већ у младост |
ј није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари |
анас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви образовани људи из народа били су калуђери и |
ним политичким животом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и закл |
ј разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, мислећи једнако о му |
м били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се |
<p>После кратког времена града Београда готово није било изнад земље.{S} Топовске кугле и камењ |
на такву случајност, која му се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију |
рила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} |
.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одел |
е турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је и |
оследњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} |
а смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p |
у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заро |
љна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</ |
ософске изреке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек |
ао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради |
од њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У последње врем |
, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-бе |
о веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне |
з одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и но |
етка, у Србији, осим градова, није било готово никако потпуно слободних људи.{S} Властеоски ред |
лужбе Гвозденовићу, седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан би |
рављено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу в |
је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао с |
путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гво |
али су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикавају послушности и уређеном лову.{S} |
ешком муком чувале манастирска имања од грабљивости наше властите православне властеле.{S} Шта |
стеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље |
спушта се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одре |
не баштама; великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Д |
о команданат војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се св |
учинити, јер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p |
почели наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било широко, ово средство |
топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пу |
и су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, |
ештали; топови су непрестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око варо |
адском посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збегове, п |
знова отвори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше |
наоружаних и напуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>Пос |
назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том |
града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће оста |
ати.{S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> |
а.{S} Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је још једини и остао био Грц |
ма одговоре султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом |
турски напад <pb n="196" /> и оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног |
а с југа започне опсађујући и узимајући град један по један, с планом да се заустави на Смедере |
ада се толика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе |
ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин п |
30_N3"> Развалине му се сад зову Курвин Град. </note> <note xml:id="SRP19130_N4"> Тако се у Срб |
S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја из куће никада није излази |
одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <pb n="255" /> позатварају сва |
Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и од |
p> <pb n="189" /> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути д |
места преко порушених бедема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви пр |
цу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким караваном |
ћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успуз |
ани Дунава, тако рећи под сенком његова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он ј |
оту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Ср |
најпосле покопају под развалинама свога града.“</p> <p>Новобрдске старешине скупе на договор св |
S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Копријана <ref target="#SRP19130_N3" />, а долази |
зео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то |
ка и свештенство заједно са старешинама града Пирота, изађоше те поздравише царицу.{S} За њима |
и са суха.</p> <p>После кратког времена града Београда готово није било изнад земље.{S} Топовск |
ри свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан |
времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за превелике услуге, учињене Србији и |
уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћер |
о се тицало политике, пође на поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је |
с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим врто |
Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим војницима и удари под сабљу пометеног н |
не заштите, излети са својом војском из града, заузме их после кратке борбе и стане у њима он с |
види на главном тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сл |
отворени.{S} Трг и трговачке улице око града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће. |
у.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Смедерева.{S} Станови <ref target="#SRP19130_N1" |
мед, који се налазио у шанчевима између града и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку пов |
/p> <p>С тога султан поручи заповеднику града да му каже погодбе под којима би град предао, пош |
арских манастира, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао п |
А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику двор |
вадратни простор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зими б |
прилично велики квадратни простор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, |
има је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизат |
ја, дрводеље, качари, који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сланике, сто |
{S} Али се у Пироту морала задржати.{S} Градић пиротски са својим кулама био је у једном крају |
га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудника, одакле му се отварал |
зним цвећем.{S} На згодном месту испред градића било је <hi> потециште </hi>, место за трке и о |
анас рекли, тркалишту, на пољицу испред градића, где је такође било изнето једно буре вина за о |
а послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Празан простор у градићу био је засађен ода |
Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим жртвама, и онда би сви бра |
ло и изван градића.{S} Празан простор у градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, крушка |
да све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сеј |
на том крају било никако.{S} Становници градова и тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле |
е збива наша приповетка, у Србији, осим градова, није било готово никако потпуно слободних људи |
} Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почет |
били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале |
сти и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је посести одмах, али војници |
ло у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по један, понајвише |
нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави изађе наредба да се одмах о |
бију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио |
ерцеговачких граница, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дуна |
тари деспот је наредио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође |
ало онима који су се били позатварали у градове, а и своја су села почесто обилазили старајући |
ониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228 |
рошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван |
аном спремном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За народ изађе наредба да се |
што је Цариград био круна православним градовима и православним државама свима без разлике, та |
ни ћефалија, ни других старешина.{S} По градовима су турски муселими, кадије и диздари.{S} Док |
навике ваља окретати другојачије.{S} По градовима и по већим трговима или селима почеше се диза |
се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у присенак, тако да није мн |
собито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Размил |
авили тешке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и н |
ди да се <pb n="255" /> позатварају сва градска врата, оставивши отворена само једна.{S} Онда и |
ај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори |
матало и скоро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није више била ограђена, она је била |
агацине одређеним потребама.{S} Млинове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водов |
, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах |
упе на договор све старешине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољни |
ле, с источне стране, ослањајући се уза градски зид, била је малена <pb n="53" /> властеоска цр |
владика, протојереј градски, старешина градски и старешина свих еснафа градских изађоше пред д |
вук топовске грмљавине.{S} Зидови су се градски ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је једна |
а, у којој су били: владика, протојереј градски, старешина градски и старешина свих еснафа град |
са турском заставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> с |
арешина градски и старешина свих еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да пов |
ли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао |
да од деспота потражи увеличање својих градских <pb n="43" /> повластица.{S} Једна депутација, |
гу страну.</p> <p>На средини затвореног градског дворишта стајао је обичан, свакидашњи стан вла |
веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан на град, султан |
живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале би смртоносне стреле чим б |
ишта није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо |
збије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је |
уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ деспотиц |
с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разго |
Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упућена у хл |
о да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине постеље у једном крајичку, сав |
ош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пре |
з прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, те су се по |
љу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{ |
она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и главни извор несп |
зузимљући војнички пут Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко траж |
околини Рудника, одакле му се отварала граница угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома ч |
е грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— |
Зар се њима не може уговорима обележити граница, преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обе |
моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прош |
већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и |
Угарској.{S} Између турских и угарских граница находила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед смат |
љу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{ |
и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим |
њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала |
тим тога истога часа издаду се свуда по границама заповести да се треба надати турском нападу и |
одмора.{S} Његови људи се размилеше по границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за |
јој се султан задржао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник |
оне гомиле, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човеча |
знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> <pb n="49" /> <p>— Султан Мехмед то баш за |
ва о свему што се тицало северо-западне границе Турскога Царства.{S} Опширна образованост и шир |
такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и |
еника.{S} Властела господари нису знали границе својој самовољи.{S} Узалуд су државни закони уз |
ет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} Они који су некад овде |
већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одређених јој положаја.{S} У Плочнику беше |
султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Турским Царством, издељен је био међу властел |
руни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је |
ти и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели |
вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова непријатеља, Угарске.{S} Београд у угарс |
жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова непријатеља, Угарске.{S} |
ли и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот |
на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи |
по том, упутио управнику многа питања о граници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, |
ође под заповестима већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод |
у, окићен заставама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара и великог челни |
наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људ |
да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и |
(Дубочице), одакле им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најте |
маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човеку неверну, немирну, сплеткарошу?{S} Пусти |
ичаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама наследне влас |
ећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?</p> <pb n="205" /> <p>— Смирић |
ио међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} |
рда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место, и не могаше опсадити како треба, него п |
ђаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика народна трагедија, која се видела и |
одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и |
ра, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у |
Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манаст |
је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у манастиру Бањско |
ђелову призренску, и свето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како с |
де саветовале Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради на шти |
инин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и заступали су мишљење |
т Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспот |
слепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} Па |
од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо гр |
у се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог |
синко, само је претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере праотачке као један од првих |
То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, |
све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгуби |
а ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— П |
ађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју ниј |
м се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једнога правог ос |
а цркви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу |
алистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих |
си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене није |
огу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном р |
<p>— Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и т |
рода свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете над својим |
осуће се крв несрећног народа, да старе грехе покаје.{S} Погореће властеоски двори; попалиће се |
град; судбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске светињ |
поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење |
— Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под |
пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!< |
шили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, си |
тељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она ј |
оју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао ни |
а пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте |
еш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми |
ења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих |
Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} |
царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни пророк.</p> <p> |
е цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио |
ожја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, као шт |
ао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад |
м и о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорског манастира Лавре прошао <pb n="147" |
данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј м |
и грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош |
ови голубови је радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од |
аме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, нег |
p>Певушећи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици н |
однекуд изненада један јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну |
доброчинства царичина, викаше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ |
иђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" |
д народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, |
ла чудан, дотле непознати звук топовске грмљавине.{S} Зидови су се градски ражљуљали и расклима |
могла се видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили су по пуна кола својих |
а науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељск |
пе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад прегледа како |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две |
тира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим плочама с натписима.{S} |
ење, где, поштапајући се, једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада |
једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у |
ање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која је |
!</p> <p>И оседели калуђер клече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још л |
брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би с |
а.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа |
е, по његовој наредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим п |
Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n= |
јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих финих домаћин |
арија (кипарско) од ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа |
је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре суџуке, који су се дуго могл |
у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрз |
— Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што |
мело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по не |
света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} А |
Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затре |
едни.</p> <p>— Издајник је! понављаше у громовитом одјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим |
риказивати Стаменија као дувна, у црним грубим хаљинама, умотана црним превесом, с књигом у руц |
S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за |
мали и размештали; топови су непрестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидо |
и и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ чит |
ј се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља |
нином на једанпут, пред крај септембра, груне преко Рудника.{S} Велики угарски ратник ништа не |
кну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, г |
лесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и |
ијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завије |
ли су са својим старешинама у нарочитој групи, готови да поздраве своју султанку, коју нови сул |
јвише слободни људи, или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних |
аревине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана бил |
Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{ |
у пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Ме |
са задовољством читао.{S} Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући |
рина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба |
роникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наше |
ив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај словен |
пет година.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књижници начита се књига |
с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се ни |
к био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, п |
у на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало разумевао, јер |
есету годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерско него световно, од та |
отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом Македонском и |
ило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</p> <p>Ово усмено превођење отац |
и </hi> или <hi> Соколовци </hi> или по грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем веку б |
з домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћ |
ње отац Калистрат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, српским језиком, с |
та оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар з |
ротив њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав ј |
, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржат |
Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> < |
, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге н |
ише клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало |
цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам |
="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може |
рош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Једном хри |
Уједно моје највеће сажаљење на тешким губитцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпо |
аца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по с |
ове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Н |
ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за |
шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски момак к |
аки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми к |
авише му дубровачке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин |
/p> <p>Силни народ око њега отворено је гунђао против овог одашиљања војске Турчину, и савети п |
титом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На глава |
иш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.</p> <pb n="8" /> <p>— Ето, устала с |
ио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сак |
сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињ |
да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— Устани, покажи |
е низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне |
плицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с јед |
лија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљ |
атим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с на |
о ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу |
} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбран |
има био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да |
ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику с |
ањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или |
н Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховиту чету, па је |
е о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којади |
у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушавајући Којад |
S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио да му ње |
лојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књига |
овић постављао <pb n="154" /> питања, а гуслар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пута |
скоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Са |
коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S} Н |
родичину по паклу.{S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} Посл |
а господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар |
е свету интелигенције припадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозде |
и су највише волели и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљ |
питкује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манастирима, и уз |
дморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули св |
S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о путовању и живовању |
дугачких путовања.{S} На какав се начин гуслар-Милојко служио разговорима с Којадином може се в |
м месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и |
архимандрити и игумани знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако |
у играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} Све је било д |
ве оно што је од Којадина слушао својим гусларским начином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се |
S} Али су њега храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да |
неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларск |
ко су тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен к |
уло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће |
или тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, као кобна сл |
оравском долином и над Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Кр |
а, да се преко славе народне не простре густа скрама незнања, да не замукну у мраку заборава ца |
ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове црнога дима.</p> <p>— Властелину, Гвозд |
Како су Турци били почели наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било ши |
ладина је овде висила о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда би |
јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онес |
S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он ј |
i> другојачије (<foreign xml:lang="cu"> дьнь, чьсть </foreign>) него <hi> рат </hi> и <hi> слас |
ign></hi> и <hi><foreign xml:lang="cu"> дьн </foreign></hi>, тако како пише, а не како ми изгов |
Отац Калистрат викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша по |
бог тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе |
во учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува сво |
о, то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} О |
тарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су на |
код дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да |
а се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе |
Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и најве |
младога султанског орлића.</p> <p>— Да, да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављ |
уди.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мис |
зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, |
ина раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали. |
{S} Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо |
руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века |
им-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште |
а, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе народне не простре густа скрама незна |
емовима свију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било ш |
чи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да старе грехе покаје.{S} Погореће властеоски двори; по |
е потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа добро за ј |
т Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан крснога имена лично |
отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ ч |
то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да |
слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни саз |
ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесницима се нарочито о |
оња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Зна |
олио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њ |
/p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> < |
е почињао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове |
је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се закле |
један камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и о |
ници султанови новобрдским старешинама, да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопа |
возденовића дошла на Порту међу првима, да новоме султану изјави саучешће српскога деспота и да |
народу, и старао се, свима средствима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војн |
уде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошлости, увек занимљив, предста |
лико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шан |
о који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како |
{S} Нарочито је наређивано управницима, да употребе сва средства, како би о томе известили што |
добро наоружаних и напуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> |
каткад и одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му т |
рно преда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни |
ним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче в |
ко су дошле заповести од новог султана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничко |
чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ с |
боја на Косову од пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, ал |
арији човек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неки |
/p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, оче |
и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Во |
ародне не простре густа скрама незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци |
и да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се |
ога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује |
тао на поверљив предлог великог везира, да му он може од времена до времена послати свога човек |
аво путовати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{ |
ини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад |
а поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, |
го пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У д |
били толико заокупили послови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се |
ило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; |
{S} Оставио си сву таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још |
ио би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме жив |
екају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају поуздано како су дошле заповести од новог султ |
се згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} На султ |
лио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <pb n="137" /> властел |
о је воља султанова, одговараше царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} З |
<p>Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследника.</p> <pb n="13" /> <p>Прес |
ош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је |
ка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или с |
х са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности жи |
таде такође под заповестима већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да б |
чка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљ |
с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да |
Великом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто |
! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буз |
анце којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај ма |
њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су бил |
се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим н |
у поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај |
равцу погледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена. |
к држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и м |
а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за к |
Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она |
такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и наси |
.{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присе |
ду, да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и латински језик, да нагоне народ да с |
рђевском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p> <pb n="174" /> <p>Оптуженици |
алистрат.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у пом |
здржање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвој |
{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али мило |
ну.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <p |
овратио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњ |
иштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страда |
слатко учинило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p |
ају вековима чуване хришћанске светиње, да освоје и униште и последњи остатак Цариградског Царс |
; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин |
оји је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год |
или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се |
пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> < |
ше вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи им |
о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју С |
Ја не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају Србијом.</p> <p>— Може то бити попуш |
ше о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима к |
видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отво |
рочито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пче |
задатак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога власт |
гог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разгово |
удбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске светиње, да о |
водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролаз |
S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb |
ао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан с |
милостиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На једноме мест |
пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем њег |
а јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам вели |
да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и |
о собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и |
ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске ратне л |
постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому т |
његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и |
а и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са сви |
тављали новац на расположење старешини, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се |
ути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим |
те спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по кој |
ко становнике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{ |
Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} |
ете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно радознао.</p> |
ког стражара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га |
а то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко |
морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији ниј |
вет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудрости, стрпељивости |
ак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се |
{S} Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прих |
тане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахи |
а ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вр |
косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часн |
Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако |
су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се брода |
онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да зн |
алуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити |
гледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта |
сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна |
} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} |
ике, да уводе папство и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} |
м пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре. |
а бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје |
а, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу |
је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разг |
рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ва |
: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су |
оме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни на |
ти.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} Т |
редио да превисоко ти царство известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> < |
се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покр |
Комаде печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку до |
ибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, |
превисоко ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим |
споту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје су |
прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правци |
S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидн |
истијара и великог челника над војском, да од његове стране поздраве царицу Мару при њеном улас |
о васпитани, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима |
е да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове |
ој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Ко |
бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може |
аду, осећаше немилостиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p> |
мало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добр |
сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну српску земљу.< |
ет исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не |
воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара |
он једнако војску прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чин |
кажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љубимац.</p |
овићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину.{S} Иначе њ |
о срастао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чист |
мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може би |
амо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо н |
дела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли би |
одељку панађура, где се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели |
ђе време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори |
сти грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати |
војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са султаном мир по за |
приличан насилник, удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши |
кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од |
амо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами см |
о да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калист |
редсказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да |
све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете пр |
ачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибр |
а може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу |
ац Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с |
ио је створење тако обесно и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> <p>Насељеници |
рство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год мог |
као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пре |
ећа послужи старога деспота тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и |
ету, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је сн |
руара 1455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема |
жале су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити п |
грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву правосла |
би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуш |
ше помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо |
м.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, |
мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да ми |
ога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори |
ији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што се тицало северо-западне гр |
малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамни |
оспођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n=" |
ога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спах |
ишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на ми |
ко би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на рук |
{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Ја |
частима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржањ |
к погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дерв |
и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера.</p> <pb n="18" |
пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ак |
, они ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и |
ну послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу |
медерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну |
} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се п |
тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај в |
рци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученич |
их војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у п |
.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик |
очетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} |
овори првом оптуженику, по имену Павлу, да изврши дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје |
ачком, моме много поштованом пријатељу, да до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што |
смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве јед |
да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је лов |
Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је |
еру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама из |
е побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да и |
зало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По то |
ошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао вр |
ло по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен |
тцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> |
/> се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, нап |
с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p |
> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговор |
ђ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има |
у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели |
Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једно |
султан у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Кру |
бама; да никада не тражи суда турскога; да своје свештенство сматра као своје управнике и судиј |
на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и д |
огу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи суда турскога; да своје свештенство |
во сматра као своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је правосл |
и на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим |
наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће не |
S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведем остатак ж |
љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборској седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би |
е шуму она увек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој |
својим познаницима овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда м |
женити од веће породице, <pb n="121" /> да себи стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена |
војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњишт |
она највећа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се |
су биле издате заповести <pb n="236" /> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и |
ца Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n |
аде крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, |
ета </hi>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори др |
— Па да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у |
ђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека ј |
Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Ш |
у даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је |
крајњих граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Влади |
кавали на вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом |
исоко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборској седници саоп |
судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени свет и да га б |
добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би |
тан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на |
говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака ве |
је к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У |
му боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј |
/> султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} Да није |
Па да нам помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наградама теби можемо пока |
је последње њено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, |
твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и |
шао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око |
атила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу |
једну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он са |
квих служитеља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних |
ахирени наново.</p> <pb n="238" /> <p>— Да, Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш в |
с њим говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад |
од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и н |
да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати мало оштрије стари Плетикос |
оде младога султанског орлића.</p> <p>— Да, да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, по |
и ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само |
ије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће |
их људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који |
тебе су само освајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна в |
видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може |
војка, рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле |
рица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од |
ство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде дес |
хим-беј с извесним снебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па |
година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако п |
народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говора |
кад удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мис |
p>— Шта ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетк |
молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се |
знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Са |
ије та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је |
х да остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир |
к, удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрч |
у присенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и старих предања најрадије |
ли затворени.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе |
адове у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало н |
народом када та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк |
нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{ |
био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се М |
и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њи |
само онолико колико је налазио да треба да покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} И |
ти и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као му |
и док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде је Гвозден |
а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш |
не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</ |
А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се самоме султану и предати му позд |
олазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цр |
ека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одговори стари калуђер, и прост чов |
војка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, |
ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо |
јци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и пит |
илости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људ |
ране планине поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на зас |
ат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се |
како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојо |
ово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њег |
у сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђе |
државне власти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом та |
има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, синко |
ак из мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то са |
у за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао |
како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{ |
гош ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дак |
ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по |
оће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при |
нога <pb n="99" /> од деспотових синова да окрене народном политиком, против Турака.</p> <p>— Д |
рица Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шерб |
ој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз |
да Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвоз |
спота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки госпо |
а закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, |
, по реду старештва, прођоше поред њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освеш |
енија за се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Ка |
уна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је во |
ила раставила, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне т |
е он позвати најпре једнога, па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се б |
д зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} |
ку прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С |
њим народним животом, писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{ |
узи, то је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> |
ћи пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре |
ојој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S |
маре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не ид |
ло у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно |
>С тога султан поручи заповеднику града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, |
осподара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти п |
ан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати |
ели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао |
?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бр |
деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им |
на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, |
бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руц |
оту, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом |
здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то до |
е на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је |
естане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријат |
ултан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p |
на верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ |
аш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изг |
начином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра расположења, ако би Бог д |
>Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Кал |
војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у пом |
аде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубиво |
играда, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што с |
соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="209" /> свој |
та ћемо кад је практика свагда показала да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} |
едне велике госпође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, ре |
> се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте год |
носито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је |
Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако стари. </p> </div> < |
е мисли удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово ј |
.{S} Стаменија јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се по |
немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на велике султане Тур |
е.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших кал |
ак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула ба |
та околне властеле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе |
а женски манастир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су |
поведач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српског народа у средњем |
е о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то им |
рећи граничаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама нас |
Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том доз |
ду свога посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара |
се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити |
а наредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу |
рице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, |
то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз цариц |
ма!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више |
т.{S} Вечита страдалница!{S} Шта чинила да чинила, њом се испирају нечиста уста, макар да је он |
јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружице.</p> |
авно казала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу |
тала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одгово |
мед према деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни повратак кћери староме дес |
раница.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с |
деновићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разг |
ете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем размишљањем и читањем.</p> |
провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у та |
могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар није више била ме |
еспот Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хриш |
ш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гл |
ћи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провирив |
ар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја ч |
вљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну, мој |
ким деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у |
јег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и т |
S} То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице ње |
не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога |
ма за писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из м |
аповести једнога турског команданта, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у |
један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то |
шом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера сво |
писивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да и |
заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност свога брата према С |
нико није могао одржати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се |
рипадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се топио у теле |
ли на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби |
"258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било пра |
е живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде |
тини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се |
озденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада |
изда заповест свима кућним старешинама да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и |
има то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215" /> ма |
дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, ве |
ехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с |
лико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је казао да ће он позв |
азумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову од |
уком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају.{S} Уступајући натрашке, једнако се клањају |
јао је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи и |
илику.</p> <p>Деспот наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по то |
бољу снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је в |
признаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи |
> био дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне најбољим вином које је имао и које је |
арица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговор |
Јанко Плетикосић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на место изашли |
, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој н |
.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићено |
.{S} Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манасти |
ултан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у |
та пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко пору |
о пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до П |
ш млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је најбољи нач |
вор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник Мехмед, који ћ |
Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе |
помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, |
>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да |
9" /> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турско |
распитивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књи |
а у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к |
а тај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађај |
е скрстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет биј |
Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба |
говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје дог |
и, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну |
јни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над моравском долином и над Круше |
ворио да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— |
полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} |
у војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потражи с |
онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља |
водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку ук |
е да само дође благослов родитељски, па да природа пусти крила своје нежности.{S} То су знали ц |
ти га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас |
pb n="220" /> требало двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више |
се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане с |
огло се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ств |
мести самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се нато |
е.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постане туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам н |
га и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не б |
овори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат |
лтану да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате, а |
ебало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три |
хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима |
а се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толик |
а што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан |
нио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, |
би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би бил |
а, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, го |
сам расположењима народним.</p> <p>— Па да нам помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те |
вим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уре |
О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље не |
Само је још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала |
треперише у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чел |
ашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и беза |
његова Каја споменула како се поговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала |
видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, ост |
што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно бе |
а и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и |
Ја ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и кр |
евисокоме ти царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинс |
читати, он је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен пр |
а обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим |
их еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет г |
ре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта пор |
а све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпо |
српскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113" /> деспотове кћер |
/> свога старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благос |
моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме |
жалосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није |
напад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би |
ом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори како ј |
а молитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се |
чњачком углађеношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та дом |
околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" />, деспотица и цар |
ће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске |
ајући пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не |
али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством чи |
опи и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли д |
истрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</ |
i>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други јед |
стив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозденов |
Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седео супро |
и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзи |
останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда нас |
ного смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже пребла |
паднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али |
а сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— |
о, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они |
аторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о б |
рамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли зе |
?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драг |
у, пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом |
а-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} По |
да се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али го |
о да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом најв |
ружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оруж |
ци, као ватра жива, отидоше на Цариград да помогну турском султану освојити га од хришћана.{S} |
к, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић приликом последње његове ми |
редио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S |
пство и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати |
длучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да |
послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и признаде.</p> < |
а молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се |
оћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва свога гос |
-паша није одобравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије |
Капистрански настојавао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} Тога ради је |
о достојању, смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је |
били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} |
у нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из |
ежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта. |
оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му |
S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{ |
о да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте |
же нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, ос |
ше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети |
ураше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> < |
слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спрем |
гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнеприја |
<pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо |
p>Властеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше он |
мео пустити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћут |
родне обичаје.{S} Нарочито је учио људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим потр |
носиљку на одређено место, царица изађе да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Т |
ад спустише носила, госпођа Круна приђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само |
где више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо б |
, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изречену самртну пресуду.</p> <p>Неколико |
лати султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио |
ли! упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> <pb n= |
орила, с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је пи |
овић се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздрави човеку најпопуларнијем и најчувенијем онде |
радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њ |
итом човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се з |
сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће |
жи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласти и од папске пропаг |
и ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нек |
е би могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане прика |
b n="238" /> <p>— Да, Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{ |
} И једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне |
есна.{S} С највећим напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па је онда о |
.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ет |
а ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанк |
једанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?< |
је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као |
и, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То ј |
ном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ћ |
старога Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и |
тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуз |
леда разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Састав |
к да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у ру |
ста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је |
возденовић је отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке |
и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ |
им тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манаст |
S} За најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се пре |
о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата так |
одмах погубе; за 700 женских наредио је да се предаду његовим војним старешинама као награда во |
ици, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="21 |
А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нароч |
ова кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође благослов родитељски, па да природа пусти |
бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња држ |
у.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад |
ико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно |
пита отац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властел |
е тај посао није свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од |
гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић народнога живота и народне мисије непрестано |
огао тужити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и леч |
ере, или брата или детета — природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је |
астира Свете Богородице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би |
н је према теби милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предло |
дегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја |
једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> </d |
то му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границ |
и? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин. |
, али чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, ј |
та поручује мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} И |
та, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести о положају |
ога султана Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ст |
на служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гв |
одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како ј |
спитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало. |
ра сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у р |
спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по то |
ке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А |
н се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Т |
њанин Јанко је имао једва толико војске да Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни то са св |
ио на престо, војводе његове саветовале да одмах војује и да своје противнике или будуће супарн |
ди, тако благо поступало.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду доп |
ницама и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звон |
рав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које с |
азбише све турске чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S |
уде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? у |
а, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Кр |
радских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, од п |
аре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољег |
надама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћа |
, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не може, си |
око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажа |
оломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по један, |
} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове же |
е агенте, преко којих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштан |
опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него |
ори Којадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се |
рани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји |
о дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да |
Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девој |
је требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хо |
а и да је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Ц |
м.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло |
ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га |
х каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око |
ан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> |
војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва |
е нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји |
.</p> <p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, зауст |
влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb n=" |
менији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње |
тео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, |
е не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p> |
, верном и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, |
о их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстити.< |
апада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот |
веде.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је |
еко Пирота.{S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила |
тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој р |
а за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> |
многе су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили |
у гостију, њено српско нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако пром |
тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово истине очувате.</p> <pb n="268" /> <p>— |
авладало је народом некакво предосећање да су ту последњи дани самосталног народног живота и да |
отив те политике и заступали су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb n="283" /> |
ртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мар |
од молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времена да се спрем |
му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> < |
огао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три |
а.{S} Драгош позва манастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сме |
истрата као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином намером да приме об |
што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да би треб |
Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну политику и да |
ати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дуна |
доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим ор |
ромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су |
ћ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p> <p>— То |
вога о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Којад |
<p>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, в |
оче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ њ |
зденовић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се |
даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је би |
апио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онд |
син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништ |
мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стар |
тни Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био |
које јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникн |
м упућивао њихову наставу, старајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом б |
к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он |
чевима између града и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну линију, скупи колико |
и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крснога |
е бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој пома |
ио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пу |
.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново нудит |
, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с т |
истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет криви |
ст.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, него да се српска посада држи |
етнаест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад б |
једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана била дошла порука деспо |
ји посао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско |
онице, нарочито за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови т |
мање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, |
е неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислил |
и увек на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни на |
Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда ве |
.{S} Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, |
где могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, |
ратовима <pb n="102" /> посведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном |
отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му п |
све невесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време д |
к није био на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} |
народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с ра |
што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n=" |
спотом и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> |
беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако д |
врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је би |
да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби |
заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наградама теби можемо показати осталима шта че |
опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду в |
користе лепим временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} |
ребало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су к |
, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка од туча била му је |
да бар он лично разрачуна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" / |
ако изван крила свете цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињ |
не под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пуне конди |
ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером.</p> <p>— Ја х |
т један турски чиновник из њихове свите да нађе старешину тога турског одреда што пре и како би |
по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се одморимо, одго |
ан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немо |
ину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге кој |
ру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим н |
та, одговори царица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у |
{S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, |
лио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с |
мо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} Угов |
не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће |
м би се установила њихова власт, они ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и |
сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готово незави |
ијатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па |
е?</p> <p>— Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ |
и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S |
, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; |
Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људ |
ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од |
Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p |
Гвозденовићев испод Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Вла |
последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој ку |
о теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, к |
м мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} |
за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволск |
до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смеде |
овикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну |
остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска во |
насељеника одређиване нарочите породице да буду <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и лову учи |
ретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађа |
време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа |
едија, која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким народом српским. </p> </div> |
ћа, наједанпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, |
други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одг |
а хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих времена, и свак се напајаш |
изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколико места покидају ланце којима су биле веза |
била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их зау |
ућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без |
ло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путници примичу од Прокупља, зазвонише зво |
уздање у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умота |
нутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те. |
с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Зна |
ле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освету.</p> <pb n="234" /> <p>А сп |
ена тако горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Кали |
им што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{ |
сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикоси |
ог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва с |
еста познаше манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев |
царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају забаву народ |
не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и |
да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то нек |
езано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је мог |
огод поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око |
редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска упра |
да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко |
умила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденов |
је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може подн |
помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} К |
с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време |
} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту бр |
, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Ту |
ате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице прода |
Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Бр |
из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Стефана Немање, |
оски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већм |
е у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је т |
е притиска неспокојство, неизвесност, и да то јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било у |
ти да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем дв |
ли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} Т |
на лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспо |
да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина узданица.</p |
да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство |
ега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Др |
не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена |
ој фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило |
по џамијама место звона <pb n="84" /> и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто п |
није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, |
ошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби њего |
ари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њем |
да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими су |
и то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} |
људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни з |
нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао з |
олико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се |
еспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај |
опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти го |
се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} Најтачни |
иљенога старешину и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпот |
ао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три ве |
се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на Бе |
осиљке да се поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи власте |
упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} К |
ност према отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p |
отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши ко |
а царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се к |
месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> < |
а су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим к |
и најдубља размишљања султана Мурата и да помогне оријентацију његових пространих комбинација. |
е воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ак |
едњи дани самосталног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство пр |
тану изјави саучешће српскога деспота и да се постара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се ве |
да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство |
труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су |
ђе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимо |
ра, али да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити |
је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика хал |
ова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Ср |
оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари де |
се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав св |
је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су каме |
ј на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно в |
косић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих се |
ђу монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења н |
је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} |
> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, за |
послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Сам |
има преко преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двор |
о са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују свршетак само од на |
оде његове саветовале да одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике поуклања пре н |
господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је н |
а султан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљен |
јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљама, и то тек |
је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се |
спотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванско |
ио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила |
а се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два вл |
ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти |
н снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Гос |
} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњег |
ш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су с |
ост не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро р |
м заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са |
оме да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама < |
ећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, |
е српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека трај |
едним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице с |
аље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариград |
викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.< |
астало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као зна |
истрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> |
апском делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дан |
и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се по |
окорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и оп |
господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душ |
себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једв |
во известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цари |
о је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S |
ћ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубивости и ради прљавих корист |
зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да г |
оја те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше за |
у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска |
аредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај словенски превод.{S} С |
а сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа проме |
е потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још о |
да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </p> </div> <div t |
веку је Гвозденовић имао том приликом и да одговори на питања султанова, која би му тај везиров |
цело православље клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је би |
ишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен жи |
е иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на кој |
, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Ста |
е бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очек |
је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју проводил |
ажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Б |
у II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара |
народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је сул |
тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи кре |
а њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, |
Србија већ у половину турско царство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике |
су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица |
готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то пом |
га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговор |
ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њ |
ео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, п |
љатим окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавиц |
панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који |
њ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се п |
ни се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу |
га турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, а |
мо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А ш |
{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да прев |
прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један про |
о.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим |
ђе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у |
, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало. |
лушности Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљ |
ед њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb |
роменом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну старога породичног |
битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од |
ек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У в |
Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано |
бро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава |
сти да се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држа |
понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву |
пео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва |
езане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада беог |
а се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним |
репки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Де |
и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачиј |
е се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога крај |
мо хришћанску него породичну политику и да смо народне интересе потурили за љубав личних рачуна |
а им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их како |
одила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потр |
ило да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигну |
вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влах |
тирски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </div> <div type="chap |
и паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О ов |
И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем |
лонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим изврш |
за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру остав |
ити до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да примају исл |
м старешинама у нарочитој групи, готови да поздраве своју султанку, коју нови султан с толиким |
ашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да |
ове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Н |
ва, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наи |
била једина његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није у |
је, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управ |
рите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труд |
</p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <pb n="255" /> позатварају сва градска врата, ост |
е и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и |
ом и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно заступити старога |
аци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом сило |
опољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник Мехмед, који ће бити сул |
те се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и в |
оће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оста |
м прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ сме |
<p>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљић |
потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто |
г властелина Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не до |
ало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизручене три вели |
До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпу |
ко да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султ |
нко, по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како |
ојске Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никакв |
приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Др |
ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде |
ежено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом |
им га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казн |
гло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа би |
бом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође |
а вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита о |
о му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је сам |
{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за |
ша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре гово |
а ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио десп |
ве не излази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми |
ли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко Србије сл |
згинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Др |
алеко унапред смишља своје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару |
у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша |
а покорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје н |
у одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, |
освршавало, женскадија с момцима навали да изврши послужење.{S} Госпођа Круна је још раније изд |
еђусобним разговорима сви су признавали да се у Србији не може водити другојачија политика него |
није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> <p>Управника и |
млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љ |
стовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их |
могу Турцима одупрети и који су држали да се српски послови могу европском и западњачком помоћ |
бом разговарати.{S} Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били |
дити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 |
о није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали |
{S} Али су ми они много пута одговарали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зл |
на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападај |
а климатске промене.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво |
лажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине доброте спрам света који јој се |
равити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; р |
{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћа |
тога дана, и гласници царичини приспели да објаве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристоте |
е, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} А |
анастир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та |
Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго смат |
н сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не би с |
дне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућ |
ли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски дел |
народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оруж |
и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> |
а и о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе притиска неспокојство, неизвесност, и да |
ој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек |
ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одр |
вој кући отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био з |
Мара, пошто су многи по народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, није много мари |
<head>XX.</head> <p>Они који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, с |
се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућа |
повратио деспоту, Дубровчани су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом |
Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе ви |
ели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарн |
о што их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на пут |
ђени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, |
о да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, |
штити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да причека.{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда |
ним животом, писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У исти |
ворила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шт |
он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју област Топлицу Турцима, да би се и |
тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до |
представља.{S} Писац, наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измишљене ствари, него |
е казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говор |
се ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} |
о војске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помо |
Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунав |
препун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично ра |
му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур |
д, као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Ср |
д манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина |
раслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може з |
спођа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео |
ишта више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазво |
тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сиро |
месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и |
Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка. |
та оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Т |
ском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у ма |
"176" /> ником ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свр |
{S} Момци се жураху <pb n="98" /> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други д |
оји то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Ко |
служби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме |
{S} Момци с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стаја |
има негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне ко |
, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако су мол |
.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Ла |
и, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с |
дена и за султана венчана само у намери да се српски деспотски и султански турски <pb n="11" /> |
слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Ср |
тање оца Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворен |
и момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Ал |
поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да |
<p>Царица Мара са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису |
ољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком најпре и |
Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да прим |
а што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} О |
} Од нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Ј |
ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, о |
ео је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у њ |
ди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће |
а воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало. |
т да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то ниј |
ислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, прог |
гавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како |
питомо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на |
пило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску удари онако како треба.{S} А |
о, одговори Којадин, али морам признати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од пр |
ких јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двор |
султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S |
је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следуј |
Сиромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обз |
апочне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз- |
</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је |
а ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} В |
са свега југа словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стр |
суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду |
/p> <p>— Остави се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати страж |
— одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу |
ао злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавн |
ем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? |
ће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> < |
драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n="65" /> <p>— Племенити при |
чинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опш |
Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су |
И буди уверена — никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављ |
агош погине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје |
удина, успротивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да |
вори — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миља поглед |
ем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} |
тац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па ш |
никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност |
н ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с |
напомену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код новог султана и |
, а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда д |
мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сил |
а, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, М |
без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћан |
а ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он пр |
угом наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и |
и, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једно |
и Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећ |
ук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S |
е деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље свој |
илеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средиш |
бровчанин, заклет код дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе к |
дишаха што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли |
издаду се свуда по границама заповести да се треба надати турском нападу и да га треба одбити. |
малаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружје незадовољни, с |
!</p> <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се |
е низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати ње |
слио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступ |
и Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него С |
ледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резб |
довољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе св |
а Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти би |
ива приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи |
ма овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и |
носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ни |
му буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће |
млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји |
он сам морао крити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом пос |
мицала кроз гомилу ловаца, надгледајући да се међу ловцима јутарње послужење и закуска изврши к |
.{S} На вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? у |
к, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скид |
рда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршит |
се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао |
али даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су увера |
а новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем та |
м намазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p> |
добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не |
тању Плетикосићеве деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњ |
касније, кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Српске посланике султан ће примити |
, и свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да |
ултан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао ш |
да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од |
дају тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да га осв |
да, своме зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до ко |
ивши такав план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} З |
део, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчив |
неком пречицом преко планине, наредивши да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Д |
е које му је управник поднео, наредивши да се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза |
ј се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — |
ани ни сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S |
ницу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи |
отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168" /> задржи га н |
{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозден |
њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а око |
а распоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд |
али су место сваке друге работе задатак да се старају о производњи меда и воска, које је требал |
.{S} Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p |
кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што |
змишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{ |
ма, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, |
напред.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже |
да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би |
р исправљен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год д |
реба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манастири, кад зам |
о га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљам |
и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S |
о један котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је б |
те кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови |
<p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> <p>— |
се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с |
и отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам |
ку дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није м |
би као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја г |
ручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша ув |
вршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари де |
.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да |
ијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, заварани пропагандом католичком и |
он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу пош |
у их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако |
овина турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта царица ра |
ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p> |
по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена јо |
{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их |
S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.</p> <p>— Којадина... рањена! викну госпођа</p |
еше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хва |
на девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и пр |
тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве |
а отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те моли |
то мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање Катол |
службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отп |
а мислим, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} З |
е било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата |
Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих д |
рица отпусти посланике, препоручивши им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би пос |
озвао је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својој наредио да |
Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер |
као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се |
оставили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем как |
неким послом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин н |
л-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно ни |
рквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо о |
ане Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том п |
ека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бо |
р мислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошт |
} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару |
атијом породицом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По св |
це пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n="195" /> пра |
е, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо |
јој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад с |
ану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнем |
ик, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош |
ђура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и |
адатак.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он сам, а н |
м да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље ста |
узимајући град један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турс |
че само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући град јед |
ињао и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} Читајући |
који је одмах почео служити се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, али да о том |
и ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с |
није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурил |
ду у свештенички ред, с једином намером да приме образованост и писменост своје вере.{S} Отац К |
ојадину изговорила, с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденови |
слан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то з |
Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли |
пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује само наклоностима срца свога.{S} Он је често |
али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија |
е ките које је била поизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, ова |
ео момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и м |
рене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим бил |
егови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с мо |
лерије.{S} Кад сутра каравански капетан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога ко |
едном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p> |
сви без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћер |
тирски момак који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се нек |
обу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у Точанима украо некакве телеће ко |
тна.{S} Један је оптуженик био окривљен да је једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и |
ши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма најподеснија за показани задатак.{S} Ако |
оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Ср |
м католичком и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова вл |
Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турц |
ме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гв |
ао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седе |
с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи опш |
сустизале. <pb n="185" /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су, добро о |
врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добр |
могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> |
е <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до зак |
име богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома д |
а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вре |
о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата тако и калуђеричком ма |
ини човек <pb n="284" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа- |
дара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопшт |
да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и |
ама се захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и |
} Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво |
ужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p> |
Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога старешину и народнога учитеља и да |
.{S} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану није н |
тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мус |
, али он борби против Турака није могао да стави на расположење ни одушевљење ни ауторитет који |
значај породице уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом |
<p>— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се у |
у с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у цр |
е испуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се м |
ли осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку. |
у тешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико вре |
ебе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да |
ог логотета, да је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме животу.{S} Једва се измолио у |
асни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Папски делегат о |
— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још м |
то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Посло |
н на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим |
желети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Иб |
прокључа.{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да изврше ш |
видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити |
ти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на по |
биљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и |
а чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Др |
главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како |
из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив нар |
ају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах |
ти Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не |
у неколико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, зар |
кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном косом, |
.{S} Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{ |
а истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и па |
повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне |
ободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека |
Она на једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некакав ма |
онио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и ми |
p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу |
е?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фр |
ко рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, |
} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А |
ове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много к |
све је постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверењ |
вине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, која |
се пропаст српскога господства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих господар |
колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и ок |
она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникн |
лило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли |
етити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз |
аша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непоз |
S} Стаменијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спа |
овољан и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{ |
Погодила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— М |
лтанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су |
ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близ |
азуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на |
на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га |
длан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, |
сав његов старински углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстарије |
ада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после ло |
цима, они разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али |
а за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се |
у оца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе ну |
.{S} Њено сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њ |
ор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере од |
и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је променио распол |
ка си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лагано |
у о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то ни |
ам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> < |
Стефана, господару!{S} Игуман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и |
за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогатијих породица |
ин великога властелина није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанп |
ограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризни |
ако како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство гот |
ластелин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете Богороди |
је изговорио, задовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ |
рема великим интересима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишчауравао кат |
свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, или сво |
је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је |
чи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је |
ом пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин |
т у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога пута скренути к северу, па је |
о ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{ |
{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћуст |
и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањ |
а, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада с |
.{S} Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин |
неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} |
зио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би |
а, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвоздено |
х крвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уж |
Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад н |
сићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа од |
ког служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази на хришћанске службе и у црк |
ву поглавито зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како је код |
ша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{ |
ћ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је |
е на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је т |
свршила, <pb n="42" /> народ се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p> |
а, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви м |
хо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да царици Ма |
но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћи |
пусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, с |
тан је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чин |
је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на С |
ни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једног |
Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог |
о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према б |
рбији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p |
.{S} Драгош је имао највеће задовољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, г |
p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство да напоменем неке мисли, као један предлог.{S} Султан ј |
дмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али многи у н |
верио се да није до турске војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се н |
а га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред |
ани и приповетке измишљене ствари, него да су дело студије, цртали они садашњост или прошлост.< |
само да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} П |
ео да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из |
еговом положају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се пок |
.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му је з |
о.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније. |
усалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо |
пио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, к |
ивац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко |
ошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од |
који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шир |
шу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својо |
ира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у |
узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султано |
Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нем |
ултана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Срб |
да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је |
неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбин |
о шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска во |
а нека велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница ј |
} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи. |
тварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је |
што с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што до |
је за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оплакујем судбу св |
обијати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} |
е ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео ка |
скивању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој |
го и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође |
аде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из |
кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливене чаше и за |
, а други нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пр |
лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја к |
} Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с |
м куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да |
о викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до крај |
рговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао м |
њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао че |
као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држ |
Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј кул |
1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да осв |
је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} |
њу и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденови |
ао.</p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увеличање својих градских <pb n=" |
уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да |
</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина. |
иће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S |
а кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређени момци везали су |
а.{S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо |
ску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мен |
и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје |
склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство известим, да чујем твоје запове |
а.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за |
за деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегов |
е је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уч |
мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници уп |
Мехмед у великој милости својој наредио да се царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу |
по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали ку |
им Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, |
иким манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану у сводовима велик |
лушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није |
војој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи поми |
Милојко је још више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из књига нау |
пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом положају нема другог излаза него да изађе из |
од свега само онолико колико је налазио да треба да покаже, никада онолико колико би било у ств |
или њему његово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налаз |
учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио |
о и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, |
га пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме с |
кобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарица |
лики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до чега см |
ском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на о |
води око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у |
у, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за |
одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књ |
Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је |
могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ор |
како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, тога истога д |
и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишље |
друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не з |
аха.{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће п |
{S} Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну н |
је пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш |
уо у својим наговештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} |
, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Пов |
лити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} |
из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу |
Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети о |
оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити |
ило од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n="1 |
ао један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви њего |
менији да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, немила? |
и видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио з |
ди у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги |
нако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се по |
Круна је још раније издала наредбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да |
е даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у |
у имали земље или имања тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачу |
и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, |
све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам у |
сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше |
а удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" /> турска баци међу |
ано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га |
постала права мајка и васпитачица, тако да се може казати како је, од онога што је малим детето |
раница, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до |
— био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само н |
да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спремање во |
нитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали с |
вима све више склањале у присенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и ст |
с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља из |
е, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било много, па с |
е требало окренути у своју корист, тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе |
ци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно |
едио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној гра |
наци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја в |
162" /> казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју |
бегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не и |
не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То |
S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ |
том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царс |
ћа велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла |
лавну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справедљиви мусломански султани и |
човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма к |
ти?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису растав |
ко Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би |
.{S} Једва с мраком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Б |
>Лукави Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозден |
у се одликовао писањем и читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана. |
у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу. |
S} Ја нисам заповедао, јер није требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам |
толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем. |
гао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад ј |
тада, када је на то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може д |
Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} |
је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше с |
после пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{ |
у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцим |
нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него з |
био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила |
ено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} |
стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду к |
е било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и |
а узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ић |
тајној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим |
ци.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, к |
ому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућама својих села које ће кад дво |
он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између својих отрока (робова) који ће вршити |
спође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито а |
д њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, |
нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за н |
чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио.{S} |
леда да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди десп |
стало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с |
ућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говор |
рачунима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он |
аташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам в |
а у младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</ |
ном учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његов |
све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захв |
т његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Која |
пскога господства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих господара треба изврши |
лица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је било под царем Стефаном |
<p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— |
да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ћ |
родици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи ск |
лтан настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испу |
е после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</ |
је узеће његово <pb n="202" /> значило да је цело православље клонуло пред исламом и да га је |
аучених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у |
ој политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда б |
старијем човеку, шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Турцима, |
ултану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је |
тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да |
ао и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају |
ји, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и п |
а грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови гол |
управљати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све нави |
зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, |
ко за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљ |
лио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје место није в |
да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљ |
и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{ |
султану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић приликом последње његове мисије у Дре |
ариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, та |
а има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда свој |
ето примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми не поди |
ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад |
ластелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ |
S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред |
емао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пу |
шко разумети зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је т |
аилазила свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наил |
ацијом изјавио оно што није могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом |
тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако зап |
зниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске б |
Белој Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе своме постригу, манастиру Студеници, а друг |
Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прили |
и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем |
ући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Круне, на које |
чношћу и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и |
еспот је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и к |
и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни прим |
, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p |
фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад м |
Смириће се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклат |
Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, |
и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било |
то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био |
ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске удружи с католичк |
не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите |
д је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није |
гу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, |
.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.< |
анастиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S |
рже истерао из млина, казавши му просто да млин није манастирски него његов, Миодрагов.</p> <p> |
идим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот |
а светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било |
мо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад не |
аква друга, непозната, немила?{S} Зашто да се та <pb n="120" /> дружба за цео живот изложи случ |
збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј |
да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу |
Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он |
деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли |
им начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти |
дац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била п |
ије немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— |
оме што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Мил |
у којој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом |
романтичну наклоност свога сина, макар да није имао никаква стварног приговора ни за девојку н |
рио по заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и |
ла, њом се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја |
е <pb n="160" /> од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге |
Тек су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се |
ником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилаз |
вати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађа |
оју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рач |
ађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград био крун |
} Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манас |
уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски прист |
замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова непр |
ишта свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S |
ици.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи |
ан улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да з |
мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отк |
екивао <pb n="224" /> се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да с |
у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на оно |
нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем |
лини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворе |
n="236" /> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— См |
{S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S |
Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или |
Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> |
ов за деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему д |
263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крен |
а.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да |
.{S} Нарочитим робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за |
Суд је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов језик с |
би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска. |
је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, |
ни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј по |
о је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним путевима преко преко планина докопа С |
се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико часова своме сакривеном госту, Ибра |
/p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, који, чекајући оно некол |
место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети н |
а к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb n="223" /> притече у помоћ одбрани вере прав |
септембра 1454 распис свему хришћанству да се диже против Турака.{S} Услед тога расписа наређен |
прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење |
тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи |
искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што м |
штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају Србијом |
инила си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица гот |
је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу |
о, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, |
пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ |
оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој |
дмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести |
султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говор |
о родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад насп |
на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњ |
ијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој |
ирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Тво |
ини од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако |
нама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Дра |
араш с Маџарима, <pb n="100" /> узимају да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједн |
раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће се |
тра турска војска пролазити кроз Србију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар |
ио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот пого |
аном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њи |
ададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и к |
прегледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком п |
одговори отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види кака |
и, препоручивши своме највештијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости |
царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и |
о да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студени |
се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} |
ванога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљи |
ња пред старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестр |
х људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свог |
p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспот |
матник из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, з |
оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ћ |
ске и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на с |
} Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Бе |
су по необичној живости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} Заповести су издаване; |
S} Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> </div> <div type="chapt |
о оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драг |
д суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати д |
широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања султана Мурата и да п |
и сав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојство које је тај разговор усадио у К |
једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их |
а бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немојте веровати у тај ст |
јатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита |
аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> |
прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S |
о су онда војводе саветовале Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) глав |
ачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва |
лабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-о |
265" /> <p>Султан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жа |
" /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би |
ињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И |
народа који их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци н |
али колико ће то трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три ч |
бројан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадин |
ош није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за |
ви смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни за какву полит |
или су и онда против тога и сматрали су да често случај заступа тако звану правду Божју, али су |
неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Црк |
неко превршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош ј |
Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рат |
н.{S} Нишевљани су представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потре |
говори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме си |
ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божј |
} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p |
Халил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војске и да поздравља д |
посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели д |
?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што |
разумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} |
ко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само |
иј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу |
n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} |
м нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се по |
х о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити |
дни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу |
ти царство пусти своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један |
изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, од прилике, |
воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи |
љен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатов |
ајући сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе засвираш |
су му требали толики људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да се двојица с к |
пођа <pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар |
ли дванаест турских чиновника, упућених да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дво |
еђу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш |
полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А тополиваца и тобџија какви |
није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио |
ео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта б |
ању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} |
Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је |
се, превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства не |
ају да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уг |
дговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада |
стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то н |
да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевидно тур |
о је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бр |
ну, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је |
о нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> < |
у били обавештени.</p> <pb n="44" /> <p>Да приђемо једној гомилици простих људи који су у крају |
дотадашњем природном сеоском девојчету давале извесну господственост, извесну уздржаност и зре |
уди који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би о |
каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у којих је младост претворила се у усп |
о какав гост, или му је каква год посла давало манастирско властелинство, Којадин би се склонио |
зношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику.{S} С тога се само благослов |
је.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у до |
едао душманске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} |
ремена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а лова није могл |
ва.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— |
разонођење које је отац Калистрат себи давао од читања и размишљања било је у домаћинским посл |
који се први кретао и меденицом једнако давао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као ч |
ва.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на |
о соколарско било је дужно сваке године давати своме властелину прописани број научених соколов |
соко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерен |
и султановој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступати.{ |
у!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо |
један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине у буду |
ници царичини приспели да објаве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која |
У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако теш |
не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби му ништа ниј |
и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога г |
ме моје заповести.</p> <p>За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседа |
му се била распоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му с |
/p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине |
форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуч |
за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа н |
прати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто |
S} Последујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати не вест </foreign |
.</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради |
ије наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим |
ре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра гла |
е, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ја б |
ило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу |
или заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја нисам |
Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у |
о манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирских стражара.</p> <p>— Оста |
у мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S} Помози им против он |
ста врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира уд |
о Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, сво |
чних рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо. |
саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори |
боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено |
адашњу веру и свога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дај |
ст, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покоре |
се данас господство и власт ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите |
ви бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Од |
да турској војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} На султана се викало као на највећег вероломни |
а Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао сво |
јења унапредак вршити спахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве промене, али опет турски |
е дворца.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, дакле, дворник честитога падишаха што си мој дом удосто |
оварати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерев |
господари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромаши |
стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа |
више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је ла |
га извуку све користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд. |
а цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљ |
ости су биле такве, а околности се нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин из пр |
т још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} |
х.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине Београда; јека топова чула се |
уј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S |
то његово питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га с |
настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвоз |
реб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога стар |
еч по реч, донде непозната из језика са далеких степа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало з |
ућа, али као кућа једнога властеличића, далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће к |
рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калу |
е одмах почео служити се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, али да о томе нико |
тву.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оц |
своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у п |
, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није могао присетити.{S} И |
пу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рачунима, |
орам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина да |
ог Мора, које, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу ме |
ка царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> <p>И |
на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за превелике услуге, учињене |
оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј куле, с источне стр |
итна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње |
вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће с |
че Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су в |
о и злато окована, најскупоценији посао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говори |
ним начинима, што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се |
о би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не уме |
б и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ни |
наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се самоме |
ном вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао |
, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели наваљив |
и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни |
беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстрељивање з |
а поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у |
е се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звал |
и с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онам |
гу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређајући по крилу красне ките које је б |
ске власти.{S} То стање је остајало све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ с |
/p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путник запита друге, и |
ком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и пос |
ру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Така |
е вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по је |
анска, рече отац Калистрат, удубивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како |
азна.</p> <pb n="189" /> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кр |
сти и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, |
вом, били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} Соколи |
а, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и на У |
било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је |
ало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S |
, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робова |
жедног говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи.</p> <p>— Честити беже, у |
внике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву в |
ијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, че |
д Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао |
низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војск |
алуђер и неки трговци, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, |
ори пристав.{S} Деде, Милија, проговори даље манастирском момку, вади железо и спусти га у кота |
езику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега оног |
поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се зал |
нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочи |
су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, |
ово Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јуж |
ожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само је још неколико корака требало па |
, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за |
Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите ваше |
је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом |
ца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање њего |
за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турске ст |
за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калу |
Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако |
ста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Ун |
јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на супра |
, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, |
.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад |
трчећи у своју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе |
утра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим |
наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на ве |
Младићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Ба |
егове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Б |
чаним местима, испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод в |
био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и |
адова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су |
мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што |
и његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љутина |
?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште јед |
мен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, гово |
b n="295" /> смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се видети једн |
исли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, н |
а који су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине поруче којим правцем тр |
а црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} А прослава крсног имена |
/> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> < |
Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђериц |
окована, најскупоценији посао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да |
у снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је влас |
Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и |
пуномоћство готово било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо у |
м начину, имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, |
бро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </hi> другојачије (<foreign xml:l |
забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападн |
3" /> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се тур |
1455 у Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна се |
м налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Сибињанинова војска пос |
аређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни владаоц |
већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да |
гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од |
о би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разговора велики везир Халил-паша позвао |
дби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p |
у били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа |
А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весе |
да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати св |
домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, поскидаше к |
ували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први п |
рева гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по продавницама доста околне вл |
, одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о с |
родно чедо српскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113" /> десп |
де с градском посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збе |
губили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, је |
како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан проб |
шам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у ц |
оследње заповести, али се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царска вој |
алуђер?</p> <p>— Јесте, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој |
зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То б |
аше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у |
да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуд |
бије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте |
ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу |
"SRP19130_C1"> <head>I.</head> <p>Летњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке |
ефалија, да твоме господству на данашњи дан крснога имена лично предам ову његову хрисовуљу, и |
аношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, пасао сабљу |
ити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међ |
државати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често ид |
ој положаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденов |
.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не види |
се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{ |
е у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћанима н |
с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада. |
ри Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђ |
и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога уч |
з властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочн |
ону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим калуђером б |
јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после лова, који је Којадину, брату њеном, донео не |
квеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Светог Николе у Белој Црк |
чној судбини, нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с |
ашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш. |
ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у ко |
ку беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика |
удијенцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим времено |
ама.</p> <p>Од новости говорило се тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се оком |
шло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епископ топлички из Беле Цркве.</p> < |
у Калистрату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и |
љаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одмо |
а новоме госту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули |
другу страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише јој дв |
и кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к |
син Александар, и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспели да објаве рођење дав |
њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом |
бавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за |
оспођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако |
из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме одел |
и до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n= |
после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници |
кву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да дес |
нутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> умрети, после ручка пошао у |
lestone unit="subSection" /> <p>Десетак дана беше прошло од овога разговора.</p> <p>Царица Мара |
n="85" /> <head>VI.</head> <p>Неколико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у вели |
пушњаци Гвозденовићеви.</p> <p>Неколико дана после мало час наведеног разговора Миље Гвозденови |
речену самртну пресуду.</p> <p>Неколико дана после овога разговора царице Маре с кнезом Гвозден |
се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу ст |
е на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тада, <pb n="254" /> слуш |
Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешто у Сер |
} Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоском Језеру |
и је од свију тих планова истицао првих дана напред само онај који је по извршењу први био на р |
ша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, |
дом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арула |
збиљским начином.</p> <p>— Читав месец дана? — одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је |
ш може у Смедереву задржати читав месец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? реч |
} Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљским на |
аво што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам |
а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштатик </hi> наплаћивао од свакога без ра |
еђу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљевским намесником.</p> <p>— То је од |
адесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S |
каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тра |
е?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора |
гао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он |
е деспоту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели |
и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси друга |
је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постане туробан и највесели |
ам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се врат |
Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ |
поветка, интелигенција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви обр |
оје су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изгледају д |
/> <p>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте господство на |
је предало, мораће клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је ју |
онда није могла развијати тако како се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи читања нис |
било је самовоље много више него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није било м |
какву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред невер |
има мислило другојачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Бого |
о <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред градића, где ј |
т </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— Онде где је |
— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Ме |
о!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око па |
амо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекај |
једини пут којим се може својој савести данас одужити син једне заслужне породице.</p> <p>— Ја |
је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано отпуто |
ађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама о |
рачуни готови.{S} На жалост хришћанство данас нема снаге, којом се може одупрети мусломанима.{S |
у господа живела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} |
био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од |
Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани војвод |
орење тако обесно и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> <p>Насељеници сељаци ср |
<pb n="262" /> пропадну, моје је место данас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, |
.</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати |
ше није време.{S} Превисоком ти царству данас требају <pb n="32" /> други саветници, који ће зн |
орио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха.{S} |
е су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида међу вековима нема; они се преливају |
</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима ко |
а да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви |
радском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак царице Маре с вел |
зацији и на једнакости права као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S |
лник у свечаном руху, које је личило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиротски владика |
вештија човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени |
нате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p>Младићи устадоше д |
е домаћи производ, нешто другојачији од данашњега пива. </note> </div> </back> </text> </TEI> |
е према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Светог Николе у |
рех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} |
деновићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n="55" /> да |
.{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржавала, него су војници распоређивани |
отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан крснога имена лично предам ову његову хрисо |
и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али |
бичне сцене, које се показују једнаке с данашњим народним животом, писац има разлога да мисли д |
и Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софи |
, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ читаше и о |
уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна хришћанска од |
ем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете над својим родним домом; окушах смерно |
ише се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; иначе је ост |
м некакво предосећање да су ту последњи дани самосталног народног живота и да је, по Божој вољи |
родослове и цео Данилов цароставник.{S} Данилов опис хиландарске одбране од Шпањолаца пробуди м |
ера, прочита једне зиме родослове и цео Данилов цароставник.{S} Данилов опис хиландарске одбран |
И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У XV ВЕКУ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Ш |
аредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> |
он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S |
лико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано заједно. |
<p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је ј |
ма покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љубима |
заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за н |
д им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} |
одине.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша пр |
а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега х |
и, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао |
ћи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано |
опља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђење |
еш у гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, кол |
а парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свр |
а Венедикт читао молитву добродошлице и дао благослов високим путницима.</p> <p>Царица Мара је |
Султан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој припадају, |
ме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких љу |
ле тај добар исправљен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И к |
поменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао је о њеном |
едесет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су представљали деспоту |
нтихришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да на |
> <p>— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу |
постола?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам |
ва и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали |
о, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад ни |
кад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћ |
лук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p |
али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера |
у писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје.{S} Султан о |
арија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој Роксандом, |
е занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара |
се наши читаоци весело смејали манитоме Даријевом писму и мудром одговору Александровом.{S} По |
женидби Александровој Роксандом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александар применио чак и |
да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и |
S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него што се |
љени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати усл |
и петак, и њима ће се предати султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посла |
се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} Није страстан.{ |
ика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и веома образован човек, Којадин га је |
по нарочитим склоништима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Измеђ |
једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно в |
и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад |
дело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадни |
але му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ни |
собита царска милост једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по |
говор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И |
ти.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистра |
то угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра расположења, |
ади!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Бо |
запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочиц |
<p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се узд |
овићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стаменију, |
и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и |
Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на д |
Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ј |
> <p>Тако је султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 годи |
богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су |
урно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он |
и -бити милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мен |
ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, није дал |
сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да |
колике земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покој |
а у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани |
p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и највештија човека за борбу против Тур |
све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљ |
ве доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верс |
ше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега |
о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих ту |
у ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти |
премали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи момак је во |
авно станиште властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и п |
руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Та |
о и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за нова |
} Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар |
за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозде |
отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Која |
у трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови дру |
и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p> |
даду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време допусти царици да м |
госпође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац |
ети средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од с |
колове на руци.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; |
у.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Вели |
му има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у најближе велике манастире, у Бању код Зв |
дног од њих није он толико ценио колико два младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозденовића |
свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце |
е гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким |
бећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам и |
? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефана и |
шеном месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље |
ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци |
на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоцени |
Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовић |
су около стајали.</p> <pb n="183" /> <p>Два манастирска момка, који су стајали близу Драгоша, б |
истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом влас |
хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са захвалношћу |
то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београдске |
них да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла в |
.{S} То се смирило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу |
ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо. |
<p>— Кажњен сам још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита |
јстарији му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се св |
Млађа му ћерка Миља примицала се својој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} |
рити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби му ништа није помињао ни от |
у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је |
ка ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест путира, све окићено драгим камењем, беше на пр |
ерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновника, упућених да отпрате и смест |
/p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планин |
Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Б |
} Ништа јој није <pb n="220" /> требало двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је |
о је после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грача |
рцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са свим другојачије је |
трпезарији само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућ |
} На уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те су опкољавали прилично в |
се отворено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се р |
аним рукама, али забринути стајали пред две ватре гледајући како се железна секирица и каменарс |
анастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим плочама с натписима |
м су, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у |
словима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак |
ајлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, а је |
ји је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога |
е толико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} |
и пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпуст |
на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружани |
} Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много |
unit="subSection" /> <p>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворова М |
улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> <p>Стари д |
се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут |
винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захит |
много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, али је увек много ра |
у огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с |
јничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле |
опсада <pb n="273" /> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване |
ство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чал |
ота.{S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Пре |
ли само најодличнији.{S} Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гост |
у свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред |
више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињама, женама старијим, говорила је српски, |
пријатељи.{S} Али и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— |
ед спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањ |
оју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могл |
И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта |
е за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— А како мисле |
стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим |
Само ћутите, чините се невешти.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S |
иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколове на руци.</p> <p>Изгледали су као |
стане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} К |
м ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и неколи |
ског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S} |
ли овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче и |
кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да |
елином, већ се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу |
свеколикој смерности царичина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и |
о мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на ра |
потски и султански турски <pb n="11" /> двор вежу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно |
о, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина тур |
.</p> <p>Ускоро је царица отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутстви |
Стаменија је била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржа |
на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо |
у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И к |
р, најстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} |
нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb n="224" /> се отац Калистрат да о |
а царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасто |
е да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.< |
а ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, |
стелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} |
вараше царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио |
>— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из С |
ости царичина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет према тих |
ац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да с |
Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у |
и.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу. |
у били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је |
head>IX.</head> <p>Испод Гвозденовићева двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклони |
" /> деспота Ђурђа и свеколикога његова двора.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Г |
ако штедели.{S} Гвозденовић је из свога двора мотрио на турске операције.{S} Наспрам Ситнице би |
едром руком додавала манастиру из свога двора, који је, у непосредној близини, одвојено за њу б |
У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим с |
егова нога не прекорачи више прага тога двора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у ма |
ио саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ру |
ого пута поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то о |
ници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Такав човек |
вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властел |
Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се раз |
ујине, одјекиваше по небројено пута око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворени.< |
једне и с друге стране, била пространа дворана с великим столовима и софама унаоколо, где су г |
b n="113" /> деспотове кћери, око њених дворана, њене властеле, калуђера и калуђерица.{S} Одахн |
иху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане, замирисане миром силнога цвећа из султанских в |
акође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом вез |
спода поседала била.{S} На једном крају дворане беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова. |
песама пропраћали су узвицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у м |
и мост и отворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и из њего |
За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То је била на неколико степеница узвишена п |
деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозден |
м пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан |
госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</ |
ше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од св |
ју, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато намештену, на којој су гости седели част |
стирског звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвозденови |
алуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама десп |
кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш |
је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само пространством дворишт |
еспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о св |
S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира.</p> <p>Између свију дворкиња ца |
р у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спреман, и имали су да га д |
је, погнут сединама и старошћу, улази у дворац царичин и заузима место у малој капелици, спремљ |
очанима, с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац властеличића Јанка Плетикосића у Точанима није и |
тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред куће како се ло |
а му Стаменија, која се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је им |
о је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> <p>Иб |
е у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала код куће уза своју мај |
у својих отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним зап |
рове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа |
валити за његову службу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде |
легантну појаву младости и лепоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђење и старање да свак бу |
ира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога |
рв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама |
дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића његов стари познаник Ибрахим |
њим, како се пред њим, Турчином, његови двори просто затварају и како он од једном, као мађијам |
Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи |
а ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место је изабрано у с |
ре грехе покаје.{S} Погореће властеоски двори; попалиће се и порушити високе куле и танки чарда |
та око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће п |
усакривене дворске црквице у султановим дворима у Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и вошта |
у што се знало како она ни у султанским дворима никад није заборављала ни своју веру, ни свој н |
} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља чести |
.</p> <p>На средини затвореног градског дворишта стајао је обичан, свакидашњи стан властелинов, |
и.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном одел |
Точанима истицао се само пространством дворишта, лепшом зградом и већим кућама и многобројним |
таменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други кој |
еновић са соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити сељацима хајкачима, ловцима и го |
етвртасто-дугуљаста зграда с пространим двориштем.{S} На средини је зграде било огњиште <pb n=" |
изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне кокошке чепале по |
и одмараше се у столици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови |
ћеве куле и одјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене прасц |
равишта властелина и његове породице, у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене кућ |
ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестима његове жене, госпође |
било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима |
мала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари још једнога калуђер |
отова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у златним кондирима.</p> <p>— Н |
сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и |
ац поред манастира.</p> <p>Између свију дворкиња царици се у последње време највише била свидел |
оносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињама, женама старијим, говорила је српски, јер их |
миле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, |
} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да с |
о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме доста променила свој дот |
танских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник Мехмед.{S} Он је ц |
султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времена да |
је једва познаде у њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? |
вати црквене прописане текстове.</p> <p>Дворкиње отворише врата те мале, полусакривене дворске |
а.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, дакле, дворник честитога падишаха што си мој дом удостојио поч |
в.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па та |
и године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи |
опољу.</p> <p>У султановим вртовима око дворова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе |
<p>И они кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У султановим вртовима око д |
не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и пос |
требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, застрт |
.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором <pb n="239" /> видеше и познаше људи, скаменише |
ле залете и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога з |
е отворише врата те мале, полусакривене дворске црквице у султановим дворима у Дренопољу.{S} Цр |
есту налазио се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред |
у.{S} Царица Мара улази са својим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконо |
посаде их на почасно место покрај самих дворских врата којима се иде султану.{S} Када су дошли |
ито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Такав човек био је најбољи кандида |
је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме животу.{S} Једва се измолио у деспота Стефана |
у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно м |
јемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор и народу се показа госпођа Кр |
Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлиј |
ропашким кућама својих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу |
: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомил |
година што их је провела на султановом двору у страху и зебњи од господара и од његових страсн |
царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој припадају, не тражећи од |
околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} При свеколикој смерности царичина живљења, дв |
вот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране |
огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где ј |
да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за вр |
кога тога света разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога јутра за бра |
а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом |
да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испити |
служби свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се |
онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њ |
рање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спре |
или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би служила |
чком манастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се повратак господара и гос |
је скретао на страну од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара седела је на источној стран |
ку.</p> <p>Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследника.</p> <pb n="13" /> |
Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком |
слар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек ве |
а једна мала вратанца у особито одељење дворца.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, дакле, дворник че |
ј капелици, спремљеној у једном одељењу дворца, почињући <pb n="10" /> читати и певати црквене |
дмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Драгош ј |
, помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S} |
да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хр |
и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ив |
, искрен и једнак, без икаква увијања и двостручења.{S} Према војницима он је био врло оштар за |
иле воље.{S} Он није тражио популарност двостручењем и привидном мекошћу.{S} Према деци је, ист |
х ствари, којима су требали хладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у о |
еђе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном месту, могле |
ре.{S} На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене до |
ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по то |
да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једнога правог осудити |
> <p>На једанпут у свакоме крају њезине девојачке собице, у плаветникастом зрачку кандила што ј |
м врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротским ћилимима.{S} |
ла код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну бистрину великог је |
и.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у |
дмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да пристане њ |
м се само могла одликовати млада српска девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништ |
са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хт |
Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, одговараше Миља, |
ог браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши |
како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањ |
ра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, — купите нас Бога ради!{S} Много смо препатили |
срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> |
а.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили не толико по свом |
е тренутку прође му кроз памет да такве девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S} Чудна м |
да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престају пријатељства, прест |
или авлију, разговарајући се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Кр |
Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно и |
Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-с |
згледали многе продавнице, и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку п |
ожи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао |
е имао никаква стварног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да си |
умњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и |
а женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више |
дошло, и младожењини су родитељи искали девојку за свога младића.{S} Стаменијин разговор покази |
бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све нек |
а и пријатељства, које одбегава одраслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме |
ежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам пр |
} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију Плетикосићеву,</p |
ећа изненада, проговори младић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тр |
ледом који је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за |
азе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као ка |
ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља |
е, које су дотадашњем природном сеоском девојчету давале извесну господственост, извесну уздржа |
је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло |
нко, твој је ред, проговори пристав.{S} Деде, Милија, проговори даље манастирском момку, вади ж |
ишта; само ћете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно ра |
ултан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очију, широких месн |
користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преве |
авно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом Макед |
м.{S} Њему су најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и при |
је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, в |
, или настављао читање каквог започетог дела.</p> <p>Овоме свету интелигенције припадао је још |
дни анђели храниоци свеколикога људског делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели |
рењем војнике упућивао и соколио папски делегат Јован Капистрански.{S} Тако почне напад на дуна |
одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Папски делегат обори главу и намршти чело.</p> <p>— Превисоко |
с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Капистрански дочека веома предусретљиво с |
у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише уздање у |
да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима |
скорашње будућности.</p> <p>Дубровачки делегати и деспот нису полазили у своме умовању с исте |
у, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да види може ли што би |
зденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу предани били.{S} В |
е врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турско |
вно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} |
утем се овде у облику приповетке износи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које се показ |
го су се преписивале, а преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао. |
Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око С |
године.{S} Њена је удаја била политично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана с |
рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца |
приповетке измишљене ствари, него да су дело студије, цртали они садашњост или прошлост.</p> <p |
ње је наше читаоце занимао опис крајњих делова света, који је уплетен с Александровим освајањем |
Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Једноме се властелину свиди, на пример, је |
султана Мехмеда особито је оживљавајући деловало на свеколике ратнике.{S} Никола Скобаљић удари |
е цркве, ваш одустанак од скизме, могао деловати узбуђујући, могао потрести хришћански свет вел |
Упућујем народ, превисоко ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке р |
кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да |
погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што није могао јавно да иска |
замотуљак.{S} То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сј |
враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мисл |
у ондашњим књижницама.{S} Сав исторички део Светога Писма старога завета, књиге о царевима и о |
ише Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упућена |
и превисокоме ти царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја |
од султанском руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} П |
/> по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове |
римише се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи в |
ских <pb n="43" /> повластица.{S} Једна депутација, у којој су били: владика, протојереј градск |
ам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијо |
p> <p>— Ничим, драга султанко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, река |
веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дервишко предсказивање о коме је султан Мурат говорио ц |
дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли |
е, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="84" /> и да се мора |
их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.</p> <p>Барбат |
Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се нећ |
ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова п |
Анастасија, седином украшена старица са десетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима.{S} |
ег народа изгинуло приликом ратова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n="15" |
властелин имао по неколико, каткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличића.{S} |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Десетак дана беше прошло од овога разговора.</p> <p>Цар |
ехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоск |
тан властеоског надзорника и за смештај десетка и осталога којечега што је припадало властелину |
ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје. |
ки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци, кој |
деновић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта х |
У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога задатка требало.{S} Енгле |
шћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у својим мисли |
е, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену до |
војим гусларским начином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост ч |
о ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за ва |
у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац властеличића Јанка |
а долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <pb |
сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обад |
штва, прођоше поред њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и б |
н човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хле |
> <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстиј |
Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот је коначно променио своје мисли.{S} Пре тих дога |
на Златици, после Варне, после Косова, деспот више не може веровати својим суседима са севера |
ости својој, погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новог |
} Као што већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је |
на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за свагда б |
словенски био често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да |
за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, |
мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану није никада треба |
<p>Управника имања и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницим |
рикупио ради своје властите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слу |
Европе.{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задух |
војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје властеле за заповедни |
Спремање војске, које је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био про |
више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад |
славу.</p> <p>— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме г |
о ти царство!{S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрдачнија чес |
с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад |
лико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њ |
ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи скл |
> <p>— Мајко царице, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи |
о у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара |
ио султана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђурађ, међутим, подлегне старости и боловању од |
неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старости, здрав.{S} Ново не |
читу пажњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њег |
пад <pb n="196" /> и оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела град |
е ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измислио <pb n="214" /> |
Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повр |
ник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком најпре из једне <pb n="69" /> па о |
ад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај предмет испитат |
новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ |
Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на ово |
према да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска во |
не вере, радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије није могао!</p> <p>— Па шта је одбра |
деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, |
поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска |
можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је бранио интересе Србије и интересе православне |
морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и правилно и искр |
ема више снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, деспотици Јелени, ни |
засу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кре |
е за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше капетана, како је прошао дотле на путу и |
м се начином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{ |
не, ја хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори |
ани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године |
пропале турске београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају |
ан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта |
пота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С то |
награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за |
оја послушност престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити |
том мрднуо.</p> <p>При крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p |
а чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речима, псовкама, намргођеношћу, преко |
/> <p>— Имате белешке од уговора? упита деспот калуђера, ради потпуне сигурности, и ако су те б |
ештенство из околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" />, де |
а владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком приликом нудио митром владичанском |
о да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло б |
заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му |
и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p> <p>Из |
приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном чи |
n="71" /> <head>V.</head> <p>По том је деспот, зналачким оком, прегледао рачуне које му је упр |
ље.{S} Пред царичином носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачк |
асвим антихришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, п |
рста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разбол |
то видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и цигла |
играду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, султан с |
ла пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и |
и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупљао из својих западних крајева другу војс |
ије свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његових подан |
дликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је политика неприс |
одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, Рањину |
народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и оти |
ом Царству и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом предосећању, није радовао.</ |
то није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој двора |
ље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали д |
своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти д |
жили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јан |
.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} |
анин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадв |
дао, али најсвесрдније благосиљам, рече деспот с убеђењем.</p> <p>— Хвала, господару!{S} Сви см |
ти се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— Господару, ти паметно говориш, |
/> <p>— Племенити пријатељу, одговараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће по |
ибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико зн |
ати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла |
то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агент |
удућности.</p> <p>Дубровачки делегати и деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па с |
ара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да с |
државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него турски намесник.</p> <p>Нема више српских с |
разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског капетана, те се |
ртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанк |
</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, синко, по |
рам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе |
на мајка деспотова, госпођа Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по |
већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме градове, а народ да |
сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пр |
одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспот, знам рачуне турске политике, али се с њом не мо |
царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </ |
че Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су бил |
Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да д |
оставио их поред деспота.</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице и пружајући руку управнику, пит |
/> <p>— Разумем, пречасни оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, |
не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе |
ам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> < |
ица.</p> <p>— Чим се одморимо, одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пође |
>— Има доста, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораћ |
отврди Халил-пашу у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислит |
мор у граду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, |
ћу, па је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који |
ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвоз |
и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему пита |
нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, п |
симо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} Уговор је такав; у |
ет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су представљали деспоту да |
то више као команданат војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ виде |
о народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је ц |
ло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и ра |
ојачија политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико није |
бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога треба |
>— Тако нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара |
вељу са златним печатом, и прочита како деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденовићу по |
у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као команданат војске него као |
вору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији |
} Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, дец |
ако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће си |
S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не |
ерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја в |
.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку писмо царице М |
ка оданост својој светој вери, напомену деспот, кад су они сами својој поганој вери и заблуди т |
пријатељима се говори искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толик |
гао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће при |
и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћане у Цариграду.</p> <p>— |
о иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одм |
натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а са |
је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, |
јска, него добровољни најамници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту порез |
ало, и о зимници.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кум |
римство очекивало.</p> <pb n="64" /> <p>Деспот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви |
а не би дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозден |
ревртањем новога новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управнику многа питања о гран |
ици по 20 литара кованога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури |
ска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао би |
} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвозденовићем, пољу |
е, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Деспот наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гво |
путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турске старешине насп |
пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа и свеколикога његова двора.</p> <p>Истом |
ан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изру |
рка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу м |
новоме султану изјави саучешће српскога деспота и да се постара о пословима српским.</p> <p>Јав |
ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерин |
во опсађивали.{S} Срећа послужи старога деспота тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и |
нски дочека веома предусретљиво старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему |
инило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи с |
у султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је само д |
терати, одређени као поклон султанов за деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнез |
предати султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно в |
арени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспот |
ару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме гр |
много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом го |
јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, |
Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску |
, сумњаш?</p> <p>— Увек сумњам, не због деспота, него због његових суседа из преко Дунава, због |
ећ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасв |
им унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице и пружају |
ну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде |
ешина свих еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре п |
.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмим |
> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увеличање својих градских <pb n="43" /> |
премао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му |
о муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Н |
м ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— |
Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину Србије до Крушевца заједно с Нов |
еновић са својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено ј |
т Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског |
м руху с превесима.{S} Игуманија одведе деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Вен |
ише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са су |
о за манастир Свете Богородице чекао је деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с крсто |
истрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Нар |
султану и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, ал |
ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава н |
тридесету годину.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о |
и једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га је већ |
спота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после |
неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалу |
а га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају поуздано како су дошле заповести од н |
p> <p>— Ја не признајем више никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се б |
ала и прва турска окупација после смрти деспота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа |
SRP19130_N3" />, а долазио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију п |
е донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехме |
е султан при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан пок |
половину турско царство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике косовске прот |
застати у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У наро |
да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (пис |
града хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске г |
дворскоме животу.{S} Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је |
деновић, онај исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на |
а је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Деспот на |
p>— Шта имате ново, превисоки господине деспоте, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа доб |
ена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле д |
да пољуби у руку владику <pb n="63" />, деспотица и царица Мара сиђоше такође свака из своје но |
кој, угарској политици.{S} Царица Мара, деспотица Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и нај |
и у вече с царицом о свему разговарати, деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у См |
p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша |
ле смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп |
еном читању, сам што дубље проникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки читати неке молитве.< |
деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се |
ан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и док п |
а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље |
, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила |
амилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дван |
су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, |
бочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћ |
ла царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и радости, потпуно |
ло.</p> <pb n="64" /> <p>Деспот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се |
} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити с |
по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да н |
мео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду |
стати овде сутра и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја са |
ца Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара |
д којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети за поклон и од |
, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати. |
ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.< |
.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 годи |
.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и б |
/p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, султан је Мур |
> <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила вој |
Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у |
превесима.{S} Игуманија одведе деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт чит |
оца свога и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов протовистијар и војнички велики челник у свеча |
јој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће по |
енија је била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржавајућ |
јстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путуј |
у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише последњи мир са Ср |
е.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, стари деспот распитиваше о њен |
е је било народно весеље у част доласка деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} Народ ј |
Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га могне |
p> <p>— Али они нам преговарају како је деспотова политика сасвим антихришћанска.{S} Говоре как |
угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} А |
Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута! |
а посматра око султанке, <pb n="113" /> деспотове кћери, око њених дворана, њене властеле, калу |
.{S} Ја сам Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и п |
љом и с потпуном послушношћу изврше све деспотове заповести.{S} Слутила се пропаст српскога гос |
урђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспотове.</p> <p>Последња реченица текну у срце царицу |
тва.{S} Опширна образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља р |
убочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по дого |
и с целога истока пут Београда.</p> <p>Деспотове старе размирице с Угрима и с папом и погодба |
Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклони.{S} Једна велика ваза од кованога сре |
за њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пут савијао |
да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, |
гом приликом је певао пред многобројним деспотовим гостима.{S} Све велике манастирске старешине |
нтересе потурили за љубав личних рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре? |
, или натерати једнога <pb n="99" /> од деспотових синова да окрене народном политиком, против |
заједно с Новим Брдом, главним извором деспотових доходака, по томе пут к Београду, остављајућ |
"213" /> дочека.{S} Тако је осим других деспотових људи који су по дужности изашли пред послани |
о је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће с |
, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са султаном мир по захтевима које ј |
рочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац).</p> <p>С тим речим |
вар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је |
да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и оп |
3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп у деспотовој породици, види се по томе што се говорило да |
е и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошт |
стари Гвозденовић није потпуно извршио деспотову наредбу о збеговима.{S} Народа по селима било |
да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> <p>— Правим пријатељима се говори искрен |
превелике услуге, учињене Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз |
е.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом |
ва.</p> <p>Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, |
летикосић, који се после 22 јула начини деспотом на моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почел |
логе да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајк |
н ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени |
им.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и најбогатијом |
ра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљ |
су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом и старали су се да се известе |
смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни за какву политику |
ржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштатик </hi> наплаћи |
— Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гво |
тана венчана само у намери да се српски деспотски и султански турски <pb n="11" /> двор вежу ме |
ство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици није било јединства.{S} Једни су до |
с изјавама великог задовољства сусретао деспотску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гла |
ц Калистрат поче говорити.{S} Он помену деспотску заповест и хришћанску дужност.{S} Помену посл |
уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотско |
урске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог |
ају мисли.</p> <p>— Има право високо ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче цари |
го боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 литар |
имац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога п |
Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко ти деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови |
надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, к |
саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; не |
з пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, одговори калуђер, то не можемо, на жалост, |
у и намршти чело.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ н |
полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску сед |
је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дерв |
p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање Католичкој Римској Цркви |
мље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде |
еђу Турском и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1 |
једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћ |
Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља измеђ |
108" /> је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> < |
ја.{S} Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мута |
обалу заједно са Смедеревом.{S} Оставља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између М |
је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сја |
смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n="31" /> благо |
да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што г |
њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му |
те 1456 године.{S} Деспотство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици није било |
ући га.</p> <p>— Понесите моје поздраве деспоту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја данас њега сматра |
ана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску о |
шћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелин |
рави тако сјајни повратак кћери староме деспоту.{S} Посланици су носили поклоне за царицу Мару, |
ди Калистрат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} |
е свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају каквим се начи |
е, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и пр |
граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господс |
от Стефан.{S} Нишевљани су представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да |
единског Мира (1444) опет били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се |
ка, по томе пут к Београду, остављајући деспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучев |
бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран |
ка и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их |
ма брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му толике посло |
и, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} У |
м, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о б |
због царице Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани су мислили да настаје велика љубав |
S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и |
седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничег |
о и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево |
астане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу |
оди помилуј!{S} Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по том јавише управнике добара и рудника из Тре |
се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, |
да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о |
ве.</p> <p>— Јадница Мара, наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} |
рила тридесету годину.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венча |
да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је узето из византијскога п |
о је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли |
спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове. |
и и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несугласи |
и убиства оца или матере, или брата или детета — природно је да се раније та казна врло ретко м |
е казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре на |
рпског народа у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одликовао љубављу према књига |
ра.</p> <p>Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такођ |
же мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене о |
} Њено се лице смешило у слатком заносу детињске радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, |
их читалаца, али су се чудили како се у детињској игри показала већ потоња велика сила и слава |
тле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, али није опажао никаква особита <pb n="132" |
а на рад, послушност и једнакост још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми б |
екати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дво |
ријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо |
алеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен |
е учили у оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином на |
ма.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлиј |
ћка и Миља и остала <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стамениј |
куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, сво |
мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих |
дијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најс |
асом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли |
асту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за некога |
нама и изредном васпитању Плетикосићеве деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићев |
као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођениј |
а се како о хришћанском васпитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима |
њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S |
је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доно |
има.{S} Ми морамо показати пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја н |
руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће |
ила од једног великог зла, од претеране децентрализације.{S} Нико још није имао државну војску |
стручењем и привидном мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се с |
хришћанских осећања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њ |
никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово истине очувате.</p |
ако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило ш |
рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистр |
и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{ |
а Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необичним задово |
дитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb n="11 |
корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека са |
рло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни б |
уго.{S} Она природна наклоност која још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним токо |
ва јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Капист |
ако је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С |
су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{ |
д Призрена, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жич |
етог Арханђела у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавали српску истор |
ћима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту |
ао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с н |
шњавао многе хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и Арханђелову призренску, и свето-стефанску, |
и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши |
хоћом, радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао гл |
је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од св |
, очекивао је велика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је то |
не поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати |
88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео Којадине? почеће |
или знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикавају послушности и уређеном лов |
ема Плетикосићевим особинама, свеколико дивљење добрим особинама и изредном васпитању Плетикоси |
шно стење подигнуто у небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих с |
ој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали домаћинство оца Кал |
оме никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим по |
обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казив |
вање тихих али величанствених природних дивота.{S} Леп изглед на планине блиске и удаљене; лива |
говца из Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је опту |
књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито |
рености и оданости.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње собиц |
p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва |
орави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.< |
ешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Ве |
се, најпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је м |
њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бе |
а му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{ |
прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих вра |
кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши |
озденовић се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздрави човеку најпопуларнијем и најчувенијем |
Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а д |
бра 1454 распис свему хришћанству да се диже против Турака.{S} Услед тога расписа наређен беше |
ви је радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а |
нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да |
жио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучн |
изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брз |
ве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока |
еђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> |
ма.</p> <p>— Може, може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. — Каквим добром, ти красни |
> <p>— Ето, устала сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда |
ић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ниш |
по већим трговима или селима почеше се дизати неверничке џамије <pb n="293" /> и уз њих минаре |
узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, на |
крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{ |
играду данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и поп |
ва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је поче |
градовима су турски муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв пролив |
ти око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повика путник властелин некаквим туђинским нагл |
те белешке пред њим самим и по његовом диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бр |
више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За т |
о било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе око |
мен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле |
и докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за д |
Наша земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S |
ет са те стране, густе праменове црнога дима.</p> <p>— Властелину, Гвозденовићу, у Плочник! <pb |
сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Село се још ниј |
унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топли |
соко ти деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради но |
равнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани? |
осовске протерати, па узети другу какву династију, или натерати једнога <pb n="99" /> од деспот |
о смо после погибије кнеза Лазара имали династичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Б |
местима где су сејани купус, краставци, диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни ј |
е дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој рани |
а руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p |
нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? |
мо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нама стари оставили, |
треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати на |
И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко |
ут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p |
{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запали свећи |
шењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су у |
а око дебљег на средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђенога паликућу, да |
јашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, |
ирило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра |
</foreign>.{S} Тим се обележавала тврда дисциплина, којој су подвргнути били калуђери.{S} Којад |
амовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у |
е бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство |
редњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисциплину <pb n="110" /> почињао је од себе.{S} Човеча |
ти, јер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога |
ом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком |
н и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калис |
трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу погледали докле око |
та и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек ми |
белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n="142" /> |
авдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га |
железна секирица и каменарско повелико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Суди |
дна секирица и једно каменарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што |
у га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђев |
тала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска |
нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђер, от |
видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толико заокупили |
м никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да ј |
страха, одвратности, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине |
хиландарској књижници начита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S |
се посао продужавао преко целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и |
вечану властеоску хаљину, као поповску, до чланака, и опасивао свој златни властеоски појас и о |
не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрес |
ка из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит Калистрат, игуман манас |
их ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си |
луша ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по |
ом, моме много поштованом пријатељу, да до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се |
то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро |
м остала још моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове годи |
: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и |
државног уређења мењало све од почетка до краја.</p> <p>Простом народу још је било најлакше.{S |
гарској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Уг |
тао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли преви |
еликог везира, да му он може од времена до времена послати свога човека по извештаје.{S} Томе ч |
ма (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали госпођини редовни посло |
сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; т |
су морали управо путовати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно шт |
естима на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак ца |
о је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену |
наш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казати, поче о |
"271" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила под та |
рад.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили в |
е царица Мара провела многе године, све до своје смрти 1487 године.</p> <milestone unit="subSec |
pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, |
месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке г |
д се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман |
пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући |
у и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспо |
ована, своје крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у путни |
ужи терати Турке цариградским путем све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{ |
креће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Г |
још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега < |
иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се вел |
товање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која |
ше брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада нап |
следујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати не вест </foreign>.{S} |
о.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не мож |
} Ишту од деспота јужну половину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут |
ад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, него да се српска посада држи крепко |
ку војску, и 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у |
о заслужени, распростираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене роди |
зе од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаш |
а са молитве, када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <pb n="125" /> <p>Мушким, те |
/p> <p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говори |
} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, |
знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао |
, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и предати се данас |
говој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! |
е ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, |
ност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином н |
даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су по |
; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса |
; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам |
инило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, увери |
вање према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Светог Никол |
имовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да |
ења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{ |
у мењали него су на свом месту остајали до своје смрти, научили свима тим пословима.</p> <p>— А |
о не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то |
ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам б |
остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се вршило о великим празниц |
икупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београ |
арима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала |
ҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> |
ше чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што |
церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добр |
ђер, то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу с |
</p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па г |
олине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи су др |
а бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> <p>— То |
а не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему ј |
Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровит |
еза властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност двостручење |
а опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око |
Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> < |
а Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прим |
треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један ул |
рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади златник и |
одити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Мно |
ем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих с |
е што је чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јо |
n="272" /> било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није више би |
Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску |
покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, кој |
дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором дес |
им напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па је онда она пала у постељу |
гу, зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Уга |
свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се вршил |
тио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега ч |
се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обдела |
вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако |
ада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе и |
n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца в |
испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, |
че Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женид |
теља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла при |
еразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај |
ано погибе Цветко Видаковић из Кратова, добар трговац, велики народољубац и пријатељ црквени.{S |
ави, био сушта противност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун ос |
S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и ста |
врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин може достојати раја.{S} Књига се та бил |
е.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну сокални |
ли кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а воли |
султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би |
<p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султ |
та да набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен препис, те је он дао трошак да један од |
теринске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Г |
е било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је иш |
бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио |
натна, Превисоко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те п |
</p> <p>Деспоту по том јавише управнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је р |
руге стране, како се он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n="285" /> тражећи једи |
усред мира, одговараше момчић слободно, добивши поверења пред старцем, који је показивао вољу д |
гурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то је исти |
прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојст |
о да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три ле |
увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не треба брин |
е женидбе, његова љубав према Стаменији добили су најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је |
жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султа |
— Дакле, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Мог |
рајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што |
Народна се расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега ни |
де да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и |
. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> |
еш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи |
лар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и г |
а вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, којом мене поздрављате, украс је цркви којој |
та није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови |
сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да |
ме дати прилика да се према нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими |
ре, волео је бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— |
и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили само преко његових доглавника.</p |
но чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, |
p>— Превисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те извест |
у куваној шири од грожђа прави особито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега ј |
стварима.{S} Ми морамо показати пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зат |
непрестано заједно.{S} Ах, купите нас, добри човече!</p> <p>Трговац проговори неколико речи, б |
рема својим уверењима и склоностима.{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и см |
ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио |
е могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим п |
авља.{S} Писац, наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измишљене ствари, него да су |
етала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Дра |
призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту |
икосићевим особинама, свеколико дивљење добрим особинама и изредном васпитању Плетикосићеве дец |
своје тајне.{S} Ученици су владали овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љ |
речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и <pb n="134" /> пријатељима, најбољ |
стирским старешинама, или изборном суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог |
две стотине их је довезено под Београд, добро наоружаних и напуњених војницима, да се град затв |
а Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све се то |
како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну п |
страт, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="1 |
лом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама |
ива прави врло слатке колачиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је |
ћи се у образе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> |
брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси |
истине очувате.</p> <pb n="268" /> <p>— Добро је и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на њег |
а светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само п |
шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу го |
агошев, и Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љу |
накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, |
удом шалом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш |
бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и < |
је ту стајало као најглавније, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хла |
могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти |
рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Бе |
е насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико с |
ити преко шездесет година, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n="141" |
били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи д |
Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и њег |
се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена н |
а је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одби |
аш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја |
а, несташно га задиркујући.</p> <p>— Па добро, хајде проговори, рече Драгош Којадину, кажи ми ш |
ва владавина у Турској не обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према т |
та Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад ниј |
сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је |
а.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд добро <pb n="192" /> утврдили који је кривац.{S} Што се |
ој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се т |
је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледају |
="216" /> <p>Пошто је у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он |
руне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властео |
вић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схват |
слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти иг |
Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би влас |
ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускр |
<p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели с |
ојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то |
да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда с |
Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Није добро! одговори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? |
који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, одговори кн |
нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се к |
и, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> < |
подине, страда <pb n="81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни о |
показати осталима шта чека оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, |
ко ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога |
то је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу са |
премило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном |
ј, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштањ |
шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред |
и тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— |
ког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих ф |
и и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога приј |
Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет п |
их пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја |
пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад р |
S} Она је крива што турским новцем чини добро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умал |
сили и толиком оружју.{S} Разумевајући добро шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се |
њем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај |
у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књижници нач |
а од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном и прорачунаном правцу сви су изгледи |
он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчи |
га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и |
p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам |
.{S} Срећа послужи старога деспота тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу |
о педесету, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Би |
покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, не за |
дин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијо |
читао.{S} Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао ј |
81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо ника |
нда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{ |
у војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим би му по |
а или биволима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, с |
Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих година до |
родици није било јединства.{S} Једни су добро разумевали прави смисао уговора од 1455 и сматрал |
оњаници нису били пописана војска, него добровољни најамници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих |
и свима бољим манастирима, и уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, био одељак за |
м науком усадио корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог ми |
, где је владика Венедикт читао молитву добродошлице и дао благослов високим путницима.</p> <p> |
нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен |
ићу, овамо код маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто |
, дижући се са свога троношца. — Каквим добром, ти красни младићу, овамо код маторе врачаре?</p |
ите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога |
ак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Капи |
е читајући похвале кротости, простоте и добросрдачности, а осуде лукавства и ненависти.</p> <p> |
чину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, султан Мурат |
њаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће Гвозденовићева |
међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на послушност не подчине вољ |
ољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега деспота |
опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с гор |
.{S} Нико није могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитвама, у |
Људи нису могли да се нахвале царичине доброте спрам света који јој се јављао и који је живео |
, узме Стаменију, известивши се о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија ј |
ружине, с распореним носом, сећајући се доброчинства царичина, викаше колико га грло доноси „Жи |
више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведем остатак живота као удова султанка |
гла одати се само посту и молитви, само доброчинству и црквеним дужностима?... „0 Боже свемогућ |
ску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султанским двори |
и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина узд |
јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не |
ан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио |
ођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног поста |
он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанкама |
била политично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у намери да се српск |
наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем |
највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружаних и напуњених војн |
ад се, много година по том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашл |
ила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S |
ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их н |
ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} Пал |
у свакој прилици тражити свој интерес и довијати се, мислили су којим би начином нове прилике т |
>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:< |
је могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сме |
сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим- |
аћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојаких судова, који |
у уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али |
идећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заштите, излети са својом војском из града, зау |
ушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, оче |
и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до |
јом одлучношћу и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља р |
е био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то пос |
ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали закуску.{S} Старешина лова, Јанко Плетикосић |
но.{S} Нови двори по наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све |
личице, жбаниће и остале ствари били су довукли по читава кола својих израђевина.</p> <p>Драгош |
тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао |
</head> <p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима.</p |
оначно променио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али га ј |
та.{S} Вера православна осећала се овим догађајем обезглављена и побеђена.{S} И тај утисак се ш |
а Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали догађаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} |
нуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Те |
оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао замашних последица.</p |
боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао дес |
} За неких петнаест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не |
властела, што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" |
обре поклоне, вршили само преко његових доглавника.</p> <p>У одређени петак кнез Гвозденовић и |
султана самога толико колико на његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, |
ло с оближњим владаоцима и господарима; договарало се и саветовало са владаоцима и господарима |
држана само договарања и саветовања.{S} Договарало се и саветовало с оближњим владаоцима и госп |
омоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и саветовања.{S} Договарало се и саветовало |
у.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спр |
.“</p> <p>Новобрдске старешине скупе на договор све старешине војничке и градске и по савету с |
о.</p> <p>Са свим случајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђ |
, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, |
деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе ње |
смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је султанска во |
.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— А како мисле Миљини |
емље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се с |
владаоци у разним земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци |
бале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе турске |
је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може би |
ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће |
а Стефана Немање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна власт |
саветници, који ће знати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уз |
же, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буд |
д њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} |
сорљива људина, успротивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, до |
му напредак.{S} Царица је штедром руком додавала манастиру из свога двора, који је, у непосредн |
околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разилаз |
нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је требало онима који су се били позатвара |
мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуж |
неким ауторитетом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} |
турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} |
ша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски з |
аку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреб |
готово било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Дес |
х наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Г |
трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече с |
мо је још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њ |
и да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека с |
ану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је ца |
ду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи што |
сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} |
тац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости |
ма је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није д |
Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с |
свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где |
оме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} Они |
народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напр |
етком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, који премину 24 |
S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала |
ао мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми |
било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденови |
е у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао ко |
е поштовање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, |
це нигде више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то л |
возденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава |
, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих |
и нова породица.{S} Требало је да само дође благослов родитељски, па да природа пусти крила св |
ане другарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, немила?{S} Зашто да се т |
и уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништ |
при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појах |
најнепријатнијим расположењима.{S} Њему дође на памет његова жена Круна; њени прекори за његово |
да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себ |
н свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> < |
Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} |
место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместиш |
p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад спустише носила, гос |
{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто та |
ам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат |
езина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Бож |
потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате |
рема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство вој |
задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није би |
границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих насл |
спуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се мног |
седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вешт |
т наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку со |
ило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из |
ке београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога посла д |
ц Калистрат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио пророчким одушевљењем.</p> <p>— А |
е насмеја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</ |
тствима игумана Калистрата, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb n=" |
као да се мислило да последње заповести дојакошњих господара треба извршити потпунце.{S} И све |
па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n="251" /> <p> |
мо једанпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јав |
7" /> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту ј |
упита деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре који сад треба да |
Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p>И стара |
али деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као д |
аци и војници којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није мо |
у турски муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан ј |
тку, собом дошао да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чинило му се да војска не |
нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, |
и новце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> |
b n="251" /> <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, који за њу |
имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и с |
е, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не изг |
игама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао ум |
</p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> |
су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни на |
м.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме |
могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али отка |
начки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека траје.</p> <p>С тога султан поручи з |
.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао |
едем остатак живота као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама |
а одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и пол |
S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано је да је неком |
S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с о |
таће света вера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држ |
} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и |
подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је |
ше гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио.{S} Непријатан задах згорелих |
њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божј |
о и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико |
мо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} М |
е.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стране, опет сав заду |
а ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благос |
о знало, докле се језик српски говорио, докле се крстом православним крстило. </p> </div> <div |
се знало докле се за име српско знало, докле се језик српски говорио, докле се крстом правосла |
ареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у м |
пуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја полит |
ића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Т |
земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго |
чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био друг |
претрпавајући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?</p> <pb n="205" /> <p>— Смириће се народ, |
звани војвода, самозвани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад бу |
х кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их ниј |
лом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— |
ани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да поги |
слиш, синко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и |
од умора, у показаном правцу погледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено об |
точник правде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се језик српски гов |
ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац |
на ногама опанке; око голеница сукнене доколенице; око стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је |
аобилазним путевима преко преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био |
ио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, ка |
руна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденови |
шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме |
јсци Драгош особито јуначки показао.{S} Долазак новога српског старешине у Белу Цркву такође их |
ле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} |
носили печење и гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ће |
</p> <pb n="238" /> <p>— Да, Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозде |
да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојче, бра |
ва.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мару с |
у.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу б |
дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је |
незналице.{S} Са сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мисли |
нових гостију.{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <d |
сли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Кру |
у, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Ок |
а ново у слатке маште, које су му често долазиле у часовима његова самовања.{S} И све се те маш |
p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S |
знога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељства, па би хтели или |
ријана <ref target="#SRP19130_N3" />, а долазио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Пет |
рна, и главни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говори |
ало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што се тиц |
Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> |
ој се продавало робље, купци почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, к |
ста око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Није добро! одговори он, лагано.</p> |
у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на до |
> рече Којадин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{ |
м ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о |
атним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак ха |
Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} |
} Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време диг |
витом одјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! |
ити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд |
побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{ |
данпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је ош |
о, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху |
адин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Неп |
се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити к |
је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> <pb n="124" /> <p>Певушећи не |
пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник од косовске стране.{S} |
рага што се споља кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном њег |
сењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз |
е к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <pb n="131" /> виделе су се сеос |
мна да на њ удари, освану над моравском долином и над Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад |
Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топл |
ветнилом небеским, јер прозор гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> <p>Ту је |
Београду и покри <pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика |
а, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун |
, за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици |
м духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благосл |
, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</p> <p |
, дворник честитога падишаха што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах с об |
ово весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозденовић је <pb n="79" / |
етљиво старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново |
же радити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спремање војске, које је одмах наре |
<p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако д |
ево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који м |
пространом властелинству.</p> <p>Вођење дома, с дужностима гостољубља и распоредом послова у са |
ар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да б |
Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у |
ле би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро. |
, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пусти своју смерну |
ново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послу |
} Међу израђевинама могла се видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили су |
ви празници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из |
мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденов |
ој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда ка |
з византијскога права; оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама.{S} Пошто па |
ојина њихових господара, онако исто као домаћа животиња, волови, краве или овце.</p> <pb n="54" |
само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољуби |
а и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су га, св |
ња-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђер, отац Панкратије, погнут сединама и стар |
<note xml:id="SRP19130_N5"> У оно време домаћи производ, нешто другојачији од данашњега пива. < |
епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозденовић се налазио у близини.</p> |
о у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су се цр |
о прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама.{S} Пошто паљевине могу бити много че |
и ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником старала се како о хришћанском васпи |
сао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе |
живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, |
ворио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари го |
драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога |
Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се као домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је било свек |
астелинства.{S} А прослава крсног имена домаћиновог, Светога Томе, обављала би се сваке године |
ногаја љета </hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с |
још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Калистрата била са свим затворена |
истрата за овогодишњу летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у ма |
} Женска управа у манастиру није годила домаћинским пословима.{S} Од како је царица Мара у мана |
, и с каквим познавањем ствари говори о домаћинским пословима с таквим <pb n="186" /> одличним |
давао од читања и размишљања било је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак |
сцеди, још искувавао.{S} Због тих финих домаћинских послова, он је увек држао ћирицу из Приморј |
.{S} Отац Калистрат је много којешта из домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморју и |
м и дивљењем слушали разговор и гледали домаћинство оца Калистрата, за које су још мало интерес |
до вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S |
ри тренутку када треба напити у здравље домаћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која |
Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан |
жао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину.{S} Иначе његова нога не прекорачи више прага |
т врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, радила, нудила. |
ловима с таквим <pb n="186" /> одличним домаћицама, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпо |
ћка и госпођа Плетикосићка, обе одличне домаћице, живо су се интересовале за ове ствари, а биле |
{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p |
отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали би у двору д |
носили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлиц |
ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто с |
агослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане, замирисане |
е цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А вама н |
аска деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољства су |
вала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} За |
помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази т |
ви Ибрахим-беј, нашао опет своју красну домовину, најлепшу земљу, створену за ново царство вере |
е царичине у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на коју она никада није престајала |
ваве дане љуте освете над својим родним домом; окушах смерно трпљење и побожно уздање; сахраних |
коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од р |
е <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> |
, за превелике услуге, учињене Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и |
S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуно |
ици има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меро |
пским земљама поче увлачити реч по реч, донде непозната из језика са далеких степа азијатских.< |
овдина у планинама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити ми |
дном политиком, против Турака.</p> <p>— Донекле има право, одговори отац Калистрат, али куд ће |
ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у |
надар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару д |
то од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, |
у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на одређено место, царица изађе да прими |
ле лова, који је Којадину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{ |
жао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с н |
жао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао |
вештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за |
ени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се |
тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака |
д откуп набави, испроси или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} |
Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи |
свиле међу посланике.{S} А пред свакога донесоше као округлу синију од црвене коже.{S} По том д |
.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кући Плетикосићевој.{S} |
та.</p> <p>Одмах по том момци султански донесоше као чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред |
га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беја читаву <pb n="74" /> софру р |
круглу синију од црвене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико санова пред посланике.</p> |
ј забави султан на пречац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још |
Момци се жураху <pb n="98" /> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други да њ |
коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице продаване су за с |
чинства царичина, викаше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и дес |
ником, са сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи |
учади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би служила домаћ |
њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота д |
плод својих земаља, или своју трговину, доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, |
галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња |
лне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је д |
дак.{S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су та |
живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац Калистрат |
рима.{S} У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарска икона |
како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} |
у показаном правцу погледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пож |
арочитом церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, |
чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан |
ти, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буде м |
неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су |
ди, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш |
а грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и при |
друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} |
рши два месеца касније, кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Српске посланике су |
треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу |
до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство да напоменем неке мисли |
хришћанског служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази на хришћанске служб |
икта, <pb n="76" /> свога старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> |
. неспремни, неорганизовани.{S} У свима досадашњим ратовима <pb n="102" /> посведочило се да су |
дина од догађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема више никога од јунака |
арао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, |
ену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смејати на путника.</p> <p |
, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем размишљањем и читањем.</p> <p |
дић, али задовољни нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се могло само рано |
х лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци |
а ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; са |
о то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и <p |
ного сложнији, много истрајнији и много доследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи |
ку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру. |
напунила.{S} Глас старога архимандрита, доста снажан, одјекивао је о сводове храма, који је у с |
је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, калуђери и по |
мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то д |
ем, али после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Си |
је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново нудити и молити он |
дан панађура, виђало се по продавницама доста околне властеле, која су изашла била да виде пана |
дине деспоте, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, |
е и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле од кретања војске, ратовања и свакојаки |
ко можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји |
све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> |
м добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њ |
у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао, ј |
етку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; треба га истерати и |
ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на |
ђу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме доста променила свој дотадашњи начин живота и више се п |
прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не рас |
.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео |
а радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се |
о чедо српскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113" /> деспотов |
ли све не треба веровати.{S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од н |
им рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на |
адова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите |
ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату б |
и настало време сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било п |
а му за то најискренија.{S} Али није то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жал |
трошити не мора!{S} За господски живот доста му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли д |
е кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Кој |
не све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мо |
упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледа |
ља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па |
Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достојанство међу народима.{S} Ако то не могу, њихова ј |
и ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће моје налоге да се о томе дого |
твице, по којој се добар хришћанин може достојати раја.{S} Књига се та била особито свидела дес |
м настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпитање.{S} Само ми к |
ње и милост.</p> <p>— Али то, оче, није достојно српскога народа, пред којим је пре сто година |
име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, поуздан |
ај вратила.</p> <p>Ове промене, које су дотадашњем природном сеоском девојчету давале извесну г |
Стаменија је тиме доста променила свој дотадашњи начин живота и више се погосподила.{S} Она је |
живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} Читања ради ж |
а опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у |
ате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То по ве |
пут тада, <pb n="254" /> слушала чудан, дотле непознати звук топовске грмљавине.{S} Зидови су с |
ивела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Ша |
ори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не за |
западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога коли |
жавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од турског освојења уна |
е му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, ал |
Деспот питаше капетана, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи и од вл |
а и окрепљена, држаше још храбрије него дотле.{S} Утврђења су оправљали или новима замењивали, |
је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те |
је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.</p> <p>— Којадина... рањена! викн |
<p>Жена Миливојева и једна јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</p> <p>Миливоје, бунов |
онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из |
ријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија само |
да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо го |
ед Пловдина у планинама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључи |
а.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице |
ољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он с |
n="214" /> што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш |
рнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је |
о, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке н |
које су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се |
ад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго тр |
ио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано о |
а ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и ва |
рца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњег стаса, д |
ачита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окуша |
аницима овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скоп |
су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, |
ршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично |
м се нешто зарађивало, и манастирски је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакша |
Новим Брдом, главним извором деспотових доходака, по томе пут к Београду, остављајући деспоту з |
тикосић у походе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни стрела |
сама одмах наређиваше што је требало за дочек гостију, њихових пратилаца и турске војске која ј |
ве до поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или где би би |
оплици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете Богородице.{S} На че |
.</p> <p>Нарочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито |
ој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим других деспотових људи који су |
Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследника.</p> <pb n="13" /> <p>Престол |
етикосић је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{ |
одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у наро |
је поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и д |
p> <p>Папски делегат Јован Капистрански дочека веома предусретљиво старога деспота па вратима с |
мила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим пот |
ки двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грех |
у манастир Свете Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мноштво |
обром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се |
деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има ве |
да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био је и |
/p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} |
у вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Ст |
на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли ж |
де причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка |
танемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда нас че |
некадашње питомо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S |
инити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, за |
и којим би оружјем најпробитачније било дочекати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а дру |
Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници вере.{S} Новим господарима су о |
милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала. |
Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; з |
једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Би |
еспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте, господар |
премљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну воје |
аља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Кали |
еписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно шт |
ико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улаз |
ога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим |
ко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да цар |
тке казне свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда пор |
уно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, нег |
p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му д |
</p> <p>— Јесте, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој |
и.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља о |
сположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећања Крун |
еј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљтету.</p> |
беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, |
на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито |
е Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу |
ислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш |
бећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="161" /> ру |
бразе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко |
Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љубећи се у |
а се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри |
деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?</p> <p>— Поручуј |
<p>Султан је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља посадом.{S} Док није био на месту само |
н нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мало разговара |
ам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје м |
но име.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у путника калуђера, про |
ој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не зна |
фа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежа |
а ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— |
овићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одр |
се да <pb n="108" /> је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по у |
>Тога ради је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима, да новоме султану изјави са |
> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину |
шта више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је по |
ва изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је |
емни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} |
иза његове последње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно п |
нута.{S} Кад је надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку |
војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путни |
е овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је променио расположење. |
горчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружј |
војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о к |
вали деспота, да знају поуздано како су дошле заповести од новог султана, да се највећа пажња о |
спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње заповести, али се очекују сваки дан.</p> |
авље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S |
граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну једа |
врата којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј р |
Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше поко |
примила посланике свога оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с велик |
е, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{ |
узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, н |
n="119" /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали девојку за свог |
број научених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник об |
одару, говораше царица.</p> <p>— Ничим, драга султанко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам д |
царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова пита |
православна.{S} Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекају тешк |
им <pb n="296" /> братом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли ку |
лике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n=" |
љу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га д |
Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка на |
емо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помага |
само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p> |
> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја мн |
рачуни српске политике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима |
унем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, |
од куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је бољ |
истрату.</p> <p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову куп |
помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не да |
е искао још једно благо, још један само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{ |
е пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и |
пкољена са дванаест путира, све окићено драгим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад к |
— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— |
за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и о |
им печатом, и прочита како деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденовићу поклања у башти |
Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас д |
ој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступати.{S} Тако га |
Кад се почела растурати турска војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати св |
а се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, заста |
м буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића Миливоја. |
м његовог знаменитог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан |
ј мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао |
не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и девојке које су |
јадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, готово плах, краћег, веом |
опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлуч |
неизручене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва манастирске стражаре да му кажу је ли то м |
мо писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га |
манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њег |
повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— П |
итац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div |
.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круно |
м, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођ |
летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у манастирску писарницу, г |
твар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по суј |
ога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизр |
рата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство да прати своју мајку |
{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскор |
у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да |
руна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> |
ине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био |
отивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да њега Драго |
е преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше |
ујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p> <pb n="183" /> |
ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики |
аква утицаја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с о |
и мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га н |
наци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они н |
/p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце нисам пр |
т Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— |
стеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, господару!{S} И |
тирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио. |
шао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправан према дужностима вере, волео ј |
Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168" /> задржи га на ноћи |
дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли |
> <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебношћу, није уме |
ала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом и |
срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче гов |
купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Кал |
ма с необичним задовољством.{S} Само је Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у манас |
том, него зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио нешто и |
ли на продају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше ст |
је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца и н |
кав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, верности и послушност |
је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец дана.</p> |
нити.</p> <p>— Где у планини? уплете се Драгош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочника |
.</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одм |
као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар |
а домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољубивим жаром живо интересовао за све што |
<p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мори?</p> < |
> <p>— Шта би најволео Којадине? почеће Драгош, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, |
p> <p>— Па добро, хајде проговори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио |
<p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та два по |
е од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно више наклоњен анти-турској политици по |
, ако је истина, заиста чудновато, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{S} У |
идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирских с |
p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам вид |
часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо |
отивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих гре |
јску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драгош, једноме старијем човеку, шта сад, опет, морамо |
ј кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имала |
у доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се |
отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време ј |
утра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу.{S} Свака |
дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с к |
уче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући сеоског предстојника, којега је Ко |
очанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њих |
Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих прави |
ци оца Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату одн |
члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић слушали су са жудном радозналошћу бог |
<p>— Старо се време променило, настави Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, |
код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту |
уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} |
е ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која |
руна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како |
?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p |
је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гледаше свога изабраника с пун |
неће отупети и зарђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима |
164" /> <p>— Никад није време, одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, момче, окрене се о |
По царском закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ра |
/> <p>— Буди те закон царски, одговори Драгош набусито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то гово |
кон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао мени несрећници, |
ајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамт |
<p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престај |
авда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао |
учинити.</p> <p>— Све је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао |
>— Може бити, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, |
ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очевидно задиркујући га, нељубљену, румену, пла |
чим би нестало српске власти, проговори Драгош, очевидно се сневеселивши.</p> <p>— Тако је, син |
неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично доход |
ошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки показао.{S} Долазак новога српск |
покрете онога парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз |
ло Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула начини деспото |
се много да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочито, потурчењак |
ло на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађур |
ога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучк |
су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу остаде такође под запо |
ћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије. |
, рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По том заиск |
а, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје |
а нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити ка |
и, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори!{S} П |
били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војника п |
а коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зв |
и одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, старешине <p |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Драгош је остао још неколико тренутака код чесме.</p> < |
другарица, ниси пријатељица....</p> <p>Драгош ту заста.{S} Миља устаде са свога места.</p> <p> |
осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама |
да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.< |
о читава кола својих израђевина.</p> <p>Драгош Плетикосић, по наредби оца Калистрата, ходао је |
<p>Миливоје се збуни и признаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају пред собом у манас |
а влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских љ |
помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади златник и од убруса одсече парченце, те ј |
самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само је још неколико кора |
се и свет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио |
нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је с |
тане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву |
шањем оличена верност и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{S} У младости је |
ла.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки пок |
и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, |
ео лова, одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к ру |
ти још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош погледа у оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви ст |
страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У |
и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кући Плетикосиће |
в прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, |
као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја гово |
стеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</ |
ешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властеличић.</p> <p>— Ја радим по заповес |
да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастр |
ије се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање милине и з |
и други један младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, н |
ника, Којадина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властеличића Плетикосића из истога села.{ |
деновић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред |
ло се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни уби |
а ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Сме |
и лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову службу |
поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} О |
n="167" /> <p>Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То з |
смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није |
главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, син |
анастирска момка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко додаде кон |
отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том |
дање; сахраних оца Калистрата; сахраних Драгоша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младо |
два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми доша |
зивати!“ Тако је гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S |
тране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном косом, с оним живосним |
, верности и послушности.</p> <p>Сестра Драгошева Стаменија, ћерка Плетикосићева, ванредна црно |
ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева лица.{S} Неко срећно расположење цароваше у њ |
<p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168" /> |
свечано, праштајући се с <pb n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањо |
астреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог све |
то, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону |
ету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не признајем |
p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на жени |
поникне жбун уцветале ружице.</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца она, пријатно се повративши од |
очи су јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за накло |
шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb |
га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му он |
ог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао о |
тељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје нак |
о постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна |
> <p>При крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвала, синк |
задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе |
свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо |
енија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </div> <div type="ch |
не ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебо |
сто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело |
е стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа пр |
.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не знач |
ра и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се С |
при Александрову васпитању, нису много дражила радозналост наших читалаца, али су се чудили ка |
нути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали г |
ђи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да |
умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за об |
момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала дв |
ма својих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Бе |
де стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дир |
том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око не |
онци разне величине; неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и |
а пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним неприј |
е, качари, који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сланике, столичице, жба |
простих људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта гово |
а живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да |
запад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је ма |
ој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на тр |
јим местима.{S} Ножари, трговци оружја, дрводеље, качари, који су целе зиме градили од дрвета ш |
сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гл |
нопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дн |
које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојан |
ут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко |
који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрсне робе за дуб |
ам одмах, колико сутра послати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик м |
нуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, зад |
урци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара д |
том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили. |
{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што би претекл |
тњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако |
кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У султановим вртовима око дворова, ро |
исоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства неколико з |
отица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен |
сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кр |
дворске црквице у султановим дворима у Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и воштаним свећам |
их сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би куповала р |
ро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Мехм |
, пошто престолонаследник Мехмед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана ј |
новић приликом последње његове мисије у Дренопољу пристао на поверљив предлог великог везира, д |
<p>Кад је иза његове последње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед то |
службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављање празника нај |
сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше капетана, како је прошао до |
време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и п |
о шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник Мехмед није у |
мисије још већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским круговима.</p> < |
могне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позов |
отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну, моје је мес |
59" /> <head>XI.</head> <p>Стара српска држава није била основана на административној централиз |
о распоред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржавала, него су војници рас |
је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни н |
на на Косову, 1448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Ње |
ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруа |
расписа наређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али глав |
итици против Турске удружи с католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с њег |
а православним градовима и православним државама свима без разлике, тако је узеће његово <pb n= |
едалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити, последњи пут са |
} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега п |
рака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него тур |
увек против сваког плаћања господару и држави, не мислећи ништа револуционарно.{S} Кроз њихова |
одбити.{S} За све градове у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Св |
су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ б |
пазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу з |
рде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство и непослушност властеле <pb n="158" |
вајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{ |
јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, то није мо |
на, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве државне власти може бити вера слободна.</p> <p>— Мехмед |
ва властелина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим тога недавн |
ли.</p> <p>— Да, освајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна власт треба да је једна, све |
сим живота, којим је располагао врховни државни господар.{S} Поједина велика властела била су т |
а је о црвеној свили висио златан печат државни.</p> <p>Нашавши очима Гвозденовића, ћефалија Пе |
и границе својој самовољи.{S} Узалуд су државни закони узимали у заштиту слободу насељеника и с |
опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења мењало све од почетка до краја.</p> <p |
децентрализације.{S} Нико још није имао државну војску под једном командом тако као што су је и |
Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозденовић.{S} |
пао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; запад |
веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај |
Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту |
ребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на одређен |
вештеници, пошто је, у оно време, црква држала просвету и образованост у својим рукама.{S} Отуд |
руги.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} С |
еко шездесет година, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n="141" /> <p> |
ло даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тесто, да се може ва |
} Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље |
другојачије.{S} Они који су некад овде држали села поручују по људима својим познаницима овуда |
пијанчили или лењствовали, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у к |
и да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато |
би ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се српски послови могу европском и западњачко |
у сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у |
примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици -бити милостиво примљени и |
n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и саветовања.{S} Договарало се и |
са јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дв |
и, престолонаследник је Мехмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p> <p>Прилазећи цари |
може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља изврши |
крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косову од п |
аслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} |
и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} |
е витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један старији властелин из суседства.{S} Најпре ј |
и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја во |
пак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и стар |
ић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало мно |
S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео једа |
х финих домаћинских послова, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборави |
њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је ради |
и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било дочекати |
зницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита за случај опсаде, |
и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, верности и послушности.</p> |
тике и заступали су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb n="283" /> <p>Мало виш |
ито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командар |
ут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за султана и његову војску.</p> <p>Ибра |
еже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам г |
стан и светао спомен, који ће потомство држати при свести и при крепости.</p> <p>Разговор међу |
лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> <pb n="49" /> <p>— Су |
одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагод |
гла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достојанство међу народима.{S} Ако то не м |
Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и д |
Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије него дотле.{S} Утврђења су оправљал |
јаше претурио педесету, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било мла |
се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би требало.{S} На једној стр |
с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </p> </div> <div type="chapter" |
05" /> умрети, после ручка пошао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци који су с |
Ово усмено превођење отац Калистрат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, с |
да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна расположења, и задовољ |
е један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је т |
сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не м |
о, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} |
исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не пр |
д поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око Си |
и Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Ал |
турске војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити |
и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Калистрате |
према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и према онима који |
а ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и мил |
поштовање према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Светог |
та заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Бож |
прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да |
сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, ал |
босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложниј |
се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и усија |
рестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека |
ађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хришћанима, н |
оља султанова, одговараше царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} Због то |
ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај |
том у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не |
p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља је |
добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност |
у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите |
, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се чи |
ничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска граница. |
тављајући деспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут |
во и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Шт |
остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да и |
жбу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправан према дужностима вере, во |
Помену послушност и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи ка |
омака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколове на руци.</p> <p>Изгледали с |
аву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> |
?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, немила?{S} Зашто да се та <pb n="120" |
ека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чи |
ће Драгош, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако п |
у послушност и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од |
свајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смисли |
а и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи ону |
случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око М |
Скобаљића, а код Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали догађаји, који су одмах |
све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, |
о осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, ниси пријатељица....</p> <p>Драгош ту заста. |
{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, али није опажао никаква особит |
вако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и |
уговорен и потписан, мора се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И |
ца Калистрата за овогодишњу летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одма |
овцама.</p> <p>Непознати путник запита друге, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> |
м, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела једна секириц |
мољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним везама с родитељским дом |
љиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу |
Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колико да с |
су се били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није мог |
оје су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност |
могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим се делов |
ари, којима је задатак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за ку |
вници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Курш |
Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе задатак да се старају о производњи меда и |
трзале преко целе године, него су једне друге све сустизале. <pb n="185" /> Имао је начин да од |
пак који ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, упућиваше на место и показиваше пут ко |
ајпре из једне <pb n="69" /> па онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаш |
седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је радио властелину.{S} Весеље је би |
т је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао је с пуним ра |
ерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што ни |
наву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} Ви |
{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудрости знао |
говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још в |
не у једној дугачкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S} Изва |
<p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио з |
њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, која му сада дође |
ивши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Ту |
вео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Плетикосић је био млађи команд |
лама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{ |
це у сваком погледу боље познавао.{S} С друге стране, како се он искрено одрекао добара и среће |
ед њоме је било наслужено кандило.{S} С друге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зелен |
евисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и хришћанима кој |
војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима з |
или.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаш |
ивојева и једна јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше се |
на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била пространа дворана с великим столовим |
ути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: |
ну, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, |
о га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се |
S} Онда кад један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља су |
каква знамења пред кобним непријатељем; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући |
ле ће на висове планинске према Косову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочиц |
ти царству данас требају <pb n="32" /> други саветници, који ће знати све што се где догодило, |
су продавали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, прасце <pb n="41" /> ил |
гао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у |
ни сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потпом |
ад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост |
у столове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> |
људи су трчали с једног краја стана на други; војници су се спремали и размештали; топови су н |
ре писце, од којих, осим цркве, никакав други посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све |
род се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив |
е чаше и залагаше се залогајима које је други момак за оним на послужавнику носио.</p> <pb n="2 |
јој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у дру |
емити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Х |
родом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb n="247" / |
ли су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи вл |
де на тадашњу српску политику.{S} Као и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је после |
та цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих ст |
И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове влас |
рата нестало, његов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је т |
тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седео супрот Гвозденовић |
/p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар н |
ку на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивши такав план, |
Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости |
отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе в |
ош једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели с |
овао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само |
.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано ко |
да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као син |
Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију с |
исала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он говори, већ другојачије, цркве |
шти савез са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У |
зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по закони |
ју лаганим, поступним променама један у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац се |
га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p |
то? — Зар сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p |
сана врева гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по продавницама доста око |
вио је процес и забавио султана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђурађ, међутим, подлегне ст |
затварам, викаше један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који ј |
ројица у току неколико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султана |
узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Јанко |
воришту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, краставци, диње и л |
се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбег |
цвећа колико јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју дев |
о, почеће опет мала брбљивица, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се толик |
Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову наставу, старајући се да |
до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} И ако учинит |
разних начина, обично онда кад никаквим другим начином није било могућно пронаћи истину.{S} Вел |
пет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан |
над овим ловом као што лебде над сваким другим послом људским. </p> </div> <div type="chapter" |
о је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе |
у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава |
погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{ |
ново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на цел |
Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две тр |
се, на послетку, надстрељивало.{S} Међу другим стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{ |
ко само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошлости, увек занимљив |
речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, з |
у и у околини Турског Царства.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако са |
а случај опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, којима су требали хладовина и дебели зид |
и <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?... |
<pb n="179" /> се и пекло и продавало и других јела, која су, као промену своје свакидашње хран |
ема више српских судова ни ћефалија, ни других старешина.{S} По градовима су турски муселими, к |
ма баштинске цркве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвозденовићеву властелинству.{S |
<pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим других деспотових људи који су по дужности изашли пред |
екивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гвозденовић није по |
идиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то н |
азговарао, и стаде се сећати свакојаких других знаменија, по којима се могло погађати хоће ли с |
са.{S} Требало би само препис набавити, друго ништа, одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сети |
?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала |
гнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Тур |
ила само његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек |
а у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са |
но што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на |
оста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разли |
своме постригу, манастиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и д |
квена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оч |
нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Ту |
идело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова |
м како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.< |
не земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сум |
ћи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она природна наклоност која још децу везује, |
} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми |
то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да каже |
докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђ |
све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни друговања.{S} Не |
аљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{ |
више начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од |
а друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да |
S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља царе |
онда су састанци око њих имали са свим друго значење у срцима народним него што је било оно за |
освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори |
ору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била |
копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, ут |
и спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти г |
не, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не б |
ажизања није се употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или |
Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шес |
гледало је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат н |
иче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, |
ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријатељства, које одбегава одраслу девојку |
друго.{S} Нема старог пријатељства, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежи |
а Миљо, престају пријатељства, престаје друговање....</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Али ја још ни |
тежеш се.{S} Послушај још мало за старо друговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да |
гледајући у лице султану, кнез и његови другови поседаше на одређена им места.</p> <p>Одмах по |
>У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије показаше се на уласку у двор |
ка из околине, њихови рођаци.{S} Њихови другови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху |
зу Гвозденовићу и његовим <pb n="37" /> друговима одмах за тим.{S} Нарочити персијски ћилими бе |
е Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим друговима, наврати се опет млади султан к царици Мари.< |
султану, кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао којим ће начином удесити <pb n="29" /> |
екаква румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар повија и гони |
господарева били су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, ка |
S} Па тражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, |
век је налазио да његовом положају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у м |
сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме сре |
о сталних није било.{S} Између једног и другог места остављено је било место народном весељу и |
тврдити другојачије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим |
хвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> <p>— Ха |
зао да ће он позвати најпре једнога, па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наок |
и ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који би сазван у Нај |
, било их је свуда одређених за послове другога реда.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке |
к чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у |
гош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије |
има није одмагао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његова града |
ке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непрестаним говором и храбрењем војнике упући |
то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљега реда.{S} На трећо |
једној страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мис |
еме је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој половини маја.{S} Турци, нови насељеници пиротск |
јка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови с |
отство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека?</p> |
је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео |
а своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} По њеним осе |
ризнавали да се у Србији не може водити другојачија политика него она коју је водио деспот Ђура |
су туђи људи имали другојачије навике, другојачије одело, другојачији језик.{S} Али то свеколи |
овце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач из ко |
пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </hi> другојачије (<foreign xml:lang="cu"> дьнь, чьсть </fore |
ли оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом сво |
паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а в |
венима и Србима слово Божје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде от |
и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад |
цу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га млад |
на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чин |
хове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије навике, другојачије одело, другојачији јези |
нила Стаменија, први пут су му отворили другојачије видике.{S} Размажени син великога властелин |
год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} Они који су некад овде држали села пору |
о да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} По градовима и по већим трговима или се |
ли код судије, а није се могло утврдити другојачије ни за једнога ни за другога, они су се сами |
љи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другојачије природе, који су свикли у свакој прилици тр |
итељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики властелин Гвозденовић, к |
ве три речи проговорила.</p> <p>Са свим другојачије је царица Мара примила игумана Калистрата.< |
рици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачије учинити него тако преобучен у рухо калуђерс |
м вековима о многим се стварима мислило другојачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика ве |
ила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У та |
, радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије није могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ак |
ко други писао тако како он говори, већ другојачије, црквенски, онако како се пишу све књиге.</ |
другојачије навике, другојачије одело, другојачији језик.{S} Али то свеколико сад изби свуда н |
укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га сами |
N5"> У оно време домаћи производ, нешто другојачији од данашњега пива. </note> </div> </back> < |
о је о сводове храма, који је у са свим другојачијим временима подигнут.{S} Царица је одмах кле |
бдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом приликом је певао пред многобројним деспотовим г |
око ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна |
и једно каменарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше про |
време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се |
ко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће |
ви панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Нај |
а.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, |
о мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{ |
су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о же |
из Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у околи |
д да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и најбогатијом породицом.{S} |
еку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и |
мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље ко |
по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, постављеном зибелинима |
елезо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, п |
н, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, верности и |
ану и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било |
т је скупљао из својих западних крајева другу војску, којој је за војводу одредио свога сина Ла |
ке лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Тур |
је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодличн |
види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се сул |
на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> <p>На средини затвореног градског дво |
а, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду раст |
издајнике косовске протерати, па узети другу какву династију, или натерати једнога <pb n="99" |
.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама се |
омишљала је да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{ |
емила?{S} Зашто да се та <pb n="120" /> дружба за цео живот изложи случајностима, где би се он |
стелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја ј |
а.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним носом, сећајући се доброчинства ц |
баву народну.{S} Они ударише поред наше дружине која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше |
S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледа |
} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb n="16" /> <p>— Царице ма |
</p> <p>У свима местима на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очек |
праћа.</p> <p>Најпре се на цариградском друму указаше царичине коморе и коморници.{S} Њена кухи |
у српску земљу.</p> <p>На цариградском друму испред Пирота био је читав панађур.</p> <p>Једни |
вља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и д |
нај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења мењало све од почетка до |
нежнија природа.{S} Није много марио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрањ |
дређени петак кнез Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у |
ов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S |
све остало на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива н |
затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{ |
p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе! продужи Г |
до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и |
е се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и |
и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може много учинити |
и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госп |
га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки чи |
енио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него ш |
сти у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност развијаше се у ду |
ан интерес за књижевност развијаше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, о којима се мо |
едњи разговор са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времен |
ком заставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> смрт нашл |
иле меланхоличне, замишљене, показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови т |
Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био обузет <pb n="22" /> |
трат, некадашњи Којадин Гвозденовић.{S} Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао ј |
знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек чини |
по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез |
ао градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улаз |
ахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећања Круниних, која је у деци св |
сном уживању, султан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, |
p>Царица Мара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони султану.</p> <p>— Превисоко ти царств |
рити или упропастити, рече Гвозденовић, дубоко се клањајући пред преобученим Турчином.</p> <p>— |
пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима остај |
ој је султан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче гов |
на.{S} Гвозденовић је <pb n="79" /> био дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне најб |
шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на осванку.</ |
престолонаследник се по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Ј |
огледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће р |
ошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} |
м јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с ка |
кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости својој, погнут годинама и бригама, дес |
се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и премилостиви, шапу |
паду пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у рукама це |
у Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земљ |
к с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границу и примит |
одарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јер |
земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} |
} У товарима је било сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше капета |
вански капетан, Дубровчанин, заклет код дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет испр |
/p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровни |
Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам |
политике и скорашње будућности.</p> <p>Дубровачки делегати и деспот нису полазили у своме умов |
атку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким караваном од триста коња, који тек беше при |
у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p> |
чким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{S} Одговори су |
етана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Караван је путов |
ана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме много поштованом пријатељу, да до нов |
ма.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубровника, Призрена, <pb n="177" /> Скопља били су так |
оплички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики м |
чке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови султа |
е је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало |
це Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани су мислили да настаје велика љубав међу десп |
ри из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко ти деспотство.{S} |
и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износили на продају на |
S} Над свима је био каравански капетан, Дубровчанин, заклет код дубровачке власти да караван чу |
дају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше ствари на т |
р.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} Могло |
м му се стане приказивати Стаменија као дувна, у црним грубим хаљинама, умотана црним превесом, |
ља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу |
дњега века звало хватање и затварање за дуг. </note> <note xml:id="SRP19130_N5"> У оно време до |
тнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> |
Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или није могао.</p> < |
ју Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Н |
о неколико секунада, с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коњ |
да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволских кола вукли су у Круше |
д би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S} На какав се начин гуслар-Милојко |
ке су продавнице биле поређане у једној дугачкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба кр |
рађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огр |
ат препоручивао његовим ученицима.{S} У дугим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио |
ас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко н |
и летописи. </p> <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме гос |
прави особито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија |
асови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући п |
S} Тамо се отворено говорило како овако дуго трајати не може и како султан треба што пре да зау |
ме спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго треба чекати, постити и патити!</p> <p>Лето 1453 п |
чиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у кувано |
алим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с ра |
новцем откупљивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што |
служба народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живом речју, служио правди |
турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турс |
слимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одла |
је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с пространим двориштем.{S} На средини |
иснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један чов |
зденовића, он је још за неке работе био дужан помагати своме великом властелину, за оне нарочит |
поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа |
а у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На |
очетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића његов стари |
" /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш |
ку била та села, у којима су становници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој р |
скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке године давати своме властелину прописани бр |
м.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све доб |
народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косо |
видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се свак м |
транство.{S} Нарочитим робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за ку |
ишнике што ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} Остала земља је била |
м оптуженику, по имену Павлу, да изврши дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје, повика п |
кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, него има з |
јник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов |
војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до |
боте, да би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда |
помену деспотску заповест и хришћанску дужност.{S} Помену послушност и слогу.{S} Рече како дру |
S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на послед |
о није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је б |
ко је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревно |
са спокојством човека који је све своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} |
службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу |
у.{S} Она би Гвозденовићу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико |
ријатељству, не једанпут опомињао на те дужности стрпљивости и благости, без којих на овој земљ |
је место није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да |
а и њихове властеле, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у заштиту п |
о по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, |
осим других деспотових људи који су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Ви |
он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљи |
гов друг Драгош, у свему исправан према дужностима вере, волео је бујан живот, <pb n="88" /> до |
и молитви, само доброчинству и црквеним дужностима?... „0 Боже свемогући! шапташе царица крстећ |
тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвозденовићеву |
ом властелинству.</p> <p>Вођење дома, с дужностима гостољубља и распоредом послова у самој кући |
, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су с |
еспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о |
ошто се турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, кој |
еду.{S} Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да више |
оју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} |
ски се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи с |
је имао прилично војске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да |
ао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његова града, сабирали, и |
1" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила под тај г |
у, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао д |
е.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот |
пота, него због његових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти з |
Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику Београда, с |
ко да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђур |
та и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S |
ти.{S} Победа од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мех |
n="23" /> <head>II.</head> <p>На тихим дунавским водама спушта се пролетње, фебруарско вече.{S |
у пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу између Мор |
око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној |
ан Капистрански.{S} Тако почне напад на дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцима в |
града, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедеревом.{S} Оставља деспот |
ту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, за |
нава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отв |
ојили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине ла |
бише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отво |
ред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз воде |
е, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике |
јне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је довезен |
њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима мно |
крушкама, јабукама, шљивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењива |
јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина |
бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по |
се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке напунила.{S} Глас старога архимандрита, доста сна |
су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, жељна уживања, весеља.{S |
када с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена црква и |
питава, па опазивши велику пријемчивост духа, царица Мара му је постала права мајка и васпитачи |
јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цар |
, којим те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом с |
епости и енергије, која се показивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а но |
о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављала н |
су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велик |
х и цариградских и Законик цара Стефана Душана, као и Цароставник библијски били су штиво, које |
манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђела у Призрену и у ман |
р да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из оног |
их трупа за Цариград.</p> <p>У Законику Душанову нејасно је била означена казна за паликућу, па |
него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учи |
празне тргове, празна насеља, без живе душе.{S} Изгледала су <pb n="230" /> чудно та села и та |
је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и њего |
Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбољ |
Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од п |
у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S |
кад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је ду |
аха, одвратности, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, св |
снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна расположења, и задовољство и љутину, он је пока |
ере и српскога народа, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Ка |
азивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о својој личној судбини, нароч |
орио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч |
ивао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих шило за ог |
а бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али се ја б |
ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, |
е турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа |
пресуда поротнога суда, који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија н |
те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{ |
то миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одго |
ици у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватрено |
лас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито женскадија.{S} |
оје је тај разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, мислећи јед |
да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео |
а Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета |
.{S} Ту је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту |
Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је з |
<hi> Соколовци </hi> или по грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем веку била та села, |
возденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Поред со |
ти било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена |
било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђур |
отив Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је |
Сибињанин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну војску, пређе у Србиј |
на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска ску |
S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрдачнија честитања и своје |
— Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби |
ојој, погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новога султа |
у против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се |
{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се |
/p> <p>— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господст |
дати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разг |
двиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио су |
Мајко царице, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султ |
ана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђурађ, међутим, подлегне старости и боловању од рањене |
то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измислио <pb n="214" /> што је |
Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати з |
да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око пол |
оји се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабор |
султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и правилно и искрено при |
хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори царица |
тражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} |
сти свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку |
играду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p> <p>Из оних ст |
Пред царичином носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком бело |
размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, султан се почео |
шен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његових поданика и у |
} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} |
нко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни |
н Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали как |
је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла и судиј |
је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, прек |
.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дре |
и и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају |
раду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, султан |
прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Д |
а бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ћ |
у у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица М |
си „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и радости, |
политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико није био ни |
нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара, особи |
p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још |
касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, крив |
н.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим |
о зимници.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пр |
очекивало.</p> <pb n="64" /> <p>Деспот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> < |
дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозденовићу.< |
ија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наред |
вето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешк |
ајем, у присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа и свеколикога његова двора.</p> <p>Истом кад су с |
им-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи порук |
ити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, цариц |
је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, ш |
султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb |
даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспотове.</p> |
акве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један |
осланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрем |
а својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено је било д |
су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског Мира (1 |
{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Народ из да |
и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, али још не |
и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа доб |
у годину.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1 |
ефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединс |
_N3" />, а долазио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију под калпа |
глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је нап |
при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} |
онај исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници |
боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два |
војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не чекајући ни да |
ена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и заступа |
тици.{S} Царица Мара, деспотица Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев |
матрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападне Београд преко |
рања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на Н |
ослови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а |
поља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S |
>Мало више од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја |
ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспо |
кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши тог |
е био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњ |
могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толико за |
је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђ |
азао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да н |
улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљевским на |
маше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузето <pb |
ле, Јанко Сибињанин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну војску, пре |
ком и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1456 заус |
а се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком об |
је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, |
њига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мутан и нера |
да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n="31" /> благо и умиљат |
лак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, п |
/p> <p>— Понесите моје поздраве деспоту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја данас њега сматрам као оц |
еда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по |
атњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелинство у Т |
ико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да |
рагоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измис |
адовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти |
емам унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се жени |
{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И |
она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу |
одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болн |
же бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, к |
видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима |
ј ће се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мис |
ало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба п |
хмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омо |
а га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу |
ти Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свр |
, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су |
еним јуначким <pb n="296" /> братом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостив |
с милином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Зап |
спуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким <pb n="296" / |
ротрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не |
мали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, б |
ко ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом |
Калистрату слободно смеш казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све ка |
оворим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта |
ндом тако као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску.{S} Није било никакве |
владалаца, али ни то није помагало.{S} Европа је патила од једног великог зла, од претеране де |
У таквом је стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Ни |
ало са владаоцима и господарима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошл |
истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бр |
ска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нису б |
е, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше проле |
авање Атине, Рима и осталих царстава по Европи, причу о славном тројанском војевању „ради жене“ |
ластелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога задатка треба |
Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је о |
и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо и |
о ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег војника и за коју форинту.{S |
те на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европскога запада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Б |
130_N2"> Главни војнички заповедник над Европском Турском. </note> <note xml:id="SRP19130_N3"> |
оји су држали да се српски послови могу европском и западњачком помоћу исплести из тадашње тешк |
да сматрало као враџбина) Нехтенав, цар египатски, одупирао свима својим противницима, али како |
шта није могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којадин, ето пр |
гано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од |
редити шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна послуга њих |
је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Ал |
задовољством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> |
мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњег |
<p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; други су |
писивале, а преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога рад |
илина га је обузимала кад је видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њену дворбу гостију |
о би спрам великога задатка требало.{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобним задевицам |
тима и ниским пожудама, пуно крепости и енергије, која се показивала у духу његовом.{S} Брада м |
так, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, готово плах, краћег, веома јаког састава, ве |
могао потрести хришћански свет великим енергичним саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко ти десп |
, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и |
а су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика нек |
? рекне он властеоским људима.</p> <p>— Ено нашег господара, одговоре они, он нам заповеда да в |
слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их како на красним коњима јашу планином.{S} За њима |
кву, на којој би тога дана често служио епископ топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин |
љке да се поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин |
признање, архимандрит Калистрат замоли епископа Венедикта, <pb n="76" /> свога старешину, за д |
в. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним клицима сусретао цариц |
е Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци су журили се да |
пристав.{S} Поред њега један калуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође присутна.{S} |
старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у своме пространом вла |
ачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Си |
се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) |
ски, старешина градски и старешина свих еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу |
езадовољан што западни хришћани ни сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку све корис |
е се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Ј |
Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам |
Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којадин, ето примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} |
ала Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и ва |
стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p |
вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у турск |
ги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо |
ка. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где на |
ислио да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни ц |
своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— |
, неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, |
љивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се роди |
за туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ толико година правоверни гину, топећи крвљу и п |
и и мусломани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султани |
сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им |
ну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жал |
рајући је штапом.</p> <pb n="8" /> <p>— Ето, устала сам, одговараше она, дижући се лагано и гур |
у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, д |
је умео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас |
ља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, |
ла града.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио т |
та је?{S} Шта је? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.< |
бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којадин, ето примера, који ми хришћани не уме |
посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме |
шље помоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драгош, једноме старијем човеку, шта сад, |
у, икога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слободно смеш казати.{S} Па ево мен |
ну говорити.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> |
на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— А |
јадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто б |
удија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p> |
лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још |
се свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам |
да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми |
де ради, тако благо поступало.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправд |
о ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога толико колико на његове догл |
анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се меша |
{S} Једнако нас <pb n="67" /> коре, што жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, |
ином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи с |
ревносних служитеља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и н |
их ја желела да се хришћанство нема шта жалити на велике султане Турског Царства.</p> <p>— Ја м |
у запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} Поносници, како су се |
мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жа |
и као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> <p> |
реди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно |
тво, одговори калуђер, то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајеви д |
д је практика свагда показала да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо |
м ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложнији, много истрајнији и много дослед |
аза на Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћанство данас нема снаге, којом се може одуп |
отпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочек |
уше деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице био |
зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна |
е Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара се уста |
шким губитцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу жи |
S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у Ко |
у том погледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на с |
ин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, |
} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а са |
е треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркву и |
е.</p> <p>Пошто се Драгош с родољубивим жаром живо интересовао за све што се тицало политике, п |
реба кући, ступице, сланике, столичице, жбаниће и остале ствари били су довукли по читава кола |
ла учинила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружице.</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца |
} Онда се иза зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљино лице, обасуто сунчевим зракама, вид |
ореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже?</p> <p>— Не п |
тале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладовини седела златокоса Миља, пре |
ога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немило |
и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, го |
и нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упи |
ти и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста нова |
и између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или простак.{S} С |
се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се о |
тајали пред две ватре гледајући како се железна секирица и каменарско повелико длето црвене и к |
енела једна секирица и једно каменарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која |
проговори даље манастирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и ва |
рвоме је судија одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вад |
еним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га судски пристав и |
е лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на велике султ |
аспитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ва |
им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се |
спрема нека велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Гра |
фије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не поч |
</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја |
сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о |
женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би |
али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје ру |
воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје |
е и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек б |
јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се самоме султану и предати му поздрав |
ало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите. |
и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште политике и скорашње |
арству.</p> <p>— Царице мајко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је дос |
ве у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није унапред познато где ће га и кад |
о је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и доб |
установила женски манастир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у |
а знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} |
ре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је вид |
писао приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српског народа |
ужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оно |
лтан Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи |
а свагда верног слугу.{S} Буди милостив жељама и потребама његовим и земаља његових.</p> <p>Кне |
ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га |
ме променило, настави Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене |
ја надања, нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> |
раго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта м |
наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет и |
аричини приспели да објаве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се пом |
шеснаест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољс |
адовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превисоко |
ала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у златним конд |
је било дупком пуно народа из околине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} П |
било онима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где с |
рица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да |
ра своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хришћанског служења Богу, |
ти.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Ма |
ндарске одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, која <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега |
нуше у једну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S |
лио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Ст |
Царица Мара, деспотица Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Г |
и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви |
ркву није нимало интересовао.{S} Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облаче |
оложењима.{S} Њему дође на памет његова жена Круна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; |
е.</p> <p>— Јао мени несрећници, закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде |
ако би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити |
а врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дому и о |
исао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, а |
тив Турака.{S} Паде му на памет како ће жена његова примити глас о његовој промени вере.</p> <p |
знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одговори она.{S} Не треба |
есеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је би |
помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жен |
ече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија |
ења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да прима |
еко од одморника.</p> <pb n="167" /> <p>Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се жив |
врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева и једна јој служавка дотрчаше с друге с |
скрушено.{S} С њеним двема дворкињама, женама старијим, говорила је српски, јер их је била из |
уде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb n="107" /> кућу уредила и пр |
миш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.</p> <p>— Д |
це и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци го |
прекрилили авлију, разговарајући се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око гос |
ти.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задо |
воришту, под главним заповестима његове жене, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свек |
н од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта |
ичу о славном тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александрове м |
г, складног стаса, у расцветаној лепоти жене која је, у пуној уздржљивости, претурила своју три |
род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогатијих породица у Србиј |
ослова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно време звала власте |
литику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот Лаз |
астеоској кући, као што је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или унучади.</p> <p>Нарочит |
есрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то.{S} Св |
могло погађати хоће ли се просидба или женидба његова свршити срећно или несрећно.{S} Тада се |
и поред оца мусломана.{S} Питање његове женидбе, његова љубав према Стаменији добили су најнепо |
. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Шана примају |
А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а ја се н |
асти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој Роксандом, ћерком Даријевом, и о |
био давно претурио двадесету годину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистра |
о добро мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења н |
ени, нису га могли одвратити да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и славу свој |
ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет до |
и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му пост |
ашу кућу Стаменија, свршено је са мојом женидбом, одговори Којадин суморно али веома одрешито.< |
у децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb n="119" /> и удају, када би томе време дошл |
ише ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијом.{S} Царица Мара, чим се н |
ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{ |
трат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак |
причамо, девојке су се удавале и момци женили не толико по свом властитом избору колико по изб |
памти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни т |
и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се |
опусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На |
да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће породице, <pb n="121" /> да себи стече п |
ја се током времена начини међу мужем и женом као међу једноставном моралном целином, већ се по |
у му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска управа у манастиру није годила домаћинским посло |
, таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био |
n="225" /> <p>Кад се и то посвршавало, женскадија с момцима навали да изврши послужење.{S} Гос |
душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито женскадија.{S} Полазило се у рат са злим слутњама.{S} Т |
ну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодличније од људи заповедио је да |
ружје Ана, света Анастасија, установила женски манастир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен |
Немање, прадеда нашега, свети Никола, и женски — света Богородица, у којој је Немањино подружје |
сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако стари. </p> </div> <div type="chapter" xml |
донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при средини улице.</p> <p> |
заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се предаду његовим војним стареши |
на и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све што има.{S} Султан Мехме |
иних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила.{S} Пад |
било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које је она, за своју службу нарочито о |
а само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Стаменија као д |
деновића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Кр |
ва.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно |
је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаш |
које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{S} Инач |
ачинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} От |
димке, одузео нам заједно с овогодишњом жетвом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли то воћњак неда |
се од ње крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише |
и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба |
да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече султан |
га, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову оданост, његову захвалност, његову |
ам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра ж |
а.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је о |
ско име, остаће света вера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, наро |
нда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле кој |
и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, којо |
омињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад пра |
ој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман д |
на пречац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да наре |
беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља |
идео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Цариград да помогну турском султану ос |
, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> <p>Управника имања и рудника из Тре |
га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак српских помоћних трупа з |
Гвозденовић.{S} Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са спок |
одобравања?</p> <p>— Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до посл |
еника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p |
села, празне тргове, празна насеља, без живе душе.{S} Изгледала су <pb n="230" /> чудно та села |
Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита трговац.</p> <p>— Живи су нам оста |
то лаје по напуштеним просторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђ |
ишта није марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом распоређују.{S} С тога |
рему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука манаст |
било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије него данас и мање су осетљива |
мо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад ни |
царичина, викаше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Ј |
оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата.</p> |
пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} |
га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатиј |
хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Ц |
прам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника |
ла у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради |
о као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беш |
еличић Јанко Плетикосић, који је стално живео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге стране |
ога света разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога јутра за брашно, з |
Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, деспот |
турским султаном у слози и у покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехмед.</p> <p> |
о с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на такву слу |
остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, |
живе родитеље? упита трговац.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропс |
осову, 1448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се ч |
је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пу |
високо ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га |
ије могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове женид |
закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оц |
арица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како |
тићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастир |
ост: <pb n="226" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или нећ |
еленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном раскрсницом сеоско стадо и пре |
дим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p> |
а.{S} С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали верне на молитву.{S} Нови су се г |
и госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти царство.{S} Оне |
сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, али је увек много распитивао о књигама, и |
својој праотачкој вери, одговори царица живље, али он чува верност своме господару.{S} После он |
у.{S} При свеколикој смерности царичина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесн |
толичке хришћане узбудило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; и |
/p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у он |
енијом који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, они при |
ођа Плетикосићка, обе одличне домаћице, живо су се интересовале за ове ствари, а биле су испуње |
/p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крст |
о бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима покорава, да њихове нар |
мљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Т |
<p>Пошто се Драгош с родољубивим жаром живо интересовао за све што се тицало политике, пође на |
ојска.{S} Топличка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одређен |
на све стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносил |
Милојко због његових прича о путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда |
живао је милост Божју и опште поштовање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, благослови |
лога свога дугог века, једино саветом и живом речју, служио правди и истини и штитио слабога и |
ање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се не да ни истр |
} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb n="156" /> ногаре |
о спојено с овим књижевним, у ком су се живописале иконе, или оно што треба живописом израдити |
се живописале иконе, или оно што треба живописом израдити у књигама.{S} У манастиру Светог Ник |
и да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави с |
S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јована |
Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу монасима живописцима, и огледао је и да р |
ру се окушавао у живопису међу монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећ |
ева, с оном његовом црном косом, с оним живосним очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским |
еници у Београду видели су по необичној живости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} |
т сам, овом приликом, читао <title><hi> Живот цара Александра Македонца. </hi></title></p> <pb |
о попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" / |
показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошлости, увек занимљив, представља |
збегове и распоредили све што треба за живот у збеговима.</p> <p>Још је требало о свему извест |
.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити кад |
Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настан |
и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца Калис |
преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му оста |
у, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p> |
На њу трошити не мора!{S} За господски живот доста му је што му султан оставља.</p> <p>— А зна |
> <p>— Каже да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> <pb n="128" /> <p>— Немој ти то ве |
де једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Мак |
е на његову рану младост утицао црквени живот манастира Студенице.{S} Ту је био примљен међу ма |
у облику приповетке, којим се и модерни живот представља.{S} Писац, наравно, не мисли да су доб |
оде на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније б |
и се, а у слову истине је једино вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо |
</p> <pb n="14" /> <p>— Зашто ти се тај живот толико свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато што су |
н према дужностима вере, волео је бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајке на д |
астир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина |
о да се та <pb n="120" /> дружба за цео живот изложи случајностима, где би се он везао с девојк |
ени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспо |
е ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јут |
— Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с н |
ислећи једнако о мутним изгледима свога живота и своје младости, с којима су се, на длаку, слаг |
даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Такав човек био је најбољи кандидат за влади |
се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, зад |
илатији; главно је да поточић народнога живота и народне мисије непрестано струји и никад не за |
ије много прошло а да је спомен старога живота и старих предања најрадије приањао око старијих |
<p>— А мене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко осећати се |
у ту последњи дани самосталног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се госп |
це, и онога тихог, поузданог породичног живота, с којим је био срастао, на који се био тако нав |
његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истина као пламичак који ће се ускоро опет угас |
самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Бо |
молитви и доброчинству проведем остатак живота као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> < |
или архимандрит био господар свему осим живота, којим је располагао врховни државни господар.{S |
утицаја имала околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} При свеколикој смерности царич |
ме доста променила свој дотадашњи начин живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, |
цу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српског народа у средњем веку у што свестранијем |
{S} Али сам ја претурио педесету годину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто |
ован, по своме чисто испосничком начину живота.{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде оста |
оданих, ревносних служитеља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, б |
и, која су преведена била на словенски, животи Стефана Немање и Светога Саве, Родослов и Царост |
ихових господара, онако исто као домаћа животиња, волови, краве или овце.</p> <pb n="54" /> <p> |
савршене водештошу отложив, не отречет животноје вежуштому...{S} Последујет водештому јакоже х |
к стрепио, јербо је он био целим својим животом и понашањем оличена верност и правило.</p> <p>Д |
је су с несталним и немирним политичким животом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су |
се показују једнаке с данашњим народним животом, писац има разлога да мисли да су такве исте мо |
ду.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није он толи |
алистрат могао да се привикне дворскоме животу.{S} Једва се измолио у деспота Стефана да га пус |
би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, ко |
јења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се д |
вреву и покрет према тихоме једноликом животу сеоске куће малога властелина.{S} Природно чедо |
вој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Калистрате!</p> < |
ма пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао одржати против |
ио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{ |
и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити |
Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама излишно; |
.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехо |
ске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или |
а и зарила се у најдубље <pb n="203" /> жилице срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једин |
деновић се силно поколебао.{S} Најдубље жилице праотачке вере затреперише у њему.{S} Мало је тр |
деновић држао своју војну спрему, много жита за случај опсаде, сланине, сухога меса и других ст |
сма оба завета, и апокрифна светитељска житија читао је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је |
дба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунити житом, све магацине одређени |
је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за раз |
реме.{S} Све житнице је ваљало напунити житом, све магацине одређеним потребама.{S} Млинове гра |
свети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљ |
н братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него што се могло споља опази |
Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, он |
је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану |
онеке мање градиће узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{ |
се са свим тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима велик |
новић и Драгош Плетикосић слушали су са жудном радозналошћу богате поуке Калистратове о господи |
нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе |
<pb n="294" /> Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче увлачити реч по реч |
био стегоноша, <pb n="39" /> властелин жупе Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти који је во |
деновић!{S} Амо наш властелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да т |
из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, |
д собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и прос |
<pb n="137" /> властелина Гвозденовића, жупскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> |
Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки усплахирени |
и!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да |
х грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" /> једни да донесу столове, на које ћ |
ше Гвозденовић, очевидно незадовољан, и жураше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди што |
обне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи б |
коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се оп |
ископу и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвоздено |
т, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас рекли |
и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, макар да је деспот |
чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек |
се на ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали закуску.{S} Старешина лова, Јанко Плет |
шњама, вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последњ |
засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— Па дост |
на Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Пр |
а дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да |
е властелинове куће, као што често има, за одседање, за стан властеоског надзорника и за смешта |
адин Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити сељацима хајкачима, ло |
у Морави не далеко од града Копријана, за превелике услуге, учињене Србији и дому деспотову.</ |
и на њеном женском особљу, које је она, за своју службу нарочито одбирала из меропашких и из от |
р и гледали домаћинство оца Калистрата, за које су још мало интереса имали.{S} Њима је ова дома |
, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата |
учју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} |
арање свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и |
деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, нарочито за св |
рици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n="31" /> благо и умиљато лице.{S} Мил |
е дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Десп |
и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, нарочито за све турске насил |
дства.{S} Најпре је било надстрељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста |
е куће, као што често има, за одседање, за стан властеоског надзорника и за смештај десетка и о |
га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили |
ђу интересима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда кој |
рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, нарочито за све турске насилнике или изда |
пода су распоређивала, што је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића д |
ем.{S} Што су хришћани несложни, слаби, за војевање неумешни, у религиозном фанатизму занесени? |
Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султан |
рага султанко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан |
свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и према онима који би шт |
као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и к |
тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар т |
Круном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да ј |
владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици оца |
"195" /> православних хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} |
рамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат |
ао!{S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за власте |
аматник стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да г |
глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало прол |
ужан помагати своме великом властелину, за оне нарочито које су биле хитне природе, као што је |
недикта, <pb n="76" /> свога старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</ |
се када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даров |
ивала, што је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикоси |
итомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге гост |
д људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се предаду његовим војним |
у, говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелино |
ближим околним кућицама. <pb n="87" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им |
ељенски патријарх, против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то |
ту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господски живот доста му је што му султан оставља.</ |
њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није |
о дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бо |
мед, који ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за |
се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу с |
ан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица М |
оје би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140" /> да је не |
ког патријарха, столица православља.{S} За патријарха се у први мах није знало ништа, а говорил |
ном хаљином, постављеном зибелинима.{S} За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То ј |
шене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновника, упућених да |
говоре, већ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очим |
ћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очисти |
ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <p |
ије знао шта је то родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то ни |
стражари.{S} Он им прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и ње |
роко, ово средство необично помогне.{S} За кратко време турски опсадници огрезоше у пламеном мо |
} Остаће му само његово лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} |
егове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спреме и засеку, так |
"273" /> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се |
стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од стражарски |
пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порт |
мо да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је |
акедонске војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Д |
него што би градови били затворени.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да |
ога оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико са |
турском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави изађе наредба да се |
ки владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенство, калуђери из око |
<p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чу |
ако на красним коњима јашу планином.{S} За њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица мома |
е тако млад човек тога посла примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, гото |
нку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога брака догађало се да га |
{S} За остало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада подизао вику, нити их изиски |
баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или манастирским ст |
и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n= |
ћ први појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин при |
гу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе |
е брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба светој вери и цркв |
купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито место, а остало које |
ирота, изађоше те поздравише царицу.{S} За њима приступише Турци, који су, управо, и сами били |
ти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко к |
итрчаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, ов |
енија се засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p> |
личило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиротски владика и свештенство заједно са старе |
а.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дуж |
су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу пред |
Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{ |
лила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама нареди |
, у којима је било увек свега што треба за преписивање: хартије, калема, ножића за зарезивање, |
!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb n="156" /> ног |
али збегове и распоредили све што треба за живот у збеговима.</p> <p>Још је требало о свему изв |
своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у |
олеће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубров |
S} Зашто да се та <pb n="120" /> дружба за цео живот изложи случајностима, где би се он везао с |
сак се извозио као скупа трговачка роба за иностранство.{S} Нарочитим робињама била је дужност |
ла или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну |
а.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћ |
век трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из |
звршењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том с |
аш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се силно п |
да, који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи |
ћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела |
д нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанк |
тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив народ |
људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви миро |
м црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима |
дина на његовом путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми |
итаву <pb n="74" /> софру разних понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучи |
троногих ниских столица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа |
ма.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари |
p> <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она земља |
лики властелин по обичајима онога краја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, |
и у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанск |
то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и њега да све чешће на то ми |
н је уверен да је та форма најподеснија за показани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да |
воју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb n="119" /> и удају, када би томе време д |
адесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једн |
рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Деспот наређиваше млађима да одм |
{S} Два најглавнија и највештија човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и |
да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, властеличи |
вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} |
ед соколова, у Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је |
ожићу 1413 године, царица Мара се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја |
Плетикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност свога брата према Стаменији Плетикосићевој |
дахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу п |
много година по том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, отку |
о.{S} Ако је властелинова њива приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Б |
тије него данас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} Момци су трчали да свако јутро |
ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро с |
рам ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се |
ије, калема, ножића за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки ха |
рота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{S} По том је наредила да се у |
еђе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео ње |
а, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нар |
ане луле и калаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покал |
одио један сто с мастионицом и калемима за писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем ве |
ане су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> < |
високо ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство |
урске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, |
ина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено једно теле |
је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је са |
којих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и |
бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола |
Душанову нејасно је била означена казна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот |
е је такође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су |
а још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда са |
показао.{S} Али је политика неприступна за захвалност и за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је |
огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.</p> <p>У Законику Душанову нејасно је била |
> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим, којега су полу мртва носили у Софију |
ја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подручја који су пијанчили или лењств |
ео или слушао!{S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старањ |
а поизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај |
> <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за овогодишњу летину и за друге домаћинске ствари.{S} Д |
ић држао своју војну спрему, много жита за случај опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, |
ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момк |
за преписивање: хартије, калема, ножића за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је б |
биле оставе, подруми за вино, коњушница за најодабраније коње, кухиња и простори за млађе.{S} Н |
је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао |
гњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> |
ле терати, одређени као поклон султанов за деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с к |
елин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима ка |
неколико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног |
вати на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теб |
коња и стајао спреман чекајући свој ред за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом |
трат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао |
стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за шербет, налик на путир.{S} Покрај тога места, на ком |
те, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} Пошто су беспо |
.{S} У товарима је било сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше кап |
.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалос |
ла да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Костантина и погинулих у том боју хр |
вала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко! |
вић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам м |
да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили. |
ими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? промуца она, погледав га погледом који |
вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се један по један |
да се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагиња |
Рајске лествице </hi></title>, која је за њ преписивана. <hi> Прост инок скот словесан </hi>, |
се нагло диже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну пот |
било његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достојанс |
жанском милошћу напојена поука текла је за свакога под једнако као извор чисте планинске воде у |
почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било п |
шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осе |
алиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S |
да га извести о томе догађају, који је за Србију имао замашних последица.</p> <p>Тога ради је |
требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао пр |
, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се на |
западних крајева другу војску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци |
).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p |
скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори из топова највећу |
ниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гл |
да високо ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји |
је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила оби |
ити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивши така |
у Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црно |
купља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се над |
p>— Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ толико г |
личне домаћице, живо су се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем |
о софе с узглавницима, које су се могле за час лепо наместити простиркама и украсима, који су у |
пот би одредио некога од своје властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве з |
о.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми |
е.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на |
p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путник запита друге, и посл |
По том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно с |
отпунце.{S} И све су заповести извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденов |
многе су штете почињене, многе тековине за права Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испроп |
ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљив |
о Србије и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p |
деспоту.{S} Посланици су носили поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су с |
скупи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе стр |
средњега века звало хватање и затварање за дуг. </note> <note xml:id="SRP19130_N5"> У оно време |
б, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутр |
али они који су још памтили старо стање за хришћанске власти.{S} То стање је остајало све даље |
би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни о |
е обистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да |
султан од деспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, |
на оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут |
Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с |
авде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се језик српски говорио, док |
му и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила сухарцима, које би сама |
огртачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интересовао.{S} Његова жена, влади |
стела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Ал |
вцима.{S} Требало је и тамо спремати се за турски напад <pb n="196" /> и оправљати град.{S} Дес |
а ти је стало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло би |
ом путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана ох |
рок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла је |
ику.{S} И облик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облик |
о велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p |
лавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто |
дмах начинио зборно место и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати |
могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао свој |
астуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му |
з Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при ср |
ула по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кућ |
је имао <pb n="176" /> ником ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се |
м си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одгова |
бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајал |
} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић опет повика на с |
ео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прили |
у европске властеле за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли |
едање, за стан властеоског надзорника и за смештај десетка и осталога којечега што је припадало |
то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници њего |
да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди |
ично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у намери да се српски деспотски |
вој трпезарији само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли |
, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици оца Калистрата Којади |
у.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{S} Само не може бити сва |
истрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаће двад |
има за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи |
у изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарс |
е.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа сам |
а на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} |
Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед извр |
ну богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним везама с родитељс |
е спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах |
мрс; посебно старање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало нареди |
вато, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина |
једанпут за правим пророком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} |
д, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицам |
које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњац |
спољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онда |
и је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при средини улице |
номе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није по |
у приповетке износи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које се показују једнаке с данашњ |
је политика неприступна за захвалност и за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је главно интерес. |
згубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то пр |
ћевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Празан простор |
по обичајима онога краја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, колико их је б |
е оца Калистрата за овогодишњу летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше о |
де да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето по |
ено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су ка |
и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{S} Са |
сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> < |
н је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен препис, те ј |
се предати султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у он |
обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге дес |
е год оданих, ревносних служитеља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цр |
а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изабрали збегове и распоредили све што тр |
хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још д |
е да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо |
pb n="81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можем |
има шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна цариц |
енијом и најбогатијом породицом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће при |
поља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показ |
кало и прескакало, каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у којих је младост |
тику и да смо народне интересе потурили за љубав личних рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје |
верена — никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу |
само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан |
} У њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница за најодабраније коње, кухиња и прос |
много марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичну наклоност свога сина, макар да није и |
, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку |
о утврдити другојачије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Божи |
казна сажизања није се употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије |
није имао никаква стварног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да |
а деспотска породица нема више снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени |
родичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у |
а није се могло утврдити другојачије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се |
тећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у рук |
ости.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у пол |
чно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда, н |
мира и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да с |
а и његове заслуге, није много марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичну наклоност сво |
а свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb n= |
анађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју пр |
м потребама, неверницима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би |
ква стварног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од |
ами смо слаби; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је проп |
зденовић и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеос |
е, њега ради, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-бе |
ари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спа |
возденовић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше |
а памет његова жена Круна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; њено свагдашње нерасполож |
а најодабраније коње, кухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан влас |
о је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многоброј |
и Гвозденовићеви гости нису могли стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су б |
је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова го |
еспотице, смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наши |
ако се и други све више стану поводити за примером <pb n="247" /> мога оца, као што се већ опа |
Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну дворбу манастиру и мен |
S} Па тога треба <pb n="162" /> казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако |
ј мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти зн |
умео тим се случајем потпуно користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силно |
>Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, п |
м и затварам, викаше један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај кој |
ер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога ради |
а и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зел |
ко распитивао за збегове, па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје цар |
м и Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, |
ину и при мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично |
агаше се залогајима које је други момак за оним на послужавнику носио.</p> <pb n="235" /> <p>— |
S} Кад сутра каравански капетан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња и ста |
ти град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p>— То је лепо.</p> |
о ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш може знати |
уб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> <pb n="91" /> <p>Он уздахну, јер се п |
све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би |
кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди |
пропаст народа свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете н |
Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске |
Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарс |
/p> <p>— Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити |
се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би |
уцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се султан попео на престоно место, по |
овину старих својих земаља, с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама |
осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у жив |
е се употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, бра |
и нису смели хранити се храном спремном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За |
оложаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића |
а тројица у току неколико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султа |
Београду ваљало је увек држати слободан за султана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио |
> <p>— Султанијо!{S} Ја сам ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоруче |
рај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан |
о село, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p> <p>— Срећа моја, ин |
Васиљевић, из царичине околине, одређен за личну службу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Том |
ење 1455 у Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна |
Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме |
пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највиш |
иком нудио митром владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времен |
мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође |
а манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рек |
</p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава |
кве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између св |
спођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда сво |
јицу за разне потребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце.{S} Понегде су ст |
и се своме властелину новцем откупљивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му пла |
ад, султан Мехмед је једнако распитивао за збегове, па разабравши за понеке, хватао их је и одв |
ош с родољубивим жаром живо интересовао за све што се тицало политике, пође на поље више града, |
има који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрсне робе за |
че Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и за |
при камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је веома |
ли од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога вели |
оду да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} |
нику.{S} С тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се н |
турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Турчина и турског војник |
с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту вој |
лагаше сваки политички и војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без |
и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као сваг |
е слова подарена, онај је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у |
неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} Он је ув |
лин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову ст |
се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Богородице чекао је деспота и царицу |
је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге |
} Такав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао |
ажење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске удружи с ка |
е, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Могу, заш |
српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S} Топличка војска |
обрт.{S} Гвозденовић никако није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панк |
збиљан човек, отац Калистрат није марио за забавну књижевност, у којој је било пуно приповедака |
на нежнија природа.{S} Није много марио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у размат |
мање више равнодушан, није нимало марио за западњаке, који су му њиховим биготизмом и великом о |
је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима к |
S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чин |
ужје, заиста се оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомилом, која је била све већа што се в |
е имала само ћерку, удату онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била |
на сама одмах наређиваше што је требало за дочек гостију, њихових пратилаца и турске војске кој |
.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </div> <div type="chapter" |
заборавио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитиван и комбинатор, хл |
мениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо друговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{ |
народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истина као што нас данас о |
пића и јестива.{S} Манастиру се плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, и манастирс |
ки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад с |
да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружј |
меру.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богород |
у причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша |
г старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у својим мислима, њем |
станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за |
акав отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је |
оказани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он |
{S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да |
нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи |
и меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вир |
жена у малој игумановој трпезарији само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} |
вљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После његове смрти — никад више.{S} |
ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опет Ибр |
и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом |
дио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра и прекос |
нако нас <pb n="67" /> коре, што жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је |
шта.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити |
само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећутати.</p> < |
је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладил |
а, па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа |
же, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Ја |
е видело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и но |
сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друг |
оји је, у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора ра |
На једном крају дворане беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, б |
у срцима народним него што је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту света |
давина у Турској не обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према тој коб |
дчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радовао се |
турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и пра |
ом престолу.{S} Један од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у г |
ке, за варалице, за насилнике, нарочито за све турске насилнике или издајнике, противнике вере. |
друге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Беог |
што треба њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окр |
и наместе људи које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p |
ића било је <hi> потециште </hi>, место за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци и |
едној лепој ливади беше остављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати |
оговарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Крун |
це, и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ в |
свом властелину плаћали погођени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој зем |
ка је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за |
е одмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје, полу напит, једва се пробуди и |
поуклањала испред султана Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити против Турака.</p> < |
барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слат |
о за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и П |
и.{S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојављење 1455 у Будим, који је после одгођен за д |
Кроз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, |
о све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност развијаше се у дубљину, и интересоваху га |
{S} Такав човек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан |
па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсц |
анских држава, који би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруара 1455).{S} Изађе на чисто само |
авите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви |
от смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са западом те да види |
могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се |
с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У |
оњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколо |
у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотеривала у г |
младожењини су родитељи искали девојку за свога младића.{S} Стаменијин разговор показивао би к |
ао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> <pb n="91" /> |
длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>И |
и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то најискренија.{S} Али није то доста према мени сам |
астира, и нарочито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино разонођење које је ота |
о, јер су они своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могли носити само лети, по бољем в |
асну домовину, најлепшу земљу, створену за ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце |
, него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске |
ше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} |
Калистрата, манастирска братија изберу за игумана сина Гвозденовићева, монаха Калистрата, и ак |
еће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том прилик |
у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче одређене три ћелије, у којима је |
Тако научене ловачке птице продаване су за скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке |
е је било надстрељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз б |
кога без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна |
то су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду др |
ан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у |
кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, |
цу Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога на |
еновић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавито његове гус |
карник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају или наслон за стоку, краве, тел |
нило после изласка Којадинова.{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не много |
ица <pb n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око моста п |
и његовим <pb n="37" /> друговима одмах за тим.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с камилама и |
<pb n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p> <milesto |
виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ м |
волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да |
радио земљу, било их је свуда одређених за послове другога реда.{S} Уљари или пчелари имали су |
мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Бо |
је моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић опет п |
бе под командом Гвозденовића, он је још за неке работе био дужан помагати своме великом властел |
?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци облада |
, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— А з |
ој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке к |
никад, никад — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим поштовањем поздрави царицу, к |
ио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и њего |
ојадинове.</p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису били у стању да раз |
у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би |
ли храниоци свеколикога људског делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над |
то звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал |
бивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде шт |
ријатељима уз пиће.{S} При једној такој забави султан на пречац занемогне.{S} Донесу га једва ж |
а Београд од 1456 зауставио је процес и забавио султана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђур |
"42" /> народ се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек |
палу, који је био као говече, такође је забављала наше читаоце и опомињала их како су тада већ |
ити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="209" /> својим цвећем, бирајући с клуп |
е и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је |
о је одликовање којим се није смео свак забављати.{S} Само су господа и властела могла ловити с |
} Народа по селима било је још не мало, забављена о својим сеоским пословима.</p> <p>„Турци!{S} |
љан човек, отац Калистрат није марио за забавну књижевност, у којој је било пуно приповедака, м |
у.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богородичи |
и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној такој забав |
тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог властелина Гвозде |
најпре прођу мало по народу и погледају забаву народну.{S} Они ударише поред наше дружине која |
“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и забаченим планинским селима ништа нису знали, на једанп |
S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било војничкога срца д |
, кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они не пом |
деновића вила се бела турска перјаница, забодена у скупоцену свилену чалму.{S} На њему беше ску |
брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и те |
а скрама незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и светитељи народни.{ |
ехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, не заборави трпљивост, не заборави благост према вери хриш |
хмеде, синко, не заборави трпљивост, не заборави благост према вери хришћанској онда кад султан |
љан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо |
} Прими их милостиво <pb n="36" /> и не заборави твога свагда верног слугу.{S} Буди милостив же |
одићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та ис |
то се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћане у Цариграду.</p> <p>— Како?</p> < |
те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p |
ирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирск |
ко радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога в |
тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{ |
е поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу заборавити твоје савете, твоје материнске поуке.{S} Нис |
и стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} |
ком то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само п |
убе калуђеричке хаљине, у којима се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке напунила.{S} Гла |
тика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султанској милости; он увек |
она ни у султанским дворима никад није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много |
и за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу заборавити твоје савете, твоје материн |
кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша |
ини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па |
олити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{ |
сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људ |
} У последње време царица је била веома забринута, те тога ради није више мислила ни на какву з |
>Оптуженици су са засуканим рукама, али забринути стајали пред две ватре гледајући како се желе |
.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свак |
ој ствари игра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас у |
подару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" /> у р |
време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако више помирити не м |
од Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али многи у нас мис |
?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, заварани пропагандом католичком и угарском, али сам уве |
у и неоскврњену као што је и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дренопољског двора, |
озорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине у будућности врши се даљ |
ифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна светитељска житија читао је у сласт |
Сав исторички део Светога Писма старога завета, књиге о царевима и о јеврејској историји знао ј |
ади сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упи |
, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православну веру и њ |
{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он п |
из образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати његов |
оре села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једним одељењем уда |
во, одговориће на то отац Калистрат.{S} Зависи од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити про |
роја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сиби |
њихове тврдоће, послушности и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благосл |
га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник |
риво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неп |
е куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да |
било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда љ |
у да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају Србијом.</p> <p>— Може то бити попуштењем Бож |
еме да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као знак ове вел |
има сам самцит, онако како је и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малаксалост.{S} Ка |
није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво предосећање да су ту после |
уби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очински пољуби у чело |
отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па оп |
ега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врс |
опље натакнута.{S} Кад је надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци |
е, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођ |
што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с кнез |
њао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се |
лостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га дру |
пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком најпре из једне <pb n="69" /> па онда из |
е очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb n="2 |
да озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен по |
истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неисказане.{S} Све једнако народ одмећу, буне и |
бњацима насељавани су рибари, којима је задатак био, место сваке друге работе, да се брину о па |
елари имали су место сваке друге работе задатак да се старају о производњи меда и воска, које ј |
да је та форма најподеснија за показани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукуј |
е, и <hi> соколари </hi>, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} И са |
а Лазара.{S} Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско место ср |
ропи нису десили како би спрам великога задатка требало.{S} Енглеска и Француска су биле још у |
докле се није онесвестио.{S} Непријатан задах згорелих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и |
наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шал |
ка и Француска су биле још у међусобним задевицама и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био |
дио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо другоја |
верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадије заустављале на Дра |
ите које је била поизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај д |
јатељима, најбоље умела разговарати се, задиркивати и шале правити?.{S} Чиме се сад тако наједа |
пело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и к |
<p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што се ти |
испред Којадинова зеленка, несташно га задиркујући.</p> <p>— Па добро, хајде проговори, рече Д |
>— Лепу цуру, одговори Драгош, очевидно задиркујући га, нељубљену, румену, плавооку.</p> <p>— Х |
p>На једанпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше обл |
њу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем задобијати боља будућност, ја бих најволео да будем поб |
што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску |
не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред с |
спотове и предао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и поклонима, али као да не сме ни |
он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољу дру |
о?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{ |
адовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни шт |
је пристајао.{S} Али опет нико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше властеличић П |
околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш колик |
а имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика |
ок ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања султана Мурата и да помо |
а се велики пријатељи читања нису могли задовољити ни у једном манастиру, него су морали управо |
n="33" /> <p>Царица Мара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони султану.</p> <p>— Превисок |
воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив |
} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти игумана Калистрата, радујући |
.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто су разгледали мно |
> <p>— Хвала, господару!{S} Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећ |
овољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пред собом положај к |
и смо се здраво, одговараше младић, али задовољни нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућин |
из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво, одговараше м |
или задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни и |
био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољни!{S} Веруј |
те пред собом положај којим можете бити задовољни.{S} Али ја сам незадовољан што западни хришћа |
јке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред куће како се лов креће кроз широм отво |
у онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанкама, у лову, и у разни |
омовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољства сусретао деспотску породицу.{S} Царица Мара |
езаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша добротворк |
аћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту је царица ступала на српск |
вириваше, у тону којим га је изговорио, задовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној |
виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Ми |
својој руци сва душевна расположења, и задовољство и љутину, он је показивао од свега само оно |
да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством читао.{S} Калистрат је грчки знао врло доб |
ече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао |
е бити, последњи пут сад наслађава овим задовољством, превртањем новога новца у рукама.</p> <p> |
који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалек |
а само гледаше свога изабраника с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше |
Сви су. после пошли кућама с необичним задовољством.{S} Само је Драгош као редар манастирски о |
отов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му по |
р к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће |
шљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Између турских и |
и, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> |
хове синове и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња он им показиваше ма |
атио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са границе био му је донео глас |
м родитељима.{S} Али се у Пироту морала задржати.{S} Градић пиротски са својим кулама био је у |
ата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} |
е Драгош остао код њега, <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином |
није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите за |
пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километара од Беле |
садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилу |
од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би |
естаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу |
дазивала.{S} Манастир Свете Богородице, задужбина Стефана Немање, био је осиромашио.{S} Догодил |
обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Стефана Немање, прадеда нашега, свети Никола, |
"3" /> <div type="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 149.</p> <p>СТОЈАН НОВАКОВИЋ</p |
р Светог Николе у Белој Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе своме постригу, манастиру |
други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још не б |
ађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како обично раде западни хришћа |
По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Костантина и погинул |
е добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb n="224" /> с |
S} Камо памет, камо рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— Господару, ти паметно говориш, али шт |
те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољ |
— Срби су пропали, рече отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио проро |
д медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи.</p> <p>— Честити беже, упашће у реч Гвозд |
стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен сто с |
Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом тачношћу.{S} |
се високи путници примичу од Прокупља, зазвонише звона и на манастиру Свете Богородице на ушћу |
/p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цр |
ше све што је радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаш |
и га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте се за |
од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, чест |
плашила султанових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан д |
се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале би смртоносне стреле чим би им се на домак при |
ане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњи |
{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме чисто испосничком начину живота |
Одмах поче разгледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у је |
помоћна војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје властеле за |
да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна |
} То је, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за |
квим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правде Божје.{ |
а се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомил |
ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено погледа |
а племића и сељака меропха.{S} Њему су, заиста, <pb n="92" /> по светоме писму, били једнаки св |
љи кандидат за владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком приликом нудио митром |
отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку десп |
оји су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом пр |
ховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Т |
екајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор и народу се пока |
p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>И |
тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете |
рао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се силно поколебао.{S} Најдубље |
пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну |
оносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, која се током времена нач |
болна после оних потреса на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се такође вукла ка |
ва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспо |
у, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором деспотових доход |
адин и Стаменија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она приро |
спота јужну половину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; |
ишћанима.{S} Хришћани и мусломани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала |
жури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новос |
епом месту, близу Неродимке, одузео нам заједно с овогодишњом жетвом властелин Радосав.</p> <p> |
једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, дев |
Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обоји |
за њима пиротски владика и свештенство заједно са старешинама града Пирота, изађоше те поздрав |
ижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно проведених часова?{S} Време јури и одмиче, и с |
аш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио као да |
, нису раставили; остали смо непрестано заједно.{S} Ах, купите нас, добри човече!</p> <p>Тргова |
одина.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте |
да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедеревом.{S} Оставља деспоту Кучево, Брани |
се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на дво |
им ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манастирској порт |
урци!“ викале су непрестано оне гомиле, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усплахирене |
да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и п |
и наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.</p> <p>Која |
шта нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми |
номе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, ка |
који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине постеље у једно |
казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам |
е држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату после Сегединског Мира |
води.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој |
је био каравански капетан, Дубровчанин, заклет код дубровачке власти да караван чува, да сваки |
ле Сегединског Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бо |
едњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па |
Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S |
иљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мис |
ла.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим сунчаним местима, испод ви |
његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев |
S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскоро <pb n="165" /> по том стигоше манас |
руге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зеленим шипразима и красним плаветнилом небеск |
цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских удараца.{S} Њихова плодност |
> <p>Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, |
н пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то знач |
рца беше 30 августа <pb n="257" /> 1454 закључио општи савез са султаном Мехмедом, те нико друг |
де, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султ |
деспота пратио, да може у име деспотово закључити са султаном мир по захтевима које је султан у |
и.{S} Повелика халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или са |
дујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати не вест </foreign>.{S} Ти |
ните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Че |
о буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон царски, одговори Драгош набусито.{S} Устај, вежи |
а као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне обичаје.{S} Нарочито је учио људе |
у нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењат |
нека погрешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија само тиме што је |
м сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам т |
издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву |
е својој самовољи.{S} Узалуд су државни закони узимали у заштиту слободу насељеника и сељака, к |
аконици царева римских и цариградских и Законик цара Стефана Душана, као и Цароставник библијск |
и манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђер |
, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— ј |
их помоћних трупа за Цариград.</p> <p>У Законику Душанову нејасно је била означена казна за пал |
лов и Цароставник о српским владаоцима, Законици царева римских и цариградских и Законик цара С |
овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос пре |
Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресу |
е имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обележено место.{S} Као помамљен |
е!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким караваном од триста коња, к |
(гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе и ко |
ућемо те.</p> <p>— Јао мени несрећници, закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што м |
још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} |
д одморника.</p> <pb n="167" /> <p>Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот по |
т и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило |
возденовића, наједанпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа свој |
да се међу ловцима јутарње послужење и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непрестано разнос |
> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести <pb |
ки рогови.{S} Ловци су журно довршивали закуску.{S} Старешина лова, Јанко Плетикосић, наређиваш |
ваља.{S} Момци су непрестано разносили закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мо |
широких меснатих образа, носа великог, закучастог, браде округле, косе више смеђе, али у то вр |
едан по један преврташе наливене чаше и залагаше се залогајима које је други момак за оним на п |
ћа на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> оних с |
ад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео пустити <pb n="279" /> |
неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> |
се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграби грлицу и |
да се нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју |
вртовима око дворова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харем |
ања, свагда мучна и туробна, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неумољива игра |
ли сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне под небом |
н преврташе наливене чаше и залагаше се залогајима које је други момак за оним на послужавнику |
ли су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на сл |
ивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одуш |
а га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвоз |
ве мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, ниси пријатељица. |
о томе догађају, који је за Србију имао замашних последица.</p> <p>Тога ради је мисија кнеза Гв |
S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манастир и |
ио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, |
ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине у будућности |
деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље |
ле.{S} Утврђења су оправљали или новима замењивали, а на топовску ватру одговараху такође топов |
{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном |
<pb n="49" /> <p>— Султан Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе ње |
ултановим дворима у Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и воштаним свећама.{S} Пријатан звук |
у црквицу, упутивши се у своје дворане, замирисане миром силнога цвећа из султанских вртова.</p |
Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио?</p> <pb n="89" /> <p>— Шта мислим, одговори К |
и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> <p>Насељеници сељаци средњега века били |
Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те |
ти.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа зато |
ата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, готово плах, кр |
ић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син мало |
ећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена нежнија природа.{S} Није много марио за друшт |
урат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био обузет |
је о истом предмету.{S} И она изгледаше замишљена, и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаш |
а покрај ватре је на троножној столици замишљена седела Шана, мотрећи на неку погачицу, која ј |
ловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, замишљене, показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако |
је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да причека.{S} Међутим тога истога часа издаду с |
старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, преви |
одзив и признање, архимандрит Калистрат замоли епископа Венедикта, <pb n="76" /> свога старешин |
ш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— |
да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд |
ебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци к |
и на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само то |
био.{S} Преко коња је био превешен неки замотуљак.{S} То је била половина срне, део лова, одређ |
и како сам мислио.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казн |
копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и цвећем.</p> <p>— Миљо, ми |
аних људи.{S} Кад опусте манастири, кад замукну цркве и свештеници — Срби су пропали, рече отац |
не простре густа скрама незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и све |
з трга.{S} Мајстори су становали све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је би |
све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима ил |
ри једној такој забави султан на пречац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{ |
момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млад |
едмету.{S} И она изгледаше замишљена, и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљ |
евање неумешни, у религиозном фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати држа |
е много марио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у |
пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору обично Гвозденовић пос |
и потребама.{S} Не мање је наше читаоце занимао опис крајњих делова света, који је уплетен с Ал |
, да живот <pb n="6" /> прошлости, увек занимљив, представљају сувременицима у облику приповетк |
од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о коначно |
жице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу детињске радости; срце јој се ширило, јер јој ра |
из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S} И коњушница се налазила још једна на стран |
уке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним путевима преко преко планина докопа Софије |
у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију тих планов |
у их <pb n="191" /> обојицу били толико заокупили послови панађура, да нису имали кад ни о чем |
ји и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S |
а они би легали између товара и коња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра каравански капет |
пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, која је била ње |
Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу це |
.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска вл |
из Угарске и Рима, уопште с европскога запада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости |
он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се? |
веровати својим суседима са севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одговори султан, али ти опе |
непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, заварани |
саветовало са владаоцима и господарима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног н |
S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{ |
извештава о свему што се тицало северо-западне границе Турскога Царства.{S} Опширна образовано |
одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; они ће пустити Турчи |
сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не с |
адухати се и престати, како обично раде западни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти с |
адовољни.{S} Али ја сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето, не употребљују положај да |
н се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Европа |
т те војске деспот је скупљао из својих западних крајева другу војску, којој је за војводу одре |
Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинског Ј |
даривши <pb n="289" /> је новим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало и |
е више равнодушан, није нимало марио за западњаке, који су му њиховим биготизмом и великом одан |
и да се српски послови могу европском и западњачком помоћу исплести из тадашње тешке кризе.{S} |
пут за свагда бар он лично разрачуна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <p |
е могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и По |
дереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудника, ода |
начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и |
а Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону |
ао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на |
ислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гушит |
дише да се на насртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешт |
која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са те |
Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти на колена и потону у усрдну |
ери и народу.</p> <p>Гости опет искрено запеваше <hi> Многаја љета </hi>!</p> <p>— Бог те саслу |
Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{ |
и с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас |
и мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како |
да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној д |
за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће |
око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен с |
даље за овцама.</p> <p>Непознати путник запита друге, и после кратког времена стиже куд је наум |
о село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S |
вати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у |
је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> < |
а срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћа |
њиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним расправама прибегавало Суду Божјем н |
о нашег господара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јес |
да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару н |
еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И |
S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди |
ебало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповедало.{S} Али нека |
ами себи заповедали; срце вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја ниса |
Ја нисам заповедао, јер није требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је |
обадве стране.{S} На једној страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непреста |
>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја нисам заповедао, јер није требало да заповедам.{S} Ви сте сам |
и нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвесрдније благосиљам, рече деспот с |
ста притврди и прегледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе на коња |
ј уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <pb n="255" /> позатварају сва градска в |
рске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине |
мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право |
женскадију.{S} За најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских наредио |
вци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда дваде |
e xml:id="SRP19130_N2"> Главни војнички заповедник над Европском Турском. </note> <note xml:id= |
S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио пример |
би одредио некога од своје властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забу |
ће га војска <pb n="217" /> и под којим заповедником посести и бранити и кад ће се затворити.{S |
озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику Београда, своме зету Михаилу Силађију, пору |
века траје.</p> <p>С тога султан поручи заповеднику града да му каже погодбе под којима би град |
Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је |
вивши отворена само једна.{S} Онда изда заповест свима кућним старешинама да на она једна отвор |
увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће при |
он султанов за деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се |
и веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— |
епоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара, особито кад нас на то упућује |
о, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и тога ради сам дош |
т поче говорити.{S} Он помену деспотску заповест и хришћанску дужност.{S} Помену послушност и с |
лном војском на Србију преко Пирота.{S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна |
м стану да се спрема нешто необично.{S} Заповести су издаване; људи су трчали с једног краја ст |
стога часа издаду се свуда по границама заповести да се треба надати турском нападу и да га тре |
тпуном послушношћу изврше све деспотове заповести.{S} Слутила се пропаст српскога господства, п |
није се <pb n="66" /> морају вршити све заповести.{S} Најоштрије казне употребиће се без погово |
оји ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, упућиваше на место и показиваше пут којим тр |
око ти царство известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја п |
зир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде руком знак кнезу Г |
ко.</p> <p>Кад су се објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо као пред последњим часом. < |
е и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружје неза |
еспота, да знају поуздано како су дошле заповести од новог султана, да се највећа пажња обрати |
му известити царицу Мару и примити њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен двор |
дства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих господара треба извршити потпунце. |
гове склања.{S} Нису још дошле последње заповести, али се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то |
Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и |
куску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести <pb n="236" /> да уз послужење опомињу свет д |
нога турског команданта, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у свима напад |
Којадин, био је непредвиђен, по личној заповести једнога турског команданта, ма да су опште за |
а они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се |
и је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S} Тако је њему једанпут сестра њего |
купац властеличић.</p> <p>— Ја радим по заповести игумановој.{S} Јеси ли ти купио јунце?</p> <p |
војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ уде |
ра треба извршити потпунце.{S} И све су заповести извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњо |
х лагано привикавали на вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их гла |
Којадину Гвозденовићу остаде такође под заповестима већи одред, да чува границу од Косова, или |
у, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам |
стеоској кући и у дворишту, под главним заповестима његове жене, госпође Круне.{S} На Гвозденов |
, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају ост |
на мекани одморник, па продужи у башти започето пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле с |
ртао књиге, или настављао читање каквог започетог дела.</p> <p>Овоме свету интелигенције припад |
се војевању на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да прим |
м Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући град један по један, с п |
ску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће |
начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти мож |
приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање жива човека на огњ |
ма ништа нису знали, на једанпут чуше и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ пита |
д сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу запрепастише се видећи пред собом угарску војску у потп |
а, али ћуташе свак.{S} Страховиту тајну запрепашћења, страха, одвратности, која је свакоме у дн |
и само зато што их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властима д |
езира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде |
бина поуклањала испред султана Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити против Турака.</ |
ме страдању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{ |
S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо ка |
шевљењем.</p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не полажете на помоћ из |
и сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја с |
воља да ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Маке |
урност?{S} У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је |
цвећем.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући т |
ниси тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син вел |
</p> <pb n="127" /> <p>— Којо, Којо!{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим |
руго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, |
} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> < |
зденовић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једн |
н младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, |
трат да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потег |
сли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед |
долазиш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што с |
> <p>— Шта мислим, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволс |
замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерк |
ти што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разум |
говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о вер |
} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли д |
орба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши |
два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} Па колико је |
премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде љу |
ао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} За |
, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, ново |
речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се мо |
угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити када би сутр |
} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и уста су им д |
га показао предео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> |
знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? промуца она, погледав га п |
и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису штитиле општу сигурност?{S} У на |
ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сумњаш?</p> <p>— Увек сумњам, не због д |
адио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима обележити граница, преко |
ори она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, |
то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p> < |
с Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— Шт |
стити.{S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика |
ир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако |
м увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрл |
ћу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби увек вршио благост и милос |
е, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку више манастира, и нарочито своје стаје и спре |
нко Плетикосић је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у |
ољни најамници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту порезу која се звала < |
спослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p |
плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, и манастирски је доходак био велики, нарочи |
водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Пло |
<head>I.</head> <p>Летњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а |
делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да се с |
а за времена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити жи |
бедиће онај у кога никад неће отупети и зарђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао н |
преписивање: хартије, калема, ножића за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био |
рзост у срцима хришћанским успламтела и зарила се у најдубље <pb n="203" /> жилице срца хришћан |
горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни |
о уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе |
збере за збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма |
са свом опремом <pb n="274" /> хришћани заробише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и п |
.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад. |
е они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па где ст |
ћутите, чините се невешти.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На л |
ића.{S} Празан простор у градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабукама, ш |
д винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била је ле |
а с натписима.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћер |
ожели среће.{S} Најпосле војничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадин |
ва, одговараше царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и |
ану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беја читав |
ћа.{S} Властеличићи су имали по негде и засебно, самостално, по једно село и по половину села п |
вљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, упућиваше на м |
да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах |
којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше |
бегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} |
ао грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па продужи у башти |
На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али |
ећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало путове и планине и |
реме, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљ |
власти.{S} Нема греха, синко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао ни |
мислили да у том повратку има и његове заслуге, није много марио ни за романтичну нарав, ни за |
<p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</p> <p>О |
алистрату не само због великога гласа и заслужене славе оца Калистрата као учена и заслужна чов |
а!“ Узвици симпатија и радости, потпуно заслужени, распростираху се од гомиле до гомиле, пратећ |
у у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом св |
дликовао писањем и читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана.{S} Де |
љена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p> |
S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим ре |
лужене славе оца Калистрата као учена и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и |
својој савести данас одужити син једне заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то и мислио, превисо |
а и од малена рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како м |
нову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним изгледима свога живот |
, ниси пријатељица....</p> <p>Драгош ту заста.{S} Миља устаде са свога места.</p> <p>— Ја сам о |
ј Боже, клонула и уништена била народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим н |
Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога |
ти праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст мо |
рсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме |
војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али с |
пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" /> стане соколити нападаче.{S} Та |
бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврст |
урском, сигурна је од папе, али народну заставу мора спустити.{S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па |
тикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, може, одговори Шана |
су подвргнути били калуђери.{S} Којадин застаде, и племићска поноситост разбуди се у њему.{S} П |
цу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у његовој седмој години, и к |
ветог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација после смрти деспота Сте |
е далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудника |
и, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спремање војске, које је одмах наредио, дес |
деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако в |
у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару |
девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског влаха како се бори око два јун |
ј глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрат |
би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису |
ља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Лазара, |
врата олтара била су широм отворена.{S} Застирке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман ј |
они били покривени скупоценим млетачким засторима.{S} У источном углу собе, где косо допираше з |
еђаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S} Место се бирало по потреби воћке која с |
зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње ки |
био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком поњавицом, била му је одморник.{S} Уз п |
/p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротским ћилимима.{S} Одморници у соби, |
отив тога и сматрали су да често случај заступа тако звану правду Божју, али су велике масе нар |
лепи Гргур били су против те политике и заступали су мишљење да се треба држати Турака и султан |
дњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и ре |
ди да ће млади игуман Калистрат потпуно заступити старога оца Калистрата још у већој мери.{S} З |
је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Капистрански настојавао је из све снаге |
</p> <pb n="174" /> <p>Оптуженици су са засуканим рукама, али забринути стајали пред две ватре |
дне мисије непрестано струји и никад не засушује!</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> <div ty |
ени.{S} Трг и трговачке улице око града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Ја |
пред њим, Турчином, његови двори просто затварају и како он од једном, као мађијама, остаје и б |
<p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за другим једним и |
у Србији средњега века звало хватање и затварање за дуг. </note> <note xml:id="SRP19130_N5"> У |
, те га везаше и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друштву.</p> <p> |
бруарско вече.{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним местима страже.{ |
нска страна оца Калистрата била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и |
ак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, |
за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у |
а Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће пред народ, |
з Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита |
час на другу страну.</p> <p>На средини затвореног градског дворишта стајао је обичан, свакидаш |
му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да по |
жаних и напуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кр |
Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опсадне спр |
ам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S} Изван трговачке улице, у којој су гдекоји |
оведником посести и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је посести одма |
p> <p>Година 1865 метнута је поред 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасвим почетнички о |
.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога! |
от толико свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато што су под султанском руком и Македонија и већи де |
задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика с |
х питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога |
амрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> |
аџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} Па није ни то св |
страјнији и много доследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добр |
<p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на ње |
истрат не чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању |
носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било много, па су запретили да ће се оду |
ену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, |
> <p>То јутро радовао се лову поглавито зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Ст |
/p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не |
мо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен |
исплести из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равнодушан, |
он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правде Божје.{S} Име му се знало докле се за и |
а.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слуша |
ебао.{S} Најдубље жилице праотачке вере затреперише у њему.{S} Мало је требало па да плане и ду |
жје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војс |
<hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозденовићеве куле и одјекиваше |
ле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оц |
ви око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ју је сам |
ицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се време променило, настави Драг |
јима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј румелијск |
II.</head> <p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али |
ајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Каква |
лтан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <pb n="255" /> позатвара |
жави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром бил |
вршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало што јо |
ркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n="62" /> народом, а око Немањиних цркава пе |
Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете <pb n="244" /> земље, и ови се одмах крену к ју |
а народним.</p> <p>— Па да нам помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наград |
не могаху потиснути хришћане из својих заузетих шанчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше у борб |
ђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузето <pb n="173" /> лиснатим продавницама и наслоним |
ма и старошћу, улази у дворац царичин и заузима место у малој капелици, спремљеној у једном оде |
ани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они били покрив |
се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи |
ите, излети са својом војском из града, заузме их после кратке борбе и стане у њима он са своји |
најодабранијом силом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мо |
не може и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{ |
} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану није ника |
а.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим вре |
д падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је |
b n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Тур |
м потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама <title><hi> Рај |
ући град један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турски вој |
уде и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског капетана, те се извештава |
и су право.{S} Напад на Београд од 1456 зауставио је процес и забавио султана Мехмеда другим по |
лтановој, али султан Мехмед махну руком заустављајући га.</p> <p>— Понесите моје поздраве деспо |
се задевојчила, очи су јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико |
n="20" /> <p>— Султанијо!{S} Ја сам ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је |
пота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је политика неприступна за зах |
га старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благослов не |
p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци су жури |
ако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну дворбу манас |
{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, уверава |
азао.{S} Али је политика неприступна за захвалност и за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је гл |
на жив народ, на његову оданост, његову захвалност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у ст |
есет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, али да јо |
Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину |
неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више није |
луле и калаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрм |
би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се видети једно ослабело, измучено створе |
мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно д |
ини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султа |
деспотово закључити са султаном мир по захтевима које је султан у почетку рата истављао, на им |
д.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p |
и мах отац Калистрат свршаваше молитву, зачу се јако куцање халком на вратницама.{S} Вратар отв |
на на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} Кој |
аље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складним својим гласом одјекиваше кроз пл |
непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах |
Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Д |
.</p> <p>— Потурчити се?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снебивањем.</p> <p>— Да, |
заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гвозденов |
рске шанчеве пред Београдом без довољне заштите, излети са својом војском из града, заузме их п |
— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да |
воље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно с |
ти и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православну веру и њене храмове?{S} Ма колико д |
.{S} Узалуд су државни закони узимали у заштиту слободу насељеника и сељака, кад је властела и |
упита он свога учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише др |
?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до |
толико колико на његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргур |
како ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то противило предањима словенских апостола? |
ји ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми не подигнемо сви против |
ни цар Стефан! уздахну један младић.{S} Зашто његова властела нису боље чувала његов аманет и њ |
ђе некаква друга, непозната, немила?{S} Зашто да се та <pb n="120" /> дружба за цео живот излож |
а. </hi></title></p> <pb n="14" /> <p>— Зашто ти се тај живот толико свиђа? упита царица.</p> < |
{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати. |
дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— |
, које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о |
обоје ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неод |
<pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели т |
маће двадесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Казано је |
игао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта б |
сац се нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристич |
где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, |
сипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летопис |
о у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је требало онима који |
је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажарени |
турско царство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике косовске протерати, п |
оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут Соф |
е била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, д |
ве, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако д |
султан Мехмед је једнако распитивао за збегове, па разабравши за понеке, хватао их је и одводи |
ици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога с |
акога села сваки за своје село изабрали збегове и распоредили све што треба за живот у збеговим |
јска ударила, фамилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна мес |
се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да је у њи |
с да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње заповести, а |
народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима м |
заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је |
да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство изв |
едба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, |
ије потпуно извршио деспотову наредбу о збеговима.{S} Народа по селима било је још не мало, заб |
у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавило.{S} Људи су |
и распоредили све што треба за живот у збеговима.</p> <p>Још је требало о свему известити цари |
добије толико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као њего |
Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се про |
<head>VII.</head> <p>У време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим градова, није бил |
светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, интелигенција није била што је д |
што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књиг |
га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен једва у половину старих својих земаља, с отворен |
е прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} |
као ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што |
а сумњом и испитивањем.</p> <p>— Збиља, збиља, тврђаше Гвозденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако |
одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран |
к слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла |
овића са сумњом и испитивањем.</p> <p>— Збиља, збиља, тврђаше Гвозденовић најозбиљнијим тоном.{ |
е прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, |
ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Ко |
м очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поносом који му млађано лице прекри |
, говораше Којадин неким више но обично збиљским начином.</p> <p>— Читав месец дана? — одговори |
се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у |
го због његових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти знаш да ј |
а и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубров |
ка у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му је нане |
ој засебан двор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, да тај двор мо |
ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.< |
зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих финих домаћинских послова, он је увек држао ћи |
али оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у најближе велике манастир |
одару, сумњаш?</p> <p>— Увек сумњам, не због деспота, него због његових суседа из преко Дунава, |
и огрезоше у пламеном мору, пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише |
40" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њеном послу требај |
орчина и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да |
<p>— Увек сумњам, не због деспота, него због његових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињан |
ло кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о путовању и живовању његову.{S} Сва |
поштовањем према оцу Калистрату не само због великога гласа и заслужене славе оца Калистрата ка |
о ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Међу израђевинама могла се видети сва до |
само ћете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно радозна |
ка такође се већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одређених јој положаја.{S} У П |
ве, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228" /> отпор да |
одмора.{S} Од Крушевца је одмах начинио зборно место и пристаниште за војничке бродове, с којим |
ам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и признаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га по |
ј харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада соб |
равити?.{S} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није снебивала, кад би с киме са |
.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гос |
а се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га уб |
оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јан |
ака је срећа изненада, проговори младић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а ког |
и, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, како |
х установио био нарочиту порезу која се звала <hi> војштатик </hi>, којом су се издржавали ови |
у.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелама, мачем и ш |
у својој књижевности тим именом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Александров био онај исти |
130_N4"> Тако се у Србији средњега века звало хватање и затварање за дуг. </note> <note xml:id= |
беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко |
аност кад се спремао већи лов са многим званицама.</p> <p>Така се свечаност једно јутро спремал |
матрали су да често случај заступа тако звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале |
је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога |
потврди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с к |
чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце милим, топ |
ао помамљена и ожежена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то н |
е наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити.{S} Све је било весело |
добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео Којадине? почеће Драго |
део.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{ |
у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат наб |
лаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се сав слеже, те нап |
отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима цр |
> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; са |
које се већ разлегао звук манастирског звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био |
волских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па полупана, а сад су |
путници примичу од Прокупља, зазвонише звона и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице |
далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот к |
до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот |
сподари мрштили при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више б |
ила усхићена, што је могла слушати звук звона и уживати у црквеним парадама.{S} Она је клекла п |
обраваше све што је радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно ра |
и се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="84" /> и да се морам стидети своје вере, с |
живала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз |
рица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића |
се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вр |
у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што че |
год чита народу, читао је увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, т |
} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом тачнош |
путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складним својим гласом одјекиваше кроз планину |
се господари мрштили при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису в |
"254" /> слушала чудан, дотле непознати звук топовске грмљавине.{S} Зидови су се градски ражљуљ |
је била усхићена, што је могла слушати звук звона и уживати у црквеним парадама.{S} Она је кле |
змирном и воштаним свећама.{S} Пријатан звук кадионице сусретао је из олтара царицу и њену малу |
ши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског звона, Стаменија уђе на ново у дворан |
сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама службе.{S |
S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од ватре испуцале куле.</p> <p>Ни |
} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави М |
и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодни |
ило спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местима, покрај цветних ливада и зелених пашњак |
био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начинима, што се само раније могл |
би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра Македон |
ше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, |
арни дворски врт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред градића било је <hi> потециште </h |
се није онесвестио.{S} Непријатан задах згорелих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околи |
залете однекуд изненада један јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица сам |
ор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трку одне |
ка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко додаде конопац, те га ве |
елинов, чардак.{S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У |
ика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с пространим двориштем.{S} На средини је зграде |
сног имена Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван градић |
м зградом и већим кућама и многобројним зградама од осталих кућа онога села.{S} Чардак, главно |
пространим двориштем.{S} На средини је зграде било огњиште <pb n="48" /> с великом наложеном в |
се само пространством дворишта, лепшом зградом и већим кућама и многобројним зградама од остал |
би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци |
водио век, била је у крају манастирског здања, окренутог планини и речици Бањској.{S} Увек се т |
росте, обично опкољене баштама; великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, ок |
ао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољ |
} Деспот је, у дубокој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} Његова политика се више н |
ладао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозде |
b n="226" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Т |
ија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда |
новић оздо вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога |
н били при тренутку када треба напити у здравље домаћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх соф |
че речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита Калистрата, |
човек, бејаше претурио педесету, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим |
ић био је врло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисл |
оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да |
јку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова, упита царица, и како сте били з |
били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво, одговараше младић, али задовољни нисмо били мно |
страт.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је доб |
јим оца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли о |
рви пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p |
е сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво бројал |
провела на султановом двору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пожуда, једва |
мо што је срце било непрестано испуњено зебњом.{S} Нису знали колико ће то трајати; страховали |
се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи |
арица упућена у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошто се парад |
ама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењивали су салоне у летње доб |
, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али католици, одгово |
не, отворен велики прозор беше заклоњен зеленим шипразима и красним плаветнилом небеским, јер п |
годним местима, покрај цветних ливада и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њива |
ок се и последњи прамен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је |
ра коња, те скакуташе испред Којадинова зеленка, несташно га задиркујући.</p> <p>— Па добро, ха |
ло на њему беше српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>П |
па ћерка Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљино лице, оба |
и да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао |
пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипрага што се споља кроз прозор од стране дол |
ину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, постављеном зибелинима.{S} За тим султ |
> <p>Јек звона разасу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пош |
и милостив жељама и потребама његовим и земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци сул |
ултанском руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} Па ка |
колини Турског Царства.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно |
да прода, своју израду, или плод својих земаља, или своју трговину, доносио је на панађур.{S} А |
} Збијен једва у половину старих својих земаља, с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот |
мо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори царица |
ћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим то |
било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви земаљски језици као на Вавилонској Кули.{S} То је траја |
и и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно |
е можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше |
да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико великих властела, ме |
жност била да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама наследне властеле.{S} Сваки је в |
им.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је и |
само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се |
оту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Кру |
азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су један по један изумирали |
ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> <p>Ста |
стив, обдаривши <pb n="289" /> је новим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се пу |
ици, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће |
у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче увлачити реч по реч, донде непозната из је |
и да одлуче католички владаоци у разним земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У |
неколики лонци разне величине; неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с |
оји ће повраћати заузете <pb n="244" /> земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле |
а (1444) опет били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу |
а града Београда готово није било изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало на зид |
а, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово суна |
Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то |
} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} Господи п |
изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске |
њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим |
у и насиљем — био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, |
договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад ле |
је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, у оно вр |
еба веровати.{S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше |
мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће зе |
ако је султан, због царице Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани су мислили да настај |
автономне, готово независне хришћанске земље?{S} То је морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} |
S} Гледа себе и интересе своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих |
крају огњишта пекла под пеком од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу набацане. |
ту неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, ал |
к мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвикиваше један с |
те.</p> <pb n="292" /> <p>Који су имали земље или имања тражили су како да се измире с новим ст |
ко да сељак нигде више није био власник земље, него само насељеник.{S} Истина је он, као насеље |
272" /> било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није више била |
у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су т |
езане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских ударац |
оме пут к Београду, остављајући деспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Брани |
ог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, |
живу светитељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с горким уздахом |
та нова господа, начинише се господари земљи и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њим |
века који је све своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост |
рпљивости и благости, без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута |
је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на |
и по некадашњој Костадиновој и Марковој земљи.</p> <p>— Па говори се свашта, Плетикосићу, одгов |
оју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, под том погодбом, ужив |
осао глатко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао |
} Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са спокојством човека |
ере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад |
рестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушени, |
от Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хришћан |
ше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту |
авије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио |
су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали ха |
за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, показа руку, поче мицати пр |
ио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све ј |
осподе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахрани, |
моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манас |
носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу свога господара.{S} Али га је господар нашао и к |
на највећег вероломника, што је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо после обнов |
отама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове другога ре |
готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обележено место.{S} Као помамљена и ожежена, |
ултан треба што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад н |
еспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} |
p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада |
и своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су моли |
<p>У Пироту је царица ступала на српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на сусрет |
е царицу Мару при њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На цариградском друму испред Пирота био ј |
тек што нису поплавили несрећну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ће |
Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с |
д Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на ју |
дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево |
>— Ја знам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да ш |
неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром било свршено, ч |
же ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одговори с |
ао опет своју красну домовину, најлепшу земљу, створену за ново царство вере пророкове.{S} Ту н |
анко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око ф |
дату онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} |
Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од |
ка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих сре |
и знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign xml:l |
сеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке град |
нкамена.{S} Заповеднику Београда, своме зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе |
м шареном, зеленом хаљином, постављеном зибелинима.{S} За тим султан пође на престоно место у д |
едло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу на |
<p>Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у |
точне стране, ослањајући се уза градски зид, била је малена <pb n="53" /> властеоска црквица Св |
ојима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоценим мл |
ла пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе |
повске кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n="272" /> било је расклиматало и с |
да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све стране п |
расклиматало и скоро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није више била ограђена, она ј |
е непознати звук топовске грмљавине.{S} Зидови су се градски ражљуљали и расклиматали.{S} Посад |
град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; в |
и, којима су требали хладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около со |
кула, од које су на две стране полазили зидови, те су опкољавали прилично велики квадратни прос |
} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом кр |
војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питом |
реба, макар какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом не |
Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1456, видело се јасн |
оружја, дрводеље, качари, који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сланике |
по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{S} Трговци меке и |
ици и у путника калуђера, прочита једне зиме родослове и цео Данилов цароставник.{S} Данилов оп |
то 1453 прошло се још на миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећати нова акција |
могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе |
о опкољен дубоким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и |
сто обилазили старајући се, помало, и о зимници.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђурађ се једнако |
од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега блата и нечисти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би на |
им угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима |
ви одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег т |
деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, |
везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама, кишама и суснежицама наста изненада и |
ег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по |
А нараштаји пролазе као лишће, само без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позорниц |
или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућ |
од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога велика |
једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрв |
ећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настал |
новић био умешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како |
.{S} Европа је патила од једног великог зла, од претеране децентрализације.{S} Нико још није им |
ије, од којега је о црвеној свили висио златан печат државни.</p> <p>Нашавши очима Гвозденовића |
пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 1442, после боја на Варни 1444, после боја на К |
како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косову наши ра |
а времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 1443, после Сегединског Мира 1444, после погиб |
и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као после славне одбране Новог Брда и боја на |
осподару.{S} После онога што је било на Златици, после Варне, после Косова, деспот више не може |
е, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <pb n |
о око, округласти образи, правилни нос, златна коса, усташца и поносито чело.{S} Миља онда није |
свечано властеоско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова же |
о поповску, до чланака, и опасивао свој златни властеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, |
је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с |
са што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, реч |
е, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади златник и од убруса одсече парченце, те јој пружи, па с |
ке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим златником, натакнута била на једно копље, а према томе |
а, огрнутим властеоским плаштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били п |
p>С тим речима ћефалија разви повељу са златним печатом, и прочита како деспот своме драгом вла |
јаница са челенком.{S} И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мач |
и његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у златним кондирима.</p> <p>— Не, не могу, говораше султа |
звезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, |
Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунча |
шаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоценији посао далекога Дамаска.{S |
ног жбуна, на јутарњој хладовини седела златокоса Миља, прелепа ћерка Гвозденовићева.{S} Онда с |
лепршала.{S} На деспоту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном |
n="60" /> антерију и мећући на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више |
да један другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци те |
видело да се обистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није |
ити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно своје бројан |
ву врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако б |
ито женскадија.{S} Полазило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знати к |
а ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{ |
рамно повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко |
ле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, п |
мо моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S |
Он уздахну, јер се при самој помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећ |
е познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости својо |
главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, |
бро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити.{S} |
сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад |
ако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те разумео, мајко, одговори Којадин |
ц Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се од |
<p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Говори |
лутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што н |
и крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера.</p> <pb n="18" /> <p>Сул |
лно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам злослут.{S} |
гош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манастирско брашно не |
од отклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бит |
равнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера је |
пови.</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речима, псовкама, намр |
човек, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драго |
.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше |
јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори о |
а ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вр |
кав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденовићу у Пло |
S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре ја |
аше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава пог |
мах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А |
ахтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напада |
јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја |
} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио ј |
куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега зна |
реко којих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу |
по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се закл |
Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник Мехмед није у Дренопољу не |
?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступит |
еновић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспо |
ле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од |
ти.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нам |
е ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам |
знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мисл |
ликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам с |
чајене молитве.{S} То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Тур |
ом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који мана |
блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо |
ава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, |
после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у поко |
арочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не б |
> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће |
негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које |
шава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи |
ју.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају поуздано како су дошле заповести од новог султана |
уне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да |
народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћ |
им мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног |
то им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} Полуде, раздраже непријатеља, |
ви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, сп |
о погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и |
а, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни пред |
е с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио уста против јадне цар |
ије.{S} Кад сутра каравански капетан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња |
е била распоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Бео |
овести.</p> <p>За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају.{S} Усту |
е први кретао и меденицом једнако давао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, |
ладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сва |
т Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао |
Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p> |
ослао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по нар |
брањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, |
а и поносито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала |
е и почела примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је верно до са |
рагошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност свога брата према Стаменији Плетикос |
је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Круна исти |
/> <head>V.</head> <p>По том је деспот, зналачким оком, прегледао рачуне које му је управник по |
нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице пр |
ирске старешине, архимандрити и игумани знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој ку |
људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на |
вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини родитељи, само што су |
да пусти крила своје нежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запита |
ило непрестано испуњено зебњом.{S} Нису знали колико ће то трајати; страховали су да сувише брз |
забаченим планинским селима ништа нису знали, на једанпут чуше и запрепастише се. „Какви Турци |
насељеника.{S} Властела господари нису знали границе својој самовољи.{S} Узалуд су државни зак |
ји је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана била дошла пор |
уздањем полазио на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Судбина и срећа, |
ља.{S} За патријарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна |
вију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су гла |
рица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима никад није забор |
као заточник правде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се језик српс |
Име му се знало докле се за име српско знало, докле се језик српски говорио, докле се крстом п |
пријатељства, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја са |
с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш од |
ико је царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избе |
азати пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се жени |
се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти н |
/p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспот, знам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложи |
и ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих |
к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да |
препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слу |
но извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И ста |
раше Миља, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— |
аш колико је царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме т |
на још турска вера имала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш |
га дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспот, знам рачуне турске полит |
мо показати пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да с |
варам како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се так |
а, да се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и не |
мо долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Б |
танко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову |
лу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за т |
оже, синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а н |
помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на |
оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ни |
уговоре кнезу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја знам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наш |
о одбијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, заварани пропагандом католичк |
и, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Ха |
а?</p> <p>— Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег час |
<p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> <p |
м, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше |
она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци н |
омоћи превисоко ти царство?</p> <p>— Не знам, одговори царица.{S} Могла би само онда ако би ми |
енидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у |
радила, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Кој |
рећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро ок |
а је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n="198 |
p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки пл |
листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, не |
е каматник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти ка |
кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} |
му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш |
м ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде н |
је били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро ми |
.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ј |
био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпу |
није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да |
— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како ствар да запо |
дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њ |
питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— П |
} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и |
ћ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта цари |
ао, и стаде се сећати свакојаких других знаменија, по којима се могло погађати хоће ли се проси |
српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p> <p>Кад су се објав |
што би се могло мислити поводом његовог знаменитог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S |
се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; други су трчали на кр |
ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам |
тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} |
вић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то ра |
из мога пређашњега посланства неколико знанаца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се на |
или како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав |
његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се самоме султану |
и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су владали |
пре су се обојица чудили како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало к |
p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца свога о женидби |
здана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ м |
сушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прав |
го да огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S |
који је о књижевним и верским стварима знао више него владика.{S} Паде му на памет како се тек |
закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и в |
знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад |
у и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала |
о је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, |
по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сиби |
толико хришћански био одгајен, који је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у н |
је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога пута скренути к северу, |
а је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није |
ео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их много ч |
понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да |
ојадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушавајући Којадина и испитујући га о о |
м младим људима, отац Калистрат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирим |
владали овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи |
ђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те се до |
могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег вој |
зову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи |
њиге о царевима и о јеврејској историји знао је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Ј |
довољством читао.{S} Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књи |
ноге философске изреке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатиј |
њигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, али је |
и.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетик |
сеоског предстојника, којега је Којадин знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим околним ку |
адина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о |
о би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек приповедаше, ако је истина |
тац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служил |
ост своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову наста |
скога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикоси |
ћ у Плочнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше претурио педесету, али |
оро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Ниш |
</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор от |
ам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега врем |
е лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули |
се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унеср |
који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је |
вет.</p> <p>— Откуда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> |
дном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба |
<pb n="32" /> други саветници, који ће знати све што се где догодило, све што се где смишља, к |
ачинима, што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; |
тњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће |
обро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</ |
не из својих заузетих шанчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли |
} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се дев |
а сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Која |
све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p |
че она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати. |
а би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не саста |
васпитању Плетикосићеве деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом |
ај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда |
е, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али није могао да појми како с |
о?{S} Он је био такође поносит именом и значајем своје породице, мило му је било што му је отац |
су састанци око њих имали са свим друго значење у срцима народним него што је било оно за хришћ |
руги; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилат |
, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n="65" /> <p>— Племенити пријатељу, одго |
.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је добар ил |
н Мурат II, али је познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубок |
ад сам разумео, одговори Којадин.{S} То значи: треба цркви служити одано, с пожртвовањем, па не |
.{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је разми |
је на примеру показивао шта које место значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвоздено |
ке, тако је узеће његово <pb n="202" /> значило да је цело православље клонуло пред исламом и д |
кве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање Стаменијино, њен разговор о неудавањ |
ити ни напустити.{S} Уздати се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С |
Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> <pb |
е срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лага |
е анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— |
агош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело и |
о?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећн |
ад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно проведених часова?{S} Време јури |
на, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p |
му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Остави |
Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Тур |
о, Којо!{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу |
можемо их питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородим |
ри отац Калистрат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> |
рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин т |
вићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султана |
и из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> < |
} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему |
ликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима |
ољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интерес |
са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То верујем и ви |
ем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију |
анка Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да |
, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</ |
а ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озб |
p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо |
Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да о |
арице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам, С |
тао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око |
знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима |
!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам |
о цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та о |
раћу се, превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланст |
Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља. |
аничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манаст |
нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— |
и Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах сп |
то није моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић о |
ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, В |
S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на т |
и по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми беле |
задихан коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао |
аше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега са |
одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нисам.</p> |
Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n= |
>Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на мол |
l:id="SRP19130_N3"> Развалине му се сад зову Курвин Град. </note> <note xml:id="SRP19130_N4"> Т |
дућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена била на словенски, |
узе и Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и |
орушених бедема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше од уж |
и, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је по нарави |
о златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p |
У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарска икона Матере Бо |
на видело Миљино лице, обасуто сунчевим зракама, видело се само са стране; видело јој се красно |
теља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те надарише т |
зине девојачке собице, у плаветникастом зрачку кандила што је пред иконом горело и на сваком ли |
ожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих финих д |
ну господственост, извесну уздржаност и зрелију прорачуњеност у понашању, нису нимало биле непо |
ост која још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним током обртати у нежну и стидљив |
ик је Мехмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p> <p>Прилазећи царици Мари, престолон |
тај мах је с наступањем потпуне телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} |
у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!< |
горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> <pb |
Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} Страховиту тајну запрепашће |
ију и мећући на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на цркв |
eign xml:lang="cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍн |
о бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престај |
Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац К |
} Она би избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војск |
гибије краља Владислава на Варни, 1444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео |
анинов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S |
него <hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— |
апта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога весеља колена јој |
а једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њима су |
бичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се маш |
иком би служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинс |
И оседели калуђер клече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, |
у уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећни |
рства.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, |
храброшћу и уздањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нароч |
ад се силна војска купила око Београда, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опр |
ајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за с |
јак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа оставе дво |
ли Сибињанин Јанко, као главни војвода, и папин изасланик Јован Капистрански.{S} Посада није би |
и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то н |
.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који |
везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је м |
ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединскога Ми |
лов научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите по |
еоску хаљину, као поповску, до чланака, и опасивао свој златни властеоски појас и огртао се „ко |
ндашњега књижевнога словенскога језика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и в |
ка војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1455. </p> < |
Плетикосић је имао и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седе |
неку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски момак који је онде био постављен да мотри |
штогод поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном о |
турске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац, који су освојили у почетку рата, кад су се |
ружичнога џбуна украј којега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком занос |
фру разних понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта |
по неколико, каткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличића.{S} Властеличићи |
ариле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим |
ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе пр |
да их судбина још није била раставила, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи |
а то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су |
а Немање, прадеда нашега, свети Никола, и женски — света Богородица, у којој је Немањино подруж |
би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</ |
е градиће узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи |
али је увек много распитивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и ш |
тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имал |
че католички владаоци у разним земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах |
у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло ран |
повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њим |
<p>Још је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, |
, редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска уп |
и то, показа руку, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али |
ти разли се по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, |
у у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али |
ветога Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказа |
и рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској ча |
о у живопису међу монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема дов |
лександар, и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспели да објаве рођење давно жељ |
а, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи са свега југа словенскога.{S} Може бити да је во |
рушевца прекрили војска са свих страна, и пошто се сви силни топови послаше које сухим које вод |
>Ја сам једанпут видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђур |
Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да |
и дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва свога госта у трпезарију. </p> < |
предмету.{S} И она изгледаше замишљена, и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву д |
е да је ту света остава старих времена, и свак се напајаше њеним тајанственим успоменама.</p> < |
ави како се спрема нека велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не см |
ви затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и су |
ознали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим- |
ти и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они који се добро покаж |
их понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води |
ле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружа |
ло приликом ратова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n="15" /> поплавили?{S |
правио сукоб са медведом, неких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одма |
јте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на ст |
Јагодне, око Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држат |
он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје з |
м да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да |
ли много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је |
т Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сурва се у градск |
има погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, наједанпут склоп |
под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У последње вр |
ански.{S} Посада није била многобројна, и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} В |
.</p> <p>Војска је то била многобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилаз |
ластела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало |
Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и приј |
{S} Граница је била непрестано немирна, и главни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из |
аздијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и на |
још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као ор |
аљан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује само наклоностима |
у својој руци сва душевна расположења, и задовољство и љутину, он је показивао од свега само о |
ва, очекивао је велика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је т |
лоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи са свега ју |
иле на једном заравањку више манастира, и нарочито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{ |
} Родом је био из студеничког прњавора, и онде је на његову рану младост утицао црквени живот м |
сли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скрет |
рењима, многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда која је пратила осваја |
ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева и једна |
адила по упутствима игумана Калистрата, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдар |
сина Гвозденовићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така ј |
И апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна светитељска житија читао је у сласт.{S} Ман |
кратка Александрова похода онога света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да |
ћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалуци, као ш |
наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозден |
лони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и |
ма.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има |
ала, синко, по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити та |
само углед старога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде |
очника, Којадина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властеличића Плетикосића из истога села |
у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи с |
Миља и остала <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви |
сиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ал |
поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и неколико људи, |
ао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гв |
е њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за н |
е здраво вратили из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здра |
врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном |
госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, |
што је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав |
пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом |
и наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било широко, ово средство необич |
ију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска |
није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стам |
посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о то |
смрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађ |
деспота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и посл |
разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним носом, сећајући се доб |
.</p> <p>Непознати путник запита друге, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Г |
че о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудрости знао је гото |
нути били калуђери.{S} Којадин застаде, и племићска поноситост разбуди се у њему.{S} Према оцу |
ур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас |
, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кљу |
спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа |
и разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, про |
а?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било ка |
ског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и и |
да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може по |
ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Б |
е таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на своја места, испод галерије, н |
инском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господа |
обро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик тур |
две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалуци, као што су се о |
S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Господару, за Ме |
а, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи |
ко он говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она пи |
учај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах су |
у је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у |
у руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и |
амо на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за |
као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} |
још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различите апокрифе.{S} И апокрифе из Свето |
се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири п |
гов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијо |
јко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај |
ојском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била |
е помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} |
повраћати заузете <pb n="244" /> земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{ |
ру с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше вре |
лине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара довела за су |
нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и Арханђелову призренску, и с |
све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод |
ољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче |
помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к д |
бра, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле од кретања во |
ји је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се погодити не мо |
е.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти |
едном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је |
> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима н |
Србије, за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад ту |
ћи деспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мор |
ју деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од ч |
оте, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се врш |
ље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у з |
сиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништ |
ножића за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један |
{S} Драгош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том ис |
4" /> софру разних понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да ново |
онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна? |
и у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и гласови не |
а.{S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани су мислили да |
и отац Панкратије, калуђер царице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине, одре |
на из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као |
.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми |
тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности пре |
тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко С |
да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} |
скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући молитву.</p> <pb n="200" /> <p>— Х |
"237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Ни |
трговачке улице око града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота в |
>, који ће одгајивати и лову учити псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био задатак бринути се |
— Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и д |
е обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твој |
раним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје |
шио благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то најискренија.{S} Али није то доста пре |
Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у двор |
лима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У пићу је та |
ади, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поузданог породичног живота, |
царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да |
тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поузданог породичног живота, с којим је |
м начином отвориле владичанске столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио |
дин га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ |
p>Пошто су разгледали многе продавнице, и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви о |
вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испијен, с веза |
ра хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p |
ведених часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Зам |
.{S} Најпосле војничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, |
{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где ј |
послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по н |
егове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му често долаз |
х ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p> <p>— |
а часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који |
ар сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Наро |
{S} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту |
с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p> |
о светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с |
је уговор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду. |
ње опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше |
што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о св |
ом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли |
Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико |
зне ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при средини улице.</p> <p>Његов ту |
нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је |
рећи под сенком његова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добр |
ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турск |
подскакивали.{S} Соколови су кликтали, и свак је са својим <pb n="117" /> поуздањем полазио на |
е бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из т |
У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и |
рему султанову у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома сви |
примицала се својој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозд |
возденовића, ћефалија Петар се поклони, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и че |
зна многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова в |
ђијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било ха |
вићеву.{S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, |
о да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ о |
ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> |
ултан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био |
} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће моје налоге да |
при самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, |
на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било о |
игурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он |
екирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— |
спот калуђера, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктова |
.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се пр |
еспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају за |
е може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} |
ао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике |
</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо |
n="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити цариц |
ским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Пр |
тано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} О |
pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је бил |
хвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи |
м бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало |
деновић се налазио у пратњи султановој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства |
сећања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом састав |
стефански Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђе |
то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија самом Којадину изговорила, с н |
аспитивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца К |
; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се вр |
сланике султан ће примити у први петак, и њима ће се предати султански дарови и поздрави за дес |
и су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале |
т у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидош |
боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао |
, оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и |
ово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се |
отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у рук |
ер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Ко |
итао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S} Тако је њему јед |
прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ бог |
ш, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква уд |
ло читати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким гл |
Заигра му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисањ |
Ученици су владали овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милост |
аздијом“, округлим скупоценим огртачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало инте |
ајући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањ |
мам заповест од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?< |
<pb n="231" /> <p>Топлицу су, међутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свог |
} Имао је много властеличића под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Дво |
ксандровој Роксандом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александар применио чак и на издајник |
ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Ле |
а јој се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној ис |
фалија разви повељу са златним печатом, и прочита како деспот своме драгом властелину Витомиру |
ише носиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полет |
ћ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој |
љаше Гвозденовић, очевидно незадовољан, и жураше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди шт |
ин дворац још није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан н |
ога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, опра |
свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу |
народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да тур |
ва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, |
очула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, |
отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истина као пламичак који ће с |
} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је сед |
ражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, му |
е, противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати |
на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на р |
о је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је об |
тога себичност његову нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло |
рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојаких других знаменија, по којим |
нав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви |
њима приступише Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} По том је цар |
p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бо |
— Упућујем народ, превисоко ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке |
Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређивала, што је најлепше, за царицу |
а југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље |
тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило м |
а властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и о |
аво на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспо |
р он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат |
хвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице про |
дин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса |
е Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог |
ту.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је радио влас |
мо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у он |
вако место, на ком се нешто зарађивало, и манастирски је доходак био велики, нарочито ако је и |
почесто обилазили старајући се, помало, и о зимници.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђурађ се једн |
ут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Царигр |
арских коња.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толики људи, нареди одмах да остане с |
тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се пр |
имо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде слова подарена, онај је изгов |
ш од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила |
в Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу со |
" /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали девојку за свога млади |
и, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, н |
нам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</ |
вештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић |
ој дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србиј |
аменија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она природна накло |
х се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују |
ва.{S} Место је, такође, било узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд |
роз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складним својим гласом одјекиваше кроз планину.{S} Он |
ут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Стефана Немање |
едведом, неких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оној медвед |
иста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што |
умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи |
усломани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а |
Смедерева, које се, као гранично место, и не могаше опсадити како треба, него поче само с опсад |
аса, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна борба води око Београда. |
ци уснио да му се родио син Александар, и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспе |
У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као команданат војске него као деспот.{S} Гра |
агош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, по |
е много погађа, одговори стари калуђер, и прост човек може видети, који нити је што читао, нити |
аричина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет према тихоме је |
апаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити |
ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојако |
теоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није ве |
даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шар |
Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!< |
о мимо човека? одговори отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он дос |
вљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари говори о домаћинским посло |
лао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња |
ли за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, |
губи држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити к |
је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је |
уде притиска неспокојство, неизвесност, и да то јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било |
знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву пространу околин |
вати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем |
— Ми ћемо чекати, одговори Гвозденовић, и нека смо препоручени превисокоме ти царству.</p> <p>— |
ан Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај |
Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње |
>По том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је би |
исли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} |
Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} |
и био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испитивао о свему што је он |
љства тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио |
ластела много времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а |
су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Турци су с |
пује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у |
су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, о |
го на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, да изазове што боље оцен |
, и треба му један калуђер за перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Т |
та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мутан и неразумљив, |
у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед његов, све су |
ови младићи изучавали српску историју, и отац Калистрат им је на примеру показивао шта које ме |
а које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикоси |
Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под соб |
књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао |
тивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и н |
негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсц |
анђелову призренску, и свето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како |
ге хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и Арханђелову призренску, и свето-стефанску, и грачанич |
, и дечанску, и Арханђелову призренску, и свето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скоп |
еограда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедеревом.{S} Оставља десп |
ловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с извесном во |
енску, и свето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше вла |
јашњавао многе хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и Арханђелову призренску, и свето-стефанску |
роту је царица ступала на српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим |
мена лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи дес |
носили оружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, |
!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у |
успуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се п |
о ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам |
га брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевањ |
с за књижевност развијаше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто |
ице Гвозденовић гледао по своме начину, и свеколико поштовање према Плетикосићевим особинама, с |
ле носили на рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао господару властелину, у којега |
о против овог одашиљања војске Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је не |
гледали старога хришћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивал |
је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше ст |
изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанск |
ска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је заслуж |
"56" /> <p>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S |
дио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S |
лама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, |
оу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </qu |
прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерев |
дио каткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога б |
е; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина узданица.< |
до, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, |
и да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољств |
ниских столица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још |
њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p> |
арским начином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, добр |
пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у св |
узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни повра |
ао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новац |
и новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарст |
а то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p> |
Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нар |
а не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога време |
, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодју |
војска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска |
ство, Којадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао читање каквог з |
илом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву |
p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот з |
тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Ми |
све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Х |
ија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога чо |
чајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба |
разумевали прави смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни |
иној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значи |
маца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи са свега југа словенскога.{S} Може |
умелијски <ref target="#SRP19130_N2" /> и остали, султан, са својим пажевима, који га увек прат |
ервозно своје бројанице, <pb n="163" /> и шапућући: „Господи помилуј!{S} Господи помилуј!“</p> |
дизати неверничке џамије <pb n="293" /> и уз њих минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и |
у по џамијама место звона <pb n="84" /> и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто |
авито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Такав човек био је најбољи канди |
у и скидаше с ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, та |
ме.{S} Прими их милостиво <pb n="36" /> и не заборави твога свагда верног слугу.{S} Буди милост |
емати се за турски напад <pb n="196" /> и оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за опр |
ређено која ће га војска <pb n="217" /> и под којим заповедником посести и бранити и кад ће се |
аљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су |
Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} У очинској љубави према овим мла |
чекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шт |
вих симпатија за женидбу <pb n="119" /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су род |
исла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Сед |
ке, он није смео пустити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно |
то ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </hi> другојачије (<foreign xml:lang="cu"> |
, чьсть </foreign>) него <hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако и |
истати да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити |
ign xml:lang="cu"> чьст </foreign></hi> и <hi><foreign xml:lang="cu"> дьн </foreign></hi>, тако |
ује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислит |
естано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мр |
ар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње |
де била је сваколика његова потреба.{S} И то му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила |
нути се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <hi> Соколари </hi> или <hi> Сок |
д угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} |
ом умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством читао.{S} Калистрат ј |
иривала и плашила султанових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јо |
поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспотове.</p> <p>Послед |
жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа |
једини остао од ондашњега нараштаја.{S} И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену дев |
гла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, |
е Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, истина, није манас |
нити као сваког другог непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p |
оја је живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити д |
помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печења људи су у |
— Истина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру |
била је још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима б |
туробна, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још |
подељени <pb n="104" /> по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда о |
месту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у најближе ве |
ма.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што |
м догађајем обезглављена и побеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли |
крај крајева.{S} Треба мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било |
уни, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама к |
долазиле у часовима његова самовања.{S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљ |
без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} |
јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси |
дије приањао око старијих манастира.{S} И онда су састанци око њих имали са свим друго значење |
је више било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му |
и који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити ка |
неза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака |
ај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је. |
ану се после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да ишт |
бљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољуб |
земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које сам сад први |
му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> |
раховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су |
Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних страна у све већим, п |
ође цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су |
а један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" / |
амиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће са |
то значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић слушали су са |
не справе које су онда биле познате.{S} И силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S |
су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нарочито место, јер су они своју р |
ке, и. нарочито, различите апокрифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна све |
х господара треба извршити потпунце.{S} И све су заповести извршене за врло кратко време.</p> < |
, показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолона |
а, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, та |
Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је |
p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакш |
{S} Са сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на т |
о било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу монасима живо |
д јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ |
о једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим покло |
емена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша |
Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> < |
осведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити да си ми за то т |
а помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455, још, нада све то, об |
> <p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на |
тити него ли једнога правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пр |
гим начином ништа не можете учинити.{S} И ако учините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, |
м се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} |
ва, па би хтели или морали заноћити.{S} И коњушница се налазила још једна на страни, а била је, |
то сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинс |
био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чув |
дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посл |
вом постригу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина његова путовања, све у нади д |
, проговори младић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, зн |
е ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи д |
јку, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним |
тајући се с <pb n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.< |
е о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не |
правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријатељству, не једанп |
дговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шт |
разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их помислио сам како би њих двоје били тама |
нудили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано железо из ва |
а ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црв |
не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побр |
дији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— П |
ластела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а забор |
што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново обратити у пашалуке, као што ју |
прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот |
се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за дочек гос |
а.{S} И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљ |
, правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да н |
добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ни |
} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се исп |
А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећн |
те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја суд |
рекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити шт |
котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледа |
а јављала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Уск |
и лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити ј |
енији добили су најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, ко |
њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту је царица |
еници и калуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} |
ође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла |
дњем веку у што свестранијем облику.{S} И облик приповетке учинио му се за тај посао најподесни |
аше иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је н |
ије, премишљала је о истом предмету.{S} И она изгледаше замишљена, и занесена у мисли, окреташе |
и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на |
рагош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— П |
слушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткуј |
беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтал |
ве није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирот |
тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то |
и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако м |
ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да |
> <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој |
и, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет годин |
.{S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да с |
роговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро |
славном тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александрове македон |
зденовић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао |
неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав какав је, |
оји су се били позатварали у градове, а и своја су села почесто обилазили старајући се, помало, |
терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по |
Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треб |
којом су се издржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштат |
је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} И то м |
обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215 |
ојску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда на ново охрабри, да се и даљ |
агошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби ње |
коб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још |
ну.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну, моје је место дана |
су сад турске старешине наспрам цркава и манастира, свештеника и народа.</p> <p>— Не могу ти л |
свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> |
цркве, њихове повластице и њихова права и имања чувати тако како су их чували православни <pb n |
споту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут К |
и.{S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има |
одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева и једна јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</ |
ну војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа |
њоме намислио.{S} Ослобођење Смедерева и одступање самога султана Мехмеда особито је оживљавај |
расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летоп |
о су <pb n="111" /> куће Гвозденовићева и Плетикосићева биле везане и суседством и службом, Кој |
атио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, ка |
га!{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} Господо честита и браћо драга, т |
дин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео к |
рају било никако.{S} Становници градова и тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве би |
деоник се вршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда б |
, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и |
ити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване |
има словенских апостола?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они |
Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на |
народно весеље у част доласка деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјава |
к мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два опт |
те и добросрдачности, а осуде лукавства и ненависти.</p> <p>Како је често размишљао о томе да с |
евиђеним бесом јурила из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> <p>Деспотове старе |
има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари Гвозденовић тачно суди, |
е бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</p> <pb n="57 |
истрат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с истини |
т година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он к |
воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, пок |
о никоме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски није б |
ушност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином |
мбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њ |
е вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затре |
чудим деспоту што се толико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb |
се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} Отац Калистр |
патријарх, против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подно |
{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић опет повика на |
га бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да отк |
ли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно од |
како на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро об |
ође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се с <pb |
служио правди и истини и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи су плакали растајући се с њиме.{ |
како ће издајници бити проклети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, |
служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{S} У сукобима |
ве да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими |
ађе да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов протовистијар и в |
о пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскоро <pb n="165" /> по |
ен.</p> <p>Пристав погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> |
а да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се |
ији мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да често случај заступа тако звану правду |
том науком усадио корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог |
гош, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање |
ави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, |
, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби |
, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је оп |
{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У |
своме зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих |
ом пречицом преко планине, наредивши да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два |
и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари |
не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за пр |
гледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком преч |
згодним местима, покрај цветних ливада и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њи |
иш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S |
а, и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја |
ма, кишама и суснежицама наста изненада и опет хришћанска власт и уклонише се турски муселими и |
b n="243" /> Сибињанин искрсне изненада и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где |
умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник је Мехмед |
би то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{ |
е стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{ |
оји се налазио у шанчевима између града и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну |
ало.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или |
се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим б |
по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад су под |
задатак да се старају о производњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сва |
ју пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, |
који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе бол |
да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Ц |
ба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна послуга њихова.{S} Све је то било такође |
смео свак забављати.{S} Само су господа и властела могла ловити са соколовима.</p> <pb n="106" |
ју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да |
ци, као после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; |
поче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место, и н |
олео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој при |
вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју |
врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дис |
о људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни |
ој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале пре |
ремена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, к |
у присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа и свеколикога његова двора.</p> <p>Истом кад су се рази |
ну.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 го |
тупању на владу одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али ј |
ди га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо |
не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, |
отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празн |
ку кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваш |
о онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду |
ш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} |
} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима |
су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вич |
од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове црнога дима. |
десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном |
вори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и највештија човека за борбу против Турака у данашње вр |
им тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанска, рече отац Калистрат, удуб |
то су под султанском руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македона |
о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој Роксандом, ћерком |
и.{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарско) од ондашњега топличког грожђа, |
ђ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и радости, потпуно заслужени, распростираху се од гомил |
ва, она узе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје двора |
учините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресес |
у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио.{S} Могло се догодити да |
е нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао |
и на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, у |
вари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што ње |
ивање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амба |
S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, ал |
ли су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb n="283" /> <p>Мало више од четири ме |
{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је |
очитим склоништима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једно |
ичке одежде, а за њима пиротски владика и свештенство заједно са старешинама града Пирота, изађ |
ака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пу |
а колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био уме |
ризнао како је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз њего |
тила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И |
и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрање |
Из Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је |
>Покрај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега један калуђер |
ни узимали у заштиту слободу насељеника и сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном |
оспођа Круна приђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весе |
наспрам цркава и манастира, свештеника и народа.</p> <p>— Не могу ти лако казати, одговори кал |
узбуђен, приђе к руци седога свештеника и искрено је пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о ч |
владика Венедикт с мноштвом свештеника и калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе до |
мо у европске властеле за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну |
има и на шлемовима свију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је зг |
цу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су |
дседање, за стан властеоског надзорника и за смештај десетка и осталога којечега што је припада |
имер, један млин.{S} Он истера власника и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} |
.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он |
правник.{S} Одред те војске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремљен, имали су |
колико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић с |
ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозден |
; једно копље усправљено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком |
, царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, тако да се може казати како је, од онога |
а гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестр |
што је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених и потврђених угово |
тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђ |
м великога задатка требало.{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобним задевицама и у међ |
Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} Па колико је хришћанскога нашег |
теоског надзорника и за смештај десетка и осталога којечега што је припадало властелину.{S} Сел |
то уз постове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка, обе одличне домаћице, живо су с |
миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; ње |
ма, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је била служена у |
деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накра |
ника.</p> <pb n="167" /> <p>Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.< |
се у свакој такој прилици узнемиривала и плашила султанових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно |
е, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— Устани, покаж |
Стаменију сам видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се ниј |
урном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар саве |
Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пут савиј |
Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Д |
чела примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је верно до саме њен |
к, опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти |
али.{S} Посада их је једнако подупирала и оправљала, али у одбрани нимало попуштала није.</p> < |
коле у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација после смрти деспота Стефана; ту |
су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови д |
елика народна трагедија, која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким народом срп |
р.</p> <p>Једни су продавали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, прасце < |
гледала су <pb n="230" /> чудно та села и та насеља.{S} Све празно, све посакривано.{S} Куће по |
која је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на др |
мрзост у срцима хришћанским успламтела и зарила се у најдубље <pb n="203" /> жилице срца хришћ |
дних људи.{S} Властеоски ред — властела и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћ |
ду насељеника и сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу и господару, бил |
урту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Ис |
д то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници ње |
ово најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња порука старога Калистрата.{S} Млади игуман К |
а тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нарави, према великим ин |
де из села, <pb n="107" /> кућу уредила и припремила, момак с ловачким рогом попе се на брежуља |
и закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као и најв |
укобима соха је, према прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачко |
емати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна послуга њихова.{S} Све је то би |
сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140 |
ој игри показала већ потоња велика сила и слава непобеднога Александра.</p> <p>Прича о Александ |
} Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S} На то јој је често слао нароч |
има подигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим, слуша |
м војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара |
будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена била на словенск |
ма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало брину |
Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља |
мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ја бих се одметнуо у п |
а се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} Најтач |
брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито ако би их више било.< |
<p>Вођење дома, с дужностима гостољубља и распоредом послова у самој кући, било је на његовој ж |
а у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да |
по Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад пом |
омиљенога старешину и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најп |
авно жељенога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се помињу при Александрову васпитању, нис |
ма нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ћ |
својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p |
драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; његов ота |
S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређајући по крил |
би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад |
к Београду и покри <pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толик |
лтан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике о |
у освету.</p> <pb n="234" /> <p>А споља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И |
стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајн |
иђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење обузе и То |
?</p> <p>— Чим будем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човек |
тив Турске удружи с католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом парт |
о је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио |
знао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три |
на Којадин се све више прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђи |
его и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима насељавани су рибари, којима ј |
могле за час лепо наместити простиркама и украсима, који су у орманима спремни стајали.{S} Ако |
рећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, синко, по <pb n="280" /> сто пута |
ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима |
очити персијски ћилими беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, одређени као покл |
и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала н |
а верног слугу.{S} Буди милостив жељама и потребама његовим и земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозд |
ама, свеколико дивљење добрим особинама и изредном васпитању Плетикосићеве деце, очевидни знаци |
луђер, отац Панкратије, погнут сединама и старошћу, улази у дворац царичин и заузима место у ма |
убокој старости својој, погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасно |
м живосним очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поносом који му млађано ли |
ерадили по хришћанским мислима, тежњама и потребама.{S} Не мање је наше читаоце занимао опис кр |
а, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађив |
, крушкама, јабукама, шљивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењи |
ни.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљив |
арави благе, постојан у својим намерама и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је |
а буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко |
S} И деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај |
свеће употребљаване у господским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа тр |
дворишта, лепшом зградом и већим кућама и многобројним зградама од осталих кућа онога села.{S} |
ска су биле још у међусобним задевицама и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац бе |
зленој шали замршиваше му косу ружицама и цвећем.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се ју |
то <pb n="173" /> лиснатим продавницама и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</ |
била разједињена највећим несугласицама и крвавим распрама.{S} Од италијанских господара, милан |
{S} Кад с првим зимским маглама, кишама и суснежицама наста изненада и опет хришћанска власт и |
е казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно |
омах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да |
глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње заповест |
ластелинству Витомира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајил |
ету и у околини Турског Царства.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако |
о да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Бу |
по народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, није много марио ни за романтичну нар |
ва што турским новцем чини добро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у |
Писма старога завета, књиге о царевима и о јеврејској историји знао је у потпуности.{S} Приче |
љинама, огрнутим властеоским плаштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су б |
риград био круна православним градовима и православним државама свима без разлике, тако је узећ |
а окретати другојачије.{S} По градовима и по већим трговима или селима почеше се дизати неверни |
би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Размилеше се у с |
оловину села према војничким списковима и према својој војничкој обавези.{S} Слободних људи и с |
а пространа дворана с великим столовима и софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} О |
том су говорили о трговачким пословима и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Треп |
од шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Г |
(или лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима свију својих војника и војвода, да би се |
ђеним местима страже.{S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету. |
ељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Ј |
се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је |
прозор беше заклоњен зеленим шипразима и красним плаветнилом небеским, јер прозор гледаше у до |
су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на |
а и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> < |
оји су певали јуначке песме о султанима и јунацима.{S} Поједине стихове тих песама пропраћали с |
агош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите |
тац Калистрат, откривено нама Словенима и Србима слово Божје говорило се другојачије него што м |
нанаца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти десп |
на држи, за чудо љут према непослушнима и према онима који би шта било погрешили.{S} С тога су |
и на свој начин, према својим уверењима и склоностима.{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су |
вно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у своме пространом |
један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све то сврш |
ат викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова к |
или Александрово покоравање Атине, Рима и осталих царстава по Европи, причу о славном тројанско |
оспођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местима, покрај цветних ливада |
> <p>Деспотове старе размирице с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 беху га |
друге стране могло помагати калуђерима и хришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јер |
!{S} Каква је и колика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, они су, синко, непостојани, н |
то и певао по свима српским манастирима и код велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да |
ресе.{S} У тешкој борби међу интересима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, и вере одр |
му је било ведро, непорушено страстима и ниским пожудама, пуно крепости и енергије, која се по |
или кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, |
и су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је |
и с Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе при |
чело пунити сељацима хајкачима, ловцима и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из |
носиљке да се поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи влас |
мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесит |
Та није ли она међу добрим познаницима и <pb n="134" /> пријатељима, најбоље умела разговарати |
нту истрчи из града са својим војницима и удари под сабљу пометеног непријатеља.{S} Није много |
је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} |
меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</p> <pb n="57" /> <p>Тај се посао продужава |
оговарало се и саветовало са владаоцима и господарима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега |
о се и саветовало с оближњим владаоцима и господарима; договарало се и саветовало са владаоцима |
и.{S} Соколи су били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене ву |
лико је та победа оснажила срца Турцима и преузнела њихове наде, толико је религиозна мрзост у |
узвишена пространа галерија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се |
о старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, пре |
Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те п |
ко сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу |
/> викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или |
тварају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је жи |
енио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма ка |
т и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен н |
након онога разговора покојнога султана и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријат |
љало је увек држати слободан за султана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповес |
Србије толико порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме м |
лу.{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, |
ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} |
ах после смрти покојног деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Срби |
, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, |
же велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два |
ара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи о |
твореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} Застирке су н |
итично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у намери да се српски деспотс |
е запаљеном, царица се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и |
стране Топлице <pb n="240" /> попаљена и поплењена.{S} Одмах је оданде послат један турски чин |
осећала се овим догађајем обезглављена и побеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S |
на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије него дотле.{S} Утврђењ |
у, на обележено место.{S} Као помамљена и ожежена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше. |
ркога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дан |
ово Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупља |
као што је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикоси |
и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљен |
сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушт |
аслужене славе оца Калистрата као учена и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља |
ужност према отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> |
тељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео |
ако ће кога срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели храниоци свеколикога људског д |
Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена по |
p>Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један п |
гих ствари, којима су требали хладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у |
ене деце, нарочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз ма |
ије знао уморити саслушавајући Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, м |
њем потпуне телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књи |
да; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужа |
служити се још воденим путем од Видина и неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама |
и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} Пошто су беспослена властела много врем |
Осим тога главног боравишта властелина и његове породице, у дворишту су се налазиле још три ма |
ио.{S} Непријатан задах згорелих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су |
ма су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чино |
{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био |
е молитве за покој душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа |
обравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао |
а властелиновим или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или из п |
ликог је утицаја имала околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} При свеколикој смернос |
д је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву |
за своју дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов језик се такође морао учити. |
на отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши |
оја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се |
цу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао уско |
и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорала да се не |
Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, |
ци примичу од Прокупља, зазвонише звона и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на |
хићена, што је могла слушати звук звона и уживати у црквеним парадама.{S} Она је клекла пред ик |
стите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Бе |
упи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с |
су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{ |
оказао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У пр |
правдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мисли |
д куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје с |
м владаоцу и господару, била непослушна и самовољна.{S} Средњевековни властелин, богат и на гла |
не љубиш, или је место старог друговања и пријатељства, које одбегава одраслу девојку, настао н |
а претрпеле од кретања војске, ратовања и свакојаких размирица које су с несталним и немирним п |
ен, искрен и једнак, без икаква увијања и двостручења.{S} Према војницима он је био врло оштар |
ио све друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је |
ћа једнога властеличића, далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће као што је кућа |
жива очекивања.</p> <p>Управника имања и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања |
пче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји изра |
ли су у Угарској држана само договарања и саветовања.{S} Договарало се и саветовало с оближњим |
рцима од 24 септембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу |
Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спре |
смено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> <p>Као стар, веома оз |
анковић, подноси најсрдачнија честитања и своје смерне поклоне Величанству твоме.{S} Прими их м |
је отац Калистрат себи давао од читања и размишљања било је у домаћинским пословима око куће и |
ске велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито око првенца Ко |
да су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, која се током времена начини међу мужем и ж |
и јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нов |
вали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колик |
сте планинске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он |
м месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> |
е свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва |
арицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и д |
коњушница за најодабраније коње, кухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњ |
чине коморе и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са својим справама ишли су напред.{S} По том к |
, свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекајући свој ред за путовођом.{S} Пут |
а и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом преко планине, наредивши да и стр |
а на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу |
на неком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се |
и.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љу |
увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њ |
лаче са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, о |
S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign x |
о је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обе |
, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу десп |
мо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече тргова |
>— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га п |
еле врућу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На оружје, на одбр |
>Деспоту по том јавише управнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније п |
ране, како се он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n="285" /> тражећи једину срећ |
ше главе, а они би легали између товара и коња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра карава |
вом двору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пожуда, једва се, као кришом, мог |
деновића очекивао се повратак господара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше |
е благоверних и христољубивих господара и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужно |
се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху ј |
инастичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија по |
границу послао био свога протовистијара и великог челника над војском, да од његове стране позд |
ереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили |
д иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и |
оја се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{S} Властела господари нису знали границе |
да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је с |
н Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и |
лојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар- |
шле занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цар |
} Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љуба |
на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да се пре |
е, послушности и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они који се |
може веровати својим суседима са севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одговори султан, али т |
њених дворана, њене властеле, калуђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и ка |
дина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику |
ју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изаз |
ко спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју област Топл |
штенство, калуђери из околних манастира и свештенство из околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјах |
X.</head> <p>Испод Гвозденовићева двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом до |
м-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи |
штрије казне употребиће се без поговора и без оклевања против оних који би се ухватили у неиспр |
{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb n="263" |
а.</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к |
Калистрату не само због великога гласа и заслужене славе оца Калистрата као учена и заслужна ч |
ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео |
е.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске широке чакшире на ногама су му |
предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и камилавка једини су частан излазак из мога положаја.< |
е не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <p |
за случај опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, којима су требали хладовина и дебели з |
на у некакав мађијски врт самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи н |
ставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали н |
да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим |
тили и поуклањали трагови зимњега блата и нечисти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би настало време се |
оњаник, задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још |
тим отвори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мос |
стража опазила стражара с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и |
новој трпезарији само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошл |
моље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, |
љи и најдубља размишљања султана Мурата и да помогне оријентацију његових пространих комбинациј |
дворане беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, било узвишено, и |
уде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, |
у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, ко |
и!{S} Турци!“ ораше се свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Е |
и вера православна.{S} Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чек |
једнако о мутним изгледима свога живота и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мут |
; главно је да поточић народнога живота и народне мисије непрестано струји и никад не засушује! |
го прошло а да је спомен старога живота и старих предања најрадије приањао око старијих манасти |
следњи дани самосталног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство |
а променила свој дотадашњи начин живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обр |
ултану изјави саучешће српскога деспота и да се постара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се |
икако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него пор |
астир Свете Богородице чекао је деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци |
ео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и |
м, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на послушност не подчине вољи очиној |
ју у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај го |
игумана Калистрата, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb n="289" /> |
д — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим поштовањем поздрави царицу, која оста оче |
Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На ору |
тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград |
е управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вер |
{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, |
ти је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да |
љићеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војс |
који није разликовао властелина племића и сељака меропха.{S} Њему су, заиста, <pb n="92" /> по |
играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћало за свако место, на к |
та, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици оца Калистрата Која |
да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође благослов р |
тране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у којима су становала или околна властела, или |
а из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о прод |
се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господств |
> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне |
е планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћ |
лу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S} Помози им против оних који су супротни!{ |
да послуже тополивцима.{S} А тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света ниј |
би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S |
х и христољубивих господара и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужности и по сво |
сабора, била неописана врева гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по про |
ало за дочек гостију, њихових пратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече т |
намештај сеоских кућа: неколико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и со |
воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете |
испечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима стајали су спремни да о |
који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле мале |
рпске руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се пре |
е водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та |
, без новаца.{S} Властеличић, свађалица и приличан насилник, удешава, свакојако, да отера јунце |
анин Јанко не би имао својих присталица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити |
елу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове зе |
а то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште аге |
ната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар |
дак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да ј |
ама, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је |
ој се у пламену црвенела једна секирица и једно каменарско железно длето, а на другом се у котл |
атре гледајући како се железна секирица и каменарско повелико длето црвене и како се вода спрем |
.</p> <p>Властеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту м |
у руку владику <pb n="63" />, деспотица и царица Мара сиђоше такође свака из своје носиљке да с |
дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је б |
Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањск |
ојим пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манастирско брашно неначето.</ |
ша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; до |
даљена околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене главе |
а, погледај милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им |
вала када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним |
знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беш |
анесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да |
рептањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и |
ази, правилни нос, златна коса, усташца и поносито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној с |
мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тад |
е веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите |
премити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с |
вде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево п |
т лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек |
су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узб |
ан.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружиц |
огу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{S} Само не може бити с |
своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну бистрину великог је утицаја имала ок |
ше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архимандрит Калистрат замоли епископа Венед |
нишке стране, опет сав задухан, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склеп |
нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа властелич |
ве деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени, нису га мог |
ан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео |
лова, у Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот |
ћи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја |
у се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи |
Стефана Немање и Светога Саве, Родослов и Цароставник о српским владаоцима, Законици царева рим |
боју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије његове.{S} Прозори су били испуњени танким п |
ивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењивали су салоне у летње д |
хових обавеза властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност д |
ости, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна распо |
су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су |
по, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио |
<pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса што јој Др |
како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сиби |
архимандрита Калистрата, нашега општег и много цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што |
ико сталних није било.{S} Између једног и другог места остављено је било место народном весељу |
и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења мењало све од почетка до краја.</p> |
аком погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и |
с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих ниских столица, позната оруђ |
вима пословима који су се тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни п |
SRP19130_N1" /> су још отворени.{S} Трг и трговачке улице око града затварају се, и људи се пов |
хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали нове |
алистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаће дв |
ив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоску ха |
Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита десп |
ма млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољи |
и је властелин имао по неколико, каткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличић |
манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер |
туркофилски оптимизам ишчауравао каткад и одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао к |
д неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с |
млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нови султан показиваше најбоље расположење, |
с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало ни |
грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први |
д да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моме |
S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, б |
идби свога сина само с обзиром на углед и славу своје породице.</p> <p>Кад је иза његове послед |
S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у |
свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисциплину <pb n="110" /> почињао је од себе.{S |
Али је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником с |
оварали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се |
твар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> |
ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, к |
коликога људског делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као |
беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одгово |
деновић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ |
о каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После повољног |
а труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али с |
{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви б |
ив Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако |
ло праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла и судије прве |
у су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу |
Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју |
бији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, к |
вела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и радости, потпун |
!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је |
вало.</p> <pb n="64" /> <p>Деспот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим |
едь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омоль |
начи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад |
и остати своме господару.{S} Гледа себе и интересе своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако је т |
то га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, |
осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни другова |
тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихових обавеза властелину.{S} Иначе благ и човечан д |
на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без њег |
ао султанка излази на хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради |
о изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <p |
из града, заузме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, ко |
гош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, |
> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видет |
Војска остаде без <pb n="278" /> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим, које |
се самоме султану и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти ц |
жи везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и к |
раничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска границ |
остављајући деспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пу |
чево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} |
а остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да |
држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунити житом, све |
на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у пле |
непријатељем; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показаном прав |
, бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и п |
еце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвозденови |
и клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, |
оји би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} С друге ст |
онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је |
лично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухватио.{S} |
Кад опусте манастири, кад замукну цркве и свештеници — Срби су пропали, рече отац Калистрат заж |
ш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их брани ниг |
пус, краставци, диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарим |
ла сваки за своје село изабрали збегове и распоредили све што треба за живот у збеговима.</p> < |
зађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зи |
дира, али да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио је служи |
збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228" /> отп |
калуђера, прочита једне зиме родослове и цео Данилов цароставник.{S} Данилов опис хиландарске |
на коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p |
/> госпођу Плетикосићку, њихове синове и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После |
м Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и |
паше <pb n="245" /> мало по мало путове и планине и одлагаше сваки политички и војнички посао з |
е пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Ка |
е био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни жен |
ујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас |
ац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би с |
агош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се д |
ји.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шт |
"#SRP19130_N4" /></p> <p>Каматник стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— |
о разлегаше по планинама.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особи |
и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате |
сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам |
чића.{S} Властеличићи су имали по негде и засебно, самостално, по једно село и по половину села |
а јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна б |
оје су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без ик |
оме ли је која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвећ |
када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за овогодишњу летину и за друге |
га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика х |
оштовање.{S} Нема никога виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или д |
соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, т |
} Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва к |
држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром б |
ма.{S} Имао је обичај напаствовати људе и туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време |
лазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један с |
крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" |
слова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по |
завијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога оп |
у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари |
ила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је с |
да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред сп |
руци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појаха коњ |
ни мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде го |
пот наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку |
нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се |
ду у Точанима украо некакве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално |
гови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег |
да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав |
оворило како овако дуго трајати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, |
ао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су ка |
јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно |
тикосић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих |
ц, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Чове |
ало вече, гости су поустајали од трпезе и почели се међу собом разговарати.{S} Неки су се спрем |
<p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачн |
едно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, они |
егова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао к |
е он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њ |
ата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гусл |
х турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одм |
спремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га |
њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особита милост, којом је султан при ступању на владу |
трат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да |
{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима ч |
е Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и све што ј |
{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} |
док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више рас |
санских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само д |
и вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њи |
огао, али је било насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао да учини о |
страт, био је један од људи, на које је и удаљена околина гледала као на свога оца и на свога в |
о је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно могао имати своју већу библио |
цу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, ср |
ја.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка |
, деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је |
више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто ј |
многобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за п |
царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Он |
као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> < |
ило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро дв |
то видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драго |
е отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време |
у био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош. |
} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанска, |
<p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија |
претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после |
имало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом. |
међу монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења |
анди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од |
је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иш |
еру, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких гран |
најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав би |
на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао |
ри, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робо |
је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Међу изра |
ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође оту |
тио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малаксал |
је њима помогао новцима.{S} Требало је и тамо спремати се за турски напад <pb n="196" /> и опр |
о је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S |
то Стаменија за се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к |
S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} Све |
љивало.{S} Међу другим стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у |
увате.</p> <pb n="268" /> <p>— Добро је и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом путу |
Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатељ |
већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од зим |
в, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</ |
домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дреноп |
је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну нап |
вожедног говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи.</p> <p>— Честити беже, |
опа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, ко |
је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанка |
вао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, своје ми |
ке ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у жи |
, па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излети пруж |
силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p |
више манастира, и нарочито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино разонођење ко |
како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{ |
насиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом мес |
ада, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду ра |
/> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, |
би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се из |
ву.{S} Деспот је бранио интересе Србије и интересе православне вере, радећи онако како је радио |
е послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — С |
ву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица |
рју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би мест |
ди се размилеше по границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да с |
те ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита царица.</p> <p>— Јесмо, превис |
По градовима су турски муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв прол |
у истини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, шт |
ичине; неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанин |
се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божи |
Гвозденовић бројао се међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме |
.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, |
евима преко преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У дв |
им тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више |
амо са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују свршетак само од |
њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца |
стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов мом |
ма чуване хришћанске светиње, да освоје и униште и последњи остатак Цариградског Царства.{S} О |
{S} Господе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахр |
је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост духа, цари |
т ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он |
јводе његове саветовале да одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике поуклања пре |
јасно било за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је п |
чноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.</p> <p>— У |
ћа потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубровника, Призрена, <pb n="177" / |
Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно врем |
и.{S} Моје место није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја |
</hi> наплаћивао од свакога без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла по |
редбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни п |
е господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је |
р Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости сво |
свештенство сматра као своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му |
ићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпо |
слепи Гргур били су против те политике и заступали су мишљење да се треба држати Турака и султ |
е.{S} Моје оцене се тичу опште политике и скорашње будућности.</p> <p>Дубровачки делегати и дес |
6" /> братом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој ч |
ајући се, једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада |
} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с којега се куп |
а, с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у ко |
а пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Т |
је <hi> потециште </hi>, место за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из власте |
оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} |
одређеним потребама.{S} Млинове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако |
оговор све старешине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати |
дивота.{S} Леп изглед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистро |
ају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Уга |
да султан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљ |
248" /> не полажете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европскога запада?</p> <p>— Ја не пола |
могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко целе године, него с |
Гвозденовића, наједанпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа св |
викну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, |
на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искрености и оданост |
доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој |
скупе на договор све старешине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољ |
на више начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или о |
коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили не толико по свом властитом избору колик |
је што по небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се |
је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога весеља колена јој се спустише на ћилим пр |
ама, које су се, по равном месту, могле и превући воловима или биволима, кад се под њих подметн |
ије било изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n="272" |
какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба |
лизу њих стајало је испечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима стај |
ле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно |
народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћало за |
поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме при |
рилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n |
осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу т |
јако растурена.{S} Цркве су господариле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или ар |
лу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако с |
едно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу |
док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама |
ресе огромне зидове Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци су жив |
ори; попалиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера. |
де.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била см |
је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S} Око |
је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, |
о време и сама су господа живела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за климат |
и што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да на |
рат је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао је с пуним |
ју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војника после тога случаја тешко је било испри |
и знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо показати пример добре д |
ровати.{S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољ |
е узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војс |
ако ради нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде има |
зи велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Сте |
вцу стрељања, пободено било друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био |
чути гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Господа на кули |
пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије него данас и |
/> жилице срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали с |
збегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S |
ице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али није могао да појми како |
приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превисоки гос |
, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљама, и то т |
тину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио |
тефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито вел |
да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани |
зденовићева и Плетикосићева биле везане и суседством и службом, Којадин и Стаменија одрасли су, |
у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима м |
лонци разне величине; неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем |
гобројним који су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му на памет како |
д пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда на ново охр |
Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена з |
/p> <pb n="33" /> <p>Царица Мара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони султану.</p> <p>— |
ритече у помоћ одбрани вере православне и оружју хришћанском.</p> <p>После молитве је царица Ма |
о је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој с |
лики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине посте |
ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што |
м, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била пространа дворана с великим стол |
паднути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се дого |
рица и каменарско повелико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав |
илили авлију, разговарајући се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође |
} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно |
оника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле о |
кале су непрестано оне гомиле, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усплахирене, јер су |
ш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она в |
ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манастир и народ о |
се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их |
v type="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 149.</p> <p>СТОЈАН НОВАКОВИЋ</p> <p>КАЛУЂ |
о испосничком начину живота.{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, |
је сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво број |
="245" /> мало по мало путове и планине и одлагаше сваки политички и војнички посао за на проле |
х штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После повољног свршетка Божјега Суда о |
ити.{S} Али на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут |
S} Ја њих признајем за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то пр |
звестили што пре све војничке старешине и војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чува |
Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} |
зане.{S} Све једнако народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на пос |
ко се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља |
а, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била ист |
ји је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је веома забринут ујаха |
толонаследник је Мехмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p> <p>Прилазећи царици Мари |
/p> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не мо |
ила на словенски, животи Стефана Немање и Светога Саве, Родослов и Цароставник о српским владао |
у на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио |
стеличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је с |
пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом |
се у Србији средњега века звало хватање и затварање за дуг. </note> <note xml:id="SRP19130_N5"> |
њену дворбу гостију, њено српско нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је је |
песмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је |
ћи да се међу ловцима јутарње послужење и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непрестано разн |
рцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се |
иоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није достојно српскога |
јим родним домом; окушах смерно трпљење и побожно уздање; сахраних оца Калистрата; сахраних Дра |
укама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане кугле.{S} Многобројни топови почеше бљувати в |
милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> </div> <div ty |
n="76" /> свога старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји |
78" /> међу главне госте уносили печење и гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{S} Био |
е и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је р |
ма где су сејани купус, краставци, диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је бил |
а ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што треба. |
деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванс |
1913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасвим почетнички обрађена у приповедци „Калуђер“, ко |
ве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застр |
>Војници се сви уредише, поскидаше капе и побожно слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче говор |
р се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно више нак |
раје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али католици, одговори отац Кали |
="294" /> Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче увлачити реч по реч, дон |
пове даске, боје, <pb n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње вру |
авио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража увери |
мо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће |
{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом |
ви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, све умотане у своје трубе калуђеричке хаљине, |
рада војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, |
аре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа с |
Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим |
Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, ње ра |
да се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два |
ошлости и о будућности православне вере и српскога народа, што је у његовој души било једно ист |
оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим духом на |
х најволео да будем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха ре |
" /> тражећи једину срећу у служби вере и народних интереса, свак се могао њему поверити и свак |
ма на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја би |
личку пропаганду, да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и латински језик, да наг |
лтан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи д |
ори борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} Јован Капистрански се у тај м |
ио вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, докле с |
рату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога |
се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред госте.{S} На узвишеном месту са стране |
рада на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сиби |
и ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су т |
иградском друму указаше царичине коморе и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са својим справама |
е старешину тога турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа |
пошто га судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о |
хитро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S |
пробуди му жељу, која <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хил |
RP19130_N5" /> Варило <pb n="179" /> се и пекло и продавало и других јела, која су, као промену |
видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} |
новнике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву |
зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, |
љом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стам |
још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешко |
<p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се |
оси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не б |
једанпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је |
> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му лице сиса |
ога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S |
пред крену.</p> <p>На послетку указа се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину |
за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео |
вом црквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је не |
pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су |
босиљком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад се и то посвршавало, женскадија с момцима навали да изврши |
е цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на н |
и ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом |
х пространих комбинација.{S} На томе се и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, којој је о |
се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар еги |
<pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном |
доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити |
Погореће властеоски двори; попалиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се |
ити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?.. |
.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у |
топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије не |
ише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p> </div> <div type="c |
, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како обично раде западни хришћани.{S} Али, |
ти.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није и |
колена пред иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растер |
окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах |
ну, на којој су гости седели частећи се и припијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре |
и! шапташе царица крстећи се, смилуј се и укрепи!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
стирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не изгуби у д |
еменицима у облику приповетке, којим се и модерни живот представља.{S} Писац, наравно, не мисли |
аше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, |
осле не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на такву случајност, која му се чин |
.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем.{S} |
народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb n="247" |
еких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој кожи. |
здигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта |
владаоцима и господарима; договарало се и саветовало са владаоцима и господарима западне Европе |
говарања и саветовања.{S} Договарало се и саветовало с оближњим владаоцима и господарима; догов |
ољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја |
оравио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали него су на сво |
{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда |
је царство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако р |
иће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.< |
Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвозденовићку, <pb n="1 |
пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Г |
звани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да по |
турских чиновника, упућених да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и мом |
{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњ |
p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> <p>— П |
, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{ |
?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} |
је читајући похвале кротости, простоте и добросрдачности, а осуде лукавства и ненависти.</p> < |
ирке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано |
има; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Е |
хришћанске светиње, да освоје и униште и последњи остатак Цариградског Царства.{S} О Боже, пре |
колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао на страну од Гвозденови |
ђене куће, у којима је спремано ноћиште и боравак гостима властелиновим или људима разнога чина |
ље остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређе |
ој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах с |
би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као пос |
орова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се |
ражари сместа познаше манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ |
стезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша добротво |
{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин |
и, ступице, сланике, столичице, жбаниће и остале ствари били су довукли по читава кола својих и |
/p> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести < |
ако имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, |
Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су |
а госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту ка |
рите се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се п |
пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, ок |
ило је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далек |
тир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаћ |
о у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је ј |
врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По доли |
е и о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се |
ика Венедикт читао молитву добродошлице и дао благослов високим путницима.</p> <p>Царица Мара ј |
а.</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице и пружајући руку управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли |
поту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> <p>Стари деспот погледа |
тиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била |
лов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскаки |
!</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, ота |
шност не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро |
из близа неће цркве, њихове повластице и њихова права и имања чувати тако како су их чували пр |
воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он |
секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веш |
овече, такође је забављала наше читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи почели у |
ју.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не задирку |
и су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, на |
истрате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим |
олазе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као |
ше управнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве |
у Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед из |
Куће позатваране.{S} Понека мачка мауче и понеко старо псето лаје по напуштеним просторима виде |
а је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова кој |
т је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском дворишту, кад ун |
<p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомилом, која је била с |
а.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драгош се врати |
уци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" /> јед |
оше сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из |
ли.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; сми |
p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја з |
Један по један преврташе наливене чаше и залагаше се залогајима које је други момак за оним на |
и мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да |
ед његовим двором <pb n="239" /> видеше и познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше г |
из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехме |
о?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познани |
тнице се на манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који |
Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} |
ше назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у т |
омци прихватише поклоне, па их уздигоше и показаше султану, који је седео на своме узвишеном пр |
ва, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у б |
отпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то послао из |
лима ништа нису знали, на једанпут чуше и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ пи |
мо знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одговори она.{S} Не тре |
њајући и гледајући у лице султану, кнез и његови другови поседаше на одређена им места.</p> <p> |
{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега? |
ала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа ниј |
Александар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада н |
Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се највиш |
ли јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разго |
на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Ви |
р да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и |
чину богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним везама с родите |
и готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге |
а збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорча |
аменија, која се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је имала нек |
а ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него д |
ши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превисоки господар, де |
трат их испраћаше с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да с |
није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="9 |
сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара |
, господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ј |
имљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати у |
е и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског капетана, те се извештаваше о кара |
, да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и светитељи народни.{S} Не приговарам |
<pb n="226" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} |
рамове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справедљиви мусломански султани и њихови чиновници и |
овао љубављу према књигама, према цркви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког |
томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама |
/> царица стаде на своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратијa.</p> < |
време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} |
ражњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало исто тако као и медовина, |
пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини родитељи, само што су они о томе у понече |
, и њима ће се предати султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вр |
м позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повр |
е више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведем остатак живота као удова султан |
ога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо |
дну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и премилостиви, шапуташе царица, погледај милостивим ок |
твори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— |
ербо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.< |
стећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет |
но саветом и живом речју, служио правди и истини и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи су пла |
о га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, |
у што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је р |
манда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле к |
p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоће |
!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ћ |
шћу богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне пр |
доше његова коња.{S} Он сместа притврди и прегледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје |
>Миливоје, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="16 |
та коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (г |
путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жа |
ој војничкој обавези.{S} Слободних људи и слободњачких села није на том крају било никако.{S} С |
не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаш |
} Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они с |
, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече |
х од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренс |
на, за превелике услуге, учињене Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном |
како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.< |
Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па остане |
S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и |
алост, много сложнији, много истрајнији и много доследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајев |
и у климату нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмекши, бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуњ |
лости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност развијаше се у |
вана на административној централизацији и на једнакости права као што је данашња.{S} У оно врем |
ван трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су с |
вота и народне мисије непрестано струји и никад не засушује!</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <ba |
било могућно пронаћи истину.{S} Велики и искуснији мислиоци били су и онда против тога и сматр |
еме спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одм |
, протојереј градски, старешина градски и старешина свих еснафа градских изађоше пред деспота д |
је мрс; посебно старање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наре |
а вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} Којадин погледа ко то |
Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да |
на само у намери да се српски деспотски и султански турски <pb n="11" /> двор вежу међу собом.{ |
се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека тр |
ве и планине и одлагаше сваки политички и војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још мо |
дина.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књижници начита се књига, до к |
руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријат |
ише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад |
рају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има п |
који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађ |
ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго |
су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима |
о одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакивали.{S} Соколови су кликтали, и свак је са с |
вине.{S} Зидови су се градски ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је једнако подупирала и оп |
стана на други; војници су се спремали и размештали; топови су непрестано грували на град, кој |
је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини родитељи, само што су они о |
ове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао ј |
n="41" /> или телад.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали |
једним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице |
та трговац.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник |
ање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он |
p> <p>Међу онима који су највише волели и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} |
ђера, који су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век преписујући и путујући из м |
n="42" /> народ се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p>Овако је доче |
кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали |
Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одлик |
их ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Зап |
и поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су са |
софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта властелина и њ |
Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи |
су се, најпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је |
и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се пита |
V.</head> <p>Цариград су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време |
кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то |
код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је б |
поље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држа |
ом смрћу уморили, а војску им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесош |
на у Београду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{S} Разумевајући добро шта је опсада, |
и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску им растурили и поб |
да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природ |
ретки били они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градови |
о и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега блата и нечисти.</p> <pb n |
едино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан пр |
даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Царигр |
и.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Дра |
сузама заводнише, а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb n="270" /> |
ети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога |
већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у ј |
вић је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијом.{S} Разуме |
а одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима |
којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј румелиј |
ва господа, начинише се господари земљи и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се с |
потове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања султана Мурата и да помогне орије |
да.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против |
има и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом ок |
ска власт и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов учен |
ће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пре |
т викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне |
г дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и |
ње којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека |
жни и поштени људи ишли су као отровани и сматрали ову неминовну казну Божју као несрећу коју, |
м ћилимима.{S} Одморници у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузимали су два зи |
ц, наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измишљене ствари, него да су дело студије, |
же, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша |
орче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро |
тљиви и справедљиви мусломански султани и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве |
и ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, с |
у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће |
деница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земљ |
дите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну један младић.{S} Зашто њего |
алуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да бу |
и ће посланици -бити милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђу |
>— Хвала, оче Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се |
настало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као з |
се сакрити.</p> <p>Она лагано порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на пра |
ици -бити милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И м |
рењима и склоностима.{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и сматрали ову неми |
утрашњи раздори; Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела |
е.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар |
град грчке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од |
у манастирског здања, окренутог планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кро |
трговца из Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оп |
</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треб |
м и живом речју, служио правди и истини и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи су плакали раст |
Богородице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у ц |
парнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе |
ик се по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво |
вели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обисти |
шли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> < |
е да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и признаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају |
м.</p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} |
{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је наба |
Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које је она, за своју службу |
утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедер |
шћанским победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Ск |
из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била |
бујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао |
ли, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни |
зији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију |
алистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</ |
пусти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гле |
мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп у једно око и |
имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све |
се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљени |
него је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n="31" / |
обар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се |
ље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрено запеваше <hi> Многа |
от, кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они не п |
, нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске влас |
и чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, |
у таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још једини пут којим |
по моме мишљењу, осиромашити, калуђери и попови огрубети и начинити се јадне незналице.{S} Са |
папском делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога д |
хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља господарева били су старији од свачега другог.{S |
дем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за |
рагош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање којом |
овала или околна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори су становали све по зана |
ном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S} Пекмези |
ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само |
же и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се |
аједно проведених часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећ |
од Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Им |
да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању н |
тврдоће, послушности и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они |
ше Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мен |
х био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Кој |
{S} Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био |
ду <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и лову учити псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био |
јбоље умела разговарати се, задиркивати и шале правити?.{S} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{ |
донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види п |
покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и |
и су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за св |
будућности.</p> <p>Дубровачки делегати и деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па |
лим увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попа |
ознате.{S} И силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су |
оје се они тамо не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока |
вај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом тра |
нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то |
реба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Сам |
ријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти |
војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одг |
крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукам |
делу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се |
истерати из Београда; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео ту |
у дворца, почињући <pb n="10" /> читати и певати црквене прописане текстове.</p> <p>Дворкиње от |
да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски паша |
е ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по којој би неко прав од закона стра |
у.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али |
линове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град ј |
осиромашити, калуђери и попови огрубети и начинити се јадне незналице.{S} Са сиротињом све то с |
ле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало |
ш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign xml:lang=" |
о да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зн |
кажу, а како ће издајници бити проклети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио |
рећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другојачије природе, који су сви |
Победиће онај у кога никад неће отупети и зарђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао |
и да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се српски послови могу европском и |
Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете |
синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то подне |
којим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гвозден |
га да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су с |
јицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га мл |
.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара С |
нежна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У последње време царица је била веома за |
ао најглавније, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Ка |
по границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих на |
а спремила.</p> <p>И поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се наново по |
а одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће породице, <pb n="121" /> да с |
давало робље, купци почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за |
им не могаше досадити — поче се плазити и смејати на путника.</p> <p>Путник, опет, псујући на н |
мо господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати д |
од којим заповедником посести и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је |
н имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на таласима |
ер се поједини сплавови почеше товарити и спуштати к Смедереву.{S} Осим тога поче стизати Круше |
ике манастирске старешине, архимандрити и игумани знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је им |
х интереса, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао |
утили колико дуго треба чекати, постити и патити!</p> <p>Лето 1453 прошло се још на миру.{S} Пр |
проникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наш |
о себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, је |
ље мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер т |
/> требало двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштал |
таменију, известивши се о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме д |
же да се одбрани од католичке превласти и од папске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна ј |
лександра и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александрово |
ство известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Ца |
ен, који ће потомство држати при свести и при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угрејаним људи |
покрај манастира у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори |
17" /> и под којим заповедником посести и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници |
дно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију. |
на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часн |
сти и да се потурчи ради частољубивости и ради прљавих користи овога света.{S} Па се сети сина |
пут опомињао на те дужности стрпљивости и благости, без којих на овој земљи правде бити не може |
<p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо |
ко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, б |
ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила |
ше никога из оних срећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој мило |
је видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђење и ста |
из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости и о будућности православне вере |
била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, којом се само могла одликовати млада срп |
отице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада |
S} Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њим |
а је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од |
оје старе кости и размишљао о прошлости и о будућности православне вере и српскога народа, што |
га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања. |
би се у тихој молитви, пуној искрености и оданости.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када |
е властеле, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православн |
гош држао очевих правила реда, верности и послушности.</p> <p>Сестра Драгошева Стаменија, ћерка |
од њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати ве |
ивље грабљивице привикавају послушности и уређеном лову.{S} Хватали су младе птиће, метали су и |
астима и ниским пожудама, пуно крепости и енергије, која се показивала у духу његовом.{S} Брада |
еспот Ђурађ, међутим, подлегне старости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића ис |
већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубивости и ради прљавих кори |
ек зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да |
руса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, р |
шан и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што |
се до сад није предало, мораће клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно пад |
дским путем све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Ви |
у катраном намазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа |
која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше |
ги у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманс |
о си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Царици се Мари јав |
т Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџ |
тупајући натрашке, једнако се клањајући и гледајући у лице султану, кнез и његови другови посед |
зденовић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозд |
аном да отуда с југа започне опсађујући и узимајући град један по један, с планом да се заустав |
и који би проводили цео век преписујући и путујући из манастира у манастир.{S} Богатији људи ко |
оји ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестима његове жене, госп |
мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и светитељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, |
брдским старешинама, да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопају под развалинама |
икола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара било није.{S} Док су они били у ж |
азнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару |
> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Калистрат је испустио |
во подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица |
ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по |
и хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се дава |
е и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S} Место се бирало по потреби |
мусломански султани и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице |
го питомаца, који су се, као свештеници и калуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик н |
а је само дошао у манастирској књижници и у путника калуђера, прочита једне зиме родослове и це |
{S} Неповољни су им хришћански празници и скупови.</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, |
у ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <pb n="249" / |
љу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износили на продају најлепше ствари.{S} Ту ј |
длегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Го |
ко Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише д |
54 у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би н |
слободни људи, или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних краје |
су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало исто тако као и медовина, вино и пи |
се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни д |
ила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет |
ли ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, млад |
Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио |
примеру показивао шта које место значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и |
ако то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и |
топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очински пољу |
месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је |
власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Кали |
благословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући |
етину дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Цариграда.</p> <p>— Је |
ну и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, |
данас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Пр |
усти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, пр |
ти.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, ра |
ше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље |
дговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо |
е врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити |
већ раширили по некадашњој Костадиновој и Марковој земљи.</p> <p>— Па говори се свашта, Плетико |
једино средство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поце |
спот Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогл |
{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно оч |
униних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила.{S} П |
ка на послушност не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> |
итнице, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић |
султанство прими Мехмед, Марин посинак и љубимац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко ти деспотство |
ретурио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца Калистрата одак |
опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што |
ара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му |
адио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по у |
о казни коју је Александар применио чак и на издајнике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванр |
.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео је |
тицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Гос |
102" /> посведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком |
ио онај исти који је онда био противник и балканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци вес |
ке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав |
ш и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стај |
ој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгош |
е вештице.</p> <p>Драгош извади златник и од убруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти |
еобратио у џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турс |
наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај словенски превод.{S} |
о плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећ |
и <pb n="50" /> собом, да све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај манастира у ко |
по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S |
и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то исто |
новато, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половин |
</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он |
{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S |
нађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла над |
ну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смеје |
ћи.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га је |
јатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава. |
<p>— Царице мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Б |
Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа про |
хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тр |
ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још |
опака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљевским намеснико |
која се током времена начини међу мужем и женом као међу једноставном моралном целином, већ се |
су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} Поносници, како су с |
диже да наздрави човеку најпопуларнијем и најчувенијем онде међу њима, архимандриту манастира С |
> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за другим једним |
разговарам никада.</p> <p>— То верујем и видим, одговори госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме |
граници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа |
у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз реку јахаше један коњаник.{S} |
аћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих |
жјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали домаћинство оца К |
ачком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем задобијати боља будућност, ја бих најволео д |
ји је уплетен с Александровим освајањем и кратка Александрова похода онога света, и по том смрт |
а досадно време прекраћујем размишљањем и читањем.</p> <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли |
се обојица чудили како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџ |
ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под ком |
е пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост |
друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје |
Он није тражио популарност двостручењем и привидном мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био о |
ишао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} |
вора царице Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим друговима, наврати се опет млади султан к цар |
т да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </p> </div> <div |
ашњака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарске меропашк |
ански свет великим енергичним саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да с |
брзо <pb n="9" /> се погоди с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их по |
и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покојног мужа; једно копље усправље |
је, били су сви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугач |
Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и |
икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање |
уди милостив жељама и потребама његовим и земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци с |
поручивао његовим ученицима.{S} У дугим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безбр |
земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ва |
ен? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве |
сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калист |
с разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гвозденовићеву.</p> < |
ислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољим изводима, а изговарам како је сад овде обича |
>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости |
м.</p> <p>Јавивши се великашима турским и распитујући од њих када се може јавити самом новом су |
е.</p> <pb n="125" /> <p>Мушким, тешким и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} |
е Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам иск |
а.</p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p |
сти, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду |
здравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ни |
сина свога Којадина који је о књижевним и верским стварима знао више него владика.{S} Паде му н |
аше један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је |
послетку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико |
вакојаких размирица које су с несталним и немирним политичким животом тесно везане.{S} Готово к |
е?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и забаченим планинским селима ништа нису знали, на једа |
ћ обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сурва се у градски дубок |
е скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно пови |
ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и т |
, да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика |
и.</p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући г |
клоне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућу |
Плетикосићева биле везане и суседством и службом, Којадин и Стаменија одрасли су, тако рећи, з |
е свога изабраника с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је р |
велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S |
бокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се |
пространством дворишта, лепшом зградом и већим кућама и многобројним зградама од осталих кућа |
р.{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако |
ра у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је н |
е једанпут за правим пророком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S |
ст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад се и то посвршава |
рбије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело |
еспотом или с другом којом највиђенијом и најбогатијом породицом.{S} Али за кћер мислим да није |
о се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није било места покрај обесних насилника.{S} С |
човеку је Гвозденовић имао том приликом и да одговори на питања султанова, која би му тај везир |
ди су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, сво |
књигу о Александру Великом Македонском и о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорск |
али да се српски послови могу европском и западњачком помоћу исплести из тадашње тешке кризе.{S |
је уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су пра |
Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не |
> <p>— Зато што су под султанском руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар Алекса |
мисле, заварани пропагандом католичком и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим |
ем народ, превисоко ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране ње |
је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити сељацима х |
девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде |
оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драго |
не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прох |
ишта није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све деспотове заповести |
довно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија |
е цело православље клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је |
ападњаке, који су му њиховим биготизмом и великом оданошћу <pb n="61" /> к својој вери били одв |
чине у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на коју она никада није престајала мислит |
ета.{S} С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали верне на молитву.{S} Нови су се |
у.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозденовић је < |
е није.</p> <p>По том добро промишљеном и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман |
града.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за в |
ку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу |
инци су у својој књижевности тим именом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Александров био он |
сао?{S} Он је био такође поносит именом и значајем своје породице, мило му је било што му је от |
VIII.</head> <p>Разговор међу Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се к |
он се разговарао с великим властелином и са сиромашним сељаком меропхом или отроком.{S} Његова |
рече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти мог |
а њ удари, освану над моравском долином и над Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце ма |
и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из |
икосићева својом отвореношћу, бистрином и умешношћу у свачему.{S} Ништа јој није <pb n="220" /> |
а </hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у |
а у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти |
парадама.{S} Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је вр |
Царица Мара клече на колена пред иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослут |
излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одвра |
у Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и воштаним свећама.{S} Пријатан звук кадионице сусретао |
приђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићком.{S} Стаменија је била раниј |
ј свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ |
одморна турска сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, |
ина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Х |
им-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> <p>— Збиља, збиља, тврђаше Гвозденов |
и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стрела часове.</p> <p>— Вр |
тове старе размирице с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у |
а на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно |
ова везана била с млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту је иш |
њанин; на другој је непрестаним говором и храбрењем војнике упућивао и соколио папски делегат Ј |
теоским плаштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију |
p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гр |
целога свога дугог века, једино саветом и живом речју, служио правди и истини и штитио слабога |
како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} |
о, јербо је он био целим својим животом и понашањем оличена верност и правило.</p> <p>Драгош је |
p>Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама |
и да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли |
ка љубав међу деспотом и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ |
за свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, оче Калистрате |
не, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је |
Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватр |
озор се находио један сто с мастионицом и калемима за писање, увек претрпан књигама, ма да се у |
омишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен |
дити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало |
с не треба много, па да постане туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, |
за њих марио.</p> <p>У свему позитиван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао |
и, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут т |
лушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитељ |
ећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору у |
дети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста но |
>У свему позитиван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на |
.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на |
он, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. </p> </div> <div type= |
ебало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га |
ојске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикос |
сли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако |
предао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обе |
зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружиц |
рже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на к |
, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту |
тац Калистрат био врло даровит, искусан и веома образован човек, Којадин га је слушао тако рећи |
чнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше претурио педесету, али се здра |
самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну кол |
тикосић.{S} Од часна пада остаје частан и светао спомен, који ће потомство држати при свести и |
како је текст словенски био често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки |
ткупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам |
{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити |
Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за он |
"110" /> почињао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за |
во досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз вод |
ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо |
.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав ис |
ак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, С |
возденовић, очевидно туробно расположен и понесен и сам расположењима народним.</p> <p>— Па да |
се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Оч |
ној носиљци.{S} Тај је начин употребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су |
ослуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не |
абио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично ис |
било на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n="240" / |
Плетикосић је био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања и двостручења.{S} Према во |
ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па |
, очевидно туробно расположен и понесен и сам расположењима народним.</p> <p>— Па да нам помогн |
се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако как |
ме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утиц |
<p>На једанпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше о |
што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене |
би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поузданог породичног |
везане и суседством и службом, Којадин и Стаменија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су н |
>Сутра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу.{S} Сва |
и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи |
ом дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с |
муче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући сеоског предстојника, којега је |
Помисли како је кад је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у |
ја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју провод |
ћи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише |
дино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> <p>— А |
кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов |
нама и старошћу, улази у дворац царичин и заузима место у малој капелици, спремљеној у једном о |
а је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужн |
еду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мар |
Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њ |
смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} |
мећући на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ре |
им је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљив |
углађеношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свеч |
шају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишавали су све остал |
, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из |
им говором и храбрењем војнике упућивао и соколио папски делегат Јован Капистрански.{S} Тако по |
туршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим |
рај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрах |
нио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек |
очињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио |
ј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се св |
S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их |
ли су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било дочекати напад |
ежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвор |
труди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов |
деспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до |
ских и Законик цара Стефана Душана, као и Цароставник библијски били су штиво, које је отац Кал |
леде на тадашњу српску политику.{S} Као и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је пос |
око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: неколико |
агослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојом племенитом |
ориће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ј |
ш је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из да |
/p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови бран |
, поступним променама један у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац се нада да не |
го копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толик |
оком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никад |
о и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било |
ем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо за |
да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког времена града Београда |
ди и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне препоруке о трпљивости, о милосрђу и о |
расци и месо се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref target="#SRP19130_N5" /> |
та млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} |
оразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовиће |
јник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на |
доброте спрам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није бил |
харе напуне најбољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.< |
о у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради служ |
Плетикосић имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обичајима онога краја за властелу |
променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било |
везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић ски |
ен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јо |
по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је с |
фију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, |
ио коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом једнако давао знак целом каравану.{S} Тај к |
ти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку, и дечанску, |
ма велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефански Х |
Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мис |
и при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S |
и и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница ос |
господара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би |
ао челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно п |
} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и правилно и искрено пријатељски.{S} Никаква повода ниј |
водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија раз |
"169" /> ни судија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси |
а.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој ст |
амислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мисли |
јуначким <pb n="296" /> братом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, ј |
илином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповед |
деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушев |
ом; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу изм |
ако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војни |
м.{S} Оставља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећск |
и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек д |
Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег |
аве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ |
дна низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на С |
су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да |
рски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари |
а врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и |
ри низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те вој |
г тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи к |
а <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Уж |
с властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не прет |
.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати |
на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради |
нису разумевали.{S} Њихово пријатељство и њихове многобројне везе нису тога ради ништа претрпел |
сва душевна расположења, и задовољство и љутину, он је показивао од свега само онолико колико |
Он је видео како и у држави самовољство и непослушност властеле <pb n="158" /> квари све, а вла |
калуђере и свештенике, да уводе папство и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику |
султану.</p> <p>— Превисоко ти царство и сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланиц |
је Србија већ у половину турско царство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као издајни |
окаже, за први мах, <pb n="31" /> благо и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, |
места, превисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и хриш |
нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу |
, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњ |
о учена и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су |
ли се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>По |
постригу, манастиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворско |
да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породи |
<p>Пред једном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело |
а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна, и у |
лтан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гурне ни |
о Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опсадне с |
ругом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија на свету и у околин |
о ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске широке чакши |
ла готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то п |
баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} |
у га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одгов |
<p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о |
, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око |
ли Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различите апокрифе.{S} И апо |
ри даље манастирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.< |
о Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих пра |
ку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва до |
а за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако бавио |
г јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, н |
свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме чисто испосни |
смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у ср |
е још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула начини |
ве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то |
ивео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, |
озденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напре |
шиљатим окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизав |
ио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их |
, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слет |
ашњега нараштаја.{S} И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девојку, која ми је ср |
ађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији |
м до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n="46" /> |
оплице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, |
} Султан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој припадај |
днако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, ако ми |
S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа има |
, некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да |
же.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа |
лестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш де |
облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по |
а да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, |
разливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле |
ом приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом приликом је пев |
ехмед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео служити се вештином да на далеко |
>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву |
по спољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онд |
супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> < |
етан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекајући свој р |
је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да ч |
о од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио |
у му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму |
то да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губ |
з тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство и непослушност властеле <pb n="1 |
а те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њих марио.< |
о у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, краставци, дињ |
хришћанском васпитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам друг |
" /> нама стари оставили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мисл |
н да како манастиру оца Калистрата тако и калуђеричком манастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору |
учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и ш |
ва, меда је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у господски |
де панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, кој |
партијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задово |
коју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитељ |
о, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те |
осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив |
ату приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква р |
Погледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњ |
ултан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:< |
е, него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога |
шина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све што има.{S} Султан Мех |
о <pb n="179" /> се и пекло и продавало и других јела, која су, као промену своје свакидашње хр |
ма види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на д |
узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може< |
и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали траг |
, што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи р |
гао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или за награду коју су д |
а силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мисли |
и за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свеш |
ама <pb n="272" /> било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није |
20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђу |
ни.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац |
коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се |
/p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обу |
оји је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при средини ули |
ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није |
пак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску удари онако како |
Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на рабо |
рачку кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипрага што се споља кроз |
д би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које |
<p>Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с |
воје нежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би |
де и засебно, самостално, по једно село и по половину села према војничким списковима и према с |
то се војевању на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да пр |
ђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока |
рац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и |
града, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Празан простор у градићу био је зас |
ак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у ком су се |
ко би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је он тр |
а силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} На |
дубоким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је м |
ко и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{ |
тога турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, |
N5" /> Варило <pb n="179" /> се и пекло и продавало и других јела, која су, као промену своје с |
сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда нас чека или пр |
мемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А |
и.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да пр |
S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну свој |
се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један п |
сад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу тур |
нити знам којим начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и за |
} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети |
ити и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пр |
дрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком пос |
S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} |
ра; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево в |
пи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, |
је увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи |
а сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голот |
ити како сам мислио.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су ка |
шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и д |
олеће 1455, још, нада све то, обележено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угар |
вилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и господско турско одело као на паши.{S} О рамену му ви |
кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно проведених ч |
астурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref target="#SRP19130_N5" /> Варило <pb n="179 |
а и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној такој заб |
уда им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p> <pb n="44" /> |
своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо |
рађ се према Турској понашао и правилно и искрено пријатељски.{S} Никаква повода није <pb n="21 |
и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> < |
ве своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште |
чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уве |
према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није |
Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ранио манастирског стражара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти |
вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоценији посао далекога Дамаска. |
ришло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда |
о развесели сестру његову.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— |
јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и |
ин, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава |
што иду под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заб |
То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној |
е заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то и мислио, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвала ти, игум |
Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на |
престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, |
аше друге заповести, упућиваше на место и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам |
Крушевца је одмах начинио зборно место и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се низ М |
ео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастирима и код велике госпо |
адати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.</p> <p |
} Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Ср |
еби што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели |
тога Николе, Калистрату.</p> <p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити |
а што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лично имање.{S} За |
да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него што се могло с |
е сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели ка |
ига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама |
о у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном |
ишта или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена ни |
ици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, од које су на дв |
казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече |
ло у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност онда није могл |
нашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народно |
ио сушта противност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, |
воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га к |
хом, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{ |
лени, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ |
љених Турака.{S} Деспотов протовистијар и војнички велики челник у свечаном руху, које је личил |
е као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галери |
ј години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} |
/> властелин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочника и То |
{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је |
к звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници |
или десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци, који су путовали даље, па су се онде за |
1" /> <div type="titlepage"> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type |
</p> <p>СТОЈАН НОВАКОВИЋ</p> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У |
ику приповетке износи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које се показују једнаке с дана |
ако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш т |
" /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> |
иза мене имам на коме оставити манастир и народ око њега.</p> <pb n="267" /> <p>Отац Калистрат |
зађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом |
} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденов |
поштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали домаћинство оца Калистрата, за које су још ма |
заиста се на двору отвори један прозор и народу се показа госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче |
у.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто |
рекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са сви |
. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ о |
ле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требал |
а свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, |
му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и цвеће |
и опасивао свој златни властеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, округлим скупоценим огр |
теоско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа К |
ши, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи |
и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово |
S} О Боже, преблаги творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} Кад Цариград |
е самовоље много више него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није било места п |
ода живела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} Момци |
и у свакој прилици тражити свој интерес и довијати се, мислили су којим би начином нове прилике |
на Београд од 1456 зауставио је процес и забавио султана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђ |
сте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро |
ољна.{S} Средњевековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да |
мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одговори о |
једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје леп |
— госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до д |
хмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представ |
адије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истин |
p>Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика |
ослушности Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком тр |
онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућ |
властела нису боље чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад! |
, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београдске војске.{ |
прате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела в |
е смирило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно |
њен сам још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Кали |
.{S} Последујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати не вест </forei |
реба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} Није страстан.{S} Нека |
, по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да |
умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у гра |
наста изненада и опет хришћанска власт и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше на ново |
— Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозденовић.{ |
о ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треб |
ропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; зап |
Београда гледао своју властиту пропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни накнадити |
ворити.{S} Он помену деспотску заповест и хришћанску дужност.{S} Помену послушност и слогу.{S} |
мањаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће Гвозденовићев |
отац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то најискрени |
е, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на послушност не подчине в |
набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слу |
он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју |
рскога Царства.{S} Опширна образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и |
с једином намером да приме образованост и писменост своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S |
есну господственост, извесну уздржаност и зрелију прорачуњеност у понашању, нису нимало биле не |
ријатељских удараца.{S} Њихова плодност и вредноћа народа који их је насељавао учиниле су да су |
неприступна за захвалност и за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је главно интерес.{S} Султану |
и је политика неприступна за захвалност и за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је главно интере |
јим животом и понашањем оличена верност и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син |
е моја мајка научила на рад, послушност и једнакост још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајк |
ришћанску дужност.{S} Помену послушност и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи |
ару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> < |
оред њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <p |
тати по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање учеставаше, јачаше непрестанце.</p> <p>— Охо |
пет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ |
ајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са западом |
ти задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошлости |
ом на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, |
скоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није |
што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук |
како мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драг |
ишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих |
е.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије показаше се на улас |
p> <p>У одређени петак кнез Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прв |
војска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на |
та оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеос |
иде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибра |
променом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну старога породичн |
ници оца Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату о |
и члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић слушали су са жудном радозналошћу б |
ј битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни о |
ли велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића ви |
мљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу остаде так |
сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имала старати о дворби и |
е калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истер |
Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У |
а Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све веза |
за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио |
му боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко П |
стари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n="70" / |
воју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</ |
ти поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно вид |
="260" /> <p>Папски делегат обори главу и намршти чело.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја |
авља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских границ |
сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" /> стане соколити нападаче.{S} Тако се ра |
ио двор, и представљао је извесну вреву и покрет према тихоме једноликом животу сеоске куће мал |
с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне гради |
адин радо гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде с |
ве.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом м |
изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то |
, и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и |
.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Др |
тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзи |
и оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборав |
рошао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу К |
и.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудрости зна |
рабро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсав |
само посту и молитви, само доброчинству и црквеним дужностима?... „0 Боже свемогући! шапташе ца |
м обавести о положају у Турском Царству и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом |
емо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и |
таје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Црк |
текле кад се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму свој |
следњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— |
ога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слу |
зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који |
и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој |
вићевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Празан просто |
један по један отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Ма |
м, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем с |
и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудника, одакле му |
узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призре |
вести да се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој др |
цом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати |
Његове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Између турских и угарских граница нах |
на 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве д |
ече отац Калистрат.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је |
урска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чув |
ко је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} На њему је, |
.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико |
кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају забаву народну.{S} Они ударише поред наше д |
ницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама у Вуч |
и их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушнос |
када та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Го |
ерне препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хришћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, и |
а понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том с |
испео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је св |
везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада бе |
ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов. |
ла се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би требало.{S} На једној с |
да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодн |
ариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ |
крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} |
одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша |
Турчином, његови двори просто затварају и како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и |
ошћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште поштовање живога светитеља.</p> <p>Он дође до г |
ојску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко с |
ика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено |
диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том |
а и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојач |
ђе своју свечану <pb n="60" /> антерију и мећући на се свој златом искићени зубун и свој накит. |
ало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се |
ав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацим |
учио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Уск |
и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут д |
опе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима је доша |
И стари калуђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је |
оплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич |
овек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком прил |
где се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога кр |
рата топло јело, које се давало путнику и намернику.{S} С тога се само благослов сипао за цариц |
је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ |
димо хришћанску него породичну политику и да смо народне интересе потурили за љубав личних рачу |
ч, Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето |
ајвеће задовољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, При |
а нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— |
нко уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и мно |
ошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с род |
-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> |
ама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покр |
} Момци су непрестано разносили закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила ка |
у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехме |
дино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђе |
Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвалн |
разгледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb |
ада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их как |
аваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div type="chapter" xm |
во сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког к |
ин по обичајима онога краја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, колико их је |
ике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина |
е бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало ла |
је свечано властеоско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова |
му је онда велики везир поклонио сабљу и господство над целим новим вилајетом у Србији.</p> <p |
према њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с великим властел |
ко година правоверни гину, топећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?< |
еци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила.{S} Паде му на памет њег |
остављено је било место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} |
у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти |
атије, који је служио царичину богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичи |
ле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни |
ш већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским круговима.</p> <p>Као глав |
узму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турч |
да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} По град |
а деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калис |
ом, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се ја |
, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{ |
рахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ |
м у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене |
ри она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље с |
огодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну по |
им бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сја |
весело смејали манитоме Даријевом писму и мудром одговору Александровом.{S} По том су редом пра |
капетана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Караван је п |
ла узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника ј |
ере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта |
личка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску сул |
а да желите поклонити се самоме султану и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— |
исутни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним сановима служио пилав од |
се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрах |
краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици |
напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi |
обу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> </div> <div type="chapter" |
м манастиру Светог Арханђела у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавал |
било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигн |
веком, природним током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створен |
је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је ос |
ако је трговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и п |
рици Мари испунило се годину или годину и по након онога разговора покојнога султана и царице.< |
ађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на дру |
јавише му дубровачке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је нач |
аше оца Калистрата за овогодишњу летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше |
но било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Ву |
, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гос |
ку када треба напити у здравље домаћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била |
т.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.< |
е слегао да испрати омиљенога старешину и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у |
астирима, и уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} |
ачким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли |
о вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и вл |
азити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? пи |
дам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је |
е Стаменијино, њен разговор о неудавању и њене напомене о некаквим разговорима тетке Којадинове |
удновате приче о Александровом војевању и тумарању с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обој |
р-Милојко због његових прича о путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онд |
} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица |
ма је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <hi> Сокола |
о, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума |
ствари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.</p> <p>У |
ваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} |
вој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би |
ем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје |
ништа не чините што би светога оца папу и католичке хришћане узбудило, одушевило на живљи рад.{ |
овић с пехаром у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напу |
во и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито ако б |
како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</ |
су увек против сваког плаћања господару и држави, не мислећи ништа револуционарно.{S} Кроз њихо |
љеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о |
е требало о свему известити царицу Мару и примити њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозден |
а њима, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, |
ио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Ни |
иву, узимали у заштиту православну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справ |
е на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо |
У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Ск |
вечано властеоско одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, вла |
оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
еће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како |
оз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских удараца.{S} Њихова плодно |
омајци, распитивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манаст |
астирски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </div> <div type="ch |
службу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку |
трата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби |
ети паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О |
нима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о |
ло из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, |
ту из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, о |
е чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султ |
и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разил |
Многобројни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то ору |
довољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и |
би оца Калистрата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпу |
ненада напали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком см |
с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га слуша |
разованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били |
ћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило из |
коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа в |
ниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида ме |
све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај манастира у којима ћемо одсести и у кој |
им, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb n=" |
та је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нове госпо |
год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом |
{S} Велики и искуснији мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да често случај заступ |
тога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имања о |
разгледали многе продавнице, и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку |
тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њ |
довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим |
он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не |
сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његов |
аспоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана |
учини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се пос |
су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православну веру и њене хра |
ломити се.{S} Није само Србија на свету и у околини Турског Царства.{S} Има и других земаља око |
је, у оно време, црква држала просвету и образованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени љу |
<p>Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је за |
говој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} |
оћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господаре. „Најбољу снагу, говораше |
И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није он толико цени |
соби је мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаис |
трат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од |
али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узи |
е смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} Завет, много пута |
ења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброчинству и црквеним дужностима?... |
капетана, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он |
ска војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје поди |
га, <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уж |
</p> <p>— Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пут |
аљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим <pb n="37" /> друговима одмах за тим.{S} Наро |
лтан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају.{S} Уступајући натрашке, једнако |
ндра.</p> <p>Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, так |
аредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купу |
уштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање тихих али в |
у о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето |
м твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти |
а поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и |
то отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, видећемо, од |
ало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље, тако да се |
би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свеч |
олазак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу |
шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p> |
/p> <p>Овај случај опет опије храброшћу и уздањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отв |
је провела на султановом двору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пожуда, једв |
ану војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим |
а.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb n="119" /> |
и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ Јанко такође одмах скоч |
д изненада један јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нес |
е), одакле им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је би |
и.{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спр |
ођоше поред њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком. |
ника.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглав |
билажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама в |
кадионице сусретао је из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема |
род је радосним клицима сусретао царицу и њене родитеље.{S} Пред царичином носиљком јахао је де |
омиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше з |
{S} Игуманија одведе деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву |
о воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу. |
а чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам |
и иначе, према своме врховном владаоцу и господару, била непослушна и самовољна.{S} Средњевеко |
тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао |
ра у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко дво |
зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још мора |
слушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може д |
анастирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Ка |
p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </div> <div type="chapter" x |
дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А |
> <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно |
та покрај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у св |
p> <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнут |
а она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</p> <pb n="265" /> <p>Султан Мехмед је имао |
омишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогатијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је |
Законици царева римских и цариградских и Законик цара Стефана Душана, као и Цароставник библиј |
ким владаоцима, Законици царева римских и цариградских и Законик цара Стефана Душана, као и Цар |
ограду и на Угарској.{S} Између турских и угарских граница находила се Србија.{S} Њу је султан |
о је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке градове, так |
службу нарочито одбирала из меропашких и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и |
ршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће света вер |
довезено под Београд, добро наоружаних и напуњених војницима, да се град затвори с воде исто т |
ка и повода, тако брзо после обновљених и потврђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узб |
ледњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио т |
{S} Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих господара и владалаца и њихове властеле |
као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зависи и ве |
клонити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије |
м старешинама, или изборном суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа |
брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, готово плах, |
не царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Д |
това, добар трговац, велики народољубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио |
> <p>Старац припали свој воштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у р |
вац.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без р |
и као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија рад |
ло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога је убио.{S} |
ше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто с |
ла о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање |
ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Ос |
а све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призр |
о не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од т |
казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу |
овић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да |
ашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сам |
p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе п |
се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме бора |
<pb n="38" /> <head>III.</head> <p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђ |
њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са |
и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у манастирску писарницу, где се к |
Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> <p>По |
ту, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и п |
ца и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који нас |
оме свету интелигенције припадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвоз |
ој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече између гробова, и усрдно се мољ |
би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p |
грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по |
ржиш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде |
еко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, |
е да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано јеленче, поче скакутати око ружично |
у не мори ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже |
— Народ вам је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, |
сам доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистрански |
чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. |
се да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку |
рвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су |
д га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосре |
на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освет |
корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> |
ови којим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је ма |
се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу |
} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче |
— Шта чекаш, ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у з |
ка, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Р |
Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор и народу се по |
S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спремаше се да пође |
у, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летописи. </p> <p>Ибр |
клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за |
ље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су после |
{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S |
део и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима то |
вић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пр |
м их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Остави т |
неколико часова своме сакривеном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се дого |
е.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да |
о.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У тебе има ће |
говори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да причека.{S} Међутим тога истога |
и, Гвозденовић није могао присетити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и |
алаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, |
а се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слу |
неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао мес |
, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим дру |
а влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није н |
лио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га |
ети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрах |
да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука к |
еспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и не |
рви мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима пог |
их засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беја читаву <pb n="74" /> софру разних понуда з |
о времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да |
пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Ба |
<p>— Ја сам, честити Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара |
ај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султ |
јска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на ли |
велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила |
ма, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тв |
ој земљи је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет своју красну домовину, најлепшу |
не тражим одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од те |
> <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи |
/p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, ч |
нијега?</p> <p>— Добро, добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и з |
арога Гвозденовића његов стари познаник Ибрахим-беј.</p> <p>Новембарско јутро беше једва сванул |
12" /> <head>XV.</head> <p>Наш познаник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе |
ли тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заис |
>— Потурчити се?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снебивањем.</p> <p>— Да, честити |
Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим нагов |
о га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком углађеношћ |
ј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанс |
ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитива |
његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, И |
њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хриш |
Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема |
> </quote> <p> Српски летописи. </p> <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му в |
испуштати душу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљ |
е достојан силнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену м |
моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз пр |
же, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> <p>— Смириће се, смириће |
вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаш |
одан за султана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, мака |
и не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрам |
Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђ |
ез жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и |
замишљена, и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљ |
а; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на к |
зама.{S} И ту остаје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још као једини разлог. </p> </div> |
ко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђ |
који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре онога времена.{S} Ред је |
веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на ра |
астелинове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, |
или деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно проведених часова?{S} |
це <pb n="41" /> или телад.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су |
Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да |
е музике одјекивале, коло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање весели |
тављено је било место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} М |
надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали н |
е </hi>, место за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и из остал |
ливади беше остављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ног |
у на потецишту играле су се све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један старији власт |
омладина из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весељ |
а, али су се чудили како се у детињској игри показала већ потоња велика сила и слава непобедног |
дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.</p> <p>— |
владике је седео архимандрит Калистрат, игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чи |
судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамницу.</p> |
/p> <p>— Светога Стефана, господару!{S} Игуман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и |
судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим живота, |
о мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, некадашњи Којадин Гвозденовић.{S} Дуб |
дња порука старога Калистрата.{S} Млади игуман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучношћу.{ |
наном правцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно заступити старога оца Калистра |
је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га |
које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви, архимандр |
S} Суревњив је био на најстаријег сина, игумана, који је све то присвојио.{S} Видео је јасно ко |
листрата, манастирска братија изберу за игумана сина Гвозденовићева, монаха Калистрата, и ако ј |
свим другојачије је царица Мара примила игумана Калистрата.</p> <p>— Честитам ти, рекла је игум |
да.{S} Онде је она радила по упутствима игумана Калистрата, и султан је доиста и тада према њој |
се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник, и његову |
у њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, старешине <pb n="178" /> овоме месту.{S} Пушта |
p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти игумана Калистрата, радујући се што се тако млад човек |
новић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Ост |
ревисоко ти царство.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожал |
ница.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Ви |
ад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</p> <pb n="288" /> <p>Међу тим радо бих чула к |
е манастирске старешине, архимандрити и игумани знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао |
ца у њиховом црном руху с превесима.{S} Игуманија одведе деспота, деспотицу и царицу у цркву, г |
астир Свете Богородице чекала је царицу игуманија Анастасија, седином украшена старица са десет |
теличић.</p> <p>— Ја радим по заповести игумановој.{S} Јеси ли ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ј |
.</p> <p>Вечера је била служена у малој игумановој трпезарији само за оца Калистрата и за две г |
истрата.</p> <p>— Честитам ти, рекла је игуману царица Мара, честитам на свему.{S} Уједно моје |
бежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе ср |
ад није ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S |
оји га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повели |
ко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или не |
то.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети наго |
ако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чека |
крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу |
не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и в |
о покрај самих дворских врата којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, ве |
S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, |
кажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што |
ку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да |
не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша с |
га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, одговориће Која |
д њих тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за р |
кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните |
упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те |
/p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити |
упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им |
ући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем |
да подносимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Турцима, непријатељима хришћанства, против цара |
— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби |
ао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме |
злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где |
а се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапу |
Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти ј |
си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> |
веома омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S |
рата као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином намером да приме образ |
тако горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистр |
кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} |
ом коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица носе со |
Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одре |
амо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду сул |
и.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учи |
не, наредивши да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се |
је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се х |
вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима, <pb n="100" / |
и не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом з |
налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, идући у Приштину, некога напаствовао.{S} Онај се бранио |
авали су све остало на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се |
сеоско стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело дуваше у свиралу некакву в |
и к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога о |
ваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гв |
у да јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Стефана, Бањског, |
га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ |
р неспокојних гласова долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како овако дуго |
лико два младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властеличића Плет |
>— Па овде је Гвозденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био з |
е, калуђер преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у м |
е поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} |
у и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потражи султана |
еограда; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ |
даше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на своја места, испод |
везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на своја ме |
Али је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и њ |
ице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине, одређен за личну службу царици Мар |
алећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скоба |
самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле н |
и, у религиозном фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како |
p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда.</p> <p>— Ка |
три године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне н |
која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим г |
/p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се |
; сахраних Драгоша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младости и милине.{S} Све је помрл |
ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за ку |
ни сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} К |
због деспота, него због његових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињанина.</p> <p>— Господ |
м најпре из једне <pb n="69" /> па онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гле |
есме.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било пре |
а била као град, а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш |
првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскуп |
отица и царица Мара сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и да еп |
ша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови другови питаху их |
ла постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седе |
ивања.</p> <p>Управника имања и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу |
о том јавише управнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да |
бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једни |
словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су |
она, за своју службу нарочито одбирала из меропашких и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су |
службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стајали спремни |
ад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога |
јим, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није ра |
колико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> < |
дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од |
свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то исто јављају, о |
га дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у којима су му јављани најновији, све нев |
е у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у |
ање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потеци |
авно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће пов |
S} Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се |
везир Караџа погибе од хришћанског топа из Београда.{S} То <pb n="275" /> султана баци још у ве |
че увлачити реч по реч, донде непозната из језика са далеких степа азијатских.</p> <p>Тако се м |
вој.{S} Отац Калистрат је много којешта из домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморј |
дворане, замирисане миром силнога цвећа из султанских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње |
није он толико ценио колико два младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, |
Драгоша, сина властеличића Плетикосића из истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као |
по руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику |
акав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Стефана, Бањског, свадио с неким власт |
еник био окривљен да је једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове н |
ћу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> <p>— Гов |
у и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, казавши му просто да млин |
дина, прилично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухв |
ћелија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и |
Погреб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога с |
момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били |
овима.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубровника, Призрена, <pb n="177" /> Скопља били су |
зо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb n="107" /> кућу уредила и припремила, мома |
њега није било ни речи прекора за људе из његова подручја који су пијанчили или лењствовали, и |
образе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb n="68" /> <p> |
ложају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{ |
ца Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворено око |
својима чекати султана Мехмеда, који је из њих изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас сна |
Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане. |
тупник Јован Капистрански настојавао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} |
{S} Пријатан звук кадионице сусретао је из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улаз |
к изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас с |
дник једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свога двора мотрио на турске операције.{S} Наспрам С |
доста велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, |
је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што ј |
и поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремље |
дњем веку књижнице нигде нису састојале из многобројних књига.{S} Осим тога у ћелији оца Калист |
рци никако не могаху потиснути хришћане из својих заузетих шанчева.{S} Многи знатни Турци изгиб |
к у отаџбину сматрали су као ослобођење из ропства.</p> <p>Кад се уставише носиоци пред деспото |
нима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о |
акуљице.{S} Деспот заграби руком најпре из једне <pb n="69" /> па онда из друге џакуљице нов но |
друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести о положају у Тур |
ош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— О |
није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је до |
ље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по |
собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског зво |
прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине Београда; јека топова чула |
је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да |
личког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због ти |
Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева |
јца </hi> на руци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су мно |
чито, различите апокрифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна светитељска жи |
на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којад |
е носиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети |
сили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном о |
на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, ула |
освету.</p> <pb n="234" /> <p>А споља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И к |
а коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Н |
, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица М |
у спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места |
тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни |
управнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, |
ојску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одгов |
терати из Београда; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турс |
ојим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гвозденов |
артијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задовоља |
лужбу нарочито одбирала из меропашких и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и к |
му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у м |
и, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога манастира.{S} Над свима је |
вез са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У такво |
ле воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се им |
е тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били ј |
и Цинцари, или су били властеоски људи из околних крајева, који су свом властелину плаћали пог |
гобројна.{S} Готово сви образовани људи из народа били су калуђери или свештеници, пошто је, у |
т него муслиманска.{S} Какви су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ с |
тога дана често служио епископ топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвоздено |
ставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела |
из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било д |
и би Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S} И |
њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о п |
народу, они који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велико поштовање према ц |
су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега |
ољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> < |
нима који су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине поруче којим правцем |
гове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изабрали збегове и |
ани и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и њихова права и |
Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика |
, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p |
било многобројно свештенство, калуђери из околних манастира и свештенство из околних цркава.</ |
, у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово има |
е за немогућно.{S} С тога изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, об |
на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па г |
ништа није могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којадин, ето |
о краја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; треба га истерати и из Софије, из Цариград |
европском и западњачком помоћу исплести из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој |
на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голуб |
роводили цео век преписујући и путујући из манастира у манастир.{S} Богатији људи који су хтели |
околна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори су становали све по занатима, у го |
б.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине |
Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна |
то паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође н |
ле јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и з |
не.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, |
S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим војницима и удари под сабљу пометено |
са и камилавка једини су частан излазак из мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку ба |
ај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дворска |
тетом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бо |
је оданде послат један турски чиновник из њихове свите да нађе старешину тога турског одреда ш |
p>Његов тужилац био је некакав каматник из Прокупља, који је само новцем радио.{S} Како је трго |
рговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, ј |
о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорског манастира Лавре прошао <pb n="147" /> ј |
ство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства неколико знанаца, којима |
војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нис |
вољне заштите, излети са својом војском из града, заузме их после кратке борбе и стане у њима о |
ињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска војска се стане повлачити ка Кр |
ван Михаиловић <pb n="219" /> властелин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред |
S} Ред је држао један старији властелин из суседства.{S} Најпре је било надстрељивање, за оне к |
нити поред свега што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n=" |
ди које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске досто |
.{S} Супрот те војске деспот је скупљао из својих западних крајева другу војску, којој је за во |
е властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, казавши му просто да млин није манастирски не |
у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање |
/p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирс |
ђери из околних манастира и свештенство из околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у |
овора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намер |
е судија одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усија |
атима, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га судски пристав извади и |
према свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког прњавора, и онде је на његову рану младо |
и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су |
је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало |
етог Николе, отац Калистрат је испустио из својих руку много питомаца, који су се, као свештени |
Народе, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврш |
еза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту |
да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Г |
ребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере суви |
Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство? |
игнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је крат |
чевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом бе |
ли дете своје.{S} Ово последње је узето из византијскога права; оно прво било је домаћа наредба |
размишљању и расуђивању испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош вол |
о су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то |
а топлички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велик |
вно нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кратова, добар трговац, велики народољубац и пријате |
а се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пр |
шта <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европскога запада?</p> <p>— |
нска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} А прослава крсног им |
ица је штедром руком додавала манастиру из свога двора, који је, у непосредној близини, одвојен |
један отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочи |
ва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би |
ем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} |
еву.{S} Осим тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} |
ља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну |
инских послова, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио гр |
p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за |
е само новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматни |
гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину новцем откупљивао за |
е не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта |
езујте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке |
ала, султанијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда |
е Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене |
да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозде |
онесу новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице |
по уговору морао слати султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш крета |
рага воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провириваше, у тону којим га је изгово |
руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладовини седела зл |
а двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чино |
И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Т |
ије показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклон |
е стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p |
д и славу своје породице.</p> <p>Кад је иза његове последње мисије у Дренопољу дошла царица Мар |
релепа ћерка Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљино лице, |
ети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни народ око њега отворен |
и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су |
и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже?</p> <p>— |
једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манастир и народ око њег |
м мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје |
ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи н |
није далеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу међу многима које су биле поређане о |
ами из свакога села сваки за своје село изабрали збегове и распоредили све што треба за живот у |
} На његово је место, истина, био одмах изабран Борџија, владика од Валенције, под именом Калик |
Драгош.</p> <p>Миља само гледаше свога изабраника с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћ |
ке и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим би му позив до |
ри не буду потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој непосредној близини манастира Свете Бо |
да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањину |
љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} |
у, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад |
штат за Сретеније (2 фебруара 1455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, |
вом положају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалу |
преми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n=" |
онели носиљку на одређено место, царица изађе да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљ |
ао као праву своју мајку.</p> <p>Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследн |
би градови били затворени.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегов |
.{S} За све градове у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житни |
мо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пред н |
ма.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје в |
во заједно са старешинама града Пирота, изађоше те поздравише царицу.{S} За њима приступише Тур |
радски и старешина свих еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, |
у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Панте |
з дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити |
евљани су представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, |
права; оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама.{S} Пошто паљевине могу бити |
та га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није доста што је безвер |
урно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам см |
га потока; кршно стење подигнуто у небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен |
и.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у полити |
новић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, приступи |
роду, и старао се, свима средствима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војничк |
ад да неправду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред та |
анин Јанко, као главни војвода, и папин изасланик Јован Капистрански.{S} Посада није била много |
до да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови новобрдским старешинама, да се так |
атељу да упитају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденови |
о и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} |
вој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту |
бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за там |
страт.</p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у ма |
улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико |
властелин Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, |
чекати султана Мехмеда, који је из њих изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас снашао сул |
ало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествичника <title> Рајска лествица |
у њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше н |
авницама доста околне властеле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто так |
гих деспотових људи који су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гво |
и да онима који су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине поруче којим |
упљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде били десили |
ри деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју н |
, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде |
додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</ |
="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти де |
син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се на |
бе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање Стаменијино, њен разговор о неудавању и њене |
Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не велим ништа против тог |
нија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— Боже |
своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни речи поме |
— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се угов |
старога Калистрата, манастирска братија изберу за игумана сина Гвозденовићева, монаха Калистрат |
То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као д |
х као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстити.</p> |
за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свеште |
гојачији језик.{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати. |
велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а дру |
казивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} |
Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила пут |
ицима или манастирским старешинама, или изборном суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је гов |
омци женили не толико по свом властитом избору колико по избору својих родитеља.{S} Родитељи су |
лико по свом властитом избору колико по избору својих родитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју |
и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оч |
било, што се сав његов старински углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био |
а кључале воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>Т |
судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличи |
до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади златник и од убруса одсече парченце, те јој пруж |
а двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих |
лица се с оба краја могла затворити.{S} Изван трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, |
ада, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Празан простор у градићу био је засађ |
у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача, гомила сухих др |
ушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегавате да јој приђете.{S} |
ане.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с |
ворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши код к |
коше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се |
а и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа притврди и прегледа |
а колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо р |
ла.{S} На деспоту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу |
вота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; инач |
е и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазревање, њена озбиљност као |
е?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S} Замо |
рети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с извесном војном силом, коју беше прикупио ради своје вл |
евојчету давале извесну господственост, извесну уздржаност и зрелију прорачуњеност у понашању, |
двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет према тихоме једноликом животу с |
шњем природном сеоском девојчету давале извесну господственост, извесну уздржаност и зрелију пр |
и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> <p>— П |
начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао замашни |
настиру код Беле Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној доброти и благости, међу своје дв |
а употребе сва средства, како би о томе известили што пре све војничке старешине и војнике.{S} |
сове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује |
Мени је наредио да превисоко ти царство известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извр |
с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић се ди |
, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар није више била међу њима лично.{S} |
беговима.</p> <p>Још је требало о свему известити царицу Мару и примити њене заповести.{S} Тога |
радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што се тицало северо-западне границе |
ви и призва караванског капетана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима који г |
ла сина.{S} И она изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И о |
мена до времена послати свога човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао том прили |
ти по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање учеставаше, јачаше непрестанце.</p> <p>— Охо, |
врућине, калуђер преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под л |
ишем како пише у најстаријим и најбољим изводима, а изговарам како је сад овде обичај.</p> <p>— |
ћама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа трговачка роба за иностранство.{S} На |
ца је била непрестано немирна, и главни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из Турске.{ |
ука текла је за свакога под једнако као извор чисте планинске воде у гори између камења и буков |
S} Становници градова и тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су понајвише сл |
рушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором деспотових доходака, по томе пут к Београду, ос |
прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, склонићемо га накрај крајева.{S} Треба мало в |
по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен у к |
н позвати најпре једнога, па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била |
</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освету.</p> <pb n="234" /> <p>А споља |
великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све деспотове заповести.{S} Слутила се пропаст с |
са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p> |
, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбе |
е.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако се деспотима |
суђеник истински кривац, кад је над њим извршена тако страховита, мученичка казна.</p> <pb n="1 |
звршити потпунце.{S} И све су заповести извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици |
е пред њим самим и по његовом диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превис |
ом је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у сре |
првих дана напред само онај који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{ |
вском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p> <pb n="174" /> <p>Оптуженици су |
ри првом оптуженику, по имену Павлу, да изврши дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје, п |
роз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изречену самртну пресуду.</p> <p>Неколико да |
њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кућ |
ршавало, женскадија с момцима навали да изврши послужење.{S} Госпођа Круна је још раније издала |
од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n="160" |
еђу ловцима јутарње послужење и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непрестано разносили заку |
су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Про |
е и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време допусти цари |
а и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, показа руку, поче мицати прстима, и прекр |
о високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац).</p> <p>С тим речима ћефалија разви повељу с |
а чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, која <p |
о примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми не подигне |
спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором.{S} То је било 1-га ј |
<pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно шт |
, опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају |
разлога, стари Гвозденовић није потпуно извршио деспотову наредбу о збеговима.{S} Народа по сел |
/p> <p>Говорило се много да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочи |
ње заповести дојакошњих господара треба извршити потпунце.{S} И све су заповести извршене за вр |
да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро де |
} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту заст |
и издајнике, противнике вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њ |
ето, не употребљују положај да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} Као увек, |
а из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи |
заузетих шанчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и поло |
и.</p> <p>Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако н |
мо помислим колико је рода хришћанскога изгинуло од турске сабље, колико је цркава пропало од т |
Па колико је хришћанскога нашег народа изгинуло приликом ратова, пре десетак година, и после, |
о од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на дваде |
p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам |
се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић |
величанствених природних дивота.{S} Леп изглед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећ |
драве деспотове и предао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и поклонима, али као да н |
с, или које су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида међу вековима нема; они се |
ргове, празна насеља, без живе душе.{S} Изгледала су <pb n="230" /> чудно та села и та насеља.{ |
о што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида међу веко |
вници вере.{S} Новим господарима су они изгледали као агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што б |
а двојица носе соколове на руци.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак |
разговори колико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Калистрат увек нешто друго брани, |
Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од |
мало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколико м |
е бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла нек |
ремишљала је о истом предмету.{S} И она изгледаше замишљена, и занесена у мисли, окреташе иглам |
погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом |
с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толико коли |
ромишљеном и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно заступити |
могао заспати, мислећи једнако о мутним изгледима свога живота и своје младости, с којима су се |
ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне |
е! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе! продужи Гвозденов |
ше у најстаријим и најбољим изводима, а изговарам како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче Ка |
ign></hi>, тако како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S |
/hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— Онде где је Божјим откровењем, гов |
Словенима онде слова подарена, онај је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш |
и — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у |
вда његова, која прати....</p> <p>Он не изговори — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори |
и отуда је оно Стаменија самом Којадину изговорила, с нарочитом намером да му покаже да она то |
питања провириваше, у тону којим га је изговорио, задовољство које би имао да то одобри по жељ |
има полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци |
ледњи прамен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли |
се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О |
каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После повољног с |
ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искрености и оданости. |
p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па д |
за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу |
сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба траж |
и, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не |
тељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> |
на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци |
е хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султ |
расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љу |
н делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише да се н |
мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb n="278" |
ило поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код |
оставивши отворена само једна.{S} Онда изда заповест свима кућним старешинама да на она једна |
спрема нешто необично.{S} Заповести су издаване; људи су трчали с једног краја стана на други; |
ређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S} Тако је њему једанпут сестра његова Каја сп |
{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, упућиваше на место и показива |
да причека.{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда по границама заповести да се треба нада |
њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да ударим |
ну другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, али после |
<p>— Пред народ!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни.</p> <p>— Издајник је! понављ |
неће с Маџарима на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мисл |
од, издајник је! викаху једни.</p> <p>— Издајник је! понављаше у громовитом одјеку ражљућена го |
ни коју је Александар применио чак и на издајнике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванредним |
е, нарочито за све турске насилнике или издајнике, противнике вере.{S} Ја сам извршник суда Бож |
требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике косовске протерати, па узети другу какву дина |
лов они који се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога и онога света.</p> <p>О |
служење.{S} Госпођа Круна је још раније издала наредбе како да се понуде сви без разлике и како |
бију преко Пирота.{S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћус |
ог команданта, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> < |
<pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 149.</p> <p>СТОЈАН НОВАК |
Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није нар |
јевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао 30 септембра 1454 распис свему хришћанству да се |
ога сина, када га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, |
ну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци уда |
ће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести <pb n="236" /> да уз послужење опомињу |
ерава.{S} Он ће нас први <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозде |
моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нек |
јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио д |
ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај случај |
>Пребирајући набрано цвеће, она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките р |
иротски, на граници с Турским Царством, издељен је био међу властелу крајишнике што ће рећи гра |
, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу |
а Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак |
ме војнике није држава на данашњи начин издржавала, него су војници распоређивани на издржавање |
звала <hi> војштатик </hi>, којом су се издржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S |
авала, него су војници распоређивани на издржавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршил |
е даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту |
као што је српски, тако јуначног, тако издржљивог, тако одличног у сваком погледу, не би прошл |
ености, тихоћи, мудрости, стрпељивости, издржљивости, верности, кад си био мали.{S} Сад је све |
оја је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама које јо |
решинама да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушк |
могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} |
ред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспо |
удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска војска се стане |
т, средњих година, прилично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше десну руку, којом је |
јнички, <pb n="59" /> он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је умео да томе да о |
којих, осим цркве, никакав други посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба з |
твари није никада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи пре |
а царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољства сусретао деспотску породиц |
на Порту међу првима, да новоме султану изјави саучешће српскога деспота и да се постара о посл |
овори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао му поклоне.{S} Изгл |
и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што није могао јавно да искаже.</p> <p>Муст |
S} Многи знатни Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањен |
налазио да његовом положају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир |
н.{S} Раса и камилавка једини су частан излазак из мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту о |
р ред није допуштао да она као султанка излази на хришћанске службе и у цркве које су још служи |
оже и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да је у њима све гото |
>И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосредно у врт. </p> </div> <div type="chapt |
ластелин без оружја из куће никада није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пр |
деновићевој кући све се променило после изласка Којадинова.{S} Одмах за тим оставила је овај св |
еве пред Београдом без довољне заштите, излети са својом војском из града, заузме их после крат |
водио у ропство у своје царство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној стр |
син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна после они |
еру у народу поколеба, имање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом наро |
е та <pb n="120" /> дружба за цео живот изложи случајностима, где би се он везао с девојком, с |
оге друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} Сибињанин Јан |
у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање којом се он са стране пр |
задржале на Београду и на Угарској.{S} Између турских и угарских граница находила се Србија.{S |
д лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једног и другог места остављено је било место на |
таје Кучево, Браничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац— |
тан Мехмед, који се налазио у шанчевима између града и стана, поплаши се да му хришћани не прес |
т к Београду, остављајући деспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и |
им, јер прозор гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које |
а твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ј |
у набавио.{S} На њему је било да одреди између својих отрока (робова) који ће вршити дворбу у в |
ављали себи више главе, а они би легали између товара и коња по заосталом месту галерије.{S} Ка |
ну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— |
о као извор чисте планинске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подје |
ума <pb n="47" /> и клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растов |
Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је |
ско побрежје, а остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Рес |
ић у њен дворац поред манастира.</p> <p>Између свију дворкиња царици се у последње време највиш |
турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска |
и земље или имања тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају с |
овој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} Доста ка |
ве снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојав |
осову од пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја |
дворима у Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и воштаним свећама.{S} Пријатан звук кадионице |
није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расп |
ане.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измислио <pb n="214" /> што је утекао у Угарску.{S} Доћ |
су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; радовали су се хришћа |
е мисли да су добри романи и приповетке измишљене ствари, него да су дело студије, цртали они с |
привикне дворскоме животу.{S} Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{ |
заход, могаше се видети једно ослабело, измучено створење, где, поштапајући се, једва прелази г |
им од пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине Београда; јека топова чула се чак до |
ак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S |
времена града Београда готово није било изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало |
> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад поч |
ога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, |
ким маглама, кишама и суснежицама наста изненада и опет хришћанска власт и уклонише се турски м |
а ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, проговори младић збуњеној девојци.{S} И тебе |
а од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред |
Јанко <pb n="243" /> Сибињанин искрсне изненада и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушев |
бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе с |
три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скоб |
град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога ради Јанко Сибињанин, који је има |
с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак т |
оро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, који, чекајући оно неколико секунада |
ца она, пријатно се повративши од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо |
ећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" /> стане соколити на |
себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку вла |
горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било |
ете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео д |
љицу испред градића, где је такође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту |
руго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S} Али с |
} Тим путем се овде у облику приповетке износи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које с |
где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износили на продају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у |
може вадити на велике сребрне тањире и износити пред госте.{S} На узвишеном месту са стране го |
а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало путнику |
жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече госпођ |
рност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет |
б), то јест воловску (или лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима свију својих војника |
сале иконе, или оно што треба живописом израдити у књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Бело |
.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, или своју трговину, дон |
и били су довукли по читава кола својих израђевина.</p> <p>Драгош Плетикосић, по наредби оца Ка |
е олакшавало велики збор света.{S} Међу израђевинама могла се видети сва домаћа радиност.{S} Гр |
рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка дес |
то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кући Плетикосићевој.{S} Од угарске војс |
а, свеколико дивљење добрим особинама и изредном васпитању Плетикосићеве деце, очевидни знаци д |
ири, о Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У о |
атко време, мислио такође да изврши већ изречену самртну пресуду.</p> <p>Неколико дана после ов |
нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то |
S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми об |
, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јави |
ђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је |
ношћу.{S} Он је управо јео меса само по изузетку.{S} Једноничио је скоро без прекида.{S} Одело |
аћивао од свакога без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да с |
и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска граница.{S} На |
мењала све више како су један по један изумирали они који су још памтили старо стање за хришћа |
Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву пространу |
да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, али је увек мн |
реке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно мога |
астиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавали српску историју, и отац Калистрат им је на пр |
јатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад |
ити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела р |
ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без т |
био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања и двостручења.{S} Према војницима он је |
до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Уга |
плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из се |
г вероломника, што је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених и по |
анске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Панкратије, који је с |
ведника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђе |
на писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он говори, већ другојачије, ц |
рађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Бог |
и је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синк |
до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрат |
не, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од с |
смео премрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цр |
зрака сунчана, стајаше лепа хиландарска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је било наслужено канд |
овим књижевним, у ком су се живописале иконе, или оно што треба живописом израдити у књигама.{ |
самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прси. |
оспођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном, царица се |
рквеним парадама.{S} Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао д |
/p> <p>Царица Мара клече на колена пред иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје |
аветникастом зрачку кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипрага што |
ља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, |
ршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу исп |
већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или |
он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш |
ојима су становала или околна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори су становал |
, своју израду, или плод својих земаља, или своју трговину, доносио је на панађур.{S} А све што |
есу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је би |
штеницима или манастирским старешинама, или изборном суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је |
вала на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се носила у богато намешт |
жено место.{S} Као помамљена и ожежена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило |
чек био спреман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нар |
, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, |
о у књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао читање каквог започетог дела.</p> <p>Овом |
њижевним, у ком су се живописале иконе, или оно што треба живописом израдити у књигама.{S} У ма |
никад да неправду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ре |
случаји неголи убиства оца или матере, или брата или детета — природно је да се раније та казн |
и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спо |
дују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па |
" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су о |
Цркве били су понајвише слободни људи, или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеос |
учја који су пијанчили или лењствовали, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њем |
о као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около |
рејали, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле као широке галерије узви |
епише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац на расположење старешини, |
уди, или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних крајева, који су |
еш, него ћеш или крст морати попљувати, или срамно повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велик |
ну беле косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку |
ка и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша |
, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да |
нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповим |
ужи с католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом партијом у Угарско |
који би Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S |
се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, |
варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је |
каквим инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испус |
е сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: |
и би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{ |
којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су се црпле многе посла |
се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изгледају данас.{S |
би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год посла давало манастирско властелинс |
што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, или своју трговину, доносио је |
терати, па узети другу какву династију, или натерати једнога <pb n="99" /> од деспотових синова |
ће које се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, заврш |
ао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тог |
.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу |
е сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пиз |
и ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријатељства, које одбе |
.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="2 |
и врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, да |
свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједн |
и јагањце, овнове, прасце <pb n="41" /> или телад.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и сл |
ад му је постало име <hi> спахија </hi> или <hi> читлук-сахибија </hi>.{S} Работа је у главноме |
ад се по имену села <hi> Соколари </hi> или <hi> Соколовци </hi> или по грчком <hi> ђеракари </ |
Соколари </hi> или <hi> Соколовци </hi> или по грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем |
али, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, н |
сте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других |
а се могло погађати хоће ли се просидба или женидба његова свршити срећно или несрећно.{S} Тада |
турску. <pb n="109" /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго ч |
има?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Стаменију?</p> <p>— Стам |
ови кућа и имања, у којима су становала или околна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} |
е била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да приве |
ња или овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од пло |
кав је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} Насељење није било врло велико.{S} Кућ |
је.{S} По градовима и по већим трговима или селима почеше се дизати неверничке џамије <pb n="29 |
равном месту, могле и превући воловима или биволима, кад се под њих подметну добро спремљени в |
у лов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима било је одликовање којим се није смео с |
олари, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} Соколи су били окићени прапор |
аку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима насељавани су рибари, којима је задатак б |
{S} За то је упућивао људе свештеницима или манастирским старешинама, или изборном суду добрих |
ња, које се вршило о великим празницима или приликом <pb n="58" /> великих породичних весеља у |
, на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском о |
или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице.{S} |
а опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је |
на Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго |
деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је узето из византијско |
еголи убиства оца или матере, или брата или детета — природно је да се раније та казна врло рет |
паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд добро <pb n="192" /> утврдили који је кривац.{S |
стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с пространим двориштем. |
места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и величанствен дочек |
много чешћи случаји неголи убиства оца или матере, или брата или детета — природно је да се ра |
а случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је узе |
и послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских јутара, ваљало се госп |
, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја с |
исто као домаћа животиња, волови, краве или овце.</p> <pb n="54" /> <p>Није лака ствар управљат |
} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао |
е да одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике поуклања пре него што му се они и |
лнике, нарочито за све турске насилнике или издајнике, противнике вере.{S} Ја сам извршник суда |
> <pb n="292" /> <p>Који су имали земље или имања тражили су како да се измире с новим стањем с |
немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? прому |
е сматрале случај или последицу хитрине или отврдлости као вољу Божју.</p> <p>Пред манастиром С |
дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек |
и говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или не мо |
може Босна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даљ |
ајближа; неће или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Ту |
а и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у |
даја кћери, женидба синова, рођење деце или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили |
кретала са својих зборишта пут границе или одређених јој положаја.{S} У Плочнику беше одређен |
Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село ј |
се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све на хитњи з |
ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не |
итијих и најбогатијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао |
што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић народнога живота и |
нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за нем |
је него дотле.{S} Утврђења су оправљали или новима замењивали, а на топовску ватру одговараху т |
сетом, или из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S} И коњушница се налазила још јед |
де из његова подручја који су пијанчили или лењствовали, или у нереду држали своју кућу, ако су |
.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић |
ђених за послове другога реда.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе задатак д |
Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, |
азовани људи из народа били су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, црква држала про |
око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати |
драви, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размишљања, с |
бављу онамо где може мачем све покорити или упропастити, рече Гвозденовић, дубоко се клањајући |
еба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се вршило о великим пра |
них који би се ухватили у неисправности или у непослушности.{S} Нарочито је наређивано управниц |
и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{S} У сукобима соха је, према прилици, сл |
и царства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи.</p> <pb n="264" /> <p>— Како то? упита с |
властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, колико их је било, били су искључна својина |
су велике масе народне сматрале случај или последицу хитрине или отврдлости као вољу Божју.</p |
ишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога |
ће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им ј |
ноћиште и боравак гостима властелиновим или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу до |
кле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно |
дан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начинима, што се само раније могло, дали |
н прикупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Бе |
би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и најбогатијом породицо |
биле малене, обично само с једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{ |
елином и са сиромашним сељаком меропхом или отроком.{S} Његова блага, божанском милошћу напојен |
над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим живота, којим ј |
за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају или наслон за стоку |
ању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се траги |
Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића |
Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси х |
ета разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб |
олико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде |
ријатељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Ист |
што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} К |
сидба или женидба његова свршити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, по |
е мислити да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се |
ер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или |
омаћин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син |
p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима с |
"109" /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— |
а су дело студије, цртали они садашњост или прошлост.</p> <p>Година 1865 метнута је поред 1913 |
и жеђ свакоме подједнако, био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је са |
и коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретки |
скакало и прескакало, каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у којих је млад |
уде.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале би смртоносне стреле чим би им с |
лон или стајицу за разне потребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце.{S} По |
а отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми |
говорио царици Мари испунило се годину или годину и по након онога разговора покојнога султана |
смисли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски |
е и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао |
ости без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, |
да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их |
ану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се |
аве, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљувати, или срамно повити главу под |
адња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистра |
да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима св |
н му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији старога Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће д |
ећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћ |
е којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах у |
деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награ |
аде печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође |
је новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме са |
ише све турске чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} В |
ољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак |
ажити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људ |
и оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Папски делегат обор |
деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много које |
е који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осу |
а?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, б |
село своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медото |
ивници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из Егип |
вину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењ |
Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати госп |
з и његови другови поседаше на одређена им места.</p> <p>Одмах по том момци султански донесоше |
и мрштили при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били св |
личних рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми ради |
у, синко, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушев |
н им је предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен |
њега скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистрат.</p> <pb n="164" /> <p |
на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чи |
синко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S |
и.{S} Он им прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова мом |
ти милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће |
Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{ |
њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којем |
у, зазујале би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро |
им среће, успеха и напретка!{S} Помози им против оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке |
те, твоје материнске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко М |
ма он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред |
оће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Кри |
царица отпусти посланике, препоручивши им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би |
јку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S} Помози им против оних к |
гим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, |
том стигоше манастирски стражари.{S} Он им прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе о |
има је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топл |
задржао на вечери.{S} После вечерња он им показиваше манастирске краве, телад, пчеле, које су |
под сенком његова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} |
е?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је С |
нимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неповољни су им хришћански |
руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Кр |
а позвао је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својој наредио |
урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не |
е.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на к |
место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се доб |
е вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна хришћанска оданост својој светој вери, |
спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће се опружи |
а се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време |
b n="87" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачк |
{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користи |
о поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Ј |
авали српску историју, и отац Калистрат им је на примеру показивао шта које место значи и како |
ли и мученичком смрћу уморили, а војску им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Др |
они носили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је |
премљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S |
> <p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе! продуж |
у.{S} Хватали су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано приви |
м је што често служимо.{S} Неповољни су им хришћански празници и скупови.</p> <p>— Па чим показ |
му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољства.</p> <p>— Реците нам, |
дереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош |
православних хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан п |
То разумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његов |
ем властелинству Витомира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада г |
Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвикиваше |
против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> < |
ли није само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о |
а свету и у околини Турског Царства.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} |
зденовић, али све не треба веровати.{S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без бро |
{S} Положајем се мењају мисли.</p> <p>— Има право високо ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S |
осподине деспоте, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Бр |
е Калистрате, рећи ће Којадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми |
ма ко да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S |
а да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манастири, кад замукн |
је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често |
м Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство |
шћу, прекорима кад ко у њих каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из црк |
није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се заба |
еме.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Л |
ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала |
мим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али катол |
еју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} |
итиком, против Турака.</p> <p>— Донекле има право, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија к |
не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „По |
како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује |
ла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећ |
н лично разрачуна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има |
та наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме ота |
их.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} |
своју ћерку, султанку, коју нису видели има већ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њ |
огле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чин |
у пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому треба са стран |
рске власти.{S} Нема греха, синко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао |
веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а в |
е то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланик |
какве властелинове куће, као што често има, за одседање, за стан властеоског надзорника и за с |
ко и женско, оставивши код куће све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђа |
би је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> <p>— |
ворио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а о |
еним да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико о |
та има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом месту, близу Не |
оги по народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, није много марио ни за романтичну |
акоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у нај |
наке с данашњим народним животом, писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у ср |
дине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања. |
естано био далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити |
аши непријатељи.{S} Али и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> |
ј једнакости.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, да опо |
да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у мл |
ани села Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне |
ну природну бистрину великог је утицаја имала околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} |
ду Николу Скобаљића.{S} Топличка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљић |
цепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак |
рети?{S} Такога султана још турска вера имала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и на |
пође на поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видет |
оја шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још п |
примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња Стаме |
дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Ца |
ужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је имала неког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плетико |
као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску.{S} Није било никакве користи о |
које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за некога у селу. |
етикосић и сестра му Стаменија, која се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Пл |
и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би куповала робље да ни |
а, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несре |
на, многобројан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S |
рбијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1456 зауставио ј |
ило што смо после погибије кнеза Лазара имали династичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом |
алистрата, за које су још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Калистрата |
, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије |
под једном командом тако као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску.{S} Н |
трељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, |
дворац још није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нар |
{S} Соколи су били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне |
х и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије навике, другојачије одело, другојачиј |
лове другога реда.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе задатак да се старају |
з Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим тога недавно нам незнано п |
и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци у раз |
укнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око |
ке врсте.</p> <pb n="292" /> <p>Који су имали земље или имања тражили су како да се измире с но |
о поклон султанов за деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и |
време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нарочито место, јер су они своју робу, мало |
колико властеличића.{S} Властеличићи су имали по негде и засебно, самостално, по једно село и п |
ико заокупили послови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур |
је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош |
анастира.{S} И онда су састанци око њих имали са свим друго значење у срцима народним него што |
кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито волели и |
стелина.{S} Природно чедо српскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb |
>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је |
у продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обртао |
усти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе, д |
општиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлук |
арство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и тога ради са |
вести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то |
лавом машући.</p> <pb n="17" /> <p>— Ја имам разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањем. |
, јеси ли добро промислио?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у |
м амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и призн |
то не одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манастир и народ око њега.</p> <p |
еспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства неколико знанаца, ко |
и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако см |
он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме бо |
Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозд |
ити та жива очекивања.</p> <p>Управника имања и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и |
ем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има д |
ласти с тешком муком чувале манастирска имања од грабљивости наше властите православне властеле |
кве, њихове повластице и њихова права и имања чувати тако како су их чували православни <pb n=" |
ане Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у којима су становала или околна властела, или м |
из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продај |
испосничком начину живота.{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, от |
а шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго ј |
скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, |
b n="292" /> <p>Који су имали земље или имања тражили су како да се измире с новим стањем ствар |
а који их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису би |
крајевима тада није било много црквених имања.{S} Мало који од великих царских манастира, као ш |
њу, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном |
алну страну старога породичног угледа — имање.{S} Народна се расположења не могу силом ни добит |
ири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и об |
тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, синко?</p> <p>— Манастири с |
њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то |
ја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> словесан ско |
<p>— Манастири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам |
ва, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову оданост, његову захвалн |
ослабео.{S} Остаће му само његово лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозде |
ма властеличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, и о |
би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и |
да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба |
уп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају прост |
да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни млади |
ли.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Јанко Плетикосић, к |
панађура био на служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{ |
д је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, |
очетку владе новога султана Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке |
дне друге све сустизале. <pb n="185" /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће ко |
никакав други посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе лип |
p> <p>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људе и туживати на правди, |
ну к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобил |
ем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу |
у!{S} Игуман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Ост |
лицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под собом, и стари су му бил |
су га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонасл |
ан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио судији.</ |
у, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начином |
тир Свете Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свешт |
ања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била подељен |
турски, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Тур |
</p> <pb n="265" /> <p>Султан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи |
само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га |
да пехаре напуне најбољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Б |
ше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је нос |
Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске |
ини је те гомилице седео један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бе |
> <p>Тога ради Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске на левој страни Дунава, смисли да |
стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим окованим в |
обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не |
, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у |
а и код велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо при |
своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али га је после њих са |
о гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за успла |
да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војске да Турке код Београда разбије. |
ју онако како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћств |
ри, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарске меропашке куће, које су биле наро |
вни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете Бог |
ор, хладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{S} |
а, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради |
у Точанима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је ин |
камена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску об |
људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обичајима онога краја за вла |
ли су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу |
о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у своме пространом властелинству.</p> <p> |
астиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство да прати своју мајку и сестру |
чну наклоност свога сина, макар да није имао никаква стварног приговора ни за девојку ни за њен |
ичића Јанка Плетикосића у Точанима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденов |
ом.{S} Али неких нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве д |
г свршетка Божјега Суда окривљеник није имао <pb n="176" /> ником ништа више за кривицу ни да о |
ата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више мес |
акојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута колико би требало |
а се битке дају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао |
хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне |
ране децентрализације.{S} Нико још није имао државну војску под једном командом тако као што су |
</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљ |
итао је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књижницу.{S} Којадин није из ње из |
е ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при средини улице.</p> <p>Његов тужи |
.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била смес |
сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси го |
им га је изговорио, задовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то |
о је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и овамо; кад се само не би мисли |
аследне властеле.{S} Сваки је властелин имао по неколико, каткад и по десетак села, и према том |
ви, према великим интересима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишчаурава |
а је обично испитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденов |
у.{S} То је отац Калистрат особито радо имао.</p> <pb n="95" /> <p>Намештај у соби био је са св |
ом и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, ил |
носио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За сток |
робили, престолонаследник је Мехмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p> <p>Прилазећи |
би властелин <pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у двора |
звештаје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао том приликом и да одговори на питања султанова, ко |
<p>Велики властелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Б |
.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обич |
ести о томе догађају, који је за Србију имао замашних последица.</p> <p>Тога ради је мисија кне |
и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на |
оју овај пољуби.</p> <pb n="28" /> <p>— Имате белешке од уговора? упита деспот калуђера, ради п |
Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита трговац.</p> <p>— Живи су |
и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки господине деспоте, упита Јован.</ |
стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 литара кованога новца.</p |
време о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу педесет година.{S} Најстарији му је син Кој |
сти зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а како |
реме је и најбогатији човек мучно могао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале |
стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</p> <pb n="288" /> <p>Међу т |
ени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног б |
о.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? |
би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га овога часа зват |
угих људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече от |
>— Хвала, султанијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан о |
е што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јад |
и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и н |
} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме |
осветник, као заточник правде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се |
е Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се језик српски говорио, докле |
е је султан у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве ко |
ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19130_C |
.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвоз |
а не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе народне не п |
а још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико саставило око врсно |
малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће света вера наша, остаће жив народ, докле тр |
а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу |
i> властелин </hi>, а сад му је постало име <hi> спахија </hi> или <hi> читлук-сахибија </hi>.{ |
био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, проговор |
акше.{S} Пређе је његову господару било име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име <hi> |
, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разговор се ок |
Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила да у ње |
м да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирск |
а пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа се и |
атку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са султаном мир по захтевима ко |
рши дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје, повика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се |
међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, старешине <pb n="178" /> овоме месту.{S} П |
се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу. |
и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њег |
ородице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али није могао да појми |
а објаве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се помињу при Александро |
не води међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић, с многим клањањем, исприча новоме г |
твоме господству на данашњи дан крснога имена лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је про |
ку.{S} Њему је остао само углед старога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Пар |
властеоска црквица Светог Томе, крсног имена Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и |
ева властелинства.{S} А прослава крсног имена домаћиновог, Светога Томе, обављала би се сваке г |
бран Борџија, владика од Валенције, под именом Каликста III, али он борби против Турака није мо |
Византинци су у својој књижевности тим именом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Александров |
тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и значајем своје породице, мило му је било што м |
уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпева |
/> гробу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> </div> <div type="ch |
пити у здравље домаћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била постављена на ку |
пристав проговори првом оптуженику, по имену Павлу, да изврши дужност.</p> <p>— Павле, свршава |
дизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <hi> Соколари </hi> или <hi> Соколовци </hi> |
а то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у сво |
е, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; смирите се, па идите те ч |
не у овој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{S} Гла |
како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан. |
није владао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} |
столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— До |
е, на обред, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала код куће уза своју мајку.{S} На њену |
ј ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачко |
дба, купљење сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић имао ону услугу коју |
че Калистрате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те |
ебно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилазила на празна села, празне тргове |
рва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила сухарцима, кој |
службе и њихових обавеза властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио по |
рањеника, не јављајући се домаћину.{S} Иначе његова нога не прекорачи више прага тога двора.{S |
упоценим огртачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интересовао.{S} Његова же |
ластелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима |
насељеника и сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу и господару, била |
у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја са |
а Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који |
робуди му жељу, која <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хилан |
ило око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у својим намерама и мислим |
ва се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ толико година правове |
>, која је за њ преписивана. <hi> Прост инок скот словесан </hi>, писаше у оном, тексту, <forei |
потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубровника, Призрена, <pb n="177" /> |
се извозио као скупа трговачка роба за иностранство.{S} Нарочитим робињама била је дужност да |
време у коме се збива наша приповетка, интелигенција није била што је данас, нити је била тако |
квог започетог дела.</p> <p>Овоме свету интелигенције припадао је још и гуслар Милојко, који је |
су свикли у свакој прилици тражити свој интерес и довијати се, мислили су којим би начином нове |
ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност развијаше се у дубљину, и интерес |
ост и справедљивост.{S} Њојзи је главно интерес.{S} Султану се после Цариграда хтео Београд.{S} |
сима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда која је прат |
а су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, која се током времена начини међу мужем и жен |
тво оца Калистрата, за које су још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Ка |
и једину срећу у служби вере и народних интереса, свак се могао њему поверити и свак у њ поузда |
поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвозденовић гледао по своме нач |
S} Власти су свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије навике, |
м ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби међу интересима и уверењима |
его породичну политику и да смо народне интересе потурили за љубав личних рачуна деспотових.</p |
остати своме господару.{S} Гледа себе и интересе своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако је так |
.{S} Деспот је бранио интересе Србије и интересе православне вере, радећи онако како је радио.{ |
трану Сибињанинову.{S} Деспот је бранио интересе Србије и интересе православне вере, радећи она |
господари земљи и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} |
ој комбинаторској нарави, према великим интересима које је он имао да брани, његов се туркофилс |
своје интересе.{S} У тешкој борби међу интересима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, |
ико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S |
сићка, обе одличне домаћице, живо су се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене превелик |
пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p |
ошто се Драгош с родољубивим жаром живо интересовао за све што се тицало политике, пође на поље |
ј мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интересовао.{S} Његова жена, владика Круна, увек би га |
за књижевност развијаше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто н |
непријатеља.{S} Којадин је с ванредним интересом слушао ову прекрасну причу, коју <pb n="150" |
ти да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се |
рству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам једанпут видела |
p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао своју наклоност према вама.{S |
ђуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опаз |
ојима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увући.{S} Они <pb n="286" /> |
.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила уч |
ојску удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка војска мог |
нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да |
уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се српск |
е у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложни. неспремни, неорганизовани.{S} У свима до |
S} По таквом је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад сул |
лтан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дрен |
а од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом |
фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Л |
говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њ |
јом изјавио оно што није могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом ве |
Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изра |
и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски |
време дошло, и младожењини су родитељи искали девојку за свога младића.{S} Стаменијин разговор |
гло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги камен...{S} |
роз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Није смел |
/> антерију и мећући на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагал |
или робови, колико их је било, били су искључна својина њихових господара, онако исто као дома |
их, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немојте веровати у тај страс |
ћу.{S} Плетикосић је био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања и двостручења.{S} П |
во да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим д |
и био.{S} Тако је нашла признања његова искрена служба народу.{S} А он је, целога свога дугог в |
и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као што и ви |
цима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов |
буђен, приђе к руци седога свештеника и искрено је пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем |
ђ се према Турској понашао и правилно и искрено пријатељски.{S} Никаква повода није <pb n="210" |
.</p> <p>— Правим пријатељима се говори искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће у |
зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одоб |
познавао.{S} С друге стране, како се он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n="285" |
пасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрено запеваше <hi> Многаја љета </hi>!</p> <p>— Бог |
чног у сваком погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење из |
руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искрености и оданости.</p> <p>Миља се била дигла са мол |
а понашао.{S} С истом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с великим властелином и са |
ма, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се к |
ле тога, Јанко <pb n="243" /> Сибињанин искрсне изненада и потајно, а брзим кретањем, пред сами |
то се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих финих домаћинских послова, он је |
што је отац Калистрат био врло даровит, искусан и веома образован човек, Којадин га је слушао т |
ило могућно пронаћи истину.{S} Велики и искуснији мислиоци били су и онда против тога и сматрал |
ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино см |
ремена настала.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тренутцим |
ка верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="1 |
синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим када |
ославље клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столиц |
немирен.</p> <p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство |
јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женид |
дричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два властелина из |
помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наградама теби можемо показати остал |
ило да је цело православље клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариг |
но смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, царе С |
{S} После неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао своји |
Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одма |
љена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца.{S} М |
и у авлију уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у |
алница!{S} Шта чинила да чинила, њом се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста к |
а још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, синко?</ |
е одговорио милостиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пре |
-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> <p>— Збиља, збиља, тврђаше Гвозденовић |
зденовићеву, и Гвозденовић га је обично испитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види |
е знао уморити саслушавајући Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, мак |
да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске јун |
зо <pb n="9" /> се погоди с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их пове |
ови могу европском и западњачком помоћу исплести из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је пре |
х је водио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису били пописа |
тим, к југу окренутим сунчаним местима, испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S |
, и наместише се такође на своја места, испод галерије, на којој су турска господа поседала бил |
, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <pb n="131" /> виделе су се сеоске куће. |
се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.< |
улача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Мил |
брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с две коване |
и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепо |
ио их некакав властеличић Гвозденовићев испод Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће |
се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака, распоређени су били купушњаци Гвозденови |
C9"> <pb n="130" /> <head>IX.</head> <p>Испод Гвозденовићева двора и његових кула, мало ближе р |
огао бити заинтересован, по своме чисто испосничком начину живота.{S} Очевине и имања он се одр |
калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправан према дужностима вере, волео је бујан живот, < |
сећаше немилостиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На јед |
ере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с др |
набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен препис, те је он дао трошак да један од препи |
власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу п |
тима, момци су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда на ново <pb n |
речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, кој |
а.{S} С највећим напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па је онда она |
род из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога старешину и народнога учитеља и да ож |
аменију сам видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није |
султан с толиким почастима к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се на цариградском друму указаше |
викаше своје људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дуб |
астел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз воде.{S} Мост, |
другим, као да их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, зар за казну што се нису умели |
рили о ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <pb n="249" /> Доћи донде, |
у срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе испред Којадинова зеленка, несташно га задиркујући.</p> |
е да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по |
у се о дворби старале гледаху задовољно испред куће како се лов креће кроз широм отворене вратн |
ску земљу.</p> <p>На цариградском друму испред Пирота био је читав панађур.</p> <p>Једни су про |
рт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред градића било је <hi> потециште </hi>, место за т |
мо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред градића, где је такође било изнето једно буре ви |
мо педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} Они који су нек |
имена, Гвозденовић, с многим клањањем, исприча новоме госту какав му је празник тога дана.{S} |
ојника после тога случаја тешко је било испричати.{S} Кратко време после тога, Јанко <pb n="243 |
Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испропадао од чемера, од болести, од безбројних невоља |
акована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или састави, па донесе бегу, овај ће му халку о |
томо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на је |
остиви нека саслуша твоје молитве, нека испуни твоја надања, нека наврши твоје најтоплије жеље, |
S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дан |
учности, таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је |
потици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила војска.{S} Топличка војска такође се већ живо |
е, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!</p> <p>Царица Мара клече на колена пред икон |
оме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се годину или годину и по након онога разговор |
и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на миру, може дати |
ости на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште поштовање жи |
о.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио главну б |
су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} |
његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није унапред позна |
обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> <p>Управника имања и ру |
се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим прегов |
ну божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у |
свакојаких судова, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нарочито |
задах згорелих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру |
е интересовале за ове ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем према оцу Калистрату не |
в и фамилије његове.{S} Прозори су били испуњени танким провидним платном, а на средини је, међ |
довао; само што је срце било непрестано испуњено зебњом.{S} Нису знали колико ће то трајати; ст |
астиру Светог Николе, отац Калистрат је испустио из својих руку много питомаца, који су се, као |
Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога ј |
освануло згариште око опаљене, од ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна откуда ј |
а га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући руку како је беше прихватила.{S} Али шта јо |
ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се |
та само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога весеља колена јој се |
метнута је поред 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасвим почетнички обрађена у припове |
а </hi>.{S} Работа је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна н |
и опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда један исти сложан отпор.{S} Ново |
нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибр |
захтевима које је султан у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија |
вну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али |
бравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p> |
ре све војничке старешине и војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување границе спр |
рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотство остане на деспоту Лазар |
писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно |
манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хил |
деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разумевали.{S} Њихово п |
то пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан нас |
ину свиди, на пример, један млин.{S} Он истера власника и постави своје људе у млину.{S} Свиди |
а довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нису били у с |
та Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се продужила сву |
да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, казавши му просто да млин није манаст |
стерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново обратити у пашалуке |
Турчина истерати из Београда; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би |
се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; треба га истерати и из Софије, из |
а.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И |
бројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за потреб |
очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Ср |
жупе Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехме |
Тако је непријатељ Александров био онај исти који је онда био противник и балканских хришћана.{ |
рахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, размишља |
била једна иста огорченост, свуда један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} |
возденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се |
ра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</ |
/p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљајућ |
шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се |
из Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила сле |
преко планине, наредивши да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касниј |
дговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да с |
еник Којадин, и оживе стари ред живота, истина као пламичак који ће се ускоро опет угасити.{S} |
настир и одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нис |
S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, истина, није манастирско село, али сам ја пред Богом од |
у 24 марта 1455.{S} На његово је место, истина, био одмах изабран Борџија, владика од Валенције |
власник земље, него само насељеник.{S} Истина је он, као насељеник, био прилично непокретан, а |
носом као с неким ауторитетом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо |
је пропало за навек.</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, |
оград.{S} То је, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, рече Драгош.{S} Преговарају н |
Један старији човек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са медвед |
адне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам гово |
<p>— Верујем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, би |
да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p>Младићи уст |
ћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те |
Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без прес |
у ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога |
е, децо, главно старање да народу слово истине очувате.</p> <pb n="268" /> <p>— Добро је и тако |
крај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, који никада не гине.{S} |
саветом и живом речју, служио правди и истини и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи су плака |
су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да их је искр |
исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што |
тији може разумети.{S} Али је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђ |
о?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострелише ст |
век на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни напус |
у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је нек |
срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена тако страховит |
је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прођ |
жење се Миљино сместа промени.</p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{ |
еба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, један за др |
лости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> </div> <div type |
овоме што говорим.{S} Време ће показати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи |
ругим начином није било могућно пронаћи истину.{S} Велики и искуснији мислиоци били су и онда п |
и.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, којој пролете кроз памет, |
о; сад пред твојим часним образом морам истину говорити.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, |
је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив |
Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао првих дана напред само онај који је по извршењу |
онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само пространством дворишта, лепшом зградом |
и привидном мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали |
а тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских |
вештином, Александар победио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је |
ада онолико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} |
озденовићева, меда је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у |
ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све |
азнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме |
била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Д |
их војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког времена г |
Поједина велика властела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је како они |
лтан ће попустити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити |
љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихових |
ратове о господи и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне препоруке о трпљивости, о |
изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадину је криво било |
кључна својина њихових господара, онако исто као домаћа животиња, волови, краве или овце.</p> < |
ан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има право; онда су узалуд |
окушати и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га војс |
— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према |
ци, овнови и прасци и месо се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref target="#SR |
арода, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило |
икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко С |
из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то исто јављају, одговори царица Мара.{S} Моји чиновници, |
о, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у |
и разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам |
вима служио пилав од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер |
могла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и у турском |
ком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада |
е родио син Александар, и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспели да објаве рођ |
а је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} П |
беја замоли да причека.{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда по границама заповести да с |
агоша, сина властеличића Плетикосића из истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као вл |
пободено било друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био један котур, |
м случајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао |
сом јурила из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> <p>Деспотове старе размирице с |
так.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он сам, а није |
е, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окре |
ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога с |
нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност моме барјаку, одг |
тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и ко |
n="133" /> видела није, премишљала је о истом предмету.{S} И она изгледаше замишљена, и занесен |
, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с в |
ма њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с великим властелином |
устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је н |
урђа и свеколикога његова двора.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да |
о је онда било врело за познање народне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb |
завета, књиге о царевима и о јеврејској историји знао је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јес |
оту.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена била на словенски, животи С |
алном тежњом.{S} Њему су најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је |
S} Тако су ови младићи изучавали српску историју, и отац Калистрат им је на примеру показивао ш |
ешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Сав исторички део Светога Писма старога завета, књиге о цар |
ко од свога господара.{S} Украј куле, с источне стране, ослањајући се уза градски зид, била је |
алуђерско него световно, од тамно лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, |
ворца.</p> <p>Шана врачара седела је на источној страни села Плочника више пута уз брег.{S} Има |
ни скупоценим млетачким засторима.{S} У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, ст |
ући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком углађеношћу молити Гвозденовића да на њ и н |
д њих, на жалост, много сложнији, много истрајнији и много доследнији.{S} Они ће зато остати на |
се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше и ухват |
ом и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, одгов |
ереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим војницима и удари под сабљу п |
жем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неисказа |
вић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавито његове гусле. |
он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих финих домаћинских по |
ца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи са свега југа словенскога.{S} Може би |
несугласицама и крвавим распрама.{S} Од италијанских господара, милански господар Фрањо Сфорца |
са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом ј |
новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да |
еће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити и спуштат |
S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ из |
естити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} |
дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те |
ити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да п |
С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Јед |
ло Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} |
ва њива приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора |
о је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчев |
старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ |
{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n |
раставила, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траљ |
и, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав |
га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држ |
е прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико в |
и султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шу |
брио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је с |
анастири корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Ц |
озденовићев испод Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, |
да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велик |
лала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Само ћ |
известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Царигра |
њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb n=" |
боје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако су молили |
овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и око |
еколико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, зар за |
фана, господару!{S} Игуман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и на |
старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњ |
други нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропа |
пред старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, |
ша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не треба б |
ски ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је једнако подупирала и оправљала, али у одбрани ним |
.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем з |
обџија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви з |
е је забављала наше читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи почели уз гусле пева |
султански момци прихватише поклоне, па их уздигоше и показаше султану, који је седео на своме |
е одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нароч |
а крсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденов |
мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити о |
дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место покрај самих дворских врата којима |
е, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</p> <pb n="64" |
идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни слу |
а српског старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњ |
се при самој помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су да |
лети са својом војском из града, заузме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чека |
наву, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружаних и напуњени |
ултану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} |
овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма |
на вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Т |
склањати испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада |
или су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку до |
рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао господару властелину, у којега су, међу пос |
руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене |
.</p> <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих била подиг |
еру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћ |
Њихова плодност и вредноћа народа који их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређе |
им људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест |
S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да |
рне поклоне Величанству твоме.{S} Прими их милостиво <pb n="36" /> и не заборави твога свагда в |
ротив оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар |
и се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоређене у |
е ствари није никада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи |
с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за д |
се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни народ |
епши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како |
који су нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту шт |
и ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се т |
} Мени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да |
ман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ов |
признајем за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и |
њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Нај |
војити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу |
су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у |
бегове, па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излет |
анима украо некакве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицал |
к је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице |
о продаје манастирских јунаца.{S} Купио их некакав властеличић Гвозденовићев испод Копаоника, п |
hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— Онде г |
ни <pb n="104" /> по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређен |
е меропхе.{S} Отроци или робови, колико их је било, били су искључна својина њихових господара, |
ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове другога реда.{S} Уљари |
ти.{S} Кад се сврше ови послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{ |
ају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их како на красним коњима јашу планином.{S} За њима је |
и деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p |
„Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је |
ач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да ја |
свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам госп |
ке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ д |
ама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је провела на султановом двору у страху и зебњи од г |
личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Дужнос |
, тако да су се одбранили само зато што их је било много, па су запретили да ће се одупрети ору |
енама старијим, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, ни |
етогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством читао.{S} Калистрат је грчки знао |
повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је |
чином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како |
е људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског капетана, те се извешт |
с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством читао.{S |
ш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разу |
лале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле |
с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толико заокупили послови |
им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких заповести.{S} |
ладе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског Мира (1444) опет били уступили дес |
.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну |
да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Чети |
вари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нама стари оставили, ми треба тако и |
ихова права и имања чувати тако како су их чували православни <pb n="250" /> господари.{S} То ј |
{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити н |
И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били |
њихови рођаци.{S} Њихови другови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добр |
путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану у сво |
ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слободно, добивши |
ога двора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је с |
сује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с на |
на војевање или на другу страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигл |
кућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном намазану, једнак |
и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне свако |
ити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва |
благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју |
ак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стамениј |
тира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запр |
ховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она |
н налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом живе, |
овцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ј |
их послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео и |
ити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности |
ебе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рачунима, није му ни накрај |
се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свем |
пила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабо |
ила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у |
етене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагу |
ратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се турска |
е су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разли |
разника најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле |
и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> |
гош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи момак |
цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на нек |
Њена кухиња и кувари са својим справама ишли су напред.{S} По том камиле с товарима.{S} Царица |
стима.{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и сматрали ову неминовну казну Бож |
ица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновника, упућених да отпрате и |
ак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, обо |
егов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или |
ца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дана у |
таменија разместила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb n="10 |
ечаније рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дана често слу |
да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати |
знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не |
већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је |
евца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско поб |
Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје, а остављају де |
рагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину Србије до Крушевца зајед |
а брани, његов се туркофилски оптимизам ишчауравао каткад и одвише повољно према Турцима, да га |
без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Зав |
138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p> <milestone unit |
лонула и уништена била народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непр |
, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе |
/p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том |
ти.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси ника |
м.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало |
е то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за |
и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оп |
у дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито пре |
а ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је вера |
и стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди у |
ара пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула |
н.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако остав |
на где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло |
га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за |
коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што в |
народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти деспот |
то сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац).</p> <p>С тим речима ћефалија р |
арим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то |
>— О, вајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властели |
огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> <pb n="91" /> <p>Он уздахну, |
Докле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помо |
рцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господ |
наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S |
плици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу јо |
а може, синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим |
огу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не |
Јеси ли ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Ш |
м и трпљењем задобијати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанств |
ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ороди |
ти свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти |
воја женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Узда |
о их питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и т |
м по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То верујем и видим, о |
видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— |
ћи ће Којадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа. |
вестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а |
аћене земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, |
могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а |
</p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач |
="16" /> <p>— Царице мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} |
м.</p> <pb n="20" /> <p>— Султанијо!{S} Ја сам ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Н |
!</p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је т |
царица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или т |
ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по ц |
ушност и једнакост још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз м |
ј ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у |
(начелник) <pb n="169" /> ни судија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p |
пристане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} К |
кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу |
и, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на кал |
јним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само |
те што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што треба.{S} Још бих |
а је, радила, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Кој |
ебати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Ал |
нике или издајнике, противнике вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити |
Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је дале |
и по наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све прегледам и види |
ку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на до |
ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S} Помози, гос |
Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске старешине и слушам их у свем |
стало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш |
ла кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свег |
о ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у ру |
равда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{ |
ство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћ |
о не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум |
} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми с |
њем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао д |
Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.< |
на, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Ј |
тити Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не |
Али није то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да с |
е!</p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја нисам заповедао, јер није требало да заповедам.{S} В |
г од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} А |
сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем |
ужбу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, ал |
иште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо |
дем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозден |
риш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га |
раве деспоту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што же |
ехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена |
ће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb |
</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има н |
игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим ку |
еба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најста |
можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, |
говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћ |
слио.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, |
еби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само др |
ло.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвесрдније благосиљам, рече |
а чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани војвода, самозва |
руго ништа, одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило б |
рат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признаје |
ки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти пред |
се говори искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти к |
ко ти царство, одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао м |
не помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра |
спота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милос |
рује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не може бити ј |
им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђ |
ика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на |
ри Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се |
е се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Леп |
лио?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи |
тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p> <p>— Јест. |
их волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није |
ар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да ј |
елику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни |
остију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш |
с ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанп |
ружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У |
а младости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњег |
о главом машући.</p> <pb n="17" /> <p>— Ја имам разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањ |
силна воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се клањам силноме слузи његову, одговори Гвозденовић |
Не заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удаје |
ти се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Превисоко ти царство, да |
елике султане Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби |
ву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завлад |
ини добро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта |
и ранио манастирског стражара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом ам |
S} Миља устаде са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она лако руменећи.</p> <p> |
аднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</p> <pb n="288" /> |
с о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да |
и син једне заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то и мислио, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвал |
ирском панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p |
сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и |
а то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је |
копље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти каже |
ући пред преобученим Турчином.</p> <p>— Ја сам, честити Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја т |
морамо одговарати истом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност моме барјаку, одговори султан, а у веру |
бе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како |
трат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам сил |
Турака? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} |
Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не признајем више никога, ни деспота ни султана, оси |
на Драгоша купац властеличић.</p> <p>— Ја радим по заповести игумановој.{S} Јеси ли ти купио ј |
ека оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа |
ни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби |
и били сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Кал |
ше уговоре кнезу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја знам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва |
ти какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} |
тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, старешине <pb n="178" /> овом |
а, уопште с европскога запада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мис |
удно одбијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, заварани пропагандом катол |
упља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта поку |
а не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} |
е је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио |
жио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже |
добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> < |
он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао |
ј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ак |
стане туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли |
И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се |
рирода за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} |
н ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће п |
е воља султанова, одговараше царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} Због |
Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја чини |
моћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и м |
волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорит |
да Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за |
превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства некол |
а благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар |
пскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па |
, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Не |
и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече султ |
шта више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вред |
рбега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накна |
ли, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Круш |
а.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— |
p>— Опрости што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на |
оја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим |
и се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим |
S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који с |
нали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-бе |
новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарство |
Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, истина, није манасти |
Истина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру с |
ури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси др |
а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако |
ти него ли једнога правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у приј |
удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побрка |
еш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се |
што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година |
} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У пи |
е отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p |
да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то исто ј |
ђења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надат |
плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш |
.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једн |
ео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме трен |
рота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистра |
Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искре |
азговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем? |
p> <p>— Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута |
деновићу!{S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.< |
да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега времена тако горка?</p> |
ажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па |
род ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, и |
м.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани никад |
<p>— Све је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле и |
ећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> |
жај којим можете бити задовољни.{S} Али ја сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето, не |
икосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовић |
ање....</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устеж |
{S} Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви |
чеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и скла |
о.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} М |
е и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео с |
пођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и |
ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по |
е питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у бу |
е веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није |
ут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева лица.{S} |
летале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема |
и Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Ал |
из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите да треба. |
Миља, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо |
ш турска вера имала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султ |
ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, |
и моја послушност престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гони |
страте, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем ов |
м је једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> |
истина, није манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини. |
је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио педесету годину живота.{S} Не осећам се као |
сам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S |
>— Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад и |
ре погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна |
ам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сло |
p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Му |
шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми |
вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с |
ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који бу |
и неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје пл |
м на султански престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?</p> <p>— М |
ука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као с неким а |
иси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна |
ар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; |
м.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу |
па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити |
?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она зе |
викаше каматник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само |
ласт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај начин који је могућа |
p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не забо |
работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на њего |
еш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти |
наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је |
ању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што |
овић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном п |
ишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку ве |
ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се |
девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти |
та против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Није требало, не |
крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би |
рату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начи |
добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очевидно |
покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био сам |
не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце с |
а се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на велике с |
<p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако |
ни.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити з |
Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више. |
ари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам једанпут видела новога султана, и он ми је казао |
ло је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим златником, натакнута б |
копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толико |
ђен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабукама, шљивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и з |
ији и најмекши, бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред |
ега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко целе године, |
стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим златником, |
S} Један је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље нат |
к је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, |
дело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим ј |
што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} |
у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва свог |
, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Цари |
које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша д |
Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, по |
учивши им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем окрену |
е и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто |
сто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску прибира |
о да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру |
да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца |
, готово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био |
еда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар |
<p>Миља погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута |
Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза им неколико речи, по којима га је |
приказати господару.</p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, кој |
пот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, по |
ико у времену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и |
} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица |
ед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад ј |
е марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, и в |
се постара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се великашима турским и распитујући од њих када |
града су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје.{S |
арицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да уп |
лила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог властелина Гвозденовића, одмах нареди да |
И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је би |
извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ја нар |
оји час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је |
Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.</p> <p>— Којадина... рањена! викну госпођа</p> < |
ту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде.{S} |
му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да носи писм |
а баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђ |
оје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели |
а досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год посла давало мана |
од новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме много поштованом пријате |
дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђа није б |
рским и распитујући од њих када се може јавити самом новом султану, кнез Гвозденовић је са свој |
сланства неколико знанаца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S |
ој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.< |
догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако |
ој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, Рањину и Гундулића.{S} |
Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по том јавише управнике добара и рудника из Трепче и из Новог |
из султанских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник Мехмед.{S} |
дговори царица Мара.{S} Моји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се н |
калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао |
риграда, која <pb n="221" /> ми то исто јављају, одговори царица Мара.{S} Моји чиновници, јавља |
ин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину.{S} Иначе његова нога не прекорач |
n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те |
оје би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне који су се били по |
ани најновији, све невесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и |
пела писма из Смедерева, у којима су му јављани најновији, све невесели гласови.{S} Јављало му |
аричине доброте спрам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Н |
ставном моралном целином, већ се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гв |
монстрацијом изјавио оно што није могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с пр |
своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хришћанског служења Богу, јер ред није допуштао |
и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коња |
ој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разговора |
спечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима стајали су спремни да одс |
су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, наро |
азна јела и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, прасце <pb n="41" /> или телад.{S} Јед |
дом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад об |
лих људи.{S} На ражњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало исто тако |
.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивам |
> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа |
де ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богор |
подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} Уговор је та |
ти но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неисказане.{S} Све једнако народ одмећу |
еоград ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац Калистрат.{S} Вечита страд |
и шта говори, беше развалио уста против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се м |
алуђери и попови огрубети и начинити се јадне незналице.{S} Са сиротињом све то само долази.{S} |
ет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Од |
иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме ст |
и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други |
и и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта |
и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац је гур |
, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</p> <p |
олазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у не |
ао што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука |
ина у Турској не обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној |
адин.{S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, |
о Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупљао |
дух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, није далеко |
{S} Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њег |
S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на оч |
љаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио.{S} Могло се догодит |
стели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година |
анатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.</p> <p |
та мислиш, синко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попусти |
Шанино које је било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана по |
азумем, пречасни оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, |
е данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и судиле над ве |
</p> <p>— Манастири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S} Ти с |
те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца д |
ац Калистрат свршаваше молитву, зачу се јако куцање халком на вратницама.{S} Вратар отвори врат |
иска неспокојство, неизвесност, и да то јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било у глави |
, енергичан, готово плах, краћег, веома јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} Којад |
је вежуштому...{S} Последујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати н |
Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме |
баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Рудника.{S} Коњани |
о или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео као човека вер |
адислава на Варни, 1444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео да Србија као д |
о ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни |
ане Топлице.</p> <p>Дворац властеличића Јанка Плетикосића у Точанима није имао куле као што ју |
ог његових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој |
е свечаност једно јутро спремала у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топлице.</ |
довршивали закуску.{S} Старешина лова, Јанко Плетикосић, наређиваше хајкачима да полазе и да о |
испричати.{S} Кратко време после тога, Јанко <pb n="243" /> Сибињанин искрсне изненада и потај |
пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с дес |
тнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозденовић. |
коме је било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, проговори пристав.{S} Деде, Милија, |
се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам |
исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, |
га недовољна.{S} Саставивши такав план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава ску |
н Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љубећи се у образе |
вивши врло слабе страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи тур |
е више могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин се потпуно користи том приликом.{S} Он |
град је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Капистрански ни т |
ише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим |
ала неког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точанима зарад дочека |
литвицу и рече: „Нека је благословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи |
веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Гвозде |
ао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити гос |
нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало |
на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, проговори пр |
праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла и судије прве в |
био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S |
трим ударцем изненада.</p> <p>Тога ради Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске на левој |
да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Сме |
> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да је неко с |
и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, властеличић у Плочнику, али од богати |
том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да |
На једној страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непрестаним говором и хра |
војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са свим турску војску и зароби и са |
ојску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војске да Турке код Београда |
рској непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас |
ко да султану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терат |
властитим шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљивом срећо |
ржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и овамо; кад се само |
стићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао ј |
; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из |
бом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће С |
ојима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који |
данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако више помири |
е могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињани |
пољу.{S} Посадом су управљали Сибињанин Јанко, као главни војвода, и папин изасланик Јован Капи |
во.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука |
ку, имао је мању своју кућу властеличић Јанко Плетикосић, који је стално живео недалеко одатле, |
} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и прогов |
и где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах шту |
Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за овогодишњу летину |
усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Калистрата. |
101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори от |
чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} На жало |
ји <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене |
у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа су ра |
се његово пружало од Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било |
ег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињанином на једанпут, пред крај септембра, гр |
, морали пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих војвода. |
Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од ка |
католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом партијом у Угарској, уз |
завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљевским намесником.</p> <p>— |
Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна се против |
а као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију пр |
е пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је сул |
да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се так |
pb n="195" /> православних хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је угово |
све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми |
овори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао мени несрећници, закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} |
ве дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало робље, |
ставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> смрт нашли.{S} |
<pb n="275" /> султана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удар |
стом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на |
м, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама |
збећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султа |
у види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредно |
озном фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било |
, који је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио што је трчао с променом вере, |
авни <pb n="250" /> господари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме |
алистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим и |
6.{S} Кад наста пролеће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеш |
ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га онако |
на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Г |
ини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских јутара, ваља |
амењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и з |
степеница узвишена пространа галерија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним за седење.{ |
а, преобратио у џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе |
тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготин |
е му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек ранар |
днути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} |
ио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од вис |
је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу |
озденовић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делиј |
а војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-б |
е и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био |
не родитеље.{S} Пред царичином носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, |
Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз реку јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско, вла |
{S} Њихов цвркут и извијање учеставаше, јачаше непрестанце.</p> <p>— Охо, почеће опет мала брбљ |
еговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> о |
ење од говора оца Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, сви, |
, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују св |
ах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира на |
ко они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S |
{S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има јо |
ем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја |
је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?< |
Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> <p>Којадин ником није казива |
представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, када Беог |
сведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку з |
е, свршавај у име Божје, повика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, још једанпут пр |
разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <p |
кар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство |
у.</p> <p>Ено их како на красним коњима јашу планином.{S} За њима је на једном коњу натоварен л |
ео Којадине? почеће Драгош, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео |
Пристав проговори:</p> <p>— Божји Суд, је обелоданио твоју кривицу. <pb n="175" /> Признај што |
т коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{ |
ајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p |
ого.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p |
, тако умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја с |
о брдима и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} |
г манастира Лавре прошао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и пок |
о Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље |
био милостив, обдаривши <pb n="289" /> је новим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу ко |
а нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство?</p> <p>— То ј |
изручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трго |
Реците нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, |
а како, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задо |
{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси л |
и се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у |
шњом жетвом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којим |
дводио хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те |
Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна |
да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У бо |
штати, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да м |
ут Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га мог |
јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} |
Плетикосићевој.{S} Миља Гвозденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивост |
о бедно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, |
јна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У последње време царица је била веома забринута, |
отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n=" |
ђу и о хришћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава власт |
} Нека Којадина на његовом путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{ |
о у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређивала, што је најле |
ним плочама с натписима.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једној су хумци м |
еђу народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на К |
ћи ништа револуционарно.{S} Кроз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима н |
а — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S |
ма и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Ог |
гиозном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Људи су се крстили и моли |
д и одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му тада ни |
ц у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косову о |
равославље клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била сто |
стирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, каза |
да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао |
ико саставило око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књ |
з нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам само с |
брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући руку как |
, и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> <p>На скоро се јави |
и му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елегантну појаву младост |
арицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у његовој седмој години, |
} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p> |
т за владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком приликом нудио митром владичанс |
ђају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, зн |
ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао другојач |
ј разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова одлука беш |
дном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао |
ад један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине у б |
е сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свет |
и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама. |
ек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе к |
пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, до |
имао уздања у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да м |
гством земљу свога господара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му нос |
ова питања провириваше, у тону којим га је изговорио, задовољство које би имао да то одобри по |
ко несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га |
сан и веома образован човек, Којадин га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан |
стиру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати к |
н лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се |
к.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топли |
д деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о много |
ва како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао. |
било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у |
султан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново |
а ће Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па т |
двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испитивао о свему што је он имао прилике да у |
де и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{ |
у Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација после смрти деспота |
и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па |
ошао да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могл |
те се кући сеоског предстојника, којега је Којадин знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим |
ије било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесници |
руци је носио свитак хартије, од којега је о црвеној свили висио златан печат државни.</p> <p>Н |
кутати око ружичнога џбуна украј којега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у сл |
вши да се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан наг |
иси од игумана, оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</ |
а његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин доша |
жао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Т |
који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарско) од |
воје крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у путника калуђ |
силник.{S} Многе је он обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и |
ер преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирс |
обузети били тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, ка |
игиозном фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је б |
кују свршетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин без ору |
из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим с |
о, био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан |
S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову наставу, старајући се |
о, све од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Царица изађ |
на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим |
зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у |
дан камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она |
ји човек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неких г |
би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме животу |
Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су |
кође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилни |
о мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Си |
је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се сва |
х најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се |
и да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара му |
ки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву православно |
сли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли |
жјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је ист |
уму она увек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој ра |
а да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њем |
јњих граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владисла |
Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Кру |
та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Др |
рисенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и старих предања најрадије при |
жавне власти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве |
ко би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} |
и крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="209" /> својим |
устављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност свога брата према Стам |
адају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се топио у телесно |
на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби му |
еновић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада сх |
ца Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила |
очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к ру |
ојску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потражи султ |
да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говор |
бавезу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим би |
, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва свога госта |
а ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, |
{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тог |
b n="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти |
ај посао није свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од њег |
поручује мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту |
свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упит |
и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега ч |
царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да би требало |
аха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су на |
ити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци |
} Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да |
ме да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа гов |
ришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих времена, и свак се напајаше њ |
га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко др |
ла да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића |
она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети |
птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице продаван |
одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драго |
може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена, о |
је чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и |
и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њему ј |
о изазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Де |
азивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говор |
и дани самосталног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство проме |
Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав сврше |
а вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега в |
и је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се т |
нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S |
роду пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан |
њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S |
еном вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну старога породичног уг |
тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку |
аметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О овакв |
сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти |
ке Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква у |
не излази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми шт |
свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а |
Али су ми они много пута одговарали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли љ |
ad>XX.</head> <p>Они који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, само |
ђа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb |
е оца Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворено о |
>Царица Мара са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису ја |
свега југа словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране |
<p>— Остави се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре |
лаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружје незадовољни, само |
ојадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него Свев |
руна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Г |
приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи ка |
свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је |
ац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168" /> задржи га на н |
миљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Г |
едан котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је био |
кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и С |
љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалил |
девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приго |
ао је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својој наредио да се |
ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог д |
е се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били г |
ви људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбо |
ом приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гво |
.{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у Точанима украо некакве телеће коже |
.{S} Један је оптуженик био окривљен да је једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и ди |
форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма најподеснија за показани задатак.{S} Ако ње |
ао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p> |
се захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и от |
ајгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво пр |
ве, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, ч |
<p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њен |
рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, она |
је постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење у |
се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникне ж |
о више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли ка |
годила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене |
нка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су ка |
н коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као |
а тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он |
ца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио |
ки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да |
и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић |
рвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним ужива |
или у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да |
{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једнога п |
а паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њег |
ана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија |
искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је одр |
ђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} |
у својим наговештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Је |
есте у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да |
ица, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до бо |
им одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали су с |
велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла са |
ек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма коли |
Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чи |
е одликовао писањем и читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана.{S} |
о није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за наро |
од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће с |
ици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склоп |
узеће његово <pb n="202" /> значило да је цело православље клонуло пред исламом и да га је исл |
која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и прем |
тану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић приликом последње његове мисије у Дреноп |
ле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би в |
лој Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе своме постригу, манастиру Студеници, а друго и |
ли речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> < |
е у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли |
стиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Т |
шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себ |
, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била поде |
што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милути |
по заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту |
њом се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то |
и и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше |
лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рачуни |
.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га |
ијатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</ |
шао прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} П |
спех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви |
тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, а |
се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу тре |
ињанина.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је др |
он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало да он без ње не би могао у |
Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где |
на да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањи |
новога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, |
и, као што је била Гвозденовићева, меда је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане |
тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погоди |
ад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладовини |
p> <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} |
це спремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што |
колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је у |
ом суду спахија је имао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{ |
у били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда један исти сложан |
и угарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ослобођење Смедерева и одступање |
и ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде т |
</p> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљев |
ји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, |
жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија самом Којадину изговорила, с нарочитом |
јући свој ред за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и ме |
и су те работе биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се вршила над |
За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба м |
а.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца |
сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна ј |
у носио.</p> <pb n="235" /> <p>— Србија је пала, продужи Гвозденовићка, Србија се одржати не мо |
овори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим ве |
а привлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда поротнога суда, кој |
да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље |
а услужљивост врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, рад |
ости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме доста променила свој дотадашњи начин живота и в |
са госпођом Плетикосићком.{S} Стаменија је била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Ма |
ио турски, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће |
би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим |
hi> Рајске лествице </hi></title>, која је за њ преписивана. <hi> Прост инок скот словесан </hi |
и обрађена у приповедци „Калуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 августа |
ло се била начетила гомила народа, која је радознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше |
о па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> видела није, |
онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад |
силне, многобројне војске турске, која је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила из це |
у крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цр |
алу јој кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила к |
е освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је сми |
p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника |
запрепашћења, страха, одвратности, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, кл |
жаше тако за усплахиреном гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова пролаз |
аиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Ка |
био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S |
гослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би |
оких хришћанских осећања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с приро |
, и вере одрицали.{S} Нова најезда која је пратила освајача носила је нову веру, нов језик, нов |
њихових пратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа |
г стаса, у расцветаној лепоти жене која је, у пуној уздржљивости, претурила своју тридесету год |
53, од пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити |
Он се нагло диже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну |
Србију.{S} Према тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нарави, п |
договори с превисоким деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно зад |
ја, установила женски манастир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, |
казала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и |
шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{ |
надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, проговори младић збуњеној девојци.{S |
камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Мил |
лад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња порука старога Калистрата.{S} Млади |
ћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} Мило ми је једино ш |
а бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито превисоко ти царство, одговориће на то отац |
чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би мо |
благосиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, |
лагодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} Господо чес |
, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде њего |
, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник |
и су овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких послова везана била с млекарником, са с |
а зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су |
ати млада српска девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је |
под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опсадне справе које су онда биле по |
а лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Пољ |
, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна, и ударила је силно, али је и на |
н ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу с |
то му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску та |
— Народе! продужи Гвозденовићка, турска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте |
и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb |
ослужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је имала неког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плет |
стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим златником, натакнута била на |
прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључала в |
бриге.{S} Непроспавана ноћ увеличавала је јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега |
хвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђе |
аску у манастир Свете Богородице чекала је царицу игуманија Анастасија, седином украшена стариц |
<pb n="133" /> видела није, премишљала је о истом предмету.{S} И она изгледаше замишљена, и за |
.{S} И једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и бас |
зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе до |
ла Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице |
олу Скобаљића.{S} Топличка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S |
ђ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нароч |
Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у |
као домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, радила, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ћ |
ама, с очима к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb n="223" /> притече у помоћ одбран |
је било његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достој |
болесна.{S} С највећим напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па је онд |
ћева дворца.</p> <p>Шана врачара седела је на источној страни села Плочника више пута уз брег.{ |
Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта пр |
ва, ванредна црномањаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" /> к |
не, ослањајући се уза градски зид, била је малена <pb n="53" /> властеоска црквица Светог Томе, |
астирска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског здања, окренутог планини и речи |
се налазила још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је |
S} Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од |
</p> <p>Кућа властеличића Миливоја била је нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе |
су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била з |
ностранство.{S} Нарочитим робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за |
} Велика једна столица с наслонима била је једина одвојила од намештаја најпростијих ћелија.{S} |
и с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особита милост, којом је султан при ступању на вла |
деспотску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султанским |
Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} |
ва добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретк |
овољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} И то му је манастир оси |
ала се својој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића |
соколовима.</p> <pb n="106" /> <p>Била је читава свечаност кад се спремао већи лов са многим з |
ка Којадинова.{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка ј |
а ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећ |
спођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Бож |
ојска је то била многобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда |
а дворкињама, женама старијим, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих с |
најезда која је пратила освајача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, но |
Калистрата.</p> <p>— Честитам ти, рекла је игуману царица Мара, честитам на свему.{S} Уједно мо |
божанском милошћу напојена поука текла је за свакога под једнако као извор чисте планинске вод |
вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем |
о је мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвоз |
чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукам |
поче пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном м |
двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Драгош |
теље, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, о |
имао по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико великих властела, међу кој |
била да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властел |
и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио пед |
ишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збег |
и. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> <p>Он не изг |
ар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</ |
з рога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртовима, за |
стири морачкога манастира.{S} Над свима је био каравански капетан, Дубровчанин, заклет код дубр |
маћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских |
какве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што |
чити псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{ |
дника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека ц |
рајишнике што ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} Остала земља је б |
рибњацима насељавани су рибари, којима је задатак био, место сваке друге работе, да се брину о |
био опкољен дубоким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај кул |
преписаче одређене три ћелије, у којима је било увек свега што треба за преписивање: хартије, к |
три мање тако саграђене куће, у којима је спремано ноћиште и боравак гостима властелиновим или |
а, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није |
неколико великих властела, међу којима је у Топлици био стегоноша, <pb n="39" /> властелин жуп |
оје су још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Калистрата била са свим за |
расним коњима јашу планином.{S} За њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду з |
ака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлиц |
сану у сводовима велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Св |
листрат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио |
је путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопо |
" /> благо и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мисли |
био одељак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у к |
сли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу м |
у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, па је остао мртав на месту. |
ана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја била политично дело, те је она у харем доведен |
ти?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековим |
и су га слушала на свој начин; омладина је овде висила о његовим речима, гутајући сваку реч и с |
ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тада, <pb n="254" /> слушала чудан, дотле |
к земље, него само насељеник.{S} Истина је он, као насељеник, био прилично непокретан, ако само |
ао с неким ауторитетом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао. |
здари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан је свет одведен у ропство, мног |
.{S} Варош није више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали С |
о је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и све шт |
епрестано разносили закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, |
те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше р |
ин живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; |
да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако промицала кроз гомилу ловаца, надгледајући д |
а и уживати у црквеним парадама.{S} Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Богу шт |
ако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} М |
црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником старала се како о хришћанском |
отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чини добро Србима и хришћан |
у?</p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p>— Па како, како?{ |
рочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би купов |
опаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу мора спустити.{S} Треће |
и да изврши послужење.{S} Госпођа Круна је још раније издала наредбе како да се понуде сви без |
да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јави |
мужа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} |
ак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замотуљак.{S} То је била половина |
це, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли.</ |
Султана је у пијанци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си |
рати мајку до последњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога |
ела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различите апокрифе. |
дморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости.</p> <p>— Боже |
сим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> < |
сти је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држ |
{S} Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p |
а с главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пасти |
дучко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да |
је била означена казна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио |
кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, идући у Приштину, некога напаствовао.{S} Он |
су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на по |
е испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се био ист |
ко као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску.{S} Није било никакве корист |
аца, али ни то није помагало.{S} Европа је патила од једног великог зла, од претеране децентрал |
један јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с |
и, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој |
је му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи њег |
.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла начи |
рстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу |
пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S} На |
в високим путницима.</p> <p>Царица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук звона и ужи |
, сахрани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, била већ прету |
се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају |
а и госпођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је била служена у малој игумановој трпезарији само за о |
на личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стаја |
ставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови новобрдским стареши |
у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још |
и <hi> читлук-сахибија </hi>.{S} Работа је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу т |
о ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојно |
одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извест |
еш тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родит |
ли прошлост.</p> <p>Година 1865 метнута је поред 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасви |
ти у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је м |
х породица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није |
ори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће п |
ћи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не знам |
клепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Није добро! одговори он, |
е на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{ |
е преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, гос |
ш неред, наше самовољство.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми сти |
обро! одговори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пре су |
— Па шта је радио калуђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи |
угарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам, |
живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о том |
другојачије није могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити кроз |
него његов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта је радио калуђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај |
рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, |
игама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би |
си ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, |
говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, |
е, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљат |
а му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и до |
ју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и како су мн |
и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да из |
ци почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге бил |
о да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</ |
pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, несташна?</ |
ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш. |
гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себич |
овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је о |
нашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио |
</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебношћу, није |
ликом оружју.{S} Разумевајући добро шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав |
ти на земаљска имања.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање |
Несрећа, синко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложни. неспремни, неорганизо |
же куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога |
није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и твр |
аликућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном намазану, јед |
авици или низбрдици.{S} У сукобима соха је, према прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви |
е никада требало одмора.{S} Од Крушевца је одмах начинио зборно место и пристаниште за војничке |
анко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не |
пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и главни извор неспокојних |
{S} По том камиле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при ве |
показао се у свему напредак.{S} Царица је штедром руком додавала манастиру из свога двора, кој |
гојачијим временима подигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу п |
м се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, |
и каква је.{S} У последње време царица је била веома забринута, те тога ради није више мислила |
S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Цариц |
у молитву оца Панкратијa.</p> <p>Царица је била средњег, складног стаса, у расцветаној лепоти ж |
се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман ј |
мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он |
ему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић малко узнемирен.</p> <p>— |
ори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у См |
ком није владао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика. |
их изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је бил |
говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари |
ћа.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћин |
.</head> <p>Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам с |
у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} На |
Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо п |
ала каква јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован |
обновљених и потврђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је |
риход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, |
спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да |
д ње крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га |
као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина, игумана, који је све то при |
а истом рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ак |
у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Срб |
гао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић |
у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од пр |
рав и на њену природну бистрину великог је утицаја имала околина царичина и начин живота у њено |
а дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле |
и ратови оставили тешке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву ви |
Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Која |
кав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крста |
аштиту слободу насељеника и сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу и го |
ош док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више |
во?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} О |
?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или није мо |
е наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску |
с пажњом читали како су Александру, кад је као младић ступио на престо, војводе његове саветова |
да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена тако страховита, мученичка казна.</ |
равник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице |
одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, сазо |
ретке казне свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда |
може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном в |
у, даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу |
ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је |
подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као шт |
товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спава |
отпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, |
врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, његов су посао већ радили други; |
и отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да |
ом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њену |
уна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новом |
нда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и њега да св |
наш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} |
погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ват |
на и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и |
рахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где је он ј |
ле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Турци су се томе |
опољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед његов, све су ове ми |
јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави по |
ј је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако |
и је познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости св |
огло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, б |
То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће у |
ало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</ |
брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика свагда показала да су, на жалост, празне ре |
што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код |
бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред цркво |
скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спа |
глед и славу своје породице.</p> <p>Кад је иза његове последње мисије у Дренопољу дошла царица |
Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва |
љао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и м |
су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчк |
и о срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче |
манастирско брашно неначето.</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одл |
оке чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак ц |
а се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним |
штама; великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот |
анданат војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спр |
S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> и под |
зор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и па |
>— Јадница Мара, наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће |
и, поклонити Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму своје прародитељке, Немањи |
ости, верности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисоком т |
генти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у |
Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О цар |
рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила. |
брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда био |
b n="13" /> <p>Престолонаследник Мехмед је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, не |
јући добро шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне |
</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео |
рајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збегове, па разабравши за поне |
а и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко С |
ио је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју властиту п |
о том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Н |
амером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове п |
га.</p> <pb n="265" /> <p>Султан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али виде |
је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су |
све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један старији властелин из суседства.{S} Најпр |
риђе и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</ |
.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што није могао јавн |
ске, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним клицима сусретао царицу и њене родитеље.{S} |
вратка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољства сусретао деспотску по |
ли он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у зб |
руге, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно |
мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће |
какали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао пра |
ако хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Турчин |
врсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шт |
21" /> да себи стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда |
погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новога султана Мех |
е није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан М |
после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, оче |
анима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори царица живље, |
босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе сам |
вори младић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нит |
празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што г |
време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ниш |
кви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса |
ви Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема стар |
p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донел |
је љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} |
S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истина као што |
да и многобројна послуга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском о |
S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образом морам истину |
а, који су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, жељна уживања, в |
срећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао |
верад на заседу почети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се |
не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам он |
еговом диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> |
устана може много учинити.</p> <p>— Све је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} |
али се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то |
т нико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше властеличић Плетикосић, али чиме нас |
алистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењ |
дређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета в |
ружју хришћанском.</p> <p>После молитве је царица Мара отпустила Гвозденовића.</p> <milestone u |
изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву |
оје је био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао узима |
агошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које |
им о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{ |
е оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} |
обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде је Гвозденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна тур |
ркалишту, на пољицу испред градића, где је такође било изнето једно буре вина за оне који би пи |
ра к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и повра |
ице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ |
есени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела г |
еспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродошлице и дао бл |
о месец јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, да нема разло |
ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против |
</p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да |
ан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p |
одједнако изговарамо?</p> <p>— Онде где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, откривен |
то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим |
еоград и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад |
Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је виде |
товала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутствима игумана Калистрата, и султа |
је био из студеничког прњавора, и онде је на његову рану младост утицао црквени живот манастир |
м народу још је било најлакше.{S} Пређе је његову господару било име <hi> властелин </hi>, а са |
учипалу, који је био као говече, такође је забављала наше читаоце и опомињала их како су тада в |
ила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла ј |
бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{ |
стеже прси.{S} Нека чудна милина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у свакоме крају њезине дево |
проговорила.</p> <p>Са свим другојачије је царица Мара примила игумана Калистрата.</p> <p>— Чес |
бије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; мног |
старају о производњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{ |
ма не застане.{S} Спремање војске, које је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, који је |
ти шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, |
нпут обузе осећање милине и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као |
даље да узима градове око Ситнице, које је, један по један, понајвише предајом, брзо позаузимао |
да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, од прилике, Београду био дао дес |
ци и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p> <p> |
} Он сам покупи оружје Миливојево, које је стајало на једној столичици недалеко од одморника.</ |
роставник библијски били су штиво, које је отац Калистрат препоручивао његовим ученицима.{S} У |
и Круни и на њеном женском особљу, које је она, за своју службу нарочито одбирала из меропашких |
чки велики челник у свечаном руху, које је личило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиро |
ком и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја |
учити са султаном мир по захтевима које је султан у почетку рата истављао, на име: да се султан |
вене чаше и залагаше се залогајима које је други момак за оним на послужавнику носио.</p> <pb n |
ј нарави, према великим интересима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишч |
е могао, али је било насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао да учин |
што мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош |
алистрат, био је један од људи, на које је и удаљена околина гледала као на свога оца и на свог |
радио његову њиву уз друге послове које је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио |
сир, скоруп.{S} Једино разонођење које је отац Калистрат себи давао од читања и размишљања бил |
м ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Ср |
еби, ређајући по крилу красне ките које је била поизодвајала, таман да задене на прса за копора |
пуне најбољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p> |
али су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и који су |
њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топ |
служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и кад г |
не од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, |
ма да пехаре напуне најбољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Ново |
ли у стању да разбију неспокојство које је тај разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву |
/p> <p>Барбатовац је повелико село које је припадало властелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су |
<pb n="141" /> <p>Псетанце Шанино које је било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућ |
возденовићевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајности српске велике |
мој народ <pb n="262" /> пропадну, моје је место данас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Бог |
ице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи ка |
Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит Калистрат, игуман манастира Светог |
старешинама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Мал |
литике, пође на поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп приз |
ити.{S} На питање оца Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S} Погледавши боље у ње |
арица ступала на српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим старим ро |
нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, |
ове које је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његов |
заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Једноме с |
о је воља једне велике госпође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући о |
знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S} Први пут сам сад би |
рви пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које сам сад први пут видео. |
шта је теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам |
колине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој половини мај |
дбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао |
знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно могао имати своју већу биб |
С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвоздено |
се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано железо из ватре пред |
>Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, |
сваки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње па |
on" /> <p>Дервишко предсказивање о коме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се годину |
јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било у глави како се спрема нека велика промена, и с |
суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том доб |
дарска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је било наслужено кандило.{S} С друге стране, отворен в |
кнута била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље |
што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору обично Гвозденовић постављао <pb n="154" / |
Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S} Тако је њему једанпут сес |
довима за захитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрмљено плочама, а около је било |
драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једнакост јо |
аја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, који никада не гине.{S} С тога |
ислима, тежњама и потребама.{S} Не мање је наше читаоце занимао опис крајњих делова света, који |
ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поу |
стање за хришћанске власти.{S} То стање је остајало све даље на страни, улазило је све више у п |
, брата или дете своје.{S} Ово последње је узето из византијскога права; оно прво било је домаћ |
ширене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S |
скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Мо |
арији властелин из суседства.{S} Најпре је било надстрељивање, за оне који су за то вештине има |
тајао је један троножац, а покрај ватре је на троножној столици замишљена седела Шана, мотрећи |
ирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, |
} Њена је удаја била политично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у нам |
. Николе тај добар исправљен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{ |
говори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не |
заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висин |
енија.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кра |
е?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> |
себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу |
хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најл |
је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, |
имо за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} На |
азне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало |
ичност његову нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар чо |
д себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорала д |
деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да приче |
{S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој половини маја.{S} Турци, нови насељеници п |
амо лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{S} Тргов |
а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за некога у се |
е одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунити житом, све магацине одређеним потреб |
обред, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала код куће уза своју мајку.{S} На њену девоја |
упљење сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић имао ону услугу коју је им |
а јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилазила на празна села, празне тргове, праз |
оја ће се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном смерном оде |
{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— |
Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у |
</p> <p>— Превисоко ти царство и сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оц |
а да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје вл |
беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је |
хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј |
p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би |
јадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, |
овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто |
еле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ |
умиљаваше око њега.{S} Његови голубови је радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље. |
све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у Точани |
ластелу међу собом измири.{S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојављење 1455 у Будим, ко |
ао замашних последица.</p> <p>Тога ради је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима |
с.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, као ш |
и за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је главно интерес.{S} Султану се после Цариграда хтео Б |
У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 |
није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош |
ма и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, тра |
="122" /> <p>Сутра-дан после лова, који је Којадину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше ран |
са својима чекати султана Мехмеда, који је из њих изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас |
еколикога тога света разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога јутра з |
се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} По том је |
је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ни |
друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отишт |
о је некакав каматник из Прокупља, који је само новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша остави |
жан, одјекивао је о сводове храма, који је у са свим другојачијим временима подигнут.{S} Царица |
био на најстаријег сина, игумана, који је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погреш |
додавала манастиру из свога двора, који је, у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен. |
занимао опис крајњих делова света, који је уплетен с Александровим освајањем и кратка Александр |
о том приступи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву. |
и је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, |
ови су непрестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су |
ње њен калуђер, старац Панкратије, који је служио царичину богомољу и могао је бити на служби и |
мио на главни град грчке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n= |
еводи, казујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало разумевао, јер је у оца ње |
Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки зам |
то говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастел |
но, добивши поверења пред старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје |
Круна уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.< |
сабор за Богојављење 1455 у Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето |
брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> |
редини је те гомилице седео један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио |
је толико хришћански био одгајен, који је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, |
а! одговори други један властелин, који је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куца |
</p> <p>Тога ради Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске на левој страни Дунава, смисли |
неповољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, који је знао све фино |
д којима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме |
припадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{ |
шу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Г |
скине седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За т |
оно време заступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{ |
pb n="77" /> се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi |
.{S} Велики властелин Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила |
моћи, прихвати други један младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Царигра |
кућу властеличић Јанко Плетикосић, који је стално живео недалеко одатле, у селу Точанима, с дру |
а и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао замашних последица.</p> <p>Тога ради |
напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са |
ладићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављала наше читаоце и о |
па их уздигоше и показаше султану, који је седео на своме узвишеном престолу.{S} Један од паша, |
мци су стајали спремни при камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.</p> < |
дио, деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот |
ије било могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и |
је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао |
Један једини човек <pb n="284" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је би |
озив небески са спокојством човека који је све своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћ |
> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав |
није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, |
{S} Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верским стварима знао више него владик |
усле певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, |
е спрам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није било бедни |
е био човек који је мало говорио и који је одмах почео служити се вештином да на далеко унапред |
суд добро <pb n="192" /> утврдили који је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те онес |
це, Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Пре |
пријатељ Александров био онај исти који је онда био противник и балканских хришћана.{S} С тога |
и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разн |
стицао првих дана напред само онај који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариг |
продаје стока, и манастирски момак који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драго |
а млад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео служити се вештин |
се мислима отиште и он кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Ш |
промуца она, погледав га погледом који је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало. |
зговор међу Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадин |
знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај |
> <p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао је о |
139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојаких др |
више не предругојачује.{S} Правац који је ухватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} В |
ла у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин имао по неколико, каткад и по десетак села |
око стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим оковани |
се спрема нека велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} |
еспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп у деспотовој породици, види се по томе шт |
ариград су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о дога |
ком се нешто зарађивало, и манастирски је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време ола |
и.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и |
отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараш |
се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена та |
губи у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Буд |
стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу он |
најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учи |
о је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастук |
</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гв |
} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца К |
две три велике књиге живих песама, али је увек много распитивао о књигама, и питао Којадина да |
ала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, које је |
страту.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} |
ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опаз |
ћи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија је јуче |
одговорала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије нежн |
ање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да |
е учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла |
ар у изискивању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у |
{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{ |
S} Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешко било ударити |
кад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошт |
ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је ч |
ла многобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло з |
и властелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точани |
шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држ |
S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но |
{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје накрај краја зар |
чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ст |
о, још један само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам пре |
ља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} |
може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвозденовић гледао по сво |
одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих |
уђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хришћанског служења Бог |
треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба добро погодити |
ити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и |
га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, так |
подару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.< |
се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је политика неприступна за захвалност и за нежност и сп |
Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао првих дана напред само |
том искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде |
а преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих врата и улака које |
са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријатељства, које одбегава |
латко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет |
ор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p |
.{S} И ону божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је |
тикосићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се Ста |
се сетио тога у младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком текс |
својити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш |
и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога в |
владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— |
оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они |
једанпут видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да |
огледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана |
У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идем |
ога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p |
зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога |
исоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан |
шта ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињанин Ј |
с ове стране Тахинског Језера, како ми је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је д |
они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео царигра |
амо његова милост с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам |
то је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{ |
наједанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто т |
— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро |
<p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико т |
>— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са |
ени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{ |
>— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора, читао к |
, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучав |
у су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом свету.{S} Видех про |
то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово |
Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да |
као што би требало.{S} На једној страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисцип |
ла од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет година, али се веома добро |
ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројиц |
и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство известим, да чујем т |
<p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на да |
ти, Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајк |
же узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није м |
а сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се в |
да послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице седео један, који је имао велику масницу |
а с пространим двориштем.{S} На средини је зграде било огњиште <pb n="48" /> с великом наложено |
танким провидним платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била простран |
је, такође, било узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за шербет, на |
срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p> |
о почело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или |
е, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним мес |
ћ није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао |
царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам једанпут вид |
о што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Др |
.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а |
но предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, |
већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прек |
на благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је |
та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти и |
на.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{S} |
S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да начини |
ису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, д |
видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене ота |
трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској неп |
и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо з |
S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужи |
би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи |
Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{ |
ош мало за старо друговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут ви |
несрећници, закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Мана |
и ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Вр |
рцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је бил |
туђинским нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у ње |
лужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну сокалника (кухара) да л |
елигенција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви образовани људи |
{S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, као шт |
р, и прост човек може видети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће пос |
оју властиту пропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сибињани |
вему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драг |
нала и све што је чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, |
ко главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неод |
код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.</p> <pb n="8" /> <p>— Ето, устала сам, одгов |
ењем и привидном мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бо |
ну доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега је о црвеној свили в |
су Словенима онде слова подарена, онај је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти зн |
?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио м |
ар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Кака |
е у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, |
ила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин употребљен и овде при њеном уласку у српску др |
и квадратни простор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зим |
он обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, |
ћом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Ук |
је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за |
ивала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се р |
тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се |
о је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле |
воду одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаме |
име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, проговори пристав.{S} Деде, Милија, проговори д |
ведао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непрестаним говором и храбрењем војнике упућивао и с |
гла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере |
Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после лова, кој |
да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је цар |
текну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота ис |
тамно лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито н |
како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако |
ка и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је тре |
на приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном |
ш служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављање празника најтеже падало.{S} Сада би увек |
ао да су дошле на неки предмет који јој је променио расположење.{S} Она на једанпут постаде озб |
Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p |
ојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да, си |
" /> <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, који за њу живота ж |
авши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни дод |
више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је с |
p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> |
ла своју тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерско него св |
и не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако н |
ила и последњу пару своју.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она |
јка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље |
час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По |
ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то ј |
опћење Муратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћ |
их западних крајева другу војску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој је вој |
ило на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је је |
јим цвећем, бирајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца с |
еновићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући |
просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског здања, ок |
а, и женски — света Богородица, у којој је Немањино подружје Ана, света Анастасија, установила |
једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су |
је марио за забавну књижевност, у којој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома |
таменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, |
били несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећ |
војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, н |
} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у гр |
се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S} Топл |
намештаја најпростијих ћелија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмар |
сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита за |
авом језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у |
у се објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо као пред последњим часом. <pb n="218" /> Јо |
и требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност прем |
кивали.{S} Соколови су кликтали, и свак је са својим <pb n="117" /> поуздањем полазио на посао, |
у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао |
ице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота. |
ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао |
соколара са соколовима.{S} Трећи момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак |
рими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искре |
или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и |
тада било око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у својим намерама и |
ико је год пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом положају нема другог излаза него |
лу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се у |
е ућуташе.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, |
ога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново |
S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повеза |
ови тек били пробили, престолонаследник је Мехмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p |
народ!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни.</p> <p>— Издајник је! понављаше у гро |
ник је! викаху једни.</p> <p>— Издајник је! понављаше у громовитом одјеку ражљућена гомила.</p> |
њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља ск |
да је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога пута скренути к север |
еданпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављају |
деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је |
а.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморит |
силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се |
То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на с |
ђе са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на к |
који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово истине очувате |
м је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвесрдни |
возденовић радознао.</p> <p>— Народ вам је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да с |
} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{ |
<p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S |
очели, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; неће или не могу |
з бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да |
љни нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и једа |
у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја |
ац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт нас |
ам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас |
султан ће попустити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо врш |
млади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам је једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{ |
ак је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, |
у ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко ти дес |
> <p>— Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, бе |
еби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назов |
онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> сл |
.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанс |
це, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много којешта |
оји су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде |
о своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну |
рштили при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда |
м је предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S |
га скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистрат.</p> <pb n="164" /> <p>— |
челу пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим у |
ко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S} Т |
он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и |
и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, о |
је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу |
/p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Срби |
о, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неповољни су им хришћански пра |
ке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво |
ере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна хришћанска оданост својој светој вери, нап |
ремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће се опружити. |
е проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време пан |
="87" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки у |
Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити. |
ли српску историју, и отац Калистрат им је на примеру показивао шта које место значи и како се |
носили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је тре |
т био господар свему осим живота, којим је располагао врховни државни господар.{S} Поједина вел |
је достојно српскога народа, пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, д |
увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се |
г, поузданог породичног живота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њег |
он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се |
Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико саставило |
ика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенство, калуђери из околних ма |
рише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је |
ди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне св |
ји ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај слу |
хиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и по |
о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био д |
ио никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу д |
и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија разместила понуде, што је брзо ишло, јербо |
је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јерини |
т Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта то уп |
ао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb n="263" /> Дан по том, |
али догађаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика народна трагедија, која се в |
султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <pb n="255" /> позатв |
разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Србија.</p> <pb n="261" /> <p>— Разумем, преча |
се заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Срби |
јаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе д |
цркви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког прњавора, и онде је на његову ран |
мишљена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био обузет <pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и |
ломљења била је и особита милост, којом је султан при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа |
из цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало н |
коњском скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} После су настале трке коњске, па тр |
р уђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан злат |
н, упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У |
са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи про |
Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној заповес |
астиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним клицима сусрет |
в цара православног, против места у ком је васељенски патријарх, против Цариграда!{S} За Бога и |
ово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима |
м га којечему питао.{S} Другом приликом је певао пред многобројним деспотовим гостима.{S} Све в |
ли део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упућена у хладњаке који су јој од зелена лист |
чула за победу свога посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за пок |
у се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када ј |
шом означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређ |
<pb n="71" /> <head>V.</head> <p>По том је деспот, зналачким оком, прегледао рачуне које му је |
чким трговцима који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрс |
аве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних п |
и, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од ват |
ер?</p> <p>— Јесте, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој сво |
жиоца су била такође присутна.{S} Један је оптуженик био окривљен да је једнога трговца из Прок |
е који су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом |
т свршио, силна је крв проливена, силан је свет одведен у ропство, многе су штете почињене, мно |
а права Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испропадао од чемера, од болести, од безбројних |
ољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденови |
часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</ |
единског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе |
је кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске шир |
не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а пос |
> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао своју наклоност према вама |
, пошто је очима протрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико |
еке мисли, као један предлог.{S} Султан је према теби милостив.{S} Могућно је да би се могао ос |
"11" /> двор вежу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору с |
чну пролазити један по један.{S} Султан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, |
упутствима игумана Калистрата, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb |
ни нимало попуштала није.</p> <p>Султан је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља посадом. |
којнога султана и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При је |
су ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зград |
е хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Панкратије, ко |
било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да њег |
ровољни најамници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту порезу која се звал |
ојску им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у се |
, на истој висини као и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толико широк да је кроз |
бити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} Т |
на граници с Турским Царством, издељен је био међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, |
ко нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви |
бар и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следуј |
књигама што би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} |
здајнике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванредним интересом слушао ову прекрасну причу, ко |
у младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена нежнија природа.{S} Ниј |
ња нимало нису била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта противност оца свога.{S} Добар |
читали оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у најближе велике манас |
ја била историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, |
у одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је |
за једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном |
/p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио н |
д морам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина |
Због тих финих домаћинских послова, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би |
равити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је је |
ке службе под командом Гвозденовића, он је још за неке работе био дужан помагати своме великом |
стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљав |
основала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толи |
о дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Н |
ти веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу ве |
ити.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па је н |
бље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љ |
расположења, и задовољство и љутину, он је показивао од свега само онолико колико је налазио да |
и, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Ка |
раду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је б |
ки старешина војнички, <pb n="59" /> он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је ум |
ива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да |
ује само наклоностима срца свога.{S} Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да с |
ге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји |
ц Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може неста |
оји су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, |
о и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би |
ави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, |
покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би |
долази престолонаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала |
рима и код велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо |
о да се маши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма најподеснија за показани задат |
може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим дру |
лио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе |
" /> к својој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства, о |
ј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он шт |
с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима ос |
, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} Ниј |
Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са своји |
е ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о својој личној судбини, нарочито од онога |
За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожего |
а га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега ни |
</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли пит |
а је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јави момцима, и ка |
своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само о |
крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и с |
у нимало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним понос |
и је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу свога господара.{S} Ал |
ве је постио с највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по изузетку.{S} Једноничио је с |
/p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и свој |
д ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство и непослушност вла |
S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и значајем своје породице, |
у Цариграду.</p> <p>— Како?</p> <p>— Он је њима помогао новцима.{S} Требало је и тамо спремати |
воје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољст |
ликим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастирима и |
асила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уни |
никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правде Бож |
или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разликова |
а његова искрена служба народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живом реч |
нио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али га је после њих |
ња и двостручења.{S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у сваче |
су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она за |
углед старога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била |
све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијом.{S} |
ноге по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владав |
самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по в |
ше било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је б |
о би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и камилавка једини су частан излазак |
под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче дале |
о давао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говорити.</p> |
заступник Јован Капистрански настојавао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{ |
азговора велики везир Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у |
едао како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајући похвале кротости, простоте и добросрдачност |
савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште поштовање живога светитеља.</p> |
а архимандрита, доста снажан, одјекивао је о сводове храма, који је у са свим другојачијим врем |
ку будућност Турскога Царства, очекивао је велика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њи |
царици Мари, својој помајци, распитивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат |
оји су се били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није |
ети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање тихих али величанствених природних |
Није много марио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути |
<p>Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико часова своме сакриве |
У време о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу педесет година.{S} Најстарији му је син |
ршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калис |
Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У пићу је такође био |
оји је служио царичину богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њен |
рио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био |
> <p>Овоме свету интелигенције припадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од двор |
ане.{S} На једној страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непрестаним говоро |
у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београ |
су међу монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљ |
косић, по наредби оца Калистрата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p |
пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и д |
је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туца |
ји старога Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља |
о и лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на троножној столи |
{S} Властеличић, њихов господар, стајао је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и |
ини затвореног градског дворишта стајао је обичан, свакидашњи стан властелинов, чардак.{S} То ј |
ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње |
ата својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p |
команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни |
њен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још |
годи с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам в |
га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са спокојством човека који је све свој |
лево за манастир Свете Богородице чекао је деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с кр |
учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније |
ему у манастир по пређашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим |
а, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет према тихоме једноликом живот |
шао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то |
p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Јанко Плетикосић, који ј |
у владе новога султана Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло |
руге све сустизале. <pb n="185" /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су |
кав други посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове д |
>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људе и туживати на правди, пакос |
југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним |
ше није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у м |
ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под собом, и стари су му били сте |
једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник |
вете Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника |
је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао |
нице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при средини улице.</p> <p>Његов тужилац б |
Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште |
лики властелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Ц |
е на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на засе |
и тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може п |
и, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави осо |
огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Сас |
о царевима и о јеврејској историји знао је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и |
философске изреке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији чов |
знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у |
шле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома вол |
се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и |
сваку дисциплину <pb n="110" /> почињао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, до |
горелих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додава |
и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На <pb n="153" /> левој руци су |
се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори из топова најв |
ма.{S} Пријатан звук кадионице сусретао је из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара у |
зумевањем, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модул |
а, и апокрифна светитељска житија читао је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику |
уге ствари које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је |
ришћанства, преобратио у џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи стра |
говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Ч |
итеље.{S} Пред царичином носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дуг |
доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ |
вора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је своје |
је одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исп |
, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Тур |
је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнем |
око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је в |
ан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месец |
воје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по |
а то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="2 |
нешто почињао и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} |
вуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па н |
, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви |
С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом и понашањем оличена верн |
местила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb n="107" /> кућу у |
ала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> бр |
Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила војска.{S} Топличка војска такође |
ашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш |
p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</p> < |
шћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У т |
о зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су с ору |
лао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мој |
оји премину 24 марта 1455.{S} На његово је место, истина, био одмах изабран Борџија, владика од |
м одрицањем крије нежна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У последње време цариц |
е казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци |
гојачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и и |
и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, р |
била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу |
воју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога робља, којега су, у то врем |
имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оче Кали |
буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, пр |
у.</p> <p>Турске достојанственике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, по |
ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{ |
која је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До влад |
, нешто ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је |
ана, који је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио што је трчао с променом вер |
свим тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим ман |
северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких г |
у исправан према дужностима вере, волео је бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне х |
храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и |
або га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђ |
и се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с пред |
е.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушним |
городице, задужбина Стефана Немање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала |
м заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које само |
тране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној заповести једнога турског ком |
ак, главно станиште властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је им |
Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од људи, на које је и удаљена околина гледала |
ековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да се то данас јед |
тар објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Копријана <ref t |
е је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на до |
каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и могао |
о мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче свој |
есе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих година, прилично пун.</p> < |
ворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог в |
ало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више н |
и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав |
S} Градић пиротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека |
га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихов |
писати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност |
На цариградском друму испред Пирота био је читав панађур.</p> <p>Једни су продавали разна јела |
Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана |
воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћил |
да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стај |
а.</p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Николе к |
урске операције.{S} Наспрам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији стар |
, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Д |
p> <pb n="95" /> <p>Намештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком поњ |
ко одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, властелину В. Гвоз |
и дворскога живота.{S} Такав човек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{S} Заиста |
а одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је |
а хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за |
ез његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је пости |
омоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толи |
а од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држа |
ростори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије његове.{S} Пр |
радића.{S} Празан простор у градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабукама |
средини улице.</p> <p>Његов тужилац био је некакав каматник из Прокупља, који је само новцем ра |
еспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде |
оследњи разговор са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог вре |
а нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S |
.{S} Напад на Београд од 1456 зауставио је процес и забавио султана Мехмеда другим пословима.{S |
он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријатеље, н |
у.{S} За најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се |
је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата |
се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се предаду његовим војним старешинама као награда |
раници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под командом војводе <pb n= |
та Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спр |
S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено на |
ли на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упући |
и доведена.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, |
ref target="#SRP19130_N3" />, а долазио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у |
лавни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како |
од великих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу ви |
же преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити се још воденим путем од Видина и неготинске |
ат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводит |
Маром.{S} Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђером царичиним.{S} Тако |
јих земаља, или своју трговину, доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио |
д би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и |
одио од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божј |
ео меса само по изузетку.{S} Једноничио је скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ће |
и, синко, само је претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере праотачке као један од прв |
Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за жи |
и задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега |
ће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, |
оња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, |
нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак |
ше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливене ч |
и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, с |
лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за ус |
Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, рече Драгош.{S} Преговарај |
S} Један старији човек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са мед |
незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли |
да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хла |
ћу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажиза |
јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и за сељачки ст |
сли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неи |
ила потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја во |
S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку |
твари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет р |
м као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шану |
своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова њива приспела за косидбу, сви морамо ић |
димо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаћ |
дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> |
а и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили |
, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну С |
тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни о |
возденовићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била |
да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски ст |
инило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Мо |
да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вер |
очнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син |
На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда он |
или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: <pb n="2 |
своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, го |
обље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности св |
ски је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Међу и |
а све до поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или где би |
нопољу.{S} Деспот питаше капетана, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од љу |
ико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена? |
н, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут л |
Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра |
о од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топл |
Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпитање.{S} Само м |
је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се м |
ветровима живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> < |
>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с о |
Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље повратио десп |
енца Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела прима |
еновић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од великог цариградског пута, који |
пља, који је само новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим |
сте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад уд |
/p> <p>Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син А |
одила домаћинским пословима.{S} Од како је царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак |
м приликом видети Стаменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је |
има чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Калистра |
а сасвим антихришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију |
S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и за с |
е ужасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит св |
ивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било широко, ово средство необично помо |
вуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би |
а особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мутан и неразумљив, деспот |
ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у ло |
на, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у гл |
их пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи њег |
као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто вештином, Алекса |
S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин и вере погане, као што је Тур |
едва је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прил |
пућује на реч султанову.{S} Говори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} Мора се оче |
аспитачица, тако да се може казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору нау |
ге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво бе |
личну службу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мара их |
м и најбољим изводима, а изговарам како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам |
чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Ма |
е некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло |
да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође |
вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малак |
есе православне вере, радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије није могао!</p> <p>— Па |
казивати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да |
а врста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт раз |
.</p> <p>— Али они нам преговарају како је деспотова политика сасвим антихришћанска.{S} Говоре |
, нехотично му не испуштајући руку како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се |
пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити |
суде лукавства и ненависти.</p> <p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети ц |
лавним државама свима без разлике, тако је узеће његово <pb n="202" /> значило да је цело право |
, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако |
хим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим других деспотових људи који су по дужности изаш |
великим манастирима по Србији.{S} Тако је после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђ |
ности тим именом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Александров био онај исти који је онда би |
афа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном о |
нкратијем, калуђером царичиним.{S} Тако је царица свечано примила посланике свога оца, који бех |
томе је само заповести издавао.{S} Тако је њему једанпут сестра његова Каја споменула како се п |
, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb |
а када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања његова искрена служба народу.{S} А он |
{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио педесету годину живота.{S} Н |
ље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти царство.{S} Оне су обе, једна за друго |
о, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одговараше царица, да ја држим свој |
очевидно се сневеселивши.</p> <p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад |
да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не зн |
но, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно ц |
, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија |
говори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити |
нико те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој ком |
ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге сво |
да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу |
уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором.{S} |
и као кућа једнога властеличића, далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће као што |
нскога изгинуло од турске сабље, колико је цркава пропало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу в |
обро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себ |
огинулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила срца Турцима и преузнела њихове н |
турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута размишљао Којадин, увек је налазио да његов |
верска и политичка страст?{S} Па колико је хришћанскога нашег народа изгинуло приликом ратова, |
е пресеку повратну линију, скупи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије |
рце ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћанскога изгинуло од турске сабље, колико ј |
а и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешк |
показивао од свега само онолико колико је налазио да треба да покаже, никада онолико колико би |
то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад |
о су само одужили њему његово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога ш |
ви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} |
} Зној га беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао не могући проговорити ни речи.</p> <p> |
Турцима и преузнела њихове наде, толико је религиозна мрзост у срцима хришћанским успламтела и |
е би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позит |
нати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанском |
и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио да му његов млади прија |
волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их мног |
<pb n="154" /> питања, а гуслар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пута у себи што га т |
па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војске да Турке код Београда разби |
учају онако како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћ |
/> по нарочитом церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послов |
радост војника после тога случаја тешко је било испричати.{S} Кратко време после тога, Јанко <p |
Он је њима помогао новцима.{S} Требало је и тамо спремати се за турски напад <pb n="196" /> и |
а нова кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође благослов родитељски, па да природа пус |
ави бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња |
вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, |
о тако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од св |
мцит, онако како је и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле |
ао да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво предосећање да су ту последњи дани с |
колико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јас |
ремљена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца.{S |
спрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, ј |
што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака |
ебама.{S} Млинове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За с |
затворити.{S} Градове на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели хранити се хра |
ву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за султана и његову војску.</p> |
S} Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек приповедаше, ако је |
ово су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом з |
отачке вере затреперише у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он са |
а се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао и |
се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито волели и који б |
а.{S} Природно чедо српскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113 |
них цркава пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се висо |
је то Стаменија за се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манасти |
његове сединама украшене главе лебдело је узвишено опште поштовање.{S} Нема никога виђенијег о |
нек изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као гла |
га што је припадало властелину.{S} Село је било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурен |
S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене |
и распоредом послова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно врем |
ки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се ла |
на зидове машинама <pb n="272" /> било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове градск |
има, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Ита |
д.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} |
Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је |
Лов са соколовима или с крагујима било је одликовање којим се није смео свак забављати.{S} Сам |
у о збеговима.{S} Народа по селима било је још не мало, забављена о својим сеоским пословима.</ |
трељивало.{S} Међу другим стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним |
средњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље много више него што се данас и помислити мо |
себи давао од читања и размишљања било је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} В |
ако је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турк |
S} На згодном месту испред градића било је <hi> потециште </hi>, место за трке и остале јуначке |
и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под собом, и с |
о из византијскога права; оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама.{S} Пошто |
за скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке године давати своме властелину прописани |
Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузето <pb n="173" /> лиснатим продавницама и н |
екирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и |
је остајало све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они |
апустити.{S} Уздати се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се |
е врсте народне музике одјекивале, коло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се |
, његов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи |
било лепо покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле |
да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра Маке |
n="291" /> <head>XXI.</head> <p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у д |
ари Гвозденовић тачно суди, синко, само је претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере п |
е само жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече |
ућама с необичним задовољством.{S} Само је Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у ма |
> <p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само је још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p |
ј вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби султановој дов |
, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска вл |
новић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја |
? упита отац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога влас |
окле тај посао није свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само |
у код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језик |
ли гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић народнога живота и народне мисије непрест |
е могао тужити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и |
Али и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потп |
није нанела никакве штете.{S} Очевидно је остао неповређен.</p> <p>Пристав погледа у оптуженог |
џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стуб |
био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци |
матере, или брата или детета — природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да |
манастира Свете Богородице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да |
Између једног и другог места остављено је било место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и |
на опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се корис |
дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да султан др |
што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све на |
риђе к руци седога свештеника и искрено је пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не |
а.</p> <p>Силни народ око њега отворено је гунђао против овог одашиљања војске Турчину, и савет |
м оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намерн |
примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом женидбом, одговори Којадин суморно али веом |
ања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био гл |
поколеба, имање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се н |
не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} |
рад.</p> <p>У Законику Душанову нејасно је била означена казна за паликућу, па је позније неко, |
ци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону |
врача и предсказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одл |
лтан је према теби милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то пре |
очувате.</p> <pb n="268" /> <p>— Добро је и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом п |
се тако незгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} Онде ј |
за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда |
султанског орлића.</p> <p>— Да, да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављајући с |
грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Ка |
о гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} |
="68" /> <p>— Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њо |
амо помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често заборављ |
беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже до |
било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јун |
Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> |
ви ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{ |
<p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на |
/p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешни |
е и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошит |
у, па да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, ре |
вљајући своје уобичајене молитве.{S} То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од |
пот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, по |
тио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврд |
луша што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} |
и језици као на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1456 |
пође на престоно место у дворани.{S} То је била на неколико степеница узвишена пространа галери |
ославни <pb n="250" /> господари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по м |
не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима об |
орена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} |
атити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буд |
а сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све |
кидашњи стан властелинов, чардак.{S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каме |
а је био превешен неки замотуљак.{S} То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату |
у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која ме је послала да отк |
звршио реч, дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан н |
8" /> с великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи ш |
ући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне историје.</p> <p> |
{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових прија |
на тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, синко?</p> <p>— Манастир |
да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти стар |
у Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи |
шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Калистрат особито радо имао.</p> <pb n="95" /> |
жиш вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још једини пут којим се може својој савести данас од |
>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био |
отово независне хришћанске земље?{S} То је морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ |
ом отвориле владичанске столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што |
ропадне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам г |
оправку једног дела града.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то |
манастир ваших калуђерица.</p> <p>— То је манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице ко |
их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он |
ка свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђела |
у, све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, з |
ским краљевским намесником.</p> <p>— То је од последњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Варни |
оведа високо ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одво |
и је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга била |
— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и ци |
би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чи |
орало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или манастирским старешин |
дговори он одмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба д |
док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихва |
/p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, |
је још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима била ј |
е ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице |
ам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим ка |
ико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих |
ци Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје г |
им корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи останак од свога нараштаја. |
дступање самога султана Мехмеда особито је оживљавајући деловало на свеколике ратнике.{S} Никол |
кон, своје народне обичаје.{S} Нарочито је учио људе да никада не траже турскога суда и да се, |
вности или у непослушности.{S} Нарочито је наређивано управницима, да употребе сва средства, ка |
а.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована К |
ена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога вре |
пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, било узвишено, и на средини је стајао велик |
двори не буду потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој непосредној близини манастира Свете |
аткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на пл |
православне вере и српскога народа, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у цело |
викало као на највећег вероломника, што је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо |
много, и господа су распоређивала, што је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Г |
p> <p>Царица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук звона и уживати у црквеним парада |
Чим је Стаменија разместила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, < |
давином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служ |
све скршити када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био |
дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, ал |
ј помогао. <pb n="281" /> Слава му, што је умео тим се случајем потпуно користити за овај мах.{ |
осећања била осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околин |
шта особито измислио <pb n="214" /> што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти |
њем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони |
{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли прев |
н на ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? упита Гвозденовић радознао.</p> <p> |
о прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору обично |
се нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врло ма |
смештај десетка и осталога којечега што је припадало властелину.{S} Село је било сасвим просто. |
да се може казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од цариц |
ост своме господару.{S} После онога што је било на Златици, после Варне, после Косова, деспот в |
о треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ни |
ила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила |
приповетка, интелигенција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви |
це, у плаветникастом зрачку кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипр |
са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога к |
еца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од |
о није.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и |
време сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цв |
и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p>Младићи |
а стоком и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих зема |
ну, доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} З |
се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Ј |
ти све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави.{ |
мајку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући ј |
причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко |
</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.< |
ао.{S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и прав |
на и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у |
ћи Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне пе |
Цариграду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, султа |
нео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за дочек гостију, њихових пратилаца и турске |
ајпре једнога, па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила г |
био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро |
веном госту.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </div> <div typ |
оложење старешини, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми п |
нешто збавило.{S} Људи су додавали што је требало онима који су се били позатварали у градове, |
инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио нешт |
погледом који је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити |
, одговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш |
е на једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} |
престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи |
памти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фери |
је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главн |
шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је |
ник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, |
Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, к |
а, клетве и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је к |
ито које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{S} И |
властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код |
Отац Калистрат се поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, прев |
Господској, гостољубивој кући, као што је била Гвозденовићева, меда је много требало.{S} Исто |
чних весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или унучади |
еду.</p> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Љу |
акар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград био круна православним градовима и правосла |
ализацији и на једнакости права као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена |
ој Римској Цркви једнога народа као што је српски, тако јуначног, тако издржљивог, тако одлично |
егов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли |
а до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> |
тнија од велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислил |
шити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паш |
ар управљати тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Г |
у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дре |
часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера |
м приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату |
ости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих прист |
руго значење у срцима народним него што је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да |
је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} Ето видите |
} Видео је јасно колико је погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није |
а теби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара |
о шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим шанчевима |
на, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n="141" /> <p>Псетанце Шанино к |
њиховом реду и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на вид |
Цркву такође их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњено зебњом.{S} Нису знали |
сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима, али се сетио да |
а после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом |
ижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, ш |
} Којадин није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да |
ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер р |
лар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларским начином.{S} Кој |
видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чи |
би мислило да се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики |
н Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало што још није био стиг |
ли опет турски спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак нав |
ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну |
Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби Божи |
се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се |
ина 1865 метнута је поред 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасвим почетнички обрађена у |
оју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p |
чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђи |
утро радовао се лову поглавито зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{ |
из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није ним |
овић га је обично испитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гво |
еговој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, т |
о колико на његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} |
нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} |
крсног имена Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван гра |
а је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{S} По том је наредила |
овине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је д |
да се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар ниј |
били су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, црква држала просвету и образованост у |
проговори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево ш |
и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, поскидаш |
па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да |
ика и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, ст |
е добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана |
е на глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, прис |
а брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и п |
јачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде слова |
књижевнога словенскога језика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и веома обр |
много времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а лова ни |
} По свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, склонићемо га накрај крајева.{S} Тре |
и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се с |
омени вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошто је у својој кући све добро познавао, он се стресе од са |
ило 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом |
еме владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош |
домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу и нап |
властеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људ |
књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако доб |
егове смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је ме |
ма.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећи са собом мек, |
дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје |
ско) од ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још |
С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није |
} Али се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитр |
език Којадин такође мало разумевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Кој |
n="175" /> Признај што си одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка трговца.</p> |
.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне свакога привлачила.{S} Кад |
оликој смерности царичина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и покр |
от, одговараше онај господин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам |
ају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то већ з |
се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествичника <title> Рајска |
Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо после погибије кнеза Л |
обра реч, којом мене поздрављате, украс је цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова не слаз |
Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне |
анас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано отпутовао у Смедерево неким послом оца Калистра |
но падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури |
је са задовољством читао.{S} Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледај |
ио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Кој |
манастиру Светог Николе, отац Калистрат је испустио из својих руку много питомаца, који су се, |
су корице украшаване.{S} Отац Калистрат је најрадије примао калуђере писце, од којих, осим цркв |
писменост своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову |
пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које |
је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много којешта из домаћинства научио у своме бављењу |
<p>Ово усмено превођење отац Калистрат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио својим говорни |
га и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може раз |
о отац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у с |
топио у телесном уживању, султан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку |
тера.</p> <pb n="18" /> <p>Султан Мурат је такође походио каткад своју султанку, царицу Мару, и |
ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плави |
<p>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено |
1444, после боја на Косову 1448, деспот је коначно променио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он |
то већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио |
ради своје властите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тут |
еним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се сил |
чаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара и вели |
н је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништ |
n="196" /> и оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> |
а Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај предмет испитати кад с |
мах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска |
прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је бранио интересе Србије и интересе православне вере, |
Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је |
анског Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупљао из својих западних крајева другу војску, кој |
о проглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме градове, а народ да се скло |
p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} |
ем новога новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управнику многа питања о граници, о |
ао што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и судил |
ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n="62" /> народом, а око Немањини |
бринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин |
иров човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гв |
ред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога и м |
српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носи |
то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђур |
а деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је сул |
гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарске меропашке куће, које су биле н |
резвени људи онога времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 1443, после Сегединског Мира |
колико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут |
Народе! поче она говорити, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смир |
главни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете |
натор, хладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{ |
ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да |
дом великога властелина.{S} Гвозденовић је <pb n="79" /> био дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима |
му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којад |
а девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогати |
царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p |
Рудник једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свога двора мотрио на турске операције.{S} Наспра |
клон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да |
и самом новом султану, кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао којим ће начином удесити |
ама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца с |
ахивање и сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је ч |
боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто р |
, с друге стране Топлице.{S} Плетикосић је био млађи команданат једне чете Гвозденовићеве у вре |
астелину В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увија |
од куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он |
а манастирском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је н |
овање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као команданат во |
к, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио св |
стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било пропи |
слам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столица васељенског патријарха, столица правосл |
ш позва манастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа познаше |
че, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на н |
раље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац је |
{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милин |
и, Стаменија, рече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене, е |
варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед |
наново обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико н |
ћа у Точанима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је |
сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она да се |
крвожедног говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи.</p> <p>— Честити бе |
ланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску |
, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадин |
дити другојачија политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Н |
с његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није |
андом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александар применио чак и на издајнике својих неприј |
евом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Ка |
их људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обичајима онога краја за |
ога човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао том приликом и да одговори на питањ |
ећању, није радовао.</p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увеличање својих |
знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на п |
ском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из л |
жио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито место, а остало којешта прода |
о прилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, |
ко јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрв |
ранским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> < |
азбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивши т |
био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, у оно |
се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики в |
њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина узданица.</p> <p>— |
је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство над це |
љати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваљ |
к са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи |
ли што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања његова |
показивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски. |
, осим обичне пријатности.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких н |
еља, застрвена неком поњавицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто с мастио |
тави.{S} Повелика халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или |
долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала дв |
својим намерама и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику количину |
другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са свим друго |
нити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гледа |
елику пријемчивост духа, царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, тако да се може к |
не мора!{S} За господски живот доста му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота |
и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које |
сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили м |
1 године.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша |
скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше се |
клањањем, исприча новоме госту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њег |
ужје, народе, удри неверника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одгов |
било име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име <hi> спахија </hi> или <hi> читлук-сахиб |
кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властит |
да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед избрисао као |
ат седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега |
е на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и |
налачким оком, прегледао рачуне које му је управник поднео, наредивши да се новци положе чиновн |
.{S} Оне резерве, они приговори које му је том приликом учинила Стаменија, први пут су му отвор |
д је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушено страстима и ниским пожудама, |
Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је |
близу педесет година.{S} Најстарији му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађа м |
њао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је |
докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, |
како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не |
султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападн |
оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год посла давало манастирско властелинство, Ко |
војом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb n="281" /> Слава му, што ј |
адржао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа |
у готово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у то |
да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства тражио је он у пија |
екакву веселу народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, по |
ничио је скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је прово |
му очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ |
еном и значајем своје породице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, а |
у, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игум |
ље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} |
бљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, своје |
ке.{S} Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га |
е, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску н |
је сваколика његова потреба.{S} И то му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топл |
је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упит |
и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Калистр |
обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим г |
своје породице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али није могао д |
е нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишља |
тегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била ку |
ош није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану није никада требало одмора. |
ка а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њег |
ну новцем откупљивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато |
понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послов |
раво.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n="46" /> работа, а друго |
али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{S} Човек је био иначе |
ја су примила веру мусломанску.{S} Њему је остао само углед старога имена Гвозденовића, и он је |
поља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широк |
ве што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућама својих села које ће |
оплоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S |
ости својом гвозденом руком.{S} На њему је, на послетку, било главно старање о бојним и о остал |
аћин о многоме собом старао.{S} На њему је било свеколико наређивање о обради њива, винограда, |
а што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између својих отрока (робова) који ће |
то толико колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају |
рских граница находила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад смета |
а та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим |
S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Божји Су |
ску под једном командом тако као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску.{S |
ге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што гов |
и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више |
упација после смрти деспота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка |
које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се ра |
рквени живот манастира Студенице.{S} Ту је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књ |
ирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у |
осили на продају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше |
угарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, све до своје смрти |
учио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису.{S} Покушао |
рска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема |
есложни, одговори отац Калистрат.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, д |
ње, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако |
сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140" /> да је не сме н |
и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим живот |
околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на ка |
стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледалаца |
се између брегова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна |
пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му је виси |
је су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту је царица ступала на српску земљу, и одатле је мислила |
жене, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, о |
попити велику количину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане цар |
ије писао приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српског нар |
ређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново |
стир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потпуне телесне зрелости у Којадина и у |
"240" /> попаљена и поплењена.{S} Одмах је оданде послат један турски чиновник из њихове свите |
х врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој |
сци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се |
Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав ње |
лико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, зар за ка |
ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је једнако подупирала и оправљала, али у одбрани нимало |
двео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито |
сли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њ |
после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</p> <pb n="64" /> |
рпског старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњено |
при самој помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, |
у, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружаних и напуњених в |
хова плодност и вредноћа народа који их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, |
у на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједа |
ити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и д |
се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у та |
ове, па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излети п |
<pb n="104" /> по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених |
еропхе.{S} Отроци или робови, колико их је било, били су искључна својина њихових господара, он |
их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове другога реда.{S} Уљари ил |
службе.{S} Кроз шеснаест година што их је провела на султановом двору у страху и зебњи од госп |
ако да су се одбранили само зато што их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружје |
ма старијим, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад |
горца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством читао.{S} Калистрат је грчки знао вр |
ом може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је |
товао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану у сводов |
и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у своме пространом властелинству.</p> |
он им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о к |
који су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли гд |
аграду коју су давали љубитељи, у којих је младост претворила се у успомену беле косе; ту су се |
иди.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код |
сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није се б |
момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаме |
морио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре |
метара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је повелико село које је припадало властелинству Гвозде |
, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, |
је више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном |
манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство да прати своју мајку и сест |
Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га |
настира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га з |
анађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} О |
ilestone unit="subSection" /> <p>Драгош је остао још неколико тренутака код чесме.</p> <p>Поред |
ет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с т |
гли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха |
частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву једну у |
личена верност и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанк |
Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и |
се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које |
бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S |
и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пе |
слугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чист |
тка до краја.</p> <p>Простом народу још је било најлакше.{S} Пређе је његову господару било име |
треба за живот у збеговима.</p> <p>Још је требало о свему известити царицу Мару и примити њене |
е примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино средство остало у самој Угарској и у њен |
ако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг ста |
ли су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То ј |
тац Калистрат је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао ј |
ма старога завета, књиге о царевима и о јеврејској историји знао је у потпуности.{S} Приче о Јо |
оме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао што је могао дуб |
да узима градове око Ситнице, које је, један по један, понајвише предајом, брзо позаузимао.{S} |
ну, сва тројица у току неколико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред |
Једноме се властелину свиди, на пример, један млин.{S} Он истера власника и постави своје људе |
ине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци разне величине; неколике зе |
данпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо све |
да, која тек што не беше прокључала.{S} Један манастирски момак мотраше на обе ватре, подстицаш |
Оба тужиоца су била такође присутна.{S} Један је оптуженик био окривљен да је једнога трговца и |
и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливене чаше и залагаше се за |
Људи су плакали растајући се с њиме.{S} Један једини човек <pb n="284" /> који је требао да буд |
за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у |
намештај могао на прсте пребројати.{S} Један котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над |
лу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је пос |
аво, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек приповедаше, ако је истина, да је о |
ица.</p> <p>— Ничим, драга султанко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа |
е седео на своме узвишеном престолу.{S} Један од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвоз |
ком Македонском и о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорског манастира Лавре проша |
еће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо ур |
ође мало разумевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки |
уз њих судијски пристав.{S} Поред њега један калуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била так |
Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас с |
справљен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год доша |
оша, а на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем |
да је била једна иста огорченост, свуда један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначк |
преливају лаганим, поступним променама један у други као и све остало у органичком свету.{S} П |
Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте, господару, неки дан је д |
само без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{ |
уга започне опсађујући и узимајући град један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S |
и, у порту ступи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци |
своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве |
лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на троножној столици |
ој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од људи, на које је и удаљена околина гледала као |
а вечерње шетње.{S} Харемски прозори се један по један отварају вечерњем хладу и лахору из шума |
рио око једне главице?{S} Драгош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да је не би изне |
којој оваке неправде нема?“ узвикиваше један сељак огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај |
си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљи |
/> господаре. „Најбољу снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не ст |
ем и Плочником.{S} Путем уз реку јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско, властеоско |
овуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима |
ље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарам |
и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја са |
одио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија разме |
, чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.< |
Шта чекаш, ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у зат |
било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седео супрот Гвозденовићу, па |
>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није на |
и су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци, који су путовали даље, па |
имо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор и народу се показа госпођа Круна.</p> <p>— |
та врата, а Новобрђани почну пролазити један по један.{S} Султан је сам одбирао на једну стран |
шке игре онога времена.{S} Ред је држао један старији властелин из суседства.{S} Најпре је било |
ти царство да напоменем неке мисли, као један предлог.{S} Султан је према теби милостив.{S} Мог |
грдно што се одрекао вере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а как |
ку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је с |
оре.{S} На средини је те гомилице седео један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он је не |
тој висини као и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стр |
му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто с мастионицом и калемима за писање, увек прет |
људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах |
градове око Ситнице, које је, један по један, понајвише предајом, брзо позаузимао.{S} Стари Гв |
нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливене чаше и залагаше се залогајима |
не опсађујући и узимајући град један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По такв |
шетње.{S} Харемски прозори се један по један отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с план |
, а Новобрђани почну пролазити један по један.{S} Султан је сам одбирао на једну страну људе, н |
земља мењала све више како су један по један изумирали они који су још памтили старо стање за |
и поплењена.{S} Одмах је оданде послат један турски чиновник из њихове свите да нађе старешину |
гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотр |
коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закр |
стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четврт |
у требају још барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и неколико људи, од којих би |
<p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну један младић.{S} Зашто његова властела нису боље чувала |
тра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најч |
о по мало земља мењала све више како су један по један изумирали они који су још памтили старо |
га живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врата и поче д |
бих од тебе искао још једно благо, још један само драги камен...{S} Али је врло рано за такве |
само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему ни |
којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други |
о како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље тога д |
е и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако че |
наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора се вршити.{S} Друге |
вога пријатеља из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} |
планинским селима ништа нису знали, на једанпут чуше и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ћ |
јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складним својим гласом одјеки |
јој је променио расположење.{S} Она на једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробним м |
гарска војска под Јанком Сибињанином на једанпут, пред крај септембра, груне преко Рудника.{S} |
ору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек б |
вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник од к |
а чудна милина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у свакоме крају њезине девојачке собице, у пла |
им препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, |
p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да |
ке сам, с којима сам у пријатељству, не једанпут опомињао на те дужности стрпљивости и благости |
се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом и за јединим Бого |
ања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са западом те |
ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам једанпут видела новога султана, и он ми је казао да ће |
ити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом п |
као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од |
ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново обрати |
само заповести издавао.{S} Тако је њему једанпут сестра његова Каја споменула како се поговара |
м гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, још једанпут промери очима простор кроз цркву који му ваља |
ромовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозденовићеве куле и о |
остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </div> <div type="chapter" xm |
господара и од његових страсних пожуда, једва се, као кришом, могла, како треба, молити Богу, м |
р деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да |
измучено створење, где, поштапајући се, једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама |
нија, некадашње питомо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињс |
ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! |
ар за њим.</p> <p>Миливоје, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то бу |
уги су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу погледали док |
сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колико да султану глас одне |
авише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је турски обич |
м корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Кој |
гао да се привикне дворскоме животу.{S} Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у м |
ултан на пречац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена д |
можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђе |
толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур с |
се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам п |
рица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p>— |
гим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са свим другојач |
пекла под пеком од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је мо |
ахим-беј.</p> <p>Новембарско јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ |
иле у веома чудноват положај.{S} Збијен једва у половину старих својих земаља, с отвореним за Т |
ненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у пла |
х опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војске да Турке код Београда разбије.{S} У |
тако обесно и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> <p>Насељеници сељаци средњега |
да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, |
астиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина његова путовања, све у нади да ће му се испунити |
, и да му је православна праотачка вера једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игум |
елика једна столица с наслонима била је једина одвојила од намештаја најпростијих ћелија.{S} У |
помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега нараштаја.{S} И све сам прежа |
S} Рачун је свршен.{S} Раса и камилавка једини су частан излазак из мога положаја.</p> <p>— Још |
о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Мени се чини да су п |
омуца она, погледав га погледом који је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} |
у плакали растајући се с њиме.{S} Један једини човек <pb n="284" /> који је требао да буде, ниј |
неумољива игра случаја шта ли, још као једини разлог. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
било.{S} Наша земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не п |
главни град грчке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" / |
и и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још једини пут којим се може својој савести данас одужити с |
анпут за правим пророком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али |
у.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живом речју, служио правди и истини и |
} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S} То једино м |
ла уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни он није тр |
а се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Тур |
ајвећу радост, то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли |
када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу пр |
таје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино разонођење које је отац Калистрат себи давао од |
као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили се Бо |
огу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превисокоме ти ца |
дужни били бринути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије |
зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нек |
његова милост с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на |
ади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам је једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} |
Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S |
е свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино средство остало у самој Угарској и у њеној, унут |
Турчин у овим земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> <p>Стари Калистрат махаше главом |
а хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су кад ће се и |
шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом свету.{S} Видех пропаст на |
без намере да иду у свештенички ред, с једином намером да приме образованост и писменост своје |
{S} Али у деспотској породици није било јединства.{S} Једни су добро разумевали прави смисао уг |
ваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о про |
еће овога света, <pb n="285" /> тражећи једину срећу у служби вере и народних интереса, свак се |
е, превисоко ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти ца |
тима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела ј |
биле поређане у једној дугачкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затвор |
су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а др |
х градских <pb n="43" /> повластица.{S} Једна депутација, у којој су били: владика, протојереј |
ички и војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у |
великим тепсијама деспотови поклони.{S} Једна велика ваза од кованога сребра, опкољена са двана |
књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима била је једина одвојила од на |
уге.{S} На једној се у пламену црвенела једна секирица и једно каменарско железно длето, а на д |
Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском вој |
дбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда један исти сложан отпор.{S |
ушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у особито одељење дворца.</p> <pb n |
вест свима кућним старешинама да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе |
не власти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве др |
.{S} Турске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских |
спот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу |
за Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака ун |
дмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева и једна јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</p> |
} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био ј |
ва, у Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот С |
дије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Е |
ањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="211" /> Николе |
ење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар го |
градска врата, оставивши отворена само једна.{S} Онда изда заповест свима кућним старешинама д |
аноћити.{S} И коњушница се налазила још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гос |
<p>— Добро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} То је им |
ога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика |
етикосић је био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања и двостручења.{S} Према војн |
за неке обичне сцене, које се показују једнаке с данашњим народним животом, писац има разлога |
<p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југозапада, |
а, <pb n="92" /> по светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С |
о био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса на крају јула, з |
ма да поседају.{S} Уступајући натрашке, једнако се клањајући и гледајући у лице султану, кнез и |
љен, одевен у кошуљу катраном намазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и |
ни?</p> <p>— На то они не помишљају.{S} Једнако нас <pb n="67" /> коре, што жалимо за својом вл |
азнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као ш |
ошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с тоб |
напојена поука текла је за свакога под једнако као извор чисте планинске воде у гори између ка |
а и ожежена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже |
пази јаде нам задају неисказане.{S} Све једнако народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и |
естано разносили закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, нај |
свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако промицала кроз гомилу ловаца, надгледајући да с |
ући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збегове, па разабравши за понеке, |
жљуљали и расклиматали.{S} Посада их је једнако подупирала и оправљала, али у одбрани нимало по |
.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и |
дило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегавате да јој приђ |
а их судбина још није била раставила, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{ |
ије, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стамен |
ком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ус |
ово сву ноћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним изгледима свога живота и своје младост |
/> <p>Топлицу су, међутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свога двора мотри |
еницом, који се први кретао и меденицом једнако давао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све зн |
ц јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, да нема разлога да |
књиговезачки халат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су кориц |
моја мајка научила на рад, послушност и једнакост још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајку. |
на административној централизацији и на једнакости права као што је данашња.{S} У оно време вла |
трпљивости, о милосрђу и о хришћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дуж |
ву него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која ме је послала да откупим два |
књижници и у путника калуђера, прочита једне зиме родослове и цео Данилов цароставник.{S} Дани |
ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S |
леле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, која му сада дође на ум |
љице.{S} Деспот заграби руком најпре из једне <pb n="69" /> па онда из друге џакуљице нов новац |
њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио он |
царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који ј |
од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умо |
е може својој савести данас одужити син једне заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то и мислио, п |
ога орла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште један камен с путање, и |
еко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматра |
платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била пространа дворана с велики |
или нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно с |
.{S} Плетикосић је био млађи команданат једне чете Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничк |
ва Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он је |
су претрзале преко целе године, него су једне друге све сустизале. <pb n="185" /> Имао је начин |
засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакл |
образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" /> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а д |
отској породици није било јединства.{S} Једни су добро разумевали прави смисао уговора од 1455 |
битачније било дочекати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том с |
ове, прасце <pb n="41" /> или телад.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, |
Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни.</p> <p>— Издајник је! понављаше у громовитом одј |
е села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамењ |
ред Пирота био је читав панађур.</p> <p>Једни су продавали разна јела и слаткише.{S} Други су п |
ја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које ј |
милици простих људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо ш |
ам, викаше један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао |
гову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прегле |
љање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим златником, натакнута била на једно |
о Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, |
њижницу.{S} Којадин није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се |
коле у Белој Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе своме постригу, манастиру Студеници, |
у.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да |
лцем и стрелама Шанинога покојног мужа; једно копље усправљено у углу; мотика и секира били су |
љи.{S} Али и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам т |
аци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени, нису га могли одвратити да мисл |
у убоденим златником, натакнута била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, |
тети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упи |
одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он шаље с |
дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се ст |
ли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царе |
ићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно после подне беше упутила к чесми, како се то мест |
се у пламену црвенела једна секирица и једно каменарско железно длето, а на другом се у котлу |
но ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хо |
, тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она природна наклоност која још децу |
о за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друг |
али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућ |
ад, него су се преписивале, а преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор |
руменео сунчев заход, могаше се видети једно ослабело, измучено створење, где, поштапајући се, |
мислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шт |
ти голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио |
кога народа, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату ч |
на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац, а покрај ватре је |
очење.{S} Близу њих стајало је испечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с но |
мали по негде и засебно, самостално, по једно село и по половину села према војничким списковим |
пред градића, где је такође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на пот |
гим званицама.</p> <p>Така се свечаност једно јутро спремала у кући Јанка Плетикосића у Точаним |
да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} |
цу Калистрату приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тра |
само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги камен...{S} Али је вр |
о није помагало.{S} Европа је патила од једног великог зла, од претеране децентрализације.{S} Н |
ржаве.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p> <p>— Зар с |
Заповести су издаване; људи су трчали с једног краја стана на други; војници су се спремали и р |
, у колико сталних није било.{S} Између једног и другог места остављено је било место народном |
Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето ви |
ије се могло утврдити другојачије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се пр |
оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску |
е.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто никога није било, |
рам простих сељачких кућа, али као кућа једнога властеличића, далеко је мања и незнатнија од ве |
} Један је оптуженик био окривљен да је једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и дигао |
ристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да изврше што је потребно за суд Бо |
јадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не по |
{S} Приступање Католичкој Римској Цркви једнога народа као што је српски, тако јуначног, тако и |
и грех деведесет кривих пустити него ли једнога правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И управ |
ети другу какву династију, или натерати једнога <pb n="99" /> од деспотових синова да окрене на |
био је непредвиђен, по личној заповести једнога турског команданта, ма да су опште заповести из |
и и да јој се ништа не може учинити док једнога човека траје.</p> <p>С тога султан поручи запов |
покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говор |
да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија |
S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам |
дворкиња Стаменија јави царици Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} |
велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела једна секирица и једно кам |
обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на |
у умерености, као што би требало.{S} На једној страни је било самовољство, а на другој тврда, н |
и оружје Миливојево, које је стајало на једној столичици недалеко од одморника.</p> <pb n="167" |
и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној такој забави султан на пречац занемогне.{S} Доне |
ештени.</p> <pb n="44" /> <p>Да приђемо једној гомилици простих људи који су у крају под једним |
или.</p> <p>На једном крају панађура, у једној лепој ливади беше остављено место за витешке игр |
а је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а |
p>— Јесу, превисоко ти деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p |
учна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на |
Трговачке су продавнице биле поређане у једној дугачкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се с |
м војевању „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александрове македонске војске од сто |
је извесну вреву и покрет према тихоме једноликом животу сеоске куће малога властелина.{S} При |
цима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђењ |
ан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, оца Калистрата |
е места шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о т |
вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта са |
су турска господа поседала била.{S} На једном крају дворане беше спремљено за пиће шербета и в |
коњима јашу планином.{S} За њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима |
ке краве, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку више манастира, и нарочито своје стаје |
дашње хране, у сласт трошили.</p> <p>На једном крају панађура, у једној лепој ливади беше остав |
пскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир.{S} О |
ови двори просто затварају и како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и |
рци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тог |
} Нико још није имао државну војску под једном командом тако као што су је имали Турци.{S} Евро |
лонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозде |
не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем |
што почињао и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} Чи |
свети цркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама <title><hi> Рајске лествице |
вршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће кат |
раву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с |
} Куће су те биле малене, обично само с једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини б |
вора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозден |
адић пиротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугач |
војим гранама.{S} Осим Шанине постеље у једном крајичку, сав се остали намештај могао на прсте |
атељи читања нису могли задовољити ни у једном манастиру, него су морали управо путовати од ман |
ма место у малој капелици, спремљеној у једном одељењу дворца, почињући <pb n="10" /> читати и |
траховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби ру |
уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драгош, једноме старијем човеку, шта сад, опет, морамо да подно |
о главно средство којим се деловало.{S} Једноме се властелину свиди, на пример, један млин.{S} |
опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однеку |
} Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у Точанима украо некакве телеће коже и о |
и свачије, што би особита царска милост једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би |
је управо јео меса само по изузетку.{S} Једноничио је скоро без прекида.{S} Одело му је било пр |
мена начини међу мужем и женом као међу једноставном моралном целином, већ се почела јављати ме |
ера, те поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задов |
непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се |
и је стало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити |
о је свршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{S} Миља |
н по један.{S} Султан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женск |
гледу који се на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> <p>На средини затворено |
алеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу међу многима које су биле поређане око чесм |
окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадит |
е Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Т |
врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра м |
ћаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде |
о што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више |
и са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а д |
.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му пис |
но, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, |
Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинског Језера, како ми је казив |
/> је новим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарс |
еза, око Јежева, с ове стране Тахинског Језера, како ми је казивао покојни отац Калистрат више |
је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао што је мо |
<p>— На планини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли био задов |
усретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам? |
е, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек, о |
атила освајача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако |
могне Турчина и турског војника.{S} Нов језик се такође морао учити. <pb n="294" /> Тако се у т |
ди, казујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало разумевао, јер је у оца његов |
докле се за име српско знало, докле се језик српски говорио, докле се крстом православним крст |
навике, другојачије одело, другојачији језик.{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по то |
свештенике, да уводе папство и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не мо |
/p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Којадин.</p> < |
имесом ондашњега књижевнога словенскога језика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, иск |
увлачити реч по реч, донде непозната из језика са далеких степа азијатских.</p> <p>Тако се мало |
у књигу, чинио својим говорним, српским језиком, с малом примесом ондашњега књижевнога словенск |
и језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турц |
листрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом Македонском и о Трој |
"SRP19130_N1"> Гостионице у оновременом језику. </note> <note xml:id="SRP19130_N2"> Главни војн |
тник, опет, псујући на неком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајућ |
У Крушевцу се проговорише сви земаљски језици као на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе з |
<p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по планинама.{S} Коло с |
све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Дес |
из далека изнад целе околине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадаш |
<p>А споља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би |
јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу |
анађур.</p> <p>Једни су продавали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, пра |
/> софру разних понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога |
179" /> се и пекло и продавало и других јела, која су, као промену своје свакидашње хране, у сл |
азар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку |
т Лазар, поводећи се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му сле |
емо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано јеленче, поче скакутати око ружичнога џбуна украј којег |
ном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој |
т, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао на |
месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они јед |
ци и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику.{S} С тога се |
ио с највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по изузетку.{S} Једноничио је скоро без п |
ређивао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војева |
сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно |
ипарско) од ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, |
је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у господским кућама |
оца Калистрата била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су |
ке стављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче катол |
казао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу друг |
много поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Ста |
облику приповетке износи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које се показују једнаке с |
.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао |
ања, нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Го |
ене још од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и ога |
е штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На једноме месту су момче и де |
n="182" /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети |
е ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нем |
гли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију |
По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало да он |
а, женама старијим, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи |
ти да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453, о |
е правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је пре |
а.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим |
одговори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мура |
456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити и спуштати к С |
и на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му један калу |
ило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају ш |
празима и красним плаветнилом небеским, јер прозор гледаше у долину која се између брегова пров |
авили.</p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима с |
се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је |
ложеном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спрема |
је језик Којадин такође мало разумевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и |
синко, разумем.{S} Ја нисам заповедао, јер није требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи запо |
је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле њег |
<pb n="175" /> Признај што си одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка трговца. |
ији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви тре |
чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћује |
у детињске радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и |
S} И они су имали своје нарочито место, јер су они своју робу, мало незгодну за пренос на далек |
Ниш тога времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови оставили тешке трагове |
кућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне свакога привлачила.{S} |
реног, јавног хришћанског служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази на хри |
учно могао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, него су се преписив |
штање!</p> <pb n="91" /> <p>Он уздахну, јер се при самој помисли на зло време које их је чекало |
до држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Н |
и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда срца, љубљаше свој |
и смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се |
веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе |
и беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што |
ора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S |
ву.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом и понашањем оличен |
с католицима.</p> <p>— Не може, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу о |
ја разместила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb n="107" /> |
ц Калистрат.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне предање наших словенских апостола, а оно ш |
ц Калистрат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— З |
вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очим |
кој политици.{S} Царица Мара, деспотица Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и најстарији си |
урђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп у деспотов |
рђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као |
по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица М |
} За њима су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турск |
ерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сма |
> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султ |
Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и радости, потпуно заслужени, |
b n="64" /> <p>Деспот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот од |
а сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том при |
аве двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турску |
5" /> <p>— Па овде је Гвозденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он |
од, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, мора |
м судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот ч |
ој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Ман |
ао треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица |
а Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила војска.{S} То |
а, деспотица Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били с |
и склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији |
из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, с |
који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе |
з Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око Ј |
истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега времена тако г |
говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио |
дао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце нисам примио, одговори влах.{S} |
Ти си опљачкао Марка трговца.</p> <p>— Јесам, честити судијо, одговори кривац, а сузе му од бо |
арица Мара се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја била политично дело |
нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, |
ма) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали госпођини редовни послови.{S} Ак |
продужавао преко целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јагодама, |
е за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлиц |
дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила |
поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити старијега, тако |
миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</p> <p>— Шта имам више мислити |
и, збиља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S |
о сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, |
е куће као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драг |
аква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаш |
Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговар |
>— Ја радим по заповести игумановој.{S} Јеси ли ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио. |
дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију сам видео.{ |
м Језеру, у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, т |
{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ ч |
водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Ј |
брахим-беј, очевидно радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе и |
воју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одгов |
и и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нис |
<p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то тебе тиче?</p> <pb n |
о мојој судбини, упита царица.</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, одговори Гвозденовић.{S} Ј |
драве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, али још немамо одговора.{S |
су сад тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S |
ов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само то, драги Гвозденовићу!{S} |
ој.{S} Јеси ли ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> |
о иду под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није забор |
вале Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради на штитовима и |
у и свога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре |
отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, с |
>— На Стаменију Плетикосићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја |
и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова, упита царица, и како с |
и?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и мана |
оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и |
увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то најискренија.{S} Али није то до |
дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{ |
се очекивати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонит |
а познаше манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев, д |
ли теби што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимало развесе |
видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој су |
тефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно |
нију од црвене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико санова пред посланике.</p> <p>Тако с |
рама.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћало за свако место, на ком |
о је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и по |
н да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Гот |
збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> <p>— Како не би б |
ући руку управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили |
су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко ти деспотство.{S} У једној су нови дина |
234" /> <p>А споља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, |
рочите намере и без нарочитог плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах налазио на левој обали |
од команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаиловић <pb n="219" /> властелин из Беле Цркве |
ово, превисоки господине деспоте, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одговори де |
тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно |
, као главни војвода, и папин изасланик Јован Капистрански.{S} Посада није била многобројна, и |
ак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Капистрански настојавао је из све снаге да угарск |
јнике упућивао и соколио папски делегат Јован Капистрански.{S} Тако почне напад на дунавску фло |
м помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Капистрански дочека веома предусретљиво старога д |
зет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише уздање у своју в |
.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђер, отац Панкратије, п |
и причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествичника <title> Рајска лествица </title>.{S} |
{S} Покушао је једном да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} Читајући све до чега је сам |
> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио дома, прва му ј |
уности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудрост |
, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на |
дала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта би |
ођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n="237 |
тима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, |
бру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га |
иму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Ина |
ан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> < |
свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш у |
, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје |
упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> <pb n="12 |
изван крила свете цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем |
рпска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека траје.< |
дговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, реч |
оћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљ |
а отпусти посланике, препоручивши им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би послов |
.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после лова, |
азила свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилази |
рила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је |
ла Шана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене |
на је и почела примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је верно д |
ен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печ |
оспођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихо |
ица текну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспот |
творише.</p> <p>Жена Миливојева и једна јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</p> <p>Ми |
ичашње шале и безазленога весеља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке |
од тамно лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поноси |
уку како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце |
стрином и умешношћу у свачему.{S} Ништа јој није <pb n="220" /> требало двапут казати, па да уп |
рањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <pb n="1 |
а и плашила султанових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султ |
езграпну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд јој такве мисли! упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да |
њаника и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је |
ао јој у свом двору све повластице које јој припадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био |
Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљ |
езнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољ |
златник и од убруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дош |
ебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњ |
тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочека |
ч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет |
у слатком заносу детињске радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху |
да се не можеш уморити, Стаменија, рече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством посмат |
се султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времен |
еновић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О том |
требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што се |
у још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављање празника најтеже падало.{S} Сада би |
ође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гво |
хвале царичине доброте спрам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручј |
ку као да су дошле на неки предмет који јој је променио расположење.{S} Она на једанпут постаде |
војка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, см |
.{S} Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p |
на које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим на |
ци се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје жел |
не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да |
"251" /> <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, који за њу живо |
исовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац |
лота нежне оданости разли се по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми |
оведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни |
ан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој припадају, не |
лтанову у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, од |
ово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој |
м.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове. |
акама, видело се само са стране; видело јој се красно око, округласти образи, правилни нос, зла |
турила своју тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерско нег |
пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пус |
споту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам ст |
ржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; а |
трошила и последњу пару своју.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А |
девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате тр |
на покрете онога парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га к |
бри час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S |
тињске радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и мили |
рег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} По |
мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог властелина Гвозденовића, одмах наред |
је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, ј |
{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат ј |
ом је царица упућена у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошто с |
поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропуст |
нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма |
ога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накри |
це код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по т |
ојих зборишта пут границе или одређених јој положаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак |
торији знао је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске и |
.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455, још, нада све то, обележено и папином смрћу.{S} Остаде |
ве што стоји, овако како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко г |
пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих финих домаћинских послова, о |
судбина, неумољива игра случаја шта ли, још као једини разлог. </p> </div> <div type="chapter" |
јачим гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, још једанпут промери очима простор кроз цркву који му в |
} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги камен...{S} Али је врло рано за та |
ао пред последњим часом. <pb n="218" /> Још се није било стишало у народу ни оно мучно располож |
<p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозденовићеве куле |
ојим људима сама наредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на и |
кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, к |
Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаслед |
чеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани пра |
у у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравила код оца |
успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за свој |
а војска, него добровољни најамници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту п |
у, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи пр |
ни, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица о |
и за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Круш |
стан излазак из мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p |
<p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поц |
ну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако |
срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су кад ће |
S} Говори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} Мора се очекивати наредба његова.</p |
Пирота.{S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на |
ски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </div> <div type="chapter |
ином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред дол |
су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна борба во |
усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће |
....</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш |
а друго.{S} Она природна наклоност која још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним |
} Нека Господ отклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Ме |
реница и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који |
чке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p |
ли заноћити.{S} И коњушница се налазила још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том |
ије само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њем |
{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липља |
их.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози |
/p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} То ј |
е може њему одупрети?{S} Такога султана још турска вера имала није.</p> <p>— Знам ја турску сил |
онији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign xml:lang="cu"> чьст </foreign>< |
нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако су молили Бога да их |
тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</ |
отпуно заступити старога оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, |
првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и |
1455 била Европа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, који премину 24 марта |
војим наговештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Г |
им тога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Вел |
брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може |
а изврши послужење.{S} Госпођа Круна је још раније издала наредбе како да се понуде сви без раз |
Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јул |
е био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Пл |
на главни град грчке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="10 |
ару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> |
у — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом свету.{S} Видех пропас |
главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређ |
била историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, ра |
службе под командом Гвозденовића, он је још за неке работе био дужан помагати своме великом вла |
p>Овоме свету интелигенције припадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца |
два жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник Ме |
азни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци об |
ојадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ |
збеговима.{S} Народа по селима било је још не мало, забављена о својим сеоским пословима.</p> |
p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само је још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И |
вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још једини пут којим се може својој савести данас одужи |
наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини свој |
е се то у њему приликом последње мисије још већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с в |
ребало.{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобним задевицама и у међусобном неповерењу; |
ове породице, у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене куће, у којима је спремано |
естано оне гомиле, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу |
и посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој Топли |
/p> <p>Он не изговори — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</ |
ије <pb n="295" /> смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се видет |
дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђ |
е слати војску.{S} Мислио је служити се још воденим путем од Видина и неготинске Крајине, који |
ер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је сад |
есели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смеј |
ење ни одушевљење ни ауторитет којим се још служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве године воје |
магле после топлих киша.</p> <p>Село се још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Јо |
ти и патити!</p> <p>Лето 1453 прошло се још на миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Срби |
, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p> |
а се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му |
и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије него дотле.{S} Утврђења су оправљали или н |
љак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала |
о, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај д |
само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље то |
и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају |
ино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће уве |
мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?< |
> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим г |
ити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гв |
м ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се поче |
порастао углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Ко |
за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p |
тиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирских стражара.</p> <p>— Остави се, |
обро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> <pb n="1 |
гош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и |
оћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош. |
акав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош погледа у о |
пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{ |
рада.{S} То <pb n="275" /> султана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јул |
ај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер с |
, а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо друговање; слободно ти је.</p> <p>— Б |
сти и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега нараш |
жњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— |
ју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуб |
месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто з |
после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, |
оћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги камен...{S} Али ј |
unit="subSection" /> <p>Драгош је остао још неколико тренутака код чесме.</p> <p>Поред свега шт |
у пророкову, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Ка |
.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури |
арку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин с |
западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</ |
енке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавал |
од претеране децентрализације.{S} Нико још није имао државну војску под једном командом тако к |
} Али откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се |
ећ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори он — каз |
и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у р |
о је тражио уговором.{S} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах преда |
p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим в |
{S} То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цар |
научила на рад, послушност и једнакост још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу |
вати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно и |
почетка до краја.</p> <p>Простом народу још је било најлакше.{S} Пређе је његову господару било |
видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу |
у земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Бео |
ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем. |
танови <ref target="#SRP19130_N1" /> су још отворени.{S} Трг и трговачке улице око града затвар |
арем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да н |
домаћинство оца Калистрата, за које су још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска стра |
на хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављањ |
у били само најодличнији.{S} Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се |
га он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и ко |
су један по један изумирали они који су још памтили старо стање за хришћанске власти.{S} То ста |
јску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње заповести, али се очекују сваки дан. |
треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта |
нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва |
овод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о свем |
емљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и |
што треба за живот у збеговима.</p> <p>Још је требало о свему известити царицу Мару и примити |
де се примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино средство остало у самој Угарској и у |
а онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг |
га српског народа у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одликовао љубављу према к |
че рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Има |
момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или н |
е траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац |
ју.{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Ми |
рити, Стаменија, рече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене |
ни; варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехм |
ију наново обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то ник |
осића у Точанима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али |
њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролаз |
n="190" /> и Италијана, и људи са свега југа словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије |
псадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући град један по један |
љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај м |
аке.{S} Сви су казивали како се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко некаква румен, кој |
е био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећи са собом мек, благ јужни в |
на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити |
су намештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим сунчаним местима, испод винограда, који |
гледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћња |
ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакој |
="244" /> земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурче |
ављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Бр |
тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} М |
дних планина, носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадран |
и турски пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костади |
цу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком в |
ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да с |
икола Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра разбије Турке до но |
ек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом |
дерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главни |
ве ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пружал |
арост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да се по ш |
нак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула начини деспотом на моравском путу кроз Србију.{S} |
и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Тур |
дема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Бео |
и и султана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.< |
ите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Беог |
т Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлици јед |
тешко болна после оних потреса на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се такође ву |
мој Топлици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац |
ли тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војници што с |
а просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску пр |
ату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на такав начин |
дом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских |
Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је свршио своје верол |
еца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n |
е властите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова |
, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, не |
ецо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сиби |
још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула начини д |
м Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази гра |
им одељцима.</p> <p>Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко |
јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви |
им властелином око продаје манастирских јунаца.{S} Купио их некакав властеличић Гвозденовићев и |
укну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и светитељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Д |
ви новобрдским старешинама, да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопају под разва |
љића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара било није.{S} Док су они б |
и су певали јуначке песме о султанима и јунацима.{S} Поједине стихове тих песама пропраћали су |
потециште </hi>, место за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и |
аши с великим шаркијама, који су певали јуначке песме о султанима и јунацима.{S} Поједине стихо |
ло је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно народа из око |
се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или |
и сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим жр |
него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога ч |
се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки показао.{S} Долазак новога српског старешине у |
ио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> братом.{S} Ево и моје драге мај |
ео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео пустити |
га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем з |
једнога народа као што је српски, тако јуначног, тако издржљивог, тако одличног у сваком погле |
мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари Гвозденовић та |
асније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђ |
о-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце отим |
ући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и |
насилник, удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драг |
уде да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— Положи новце, рећи |
воре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? у |
личић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.< |
Влах, опет, не сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb n="181" /> на продају, б |
еговој кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али н |
повести игумановој.{S} Јеси ли ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси |
с двојицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов господар, стајао ј |
, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, го |
>Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли |
ико заједно проведених часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго |
, поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и |
хитре као стрела часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури. |
пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога царства и с целога истока пут Београда |
но вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовића.{S} Међу људима |
инију, скупи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло сла |
држати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме гр |
и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру и у варо |
трепца или с Копаоника студених зимских јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњишти |
ловаца, надгледајући да се међу ловцима јутарње послужење и закуска изврши како ваља.{S} Момци |
нда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладовини седела златокоса Миља, прелепа ћерка |
ру живео или слушао!{S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно |
у се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путници примичу |
ру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p> <pb n="174" /> <p>Оптуженици су са засуканим |
.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра и прекосутр |
</p> <p>У манастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, г |
ме.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису мог |
сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепш |
рски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све |
нски и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стол |
ке промене.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво време ос |
ознаник Ибрахим-беј.</p> <p>Новембарско јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад |
аницама.</p> <p>Така се свечаност једно јутро спремала у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с д |
своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас |
за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радовао се лову поглавито зато што је унапред осе |
доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано отпутовао у Смедерево неким послом оца К |
било?</p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и |
<p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмрши |
6" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, несташна?</p> <p>— |
у се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ранио манастирског |
у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би |
служљивост врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, радила |
— ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Ту |
иге.{S} Непроспавана ноћ увеличавала је јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега тог |
е су намештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим сунчаним местима, испод винограда, кој |
тизмом и великом оданошћу <pb n="61" /> к својој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у в |
е стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, кој |
ко ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и |
ућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико |
рт самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прс |
исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Тур |
{S} Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са спокојством човек |
ва задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке труб |
Миља се једно после подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећ |
ш рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило |
им, помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S |
у, коју нови султан с толиким почастима к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се на цариградском д |
х клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb n="223 |
е изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно ве |
хим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S |
отица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Так |
м која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаиловић <pb n="219" /> властел |
истрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благосло |
агош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали |
еба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Није много по том пр |
агати калуђерима и хришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је о |
p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к руци седога свештеника и искрено је пољуби.</p> <p>— |
сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, одговори |
а његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мехмед махну руком зауста |
а вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки господине де |
>Мушким, тешким и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху нам |
почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља и долове око њег |
на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад прегледа како му се била ра |
а.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је своје ста |
е слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе по |
ћи: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гом |
се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и |
Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, које |
одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај м |
изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћ |
ан попео на престоно место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на |
видећемо, одговори Којадин, упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к |
Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не доносим ти доб |
ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској политици.{S} Царица Мара, десп |
оворио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова ре |
деспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Морав |
одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по у |
осподара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би п |
ео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, |
ави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви ур |
том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у с |
ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се |
медереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудника, о |
астирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта |
ини сплавови почеше товарити и спуштати к Смедереву.{S} Осим тога поче стизати Крушевцу из Софи |
ове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велик |
е царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица |
да негде треба с главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници. |
ас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосредно у врт. </p> </d |
мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све |
/p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила в |
ав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је |
друговима, наврати се опет млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нови султан пока |
сам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и |
застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче К |
/p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша |
ника и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио |
сту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе шт |
ића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у закло |
нама.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо служио, а је |
оте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мех |
о се његово пружало од Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и би |
чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржавати се све |
оњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потп |
звором деспотових доходака, по томе пут к Београду, остављајући деспоту земље између Мораве и Д |
дно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје, а |
тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да види може |
данде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и о |
, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за султана и |
{S} Путујући у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара се устави у своме манаст |
ло ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свак |
шти.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце срећ |
рац припали свој воштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и од |
n="244" /> земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потур |
трана из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, с |
ије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, п |
ва.{S} Турска војска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-бегови |
а одмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Драго |
авде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Др |
ер к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много власте |
време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузе |
беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Сибињанинова војска поставила у бојни ред пред К |
.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p> |
воје.{S} Силна ли је милост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све |
и какав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је к |
/p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо |
том Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве |
у заштиту слободу насељеника и сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу |
мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како |
од свију користи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и п |
збуни?{S} Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, се |
на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, и |
д и несташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђе |
могле и превући воловима или биволима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад ј |
ову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је п |
суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве ни |
Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми |
ославне властеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта |
шевац, који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} Н |
време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико |
а се та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза о |
пожуда.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан |
то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S |
су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије <pb n="295" /> смиривало, |
ио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још в |
и идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној |
којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто ни |
је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам ш |
да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Срп |
доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и |
својим ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манастирској |
је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да |
ом ратова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n="15" /> поплавили?{S} Мехмеде |
заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску |
отство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{ |
ити господине, страда <pb n="81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{ |
ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошт |
се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него |
годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства и |
не неодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, |
игуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ |
{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S |
Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо |
оузданих људи.{S} Кад опусте манастири, кад замукну цркве и свештеници — Срби су пропали, рече |
, стрпељивости, издржљивости, верности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више ниј |
љом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гв |
ако да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је т |
ац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаћ |
лова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или ниј |
то је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу вој |
</p> <p>Село се још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја зак |
ац, и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путо |
најчаровитије <pb n="295" /> смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаш |
а бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би с |
<p>— Доиста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе д |
Према сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихових обавеза властелин |
јих ћелија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кост |
ст својој светој вери, напомену деспот, кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фана |
и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико |
о брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војници што су учес |
ако с пажњом читали како су Александру, кад је као младић ступио на престо, војводе његове саве |
е се у столици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} М |
мила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвоји |
ојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И они |
себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена тако страховита, мученичка казн |
ког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам м |
оће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су |
настири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао |
о не би имао својих присталица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што |
} Али помисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на то помислим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, |
омилуј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, |
о управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљ |
осле одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, |
{S} То је трајало целе зиме 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1456, видело се јасно куда се смера и |
ну прописани број научених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се п |
се тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благослов од оца Панкра |
и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда |
т те ретке казне свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита прес |
д калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, |
прекрасни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се посланици, клањајући се, приближише султану, нар |
да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пун |
вај, Боже, невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p |
е он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера |
{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати |
туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или састави, па донесе бегу, |
равцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на |
аки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све |
ко порушених бедема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше о |
се Драгош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> |
и коња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра каравански капетан да знак за полазак, свак б |
било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи |
уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мо |
ма треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манастири, кад замукну цркве и свештеници — |
ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити. |
наву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће д |
аги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна за |
ни су, синко, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Кр |
стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу п |
сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима д |
је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, |
тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти |
в седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам |
добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Ту |
њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила ка |
у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао |
Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</ |
не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром |
се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{ |
прости с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрем |
своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама, кишама и суснежицама наста |
тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} На |
ега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре |
а.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га г |
<pb n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер пре |
очито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна ш |
ад Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу запрепастише |
ма и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је с |
ић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се |
опште огорчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављах |
ни потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војс |
асту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као чели |
потом на моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почела растурати турска војска, Драгош узбуни на |
е, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем задобијати боља будућн |
о гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад прегледа како му се била распоредила цела војска, о |
едати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, |
ише.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они б |
гне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступ |
дговорише они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— П |
био, упитаће царица радознало.</p> <p>— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у пр |
бова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S |
ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се од |
мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици -бити м |
ам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер с |
шће, само без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позорнице, други га је давно замен |
сти врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, његов су посао већ радили др |
ави благост према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете |
жјем на више разних начина, обично онда кад никаквим другим начином није било могућно пронаћи и |
преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију до |
овори отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може |
за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њ |
м оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за ти |
{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочи |
реме.{S} Говорите ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војник |
има, псовкама, намргођеношћу, прекорима кад ко у њих каква посла има.{S} Пребацују свакоме да н |
лостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоск |
судбини, нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турц |
а Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је н |
кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> умрети, после ручка пошао у лов, |
друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било во |
у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а св |
е држао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, з |
S} Он им је предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син р |
авиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћанскога изгинуло |
алио уста против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Није треб |
Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n |
да онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и њега д |
е снажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче своје свечано властеоско одело.{S} У карактер |
свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангуб |
еца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} |
Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин |
бљавала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете |
а, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад |
нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изаш |
с Турцима; њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше ду |
риђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је |
/p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само |
се никако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима сво |
и меропашким кућама својих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да пон |
а га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште |
се силна војска купила око Београда, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опрем |
рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалм |
а погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, наједанпут склопиш |
не Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара довела за султ |
} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где је |
ћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турска |
читати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким глас |
у биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Турци су се |
Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед његов, све су ов |
осили оружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, з |
тано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрав |
један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> |
никоме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски није био |
о тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад су под Б |
ли су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико |
не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <pb |
којим заповедником посести и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је по |
{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стар |
ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба |
м Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, |
хим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ тр |
, калуђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у |
ње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан сул |
окупили послови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није с |
на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној |
лавили?{S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је п |
у.</p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гво |
а јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад нек |
ио милостиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече из |
жјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих господара и вла |
{S} Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукоби |
о ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита |
, али је познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старост |
неправда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао |
којног деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја с |
свеколикога његова двора.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвет |
се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу ти |
и не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили? |
се поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно |
{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако не |
и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи |
је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича |
могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p |
да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и овам |
су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске стареш |
остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо са |
они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика свагда показала да су, на жалост, празн |
одару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p> |
— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те ра |
ршити заповест свога господара, особито кад нас на то упућује превисоко ти царство.</p> <p>Посл |
n="106" /> <p>Била је читава свечаност кад се спремао већи лов са многим званицама.</p> <p>Так |
како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="10 |
, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ј |
но уздали су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спа |
номе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао |
лазе.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се год м |
народне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне госте ун |
озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли |
е знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се |
нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош погледа у оца К |
водом и босиљком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад се и то посвршавало, женскадија с момцима навали да |
а блата и нечисти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што |
том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред ц |
> <pb n="253" /> <head>XVIII.</head> <p>Кад се почело примицати пролеће 1455 године, султан Мех |
9"> <pb n="266" /> <head>XIX.</head> <p>Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се д |
и свештенство из околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" /> |
ли су као ослобођење из ропства.</p> <p>Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспотицом, и и |
носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад спустише носила, госпођа Круна приђе да прегледа ра |
играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путници примичу од Прокупља, |
за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је |
к је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како |
Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и на |
на углед и славу своје породице.</p> <p>Кад је иза његове последње мисије у Дренопољу дошла цар |
оца Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старе |
целим новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором <pb n="239" /> ви |
у софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са своји |
змишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат |
ек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у |
ала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је |
азати о срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах п |
знаменито рударско место српско.</p> <p>Кад су се објавиле ове тешке заповести, свак је претрну |
ето манастирско брашно неначето.</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом |
хао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити |
ри њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на одређено место, царица |
сакривеном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Кру |
широке чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стражару да је ул |
и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало да он без ње не би мог |
асла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и |
е свеколико саставило око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и цр |
олет њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио |
.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <p |
тија за женидбу <pb n="119" /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родитељи иск |
ије више мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог властелина Гвозденовића, одм |
ворских врата којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, велики везир, бејл |
и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања |
код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, |
="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Кал |
е слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не тр |
милом сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицај |
S} Ако она благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим |
може Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Н |
а деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} |
ожје.{S} Они који буду на местима нашим када то наступи, састараће се начинима који онда буду м |
не може.{S} Они који буду пред народом када та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што |
ај мах гости су таман били при тренутку када треба напити у здравље домаћину и његову крсном им |
великашима турским и распитујући од њих када се може јавити самом новом султану, кнез Гвозденов |
на.{S} По градовима су турски муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је к |
а власт и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик |
усломански султани и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и |
ом и воштаним свећама.{S} Пријатан звук кадионице сусретао је из олтара царицу и њену малу свит |
ана галерија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се султан попео на |
клоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме прија |
з Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљега реда.{S} На трећој прекрасни ћилими |
S} Полуде, раздраже непријатеља, а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га уни |
у и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, удри неверника |
е мисли! упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> < |
и сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео као ч |
>— Немој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{ |
пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене о |
да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми с |
вао и тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оц |
ући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут п |
а султан поручи заповеднику града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, који |
ри, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} |
о но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање |
о руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја крас |
зумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} То |
и ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиж |
им, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има |
</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку |
ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Никол |
у тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату р |
<p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p |
о смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђе |
Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад гово |
и смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} И |
— Како то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, идућ |
и Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе ник |
ти ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, |
кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић приликом последње његове мисиј |
ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза |
лужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевидно туробно р |
.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по њег |
драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је пред |
хајде проговори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио?</p> <pb n="89" |
егава одраслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар с |
, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио д |
х заслуга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помиња |
су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако није могао да |
обркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да им ј |
је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаће двадесет и више годин |
своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме ка |
руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младос |
е отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли са |
мо може све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош |
ити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико дале |
је то родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад |
Драгош позва манастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа по |
тога Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати |
н Миодраг из Самодрже истерао из млина, казавши му просто да млин није манастирски него његов, |
нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да х |
ишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S |
о га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без те |
</p> <p>— Јесте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не м |
жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера да се |
, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једно |
ом Илији старога Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Пр |
а ћуташе.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послуша |
ема да прокључа.{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да из |
анпут видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће |
.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љуба |
вића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о |
у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош |
ва мајка и васпитачица, тако да се може казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком |
чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони |
о пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те би |
— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, читао |
каквим туђинским нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је п |
алог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи сву зе |
/p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неодобравања?</p> <p>— Оно што су с |
анађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри |
чега, душо?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— Зашто?</ |
р има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слободно смеш каза |
огледав га погледом који је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја |
ника и народа.</p> <p>— Не могу ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спр |
ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и це |
ареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба |
јој није <pb n="220" /> требало двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, г |
удућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</ |
та ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради. |
<p>— Ето, оцу Калистрату слободно смеш казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један |
, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југозапада, од Косова, види на |
вни слушалац, и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дуг |
ове стране Тахинског Језера, како ми је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добр |
танца камена.</p> <p>Којадин ником није казивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је |
што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора, читао књигу о |
нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, |
ника.{S} Велики угарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ослобођење Смедере |
то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажизања није се употребљавала ни за што друго ос |
е за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држа |
њим извршена тако страховита, мученичка казна.</p> <pb n="189" /> <p>Кренувши се даље у град, с |
онику Душанову нејасно је била означена казна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици |
ли детета — природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала че |
} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чув |
епријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих на |
ају вршити све заповести.{S} Најоштрије казне употребиће се без поговора и без оклевања против |
силан свет, јер је необичност те ретке казне свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је |
себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су |
му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који ме |
дровој Роксандом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александар применио чак и на издајнике св |
лучају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро у |
иодраг?{S} Па тога треба <pb n="162" /> казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, |
овори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако |
уклањала испред султана Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити против Турака.</p> <p>Н |
анио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси |
у као отровани и сматрали ову неминовну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трп |
} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђа |
Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли |
разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, којој пролете кроз п |
а јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је н |
> <p>— Ништа зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео дев |
а око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пре |
алистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њи |
план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Ста |
не мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Дужност н |
Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, |
нове, да му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такођ |
{S} Тако је њему једанпут сестра његова Каја споменула како се поговара да Којадин радо гледа С |
/> да себи стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је |
.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не тр |
удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се |
она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати у Гво |
о, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њез |
деновића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако |
мириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; з |
агош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и |
едај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме п |
дговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска |
тегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обранити.</p> <p>— З |
ушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казат |
ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић малко узнемирен.</p> |
одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош мож |
је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p> |
прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С ист |
атио са својих дугачких путовања.{S} На какав се начин гуслар-Милојко служио разговорима с Која |
оже нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир |
лом руком није владао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посл |
штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето |
реме да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с доб |
е из њих изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта |
а није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем |
н не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи с |
ди.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год посла давало манастирск |
ундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и |
ad>XIX.</head> <p>Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима |
с многим клањањем, исприча новоме госту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је г |
S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука манастирима и калуђерима?{S} А п |
ј, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 |
е да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S} Какви |
Калистрату јавио какав гост, или му је каква год посла давало манастирско властелинство, Којад |
жна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У последње време царица је била веома забр |
ке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио |
ни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; други су трчали |
ту, онда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна борба води око Београда.{S} Нико није |
, намргођеношћу, прекорима кад ко у њих каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да из |
="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сут |
е Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прек |
вим <pb n="186" /> одличним домаћицама, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикоси |
p>— Море, не плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар |
мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није |
пот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, |
му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за |
меропси, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, као што често има, за одседање |
> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као д |
рцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију страна на небо С |
о хришћанска власт него муслиманска.{S} Какви су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно |
да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p |
и, на једанпут чуше и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађениц |
амо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти царство?</p> <p |
ри Шана, дижући се са свога троношца. — Каквим добром, ти красни младићу, овамо код маторе врач |
ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти |
ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од |
ем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари говори о домаћинским пословима |
идело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или што је Драго |
држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, покрупан, плећа |
псадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога ради Јанко |
еспоту као староме пријатељу да упитају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их |
тополивцима.{S} А тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S |
м се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гвозденовић |
утро по реду обаве све што треба, макар какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранил |
би превртао књиге, или настављао читање каквог започетог дела.</p> <p>Овоме свету интелигенције |
највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуздати као на |
му, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажизања није се употребљава |
шту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу |
видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале би смртоносне стрел |
ега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а |
свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније била црква — него џамија.{S} Т |
то и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Србија.</p> <pb n="261" /> <p>— Разумем |
еспотска породица нема више снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, д |
а, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог властелина |
о утиска.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта |
де и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је |
нике косовске протерати, па узети другу какву династију, или натерати једнога <pb n="99" /> од |
управницима, да употребе сва средства, како би о томе известили што пре све војничке старешине |
з тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што |
ас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгуби |
елинка.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, има |
их пожуда, једва се, као кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио д |
у Дренопољу.{S} Деспот питаше капетана, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан |
а у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које |
Јежева, с ове стране Тахинског Језера, како ми је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} |
</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па је на пу |
е толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која наме |
болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш три |
амећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића |
гледу боље познавао.{S} С друге стране, како се он искрено одрекао добара и среће овога света, |
било није.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, |
вао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштв |
једно после подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, з |
и, па брже боље задухати се и престати, како обично раде западни хришћани.{S} Али, опет, хвала |
?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплин |
ло је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна |
ти властима даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били су сви оруж |
.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори просто затвара |
е.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и |
ла и испратила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен |
љно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако ради |
нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али |
и простак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом це |
је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране |
жем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопни |
ају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; |
p>— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да с |
помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p> <p>Стаменија се з |
ди нове власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распор |
много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па он |
ш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпитање.{S} С |
ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих |
ма и ветровима живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!< |
p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову |
о на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље повратио |
у је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готов |
те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нама стари оставили, ми треба |
ца, била је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће Гвозденовићева и Плетикосић |
, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату после Сеге |
о првенца Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела |
су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> словесан скот </hi> и |
ватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у оча |
, предали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p> |
бију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе не |
ачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика |
Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од великог цариградског пута, |
чке као један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви |
ено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели наваљивати у густим гомилама |
а треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Јед |
екао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевц |
Прокупља, који је само новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша оставио трговину и почео да беж |
треба <pb n="162" /> казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на |
<p>— Па хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала |
За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чин |
о Стаменији да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, не |
и небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним ш |
итати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} |
мо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p |
пишу све књиге.</p> <pb n="151" /> <p>— Како су стари нас учили, одговори отац Калистрат, ми он |
или пријатељи.</p> <pb n="264" /> <p>— Како то? упита султан радознало.</p> <p>— Ако смо с наш |
ао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже?</p> <p>— Не покорава се никоме; нећ |
ало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p> |
што тако ниси говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како са |
еси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и наго |
p> <p>— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили с |
образом морам истину говорити.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљ |
ари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него ст |
а Гвозденовић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја р |
равио ни хришћане у Цариграду.</p> <p>— Како?</p> <p>— Он је њима помогао новцима.{S} Требало ј |
у ли сви гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи |
тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} |
их људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и |
и благослов они који се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога и онога света.< |
е договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— А како мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна |
овога Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Б |
стражара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у м |
њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата тако и калуђеричком манас |
же к цариградском путу.{S} Кад прегледа како му се била распоредила цела војска, он даде знак д |
>— Јесте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може ник |
е у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у |
е једнако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да |
у једанпут сестра његова Каја споменула како се поговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетик |
и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-тур |
амо раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега |
дочекала и испратила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био по |
тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турске старешине наспрам цркава и манастира |
ви повељу са златним печатом, и прочита како деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденови |
<p>Тамо застане свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи |
е они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе саветовале Александру да свој беле |
ање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио |
пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и |
ајем.{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сва |
ије годила домаћинским пословима.{S} Од како је царица Мара у манастиру, показао се у свему нап |
а да се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читањ |
ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради |
аки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по по |
вић, који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по |
он њима чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Кал |
а провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као М |
пођа Круна је још раније издала наредбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослуже |
мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе нач |
ако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију |
н </foreign></hi>, тако како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада не |
литика сасвим антихришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз С |
у о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђениј |
на је са домаћим свештеником старала се како о хришћанском васпитању своје деце, тако и о потре |
ујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напре |
ном.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и |
м сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече султан мало свечаније |
и старале гледаху задовољно испред куће како се лов креће кроз широм отворене вратнице и како о |
.{S} Помену послушност и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагла |
ој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађава овим зад |
о се мало по мало земља мењала све више како су један по један изумирали они који су још памтил |
оца Калистрата, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта је узро |
од чега другог но од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе прам |
и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они који се добро покажу, |
њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за нак |
здраво вратили из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво |
наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било широко, ово средство необично |
му султанову у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свиде |
ула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, д |
ведом, неких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оној медведов |
уснио да му се родио син Александар, и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспели |
а била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мутан и неразумљив, д |
тати да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <h |
ији добили су најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, који |
казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно п |
орило како овако дуго трајати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, па |
} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А |
дбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни пом |
ца и каменарско повелико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је |
старешину тога турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да |
оиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{ |
ов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакива |
бо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p |
римеру показивао шта које место значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Др |
ло на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n="240" /> |
чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како |
ти знам којим начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и зака |
рчином, његови двори просто затварају и како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и б |
апетана, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се |
отри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из м |
његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али реч |
а пословима.{S} Свакоме је било у глави како се спрема нека велика промена, и сваки је желео да |
(кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто с |
одупирао свима својим противницима, али како су се, најпосле, противници сви сложили и дигли на |
да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину |
приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко не |
који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истин |
Кумане.{S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је као младић ступио на престо, |
шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто вештином, А |
ао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред |
ету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина |
налост наших читалаца, али су се чудили како се у детињској игри показала већ потоња велика сил |
мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога задатка требало.{S} Енглеска и Ф |
били и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до с |
сом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин и вере погане, као што ј |
остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} |
а и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко |
{S} Једва је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој |
родице уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом |
марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом распоређују.{S} С тога себичност |
је он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом ра |
зио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења нар |
{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} Мора с |
ам?{S} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а ниј |
еба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, послушности и верности |
а и васпитачица, тако да се може казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двор |
ао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда смат |
> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунашт |
ао гранично место, и не могаше опсадити како треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с пла |
му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељ |
рицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћ |
части, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати н |
ринути стајали пред две ватре гледајући како се железна секирица и каменарско повелико длето цр |
н за личну службу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мар |
цима јутарње послужење и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непрестано разносили закуску и п |
у, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, |
а, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, од |
и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n="198" /> |
а, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и |
казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши р |
аријим и најбољим изводима, а изговарам како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, |
, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Царигра |
вићевом.{S} И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не |
оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} То разум |
S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољим изводима, а изговара |
ћи на медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније |
е да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче |
јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео |
увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора, читао књигу о Александ |
а се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су |
што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајући похвале |
да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његових поданика и у његовој земљи изги |
ој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство и непослушност властеле <pb |
еђује да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год |
вори, већ другојачије, црквенски, онако како се пишу све књиге.</p> <pb n="151" /> <p>— Како су |
спот вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало је опште огорчење и крајња |
да се на опсадничку војску удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је |
интересе православне вере, радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије није могао!</p> <p |
м што пре може, у крајњем случају онако како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмор |
потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства тражио је о |
ml:lang="cu"> дьн </foreign></hi>, тако како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, |
зо показивати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успе |
тице и њихова права и имања чувати тако како су их чували православни <pb n="250" /> господари. |
ижевност онда није могла развијати тако како се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи чи |
им.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам |
н, Калистрат, нити ико други писао тако како он говори, већ другојачије, црквенски, онако како |
Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то п |
м полазио на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чу |
ара била је на добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима никад није заборављала |
јући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђура |
из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како овако дуго трајати не може и како султан треба што |
Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} |
су уверавали деспота, да знају поуздано како су дошле заповести од новог султана, да се највећа |
једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смр |
а Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки по |
били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена његова примити глас о његовој промени вере |
више него владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љ |
цркви.</p> <p>— Али они нам преговарају како је деспотова политика сасвим антихришћанска.{S} Го |
едала, нехотично му не испуштајући руку како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехоти |
му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не в |
оји су имали земље или имања тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те да што боље |
њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим |
е забављала наше читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи почели уз гусле певати |
медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их како на красним коњима јашу планином.{S} За њима је на |
радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, чес |
ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p |
у, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска |
и данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне |
, а осуде лукавства и ненависти.</p> <p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посв |
лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S} Около |
рис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, к |
вега што треба за преписивање: хартије, калема, ножића за зарезивање, шила за шпартање, и тако |
ор се находио један сто с мастионицом и калемима за писање, увек претрпан књигама, ма да се у с |
рџија, владика од Валенције, под именом Каликста III, али он борби против Турака није могао да |
тку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он говори, ве |
листрат их је са задовољством читао.{S} Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно |
у под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче о |
умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством читао.{S} Калистрат је |
<p>— Па куда сад мислиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и његову с |
д власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам је једино спасеније.{S |
т отвори рат против Турака? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Ја сам увек против Турака, али само |
уриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слу |
.{S} То једино мени вреди.</p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у |
као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, некадашњи Којадин Гвозденовић.{S} Дубока ста |
ука старога Калистрата.{S} Млади игуман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он п |
равцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно заступити старога оца Калистрата још |
у Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме господа |
ећи општи одзив и признање, архимандрит Калистрат замоли епископа Венедикта, <pb n="76" /> свог |
ветог Николе у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од људи, на које је и удаљена о |
икт.{S} До владике је седео архимандрит Калистрат, игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви |
ј љубави према овим младим људима, отац Калистрат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао |
ћ био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозденовићевој, |
хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа |
плици и у манастиру Светог Николе, отац Калистрат је испустио из својих руку много питомаца, ко |
екујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупа |
<p>Као стар, веома озбиљан човек, отац Калистрат није марио за забавну књижевност, у којој је |
Па што, мајко, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о сва |
султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да с |
ово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> |
дерево по послу оца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ва |
Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} По |
оје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с пуно очинске љубави и милости. |
ма којима су корице украшаване.{S} Отац Калистрат је најрадије примао калуђере писце, од којих, |
ованост и писменост своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином упући |
де и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо служио, а јеванђеље и друге с |
За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам својих ученика.{S} |
као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много којешта из домаћинства научио у свом |
капе и побожно слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче говорити.{S} Он помену деспотску заповес |
нтоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гус |
ем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело д |
<p>— Добро ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb n="1 |
<p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не признајем више никога, ни дес |
на.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан посекао по р |
ње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно ман |
н племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са свак |
га начинио великог логотета, да је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме животу.{S} Јед |
ата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва, прођош |
ско брашно неначето.</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу |
к библијски били су штиво, које је отац Калистрат препоручивао његовим ученицима.{S} У дугим и |
оруп.{S} Једино разонођење које је отац Калистрат себи давао од читања и размишљања било је у д |
а најпростијих ћелија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје |
ечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу |
речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Калистрат особито радо имао.</p> <pb n="95" /> <p>Намеш |
ога словенскога језика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и веома образован ч |
ао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао ко |
ећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му |
новим.</p> <p>Ово усмено превођење отац Калистрат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио свој |
вор.{S} Очекивао <pb n="224" /> се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослов |
<p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S |
Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; мо |
.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац Калистрат.{S} Вечита страдалница!{S} Шта чинила да чини |
доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива што турским |
и поузданија него хришћанска, рече отац Калистрат, удубивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су |
сиљам, синко, али тешка срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било |
ди.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистрат.</p> <pb n="164" /> <p>— Никад није време, од |
свештеници — Срби су пропали, рече отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одуш |
вце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што |
<p>— Нисам вас одавно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво?</p> |
је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога |
где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, откривено нама Словенима и Србима слово Божј |
е да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва свога госта у трпезарију. </p> </div> < |
адићи изучавали српску историју, и отац Калистрат им је на примеру показивао шта које место зна |
се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, |
ену.</p> <p>На послетку указа се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћ |
селими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ред жив |
истрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} |
му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чисто с |
Језера, како ми је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету |
летикосићку, њихове синове и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња он и |
у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и највештија човека за бо |
ис набавити, друго ништа, одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у младости читања, п |
>— То покрива и лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А |
реба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне пред |
/p> <p>— Није без невоље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо чо |
Како су стари нас учили, одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите |
сами међу собом несложни, одговори отац Калистрат.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би м |
а.</p> <p>— Али католици, одговори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима ради |
> <p>— Донекле има право, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удр |
<p>— Камо да може, синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хте |
.</p> <p>— Жив био синко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми до |
прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, д |
у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одликовао љубављу према књигама, према црк |
или су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари говори о домаћи |
о ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао из ц |
Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој ру |
о брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато што је |
исоко ти царство, одговориће на то отац Калистрат.{S} Зависи од превисокога ти царства, хоћемо |
осподи помилуј!“</p> <p>У који мах отац Калистрат свршаваше молитву, зачу се јако куцање халком |
од око њега.</p> <pb n="267" /> <p>Отац Калистрат погледа с милошћу на младога Калистрата Гвозд |
лети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпростиј |
S} Буди добар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну сокалника (кухара) да лов прими и да га |
ио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, као што је увек радио кад би |
е могу ја то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с оруж |
.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника. |
з куће никада није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у |
ужност него отац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмар |
Калистрат погледа с милошћу на младога Калистрата Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше |
Така је била и последња порука старога Калистрата.{S} Млади игуман Калистрат прими тешко бреме |
Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога Калистрата, манастирска братија изберу за игумана сина |
гојачије је царица Мара примила игумана Калистрата.</p> <p>— Честитам ти, рекла је игуману цари |
нде је она радила по упутствима игумана Калистрата, и султан је доиста и тада према њој био мил |
тпуно задовољна, царица отпусти игумана Калистрата, радујући се што се тако млад човек тога пос |
вље нашега пречаснога оца, архимандрита Калистрата, нашега општег и много цењеног учитеља.{S} Х |
за игумана сина Гвозденовићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њим |
м на одмору упита он свога учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише како он говори, нег |
еди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да |
Калистрат потпуно заступити старога оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гв |
д Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђ |
озденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици оца Калистрата Којадин Гвозд |
малој игумановој трпезарији само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. |
и.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Калистрата била са свим затворена, јер он с њима о томе |
е доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Калистра |
з књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био г |
ог великога гласа и заслужене славе оца Калистрата као учена и заслужна човека у народу него и |
таменија, сви беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је |
и могао се употребити.{S} На питање оца Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S} По |
м видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за овогодишњу летину и за друге домаћинске с |
ужбе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат био ј |
p> <p>Драгош Плетикосић, по наредби оца Калистрата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао ш |
ројних књига.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И то |
етком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у мед |
ран, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта ме мори, синко |
и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици оца Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић прим |
ња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, одговори отац Калис |
отпутовао у Смедерево неким послом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће вратити читав месец да |
живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после смрти по |
ијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати |
шали разговор и гледали домаћинство оца Калистрата, за које су још мало интереса имали.{S} Њима |
могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Николе тај добар и |
ст настане?</p> <p>Драгош погледа у оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под турском |
стиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче одређене три ћ |
з истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду у све |
шајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> <p>— Па |
о Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге |
а, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слу |
а се богат поклон да како манастиру оца Калистрата тако и калуђеричком манастиру Св. Богородице |
трпљење и побожно уздање; сахраних оца Калистрата; сахраних Драгоша.{S} Нема више никога из он |
чки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мало разговарали, сели б |
и се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, његов су посао већ радили други; ко |
<p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозден |
уби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Не |
тву.</p> <pb n="200" /> <p>— Хвала, оче Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна |
p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је |
нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, рече Драго |
епо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Којадин.</p> <p>— Има наш превод; ј |
и у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио. |
и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католиц |
ророчким одушевљењем.</p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не полажете |
} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога везира |
Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору Којадин.{S} Мо |
е учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојом племенитом науком усадио корен свега |
у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Калистрате!</p> <p>— Благосиљам, синко, али тешка срца, |
.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти |
а.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају Србијом.</p> <p>— Може т |
и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш |
ам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начином могао тај |
</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем како црква може рачу |
гом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да пр |
био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин се брине |
јева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, коју треба |
сте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се |
ти.</p> <p>— У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Б |
ту.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам с |
о је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко |
су са жудном радозналошћу богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српским исто тако |
и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама, кишама и с |
Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> обоји |
е тако волео да разговори колико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Калистрат увек неш |
се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> утврдио |
архимандриту манастира Светога Николе, Калистрату.</p> <p>— Браћо и господо, моји драги гости |
коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слободно смеш казати.{S} Па ево мене.{S} Нис |
та забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу |
оситост разбуди се у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат не |
спуњене превеликим поштовањем према оцу Калистрату не само због великога гласа и заслужене слав |
р Светога Николе и показао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком |
да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије |
што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год посла |
ни ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп у једно око и без ша |
је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога дана све своје ми |
рагош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се растали у Б |
код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Калистр |
на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржавати се све дуже |
а ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потпуне те |
ла половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза |
могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у себи |
но исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, то су његови ученици. |
се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, |
Јанко такође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући молитву.</p> < |
Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> < |
ци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљ |
<p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} И он |
сти, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на |
тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из ц |
би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод, из кога је преписи |
Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир им |
ста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани пред |
9" /> виђење са царицом Маром.{S} Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђ |
ово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајући похвале кротости, п |
Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га |
не кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, који с |
је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима |
еме кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} Из |
Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.< |
и било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита |
реба да се много погађа, одговори стари калуђер, и прост човек може видети, који нити је што чи |
} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправан према д |
> <p>— Не могу ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то |
<p>— Превисоко ти деспотство, одговори калуђер, то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S |
рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђер, отац Панкратије, погнут сединама и старошћу, у |
кедонском и о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорског манастира Лавре прошао <pb |
х судијски пристав.{S} Поред њега један калуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође пр |
ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте, господару, неки дан је дошао к |
е онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци, који су путовали даље, па су се |
ају још барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и неколико људи, од којих би се мо |
ен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Панкратије, који је служио царичину бог |
исли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{S} За ка |
p>— Јесте, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старо |
ов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта је радио калуђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> < |
РЦА 149.</p> <p>СТОЈАН НОВАКОВИЋ</p> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА С |
асвим почетнички обрађена у приповедци „Калуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у Београду.</p |
ћери, око њених дворана, њене властеле, калуђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред пр |
Стаменија јави царици Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је ос |
шао у манастирској књижници и у путника калуђера, прочита једне зиме родослове и цео Данилов ца |
царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турске старешине наспрам цркава и |
итао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у |
калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито волели и који би п |
ладика Венедикт с мноштвом свештеника и калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе дола |
јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна бил |
Имате белешке од уговора? упита деспот калуђера, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке |
знао шта је то родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није |
Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче одређене три ћелије, у којима је бил |
очну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и латински јези |
.{S} Отац Калистрат је најрадије примао калуђере писце, од којих, осим цркве, никакав други пос |
ста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, калуђери и попови огрубети и начинити се јадне незналиц |
За њим је било многобројно свештенство, калуђери из околних манастира и свештенство из околних |
питомаца, који су се, као свештеници и калуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик на |
да дисциплина, којој су подвргнути били калуђери.{S} Којадин застаде, и племићска поноситост ра |
Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њ |
о сви образовани људи из народа били су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, црква д |
ици, рећи ће султан Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није |
S} Каква је и колика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, они су, синко, непостојани, нес |
о и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и хришћанима који ходе к светињама у Свету Г |
, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на то помислим, сав се стресем.{S} О |
променила си одело, начинила си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја са |
на то помислим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим дом |
ених дворана, њене властеле, калуђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад |
ја, седином украшена старица са десетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима.{S} Игумани |
настир Свете Богородице био је тада пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркв |
еним молитвама, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест година |
} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђерица.</p> <p>— То је манастир Свете Богородице, н |
ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, све умота |
таре и младе, све умотане у своје трубе калуђеричке хаљине, у којима се све заборавља.</p> <p>Ц |
да како манастиру оца Калистрата тако и калуђеричком манастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору Г |
надије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђером царичиним.{S} Тако је царица свечано примила |
поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној ауд |
а и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се |
ој је било више грчко него турско, више калуђерско него световно, од тамно лаког источног ткива |
чије учинити него тако преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгодно осећао.</p> <p>Уско |
ам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> </div> <div |
а бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оплакујем судбу свога народа с крстом у руц |
возденовићем, пољубивши га у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.</p> <pb n="28" / |
и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито ако би |
це.</p> <p>Његов тужилац био је некакав каматник из Прокупља, који је само новцем радио.{S} Как |
оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао му да се везује |
ако ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Др |
i>.<ref target="#SRP19130_N4" /></p> <p>Каматник стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је |
ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> < |
њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше |
"178" /> овоме месту.{S} Пуштај човека, каматниче.{S} Овде, на манастирском панађуру Светога Ни |
ати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи м |
е вере и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може много у |
о још једно благо, још један само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја |
о једне главице?{S} Драгош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио. |
ше не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> <p>Којадин ником није казивао шта се ломило |
е нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушниц |
трке пешачке, па прескакање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сак |
ре гледајући како се железна секирица и каменарско повелико длето црвене и како се вода спрема |
пламену црвенела једна секирица и једно каменарско железно длето, а на другом се у котлу варила |
Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим плочама с натписима.{S} Око крстова је цвеће, з |
страна зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подр |
иховим.{S} Момци су стајали спремни при камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и сја |
звор чисте планинске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, |
.{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} О |
е било изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n="272" /> |
ржи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане кугле.{S} Многобројни топови почеше бљ |
са дванаест путира, све окићено драгим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџиј |
едлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и камилавка једини су частан излазак из мога положаја.</p |
и!</p> <p>И стари калуђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече |
м.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, одређени |
и персијски ћилими беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, одређени као поклон с |
беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, одређени као поклон султанов за деспота. |
ојим справама ишли су напред.{S} По том камиле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињама пу |
Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— Господару, т |
где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвод |
си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у |
Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— |
ле!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb |
турској политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац Калистрат, ја знам к |
стити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду ни у |
а живота.{S} Такав човек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{S} Заиста га је деспо |
војачке собице, у плаветникастом зрачку кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу з |
е Божје.{S} Пред њоме је било наслужено кандило.{S} С друге стране, отворен велики прозор беше |
пили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлиц |
ахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријатеље, није уводио у породицу. |
а озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећа |
ште властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и половину Пл |
ко, коњ зеленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном раскрсницом сеоско ст |
миле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по небројено пута |
градских и Законик цара Стефана Душана, као и Цароставник библијски били су штиво, које је отац |
Мало који од великих царских манастира, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и |
ре на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S |
ти за примером <pb n="247" /> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> < |
већи противници, рећи ће султан Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} |
не нарочито које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купљење сена и брање виногра |
а ће Србију наново обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње |
ске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— |
е кад је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарск |
ашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив |
и од његових страсних пожуда, једва се, као кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој ј |
ог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место, и не могаше опсадити како треба, не |
а би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вр |
својих руку много питомаца, који су се, као свештеници и калуђери, разишли по народу.{S} И сви |
ластеличића ни какве властелинове куће, као што често има, за одседање, за стан властеоског над |
у повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око |
изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у |
ведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мало верује ловачким причама.</p> < |
матрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати од |
око ти царство да напоменем неке мисли, као један предлог.{S} Султан је према теби милостив.{S} |
молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са сви |
ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Ср |
</p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомила |
ма себе обуздавају и држе у умерености, као што би требало.{S} На једној страни је било самовољ |
д меда!“ Господској, гостољубивој кући, као што је била Гвозденовићева, меда је много требало.{ |
х породичних весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или |
човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Цариград да помогну турском |
рилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, |
и овуда ће се раширити турски пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили |
S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правде Божје.{S} Име му се знало докле се |
крени.{S} Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је |
току неколико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, |
т облак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобним разговорима сви су пр |
и просто затварају и како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без син |
ија на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежишт |
ре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{S} З |
, него само насељеник.{S} Истина је он, као насељеник, био прилично непокретан, ако само у потп |
оља кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном кос |
ли; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано јеленче, поче скакутати око ружичнога џбуна |
} Посадом су управљали Сибињанин Јанко, као главни војвода, и папин изасланик Јован Капистранск |
нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служи |
огу, њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој |
Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодр |
царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио све шт |
вали прилично велики квадратни простор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким ровови |
о и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла јед |
ица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је ос |
јала мислити.</p> <p>Помоливши се Богу, као што рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на своје ме |
есложни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме |
ео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да |
блачио своју свечану властеоску хаљину, као поповску, до чланака, и опасивао свој златни власте |
кло и продавало и других јела, која су, као промену своје свакидашње хране, у сласт трошили.</p |
Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се |
лаке повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у пома |
; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас н |
{S} Она на једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некака |
тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као после славне одбране Новог Брда и б |
ар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале |
све користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као н |
едствима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војнички, <pb n="59" /> он је био |
есаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао |
ишта и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград био круна православним градовима и |
а.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију ж |
опаваше у земљу, на обележено место.{S} Као помамљена и ожежена, или љуто рањена звер народ јед |
Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се игр |
погледе на тадашњу српску политику.{S} Као и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је |
лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозденовић се налазио у |
арице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарск |
, тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливо |
е.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А х |
чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао как |
ој централизацији и на једнакости права као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако р |
.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове твр |
што су апостоли оставили, само се чува као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се п |
н.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{ |
окорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје наро |
} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се |
а су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: некол |
Католичкој Римској Цркви једнога народа као што је српски, тако јуначног, тако издржљивог, тако |
њанина на Косову, 1448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S |
о том му се стане приказивати Стаменија као дувна, у црним грубим хаљинама, умотана црним преве |
о, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаме |
и, на које је и удаљена околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединам |
} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, |
њихове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је мно |
ве три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају |
ља.{S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја из куће никада није из |
ош није више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сибињанин |
горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша. |
ојом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена, немогући се никако опоравити.{S} Радовал |
и благослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојом племен |
а се предаду његовим војним старешинама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах |
ио, све је постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у пов |
тековине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, |
го могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарско) од ондашњега топ |
јадин, и оживе стари ред живота, истина као пламичак који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и |
ало за навек.</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћ |
жења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази на хришћанске службе и у цркве које |
тила се пропаст српскога господства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих госп |
ше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку. |
а турскога; да своје свештенство сматра као своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу |
гласа и заслужене славе оца Калистрата као учена и заслужна човека у народу него и као домаћег |
ла.{S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ре |
и доброчинству проведем остатак живота као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А м |
та уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече |
им-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатнијим расположењима.{S} Њему |
ом долином и над Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу |
, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мења |
из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голуб |
иоци свеколикога људског делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим л |
свога нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, само без зимскога прекида.{S} Онда кад један |
ажњом читали како су Александру, кад је као младић ступио на престо, војводе његове саветовале |
/p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p |
дговориће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{ |
ну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искат |
о да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, |
ворио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим |
одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправ |
може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не |
ни отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је то |
атељу, да до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него гола вар |
{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто п |
} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се и |
је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као с нек |
ему није пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Пи |
је грдно што се одрекао вере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а |
ине данас, или које су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида међу вековима нема; |
библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, а преписати једно дело |
ст снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао п |
премали, или се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С доње |
ма пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као |
а Плетикосића у Точанима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочн |
потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима се и ту |
ца.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови |
а </title>.{S} У њојзи се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин може д |
ско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле |
чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стрела часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драг |
очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим н |
у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га |
, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње по |
педесету годину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли с |
завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили |
ира Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се као домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је било |
е милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да пом |
би требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике косовске протерати, па узети другу какву |
и незнатнија од велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на т |
роговори, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после |
је, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" /> < |
ивост врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, радила, нуд |
присетити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му |
в Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него |
у је остао само деспот Лазар, и то више као команданат војске него као деспот.{S} Град је био п |
у посланике.{S} А пред свакога донесоше као округлу синију од црвене коже.{S} По том донесоше ј |
p>Одмах по том момци султански донесоше као чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога д |
обима соха је, према прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога |
се по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вр |
нице, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић б |
учена и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су га |
и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Н |
ћа.{S} Стаменијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова |
— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш к |
аним, поступним променама један у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац се нада д |
брат и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их |
ио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што |
задовољан и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султано |
е мала спрам простих сељачких кућа, али као кућа једнога властеличића, далеко је мања и незнатн |
<p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p |
.{S} Новим господарима су они изгледали као агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, ст |
штар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје д |
а султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрал |
о у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Ст |
ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене |
и.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одговори она.{S |
иларима који ће камиле терати, одређени као поклон султанов за деспота.{S} Они су имали заповес |
и су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошто се парада свршила, <pb n="42" /> нар |
и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у |
друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, т |
трим оком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Н |
од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови д |
— казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу |
ачин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако |
и смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој |
а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало за |
илици <pb n="112" /> на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице |
на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Ста |
и на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калист |
знајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћем |
, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне |
моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио крадену ства |
тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Х |
ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушника.{S} И тада ће бити оно ш |
ај или последицу хитрине или отврдлости као вољу Божју.</p> <p>Пред манастиром Светога Николе у |
крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао |
евцу се проговорише сви земаљски језици као на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 145 |
е материнске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{ |
говори султан.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики в |
оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пус |
очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, препун |
да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја в |
јега посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом људским. </p> </ |
током времена начини међу мужем и женом као међу једноставном моралном целином, већ се почела ј |
што сам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</p> <p>— Истина је, додаде туц |
лака ствар управљати тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.< |
ом истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та |
коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом |
и кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту |
њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао |
држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна |
целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад су с |
Србија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} |
це Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Царица изађе на праг свој |
ик Мехмед.{S} Он је царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у ње |
о се сав његов старински углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најста |
велим ништа против тога; не помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на |
р, и то више као команданат војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ |
к да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин |
анка Плетикосића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушењ |
догађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућа |
и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављала наше читаоце и опомињал |
ком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од с |
великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз в |
ишта не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правде Божје.{S} Име му се з |
црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа трговачка роба за иностранство.{S} Нарочитим |
и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан посл |
Турцима, они разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— |
а поука текла је за свакога под једнако као извор чисте планинске воде у гори између камења и б |
државну војску под једном командом тако као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војску вл |
ма, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког времена града Беогр |
осподи и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне препоруке о трпљивости, о милосрђу |
и прасци и месо се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref target="#SRP19130_N5" |
јурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба добро погодити и тога ради да |
/> отпор дају.{S} На султана се викало као на највећег вероломника, што је нападао земљу без и |
ном (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар египатски, одупирао свима с |
беше скупоцено и господско турско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, |
/> <p>Певушећи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у соби |
ао да за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Д |
уне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, некад |
а својина њихових господара, онако исто као домаћа животиња, волови, краве или овце.</p> <pb n= |
е ове тешке заповести, свак је претрнуо као пред последњим часом. <pb n="218" /> Још се није би |
послу оца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је теб |
осом.{S} Њено сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{ |
уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вер |
ни и сматрали ову неминовну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносит |
е се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је променио ра |
је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у са |
е соколове на руци.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замиш |
{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су као ослобођење из ропства.</p> <p>Кад се уставише носио |
} Добри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и сматрали ову неминовну казну Божју као н |
упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди. |
и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају каквим се начином може |
ања.{S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је ј |
ји су нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што м |
еспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Го |
.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи виде |
се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвоздено |
велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог ла |
обичним задовољством.{S} Само је Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и |
ина, неумољива игра случаја шта ли, још као једини разлог. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
ња и нехотице на језик натурила.</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек, отац Калистрат није мари |
ем с врховним турским круговима.</p> <p>Као главни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да |
већ претурила тридесету годину.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који с |
пеленгире.{S} На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница су |
p> <p>Војници се сви уредише, поскидаше капе и побожно слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче |
S} Хватали су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикав |
дворац царичин и заузима место у малој капелици, спремљеној у једном одељењу дворца, почињући |
и да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролаза |
месту галерије.{S} Кад сутра каравански капетан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио |
настира.{S} Над свима је био каравански капетан, Дубровчанин, заклет код дубровачке власти да к |
деспот их заустави и призва караванског капетана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким |
е трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше капетана, како је прошао дотле на путу и како је био пр |
намере и без нарочитог плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах налазио на левој обали Дунава |
говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време |
главни војвода, и папин изасланик Јован Капистрански.{S} Посада није била многобројна, и она бе |
15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Капистрански настојавао је из све снаге да угарску влас |
упућивао и соколио папски делегат Јован Капистрански.{S} Тако почне напад на дунавску флоту тур |
ћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Капистрански дочека веома предусретљиво старога деспота |
} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише уздање у своју војску. |
утито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч би |
к свете вере и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може м |
Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Госпо |
и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судб |
у се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, |
је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к руци седога свештеника и искрено |
дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било |
вчанин, заклет код дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе коме |
пут бејаше закрчен великим дубровачким караваном од триста коња, који тек беше приспео.{S} Људ |
заосталом месту галерије.{S} Кад сутра каравански капетан да знак за полазак, свак би скочио и |
орачкога манастира.{S} Над свима је био каравански капетан, Дубровчанин, заклет код дубровачке |
че пут, али деспот их заустави и призва караванског капетана, те се извештаваше о каравану и о |
ао и меденицом једнако давао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само што ни |
раванског капетана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Кар |
че своје свечано властеоско одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме с |
иградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Ев |
Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређају |
е топовском ватром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанског топа из Београда.{S} То <p |
ужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или |
ем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића |
земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време допусти царици да може путоват |
нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправ |
и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти зна |
у она врача и предсказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли |
и после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињани |
ила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n=" |
углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак с |
S} Сваки је властелин имао по неколико, каткад и по десетак села, и према томе по неколико влас |
лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи |
ду при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену |
липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад би се |
гов се туркофилски оптимизам ишчауравао каткад и одвише повољно према Турцима, да га је он сам |
8" /> <p>Султан Мурат је такође походио каткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{ |
Гробови су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије <pb n="295" /> сми |
јали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло л |
не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно више наклоњен |
зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али католици, одговори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко, не |
те, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако не |
урцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не може, синко, јербо није само то |
се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласти и од папске пропаганде.{S} Пође ли |
шта не чините што би светога оца папу и католичке хришћане узбудило, одушевило на живљи рад.{S} |
ину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљама, и то тек по догово |
рбија у политици против Турске удружи с католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињани |
исоко ти деспотство вара.{S} Приступање Католичкој Римској Цркви једнога народа као што је српс |
тако многи мисле, заварани пропагандом католичком и угарском, али сам уверен да се они сви вар |
становила њихова власт, они ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и свештеник |
ликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном намазану, једнако се крстећи и вичући да гине |
а јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Стефана, Бањског, св |
а Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то би |
.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и |
а.{S} Ножари, трговци оружја, дрводеље, качари, који су целе зиме градили од дрвета што треба к |
n="170" /> дело.{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт |
идови, те су опкољавали прилично велики квадратни простор, као градац.{S} Тај је градац био опк |
и непослушност властеле <pb n="158" /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздав |
мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун с |
.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> |
да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са захвалношћу одговори |
цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сух |
оћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је повелико |
ме с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговори |
.</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Калистра |
редим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и тр |
} Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи сама |
било вина као малвасија и командарија (кипарско) од ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу |
тави на чело онима многобројним који су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} |
Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелама, мачем и штитом. |
упио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су се црпле многе посластице оновре |
с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих к |
у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу |
аље сама себи, ређајући по крилу красне ките које је била поизодвајала, таман да задене на прса |
а то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива с |
набрано цвеће, она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, прого |
брала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он с |
х, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаш |
а данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калист |
не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <pb n="208" /> |
варали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо |
рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе |
њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она н |
људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест ки |
висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Село се још није било успавало, кад су сти |
тратом.{S} Кад с првим зимским маглама, кишама и суснежицама наста изненада и опет хришћанска в |
најживљим бојама.{S} Кад се посланици, клањајући се, приближише султану, нарочити султански мо |
ају.{S} Уступајући натрашке, једнако се клањајући и гледајући у лице султану, кнез и његови дру |
пропастити, рече Гвозденовић, дубоко се клањајући пред преобученим Турчином.</p> <p>— Ја сам, ч |
/p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на осванку.</p> <p>— Ви |
лерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозден |
воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се клањам силноме слузи његову, одговори Гвозденовић, а шт |
га крснога имена, Гвозденовић, с многим клањањем, исприча новоме госту какав му је празник тога |
уживати у црквеним парадама.{S} Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што с |
временима подигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим |
дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p |
ања нашег испунила?!</p> <p>Царица Мара клече на колена пред иконом и продужи крстити се и моли |
де воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— |
пре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{S} У сукобима соха је, према п |
и.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео пустити <pb n="2 |
о лајали и подскакивали.{S} Соколови су кликтали, и свак је са својим <pb n="117" /> поуздањем |
е него данас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} Момци су трчали да свако јутро по |
акојака воћа, које само може успевати у климату нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмекши, бадеми, |
аше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су г |
="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично |
лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређив |
е.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Драго |
пружало од Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велик |
е била епископија.{S} Народ је радосним клицима сусретао царицу и њене родитеље.{S} Пред царичи |
жим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора |
ца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p> |
и новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, |
м твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ја бих се одме |
"202" /> значило да је цело православље клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим |
рдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад |
алдрмљено плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S |
тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћуте |
pb n="209" /> својим цвећем, бирајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} Њене слике |
о гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту |
вршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{S} Миља је бил |
од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу међу многима које су биле поређане око чесме, па |
а поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода није нанела никакве штете.{S} Очевидно је |
другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га судски пристав извади из ватре и |
ристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађ |
ја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти |
та се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у отвореном црвенилу.</p |
ву, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} У очинској љубави према овим младим |
да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те м |
наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угод |
њајући се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:</p> <p>— Превисоко ти ц |
и.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим калуђером беше већ код деспо |
е клањајући и гледајући у лице султану, кнез и његови другови поседаше на одређена им места.</p |
ада се може јавити самом новом султану, кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао којим ће |
{S} После његове смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао |
пилав од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије по |
-пашом.</p> <p>— Сигурно није, одговори кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша није одобравао покушаје |
вих доглавника.</p> <p>У одређени петак кнез Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} К |
ребама његовим и земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мех |
х последица.</p> <p>Тога ради је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима, да новом |
ике.</p> <p>Тако се свршила аудијенција кнеза Гвозденовића код султана Мехмеда II у марту 1451 |
много унесрећило што смо после погибије кнеза Лазара имали династичку борбу међу кућом кнеза Ла |
азара имали династичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друг |
ова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко |
ана после овога разговора царице Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим друговима, наврати се оп |
Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наред |
от.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у образе.{S} Калуђер |
од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је с |
спот Ђурађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја знам шта накрај крајева |
клони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим <pb n="37" /> друговима од |
г султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме много поштованом пријатељу, да |
и.</p> <p>За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају.{S} Уступајућ |
о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb |
вора.{S} Усмено је Халил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војс |
добар хришћанин може достојати раја.{S} Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како |
што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествичника <title> Рајска лествица </titl |
словенски превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и |
давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац |
мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с |
богатој хиландарској књижници начита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Ср |
његов млади пријатељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у мана |
а се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да се преко |
један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} Отац К |
це нигде нису састојале из многобројних књига.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још |
ац Калистрат се одликовао љубављу према књигама, према цркви и према свему црквеноме.{S} Родом |
н, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је с |
цом и калемима за писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису са |
ојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст |
песама, али је увек много распитивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од кал |
ог времена Којадин се све више прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мирна природа слабо га ј |
би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало |
155" /> по овоме примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, Којадин је читао на више |
а Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с |
или оно што треба живописом израдити у књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у о |
шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којади |
рички део Светога Писма старога завета, књиге о царевима и о јеврејској историји знао је у потп |
чије, црквенски, онако како се пишу све књиге.</p> <pb n="151" /> <p>— Како су стари нас учили, |
Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, али је увек много распитивао о књиг |
} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} |
ере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било човека кој |
е одмах у манастирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи |
гао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, а |
оз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али ј |
а словенских апостола?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они љу |
/> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> < |
склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао читање каквог започетог дела.</p> |
небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У |
за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако бавио о |
свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, |
бим хаљинама, умотана црним превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чист |
набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом Македонском и о Тројанском Р |
како је у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Македонском.</p> <pb n="20" /> <p>— |
српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинов |
бро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је |
ц Калистрат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, српским језиком, с малом |
ристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који |
е било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у ком су се живописале иконе, или оно што тр |
а се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верским стварима знао више него владика.{S} |
му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај словенски превод.{S} С тога се о |
ким језиком, с малом примесом ондашњега књижевнога словенскога језика, и пошто је отац Калистра |
ве оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност развијаше се у дубљину, и интересоваху га св |
жак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност онда није могла развијати тако како се данас |
к, отац Калистрат није марио за забавну књижевност, у којој је било пуно приповедака, макар да |
и Персијанци.{S} Византинци су у својој књижевности тим именом и Турке звали.{S} Тако је неприј |
о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Сав исторички део Светога Писма старога |
етрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из многобројних књига.{S} |
ро научи грчки и у богатој хиландарској књижници начита се књига, до којих није лако било доћи |
ве до чега је само дошао у манастирској књижници и у путника калуђера, прочита једне зиме родос |
властелинство, Којадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао читањ |
анастир Св. Николе имао је доста велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао, једно што је у |
н међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешт |
ену, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти |
еће и задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка наш |
куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоће |
и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} К |
лакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попус |
беху затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни.</p> <p>— |
шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је ј |
="249" /> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи |
ара и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави о |
унак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи |
ије знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} М |
ом на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је и |
паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећа |
мицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па десп |
обичајене молитве.{S} То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} |
знаш сокола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему одупрети?{S} Такога султана још турска |
и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{ |
Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност новоме стању него |
дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону се то ради, одгово |
ш набусито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одврати Миливоје.</p> <p>— Устани, отвори |
зло нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је ју |
а, преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човеку неверну, немирну, сплетк |
ла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту |
оштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај са |
и у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} |
неких нових гостију.{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </d |
Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с р |
— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, |
чно.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано |
S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свет |
вам оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носи |
псовкама, намргођеношћу, прекорима кад ко у њих каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не ум |
ка да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као |
рај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="209" /> својим цве |
никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да о |
Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек приповедаше, ако је ист |
током и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, |
доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За с |
да и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било дочека |
часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који м |
има стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен сто |
вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Зна |
био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Сме |
којава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено закли |
{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Стаменију?</p> <p>— Стамениј |
{S} Тада, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после |
а се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон ца |
есоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливен |
есто за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и преск |
е било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n |
у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, |
р не дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, |
ћма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце |
да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за |
лак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобним разговорима сви су призна |
вета, да виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; други су трчали на кршеве и висове |
ше од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комби |
ограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захитање |
де имате у свакој џакуљици по 20 литара кованога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац |
потови поклони.{S} Једна велика ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест путира, све окиће |
Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим у |
кућа: неколико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лук |
ити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега |
може стићи кад и нови султан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита деспотица.</p> <p>— Видећу н |
ојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се са |
а султанко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у |
јих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и дав |
ињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прил |
ега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ниш |
S} Под зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући |
n="206" /> <p>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте госпо |
деновићка, турска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не мож |
о се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb n="206" /> <p>— Па на нас властелу, на ко |
знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни па |
о на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђе |
калуђер преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у мана |
ову.{S} Говори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} Мора се очекивати наредба његов |
гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бав |
оливаца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се прогов |
мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Ко |
али манастиру.</p> <p>— Победиће онај у кога никад неће отупети и зарђати сабља, одговори Драго |
ћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, а |
радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, д |
н?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p>— Пр |
воде <pb n="211" /> Николе Скобаљића, а код Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивал |
ко врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да ид |
како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.</p> |
>Драгош је остао још неколико тренутака код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити п |
ила на дворбу царици; иначе је остајала код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и |
е је уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила |
Стара Плетикосићка је имала неког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође |
</head> <p>Неколико недеља пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао с |
свршила аудијенција кнеза Гвозденовића код султана Мехмеда II у марту 1451 године.</p> <p>Сутр |
адинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису били пописана војска, нег |
ан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се прав |
нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао д |
лтану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, |
риликом видети Стаменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је же |
ко је имао једва толико војске да Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војс |
архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лет |
луђерица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S |
зденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше |
се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна, вр |
ручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику Београда, своме зету Мих |
{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незн |
устави у своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве з |
вете Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Ле |
су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, д |
и певао по свима српским манастирима и код велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да п |
} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очим |
едбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, |
у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колик |
окупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицали код судије, а није се могло утврдити другојачије ни за |
е везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу кам |
лити да ће утицај Србије толико порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу д |
вом Манастиру код Призрена, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог |
своју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та |
чина.</p> <p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишт |
стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> |
учио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и стане г |
о грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мало разговарали, се |
поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима с |
Каквим добром, ти красни младићу, овамо код маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одгово |
p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом месту, близу Неродимке, одуз |
н Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Влас |
{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми н |
каравански капетан, Дубровчанин, заклет код дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет |
и лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} |
возденовић са својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} Смишље |
о Угарској једну војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево опсађи |
estone unit="subSection" /> <p>У гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне |
ања у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат |
дину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Б |
им се населила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној д |
p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p> <pb n=" |
и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и п |
ио човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очију, широких меснатих образа, нос |
а донесоше као округлу синију од црвене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико санова пред |
суседу у Точанима украо некакве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су с |
е била поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода није нанела никакве штете.{S} Очевидн |
мора најлепше одмара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мал |
истрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани |
вак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! викну неко |
уло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила |
tle><hi> Рајске лествице </hi></title>, која је за њ преписивана. <hi> Прост инок скот словесан |
тнички обрађена у приповедци „Калуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 ав |
је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> <p>Он не изговори — шта.{S} Није се |
иком и да одговори на питања султанова, која би му тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први п |
</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то исто јављају, одговори царица |
то, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један манастирски м |
Наоколо се била начетила гомила народа, која је радознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почи |
о грануло.{S} Велика народна трагедија, која се видела и очекивала, поче да се врши над мученич |
рагош Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} |
> се и пекло и продавало и других јела, која су, као промену своје свакидашње хране, у сласт тр |
ребало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> видела н |
жа је од њих била господарска самовоља, која се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{ |
вамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле |
рат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглил |
исмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; неће ил |
нога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се помињу при Александрову васпитању, нису много д |
е.{S} Она заједница осећања и интереса, која се током времена начини међу мужем и женом као међ |
примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, п |
ји је одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац, који су освојили у почетку |
им.{S} То је воља једне велике госпође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да и |
ким пожудама, пуно крепости и енергије, која се показивала у духу његовом.{S} Брада му је избиј |
гунци силне, многобројне војске турске, која је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила |
по продавницама доста околне властеле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а |
његову крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била постављена на кули, седео је владика из Бе |
омаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој |
заосталу јој кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погод |
то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него ј |
ла Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена била на словенски, животи Стефана Нем |
но.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњ |
ојадинова лица, Он у незнаној сладости, која га нехотице обузе од сестрине милости, корачаше с |
ајну запрепашћења, страха, одвратности, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру јед |
ова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанску.{S} Њему је остао само |
, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На дес |
полажаше тако за усплахиреном гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова п |
у јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена, немогући се никако |
од Косова, види надалеко некаква румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, |
од самога помисла на такву случајност, која му се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео |
прегорео.{S} И ону божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S |
је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{ |
е одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, која <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега јављал |
арави био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденови |
> <p>Разговор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{ |
о друге једне сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше |
, благослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шапт |
са синовљим поштовањем поздрави царицу, која оста очевидно сневесељена после ове походе младога |
седела Шана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од п |
е дубоких хришћанских осећања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с |
е се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала, нека позавиди, нек се |
ереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда која је пратила освајача носила је нову веру, нов језик |
S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с |
е му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозден |
х кола вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се но |
е красно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке у |
тију, њихових пратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана |
ма.{S} Место се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене биле на врло зак |
огњишта пекла под пеком од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Ша |
ладног стаса, у расцветаној лепоти жене која је, у пуној уздржљивости, претурила своју тридесет |
одну.{S} Они ударише поред наше дружине која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге |
од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, |
која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту зб |
от распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n="70" /> гробу чин |
вести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n="269" |
.{S} Он се нагло диже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у |
палу Србију.{S} Према тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нара |
олико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити д |
и Гвозденовић нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Ј |
исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> и под којим заповедник |
х столица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и ко |
дно на друго.{S} Она природна наклоност која још децу везује, почела се, са зрелим веком, приро |
зарад њих установио био нарочиту порезу која се звала <hi> војштатик </hi>, којом су се издржав |
м небеским, јер прозор гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, |
ровит, искусан и веома образован човек, Којадин га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би |
а.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан д |
ева биле везане и суседством и службом, Којадин и Стаменија одрасли су, тако рећи, заједно, и б |
посла давало манастирско властелинство, Којадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књ |
.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу |
ажећи по књигама што би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богородичину по па |
к и на издајнике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванредним интересом слушао ову прекрасну п |
ава, већ у младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена нежнија природа |
асположења нимало нису била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта противност оца свога.{ |
не прекорачи више прага тога двора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по |
.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црнома |
, којој су подвргнути били калуђери.{S} Којадин застаде, и племићска поноситост разбуди се у ње |
на слушао својим гусларским начином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољаш |
оњски и гласови неких нових гостију.{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на |
иколе имао је доста велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао, једно што је у њој налазио |
ило лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче о Александровом војевању |
гова Каја споменула како се поговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала га |
ојадина Гвозденовића.{S} Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и манастиру.{S} Ње |
листрата.</p> <p>Ученици оца Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић примише се да с |
ли што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како |
урци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, којој пр |
се кући сеоског предстојника, којега је Којадин знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим ок |
нпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући |
S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити с |
је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снаг |
д људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице |
са.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и к |
ати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново ло |
ћи отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан |
о кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он |
език преведете, оче Калистрате, рећи ће Којадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у мла |
тир.</p> <p>— Па што, мајко, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све |
Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којадин, ето примера, који ми хришћани не умемо да извр |
о видео, Стаменија, <pb n="115" /> рече Којадин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је! |
о се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калис |
и <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред |
неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљским начином.</p> <p>— |
настирском дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах пос |
ља и остала <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви б |
ста, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, по |
есту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у најближе вели |
значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић слушали су са ж |
ова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код |
к је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распи |
јрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав била |
листрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се највише |
а била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и |
им су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са го |
за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у манастирску писарницу, где се књи |
га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосредн |
и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мало р |
најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. н |
<p>То беше игуман Калистрат, некадашњи Којадин Гвозденовић.{S} Дубока старост га беше жива при |
ише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то противило предањима словенск |
<pb n="89" /> <p>— Шта мислим, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, са |
свршено је са мојом женидбом, одговори Којадин суморно али веома одрешито.</p> <p>— Не говори |
ити.</p> <p>— Сад сам разумео, одговори Којадин.{S} То значи: треба цркви служити одано, с пожр |
<p>— Нисам те разумео, мајко, одговори Којадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана |
"146" /> <p>— Хајде, видећемо, одговори Којадин, упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах |
жеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори Којадин, али морам признати да то није немогућно.</p> < |
може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, |
е не можеш уморити, Стаменија, рече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством посматрао. |
зујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало разумевао, јер је у оца његова једа |
на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истина као пламичак |
граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној заповести једног |
ле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} Како је |
педесет година.{S} Најстарији му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка |
аче био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа К |
ј кући?{S} Колико је год пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом положају нема друго |
убити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим се дв |
и од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{ |
збиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, чело м |
ације.{S} Наспрам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији старога Гвозде |
них коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским хаљин |
алистрате? питаше га једном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу з |
} Сад сам јачи од станца камена.</p> <p>Којадин ником није казивао шта се ломило поодавно у њег |
ти међу њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли |
пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, |
.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к руци седога свештен |
рава где муче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући сеоског предстојника, ко |
но, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну пл |
о ценио колико два младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властел |
мокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.</p> <p>— |
њена.{S} Дотрчао сам да јавим.</p> <p>— Којадина... рањена! викну госпођа</p> <p>Круна, склопи |
и овога света.{S} Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верским стварима знао ви |
Добро је и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом путу; његова је природа за то; он с |
Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времена Којадин се све |
а и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша твоје молитве, |
але око њене деце, нарочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрест |
лојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларским начином.{S} Којадин с |
кочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио |
одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће породице, <pb n="121" /> да себ |
много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад спустише носила, госпођа Круна при |
ојко се није знао уморити саслушавајући Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему |
век много распитивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је чи |
ав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је зна |
с наступањем потпуне телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интер |
што вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мислити?{S} Г |
стати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има право; |
лагодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до |
“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже |
исам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мис |
дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео Којадине? почеће Драгош, лагано коња јашући уза свога д |
вој кући све се променило после изласка Којадинова.{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпо |
ред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, они приговори које му је то |
{S} Он поигра коња, те скакуташе испред Којадинова зеленка, несташно га задиркујући.</p> <p>— П |
а су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија радо гледа |
ео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којадинова лица, Он у незнаној сладости, која га нехоти |
о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, казујући |
е напомене о некаквим разговорима тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав |
е ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини родитељи, само што су они о то |
ј мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су непрестано |
покојство које је тај разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, |
але, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијом.{S} Царица Мара, чим се населила |
вора Миље Гвозденовићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно после подне беше упутила к чес |
е, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на в |
чин гуслар-Милојко служио разговорима с Којадином може се видети <pb n="155" /> по овоме пример |
/> <head>VIII.</head> <p>Разговор међу Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за лов, |
мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} Што се о |
Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу остаде такође под заповестима већ |
аман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, |
на ноћ увеличавала је јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама његова пој |
22" /> <p>Сутра-дан после лова, који је Којадину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано и |
у понашању, нису нимало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад |
и самој, и отуда је оно Стаменија самом Којадину изговорила, с нарочитом намером да му покаже д |
Па добро, хајде проговори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио?</p> < |
садом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место, и не могаше опсадити како |
јих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Црк |
место старог друговања и пријатељства, које одбегава одраслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми |
а се старају о производњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу к |
ећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Кали |
рађене од брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном месту, могле и превући воловима и |
" /> лиснатим продавницама и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манас |
лнице, али у около софе с узглавницима, које су се могле за час лепо наместити простиркама и ук |
обичну кућну потребу служила сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму |
своје смрти или до својега ослобођења, које се вршило о великим празницима или приликом <pb n= |
те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p |
.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико саставило око врснога сина, када га ј |
озденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које само може успевати у климату нашем.{S} Ораси најкр |
ов дома не застане.{S} Спремање војске, које је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, ко |
вета.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да |
зиваше манастирске краве, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку више манастира, и наро |
гледати шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хл |
ари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које су дотадашњем природном сеоском девојчету давале и |
ло студије, јер и за неке обичне сцене, које се показују једнаке с данашњим народним животом, п |
аједанпут обузе осећање милине и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре |
} И много ме је интересовало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, си |
стави, и потону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у часовима његова самовања.{S |
е имао нарочите уљарске меропашке куће, које су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, |
о је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по један, понајвише предајом, брзо позау |
спота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, од прилике, Београду био да |
рестоно место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{ |
граници и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p |
била с млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о |
ир.{S} Он сам покупи оружје Миливојево, које је стајало на једној столичици недалеко од одморни |
и Цароставник библијски били су штиво, које је отац Калистрат препоручивао његовим ученицима.{ |
вече, изношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику.{S} С тога се само б |
лтан Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала сп |
због ране на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен |
оспођи Круни и на њеном женском особљу, које је она, за своју службу нарочито одбирала из мероп |
хвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све |
војнички велики челник у свечаном руху, које је личило на данашње свештеничке одежде, а за њима |
ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокуп |
продати због трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерк |
е не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од де |
гледали домаћинство оца Калистрата, за које су још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћин |
нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили са |
о је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то д |
рбије и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У |
p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема |
да одреди меропашким кућама својих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћ |
ом руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде |
ед коњаника и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше ш |
закључити са султаном мир по захтевима које је султан у почетку рата истављао, на име: да се с |
<p>Миља изабра једну клупу међу многима које су биле поређане око чесме, па седе и разви своје |
велико поштовање према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира |
наливене чаше и залагаше се залогајима које је други момак за оним на послужавнику носио.</p> |
орској нарави, према великим интересима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимиза |
ико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао да |
b n="98" /> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и ко |
суствује тужном опелу госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је |
на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Др |
рит Калистрат, био је један од људи, на које је и удаљена околина гледала као на свога оца и на |
смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздати и на које треб |
е они тамо не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за т |
рема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског звона, Стаменија |
алистрат им је на примеру показивао шта које место значи и како се који члан разуме.{S} И Којад |
војске, ратовања и свакојаких размирица које су с несталним и немирним политичким животом тесно |
простран.{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те су опкољавали |
ађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у С |
јска је носила собом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} И силна војска поче напад |
а излази на хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је пр |
о, и радио његову њиву уз друге послове које је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се в |
лађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удар |
ило весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред ку |
потрчи онамо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанско |
авао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тр |
ариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Царигра |
, јер се при самој помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали |
ене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити |
еспот, зналачким оком, прегледао рачуне које му је управник поднео, наредивши да се новци полож |
леко, сир, скоруп.{S} Једино разонођење које је отац Калистрат себи давао од читања и размишљањ |
ишало у народу ни оно мучно расположење које се раширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело |
изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n="272" /> било ј |
ети.{S} Крсташи разбише све турске чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог |
ељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком |
ама себи, ређајући по крилу красне ките које је била поизодвајала, таман да задене на прса за к |
а обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од којега се п |
о и дао јој у свом двору све повластице које јој припадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је |
на, и пошто се сви силни топови послаше које сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и |
ре напуне најбољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p |
и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и кој |
ега се купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су се црпле многе посластиц |
онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Пр |
та у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је |
лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и |
едњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или кој |
јадинова.{S} Оне резерве, они приговори које му је том приликом учинила Стаменија, први пут су |
у положај да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада при |
о хасне од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од |
>— Говорила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти је каз |
се сви силни топови послаше које сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска ист |
момцима да пехаре напуне најбољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у |
су били у стању да разбију неспокојство које је тај разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готов |
тону којим га је изговорио, задовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ј |
може уговорима обележити граница, преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу |
кве.</p> <p>Барбатовац је повелико село које је припадало властелинству Гвозденовићеву.{S} У ње |
> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се да га, при том п |
.</p> <pb n="141" /> <p>Псетанце Шанино које је било на вратима, објави јаким лајањем да се нек |
чаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на нек |
оме великом властелину, за оне нарочито које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, |
гова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> <pb |
ца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотст |
ла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио и солио |
ком Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајности српске в |
е у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попов |
S} Ми богорадимо у европске властеле за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми им |
топа, пошао да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би неш |
гош упуте се кући сеоског предстојника, којега је Којадин знао.{S} Њихова пратња размести се по |
ного је чинила за откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у |
рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Бит |
ти главом без обзира за султаном самим, којега су полу мртва носили у Софију.{S} Цео моравски п |
у.{S} Није било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Бо |
пазила стражара с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и отворил |
.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега је о црвеној свили висио златан печат државни.</ |
се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавали с |
оче скакутати око ружичнога џбуна украј којега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смеши |
о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се кисе |
би их предавао господару властелину, у којега су, међу послугом његовом, били нарочити соколар |
наредивши да се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи |
ак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На <pb n="153" /> левој руци су му |
то им је требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> |
ери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде < |
било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n="46" /> работа, |
ју у Турском Царству и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом предосећању, није |
зорника и за смештај десетка и осталога којечега што је припадало властелину.{S} Село је било с |
спот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом приликом је певао пред многоб |
сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога |
ђенији свој.{S} Отац Калистрат је много којешта из домаћинства научио у своме бављењу по грчком |
крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Как |
било одређено нарочито место, а остало којешта продавало се по нарочитим склоништима, начињени |
да одреди између својих отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, |
чите породице да буду <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и лову учити псе, и <hi> соколари </ |
и од другога сабора хришћанских држава, који би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруара 1455) |
или властеоски људи из околних крајева, који су свом властелину плаћали погођени откуп за работ |
по пуна кола својих свакојаких судова, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су и |
<pb n="122" /> <p>Сутра-дан после лова, који је Којадину, брату њеном, донео несаницу, Миља беш |
утим сунчаним местима, испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а |
а он са својима чекати султана Мехмеда, који је из њих изашао.</p> <p>Може се мислити какав је |
на свеколикога тога света разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога ју |
линовим или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељс |
а му се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} По то |
и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу предани били.{S} Ватра је |
S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе д |
pb n="183" /> <p>Два манастирска момка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличи |
о.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диж |
ешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош |
јој је год оданих, ревносних служитеља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле бу |
Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси |
деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђе |
ац био је некакав каматник из Прокупља, који је само новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша о |
се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека п |
амештени тамбураши с великим шаркијама, који су певали јуначке песме о султанима и јунацима.{S} |
а снажан, одјекивао је о сводове храма, који је у са свим другојачијим временима подигнут.{S} Ц |
арали о лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је лов и наређен |
> и остали, султан, са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S |
лепо наместити простиркама и украсима, који су у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин |
ив је био на најстаријег сина, игумана, који је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је п |
м дубровачким караваном од триста коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу |
и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пун |
дмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито волели и који би проводили ц |
p> <p>— Ето, рече Којадин, ето примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашто <pb n=" |
уком додавала манастиру из свога двора, који је, у непосредној близини, одвојено за њу био сагр |
аоце занимао опис крајњих делова света, који је уплетен с Александровим освајањем и кратка Алек |
зденовић да прихвати изненаднога госта, који, чекајући оно неколико секунада, с поуздањем сукаш |
су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове Клису |
испустио из својих руку много питомаца, који су се, као свештеници и калуђери, разишли по народ |
ца свечано примила посланике свога оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ виде |
ара по том приступи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на мол |
истав погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим С |
крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, с |
ј који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит жен |
ок су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину новцем откупљивао за работу, к |
кривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим |
; топови су непрестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши бил |
да се позове престолонаследник Мехмед, који ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{ |
ског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима између града и стана, попла |
мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, дес |
осити.{S} Људи пак другојачије природе, који су свикли у свакој прилици тражити свој интерес и |
сметње њен калуђер, старац Панкратије, који је служио царичину богомољу и могао је бити на слу |
одушан, није нимало марио за западњаке, који су му њиховим биготизмом и великом оданошћу <pb n= |
само још већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукама стајали насупрот сили турско |
и од грожђа прави особито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина ка |
осподара и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, |
ност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срц |
е окомио на главни град грчке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да < |
м путем од Видина и неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је |
дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се |
{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупр |
јаће празнично рухо, повео би соколаре, који су соколе носили на рукама по ловачком начину, и с |
пет, не сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb n="181" /> на продају, без нова |
} Он се вајкао по обичају простих људи, који су увек против сваког плаћања господару и држави, |
руга.{S} Тако су се очекивали догађаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика на |
раве.{S} Тако разбере за збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово ј |
ас преводи, казујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало разумевао, јер је у о |
слугом његовом, били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали. |
жари, трговци оружја, дрводеље, качари, који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, сту |
ари калуђер, и прост човек може видети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Султан Мех |
о су били један калуђер и неки трговци, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да |
требају <pb n="32" /> други саветници, који ће знати све што се где догодило, све што се где с |
.{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до с |
ше царицу.{S} За њима приступише Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога. |
рно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ о |
ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен нек |
оме што говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> к |
лободно, добивши поверења пред старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас |
пођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и прев |
рски сабор за Богојављење 1455 у Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је |
њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он |
пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих војвода.{S} Син |
рата Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву мо |
Путовођа је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом једнако давао знак цело |
На средини је те гомилице седео један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада ос |
који је толико хришћански био одгајен, који је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турс |
сна пада остаје частан и светао спомен, који ће потомство држати при свести и при крепости.</p> |
ш уморити, Стаменија, рече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством посматрао.{S} Ево и |
орак.{S} У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, јед |
Бог да! одговори други један властелин, који је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и |
нада.</p> <p>Тога ради Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске на левој страни Дунава, см |
у најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, који је знао све |
бе под којима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не |
нције припадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочн |
уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули своје песме певао. |
њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} |
је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него да |
Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све д |
ије помињао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше |
има <pb n="77" /> се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишт |
планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син |
у слову истине је једино вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главн |
4" /> кастела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигну |
слили.{S} Велики властелин Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вра |
ам помоћи, прихвати други један младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Ца |
воју кућу властеличић Јанко Плетикосић, који је стално живео недалеко одатле, у селу Точанима, |
и је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула начини деспотом на моравском путу |
има у живом, верном и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад с |
улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао замашних последица.</p> <p>Тога |
а се напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључи |
дру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављала наше читаоц |
оне, па их уздигоше и показаше султану, који је седео на своме узвишеном престолу.{S} Један од |
S} Момци су стајали спремни при камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.< |
наредио, деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари де |
он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрах |
бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више. |
, Топлица, која се предала, и Крушевац, који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на О |
/> па онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S |
ког није било могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се преда |
о им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, |
дође још свршетак смрћу папе Николе V, који премину 24 марта 1455.{S} На његово је место, исти |
е.{S} Један једини човек <pb n="284" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То |
сну потражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрах |
не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, п |
а.{S} Њихова плодност и вредноћа народа који их је насељавао учиниле су да су имања била добро |
} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати? |
речи прекора за људе из његова подручја који су пијанчили или лењствовали, или у нереду држали |
је позив небески са спокојством човека који је све своје дужности на овој земљи савесно и с ре |
не на изуст, и од њега није било човека који би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у св |
иле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орасима види се да |
ахе од Стаменије, али у свима пословима који су се тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозде |
могло помагати калуђерима и хришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шт |
када то наступи, састараће се начинима који онда буду могућни.{S} На послетку, све што ми ради |
ређиваше хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих села с оне |
до љут према непослушнима и према онима који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, |
жји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим би неко превршио нев |
га места, на коме се служило пиће онима који су хтели, беху намештени тамбураши с великим шарки |
} Људи су додавали што је требало онима који су се били позатварали у градове, а и своја су сел |
чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код |
а нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели и најрадије слушали гуслар-Милој |
ћилими беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, одређени као поклон султанов за |
е султан Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих ла |
ше о каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У |
Бог свакога подржи у тешким тренутцима који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме ми |
а.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је т |
чног живота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би |
Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам гово |
јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога г |
он је био од ретких људи свога времена који није разликовао властелина племића и сељака меропх |
вета.{S} Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верским стварима знао више него в |
се нахвале царичине доброте спрам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом по |
уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали как |
возденовић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је |
пот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете <pb n="244" /> земље, и ови с |
{S} По том је царица упућена у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} |
у Србију код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа послужи старога |
} У том узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, гово |
S} Најпре је било надстрељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрели |
кође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све |
и можемо показати осталима шта чека оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми ј |
водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p> <pb n="183" /> <p>Два манаст |
p> <p>И поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не |
ршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на о |
та јављале.{S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао је друге да та |
, док размислим и док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па |
оказивао шта које место значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Пле |
да од шљива прави врло слатке колачиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} |
ан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике одв |
бројним који су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће |
ра, који су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век преписујући и путујући из ман |
ћа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали б |
да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се српски послови могу европском и за |
оброте спрам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није било |
јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, ниј |
мед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео служити се вештином да на далеко ун |
{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-п |
ви.{S} За њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна и |
кав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душ |
ован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба б |
} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је |
у практици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из с |
манастира у манастир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да |
су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су нам их као закон Бож |
{S} Тако је осим других деспотових људи који су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао |
о два јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов господа |
Да приђемо једној гомилици простих људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечер |
у кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и забаченим планинским селима ништ |
фан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, и |
ња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама. |
а или суд добро <pb n="192" /> утврдили који је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те |
вести у послушност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви др |
брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Зл |
S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда о |
.{S} Напред се погодити не може.{S} Они који буду пред народом када та времена наступе, треба д |
то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим када то наступи, састараће с |
еко границе, говори другојачије.{S} Они који су некад овде држали села поручују по људима своји |
на, и како ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а како ће издајници бити проклети |
ше како су један по један изумирали они који су још памтили старо стање за хришћанске власти.{S |
езију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{ |
<pb n="282" /> <head>XX.</head> <p>Они који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турс |
Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S |
је непријатељ Александров био онај исти који је онда био противник и балканских хришћана.{S} С |
<hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили з |
ашких и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли |
дним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео |
је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државн |
ова истицао првих дана напред само онај који је по извршењу први био на реду, а то је освајање |
бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У |
е се продаје стока, и манастирски момак који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи |
а нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, упу |
е стари ред живота, истина као пламичак који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистра |
веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео служити се в |
с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева дворца.</p> |
он сам стави на чело онима многобројним који су киптели на све стране и који су били против Тур |
рити? промуца она, погледав га погледом који је једини умео казати што је девојче у тај мах осе |
<p>Разговор међу Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Ко |
ма и с оним збиљским али благим поносом који му млађано лице прекриљаваше.{S} Миљино срце стаде |
ео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао ј |
а не знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се |
ћу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На оружје, на одбрану, на |
вориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p> |
е.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао |
није било много црквених имања.{S} Мало који од великих царских манастира, као што су Студеница |
или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају или нас |
ме току као да су дошле на неки предмет који јој је променио расположење.{S} Она на једанпут по |
е у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризн |
вори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурн |
b n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојак |
никуда не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Ка |
мемо ли вређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише с |
помилуј!{S} Господи помилуј!“</p> <p>У који мах отац Калистрат свршаваше молитву, зачу се јако |
данпут промери очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ва |
се и припијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на једну, час на другу с |
="208" /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?... упита ч |
без поговора и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправности или у непослушности |
ха и напретка!{S} Помози им против оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{S} Уч |
ка се више не предругојачује.{S} Правац који је ухватио после Сегединског Мира он више не мења. |
воља сваке врсте.</p> <pb n="292" /> <p>Који су имали земље или имања тражили су како да се изм |
мандрит био господар свему осим живота, којим је располагао врховни државни господар.{S} Поједи |
на страни од великог цариградског пута, којим се очекивала војска, а може бити и из каквих друг |
љају сувременицима у облику приповетке, којим се и модерни живот представља.{S} Писац, наравно, |
си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, |
наклоност према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може |
pb n="288" /> <p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске послове.</p> <p |
че, није достојно српскога народа, пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— |
која ће га војска <pb n="217" /> и под којим заповедником посести и бранити и кад ће се затвор |
вима или с крагујима било је одликовање којим се није смео свак забављати.{S} Само су господа и |
даљих села с оне стране планине поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Оним |
су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било дочекати напад ње |
утем опет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, с |
овога минута гледате пред собом положај којим можете бити задовољни.{S} Али ја сам незадовољан |
то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како ствар да започнемо |
озденовић је са својим друговима гледао којим ће начином удесити <pb n="29" /> виђење са царицо |
руге.{S} Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Једноме се властелину свиди, на п |
он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега |
а тихог, поузданог породичног живота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да б |
стима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојк |
расположење ни одушевљење ни ауторитет којим се још служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве го |
ти, упућиваше на место и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пођ |
287" /> Христу.{S} То је још једини пут којим се може својој савести данас одужити син једне за |
о крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и |
<p>Из његова питања провириваше, у тону којим га је изговорио, задовољство које би имао да то о |
свој интерес и довијати се, мислили су којим би начином нове прилике требало окренути у своју |
ама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору |
лову учити псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу сок |
ра и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради д |
{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се топио у телесном уживању, султан Мурат је био |
пређашњега посланства неколико знанаца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће |
стелу крајишнике што ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} Остала зем |
има или рибњацима насељавани су рибари, којима је задатак био, место сваке друге работе, да се |
, сланине, сухога меса и других ствари, којима су требали хладовина и дебели зидови.{S} Наврх к |
једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} Отац Калистрат је најра |
ра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосредно у врт. </p> </div> <div t |
ужене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гостио млађи свет, који је руча |
S} Одморници у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} |
часно место покрај самих дворских врата којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја |
аповеднику града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, |
вим послом бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикавају послушности |
еше да на неколико места покидају ланце којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и |
утака весеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске столице, |
гов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на |
љину, и интересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Са |
ма.</p> <p>Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован |
сећати свакојаких других знаменија, по којима се могло погађати хоће ли се просидба или женидб |
ви момцима, и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> <p>На скор |
то и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевц |
ледима свога живота и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, н |
И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријатељству, не једанпут опомињао на те д |
ман била приспела писма из Смедерева, у којима су му јављани најновији, све невесели гласови.{S |
и где су у средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бринути се место сваке |
градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био к |
е, пружали су се редови кућа и имања, у којима су становала или околна властела, или мајстори и |
новим спомен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју проводили, увек мислећи на |
оћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p |
луђере преписаче одређене три ћелије, у којима је било увек свега што треба за преписивање: хар |
ане у своје трубе калуђеричке хаљине, у којима се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке на |
иле још три мање тако саграђене куће, у којима је спремано ноћиште и боравак гостима властелино |
премљене су и ћелије покрај манастира у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докле |
аробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћ |
рај манастира у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не б |
љена на неколико великих властела, међу којима је у Топлици био стегоноша, <pb n="39" /> власте |
бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у своме пространом властелинству |
њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину |
плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два т |
је најрадије примао калуђере писце, од којих, осим цркве, никакав други посао изискивао није!{ |
алуђер за перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли |
те дужности стрпљивости и благости, без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми о |
его муслиманска.{S} Какви су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са з |
ицама, који су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће |
ландарској књижници начита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И |
пи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, |
е у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би куповала робље да нико не зна за кога се купуј |
и за награду коју су давали љубитељи, у којих је младост претворила се у успомену беле косе; ту |
рата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, |
прекора.</p> <pb n="127" /> <p>— Којо, Којо!{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те воли |
се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, одговараше Миља, ти само хвалиш Стаменију.{S} Зна |
суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Шт |
</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље у |
аганог прекора.</p> <pb n="127" /> <p>— Којо, Којо!{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да т |
ако ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, одговараше Миља, ти само хвалиш Стаменију.{ |
усрет суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био? |
S} Тим се обележавала тврда дисциплина, којој су подвргнути били калуђери.{S} Којадин застаде, |
?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па с |
њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јо |
шавало опћење Муратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене |
з својих западних крајева другу војску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој |
а сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на силу, ко |
те бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете д |
а владу одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је полити |
кође на своја места, испод галерије, на којој су турска господа поседала била.{S} На једном кра |
о још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало робље, купци почињу већ долазити и р |
е је било на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао |
е свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епископ топлички из Бел |
ретварао у дворану богато намештену, на којој су гости седели частећи се и припијајући, а ужива |
/> својим цвећем, бирајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја ме |
Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гле |
јском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ п |
којом мене поздрављате, украс је цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила благо |
одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и ко |
ди мора прогутати и понека погрешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар до |
е узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин може достојати раја.{S} Књига |
" /> повластица.{S} Једна депутација, у којој су били: владика, протојереј градски, старешина г |
е било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског зда |
Никола, и женски — света Богородица, у којој је Немањино подружје Ана, света Анастасија, устан |
ћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвикиваше један сељак огор |
затворити.{S} Изван трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Ниш |
амо с једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спава |
рат није марио за забавну књижевност, у којој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле |
Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са границе био м |
ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место покрај самих |
она, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе му |
, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво об |
езу која се звала <hi> војштатик </hi>, којом су се издржавали ови најамници а и остала војска |
ста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био обузет <pb n="22" /> султан Мурат, пренесе |
На жалост хришћанство данас нема снаге, којом се може одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ ви |
а, блага, пуна кроткости и стидљивости, којом се само могла одликовати млада српска девојка.{S} |
отешку соху, са шиљатим окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, |
ваког ломљења била је и особита милост, којом је султан при ступању на владу одликовао деспота |
атраг из цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је ос |
говори архимандрит.{S} Свака добра реч, којом мене поздрављате, украс је цркви којој служим.{S} |
пије.{S} Између зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је |
како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и најбогатијом породицом.{S} Али за |
стима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од сам |
би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац на расп |
страте, али има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта ми |
лим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она д |
реног крвожедног говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи.</p> <p>— Чести |
то у Смедереву с извесном војном силом, коју беше прикупио ради своје властите сигурности, десп |
Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има већ <pb n="40" /> шеснаест година. |
упи, готови да поздраве своју султанку, коју нови султан с толиким почастима к њеном оцу испраћ |
до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дун |
ши га у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.</p> <pb n="28" /> <p>— Имате белешке |
гледао своју властиту пропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{S} Јанк |
властелину новцем откупљивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{ |
елину плаћали погођени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с остало |
м интересом слушао ову прекрасну причу, коју <pb n="150" /> су Византинци вешто прерадили по хр |
тник стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га у |
европске властеле за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли он |
а се на овим листовима пружа приповетка коју није писао приповедач од посла.{S} Писцу је жеља б |
длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Ко |
ма с родитељским домом и са Србијом, на коју она никада није престајала мислити.</p> <p>Помолив |
позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и |
место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако |
кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију Плетикос |
же водити другојачија политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности. |
иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога н |
ном и с његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико |
тања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Србији.{S} Т |
луга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала не |
Роксандом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александар применио чак и на издајнике својих н |
p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом месту, бли |
послу мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас с |
ном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>От |
својих људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обичајима онога крај |
какало, каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у којих је младост претворила |
и ову неминовну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи п |
ме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора рад |
остале ствари били су довукли по читава кола својих израђевина.</p> <p>Драгош Плетикосић, по на |
д, коња или овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе о |
чари са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојаких судова, који су у оно време испу |
д.{S} Дугачки низови товарних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава |
="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 149.</p> <p>СТОЈАН НОВАКОВИЋ</p> <p>КАЛУЂЕР И Х |
ој златни властеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, округлим скупоценим огртачем, и паса |
је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се |
ред отоичашње шале и безазленога весеља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и она скло |
испунила?!</p> <p>Царица Мара клече на колена пред иконом и продужи крстити се и молити се Бог |
крај ње запаљеном, царица се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, пре |
радознао.</p> <p>— Народ вам је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао как |
но живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, они с |
нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, |
а му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп у деспотовој породици, види се по |
пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управн |
хришћанскога изгинуло од турске сабље, колико је цркава пропало од турске нетрпљивости.{S} Али |
а њихове меропхе.{S} Отроци или робови, колико их је било, били су искључна својина њихових гос |
Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио ш |
То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више |
е, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко |
и султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, колико сутра послати некога у Дренопоље.{S} По овоме шт |
ина и погинулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила срца Турцима и преузнела њ |
живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута размишљао Којадин, увек је налазио д |
, <pb n="259" /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот |
зденовића велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхође |
православну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справедљиви мусломански сул |
тански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на гост |
не молитве.{S} То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ћ |
о није верска и политичка страст?{S} Па колико је хришћанскога нашег народа изгинуло приликом р |
је имао времена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онде вид |
милином.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча другим крајем врта у д |
ћајући се доброчинства царичина, викаше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео дес |
си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Царици се Мари јави |
престано испуњено зебњом.{S} Нису знали колико ће то трајати; страховали су да сувише брзо не п |
оћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго треба чекати, постити и патити!</p> <p>Лето |
шћани не пресеку повратну линију, скупи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа |
ш ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Кали |
де, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем |
т.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћанскога изгинуло од турске сабље, к |
ђу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, |
м људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на које је и ње |
ли ниједног од њих није он толико ценио колико два младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозд |
азио да треба да покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељ |
, он је показивао од свега само онолико колико је налазио да треба да покаже, никада онолико ко |
S} Не жалим се на султана самога толико колико на његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја д |
ије, на коју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје |
свећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али св |
мо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису |
је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио што је трчао с променом вере, али се |
ари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S |
тима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једног и другог мес |
ућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко |
е Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се вр |
нили не толико по свом властитом избору колико по избору својих родитеља.{S} Родитељи су мотрил |
с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала |
, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам, Стамен |
аст била пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p |
су све врсте народне музике одјекивале, коло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хори |
стало, његов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад |
се пријатно разлегаше по планинама.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистр |
цркава пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи |
веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишава |
азговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним носом, сећајући се добро |
ке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркв |
а, на добрим коњима, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb |
и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога п |
могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што би |
и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беј |
рку коњском скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} После су настале трке коњске, п |
Петар уђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан |
Манастиру се плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, и манастирски је доходак био в |
јадин, упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p> < |
он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи |
.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној зап |
у скорој будућности, час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброч |
дводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и |
манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним клицима су |
ење, обично спојено с овим књижевним, у ком су се живописале иконе, или оно што треба живописом |
="117" /> поуздањем полазио на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Судб |
ротив цара православног, против места у ком је васељенски патријарх, против Цариграда!{S} За Бо |
готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у ко |
иља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печења људи су узимали са собом, да им се нађе п |
рних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па полупана, а |
говор позивати!“ Тако је гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример |
ане Топлице.{S} Плетикосић је био млађи команданат једне чете Гвозденовићеве у време рата.{S} О |
остао само деспот Лазар, и то више као команданат војске него као деспот.{S} Град је био пун в |
ен, по личној заповести једнога турског команданта, ма да су опште заповести издане биле да се |
{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарско) од ондашњега топличког грожђа, ј |
ратка команда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао |
одредио је да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="211" /> Николе Скобаљића, а код |
време рата.{S} Осим војничке службе под командом Гвозденовића, он је још за неке работе био дуж |
још није имао државну војску под једном командом тако као што су је имали Турци.{S} Европа је и |
имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску султан спремао |
еди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаиловић < |
а њих марио.</p> <p>У свему позитиван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао вр |
тњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нарави, према великим интересима које је |
помогне оријентацију његових пространих комбинација.{S} На томе се и свршавало опћење Муратово |
p> <p>Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је |
> <p>Драгош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и |
развије одушевљен силан напад на Турке, коме они, поред свега свог великог броја, не могоше одо |
гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се н |
видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најси |
волства.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слоб |
алик на путир.{S} Покрај тога места, на коме се служило пиће онима који су хтели, беху намештен |
место за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа п |
иколе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, |
лазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манастир и народ око њега.</p> <pb n="267 |
она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим милости и в |
а, да сваки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на ко |
а.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се самоме султану и пред |
није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он обратио само се насмеја на то његово питање. |
Нема никога виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спа |
и и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко в |
ка његова говорила.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили н |
илуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, била већ претурила тридесету |
је људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу педесет год |
Section" /> <p>Дервишко предсказивање о коме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се го |
оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја в |
А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец да |
ква повода није <pb n="210" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљењ |
непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори |
једно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах за |
его тако преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица о |
сећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, |
би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он |
"103" /> <head>VII.</head> <p>У време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим градова, |
настира светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, интелигенција није била |
је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игума |
на цариградском друму указаше царичине коморе и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са својим с |
радском друму указаше царичине коморе и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са својим справама и |
ка; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки усплахирени наново. |
4, после боја на Косову 1448, деспот је коначно променио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је |
е приче о сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о же |
рођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Јед |
ј.{S} Дворкиња послужи шербет у златним кондирима.</p> <p>— Не, не могу, говораше султан.{S} Те |
о зграбише властеличића.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски затвор.< |
Одело на њему беше српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> |
, и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче |
есте онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа властеличића Миливоја би |
јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести |
днако давао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говорити. |
рдака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на |
за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом једнак |
тају или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице |
брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић ув |
p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа притврди и прегледа на себи оружје, |
ападу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскоро <pb n="165" /> по том стигош |
{S} Они су ту растоваривали сваки свога коња, па товар остављали себи више главе, а они би лега |
лазак, свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекајући свој ред за путовођом.{S |
мку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом преко планине, наредивши да |
ње цароваше у његову срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе испред Којадинова зеленка, несташно |
великим дубровачким караваном од триста коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се |
каза се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, |
а се полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остал |
треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је на |
ујући на неком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све д |
су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоварива |
главе, а они би легали између товара и коња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра караванс |
м, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{S} |
о момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замотуљак.{S} То је била поло |
ајволео Којадине? почеће Драгош, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође |
Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</ |
и људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше |
а се натовари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толи |
.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин стоје спрем |
отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су м |
Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени зап |
ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала и да је т |
поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив и умо |
лочником.{S} Путем уз реку јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско, властеоско, коњ |
ота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врата и поче дозиват |
анпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше облио свега |
била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама које јој је био до |
Брезника, испод Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису били пописана војска, него добровољни нај |
је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што т |
ражари.{S} Он им прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његов |
н, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан |
уми за вино, коњушница за најодабраније коње, кухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био |
ако су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одб |
лео је бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта б |
Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва кар |
зак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један ста |
поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео |
ану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Калистрат.</p |
коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гос |
метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пра |
а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколове на руци.</p> <p> |
ило главно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у своме про |
у његову.</p> <p>Ено их како на красним коњима јашу планином.{S} За њима је на једном коњу нато |
видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Нема |
м само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све |
Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше њ |
ти даље к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по уговору морао |
била окачена.{S} После су настале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање камен |
ње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} Којадин поглед |
на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ком је била окачена |
игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па су га руком хвата |
ица је са својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, |
ивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред св |
говори Којадин, упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистра |
јашу планином.{S} За њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такођ |
Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављ |
народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С |
су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница за најодабраније коње, кухиња и простори за м |
а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје са |
, па би хтели или морали заноћити.{S} И коњушница се налазила још једна на страни, а била је, о |
амом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала в |
ћеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника п |
плици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} |
некакав властеличић Гвозденовићев испод Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха |
у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, |
ови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских јутара, ваљало се госпођи по |
к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много властелич |
е чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили |
жбу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стајали спремни пр |
по сујеверном оном времену, непрестано копкаше шта му тамна будућност скрива.{S} Та немирна ми |
онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неоп |
, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстрељивање завршено, дошл |
смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто сми |
у правцу стрељања, пободено било друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен |
стрелама Шанинога покојног мужа; једно копље усправљено у углу; мотика и секира били су готово |
еним златником, натакнута била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободе |
екати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружј |
пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ком ј |
та била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље и н |
оизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мир |
уке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му ко |
је то Петар Станојевић, ћефалија града Копријана <ref target="#SRP19130_N3" />, а долазио је п |
а, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за превелике услуге, учињене Србији и дому д |
чи даље стазом.{S} Само је још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је |
И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време |
n="125" /> <p>Мушким, тешким и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му оч |
исли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред |
га нехотице обузе од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње |
да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само је још неколико корака треб |
помишљају.{S} Једнако нас <pb n="67" /> коре, што жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је |
урска власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Проти |
страте, твојом племенитом науком усадио корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога прв |
ли су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама. |
би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити |
м нове прилике требало окренути у своју корист, тако да њима после промене власти буде боље но |
тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигну на прв |
војску властеоску.{S} Није било никакве користи од тога што се војевању на Турке стављао на чел |
отребљују положај да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и |
ући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хама |
акнадити.{S} Јанко Сибињанин се потпуно користи том приликом.{S} Он у Београд пошље одморну вој |
онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, |
урчи ради частољубивости и ради прљавих користи овога света.{S} Па се сети сина свога Којадина |
о ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} Полуде, раздраже непријатеља, а нису кадр |
му, што је умео тим се случајем потпуно користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад во |
е можеш.</p> <p>Властеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се |
јте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке.</ |
вио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} Отац Калистрат је најрадије прима |
овно, од тамно лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више п |
округласти образи, правилни нос, златна коса, усташца и поносито чело.{S} Миља онда није ни зна |
манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</ |
и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у к |
оса великог, закучастог, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њем |
е младост претворила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу со |
у биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{S} Иначе је од |
S} Ако је властелинова њива приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог |
испела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касни |
сти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих година, прилично пун.</p> <p>Изиђе натр |
оји је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, они приговори к |
засторима.{S} У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарска и |
казивали како се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко некаква румен, која неће бити ни |
овестима већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла ј |
је било на Златици, после Варне, после Косова, деспот више не може веровати својим суседима са |
да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот |
ију долете упрашен и задихан коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Неколи |
спота збацити, Бранковиће као издајнике косовске протерати, па узети другу какву династију, или |
држати, па не можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадамо с м |
краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Мил |
ве, одакле ће на висове планинске према Косову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца |
латице, Варне и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћанство дан |
оја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, |
после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот је коначно променио своје мисли.{S} |
о <pb n="21" /> у ропству после боја на Косову од пре неколико година, да се они измирити не мо |
444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео да Србија као држава живи на белом |
S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, али после двадесет |
падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, в |
ињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити господине, с |
у на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи Мил |
кој старости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се ок |
е слика Драгошева, с оном његовом црном косом, с оним живосним очима, с оним руменим уснама и с |
Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костадиновој и Марковој земљи.</p> <p>— Па говори се св |
ас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету |
вају задушне молитве за покој душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S} Колико ј |
ло на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав проговори:</ |
е или из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости и о будућности православн |
га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Б |
{S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ј |
појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и цвећем.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, |
лепи профил, њезину смеђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благ |
тај могао на прсте пребројати.{S} Један котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватро |
ирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, |
дски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском |
и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који насло |
рну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, показа руку, поче |
ма, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га судски пристав извади из в |
енарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} |
оћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том |
сини као и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела мо |
.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном намазану, једнако се крстећи и вичући д |
озденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде |
ти.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драг |
онако исто као домаћа животиња, волови, краве или овце.</p> <pb n="54" /> <p>Није лака ствар уп |
зне потребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце.{S} Понегде су стајала кола |
ле вечерња он им показиваше манастирске краве, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку в |
се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот Стефан у само |
и без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване на |
и, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} Соколи су били окићени прапорцима |
по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима било је одликовање којим се није смео свак за |
и, после ручка пошао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци који су се из нарашта |
насилника.{S} Главно је да сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и лечи све, одговори |
ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Ту |
и се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти на колена и потону |
од Јанком Сибињанином на једанпут, пред крај септембра, груне преко Рудника.{S} Велики угарски |
је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлиц |
га света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто буд |
луку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли |
Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} О |
, поуздано би вршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвозденовићевој кући све се промен |
лад човек тога посла примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позн |
било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула |
тано струји и никад не засушује!</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <note |
и, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S} Изван трговачке улице, у којо |
ца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише |
о и велики властелин по обичајима онога краја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или ро |
тиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Ка |
коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишавали су све остало на панађуру.</p> <p>Иду |
ти су издаване; људи су трчали с једног краја стана на други; војници су се спремали и размешта |
адни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Б |
или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехме |
ка сила за времена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино веч |
на том разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље и у ови |
жавног уређења мењало све од почетка до краја.</p> <p>Простом народу још је било најлакше.{S} П |
.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисок |
(арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали госпођини редовни послови. |
рши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; треб |
ло му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио с |
чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што је |
, то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу свој |
подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из њ |
је момак изврстан, склонићемо га накрај крајева.{S} Треба мало времена.{S} И оставите ви то све |
озденовићу.</p> <p>— Ја знам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњ |
оследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, |
а, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} А прослава крсног имена домаћ |
ке деспот је скупљао из својих западних крајева другу војску, којој је за војводу одредио свога |
или су били властеоски људи из околних крајева, који су свом властелину плаћали погођени откуп |
ису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада није било много црквених имања.{S} Мало |
види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} К |
колико јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку |
ош воденим путем од Видина и неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама.{S} Он је на |
ранама.{S} Осим Шанине постеље у једном крајичку, сав се остали намештај могао на прсте преброј |
Царством, издељен је био међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, којима је дужност бил |
и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је рат |
наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће султан.{S} Влатко је им |
ској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарс |
S} Не мање је наше читаоце занимао опис крајњих делова света, који је уплетен с Александровим о |
днако тешко болна после оних потреса на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се так |
у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, |
нута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине |
е је целу.</p> <p>На једанпут у свакоме крају њезине девојачке собице, у плаветникастом зрачку |
е, осећај целога српског народа у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одликовао љ |
већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине доброт |
S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао одржати против њих, ма да Топлица |
е, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да м |
це, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да |
на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље која се ј |
ска господа поседала била.{S} На једном крају дворане беше спремљено за пиће шербета и воћних с |
ране, у сласт трошили.</p> <p>На једном крају панађура, у једној лепој ливади беше остављено ме |
ротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара |
их људи и слободњачких села није на том крају било никако.{S} Становници градова и тргова, Пиро |
абуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледалаца и учесника |
Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико великих вл |
ска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског здања, окренутог планини и речици Ба |
у и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибр |
једној гомилици простих људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да п |
бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин |
Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, |
вало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државн |
и несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим |
да неће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога |
ломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} |
.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> |
е Сегединског Мира 1444, после погибије краља Владислава на Варни, 1444, и после пораза Јанка С |
куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у |
да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и светитељи народни.{S} Не приговарам н |
ачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су |
, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још |
рђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљевским намесником.</p> <p>— То је од последњих рато |
има.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану у сводовима велике куле.{S} С |
ојих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефа |
знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о К |
љу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о |
ило, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукаши |
је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слуша |
вори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престају пријатељства, престаје друговање. |
е она даље сама себи, ређајући по крилу красне ките које је била поизодвајала, таман да задене |
са свога троношца. — Каквим добром, ти красни младићу, овамо код маторе врачаре?</p> <p>— Добр |
ну беседу његову.</p> <p>Ено их како на красним коњима јашу планином.{S} За њима је на једном к |
розор беше заклоњен зеленим шипразима и красним плаветнилом небеским, јер прозор гледаше у доли |
цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена?</p |
видело се само са стране; видело јој се красно око, округласти образи, правилни нос, златна кос |
, настави Ибрахим-беј, нашао опет своју красну домовину, најлепшу земљу, створену за ново царст |
на другим местима где су сејани купус, краставци, диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госп |
е на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив |
и.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гледаше |
је уплетен с Александровим освајањем и кратка Александрова похода онога света, и по том смрт њ |
војом војском из града, заузме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султан |
ога случаја тешко је било испричати.{S} Кратко време после тога, Јанко <pb n="243" /> Сибињанин |
о, ово средство необично помогне.{S} За кратко време турски опсадници огрезоше у пламеном мору, |
а.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко о |
.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је ота |
{S} И све су заповести извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић наред |
има је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изречену самр |
>Непознати путник запита друге, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гвозденов |
е исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког времена града Београда готово није било изнад з |
нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кратова, добар трговац, велики народољубац и пријатељ ц |
гош црномањаст, енергичан, готово плах, краћег, веома јаког састава, већ у младости широк у пле |
су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Божји Суд, је обело |
ри.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан је свет одведен у ропство, многе с |
ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да старе грехе покаје.{S} Погорећ |
како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попа |
ахирене, јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. |
досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, |
њу Божјем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете над својим родним домом; окушах |
ла разједињена највећим несугласицама и крвавим распрама.{S} Од италијанских господара, миланск |
а, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство нај |
те учинити.{S} И ако учините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру |
а.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p> |
е би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте |
ћ толико година правоверни гину, топећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границу.{S} Докле ћ |
је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила.{S} Паде му на пам |
p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" |
....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, коју је и даље присрк |
.</p> <p>Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, |
парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје ж |
ћи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова |
агослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа се и отац Калистрат.{S} |
<p>Старац припали свој воштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у рук |
петак кнез Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску |
ено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да |
Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.< |
те <pb n="244" /> земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке |
мученичка казна.</p> <pb n="189" /> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да |
но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, |
хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца |
прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} По том је ћеф |
} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb n="263" / |
е више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјај |
сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво пр |
сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњици окл |
у пламеном мору, пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и град и в |
потица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају заба |
наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.</p> |
манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуше се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да види |
е већ претурио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца Калистра |
година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много |
о за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови п |
е војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док |
, господару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велик |
ји ће потомство држати при свести и при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угрејаним људима поч |
ушено страстима и ниским пожудама, пуно крепости и енергије, која се показивала у духу његовом. |
Око половине марта већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је п |
.{S} Топличка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одређених јо |
и су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се |
опа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезника, и |
су последњих година доста претрпеле од кретања војске, ратовања и свакојаких размирица које су |
нин искрсне изненада и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред главном тур |
бично био коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом једнако давао знак целом каравану.{S |
едаху задовољно испред куће како се лов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче путем. |
ком да истом рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовоља |
ему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже |
је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p |
те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миљ |
амновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он ме |
рестанка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота |
ри но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео |
рече Гвозденовић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, ра |
ц Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чини добро Србима и хришћанима |
дело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована, најск |
д добро <pb n="192" /> утврдили који је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспок |
слећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена тако страховита, мучени |
p> <p>— Јесам, честити судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко ја |
сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, моли |
је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалством, говор |
некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једнога правог осудити.{S} И ја |
ињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми |
имао <pb n="176" /> ником ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Бо |
/p> <p>— Божји Суд, је обелоданио твоју кривицу. <pb n="175" /> Признај што си одрицао, јер је |
говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре д |
то звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неповољни су им хришћ |
иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас. |
толико колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у |
ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусл |
вори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p> |
а који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан |
који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к |
њачком помоћу исплести из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био мање ви |
т, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се |
рица назирала да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је могла погодити и каква ј |
агослов родитељски, па да природа пусти крила своје нежности.{S} То су знали цело село и сви су |
о на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не вел |
арам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао делов |
једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве државне власти може бити вера слободна.</p |
ла.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> <pb n="124" /> < |
овораше она даље сама себи, ређајући по крилу красне ките које је била поизодвајала, таман да з |
но према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све |
његових страсних пожуда, једва се, као кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је су |
S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} Ве |
негде су стајала кола или двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S |
{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изр |
вању калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је провела на султановом дв |
ви, не мислећи ништа револуционарно.{S} Кроз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} К |
е дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на |
гостољубља.{S} Она је једнако промицала кроз гомилу ловаца, надгледајући да се међу ловцима јут |
м листићу зеленога шипрага што се споља кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика |
царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне |
анастира Лавре прошао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показа |
Међу другим стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим |
ину, викну госпођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије. |
задовољно испред куће како се лов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пс |
ској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Калистрат особито радо |
но, и складним својим гласом одјекиваше кроз планину.{S} Они су се примицали манастиру.</p> <p> |
беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњ |
</p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозденовић је <pb |
шао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу Кал |
ва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у |
о, ако ће сутра турска војска пролазити кроз Србију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Др |
говој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од про |
о.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складним сво |
полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— |
итичким животом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене о |
тине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била |
сти, још једанпут промери очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану сек |
еспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} То је, о |
није имао.{S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, лепотице, кућанице нигде в |
особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, |
јула начини деспотом на моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почела растурати турска војска, |
н котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је био оно |
оспођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозде |
вићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, којом се само могла одликовати |
ђер ради.{S} Уживао је читајући похвале кротости, простоте и добросрдачности, а осуде лукавства |
га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али католици, одговори отац |
е на насртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено |
била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, ал |
арици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила д |
једном да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао у мана |
"53" /> властеоска црквица Светог Томе, крсног имена Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, за по |
их крајева властелинства.{S} А прослава крсног имена домаћиновог, Светога Томе, обављала би се |
а госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић, с многим клањањем, исприча |
ија, да твоме господству на данашњи дан крснога имена лично предам ову његову хрисовуљу, и да т |
владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости |
n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> </div> <div t |
реба напити у здравље домаћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била постављен |
оше поред њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</ |
да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљувати, или срамно повити главу под сабљ |
сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов по |
ови су се господари мрштили при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп |
та је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим шанчевима че |
ог великог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи разбише све турске чете које су покушале да им |
.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно п |
акође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући молитву.</p> <pb n="20 |
јим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње з |
а?... „0 Боже свемогући! шапташе царица крстећи се, смилуј се и укрепи!“ </p> </div> <div type= |
у кошуљу катраном намазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он |
е била једино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, це |
и говорио, докле се крстом православним крстило. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, честити пријат |
вечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђер, отац Панкратије, погнут с |
ећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звон |
то дубље проникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Јадница М |
грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови |
а клече на колена пред иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне м |
ене каменим плочама с натписима.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једној су |
те.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, честити |
докле се језик српски говорио, докле се крстом православним крстило. </p> </div> <div type="cha |
борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, оче Кал |
тана црним превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна.{S} Срц |
уђерском оплакујем судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потишт |
царицу Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенств |
Дренопољу и опћењем с врховним турским круговима.</p> <p>Као главни властелин у Топлици, Гвозд |
видим, одговори госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не ом |
вољан, и жураше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиш |
<p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p> <p>— Па што, |
на.</p> <p>Кад спустише носила, госпођа Круна приђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га в |
гатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлеп |
спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни н |
оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данаш |
да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, |
навали да изврши послужење.{S} Госпођа Круна је још раније издала наредбе како да се понуде св |
коба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којад |
хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бе |
једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаме |
е кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла |
један прозор и народу се показа госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче она говорити, Гвозденовић |
говорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гво |
овораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не бој се, гос |
Потрчите по Шану врачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Неколико њих о |
се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса на крају |
њеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око |
Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити з |
ћем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је го |
стовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не са |
ах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погре |
Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој син није погину |
штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће д |
свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жен |
.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} |
ући проговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта |
и се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S |
ло интересовао.{S} Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи такође свој |
њима.{S} Њему дође на памет његова жена Круна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; њено |
да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} |
, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострел |
предвидети.{S} Као што је Цариград био круна православним градовима и православним државама св |
ојадина... рањена! викну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човеч |
лавним заповестима његове жене, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особљ |
ци.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, |
чале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен |
а прво присуствује тужном опелу госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља |
женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" |
> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се ра |
у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши |
убенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодн |
ва.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које је она, за своју |
аповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе п |
е полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасе |
лењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стр |
н се сећаше дубоких хришћанских осећања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с |
и то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за дру |
они, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозденовић, очевидно незадовољан, и жур |
е, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозденовић, очевидно незадовољан |
о к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за но |
ојадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићком.{S} Стаменија је бил |
S} Могао бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— |
је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било |
је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од свога мужа Гво |
ор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистра |
г ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него скрушено.{S} С |
воре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и понека п |
тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су |
бранијом силом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к |
урске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац, који су освојили у почетку рата, кад су се кр |
Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је деспотова гласи |
дана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А тополиваца и тобџ |
а се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова послани |
зови товарних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па по |
лтану није никада требало одмора.{S} Од Крушевца је одмах начинио зборно место и пристаниште за |
ао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете <pb n="2 |
у уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, так |
ко пута, који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те |
шту од деспота јужну половину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к |
авску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором деспот |
зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарск |
кве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили војска са свих страна, и пошто се сви |
падне у српске руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао |
ари, освану над моравском долином и над Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу ра |
инова војска поставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над мо |
рушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Р |
и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред главном турском војском налазио |
{S} Турска војска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{ |
велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брду у |
сле славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; они ће пус |
Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, |
ким победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљи |
једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} Полуде, ра |
к Смедереву.{S} Осим тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све |
м држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <pb n="208" /> се...{S} |
с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви земаљски језици као на Вави |
е се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радиони |
то.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу запрепастише се видећи пред собом угарску војс |
ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси л |
а ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си нало |
ио је засађен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабукама, шљивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад |
најкрупнији и најмекши, бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се |
следње на више начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију |
гло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко целе године, него су |
век пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци разне величине; неколике земљане |
тови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског к |
око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро |
кобним непријатељем; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показан |
цвећем; горски водопад бистрога потока; кршно стење подигнуто у небо изазивали су дивљење његов |
о што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> </div> <div type="chapte |
јом и најбогатијом породицом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће приста |
ља у властеоској кући, као што је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или унучади.</p> <p> |
око султанке, <pb n="113" /> деспотове кћери, око њених дворана, њене властеле, калуђера и кал |
би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би квари |
и као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у до |
као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда |
> госпођу Плетикосићку, њихове синове и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После в |
а да прва поздрави тако сјајни повратак кћери староме деспоту.{S} Посланици су носили поклоне з |
уне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећи |
ељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми |
деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени, нису га могли |
е воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</p> <pb |
е одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре суџуке, који |
листрата били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљ |
ћима у туршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавали су овај ред.</p> < |
не коморе и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са својим справама ишли су напред.{S} По том кам |
тово није било изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n= |
Ратне машине бацале су камење и усијане кугле.{S} Многобројни топови почеше бљувати ватру и гво |
ке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега бо |
е.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S |
та друге, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било |
има право, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Уга |
по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p> < |
да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне наш |
ни иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све ј |
и да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад |
а потреба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од |
други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац |
Велики угарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ослобођење Смедерева и одст |
је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да не |
ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Он |
зи и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем го |
синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да |
алошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство да на |
Кад наста пролеће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше това |
Цариграда, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београд |
, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кади |
Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} |
и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је |
но леп и простран.{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те су о |
<p>Испод Гвозденовићева двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу |
} Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним местима страже.{S} По виноградим |
задржати.{S} Градић пиротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране |
Миливоја била је нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака |
ашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега скупљају рђави људи.< |
о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, кра |
т затресе огромне зидове Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци с |
евску повељу уписану у сводовима велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у |
ки двори; попалиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка |
згариште око опаљене, од ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла п |
о низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p> <p>У време у коме се |
и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је би |
ним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госп |
иче далеко од свога господара.{S} Украј куле, с источне стране, ослањајући се уза градски зид, |
еновић имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато намештену, на којој су |
Јанка Плетикосића у Точанима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у |
за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} Служене су јо |
али хладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима |
н му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{ |
а кули своје песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде виси |
>Уврх софре, која је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт |
илојко, који је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Господа на кули су га слушал |
сви земаљски језици као на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 1455—56.{S} Кад наста |
то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећ |
е.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне госте уносили печење и г |
" /> нешто вештином, Александар победио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом читали како су Алексан |
ендилу).{S} Она би избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спра |
се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, |
> утврдили који је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они тако р |
ан од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови так |
и.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта |
исам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, |
уђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властеличић.</p> <p>— Ја радим по заповести игума |
нађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је |
ве што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито |
на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је бил |
арац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњила |
д старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па |
Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да до |
ао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад су под Београд носили оружје |
а-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дре |
служила сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb |
је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет Михаило Сила |
, који је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну сво |
ном око продаје манастирских јунаца.{S} Купио их некакав властеличић Гвозденовићев испод Копаон |
бољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се |
је се разливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} О |
по заповести игумановој.{S} Јеси ли ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p>— П |
и, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослобо |
и купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то т |
; остали смо непрестано заједно.{S} Ах, купите нас, добри човече!</p> <p>Трговац проговори неко |
вас лепо слушати, проговори девојка, — купите нас Бога ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће л |
је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо с |
ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— У |
тне природе, као што је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих љ |
пољу имала веште агенте, преко којих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Роб |
многе продавнице, и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку панађура, |
авцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, а |
, па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! |
и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архиман |
уповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му ј |
тако и на другим местима где су сејани купус, краставци, диње и лубенице, роткве и остало.{S} |
дмах испод воћњака, распоређени су били купушњаци Гвозденовићеви.</p> <p>Неколико дана после ма |
На пијаци, на којој се продавало робље, купци почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{ |
апом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојч |
била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном в |
"SRP19130_N3"> Развалине му се сад зову Курвин Град. </note> <note xml:id="SRP19130_N4"> Тако с |
p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и рад |
о о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинству Витомира Гвозден |
м друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак царице Маре с великом с |
го и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође благос |
данпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Уч |
ад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после |
љати тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Гвозденов |
е преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочн |
нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам простих сељачк |
и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиш |
у свршетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја |
дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико |
S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца, к |
по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и |
ја од велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?< |
ом би служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинств |
ећ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњи |
еличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сиг |
обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у којима су становала или околна властела |
ла спрам простих сељачких кућа, али као кућа једнога властеличића, далеко је мања и незнатнија |
удника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о |
и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: неколико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно |
> <p>— Није мала спрам простих сељачких кућа, али као кућа једнога властеличића, далеко је мања |
то одбирала из меропашких и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се до |
ћама и многобројним зградама од осталих кућа онога села.{S} Чардак, главно станиште властеличић |
е мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, |
његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа властеличића Миливоја била је нека опала, неоправн |
трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништ |
е, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и |
S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војници што су учествовали у боју на |
с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необичним задовољством.{S} Само је Драгош као |
врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвозденовићку, <pb n="184" /> госпођ |
оштане свеће употребљаване у господским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као с |
S} На њему је било да одреди меропашким кућама својих села које ће кад двору носити дрва, које |
нством дворишта, лепшом зградом и већим кућама и многобројним зградама од осталих кућа онога се |
кроз памет да такве девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S} Чудна му помисао дође да л |
ст и доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће Гвозденовићева и Плетикосићева биле везане и сусед |
д сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло |
.{S} Насељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама; великих з |
еља.{S} Све празно, све посакривано.{S} Куће позатваране.{S} Понека мачка мауче и понеко старо |
евца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с једном већом или |
овачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу |
дворби старале гледаху задовољно испред куће како се лов креће кроз широм отворене вратнице и к |
она говорити, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи! |
на дворбу царици; иначе је остајала код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њ |
а Плетикосићка је имала неког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у То |
кад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна, врло ч |
Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану |
ју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врат |
ао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— |
сац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, |
ма другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај р |
било властеличића ни какве властелинове куће, као што често има, за одседање, за стан властеоск |
; смирите се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек |
звијала у пуној сјајности српске велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене |
ака, <pb n="131" /> виделе су се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака, распоређени |
т према тихоме једноликом животу сеоске куће малога властелина.{S} Природно чедо српскога села |
мања и незнатнија од велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, |
ва, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нарочито место, јер су он |
Село је било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n |
овић је имао нарочите уљарске меропашке куће, које су биле нарочито опроштене од сваке друге ра |
е изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, које су |
се налазиле још три мање тако саграђене куће, у којима је спремано ноћиште и боравак гостима вл |
же је било онима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо |
д мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лу |
је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа поми |
о два младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властеличића Плетико |
ила као град, а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђ |
оник се вршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би |
, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поузданог породичног ж |
тарије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и о |
> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигл |
ања било је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на |
арају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах ј |
е града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали д |
ља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турс |
а, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики |
јка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућ |
, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз д |
у целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сланике, столичице, жбаниће и остале ств |
арочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад |
на кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присус |
насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила сухар |
летом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући сеоског предстојника, којега је Којадин знао.{S} Њ |
врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни |
правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, н |
ки крај.</p> <p>У самој Гвозденовићевој кући све се променило после изласка Којадинова.{S} Одма |
оказивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Ста |
ећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, као што је била Гвозденовићева, меда је много тре |
ам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош вл |
, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не см |
од Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да |
/p> <pb n="216" /> <p>Пошто је у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме те помисл |
великих породичних весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, женидба синова, рођење де |
ва) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестима његове жене, |
вере, да живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута размишљао Којадин, увек је |
гостољубља и распоредом послова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се |
о у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић |
ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. |
држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рат |
о сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева |
, отац Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежао, да |
ину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о путовању и жив |
се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут д |
</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168 |
Драгоша донесоше свега израњена у село кући Плетикосићевој.{S} Од угарске војске већ нигде ни |
даку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош |
ака се свечаност једно јутро спремала у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топли |
ао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове женидбе, њег |
ато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, |
от и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и поглед |
а да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Само ћути |
ва пратња размести се по ближим околним кућицама. <pb n="87" /> За вечеру су они носили што им |
ратима, објави јаким лајањем да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, која се у |
{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} Под зи |
само једна.{S} Онда изда заповест свима кућним старешинама да на она једна отворена врата изиђе |
али у свима пословима који су се тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић није ни за ш |
ивезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила сухарцима, које би сама по шуми к |
ата касније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало |
астичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија поми |
је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећања била ос |
>Није лака ствар управљати тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвоздено |
је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се |
неза Лазара имали династичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна |
а женама оданде из села, <pb n="107" /> кућу уредила и припремила, момак с ловачким рогом попе |
да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} Пошто су беспосле |
у, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</ |
брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у |
, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између своји |
а, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога |
нија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам |
исли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што го |
ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p> <p>Стамениј |
дворцу Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силно |
сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио |
другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и |
емирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па после гле |
истрата.{S} Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, неср |
у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске в |
лењствовали, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он н |
/> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мир |
ра, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Јанко Плетикосић, који је стално живео |
и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учи |
а градац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у |
о не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима насељавани |
и видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, дес |
{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, видећем |
</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом женидбом, одговори |
</p> <p>Отац Калистрат викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Др |
вино, коњушница за најодабраније коње, кухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био је св |
ше царичине коморе и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са својим справама ишли су напред.{S} П |
} На чисти понедеоник се вршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало |
листрат свршаваше молитву, зачу се јако куцање халком на вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, |
криљаваше.{S} Миљино срце стаде силније куцати, блага топлота нежне оданости разли се по румени |
прот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p> |
премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И осе |
еђу Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као ш |
шем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља између Мораве и Дрин |
ви излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег х |
једно са Смедеревом.{S} Оставља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и |
мље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београд |
ead> <quote> <foreign xml:lang="cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть |
ml:lang="cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србл |
а издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе сел |
заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њ |
отурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по ли |
руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, д |
стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже |
бало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође сне |
Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Од |
м.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио |
свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима свију |
н калуђер Грк из светогорског манастира Лавре прошао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз м |
Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога |
да међу вековима нема; они се преливају лаганим, поступним променама један у други као и све ос |
ије и да их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Само ћутите, чините се невешти.</p> < |
, читао је увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прос |
азиш?</p> <p>— Није добро! одговори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? питаху опет.</p> <p |
p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} Али је го |
та би најволео Којадине? почеће Драгош, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешт |
може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лагано порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти |
о планинама.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо служи |
, устала сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрил |
га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, ре |
.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац, |
капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких заповести.{S} Да |
пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прекора.</p> <pb n="127" /> <p>— Којо, Којо!{S} |
и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан |
ка са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бо |
план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику |
лу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па |
пад на дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је по |
и одрже потпуну победу.{S} Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и |
дају ланце којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У |
трани Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с |
Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње примор |
а Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код |
у руке не падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опремом <pb n="274" /> хришћани заробише.{ |
је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколико места покидају ланце којим |
осле његове смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био |
а на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска војска се |
ици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која с |
е снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, деспотици Јелени, није тако |
ик.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као команданат војске него као деспот. |
унесрећило што смо после погибије кнеза Лазара имали династичку борбу међу кућом кнеза Лазара и |
имали династичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фами |
којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци српској био задатак да брани |
у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуш |
дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно |
поту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" |
је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} |
године.{S} Деспотство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици није било јединств |
ома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{ |
е и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакивали.{S} Соколови су кликтали, и свак |
о које је било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа |
Понека мачка мауче и понеко старо псето лаје по напуштеним просторима видећи живе људе.{S} Где |
и час.</p> <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на ју |
зуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којадинова лица, Он у незнаној сл |
аве или овце.</p> <pb n="54" /> <p>Није лака ствар управљати тако великом кућом као што је била |
} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу |
> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одгов |
га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини |
књижници начита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландар |
на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, Ко |
да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано јеленче, поче скакутати око ружичнога |
вештеника и народа.</p> <p>— Не могу ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљив |
Само <pb n="136" /> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p |
исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дан |
руго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели наваљивати у |
ахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био т |
S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду |
мињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њих ма |
промуца она, пријатно се повративши од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја |
више калуђерско него световно, од тамно лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи кр |
је дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак ст |
ко одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припали свој воштани сви |
би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{ |
да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито превисоко |
е најбољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пош |
це успеше да на неколико места покидају ланце којима су биле везане турске лађе, да им прекину |
га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих др |
ку флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад мал |
котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци разне вел |
му медљаницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом тихоћом, радујућ |
ити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови новобрдским старешинама |
уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.< |
луђере и свештенике, да уводе папство и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику Б |
едан по један отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре |
ла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом људским. </p> </div> <di |
забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким др |
.{S} Око његове сединама украшене главе лебдело је узвишено опште поштовање.{S} Нема никога виђ |
рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да с |
ке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву |
у где се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Богородице чекао је деспота и ца |
е којекако на очи.{S} На <pb n="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста |
ињанин, који је имао прилично војске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на |
ан Капистрански се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито њего |
стирски момак, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен. |
вар остављали себи више главе, а они би легали између товара и коња по заосталом месту галерије |
а ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама к |
дно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити |
е, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију долете упраш |
ако ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибиња |
етрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се от |
могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима.{ |
Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину.{S} |
је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који |
хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан по уговору тр |
ојо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она |
з његова подручја који су пијанчили или лењствовали, или у нереду држали своју кућу, ако су сам |
али величанствених природних дивота.{S} Леп изглед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене |
имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњи |
ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времен |
плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећи |
еговој седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је з |
" /> <p>Престолонаследник Мехмед је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушен |
Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, од које су н |
у.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови оставили тешке тр |
га је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини То |
ља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружич |
де косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је би |
разли се по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и |
ко Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе уг |
уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb n="156" /> ногаре и све ос |
ем.{S} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче своје свечано властеоско одело.{S |
и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а лова није могло бити без на лов научени |
мао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, |
некуд из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није |
седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто златну косу, њезино ле |
на одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигну на прво ноћишт |
и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђ |
у уђе у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротским ћилимима.{S} Одморници у соби, мекани и |
чува као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. |
амо се чува као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Ко |
е у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз |
о и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће |
другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта |
Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од ба |
ико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше властеличић Плетикосић, али чиме нас тур |
равку једног дела града.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је |
е мајко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга з |
е доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Међу израђе |
оласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Ц |
по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, ре |
хитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, |
/> ногаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач би узе |
у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудн |
авало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, |
њезину смеђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од |
и овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} З |
му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислит |
о к цркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало |
с обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, — купите нас Бога ради |
с узглавницима, које су се могле за час лепо наместити простиркама и украсима, који су у ормани |
о његове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан. |
> <p>На једном крају панађура, у једној лепој ливади беше остављено место за витешке игре.{S} Т |
амењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, фамилијарни |
коју има манастир код Липљана, на врло лепом месту, близу Неродимке, одузео нам заједно с овог |
, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуно |
у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је пров |
видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђење и стара |
средњег, складног стаса, у расцветаној лепоти жене која је, у пуној уздржљивости, претурила св |
рка Плетикосићева, ванредна црномањаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{S} Како су < |
у прође му кроз памет да такве девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S} Чудна му помисао |
ом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама златом извезена. |
Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очевидно задиркујући га, не |
авном тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александрове македонск |
колико је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, преда |
пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Кал |
е све то изврши два месеца касније, кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Српске |
Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милос |
.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршавати кад |
ујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све на х |
ар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>О |
, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим начином.{S} Може се у томе дати |
истицао се само пространством дворишта, лепшом зградом и већим кућама и многобројним зградама о |
; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границ |
убочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Ске |
књига Јована Лествичника <title> Рајска лествица </title>.{S} У њојзи се узимљу врлине као ступ |
на неколиким врстама <title><hi> Рајске лествице </hi></title>, која је за њ преписивана. <hi> |
{S} У њојзи се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин може достојати ра |
мо, на глас је била изашла књига Јована Лествичника <title> Рајска лествица </title>.{S} У њојз |
<p>Тај се посао продужавао преко целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњ |
ше ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила |
ве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служб |
<pb n="123" /> небо.{S} Птице почињаху летати по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање уч |
досно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу с |
за пренос на далеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, бил |
времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су |
{S} Њихови другови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да |
е и питаше оца Калистрата за овогодишњу летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којади |
же, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало робље, купци |
остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод, из |
трава испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и руж |
ml:id="SRP19130_C1"> <head>I.</head> <p>Летњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} |
гођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, сазове |
догађаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика народна трагедија, која се виде |
, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с извесном војном силом, коју беше при |
нску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било да н |
треба чекати, постити и патити!</p> <p>Лето 1453 прошло се још на миру.{S} Преко зиме 1453—54 |
а и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је остао сам |
ольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летописи. </p> <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у |
ио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, кака |
коби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спах |
ерни гину, топећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?</p> <pb n="205" |
начи.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, |
цу погледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p |
највећа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се ик |
аљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је бра |
к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај |
јој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и при |
у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око јед |
Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозден |
ићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазле |
више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било |
ги отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одгова |
ио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена |
} На вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упит |
пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се о |
Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; други су трч |
изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} |
ославних хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан по уг |
тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвикиваше једа |
ив Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> <p>— |
то је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећи та |
чно разрачуна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли с |
ве стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу |
спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је |
ше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан |
поде, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше пи |
.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, |
аје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још као једини разлог. </p> </div> <div type="chapt |
а, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство да напоменем неке мисли, као је |
вера једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може |
рестаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког друго |
евласти и од папске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу м |
га једном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не |
ави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити до |
а уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, мо |
во, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти |
ту да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман |
оју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} |
е и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И |
.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> < |
ам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство?</p> <p>— То је з |
ручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци |
ците нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да |
ако, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољ |
Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли в |
е извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рат |
м жетвом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима с |
дио хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је |
рке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, к |
крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју |
ти, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме п |
је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на полас |
акату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за |
инским нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његов |
p>— Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без п |
озва манастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа познаше ма |
милуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!</p> <p>Царица Мара |
аш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p |
о оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и <pb n="134" /> пријате |
како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јас |
у Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита трговац.</p> <p>— Живи су нам о |
лазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, реч |
алистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је |
оји беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте |
кивати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се с |
с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, |
а ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, |
аређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како |
е вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обу |
вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} |
сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— К |
равио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је ран |
енија, по којима се могло погађати хоће ли се просидба или женидба његова свршити срећно или не |
а пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарс |
вље од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у св |
слити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ниш |
ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке пр |
о, отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли превисоко ти царство одмах путовати?</p> <p>— Чим бу |
иње.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си с |
м бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} |
иља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јес |
се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да м |
е као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој |
удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се |
вори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о |
радим по заповести игумановој.{S} Јеси ли ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> |
кала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Он |
еру, у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти зна |
ад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму. |
о ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам |
м-беј, очевидно радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, ј |
мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори К |
оће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам ви |
Јест, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то тебе тиче?</p> <pb n="182 |
у, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега времена тако горка?< |
авете, твоје материнске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синк |
ни.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна |
мањи грех деведесет кривих пустити него ли једнога правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И уп |
д заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером. |
судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати ми |
о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин |
морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова њива приспела з |
ависи од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи.</p> <pb n="264" /> |
о смеш казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> <p>— Зл |
{S} О царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни пророк.</ |
ртом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> <p>— Правим пријате |
ојег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо |
же све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> |
ту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; так |
Миљино сместа промени.</p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја с |
је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово с |
ла?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били з |
уку управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубро |
.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p |
> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну срп |
о се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно проведених часова?{S} Време јури и од |
што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је |
јо!{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих |
p> <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, |
лин некаквим туђинским нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куд |
в си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи |
пило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неодобравања?</p> <p>— Оно шт |
ио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— |
али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место с |
ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Калистрате!</p> <p>— Благосиљам, с |
е до пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те |
агоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре г |
ића, жупскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља. |
а крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац им |
ш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио д |
та ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син |
gn xml:lang="cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни |
везане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слаб |
.{S} На згодним местима, покрај цветних ливада и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћ |
Леп изглед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистрога потока; |
а једном крају панађура, у једној лепој ливади беше остављено место за витешке игре.{S} Ту се у |
ника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим с |
дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра ј |
и се да му хришћани не пресеку повратну линију, скупи колико је могао војске, па јурне за њима, |
је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташ |
цветних ливада и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао |
p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом месту, близу Неродимке, одузео н |
е собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb n="156" /> ногаре и све остало. |
кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Неку |
се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је лов |
есто било је већ заузето <pb n="173" /> лиснатим продавницама и наслонима, које су само чекале |
пућена у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошто се парада сврши |
о, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теб |
а што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипрага што се споља кроз прозор од ст |
p>1865-1913</p> <p>Читаоцима се на овим листовима пружа приповетка коју није писао приповедач о |
ти.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још |
.{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 литара кованога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да вид |
м.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева лица.{S} Неко срећно расположење цароваше у његову срцу |
/p> <p>Лак осмех пређе преко Којадинова лица, Он у незнаној сладости, која га нехотице обузе од |
опасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} |
ик Мехмед је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушено страстима и ниским по |
очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман |
а је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу детињске радости; срце јо |
рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као |
у и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отис |
ским али благим поносом који му млађано лице прекриљаваше.{S} Миљино срце стаде силније куцати, |
г, ружама обасутог, жбуна видело Миљино лице, обасуто сунчевим зракама, видело се само са стран |
први мах, <pb n="31" /> благо и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло |
шке, једнако се клањајући и гледајући у лице султану, кнез и његови другови поседаше на одређен |
ше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом тихо |
з своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни дома |
ђоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољства.</p> <p>— Реците |
погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p |
велики челник у свечаном руху, које је личило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиротск |
S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, д |
деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} |
смо народне интересе потурили за љубав личних рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода д |
тити.{S} Ствар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али |
господству на данашњи дан крснога имена лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, |
ије то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хриш |
И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим м |
оследњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са западом те да види има ли смисла што |
нуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити |
пот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, |
говој души.{S} Он је размишљао о својој личној судбини, нарочито од онога горкога дана кад су г |
е рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној заповести једнога турског команданта, ма да су о |
иљевић, из царичине околине, одређен за личну службу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома к |
а за њима одред делија, који су њима на личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита |
, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поузданог поро |
је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима су |
м склоништима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једног и д |
а нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, само без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишч |
бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најв |
осле властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима било је одликовање ко |
ц Калистрат викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуд |
<p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S |
соколова, у Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је де |
Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, он |
Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, |
промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то |
го времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а лова није |
ји су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где н |
е гледаху задовољно испред куће како се лов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче пу |
е, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова |
разговорима тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису |
је читава свечаност кад се спремао већи лов са многим званицама.</p> <p>Така се свечаност једно |
{S} За њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} |
уне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима би |
тију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколови |
n="105" /> умрети, после ручка пошао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци који |
држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређивала, што је |
авао трпези властеоској лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколов |
журно довршивали закуску.{S} Старешина лова, Јанко Плетикосић, наређиваше хајкачима да полазе |
.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после лова, који је Којадину, брату њеном, донео несаницу, Ми |
ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојство које је |
добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да св |
би.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> <p>— |
Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</ |
туљак.{S} То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха |
ку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене лов |
S} Она је једнако промицала кроз гомилу ловаца, надгледајући да се међу ловцима јутарње послуже |
, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице продаване су за скупе новце.{S} Село соко |
јама у манастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манастирској порти отвор |
бало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо ме |
еновић ово говорио, захорише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали закуску.{S |
ровали, као што се, обично, мало верује ловачким причама.</p> <p>Од новости говорило се тога да |
" /> кућу уредила и припремила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку |
тове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија разместила понуде, |
, те су их лагано привикавали на вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили |
аре, који су соколе носили на рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао господару вла |
ти.{S} Само су господа и властела могла ловити са соколовима.</p> <pb n="106" /> <p>Била је чит |
много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је п |
ке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} П |
збиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом људским. < |
града.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов |
им не учини.</p> <p>То јутро радовао се лову поглавито зато што је унапред осећао да ће том при |
<hi> псари </hi>, који ће одгајивати и лову учити псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био за |
вице привикавају послушности и уређеном лову.{S} Хватали су младе птиће, метали су им капе на г |
Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намножи |
зити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас |
задовољства тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром го |
пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турск |
итај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби |
лена властела много времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе пром |
а.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Македон |
Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини Странџ |
.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којадинова лица, Он |
ами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи властела са сво |
захорише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали закуску.{S} Старешина лова, Ј |
риште почело пунити сељацима хајкачима, ловцима и господом.{S} Били су међу позванима и два Тур |
гомилу ловаца, надгледајући да се међу ловцима јутарње послужење и закуска изврши како ваља.{S |
ицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице продаване с |
а полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство војводи В |
исаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистрат могао да се привикне дво |
топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет п |
црквом изван града где стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средин |
хих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђен |
и момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили |
ухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140" |
p> <p>Којадин ником није казивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о св |
а се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зе |
уда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да лом |
ад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство |
pb n="210" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особи |
вој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући мисли овамо онамо, |
е могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особита милост, којом је султан при с |
ом нали воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парч |
ростији намештај сеоских кућа: неколико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљ |
ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци разне величине; неколике земљане и дрвене чиније |
, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</p> <pb n="57" /> <p>Тај се посао п |
њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана |
двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу д |
На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Божји Суд, |
где су сејани купус, краставци, диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било |
ропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до са |
ка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи |
планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановима мислиш |
је, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, |
, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозде |
о.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добро, |
ашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих ниских столица, п |
тог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у зд |
е.{S} Ја то сад морам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни са |
о да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није могао присетити.{S} Ибрахим- |
се и сркаше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с нај |
ти, простоте и добросрдачности, а осуде лукавства и ненависти.</p> <p>Како је често размишљао о |
била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S |
ије ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима |
ак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак стајао је о |
<p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> <p>— Пол |
које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из П |
ости опет искрено запеваше <hi> Многаја љета </hi>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све |
оме.{S} Сви гости отпеваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и честиташе |
омана.{S} Питање његове женидбе, његова љубав према Стаменији добили су најнеповољнији обрт.{S} |
интересима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда која ј |
у и да смо народне интересе потурили за љубав личних рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје по |
ђи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју |
Дубровчани су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом и старали су се да |
калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калис |
ного могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{S} Само не може |
ојадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује само наклоностима срца свога.{S |
ц Калистрат их испраћаше с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и исти |
, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> < |
7" /> и о кнегињи Милици.{S} У очинској љубави према овим младим људима, отац Калистрат се није |
се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с великим |
Још дететом отац Калистрат се одликовао љубављу према књигама, према цркви и према свему црквен |
лост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити или упропасти |
о, Јанко, повика отац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми до |
Жив био синко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти |
а.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало |
ше но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово о |
ултанство прими Мехмед, Марин посинак и љубимац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко ти деспотство.{ |
рака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од |
Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало још гор |
у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у којих је младост претворила се у успомену б |
Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријатељства, ко |
Гвозденовић, колико је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је |
и поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" /> једни |
њу народа.{S} Одговори су били да свуда људе притиска неспокојство, неизвесност, и да то јако с |
{S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подручја који су пијанчили или лењствова |
сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, нарочито |
је по напуштеним просторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, |
ројао се међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 14 |
/p> <p>Властеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбија |
ше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с пуно очинске љуб |
ије смео пустити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати |
.{S} Он истера власника и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са свој |
ти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, |
Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он властеличићу, п |
на.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и при |
угој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манасти |
ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што треба.{S |
} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете <pb n="244" /> земље, и |
Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људе и туживати на правди, пакости ради, па му Бог за в |
а пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у је |
рачке образе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb n="68" / |
ћи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или манастирским старешинама, или изб |
је народне обичаје.{S} Нарочито је учио људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим |
} Султан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За |
е сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу и |
, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се тр |
ао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке да сусретне? викаше много њих у гр |
они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљен |
д су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружје незадовољни, само што га не бацах |
творена дворска врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено |
што необично.{S} Заповести су издаване; људи су трчали с једног краја стана на други; војници с |
им местима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска управа у манастиру није годила |
свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио м |
о село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су гот |
она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају само са силом, |
тини и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи су плакали растајући се с њиме.{S} Један једини чо |
тако да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче |
гедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову с |
трао се као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према свој |
, молитва је била једино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, |
тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жало |
Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другојачије природе, који су свикли у свакој п |
триста коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један ст |
а.{S} И нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је требало онима који су се били п |
шлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине доброте спрам св |
а је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош |
а, фамилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турс |
ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад спус |
андрове македонске војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Алекс |
његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београдске војске.{S} А деспот н |
руги ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би се та |
сад навалише на посао.{S} Комаде печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод |
се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, скиде камилавку и |
ећу — женскадију.{S} За најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских на |
архимандрит Калистрат, био је један од људи, на које је и удаљена околина гледала као на свога |
ле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се |
хао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и к |
могли што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздати и на |
има и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три |
краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} |
какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пећима и |
м.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се су |
еман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то послао из Дренопоља |
двором <pb n="239" /> видеше и познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} |
и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи са свега југа словенскога.{S} Може бити да је војн |
говачке улице око града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ |
е.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојаком |
ји.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, кој |
поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами |
} Непрестано се око њега скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистрат.</p |
ду није требало много одмора.{S} Његови људи се размилеше по границама око Србије и почеше буди |
S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањени |
нутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и приђоше ру |
" /> по светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубав |
ојадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштованога |
и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали |
вније била црква — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, начинише се господари земљи и на |
ле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије навике, другојачије одело, друго |
ћи из манастира у манастир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давали би трош |
>После тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су б |
ога није било, и нису му требали толики људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, |
Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних крајева, који су свом властелину плаћал |
рату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо |
о многобројна.{S} Готово сви образовани људи из народа били су калуђери или свештеници, пошто ј |
, Беле Цркве били су понајвише слободни људи, или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били вл |
рпску политику.{S} Као и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је после боја на Златиц |
т у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били из црквен |
клоностима.{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и сматрали ову неминовну казн |
дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су нам их као зако |
ама, да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопају под развалинама свога града.“</p |
модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> < |
даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом распоре |
у један калуђер за перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотиц |
радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начинима, |
ају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и |
чека.{S} Тако је осим других деспотових људи који су по дужности изашли пред посланика, с њим у |
рекао вере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не куне |
} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је |
својих ученика.{S} Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто |
ања војске Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали н |
се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој |
брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао и велики в |
ри око два јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов го |
змеђу јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он властеоским људи |
соносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разликовао властелина плем |
ацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали јагањци, овнови и п |
.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манастири, кад замукну цркве и свеш |
нити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да ма |
својој војничкој обавези.{S} Слободних људи и слободњачких села није на том крају било никако. |
је било готово никако потпуно слободних људи.{S} Властеоски ред — властела и властеличићи, мало |
ма, или изборном суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.< |
о се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекив |
> <p>Да приђемо једној гомилици простих људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто |
ога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који су увек против сваког плаћања господару и др |
и у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за |
ште и боравак гостима властелиновим или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу долази |
кад није време, одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањенику, јес |
{S} У очинској љубави према овим младим људима, отац Калистрат се није знао умерити.{S} С њима |
у Блацу.{S} Младићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ |
види му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, |
ар, стајао је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош |
ба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што треба.{S} Још бих молила да се |
кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, истина, није манастирско село, али |
p>— Шта ви хоћете? рекне он властеоским људима.</p> <p>— Ено нашег господара, одговоре они, он |
сти.</p> <p>Разговор међу већ угрејаним људима поче узимати неповољан обрт.{S} Гвозденовић ника |
уда оно велико поштовање према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман ма |
о без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Јед |
и су некад овде држали села поручују по људима својим познаницима овуда <pb n="80" /> да ће ско |
двору властелина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцим |
би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио.{S} Могло се догодити да од њега Дра |
и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече о |
као што лебде над сваким другим послом људским. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
а, ти чудни анђели храниоци свеколикога људског делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, |
се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да |
аше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, те с |
смехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти |
се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђу |
} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је би |
, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и према онима који би шта било п |
велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете над својим родним домом; окушах смерно трпљ |
<p>— Превисоко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборској сед |
његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, |
и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и према они |
пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад |
ва душевна расположења, и задовољство и љутину, он је показивао од свега само онолико колико је |
теличић, њихов господар, стајао је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце |
м доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистранским. |
"72" /> <p>— Хоћеш ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стад |
је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{ |
место.{S} Као помамљена и ожежена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му с |
</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, онај што су му имање и кућ |
ype="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 149.</p> <p>СТОЈАН НОВАКОВИЋ</p> <p>КАЛУЂЕР |
на, не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо сво |
емима за писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале и |
ј заповести једнога турског команданта, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штед |
Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опх |
ош један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је |
кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера |
приписивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма д |
ије заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност свога брата прем |
ају нико није могао одржати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ |
ј припадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се топио у т |
, али на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о жени |
иту православну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справедљиви мусломански |
воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена |
n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било |
а је живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да |
султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на г |
истини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што |
>Гвозденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек т |
лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрест |
за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуздати као |
е житнице је ваљало напунити житом, све магацине одређеним потребама.{S} Млинове градске и пећи |
у над моравском долином и над Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Тур |
цем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама, кишама и суснежицама наста изненада и опет хри |
а димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Село се још није било у |
ући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Св |
ем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу запрепастише се видећи |
аследник Мехмед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци удари |
осто затварају и како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, |
аробним миљем била премештена у некакав мађијски врт самога мириса и благоте, она погледа к ико |
је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од ка |
је с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> <pb n="124" /> <p>Певушећи неку тиху песмицу |
а капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпу |
лопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп у деспотовој породиц |
својили и византијски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима нису се раз |
теве.{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда ј |
је сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 14 |
седела руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је н |
расно.{S} Пролеће је, у другој половини маја.{S} Турци, нови насељеници пиротски, стајали су са |
0" /> њена деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе |
и треба да пристане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одгово |
т духа, царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, тако да се може казати како је, од |
дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p |
ој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једнакост још од дет |
верена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А какве гласове им |
дликовати млада српска девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Дра |
не руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, стари деспот распитиваше |
} Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, д |
јку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је в |
ц.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без рат |
ђено на гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и |
огу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога пан |
n="296" /> братом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и |
ла када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним с |
ро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Круна истинито.</ |
ене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко осећати се сам на о |
м унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, |
год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време пре |
су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају |
ра се у зло.</p> <p>— Нисам те разумео, мајко, одговори Којадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да |
често иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је као и о |
ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било цара хришћанскога, па је са |
ставиш од благости и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; |
боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац тво |
ложење, али не говораше много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља |
Јеси ли био задовољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме |
не може.</p> <pb n="16" /> <p>— Царице мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су |
превисокоме ти царству.</p> <p>— Царице мајко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи |
иље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој зна |
наш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше |
учаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је узето и |
највећим напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па је онда она пала у п |
вши мач, Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане |
по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратил |
ла као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта |
ехмед.{S} Он је царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у његово |
риво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спрем |
доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, |
и; иначе је остајала код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну би |
јадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од свога му |
напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар није више била међу њима личн |
имао највеће задовољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчан |
S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Царица изађе на праг својега дворца, да д |
још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви |
ј милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, усп |
ела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори су становали све по занатима, у гомили сваки п |
а су становала или околна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори су становали св |
врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомен |
чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам д |
у, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19130 |
.</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, уп |
дитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p |
ислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све ш |
вако јутро по реду обаве све што треба, макар какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више |
а о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о кра |
ност, у којој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном |
ке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} |
за ову романтичну наклоност свога сина, макар да није имао никаква стварног приговора ни за дев |
се журио по заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не заст |
а чинила, њом се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Види |
ви у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече султан мало |
Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно |
лободне <pb n="160" /> од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке |
е.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар |
неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш |
уређивати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он |
се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, не воли да у |
аше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољубив |
ај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград би |
могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Бо |
део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на су |
<p>— Зато што су под султанском руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александ |
ослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори |
могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којадин, ето примера, ко |
елешку о једноликој уредби Александрове македонске војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошл |
ило што су главни противници Александра Македонског били Персијанци.{S} Византинци су у својој |
чком језику, књигу о Александру Великом Македонском и о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк и |
иликом одмора, читао књигу о Александру Македонском.</p> <pb n="20" /> <p>— Султанијо!{S} Ја са |
читао <title><hi> Живот цара Александра Македонца. </hi></title></p> <pb n="14" /> <p>— Зашто т |
са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ва |
, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у особито одељење дворца.</p> <pb n="73" |
а ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам простих сељачких кућа, али као кућа једнога |
шта нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам простих сељачких кућа, а |
вом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар |
а.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пут |
непрестанце.</p> <p>— Охо, почеће опет мала брбљивица, што пред другим никада не уме ока од зе |
рах од силе турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није |
дужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши удари од |
о, завладало је опште огорчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је рат преста |
свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и |
огли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарско) од ондашњега топличк |
За остало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада подизао вику, нити их изискивао |
како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколико места покидају ланце |
тове.</p> <p>Дворкиње отворише врата те мале, полусакривене дворске црквице у султановим дворим |
мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голени |
се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, |
Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај говор.< |
ослањајући се уза градски зид, била је малена <pb n="53" /> властеоска црквица Светог Томе, кр |
лисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с једном већом или мањом сухотом, у |
век не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспот |
ака којега он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој дворани на г |
сеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјеки |
војили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> <p> |
сти, издржљивости, верности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} |
мо био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушавајући |
се може казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице М |
не једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Турци су се томе с почетка смеј |
се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће све |
<p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и ти примити ислам, |
од Гвозденовићева двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окрену |
ван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек приповедаше, ак |
астеоски ред — властела и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — би |
сви нису веровали, као што се, обично, мало верује ловачким причама.</p> <p>Од новости говорил |
>— И ово су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под на |
нарочито место, јер су они своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могли носити само ле |
деновић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син |
тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало путове и планине и одлагаше сваки политичк |
г на средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пре |
ла пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{ |
тада није било много црквених имања.{S} Мало који од великих царских манастира, као што су Студ |
сце и јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на |
е праотачке вере затреперише у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се |
Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се сви |
ластела и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио ск |
склонићемо га накрај крајева.{S} Треба мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени б |
у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су м |
што грчки, који је језик Којадин такође мало разумевао, јер је у оца његова један момак био Грк |
лад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео служити се вештином |
зденовићеви.</p> <p>Неколико дана после мало час наведеног разговора Миље Гвозденовићеве с њени |
ако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитиван и комбинато |
ога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би иза |
да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду |
има.{S} Народа по селима било је још не мало, забављена о својим сеоским пословима.</p> <p>„Тур |
ошао код Калистрата, пошто би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, |
Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изне |
и уздањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере |
алеких степа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су један по јед |
а.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати мало оштрије стари Плетикосић.{S} Од часна пада остаје |
слара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стеф |
ништа силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја |
ако окренула моја политика, рече султан мало свечаније.</p> <pb n="33" /> <p>Царица Мара устане |
и.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира |
њанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, |
а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало путове и планине и одлагаше сваки политички и војн |
ем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере и без н |
тепа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су један по један изуми |
/> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве уви |
се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да баци |
ео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му је од |
ошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају забаву народну.{S} Они удари |
шњару.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту ка |
себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу |
ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо друговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже |
аћинство оца Калистрата, за које су још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска страна о |
Турака и султана.</p> <pb n="283" /> <p>Мало више од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи |
га водимо у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуше се сви пут манастира.</p> <p>Очекуј |
а сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <p |
ма тихоме једноликом животу сеоске куће малога властелина.{S} Природно чедо српскога села имало |
ед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, па |
осићка.</p> <p>Вечера је била служена у малој игумановој трпезарији само за оца Калистрата и за |
лази у дворац царичин и заузима место у малој капелици, спремљеној у једном одељењу дворца, поч |
том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азиј |
ла мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и и |
нио својим говорним, српским језиком, с малом примесом ондашњега књижевнога словенскога језика, |
за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Кр |
сти.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на п |
њичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевањ |
ице сусретао је из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема дворск |
чи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и |
} Болесницима се нарочито одазивала.{S} Манастир Свете Богородице, задужбина Стефана Немање, би |
светитељска житија читао је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књижницу.{S} К |
ђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити ка |
е сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен препис, те је о |
пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Богородице чекао је деспота и царицу Мар |
ма још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом месту, близу Нероди |
настир ваших калуђерица.</p> <p>— То је манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице код Б |
сваколика његова потреба.{S} И то му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица |
pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу Калистра |
наче, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године, оти |
е бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову |
ла да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђерица.</p> <p>— То је манастир Свет |
на, света Анастасија, установила женски манастир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин |
pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то |
не и што иза мене имам на коме оставити манастир и народ око њега.</p> <pb n="267" /> <p>Отац К |
адати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако го |
{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако стари. </p> </div> <div type="cha |
сти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањину задужбин |
ам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје |
а да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржава |
к преписујући и путујући из манастира у манастир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен |
ка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, одговориће Којадин, о |
него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Ка |
и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи останак |
је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете Богородице.{S} На челу дочека имао је би |
војица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на ча |
<p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба н |
ма да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> < |
да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, |
ика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи оружје Миливојево, које је с |
едланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступ |
чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зове |
за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је гот |
ба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код цар |
ио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир Светог Николе у Б |
е налазио у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Богородице чекала је царицу игуманија Ан |
адин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је своје старе везе с |
том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада пун калуђерица.</ |
или су сви из Мораче, пастири морачкога манастира.{S} Над свима је био каравански капетан, Дубр |
у.{S} Један калуђер Грк из светогорског манастира Лавре прошао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркв |
пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира.</p> <p>Између свију дворкиња царици се у пос |
тиру, него су морали управо путовати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочит |
ad> <p>Неколико недеља пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао своји |
ne unit="subSection" /> <p>У гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хум |
а страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива |
, које су биле на једном заравањку више манастира, и нарочито своје стаје и спрему за млеко, си |
в влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Стефана, Бањског, свадио с неким властели |
одили цео век преписујући и путујући из манастира у манастир.{S} Богатији људи који су хтели да |
у сад турске старешине наспрам цркава и манастира, свештеника и народа.</p> <p>— Не могу ти лак |
је изабрано у самој непосредној близини манастира Свете Богородице.{S} Наређено је да се начини |
видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај манастира у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти стано |
је седео архимандрит Калистрат, игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лу |
е држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви, архимандрит Кали |
морали управо путовати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у |
е да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</ |
егову рану младост утицао црквени живот манастира Студенице.{S} Ту је био примљен међу манастир |
.</p> <p>Мало по том кренуше се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се свршити, |
јчувенијем онде међу њима, архимандриту манастира Светога Николе, Калистрату.</p> <p>— Браћо и |
предања најрадије приањао око старијих манастира.{S} И онда су састанци око њих имали са свим |
имања.{S} Мало који од великих царских манастира, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаниц |
бројно свештенство, калуђери из околних манастира и свештенство из околних цркава.</p> <p>Кад д |
га чинио два путовања у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно |
же спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да и |
е.</p> <p>— Шта мислиш, синко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им је јако имање; кад имање поп |
ек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манастири, кад замукну цркве и свештеници — Срби су про |
нда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је в |
зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде |
ренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Стефана Немање, прадеда нашега, св |
наши попови!{S} Каква је и колика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, они су, синко, не |
и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Србији.{S} Тако је после Хиландара борав |
умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевс |
путовао често и певао по свима српским манастирима и код велике господе српске.{S} Он је имао |
и гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг старешину и при мањим |
уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} У већима је |
књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у жи |
отврдлости као вољу Божју.</p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Белој Цркви спремаше се саб |
аузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српске власти, |
</p> <p>После смрти старога Калистрата, манастирска братија изберу за игумана сина Гвозденовиће |
ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у ма |
коло стајали.</p> <pb n="183" /> <p>Два манастирска момка, који су стајали близу Драгоша, брзо |
.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је проводио век, била је у крају м |
су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имања од грабљивости наше властите правосла |
ри велике вреће брашна.{S} Драгош позва манастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско бр |
ојним деспотовим гостима.{S} Све велике манастирске старешине, архимандрити и игумани знали су |
чери.{S} После вечерња он им показиваше манастирске краве, телад, пчеле, које су биле на једном |
рско брашно.{S} Стражари сместа познаше манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди |
исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb n="181" /> н |
ра Студенице.{S} Ту је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пост |
Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје, полу напит |
адознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> <pb n="128" /> <p>— Не |
Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном левом руком |
з млина, казавши му просто да млин није манастирски него његов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта је р |
} Наскоро <pb n="165" /> по том стигоше манастирски стражари.{S} Он им прегледа оружје.{S} За к |
еку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски момак који је онде био постављен да мотри ш |
ко место, на ком се нешто зарађивало, и манастирски је доходак био велики, нарочито ако је и ле |
авио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали него су на свом |
ја тек што не беше прокључала.{S} Један манастирски момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва |
довољством.{S} Само је Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и да још јед |
даде конопац, те га везаше и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друш |
За то је упућивао људе свештеницима или манастирским старешинама, или изборном суду добрих и по |
свадио с неким властелином око продаје манастирских јунаца.{S} Купио их некакав властеличић Гв |
рагош, само те молим дај ми још тројицу манастирских стражара.</p> <p>— Остави се, синко.{S} Мо |
мојим људима.{S} Плочник, истина, није манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран за св |
дговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ранио манастирског стражара.</p> < |
гост, или му је каква год посла давало манастирско властелинство, Којадин би се склонио у књиж |
анастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа познаше манастир |
одећи злочинца и носећи пре подне отето манастирско брашно неначето.</p> <p>Кад је отац Калистр |
ије било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властели |
из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у |
трос преотео манастирско брашно и ранио манастирског стражара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, да как |
којој је проводио век, била је у крају манастирског здања, окренутог планини и речици Бањској. |
д зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} |
S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у путника калуђера, прочита јед |
} Пуштај човека, каматниче.{S} Овде, на манастирском панађуру Светога Николе, нема места <hi> у |
он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу пла |
у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ће с |
ристав.{S} Деде, Милија, проговори даље манастирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} |
ве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Дра |
писивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне коко |
е ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуше се сви |
вари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у манастирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p> |
бину, једно да је ближе своме постригу, манастиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од |
су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћало за свако место, на ком се нешто за |
ак.{S} Царица је штедром руком додавала манастиру из свога двора, који је, у непосредној близин |
имичу од Прокупља, зазвонише звона и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манас |
Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епис |
Мехмеду, царица Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ст |
Којадин се све више прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђива |
ини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао |
ше кроз планину.{S} Они су се примицали манастиру.</p> <p>— Победиће онај у кога никад неће оту |
авио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници код Приштине, у Деч |
Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђела у Призрену и у манастиру Деч |
тиру оца Калистрата тако и калуђеричком манастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору Гвозденовића о |
итања нису могли задовољити ни у једном манастиру, него су морали управо путовати од манастира |
, својој помајци, распитивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да к |
и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата тако и калуђеричком манастиру |
p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројиц |
код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Р |
и да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у ко |
у да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина његов |
реба живописом израдити у књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата |
2" /> људи разбегли.{S} Женска управа у манастиру није годила домаћинским пословима.{S} Од како |
еђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратни |
пословима.{S} Од како је царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак.{S} Царица је шт |
о или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушала |
беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће |
> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му кит |
b n="96" /> <p>Од како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Калистрат је испустио из |
настиру Светог Арханђела у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавали ср |
да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче Калистрате, случај |
редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </div> <di |
Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манас |
да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет |
<p>Од тог времена живео је непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је заст |
це био је тада пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било стар |
мо чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су |
за његову службу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољу |
ца Мара, чим се населила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве, узме Стаменију, известивши се |
као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S |
, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У он |
дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја |
тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Даријевом писму и мудром одговору Александрово |
ао кућа једнога властеличића, далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће као што је |
ли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијом.{S} Царица Мара, |
Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим жртвама, и онда би св |
ким мислима, тежњама и потребама.{S} Не мање је наше читаоце занимао опис крајњих делова света, |
.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и |
а живела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} Момци су |
дице, у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене куће, у којима је спремано ноћиште |
} Баш зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није нимало марио за западњаке, к |
у и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не мож |
Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па |
то се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио как |
лопима, на добрим коњима, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, |
Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једнога прав |
ар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Ми |
ма, и уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} У већ |
малене, обично само с једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Ч |
сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат з |
<p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Јанко Плетикосић, који је с |
епчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби |
и читати неке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је с |
а.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и сл |
Смедереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, ис |
азивши велику пријемчивост духа, царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, тако да с |
се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} |
службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хо |
, и кад се, много година по том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти |
и Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвоз |
ости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице код Бел |
Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога оца, који је пољуби |
и-турској, угарској политици.{S} Царица Мара, деспотица Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома |
казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнак |
спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прилици узнемиривала и плашила с |
енидбу Којадинову Стаменијом.{S} Царица Мара, чим се населила у Богородичину Манастиру код Беле |
о, које му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељ |
њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла |
се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за п |
били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S |
ара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема дворским госпођама у црквицу |
сусретао деспотску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у |
овић.</p> <p>У тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Ст |
ше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици |
глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по народу мислили да у том повратк |
дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она |
оследње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед |
никако не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац Калистрат.{S} Вечита страдалница!{S} Шт |
и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина д |
ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку. |
оји су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака |
ћанском.</p> <p>После молитве је царица Мара отпустила Гвозденовића.</p> <milestone unit="subSe |
а.</p> <p>Са свим другојачије је царица Мара примила игумана Калистрата.</p> <p>— Честитам ти, |
ћинским пословима.{S} Од како је царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак.{S} Цариц |
Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, све до своје смрти 1487 годи |
кој милости својој наредио да се царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву |
— Да, да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављајући своје уобичајене молитве.{S} |
осиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновника, уп |
адику <pb n="63" />, деспотица и царица Мара сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне |
д вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народ |
ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за |
/> ми то исто јављају, одговори царица Мара.{S} Моји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на м |
ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половин |
S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драг |
>— Честитам ти, рекла је игуману царица Мара, честитам на свему.{S} Уједно моје највеће сажаљењ |
свечаније.</p> <pb n="33" /> <p>Царица Мара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони султан |
страдања нашег испунила?!</p> <p>Царица Мара клече на колена пред иконом и продужи крстити се и |
гослов високим путницима.</p> <p>Царица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук звона |
рошло од овога разговора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедер |
еда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, а |
спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, била већ |
бави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди деспот.{S} Мор |
ултан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто прест |
некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</ |
ањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а |
.{S} А што се тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Ј |
му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новац |
аст доласка деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољ |
позванима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о ло |
олико дана после овога разговора царице Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим друговима, наврат |
им-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани су мисл |
и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју ма |
ети Стаменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом р |
ут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да |
Куршумлије), очекује се долазак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехме |
це, јавио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража |
еновић је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете Богородице.{S} На челу дочека има |
ио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у г |
е стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине |
ош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора. |
ума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођењ |
Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да ј |
{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за |
о толико у времену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од ме |
едном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачије учинити |
утао, него је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n=" |
зну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Др |
зрелога човека.</p> <p>Прилазећи царици Мари, престолонаследник се по турском обичају дубоко по |
, наврати се опет млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нови султан показиваше на |
е да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао је о њеном манастиру и |
е о коме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се годину или годину и по након онога раз |
околине, одређен за личну службу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовић |
Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S} Пр |
знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозд |
и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бави |
би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љубимац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко |
тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу |
овољан обрт.{S} Гвозденовић никако није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари ота |
еома озбиљан човек, отац Калистрат није марио за забавну књижевност, у којој је било пуно припо |
вратку има и његове заслуге, није много марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичну накл |
амишљена нежнија природа.{S} Није много марио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у |
и био мање више равнодушан, није нимало марио за западњаке, који су му њиховим биготизмом и вел |
вио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитиван и комбинатор, хладан и |
че у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш |
и одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? промуца она, погледав га погледом који је једин |
Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Ст |
ер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка трговца.</p> <p>— Јесам, честити судијо, одговори |
ни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С пажњ |
ћ раширили по некадашњој Костадиновој и Марковој земљи.</p> <p>— Па говори се свашта, Плетикоси |
тефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Кој |
среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје |
е и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспот, знам рачуне турске политике, а |
менија се не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} С |
у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и |
удесити <pb n="29" /> виђење са царицом Маром.{S} Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Па |
м пољу.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по |
>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели |
е отпутовала на двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржавајући сузе, озбиљно при |
е и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слобо |
ак смрћу папе Николе V, који премину 24 марта 1455.{S} На његово је место, истина, био одмах из |
а и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, |
а Гвозденовића код султана Мехмеда II у марту 1451 године.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао |
високо ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од |
деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— |
е походио каткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година ње |
ојим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n="65" /> |
споређивала, што је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Пле |
} Посланици су носили поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре д |
ћу.</p> <p>Разговор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у томе к |
</p> <p>— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема с |
ом, да од његове стране поздраве царицу Мару при њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На царигра |
естолонаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему с |
ка, упућених да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих |
p>Последња реченица текну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће |
16" /> удајем.{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од |
те Богородице чекао је деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њ |
Још је требало о свему известити царицу Мару и примити њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гв |
тако звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале случај или последицу хитрине или |
а везана била с млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла |
милице седео један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу |
ик.{S} Уз прозор се находио један сто с мастионицом и калемима за писање, увек претрпан књигама |
сунчана, стајаше лепа хиландарска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је било наслужено кандило.{S |
го чешћи случаји неголи убиства оца или матере, или брата или детета — природно је да се раније |
а мириса и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прси.{S} Не |
ао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну старога породичног угледа — имање.{S |
здо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> <pb n="124" /> <p>Певушећи неку тиху |
ам, нећу заборавити твоје савете, твоје материнске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син сле |
оме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није м |
као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија радо |
p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче |
ати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади златник и од убрус |
им добром, ти красни младићу, овамо код маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Д |
ворима обележити граница, преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човеку н |
о.{S} Куће позатваране.{S} Понека мачка мауче и понеко старо псето лаје по напуштеним просторим |
и и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n="31" /> благо и умиљато лице.{S} Милостима ј |
кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још ј |
а нимало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколи |
православља.{S} За патријарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера пра |
„Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну рук |
ли вређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише се на |
луј!{S} Господи помилуј!“</p> <p>У који мах отац Калистрат свршаваше молитву, зачу се јако куца |
-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, размишљајући |
чео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</p> <p |
p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљајући да |
ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спрем |
м се случајем потпуно користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запад |
су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, која м |
вори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, обнезнан |
везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брзу руку |
су узвицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним сановима с |
договору са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам в |
на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и |
су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о |
S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало путове |
наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} |
г плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да с |
једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ак |
ве би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте с |
није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, |
и нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале глед |
оњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа притврди и прегл |
же мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова гос |
већа из султанских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник Мехмед. |
авнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врата и по |
му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба напити |
ти ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше за |
ести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном |
манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потпуне телесне зрелости у Којадина |
у, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игу |
спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И |
е могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату |
ше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе сва |
бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} Није |
дино мени вреди.</p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша б |
ђе к руци султановој, али султан Мехмед махну руком заустављајући га.</p> <p>— Понесите моје по |
онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске на Ново |
н беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам неш |
ачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. |
се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} |
лост, и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да тр |
>— Везујте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за |
а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и девојке кој |
углим скупоценим огртачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интересовао.{S} Њ |
будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да |
тказати?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, |
атом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска |
те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће врем |
, одакле му се отварала граница угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Б |
ега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно жив |
кириџије, били су сви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, п |
поведаше, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неких година, и про |
ље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити или упропастити, рече Гвозденовић, д |
оским плаштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, |
оје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза њега, а манас |
сом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од |
ко морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати ма |
кривано.{S} Куће позатваране.{S} Понека мачка мауче и понеко старо псето лаје по напуштеним про |
ти када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није у томе.{S} Несрећ |
мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи са |
за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спас н |
деновић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше ус |
ете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народа! |
и одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима, <pb n="100" /> узимају да уговараш с папом.{S |
и им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милост |
о и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кос |
на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и |
чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не |
јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја казна по |
аде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S |
зумети зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форм |
кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n="272" /> било је расклиматало и скоро до |
оже и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане кугле.{S} Многобројни |
царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћ |
о њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у часовима његова само |
асовима његова самовања.{S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада |
Мехмеде — говораше царица, тужно главом машући.</p> <pb n="17" /> <p>— Ја имам разлога што гово |
он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који |
И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n=" |
Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— |
да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите |
мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уве |
иља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј гле |
нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као свагда. |
ичића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рук |
} То је воља једне велике госпође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кућ |
рвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се и |
алистрата.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, |
, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи |
те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам |
у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић |
ца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац м |
иси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb |
ворила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, |
а се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити |
војвода, самозвани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде вољ |
фалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, о |
ећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се осл |
" /> поплавили?{S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, |
p> <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко бил |
околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{S} Главно је да |
овори госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p |
ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S} Први пут сам сад |
тао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? пр |
деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушника.{S} И тад |
.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} |
и?</p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољс |
милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја |
благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем разми |
исли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p |
, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Пит |
чуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не зна |
еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам |
<p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је би |
и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разгова |
— Светога Стефана, господару!{S} Игуман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам са |
} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</ |
им, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих |
} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које сам сад први пут вид |
Па шта је теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа ни |
јаких, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} За |
што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да старе г |
ти ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног на |
е овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мо |
, не могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те мо |
погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљ |
говори Којадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да |
купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, |
и останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна |
Ничим, драга султанко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је |
асе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда |
ј кући, као што је била Гвозденовићева, меда је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су вош |
оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, као што је била Г |
боте задатак да се старају о производњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и з |
негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи ше |
људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и |
и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, |
а је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неких година, и прошао срећно, и како се и са |
том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту с |
коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом једнако давао знак целом каравану.{S} Тај коњ |
овођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом једнако дава |
у се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи.</p> |
; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? упита Гвозд |
у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на |
ше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкаве Гвозденовић |
сци и месо се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref target="#SRP19130_N5" /> Ва |
понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води м |
о било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их како на красним |
да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</p> |
или су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на |
подељена на неколико великих властела, међу којима је у Топлици био стегоноша, <pb n="39" /> в |
ким провидним платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била пространа дв |
стом била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу с |
по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца свога |
ти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механи |
и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарс |
вестивши се о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме доста промени |
на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна во |
лаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмара |
авао господару властелину, у којега су, међу послугом његовом, били нарочити соколари, који су |
баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне госте уносили печење и гибаницу, вратар обј |
време олакшавало велики збор света.{S} Међу израђевинама могла се видети сва домаћа радиност.{ |
иле к двору властелина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Т |
аку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и х |
ући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онес |
} Ту се, на послетку, надстрељивало.{S} Међу другим стварима било је и стрељање кроз прстен јаб |
а примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.</p> < |
ри игра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским |
але као што изгледају данас.{S} Прекида међу вековима нема; они се преливају лаганим, поступним |
ајку известити.{S} Ствар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко |
чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често чит |
ише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и <pb n="134" /> пријатељима, н |
чани су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом и старали су се да се из |
преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују |
је био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротив |
еку најпопуларнијем и најчувенијем онде међу њима, архимандриту манастира Светога Николе, Калис |
султански донесоше као чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога донесоше као округлу |
лост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио велик |
ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, н |
кроз гомилу ловаца, надгледајући да се међу ловцима јутарње послужење и закуска изврши како ва |
сти су поустајали од трпезе и почели се међу собом разговарати.{S} Неки су се спремали да полаз |
властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњој Србији.{ |
ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпр |
ко људи међу собом живе, ни како терете међу собом распоређују.{S} С тога себичност његову нико |
о је заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз реку јахаше јед |
да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти царство.{S} |
увају своје интересе.{S} У тешкој борби међу интересима и уверењима, многи су се, за љубав инте |
<p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић, с м |
ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом распоређују. |
ата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња порука старога Ка |
олео голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S |
мо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собом несложни, одговори отац Калистрат.{S} Ту је |
интереса, која се током времена начини међу мужем и женом као међу једноставном моралном целин |
у мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, |
те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, ста |
моралном целином, већ се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденови |
за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Ил |
арска опсада <pb n="273" /> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим |
су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надстрељивало. |
настира Студенице.{S} Ту је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и |
м времена начини међу мужем и женом као међу једноставном моралном целином, већ се почела јавља |
— Срби морају држати своје достојанство међу народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да |
Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, онај што с |
ници с Турским Царством, издељен је био међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, којима |
"118" /> <head>VIII.</head> <p>Разговор међу Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за |
свести и при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угрејаним људима поче узимати неповољан обрт.{ |
и оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Мени се |
="262" /> пропадну, моје је место данас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја су |
ије кнеза Лазара имали династичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И ј |
ултански турски <pb n="11" /> двор вежу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно примио и |
једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па |
{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и н |
вао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} Тога ради је сазван угарски сабор |
} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Мо |
страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу међу многима које су биле поређане око чесме, па седе и |
јкачима, ловцима и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из Бе |
от Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви з |
S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрв |
исија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима, да новоме султану изјави саучешће српскога |
уму, оче игумане.</p> <pb n="288" /> <p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хри |
властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели и најрадије слушали г |
ело за познање народне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу г |
нео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобним разговорима сви су признавали да се у Србији |
.{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобним задевицама и у међусобном неповерењу; у Шпан |
су биле још у међусобним задевицама и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац без вр |
меда другим пословима.{S} Деспот Ђурађ, међутим, подлегне старости и боловању од рањене руке, т |
ској.</p> <pb n="231" /> <p>Топлицу су, међутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Гвозденовић ј |
.{S} Ибрахим-беја замоли да причека.{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда по границама з |
с југозападних планина, носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који |
ли је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Драг |
иротским ћилимима.{S} Одморници у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузимали су |
еде у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па продужи у башти започето пребирање |
ла већа потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубровника, Призрена, <pb n="1 |
} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на послушност не по |
ио популарност двостручењем и привидном мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, |
возденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра |
био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, замишљене, показујући дубок умни рад у гл |
{S} Гости су слушали с нарочито великом меланхоличном пажњом.</p> <p>Сви Гвозденовићеви гости н |
S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, бо |
о да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим с |
и је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једнако |
анка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице!{ |
м сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на |
гу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се сви |
ино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манастир и народ око њега.</ |
ме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџа |
мане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину овога света, да послужи |
можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се |
олотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одговараше трго |
а, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} |
о ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.</p> <pb |
ише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти |
ји да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па |
докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби ј |
ином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај |
силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим. |
, синко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћ |
одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село |
.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријатељств |
архимандрит.{S} Свака добра реч, којом мене поздрављате, украс је цркви којој служим.{S} Никад |
истрату слободно смеш казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казује |
д дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади златник и од |
ања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни друговања.{ |
и Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти з |
те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво |
и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само т |
бима једини који то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова |
ала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо |
ијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство известим, да чу |
ш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедер |
</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да |
они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако ј |
си ли ти, Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја |
се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а н |
ајискренија.{S} Али није то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих |
ти царство и сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примље |
а мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако ожени |
овори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих на |
ровима живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— |
.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, ко |
акрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без нево |
и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске старешине и с |
лико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, |
оздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспотове.</p> <p>Последња |
ена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{ |
ужбу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оц |
томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у |
ђу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош |
мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толи |
рђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задр |
треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.</p |
у моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и камилавк |
и Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао мени несрећници, закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад |
/> <p>— Хвала, оче Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта |
је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили |
/p> <pb n="268" /> <p>— Добро је и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом путу; његов |
у овим земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с оч |
Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да |
агоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:</p> |
{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти в |
ватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господару |
вори отац Калистрат.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне предање наших словенских апостола, |
и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</p> <p>— Има право високо ти деспотство, |
ских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су један по један изумирали они ко |
су се и манастирски момци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до своје смрти, н |
а врху се друштвеног и државног уређења мењало све од почетка до краја.</p> <p>Простом народу ј |
и.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пи |
ма султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зав |
пити старога оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које се све |
, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш л |
здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, покруп |
ћете да гоните, морамо одговарати истом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност моме барјаку, одговори |
а, Гвозденовић је имао нарочите уљарске меропашке куће, које су биле нарочито опроштене од свак |
са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућама својих села које ће кад двору носити |
а, за своју службу нарочито одбирала из меропашких и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су ум |
Гвозденовићеву.{S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве властелин |
разликовао властелина племића и сељака меропха.{S} Њему су, заиста, <pb n="92" /> по светоме п |
има онога краја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, колико их је било, били |
ким властелином и са сиромашним сељаком меропхом или отроком.{S} Његова блага, божанском милошћ |
јатан задах згорелих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су подстицали в |
жита за случај опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, којима су требали хладовина и деб |
највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по изузетку.{S} Једноничио је скоро без преки |
обично збиљским начином.</p> <p>— Читав месец дана? — одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А ка |
Драгош може у Смедереву задржати читав месец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стал |
ата.{S} Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљс |
деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} М |
ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ј |
види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где је он једнако вој |
друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време допусти царици да може |
{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је там |
хим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 1456 св |
ла руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није п |
западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и хер |
, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док |
> <pb n="283" /> <p>Мало више од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспо |
на истину, сва тројица у току неколико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањал |
разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војниц |
крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу ил |
беле коже, плавих ситних очију, широких меснатих образа, носа великог, закучастог, браде округл |
сну руку, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{S} На руци с |
ње свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и за |
у се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво |
рагош ту заста.{S} Миља устаде са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она лако р |
шербет, налик на путир.{S} Покрај тога места, на коме се служило пиће онима који су хтели, бех |
Мореје, и наместише се такође на своја места, испод галерије, на којој су турска господа посед |
лтану.{S} Када су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј румелијски <ref target= |
астирском панађуру Светога Николе, нема места <hi> удави </hi>.<ref target="#SRP19130_N4" /></p |
е.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> <p>Стари Калистрат |
уди би се згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} |
кудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске |
нства, против цара православног, против места у ком је васељенски патријарх, против Цариграда!{ |
о је дочек био спреман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> |
их није било.{S} Између једног и другог места остављено је било место народном весељу и играма. |
пита опет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисоко ти царство, боље него и откуд с друге |
ило за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он причаше |
да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бедема насртали у град.{S} Кад зо |
ке у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране |
његови другови поседаше на одређена им места.</p> <p>Одмах по том момци султански донесоше као |
ила да обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју проводили, увек ми |
Хитре мале лађице успеше да на неколико места покидају ланце којима су биле везане турске лађе, |
ити може.{S} Нејаком и слабом није било места покрај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб нигде |
види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секи |
уживали потпуну слободу.</p> <p>У свима местима на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве |
је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим када то наступи, састараће се начинима ко |
у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, краставци, диње и лубенице |
оно време, редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} |
/> Скопља били су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговци оружја, дрводеље, качари, к |
о заклонитим, к југу окренутим сунчаним местима, испод винограда, који су даље по брегу били за |
мање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местима, покрај цветних ливада и зелених пашњака, поред |
затворен.{S} На кулама су на одређеним местима страже.{S} По виноградима и по брдима су понеке |
њама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се носила у бога |
д градића било је <hi> потециште </hi>, место за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушк |
Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде |
авани су рибари, којима је задатак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењ |
ено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, било узвишено, и на средини је стајао |
по равници и по благим застранцима.{S} Место се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смо |
нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој непосредној близини манастира |
е ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и |
} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="84" /> и да се морам стидети своје в |
рошћу, улази у дворац царичин и заузима место у малој капелици, спремљеној у једном одељењу дво |
а место и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје мест |
Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити.{S |
издаваше друге заповести, упућиваше на место и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S} О |
краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, него да се с |
полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине поруче |
народ <pb n="262" /> пропадну, моје је место данас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом |
мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријатељства, које одбегава од |
премину 24 марта 1455.{S} На његово је место, истина, био одмах изабран Борџија, владика од Ва |
мо, <pb n="12" /> царица стаде на своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Пан |
.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место |
га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше таоци из |
рат им је на примеру показивао шта које место значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гв |
се опростим с господарством ти.{S} Моје место није више овде; велике и свете дужности позивљу м |
има су становници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топли |
стива.{S} Манастиру се плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, и манастирски је дох |
да брани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p> <p>Кад су се објавиле ове тешке запов |
пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузето <pb n="173" /> лиснатим прода |
једног и другог места остављено је било место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавн |
д су носиоци донели носиљку на одређено место, царица изађе да прими поздраве господе оца свога |
на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их лова |
хитњи закопаваше у земљу, на обележено место.{S} Као помамљена и ожежена, или љуто рањена звер |
а, у једној лепој ливади беше остављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао по |
у постане другарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, немила?{S} Зашто д |
S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља г |
нима.{S} За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То је била на неколико степеница уз |
ење.{S} Чим се султан попео на престоно место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, |
{S} Од Крушевца је одмах начинио зборно место и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се |
, у којој се чека, посаде их на почасно место покрај самих дворских врата којима се иде султану |
псадом Смедерева, које се, као гранично место, и не могаше опсадити како треба, него поче само |
подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ради, |
тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом свету.{S} Видех пропаст народа свог по по |
куће.{S} И они су имали своје нарочито место, јер су они своју робу, мало незгодну за пренос н |
.{S} За стоку је било одређено нарочито место, а остало којешта продавало се по нарочитим склон |
{S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спрем |
ога реда.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе задатак да се старају о произв |
у још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао |
нци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта |
астира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је збо |
да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и д |
и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за ман |
игумана, старешине <pb n="178" /> овоме месту.{S} Пуштај човека, каматниче.{S} Овде, на манасти |
не, јер купци долазе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Срб |
ти није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од ватре испуцале |
којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека М |
шњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније била црква — него џамија.{S} Туђи људ |
град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се од града |
ци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до своје смрти, научили свима тим послов |
у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Ни |
егали између товара и коња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра каравански капетан да знак |
лоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с |
белим темељачама, које су се, по равном месту, могле и превући воловима или биволима, кад се по |
рски врт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред градића било је <hi> потециште </hi>, мест |
и износити пред госте.{S} На узвишеном месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, |
има манастир код Липљана, на врло лепом месту, близу Неродимке, одузео нам заједно с овогодишњо |
буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветал |
х, сетио друге једне сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му |
у онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, |
еђеном лову.{S} Хватали су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их ла |
тај мах се султану и господи око њега у металним сановима служио пилав од овчевине.</p> <p>У ис |
вале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез ку |
су биле као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на |
ашњост или прошлост.</p> <p>Година 1865 метнута је поред 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње |
тео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{ |
своју свечану <pb n="60" /> антерију и мећући на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S |
бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на послушност не подчине вољи очиној и |
у судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе |
Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Ос |
аша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, |
спот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, отац њег |
да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску власт, па потврди Халил-пашу у в |
тек били пробили, престолонаследник је Мехмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p> < |
нимало попуштала није.</p> <p>Султан је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља посадом.{S} |
живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, не заборави трпљи |
д?</p> <p>— Не, никад, никад — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим поштовањем поз |
>— Ја имам разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хришћани несложни, слаб |
ња, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љубимац.</p> <p>— Стараћу се, п |
а нареди да се позове престолонаследник Мехмед, који ће бити султан после њега.{S} За тим је из |
ше дворкиње да долази престолонаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она |
енопољу не зна, пошто престолонаследник Мехмед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији |
</p> <pb n="13" /> <p>Престолонаследник Мехмед је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ве |
азумевајући добро шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда довед |
ренули.</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који је одма |
м и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збегове, па разабравши |
о примицати пролеће 1455 године, султан Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са свим с |
ана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је |
тавивши код куће све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролаз |
ла није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на бр |
Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари |
што читао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јан |
воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју вла |
ир се по том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговоро |
рђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све њ |
границе.</p> <pb n="49" /> <p>— Султан Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас д |
> <p>Није много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на Србију преко Пирот |
.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је си |
ајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} |
тантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву православнога хришћан |
ке посланике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својој наредио да се царица Ма |
даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му бр |
, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и зна |
сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра почео диз |
ојевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором.{S} То је било |
ица находила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева |
моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да га позд |
узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог |
ах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила да прва позд |
овић пође к руци султановој, али султан Мехмед махну руком заустављајући га.</p> <p>— Понесите |
{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан |
азбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српске руке; су |
амог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима између града и стан |
ђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост |
иком свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено ј |
њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе |
и свакога.</p> <pb n="265" /> <p>Султан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, а |
ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се |
томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љутња по |
ло већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Бр |
када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит |
ешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> < |
?{S} Зар не знаш сокола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему одупрети?{S} Такога султана |
познао праву опасност од новога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и |
ам био при почетку владе новога султана Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану сазна мн |
ње Смедерева и одступање самога султана Мехмеда особито је оживљавајући деловало на свеколике р |
их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити против |
ник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да |
ијенција кнеза Гвозденовића код султана Мехмеда II у марту 1451 године.</p> <p>Сутрадан Халил-п |
повратак господара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Моли |
/> оних стопа, пошао да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, он |
ане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, који је из њих изашао.</p> <p>Може се мислити |
се мислити какав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било |
6 зауставио је процес и забавио султана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђурађ, међутим, под |
ишћанске земље?{S} То је морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској п |
ро је царица отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутствима игумана Ка |
е бити вера слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — говораше царица, тужно главом машући.</p> <pb |
било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, не заборави трпљивост, не заборави благ |
ем и читањем.</p> <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, |
урци Србију <pb n="15" /> поплавили?{S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</ |
ласти може бити вера слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — говораше царица, тужно главом машући |
каквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} |
бар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана? |
сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариг |
.{S} Халил-паша није одобравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам |
> 1454 закључио општи савез са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше дићи се п |
осећати нова акција турска.{S} Султану Мехмеду није требало много одмора.{S} Његови људи се ра |
о сад војска силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, кам |
је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Турским Царст |
ћи у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара се устави у своме манастиру Св. Бо |
готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дођ |
Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турци |
било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом |
арјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S |
.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:</p> <p>— |
о, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац |
их <pb n="152" /> нама стари оставили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то н |
с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, мо |
ари нас учили, одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе |
<p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на слу |
{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што гов |
исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара, особито кад |
писма из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то исто јављају, одговори царица Мара.{S} Моји чинов |
шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Турцима, непријатељима хр |
ти своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо показати пример добре деце.</p> <p>— Знам, зн |
вораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.< |
поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће о |
о у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њо |
} Манастирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том |
о Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Десп |
овору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Царигра |
та одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег војника и за |
о, одговори скрушено отац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Мла |
ариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки во |
ика и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако |
ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговори Гвозденовић, и нека смо препор |
шао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Б |
двор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати. |
а Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити |
жио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај влас |
Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="8 |
ела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не |
од.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу |
ва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> </div> |
вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну политику и да см |
кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно |
оља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако м |
овац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако |
тац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у |
ти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синк |
а шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, на |
грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, цар |
заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевидно туробн |
ама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— |
ћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају |
рео.{S} И ону божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево |
осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n="269" /> < |
е!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да с |
бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што с |
запада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпа |
и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера |
и царица Мара.{S} Моји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају |
р од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из мл |
Плетикосићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се |
сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком т |
вили несрећну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од поп |
ој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима |
кат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима? |
авно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, |
писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пош |
орист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; ви |
-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</ |
ка је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад б |
града.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, про |
имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p> <p |
ица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! реч |
Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати |
ће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да |
у освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не мо |
S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити изврш |
гова говорила.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили не тол |
ће нас први <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мо |
умем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на |
будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погор |
год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} |
видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад би време било говорити о војн |
еспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе ни |
урађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак вели |
а кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требал |
окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу т |
ити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турци |
Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се |
S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а л |
ко не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћанског |
ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити. |
е уговор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S |
Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собо |
, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац |
} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она |
ри царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговор |
и мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио |
е проговори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио?</p> <pb n="89" /> <p |
одраслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се мож |
дићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мен |
>— Ето, рече Којадин, ето примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" |
ма, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленог |
ио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Д |
си од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи.</p> <pb n="264" /> <p |
<p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, чи |
некаквим туђинским нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда ј |
и налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи сву |
о.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неодобравања?</p> <p>— Оно што с |
ро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p |
ој оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су о |
че Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, да су |
савете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се |
</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свем |
ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти дан |
а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је |
његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да с |
е баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p> |
и уверена — никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, не |
оју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђерица.</p> <p>— То |
т да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи |
, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе |
гоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистра |
идиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дво |
ојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи |
бро, добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али как |
м, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како би |
ам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме |
о сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, |
> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си с |
настиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирских стражара.</p> <p>— Остави с |
споља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Ј |
паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе пре |
рицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зн |
исоко.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турског |
зме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвиш |
езир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти с |
о.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива |
отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разгов |
о да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теб |
ам једанпут видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и |
м погледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султа |
S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми и |
летикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија |
а кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> |
ај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због т |
поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Дра |
е увести у послушност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви |
ревисоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи |
Па шта ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињани |
, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} |
ити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} |
ва, с ове стране Тахинског Језера, како ми је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он ј |
oreign></hi>, тако како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира |
да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео цари |
а земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образ |
реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако нај |
клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, ра |
вршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима |
е само његова милост с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене и |
ј што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тог |
ако наједанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашт |
<p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се ск |
/p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колик |
ојих заслуга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми пом |
о добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> <pb n |
Госпођа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по ц |
це хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано јеленче, поче скаку |
ен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Д |
треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако |
ечи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа |
закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на |
урио <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред градића, гд |
<p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите |
ће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p |
истрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио |
љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="161" /> |
у образе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јан |
, и Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љубећи с |
н мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположе |
ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје м |
тро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи г |
<p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград ни |
а буду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Бо |
повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борав |
ије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не неприј |
ати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан |
их вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима са |
о мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </hi> |
.{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествич |
Божје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто |
д; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Требало би само препис набавити, |
рпске старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушнос |
кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Ц |
<p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора, чита |
/p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља |
јко, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поу |
о учинило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> <p>К |
ој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је на њихову врату општ |
огне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити да |
S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу пос |
— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом свету.{S} Видех |
рат </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— Онде где |
за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само њего |
p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна |
то он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме |
распрама.{S} Од италијанских господара, милански господар Фрањо Сфорца беше 30 августа <pb n="2 |
мао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала |
властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност двостручењем и |
ег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све |
бало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у |
га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не поми |
ви се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако |
смештени били.</p> <p>Кућа властеличића Миливоја била је нека опала, неоправна кулача, оздо од |
се находио већ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош |
на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено |
шница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлиј |
Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Многе је он обра |
>— Остави се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ј |
олини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{S} Главно је да са |
.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио.{S} Могло |
вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одврати Миливоје.</p> <p>— Устани, отвори врата, па види, одгов |
пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} |
ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи? |
био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини |
дотрчаше с друге стране чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше |
а, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз |
р.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и признаде.</p> <p>Драгош повика момц |
те.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести сам |
а је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чар |
а, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева и једна јој служавка дотрчаше с друге стране |
бом у манастир.{S} Он сам покупи оружје Миливојево, које је стајало на једној столичици недалек |
вој је ред, проговори пристав.{S} Деде, Милија, проговори даље манастирском момку, вади железо |
ози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за |
је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих |
еле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога ча |
е, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњива пуноћа срца |
и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елегантну поја |
ешто необично стеже прси.{S} Нека чудна милина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у свакоме крај |
ша, али је сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљи |
никога из оних срећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милост |
, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је тр |
аменија, рече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене, еда би |
споту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} У очинској љубави према овим младим људима, |
носит именом и значајем своје породице, мило му је било што му је отац име и значај породице уз |
ека је само његова милост с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза м |
отовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити с |
си, тако наједанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— |
сетио тога у младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту |
воме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну бе |
</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад |
ним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје о |
мем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и |
развесели сестру његову.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— О |
бичне пријатности.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих |
вите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље |
аш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не |
о је занети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање тихих али величанствених пр |
ода.{S} Није много марио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрање, миловао ј |
на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете |
ране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше |
решине, архимандрити и игумани знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и о |
јвише волели и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата гос |
а стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један |
о се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Д |
интелигенције припадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозденовићев |
се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули своје пес |
е читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слуш |
нику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушавајући Којадина и и |
кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио да му његов мла |
ојадина волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да |
стављао <pb n="154" /> питања, а гуслар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пута у себи |
о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад |
и се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S} На какав |
дска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојк |
ље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о путовању и живовању његову |
х путовања.{S} На какав се начин гуслар-Милојко служио разговорима с Којадином може се видети < |
у по паклу.{S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} После неког |
Ја сам ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене више н |
сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац).</p> <p>С тим речима ћефалија разв |
о силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила бл |
ац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то најискренија |
царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буд |
његове смерне препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хришћанској једнакости.{S} Црква је, у оно |
ћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим б |
7" /> <p>— Којо, Којо!{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и |
оже бити свачије, што би особита царска милост једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се |
слетку, све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове |
и нису ни сазнавали откуда им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу били обавеш |
Против сваког ломљења била је и особита милост, којом је султан при ступању на владу одликовао |
есеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо |
есно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште поштовање живога светитеља.</p> <p |
ао рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути |
е борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, о |
ца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није достојно српскога на |
толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђа |
времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић |
опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дођ |
ње, па је погледаше погледима братинске милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одмо |
сти, која га нехотице обузе од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше в |
ат их испраћаше с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да све |
е Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу |
} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега нараштаја.{S} И све |
општио им да је султан Мехмед у великој милости својој наредио да се царица Мара с царским поча |
о заборавља да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хришћанима, непријатељима Турске |
треба.{S} Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{ |
знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="96" / |
вакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> ј |
новић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{ |
један предлог.{S} Султан је према теби милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.</p> < |
рави твога свагда верног слугу.{S} Буди милостив жељама и потребама његовим и земаља његових.</ |
фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у пор |
и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb n="289" /> је новим земљама зап |
ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала, не |
у децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша твоје молитве, нека испуни твоја |
оје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља тв |
премилостиви, шапуташе царица, погледај милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју |
> <p>— Превисоко ти царство и сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца с |
буде држана, српски ће посланици -бити милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и д |
е више у Србији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Сме |
поклоне Величанству твоме.{S} Прими их милостиво <pb n="36" /> и не заборави твога свагда верн |
<pb n="31" /> благо и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко вр |
за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</p> <p>Отац Калист |
еселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навл |
или отроком.{S} Његова блага, божанском милошћу напојена поука текла је за свакога под једнако |
и Калистрат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га једнако.</p> |
n="267" /> <p>Отац Калистрат погледа с милошћу на младога Калистрата Гвозденовића већ у оделу |
на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S |
ереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у |
{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у манас |
е онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о |
рекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљеви |
у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде |
ћи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани |
возденовићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно после подне беше упутила к чесми, како се |
Којадину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као упис |
ицу и поче пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пу |
јатељица....</p> <p>Драгош ту заста.{S} Миља устаде са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла дев |
рата према Стаменији Плетикосићевој.{S} Миља Гвозденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кр |
ла на двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Д |
клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући |
латна коса, усташца и поносито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има го |
е руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> |
ун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, са |
пријатеље, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу т |
ако се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј иза |
урио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се својој двадесетој години, и била је у |
и се по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исре |
на јутарњој хладовини седела златокоса Миља, прелепа ћерка Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеле |
!</p> <p>— Откуд јој такве мисли! упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа манастирс |
стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил |
а Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати |
се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар није в |
ако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетк |
/> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> <p>— |
морити.</p> <p>— Којо, Којо, одговараше Миља, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је |
једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим поклоно |
иле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; њего |
у хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} |
азао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први |
рака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> ви |
А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.< |
радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голорук |
дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А |
.</p> <p>— Читав месец дана? — одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Кал |
е главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печења |
ђа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом де |
које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрез |
ху самом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча други |
одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе |
ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он за |
нији, није далеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу међу многима које су биле поређ |
детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прекора.</p> <pb n="127" / |
ви, пуној искрености и оданости.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредн |
зговори ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмеј |
је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гледаше свога изабраника с пуним задовољством |
дана после мало час наведеног разговора Миље Гвозденовићеве с њеним братом Којадином, Миља се ј |
ем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко |
рочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она је |
твену девојку, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумц |
де озбиљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некакав мађијски врт самога мир |
е поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне о |
е Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто златну косу, њез |
маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако |
и.</p> <pb n="198" /> <p>— А како мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна?</p> <p>— |
м који му млађано лице прекриљаваше.{S} Миљино срце стаде силније куцати, блага топлота нежне о |
м и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа промени.</p> <p>— Истину ли сад говориш? |
зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљино лице, обасуто сунчевим зракама, видело се само с |
као стрела часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Зн |
то је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор |
>— Како не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али |
} Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— |
а њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти |
бом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> |
аше му косу ружицама и цвећем.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо |
и је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а |
} Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељс |
агош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престају пријатељства, престаје друговање....</p> |
на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена, немогући се |
ахвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> |
поводом његовог знаменитог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на у |
/> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојаких других |
устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, али није опажао |
о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их помислио сам к |
сле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за |
а турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плет |
к тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему |
речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— |
а прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани из |
ити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? пита |
урке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само вези |
?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стаменију, а чи |
ви како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је |
, душо! одговори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врис |
455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта ра |
овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је би |
т.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат, и нареди момку да |
велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјо |
к је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" /> попус |
верничке џамије <pb n="293" /> и уз њих минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и живим гл |
и деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пред собом положај којим можете бити зад |
ној га беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао не могући проговорити ни речи.</p> <p>Гос |
ара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан |
је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога треба <pb n="162" /> казнити за то. |
а на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, казавши му просто |
то да млин није манастирски него његов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта је радио калуђер?</p> <p>— Ш |
head> <p>Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самц |
<p>Султан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сло |
ова посланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1455. </p> </div> <div type="chapter" |
вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Вар |
ћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да дес |
е у име деспотово закључити са султаном мир по захтевима које је султан у почетку рата истављао |
чело и у образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ст |
Јанка; ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{ |
на коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за |
ни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју област |
оја на Златици, 1443, после Сегединског Мира 1444, после погибије краља Владислава на Варни, 14 |
равац који је ухватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати |
ерност султану Мурату после Сегединског Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану |
428 године, али су их после Сегединског Мира (1444) опет били уступили деспоту.{S} Земље око ти |
ки насилник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слободно, добивши поверења пред |
огао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано је да је |
да нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, |
мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бак |
ремештена у некакав мађијски врт самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} |
А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и јо |
вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на ви |
ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та нећ |
ешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је |
есама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{ |
м мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће |
прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео |
{S} Моји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље |
огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и забаченим планинским селима ништа нису знали, |
под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пуне кондире |
за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју област Топлицу Турцима, да би се избе |
ст једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ак |
њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на миру, може |
узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу.{S} Лука |
о ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим |
аву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београд |
де да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао вера |
биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, |
стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело дуваше у свиралу некакву веселу |
листрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат, и нареди мо |
што по небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се п |
пу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смири |
з мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} |
упутивши се у своје дворане, замирисане миром силнога цвећа из султанских вртова.</p> <p>У тај |
бе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро пр |
ења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може много учинити.</p> <p>— Све је та |
е, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвоз |
пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од |
во кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских удараца.{S} Њихова п |
> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, |
ститога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки трену |
испунимо уговор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n |
е с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и опе |
те ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте р |
тити!</p> <p>Лето 1453 прошло се још на миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећ |
у Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бог |
срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говор |
косу ружицама и цвећем.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{ |
спремају.{S} Сибињанин Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да м |
у тамна будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а он није |
ута је поред 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасвим почетнички обрађена у приповедци „ |
па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бес |
у.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за н |
с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуд |
замашних последица.</p> <p>Тога ради је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима, д |
је Гвозденовић приликом последње његове мисије у Дренопољу пристао на поверљив предлог великог |
е да поточић народнога живота и народне мисије непрестано струји и никад не засушује!</p> <p>КР |
дице.</p> <p>Кад је иза његове последње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је |
.{S} Све се то у њему приликом последње мисије још већма утврдило борављењем у Дренопољу и опће |
ир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео пирот |
запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, заварани пропагандом католичком и угарском, али |
за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, |
непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што |
оворили.</p> <pb n="198" /> <p>— А како мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна?</p> |
исли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио |
разним надама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било |
.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним изгледима свога живота и своје |
и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он |
жје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну |
виту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад ј |
в сваког плаћања господару и држави, не мислећи ништа револуционарно.{S} Кроз њихова је уста го |
ма су они младост своју проводили, увек мислећи на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој во |
лики народољубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао з |
се време променило, настави Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и |
суђено, отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли превисоко ти царство одмах путовати?</p> <p>— |
уће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S |
, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на в |
народним животом, писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} |
аја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помис |
и могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане приказив |
агошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку |
м наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и сл |
како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју област Топлицу Турцима, да б |
су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао как |
била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, как |
аније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Ме |
н једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно |
деновић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а |
аљину од раше!</p> <p>— Откуд јој такве мисли! упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се св |
силно порастао углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на жени |
ео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Изме |
ем отварао свеколико своје знање, своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су владали овим добрим с |
1448, деспот је коначно променио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне |
што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро позна |
тана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам |
превисоко ти царство да напоменем неке мисли, као један предлог.{S} Султан је према теби милос |
спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозде |
аше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дат |
наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се тиче државне влас |
задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове државе |
е могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те могла |
живот представља.{S} Писац, наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измишљене ствари, |
а ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја |
енија јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се под њеним о |
еношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност |
ко је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букну |
олити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера.</p> <pb n="18" /> <p>Султан Мурат је так |
ство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренут |
а се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није |
ије ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у |
стварима мислило другојачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међ |
и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њ |
и они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или |
е велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито око првенца Која |
ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је |
а он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и интересе |
ратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј |
је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разби |
одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сад |
озденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијом.{S} |
покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи с |
не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти |
И она изгледаше замишљена, и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И о |
еговом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</p> <p>— Има право високо ти деспотство, одговор |
Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, да изазо |
апочето пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као |
} О мој драги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била |
вању, султан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој |
ца ступала на српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим старим родит |
тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видет |
веома забринута, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили велик |
{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Сме |
возденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си |
ици тражити свој интерес и довијати се, мислили су којим би начином нове прилике требало окрену |
што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики властелин Гвозденовић, који је нароч |
ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим уверењима и с |
а царица Мара, пошто су многи по народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, није мн |
282" /> <head>XX.</head> <p>Они који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и Ср |
Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да су |
е земље повратио деспоту, Дубровчани су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Високом |
а.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни |
ја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не може ост |
У средњим вековима о многим се стварима мислило другојачије но што се мисли данас.{S} Прво је в |
опаст српскога господства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих господара треб |
х присталица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је било под царем |
И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они |
едерево неким послом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Ко |
ли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сиг |
Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда |
емо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да |
ке султане Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни |
м.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта |
ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити.</ |
се замислио?</p> <pb n="89" /> <p>— Шта мислим, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Т |
настир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори Којадин, али морам признати да т |
стити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ј |
ађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољим изв |
Царице мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Бо |
за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, а |
есто.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, го |
ли једнога правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријатељству |
киде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њем |
се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби |
најбогатијом породицом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S |
и се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао на стран |
ави благе, постојан у својим намерама и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је п |
њих неповољно, приписивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив |
зантинци вешто прерадили по хришћанским мислима, тежњама и потребама.{S} Не мање је наше читаоц |
планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
те се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> |
почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изречену самртну пресуду.</ |
а чаша од великих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј |
и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити се још воденим путем од Видина и него |
рахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте |
у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да к |
главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче |
мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек |
су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијом.{S} Ца |
ве би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n= |
целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, |
и, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша п |
био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до |
анастирском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наиш |
динскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Б |
а борба води око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хриш |
иле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S} Њен |
заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то и мислио, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвала ти, игуман |
и мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадину је кри |
, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не |
ом.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, |
ња била осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} |
све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да с |
се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспот |
ре и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку |
ећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лу |
рагош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим пог |
мо у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао м |
х се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију Плетикосићеву,</p> <p>— Ј |
о пронаћи истину.{S} Велики и искуснији мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да че |
у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се одмори |
кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство. |
зати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од ус |
дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p>— |
да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да с |
медом и за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опе |
м ја ништа, одговори царица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она |
јом, на коју она никада није престајала мислити.</p> <p>Помоливши се Богу, као што рекосмо, <pb |
ве ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, отац његов, и б |
, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали |
, који је из њих изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је ви |
а дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује б |
се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у ко |
добро промислио?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} К |
ања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде |
јадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све |
сме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити поводом његовог знаменитог разговора с Миљом, Д |
искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код новог су |
не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је б |
{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да ње |
стићи кад и нови султан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, |
> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега села.{S} |
Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори |
испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, синко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им је ј |
те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста. |
вори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио?</p> <pb n="89" /> <p>— Шта |
ити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем ста |
и, покажи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је |
е ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У теб |
је деспот Стефан сваком приликом нудио митром владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни |
инику, које му је нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које |
анду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаиловић <pb n="219" /> властелин из Беле Цркве, чове |
на.{S} Заповеднику Београда, своме зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које |
</p> <p>Извршивши то, показа руку, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била |
едаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила |
повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не о |
ли су против те политике и заступали су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb n= |
ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, калуђери и попови огрубети и начи |
узећа Цариграда, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Б |
мислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ра |
угим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и |
вићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и посл |
оријска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различите |
ана Калистрата, радујући се што се тако млад човек тога посла примио.{S} За онај крај није више |
он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p> |
опет млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нови султан показиваше најбоље располо |
поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син |
љивости, којом се само могла одликовати млада српска девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али |
о одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може, ак |
калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, све умотане у своје трубе калуђеричке хаљине, у |
лушности и уређеном лову.{S} Хватали су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге |
ојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни |
последња порука старога Калистрата.{S} Млади игуман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучн |
хаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштов |
ршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред свој калпак |
.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и ње |
ош више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио или што |
рорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно заступити старога оца Ка |
ати кад власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам је једино спасен |
ем и његовим друговима, наврати се опет млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нов |
Милици.{S} У очинској љубави према овим младим људима, отац Калистрат се није знао умерити.{S} |
<p>— Вратили смо се здраво, одговараше младић, али задовољни нисмо били много.{S} Досађивала н |
<p>— Свака је срећа изненада, проговори младић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило |
шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред |
лавни и силни цар Стефан! уздахну један младић.{S} Зашто његова властела нису боље чувала његов |
м читали како су Александру, кад је као младић ступио на престо, војводе његове саветовале да о |
толонаследник Мехмед је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушено страстима |
од њих није он толико ценио колико два младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозденовића, и |
ини су родитељи искали девојку за свога младића.{S} Стаменијин разговор показивао би као да су |
добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе поја |
гов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цр |
и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавали српску историју, и отац Калистрат им |
на данашњега времена тако горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје љ |
били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби је све властела крива, |
знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си ра |
га троношца. — Каквим добром, ти красни младићу, овамо код маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако |
а Александра.</p> <p>Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као гов |
наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега |
узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да |
<p>Отац Калистрат погледа с милошћу на младога Калистрата Гвозденовића већ у оделу монашком, к |
а очевидно сневесељена после ове походе младога султанског орлића.</p> <p>— Да, да, то је сврше |
/> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали девојку за свога младића |
аду коју су давали љубитељи, у којих је младост претворила се у успомену беле косе; ту су се по |
езин и да оживим места, у којима су они младост своју проводили, увек мислећи на свету веру сво |
чког прњавора, и онде је на његову рану младост утицао црквени живот манастира Студенице.{S} Ту |
ад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— А зашт |
} Нема више никога из оних срећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Бо |
о мутним изгледима свога живота и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгле |
њизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису.{S} Покушао је јед |
ош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав б |
ац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило било да га сад овако по |
<p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Требало би сам |
лах, краћег, веома јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се повуче |
мала кад је видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђ |
ојадин био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се својој двадесетој годи |
охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано јеленче, поче скакутати око ружичнога џбуна укр |
ним збиљским али благим поносом који му млађано лице прекриљаваше.{S} Миљино срце стаде силније |
ајодабраније коње, кухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властел |
чимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не мења |
ео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се |
ожили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и |
се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Ја сам увек против Турака, ал |
ли потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја |
ед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе |
ге стране Топлице.{S} Плетикосић је био млађи команданат једне чете Гвозденовићеве у време рата |
лији, на којима <pb n="77" /> се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио |
оји би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од њ |
о треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем слушали разговор и гле |
стари оставили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пи |
боко осећао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
а ову прилику.</p> <p>Деспот наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам с |
остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанску.{S} Њему |
с чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, б |
а имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за разне пот |
а је врста тешких послова везана била с млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносили |
ира, и нарочито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино разонођење које је отац К |
је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио и |
Обдан су они били покривени скупоценим млетачким засторима.{S} У источном углу собе, где косо |
е или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премл |
истерао из млина, казавши му просто да млин није манастирски него његов, Миодрагов.</p> <p>— П |
е се властелину свиди, на пример, један млин.{S} Он истера власника и постави своје људе у млин |
Јутрос ми стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из |
ластелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, казавши му просто да млин није манастирски него |
м, све магацине одређеним потребама.{S} Млинове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{ |
истера власника и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људи |
<p>Деспот је, по том, упутио управнику многа питања о граници, о трговачким везама са Скопљем |
мокову, како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n="240" /> попаљена |
/p> <p>Гости опет искрено запеваше <hi> Многаја љета </hi>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог |
ветога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и че |
ден у ропство, многе су штете почињене, многе тековине за права Бога паљевини предате.{S} Силан |
ивена, силан је свет одведен у ропство, многе су штете почињене, многе тековине за права Бога п |
Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да више нису би |
Миливоје је био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао |
годи: хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле та |
Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, све до своје смрти 1487 године.</p> <mile |
мао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце де |
које се киселило.{S} Одатле су се црпле многе посластице оновременог властелинског стола.</p> < |
о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудрости знао је готово |
амога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колик |
им поклоном.</p> <p>Пошто су разгледали многе продавнице, и пошто су и девојке куповале нешто з |
и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и Арханђелов |
у нараштај овим послом бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикавају |
шкој борби међу интересима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нов |
и сазнавали откуда им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p |
хришћане из својих заузетих шанчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше у борби, излажући се да би |
нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да нећ |
, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази та милост; мно |
заваравамо празним надама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља |
моћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, заварани пропагандом католичком и угарском |
огао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да |
у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по народу мислили да у том повратку има и његове |
реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито женскадија.{S} Полазило се у |
ва свечаност кад се спремао већи лов са многим званицама.</p> <p>Така се свечаност једно јутро |
ead>XII.</head> <p>У средњим вековима о многим се стварима мислило другојачије но што се мисли |
сте свога крснога имена, Гвозденовић, с многим клањањем, исприча новоме госту какав му је празн |
на.</p> <p>Миља изабра једну клупу међу многима које су биле поређане око чесме, па седе и разв |
одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара довела за султанију у |
и су од њих, на жалост, много сложнији, много истрајнији и много доследнији.{S} Они ће зато ост |
скврњену као што је и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће |
тив њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложнији, много истрајнији и много доследнији.{S} |
е Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита за случај опсаде, сланине, сухога меса и дру |
ори девојка, — купите нас Бога ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас од |
{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} Није страстан.{S} Нека Господ отклон |
</p> <p>— Како ради нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{ |
је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— А |
ути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постане туробан и највеселији човек.{S} А |
о, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за ово |
овићу!{S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> |
подара.{S} Пошто су беспослена властела много времена проводила у лову, и пошто је лов давао тр |
/p> <p>Од новости говорило се тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на |
е, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо после погибије кнеза Лазара им |
узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, |
, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p |
би.{S} Тиха реч с миросаних устана може много учинити.</p> <p>— Све је тако, одговори Драгош, а |
као што је била Гвозденовићева, меда је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане све |
аш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S} Први пут сам сад био о |
Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под собом, и стари су му били стегон |
најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много којешта из домаћинства научио у своме бављењу по |
том повратку има и његове заслуге, није много марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичн |
ена, замишљена нежнија природа.{S} Није много марио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћ |
од сабљу пометеног непријатеља.{S} Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> |
више склањале у присенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и старих пре |
к султанову стану у Софији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном |
.{S} У ситним стварима било је самовоље много више него што се данас и помислити може.{S} Нејак |
орти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме много поштованом пријатељу, да до новог погоршања све о |
тавила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и |
дну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одговори стари калуђер, и прост човек мож |
ар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и |
а је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикосић.{ |
уди!</p> <p>— Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турк |
ше најбоље расположење, али не говораше много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста |
та као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што с |
мља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које сам сад први п |
рхимандрита Калистрата, нашега општег и много цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што с |
ост, много сложнији, много истрајнији и много доследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајева |
Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости шт |
ричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с |
вараше младић, али задовољни нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се могло |
и правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је на њихову врату општи ред и |
потребама.{S} Пошто паљевине могу бити много чешћи случаји неголи убиства оца или матере, или |
же видети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је наумио. |
велике књиге живих песама, али је увек много распитивао о књигама, и питао Којадина да му прич |
S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам з |
век, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, |
турска.{S} Султану Мехмеду није требало много одмора.{S} Његови људи се размилеше по границама |
ма пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређивала, што је најлепше, за |
у се одбранили само зато што их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жали |
.</p> <p>У тим крајевима тада није било много црквених имања.{S} Мало који од великих царских м |
а ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога робља, којега су, у т |
за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да бил |
љаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не веруј |
ац Калистрат је испустио из својих руку много питомаца, који су се, као свештеници и калуђери, |
помињу при Александрову васпитању, нису много дражила радозналост наших читалаца, али су се чуд |
се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике к |
а мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрад |
} Одред те војске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремљен, имали су да воде Ја |
Јован Капистрански.{S} Посада није била многобројна, и она беше сустала беспрекидном борбом без |
и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав |
стола, еда би се нахранила и господа и многобројна послуга њихова.{S} Све је то било такође на |
је била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви образовани људи из народа би |
пут у Србији преплавише бегунци силне, многобројне војске турске, која је, пре неколико недеља |
мевали.{S} Њихово пријатељство и њихове многобројне везе нису тога ради ништа претрпеле.{S} По |
прописане работе, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља |
не бацале су камење и усијане кугле.{S} Многобројни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на гра |
ну, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су киптели на све стране и који су би |
питао.{S} Другом приликом је певао пред многобројним деспотовим гостима.{S} Све велике манастир |
оришта, лепшом зградом и већим кућама и многобројним зградама од осталих кућа онога села.{S} Ча |
м веку књижнице нигде нису састојале из многобројних књига.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрат |
дикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенство, калуђери из околних манастира |
дач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где т |
риликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом приликом је певао п |
ћа.</p> <p>Гвозденовић се као домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је било свеколико наре |
Плочник! <pb n="233" /> викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> < |
ну, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити. |
им разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разгов |
} Учини све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, смил |
лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И |
ресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог дру |
мао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника и калуђера.{S} Што се тиче народа, |
ост његову нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек |
ану поводити за примером <pb n="247" /> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска вл |
аше царица, погледај милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србиј |
ам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који су |
и камилавка једини су частан излазак из мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем |
о.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства неколико знанаца, којима ћу |
тиво према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта б |
вега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша тв |
о свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао деловати узбуђујући, могао потрести хришћански св |
.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико часова своме с |
к од скизме, могао деловати узбуђујући, могао потрести хришћански свет великим енергичним сауче |
стра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па |
атељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све |
еш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приг |
Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он |
ји.{S} У време о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу педесет година.{S} Најстарији му ј |
је чинио Александар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу |
међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да н |
у.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време и господи |
а се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац |
њега се, нарочито, потурчењак ретко где могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турци из |
а шта је радио калуђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S |
ти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шта ј |
ресеку повратну линију, скупи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; о |
обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешко б |
клетве и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је каза |
да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред о |
кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их |
Није хтео или није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Д |
та III, али он борби против Турака није могао да стави на расположење ни одушевљење ни ауторите |
дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> |
насилника.{S} Сиромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не у |
ко је радио.{S} Деспот другојачије није могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска |
били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су |
њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме чисто испосничком на |
име и значај породице уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са њ |
ачак посао.</p> <p>— Није хтео или није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манаст |
ио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште |
посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле та |
да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увући.{S} Они <pb n="286" /> су у њему |
.</p> <p>— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Ка |
им слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни ш |
царицу с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала ј |
и у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се |
ли у животу, на оном се крају нико није могао одржати против њих, ма да Топлица није више била |
д ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорил |
.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од српских владалаца у средњем |
и њему тешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толи |
хом демонстрацијом изјавио оно што није могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да ј |
рчина далеко лукавији, Гвозденовић није могао присетити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су |
Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним изгледима свога |
> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио |
ли се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, |
ам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград био круна прав |
а теби милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, уп |
ац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и ор |
лужби вере и народних интереса, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он ни |
а витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, |
титу пропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин се пот |
ма.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У пићу је тако |
турио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца Калистрата одакле |
ије, који је служио царичину богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине |
н везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на так |
о помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на свој |
о навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему |
Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb n="281 |
и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, |
и бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, |
ом посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ства |
једном крајичку, сав се остали намештај могао на прсте пребројати.{S} Један котао средње величи |
ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да |
мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у планини? уплете се Драг |
итао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оч |
рате, према цркви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом дана |
ад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и ка |
окле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче Калист |
оно време је и најбогатији човек мучно могао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису шт |
да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачије учинити него тако преобучен у рухо ка |
великог логотета, да је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме животу.{S} Једва се измо |
} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је он са |
овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, реч |
, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Папски дел |
У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{ |
да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати на он |
седнем на султански престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?</p> |
разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из својих заузетих шанчева.{S |
још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се видети једно ослабело, измучено створење, где |
p>Опколише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога народа.</p> <p>— Амо Гвозд |
рева, које се, као гранично место, и не могаше опсадити како треба, него поче само с опсадом Но |
та?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин |
едну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смејати на путника. |
{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској стр |
и додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како |
страсних пожуда, једва се, као кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан доп |
?</p> <p>— Не знам, одговори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p |
на спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S} Изван трговачке улице, у којој су г |
орало учинити, јер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.< |
стен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз к |
абављати.{S} Само су господа и властела могла ловити са соколовима.</p> <pb n="106" /> <p>Била |
велики збор света.{S} Међу израђевинама могла се видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих |
} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му о |
било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, са |
дрицањем крије нежна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У последње време царица ј |
<p>Царица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук звона и уживати у црквеним парадама. |
о.{S} Тога ради се књижевност онда није могла развијати тако како се данас развија.{S} С тога с |
рахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави |
вале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те могла разгалити, господару, говораше царица.</p> <p>— Н |
пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мисли |
ој будућности, час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброчинству |
о би особита царска милост једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи с |
право на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа и |
веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па |
дно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="1 |
кроткости и стидљивости, којом се само могла одликовати млада српска девојка.{S} Њена мајка је |
сао за на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.< |
емељачама, које су се, по равном месту, могле и превући воловима или биволима, кад се под њих п |
60" /> од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиљ |
у около софе с узглавницима, које су се могле за час лепо наместити простиркама и украсима, кој |
ц има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствар |
Сва бденија, све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} О |
слатке колачиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ора |
обу, мало незгодну за пренос на далеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће ј |
осићева једно другом наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о женидби свога сина само с об |
и, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза не |
ровођу, и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се м |
Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад |
учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то |
ацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>Пос |
људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четврта |
ако можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пишемо <h |
и особито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и ко |
С тога се велики пријатељи читања нису могли задовољити ни у једном манастиру, него су морали |
ећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине доброте спрам света који ј |
м.</p> <p>Сви Гвозденовићеви гости нису могли стати за парадну велику софру на горњем боју куле |
гоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од ј |
о велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако |
{S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка |
о се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је |
верујем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па да човек не пр |
јака и осорљива људина, успротивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, т |
свиралу некакву веселу народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, д |
од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет година, али се веома добро др |
скршити када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз |
и властеоској лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуј |
рећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајк |
незгодним начинима, што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада |
рство, боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и хришћанима који ходе к свет |
приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се |
тересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Сав историчк |
акојаких других знаменија, по којима се могло погађати хоће ли се просидба или женидба његова с |
у стално одрицали код судије, а није се могло утврдити другојачије ни за једнога ни за другога, |
и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали от |
аци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденов |
није <pb n="210" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и |
код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити поводом његовог знаменитог разговора с Ми |
Досађивала нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша |
о држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призре |
у жицу њенога срца покренуо него што се могло споља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о |
е био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској држан |
у ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам |
гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што |
агослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио |
гла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још јед |
би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или манас |
S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> <p |
јатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове уб |
ена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је т |
урађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, |
гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем сл |
га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али још |
нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за |
они, поред свега свог великог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи разбише све турске чете које |
дерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, |
асле тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада не т |
ароднога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја н |
ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну дворбу |
пот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушника.{S} И тада ћ |
је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.</p> < |
ет у златним кондирима.</p> <p>— Не, не могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале.</ |
сам искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и |
жаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну д |
стира, свештеника и народа.</p> <p>— Не могу ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се покаж |
а кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева д |
а је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су мах они ово разго |
вори искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код нов |
у, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају Ср |
<p>— Превисоко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми бого |
м о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућнос |
а — имање.{S} Народна се расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хриш |
, начинила си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме цариц |
> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови послови, мож |
гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим одговор ов |
у га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Ка |
его оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано и замр |
ш.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође |
о и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то поме |
и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} |
; неће или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га |
занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с јед |
неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S |
ђу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе |
бележити граница, преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човеку неверну, |
а се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да с |
а имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће траж |
рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике никада.</p> <p>— Др |
} Хришћани и мусломани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да буде |
остојанство међу народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом |
p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога толико |
пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, ве |
на домаћим потребама.{S} Пошто паљевине могу бити много чешћи случаји неголи убиства оца или ма |
дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође |
; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никак |
било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други |
ом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> <p>— Правим пр |
и и који су држали да се српски послови могу европском и западњачком помоћу исплести из тадашње |
ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе |
и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да |
е, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се српски пос |
тити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике у |
то је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем ш |
је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око |
м, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај пок |
оре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво предо |
свега.{S} Неколико је минута стајао не могући проговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча |
и, састараће се начинима који онда буду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања се н |
г.{S} Султан је према теби милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав б |
p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео наро |
</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату и ма |
ља војевало, а успеха великог није било могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске ру |
а кад никаквим другим начином није било могућно пронаћи истину.{S} Велики и искуснији мислиоци |
еницима у облику приповетке, којим се и модерни живот представља.{S} Писац, наравно, не мисли д |
p> <gap unit="graphic" /> <p>Штампано у Модерној Штампарији „Пијемонт“, Београд 1913. </p> </di |
сним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разу |
гу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудрости, с |
он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. — Как |
оћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у кр |
рти његове државе, и помишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађава овим задовољством |
а чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наићи на т |
и је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу |
је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је в |
ехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ј |
Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би |
имо уговор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" |
оже бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти к |
а, и људи са свега југа словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с |
м извршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља он |
S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, |
што лепшим и што угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу доб |
иташе га једном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p |
стражара.</p> <p>— Остави се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш |
/p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам |
се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господару, он ће би |
да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да н |
уседима са севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да |
упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. |
мање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ниш |
Ти си постао злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути м |
е, да Турци завладају Србијом.</p> <p>— Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} |
ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Мож |
ског пута, којим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, ста |
пошто будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда са |
што сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвр |
бесно и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> <p>Насељеници сељаци средњега века |
рате!</p> <p>— Хоћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} То разумеш шта је.{ |
е он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се |
води Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са султаном мир по захте |
али да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити се |
није, кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Српске посланике султан ће примити у |
великога властелина није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут |
политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда би т |
е збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до посл |
ен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може много учинити.</p> <p>— Све је тако, одговори Драг |
је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако |
<p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт не |
ад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити или упропастити, рече Гвозденов |
же бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш |
<p>— Смириће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше гла |
ој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласти и од папске п |
враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n="65" /> <p>— Пле |
царство, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисок |
рихвати борба с католицима.</p> <p>— Не може, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра в |
товим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управ |
ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више в |
сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме те |
тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако |
о је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима обележити граница, преко које се маћи не |
и крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека траје.</p> <p>С тога су |
је и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточ |
} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" /> |
, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпун |
се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} Уздати се у правду значи |
њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од други |
.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој |
ожја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли превисоко ти царство одмах путо |
ени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом |
олицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Ту |
Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо |
сле Варне, после Косова, деспот више не може веровати својим суседима са севера и са запада.</p |
има сви су признавали да се у Србији не може водити другојачија политика него она коју је водио |
иш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или не може Угар |
осна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А |
они; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим ко |
у се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли к |
ужи Гвозденовићка, Србија се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с |
ено говорило како овако дуго трајати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову зе |
Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале |
ада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање Стаменијино, њен разг |
без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је на њ |
у и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb n="16" /> <p>— Царице мајко, опрости!{S} |
положење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с још већом |
тај показати.{S} Напред се погодити не може.{S} Они који буду пред народом када та времена нас |
S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{S} |
пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у |
тавио је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав |
оћу велико царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то пре |
гу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S |
оволике услуге све учинити.{S} Само не може бити свачије, што би особита царска милост једноме |
треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири тре |
га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће султан.{S} Влат |
у на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред го |
а права мајка и васпитачица, тако да се може казати како је, од онога што је малим дететом и де |
овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Ц |
ма турским и распитујући од њих када се може јавити самом новом султану, кнез Гвозденовић је са |
ремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов дома не заста |
ристу.{S} То је још једини пут којим се може својој савести данас одужити син једне заслужне по |
хришћанство данас нема снаге, којом се може одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ више ништа |
окола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему одупрети?{S} Такога султана још турска вера и |
S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? промуца она, погледав га погледом |
е и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{ |
елегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му |
рио громко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с истинитим одушевљење |
аном правцу погледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пл |
ного више него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није било места покрај обесни |
ило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лагано порумени |
{S} Тек под крилом такве државне власти може бити вера слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — го |
, одговори стари калуђер, и прост човек може видети, који нити је што читао, нити много памти.{ |
По овоме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</p> <p>— Кога мислиш посл |
-Милојко служио разговорима с Којадином може се видети <pb n="155" /> по овоме примеру.{S} Траж |
пријатељу да упитају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозд |
ар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити? |
и лествице, по којој се добар хришћанин може достојати раја.{S} Књига се та била особито свидел |
верљив предлог великог везира, да му он може од времена до времена послати свога човека по изве |
у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе с |
ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност новоме стању него ми |
а не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ћ |
в воћњак, пун свакојака воћа, које само може успевати у климату нашем.{S} Ораси најкрупнији и н |
ћ.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} Т |
ски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Ту |
и се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> |
ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане |
лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако |
нај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци? |
посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец дана.</p> <p>— Шт |
Мехмеда, који је из њих изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас снашао султана Мехмеда, к |
њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} |
дговорити.{S} Кад се сврше ови послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не |
ли прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, ш |
вако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо падат |
о не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим увек |
а, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је брани |
о, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хришћани нису ни за |
ти деспотство, одговори калуђер, то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи |
римиш ислам, те да нашим наградама теби можемо показати осталима шта чека оне који се добро вла |
дали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Доб |
га и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јад |
ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} И ако учините, пролићете крви, огриш |
устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема |
минута гледате пред собом положај којим можете бити задовољни.{S} Али ја сам незадовољан што за |
њем.</p> <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом при |
властелин некаквим туђинским нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића |
к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи им |
} Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан |
ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш |
расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неодобравања?</p> <p>— |
н властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач из корица и повика н |
и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Стаменија, рече јој Којадин, који ју је |
разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе т |
е.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> |
, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Ц |
а сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози |
говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што се пр |
мену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспот |
ренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</p> <p>— Ког |
рити:</p> <p>— Превисоко ти царство!{S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, п |
на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по до |
Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том погл |
ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва н |
раје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати |
дају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вр |
им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отво |
о скора ниси тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си |
руговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је |
м смерном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си |
ледима братинске милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толи |
то што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти |
нина.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао |
а ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турц |
.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну, моје је место данас |
руди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Бо |
стан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш десп |
сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калу |
на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила |
што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како |
.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је |
акле, дворник честитога падишаха што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах |
ти најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико |
Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, н |
да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће |
двојити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби увек вршио благост и милосрђе? |
одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престају пријатељства, престаје друго |
ош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог приј |
томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпун |
стасија, установила женски манастир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим м |
о већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у моли |
ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну, моје ј |
деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пу |
сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече султан мало свечаније.</p> <pb n="3 |
хришћане у овој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{ |
имао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n="193 |
аги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једнакост још о |
} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, истина, н |
и се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буд |
чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не м |
његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није |
n="127" /> <p>— Којо, Којо!{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но о |
ва и мој народ <pb n="262" /> пропадну, моје је место данас међу мојим народом.{S} Проштавај и |
и бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште политике и скорашње будућности |
о да се опростим с господарством ти.{S} Моје место није више овде; велике и свете дужности пози |
мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју б |
и на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје |
ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да |
и младић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити м |
.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Свето |
ским!{S} Господе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, |
ки везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде руком знак кн |
ком заустављајући га.</p> <p>— Понесите моје поздраве деспоту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја дан |
онамо те, по достојању, смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом |
уначким <pb n="296" /> братом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је |
Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Шана пр |
ш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми т |
о ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем |
рица Мара, честитам на свему.{S} Уједно моје највеће сажаљење на тешким губитцима у породици.{S |
S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о |
веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар |
но барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, |
оже ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се |
, Калистрату.</p> <p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ов |
исто јављају, одговори царица Мара.{S} Моји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљ |
ставе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, као у ш |
чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату |
ародна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, истина, није манастирско село |
сподару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те |
н се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада.</p> <p>— |
ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и и |
о ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p>От |
" /> пропадну, моје је место данас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра п |
Хвала, оче Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се ч |
ежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> <p>— То ја |
то говорим.{S} Време ће показати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду са |
аши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чини |
и му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита царица.</p> <p>— Јесмо, превисоко |
<p>— Опрости, господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа |
ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да |
ти у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом женидбом, одговори Којадин суморно али веома одре |
оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напрет |
гледај милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће |
оју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато шт |
садио корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви не |
асјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ штуј |
икад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хр |
разно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му |
књигу о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, каз |
е рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p |
афа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, |
/> <p>Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од |
оне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, |
у поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чи |
ко на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрн |
Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S |
ику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње |
има сама наредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, |
ино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преп |
а још није била раставила, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени |
еље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p>Царица Ма |
и њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрос |
м горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Гов |
и се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син про |
>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— За |
брашно манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирских стражара.</p> <p> |
Он се до последњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа |
свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред. |
от Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли |
да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Николе т |
одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да с |
еку религиозном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Људи су се крстил |
никад није растајала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија и остави т |
роте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепот |
оданости.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње собице отвориш |
о.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{ |
на.{S} Бог милостиви нека саслуша твоје молитве, нека испуни твоја надања, нека наврши твоје на |
ица се поче крстити и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наше најбоље дете, сад |
ле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор |
авне и оружју хришћанском.</p> <p>После молитве је царица Мара отпустила Гвозденовића.</p> <mil |
преда се, понављајући своје уобичајене молитве.{S} То је свршено.{S} Ко зна колико нас још вре |
е наредила да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Костантина и погинулих у том |
е моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превисоко |
па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> |
а, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброчинству и црквеним дужностима?... „0 |
, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искрености и оданости.</p> <p>Миља се би |
ера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведем остатак живота као удов |
камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ Јанко такође |
песмом и живим гласом позивали верне на молитву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу кр |
ију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитв |
би у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да |
, с очима к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb n="223" /> притече у помоћ одбрани в |
<p>У који мах отац Калистрат свршаваше молитву, зачу се јако куцање халком на вратницама.{S} В |
алпак, крстећи се, и скрушено слушајући молитву.</p> <pb n="200" /> <p>— Хвала, оче Калистрате! |
у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродошлице и дао благослов високим путницима. |
сти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и премилостиви, шапуташе ца |
место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратијa.</p> <p>Царица је била средњег, |
едише, поскидаше капе и побожно слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче говорити.{S} Он помену |
едва се, као кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обред |
ма.{S} Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у изб |
лена пред иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера. |
спремила.</p> <p>И поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се наново посл |
и благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад |
ците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми ј |
са свом својом источњачком углађеношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, |
луђер клече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац |
, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом веро |
, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како на |
b n="107" /> кућу уредила и припремила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у |
(ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред де |
} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и пос |
о лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар з |
о свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, склонићемо га накрај крајева.{S} Треба |
и залагаше се залогајима које је други момак за оним на послужавнику носио.</p> <pb n="235" /> |
ри вратнице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављ |
амо где се продаје стока, и манастирски момак који је онде био постављен да мотри шта се ради д |
е беше прокључала.{S} Један манастирски момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше |
њихова соколара са соколовима.{S} Трећи момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један |
ло разумевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научи |
ихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија разместила |
авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био преве |
рила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поу |
на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица |
ицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и дес |
се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да прима ту погод |
кој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме много поштованом пријатељу, да до новог погоршања |
о!{S} Ја сам ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене в |
уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздра |
ркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, калуђери и попови огрубети и |
и истом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} |
мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царст |
еликом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим војницима и удари под |
се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа властеличића Милив |
/p> <p>Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита от |
.</p> <pb n="183" /> <p>Два манастирска момка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише вла |
дбирао на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодличније од љ |
ојним старешинама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу |
и мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро |
пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскоро <pb n="165" /> по то |
ећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p>Отац Кал |
рди и прегледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође н |
века? одговори отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да вид |
остави, препоручивши своме највештијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах |
де, Милија, проговори даље манастирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одма |
хвалио епископу и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} |
ослужење и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непрестано разносили закуску и пиће; она је је |
теле и неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко |
осетљива била за климатске промене.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што тр |
, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" /> једни да донесу столове, |
е врцала из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стајали спремни при камену, који је пред врати |
енога меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле |
дјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и |
се; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надстрељ |
оме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили не толико по свом властитом избору колико |
дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па с |
приближише султану, нарочити султански момци прихватише поклоне, па их уздигоше и показаше сул |
о грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали него су на свом месту остаја |
да се приступи к извршењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим |
одређена им места.</p> <p>Одмах по том момци султански донесоше као чаршав од свиле међу посла |
е историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне госте уносили п |
Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Кали |
Драгош, истргавши мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, |
его да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беја читаву <pb n="74" /> с |
збуни и признаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам |
славио Светога Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза им неколико речи, по којима га је ваљал |
n="79" /> био дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне најбољим вином које је имао и |
p>Кад се и то посвршавало, женскадија с момцима навали да изврши послужење.{S} Госпођа Круна је |
ри Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је |
{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат вара |
упци долазе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млад |
рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слободно, добивши поверења пред старцем, који је |
у Хиландару се окушавао у живопису међу монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, |
изберу за игумана сина Гвозденовићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи м |
ога Калистрата Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ |
А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дат |
ултан нов човек кога још не познаје.{S} Мора се очекивати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли в |
вали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; радовали су се х |
Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупљао из својих з |
мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, није далеко од тих стра |
ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господски живот доста му је што му султан о |
е малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем задобијати боља будућност, ја |
овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја т |
господин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати др |
ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по којој би неко прав |
отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах |
косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој ов |
n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по |
е би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је т |
наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> < |
сигурна је од папе, али народну заставу мора спустити.{S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се |
дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та |
е и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег хомољски, који такође ц |
а се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Кру |
и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, о |
чево, Браничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска |
граду, остављајући деспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву |
, Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш дос |
режје, а остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, ко |
у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за превелике услуг |
градове, тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p> <p |
а су полу мртва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегунци силне, многобр |
оји се после 22 јула начини деспотом на моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почела растурати |
свим спремна да на њ удари, освану над моравском долином и над Крушевцем магла, густа као тест |
дане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Ско |
главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном војско |
за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отвори |
земаља, с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да гле |
опови послаше које сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С |
ац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к зап |
Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за сул |
примити.{S} Најтачније се <pb n="66" /> морају вршити све заповести.{S} Најоштрије казне употре |
а постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достојанство међу народима.{S} Ако |
д у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би запо |
то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба мног |
м старим родитељима.{S} Али се у Пироту морала задржати.{S} Градић пиротски са својим кулама би |
која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се с |
м, или из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S} И коњушница се налазила још једна н |
тац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме господару.</p> <p |
довољити ни у једном манастиру, него су морали управо путовати од манастира до манастира, да би |
еђу мужем и женом као међу једноставном моралном целином, већ се почела јављати међу њима двома |
да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била историјска д |
пахија је имао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је |
онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка војска могла град дић |
аћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао љу |
/p> <p>— Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на |
ће с њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, колико сутра послати некога у Дренопоље.{S |
о рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко мислио, |
ијама место звона <pb n="84" /> и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</ |
Не мислим на то, одговори Којадин, али морам признати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, |
прошло; сад пред твојим часним образом морам истину говорити.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, |
<p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— За |
амо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> <pb n="49" /> |
е нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чин |
пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност |
подаре. „Најбољу снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо. |
једноме старијем човеку, шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Т |
.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми |
стелинова њива приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она те |
то то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара, особито кад нас |
своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо показати пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, |
емо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p |
има у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади |
ор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти к |
из Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Б |
турског војника.{S} Нов језик се такође морао учити. <pb n="294" /> Тако се у тихе словенске жу |
оје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само оста |
онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече |
су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихов |
повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му тада није време.{ |
опници, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их ви |
од њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљувати, или срамно повити главу под сабљу тур |
Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу. |
служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога манастира.{S} Над свима је би |
ужје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога манастира.{S} Над свима је био каравански кап |
вићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити старијега |
рахим-бег га зачуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S |
нде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехме |
е, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на своја места, испод гал |
у њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то др |
е мори?</p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше сам |
страта.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш |
Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново срк |
ош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ћ |
заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили н |
во независне хришћанске земље?{S} То је морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се |
којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапо |
ме турски опсадници огрезоше у пламеном мору, пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу |
ени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Превисоко |
b n="24" /> кастела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њега, био је већ |
дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигу |
пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушен |
зак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за |
ојега он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем |
твори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигн |
b n="242" /> <p>Деспот Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и неприја |
ог мужа; једно копље усправљено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У |
pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса што јој Драг |
прокључала.{S} Један манастирски момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.< |
роножној столици замишљена седела Шана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају ог |
ски момак који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некака |
е; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђ |
он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, |
избору својих родитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија за |
едели.{S} Гвозденовић је из свога двора мотрио на турске операције.{S} Наспрам Ситнице био је с |
</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази нек |
ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</p> <p>Ка |
ко она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетк |
си ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, |
ександар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не |
рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј гово |
ти, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{S} Разумева |
на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{ |
аклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти |
оич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да |
јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! |
ки стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} С |
е густа скрама незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и светитељи нар |
и биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијск |
га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био обузет <pb n="22" /> султан |
ке.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога посла деспот поручи Драго |
оји се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бол |
рањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Ник |
е њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом за |
те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.</p> <pb n="8" |
да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, п |
знела њихове наде, толико је религиозна мрзост у срцима хришћанским успламтела и зарила се у на |
а, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире. |
но доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ увеличавала је јучерашњ |
мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале капе од деб |
же, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозденовић, очевидно незадовољан, и жураше се |
тра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и за сељачки сто у |
ршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од сву |
је у пијанци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам суди |
и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> |
ултан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без |
бзира за султаном самим, којега су полу мртва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији пре |
х машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Бо |
се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n="141" /> <p>Псетанце Шанино које је б |
не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић народнога |
} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода није нанела никакве штете.{S} |
рне на молитву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу крста; звук звона им је био неповољ |
р му требају још барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и неколико људи, од којих |
еп случај помогао. <pb n="281" /> Слава му, што је умео тим се случајем потпуно користити за ов |
истранским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p |
то му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће |
сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесницима се нарочито одаз |
на поверљив предлог великог везира, да му он може од времена до времена послати свога човека п |
а свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живет |
ликом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грч |
, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо с |
послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на |
ну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам с |
акука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца |
о реду старештва, прођоше поред њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештан |
тога султан поручи заповеднику града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, ко |
, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом им |
{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби |
спитивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигам |
је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством читао |
рат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> |
а разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивш |
а се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукам |
S} Драгош позва манастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа |
а о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Којадин |
има између града и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну линију, скупи колико је |
е, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, у |
ело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велик |
од једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разни |
чарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је било, |
се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина узданица.</p> < |
му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство над |
е да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заист |
есе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву ју |
се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викн |
.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође нек |
да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком најпре из ј |
деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још |
аха што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је |
сам морао крити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом послед |
дину изговорила, с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка |
еву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа одгов |
мо да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} По г |
S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо ду |
ан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упоре |
м манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану у сводовима велике к |
ојко је још више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио |
ло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди |
о је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, тога истога дана |
Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Црк |
рављати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике |
улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закљ |
ка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказа |
градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњани |
овори отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав б |
ла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели десп |
ћи сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе засвираше, |
идиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не р |
ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања њего |
се показивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловс |
ања, осим обичне пријатности.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неки |
био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се својој двадесетој години, и |
е, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те |
амога помисла на такву случајност, која му се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да |
ге једне сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохт |
му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила м |
њена деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Ка |
ост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то најискренија.{S} Али није то доста према мени |
остеља, застрвена неком поњавицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто с мас |
састави.{S} Повелика халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси |
ла долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала |
у својим намерама и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику количи |
ице, кућанице нигде више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О к |
после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је био рас |
е Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окр |
и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој |
с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са свим др |
и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе н |
бранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гл |
и туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта |
и велику пријемчивост духа, царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, тако да се мож |
ге звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњива пуно |
естри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошт |
на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имала старати о дворби и послужењ |
е поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ |
ти не мора!{S} За господски живот доста му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да десп |
и, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи к |
ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мил |
а.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у |
ом оном времену, непрестано копкаше шта му тамна будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше с |
је убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто ј |
е његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао |
се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђ |
јску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску им рас |
1451 године.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-п |
на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше |
им клањањем, исприча новоме госту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, |
<p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо греш |
уста против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Није требало, |
оружје, народе, удри неверника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на од |
ру било име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име <hi> спахија </hi> или <hi> читлук-са |
да, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим влас |
ђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано |
и.{S} Преврћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог |
е и који су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена његова примити глас о његовој |
тварима знао више него владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Ми |
и с природом њиховом саставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напу |
о веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смеј |
остао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се поврат |
ања није имао.{S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, лепотице, кућанице нигд |
ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед избрисао к |
честити судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допуст |
о у својим властољубивим рачунима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу п |
разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је т |
Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њ |
ране на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен 1455 |
, зналачким оком, прегледао рачуне које му је управник поднео, наредивши да се новци положе чин |
ова.{S} Оне резерве, они приговори које му је том приликом учинила Стаменија, први пут су му от |
и грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко целе године, него су једне д |
ке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце же |
адић Острвицу у околини Рудника, одакле му се отварала граница угарске Мачве.{S} На Смедереву н |
тник, као заточник правде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се јези |
> <note xml:id="SRP19130_N3"> Развалине му се сад зову Курвин Град. </note> <note xml:id="SRP19 |
нарочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она |
дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</ |
едина његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није унапред |
ревршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обич |
кука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је ств |
о Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога |
си или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по св |
је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лично имање.{S} За војника нити ће га ви |
мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S |
хмед је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушено страстима и ниским пожудам |
бледа, превела, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој п |
љак огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} |
p> <p>— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, могао те ј |
и.</p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа |
новој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступати.{S} Тако |
за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и цвећем.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћ |
и.</p> <p>Она лагано порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место |
еизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљ |
поглед на девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожу |
Сви се ижљубише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвал |
и.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубро |
евешти.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце с |
и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да с |
поручивши своме највештијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су та |
ним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне су |
а одговори на питања султанова, која би му тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је та |
а јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, о |
жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то мо |
ма; њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких х |
е крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно своје |
нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад |
му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у |
раним и спремљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се ст |
} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је |
царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио |
аћали погођени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбин |
но претурио двадесету годину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистрат, који |
ице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад |
.</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који је дес |
и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S |
иландарске одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, која <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у ње |
ао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме |
ати близу педесет година.{S} Најстарији му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађ |
омињао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли |
на докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којад |
дмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-бе |
с оним збиљским али благим поносом који му млађано лице прекриљаваше.{S} Миљино срце стаде силн |
т промери очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и |
великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, уп |
ошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској |
ти како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа |
лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У |
је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нап |
се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год посла давало манастирско властелинство, |
говор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Т |
е поклонити се самоме султану и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, пр |
ну ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па |
довољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> <p>У том звона зазв |
или.{S} С тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке |
му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало ра |
де веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазна |
г из Самодрже истерао из млина, казавши му просто да млин није манастирски него његов, Миодраго |
ефалија Петар се поклони, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу |
дар нашао и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чин |
ством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се |
а својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb n="281" /> Слава му, шт |
с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из |
м о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А какве |
? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Кал |
му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, |
о да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну |
е да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Стаменија као дувна, у црним гр |
јаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се |
е син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим |
перације.{S} Наспрам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији старога Гво |
дланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским ха |
ту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и об |
и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар д |
из Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик |
аши изјавио поздраве деспотове и предао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и поклоним |
каматник из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда |
ркаше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом т |
говори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> |
н задржао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђур |
ем облику.{S} И облик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у |
ет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и д |
ом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, |
нику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у |
цариградском путу.{S} Кад прегледа како му се била распоредила цела војска, он даде знак да се |
ба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства тражио је он у п |
овији, све невесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је в |
} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет |
у некакву веселу народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, |
дноничио је скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је пр |
аве му очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана н |
именом и значајем своје породице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао |
{S} Док није био на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужнос |
звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше с |
во би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да < |
е му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао |
ачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше и |
Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину. |
аљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, св |
S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући руку како је беше прихватила.{S} Али |
арске.{S} Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да |
огне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војск |
ла је сваколика његова потреба.{S} И то му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Т |
, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да |
им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? у |
краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, |
!{S} За господски живот доста му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш |
деспоту што се толико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb n="19 |
ово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружај |
p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман с |
ом и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Кали |
будуће супарнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онд |
о и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и обори |
јем своје породице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али није мога |
н је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Сми |
ом је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало да он без |
пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му један калуђер |
ринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био |
и стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била |
ије тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула |
о још није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану није никада требало одмо |
мешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими но |
јника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су |
елину новцем откупљивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} За |
је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге пос |
едаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкаве Гвоздено |
о турско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато оков |
оји му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране излечи |
о догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска управа у м |
г несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и |
.{S} Турске широке чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стража |
риспела писма из Смедерева, у којима су му јављани најновији, све невесели гласови.{S} Јављало |
бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у којима су |
кој чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа |
болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао |
потону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у часовима његова самовања.{S} И све |
поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог |
{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне. |
ше с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти њ |
није нимало марио за западњаке, који су му њиховим биготизмом и великом оданошћу <pb n="61" /> |
сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb n="181" /> на продају, без новаца.{S} В |
нца с двојицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов господар, стаја |
ного властеличића под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био |
очи.{S} На <pb n="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом |
нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, замишљене, показујући дубок умни |
далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} |
ући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник ј |
уцима властеличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, |
приликом учинила Стаменија, први пут су му отворили другојачије видике.{S} Размажени син велико |
коња.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толики људи, нареди одмах да остане с њим са |
удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задоби |
драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом м |
же, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, |
<p>— Смирите се, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; смирите се |
село смејали манитоме Даријевом писму и мудром одговору Александровом.{S} По том су редом прати |
бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудрости, стрпељивости, издржљивости, верности, кад си |
руге, и многе философске изреке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и н |
} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одговори она.{S} Не |
која је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни она не би |
више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, која је би |
е Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S |
ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло поб |
а с тулцем и стрелама Шанинога покојног мужа; једно копље усправљено у углу; мотика и секира би |
реса, која се током времена начини међу мужем и женом као међу једноставном моралном целином, в |
планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с ко |
ли случај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјекивале, коло је непрестано играло, а под вењ |
ађура, где се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са |
"293" /> и уз њих минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали верне на |
тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, они су, синк |
рској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ р |
ј попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају....</p> <p>И |
синко, рећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, синко, по <pb n="280" /> с |
у пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним пу |
ему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат |
Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имања од грабљивости наше влас |
, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> <pb n="9 |
бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> <pb n="91" /> <p |
срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати по |
ошто је очима протрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни |
p> <p>Ушавши у дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је било спре |
има се топио у телесном уживању, султан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву |
ојом је био обузет <pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено |
се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишљена.{S} |
Дервишко предсказивање о коме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се годину или годину |
Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је |
о шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта то управо значи тек кад је |
ли растера.</p> <pb n="18" /> <p>Султан Мурат је такође походио каткад своју султанку, царицу М |
ли да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, |
године, царица Мара се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја била полит |
задовољи и најдубља размишљања султана Мурата и да помогне оријентацију његових пространих ком |
ација.{S} На томе се и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, |
} Како сам се заклео на верност султану Мурату после Сегединског Мира, тако сам готов сад закле |
т хришћанска власт и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и њ |
их старешина.{S} По градовима су турски муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, |
е боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S} Какви су разлози из којих ви тако непом |
ако ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове женидбе, његова љубав према |
ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, сул |
анас нема снаге, којом се може одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ више ништа него се молити |
колико да буду попустљиви и справедљиви мусломански султани и њихови чиновници и кадије, они ни |
овој млађој браћи, која су примила веру мусломанску.{S} Њему је остао само углед старога имена |
од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненад |
ити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; радо |
је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме б |
оворило се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и г |
и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним путевима преко пр |
ју јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао кући |
, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога Кал |
што није могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити |
ђу, и како је текст словенски био често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави |
о, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се велика несрећа спре |
ости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толик |
ћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним изгледима свога живота и своје младости, с којим |
шио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропство |
ује.</p> <p>— У вашој земљи је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет своју красну |
а не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на |
се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте с |
ад је над њим извршена тако страховита, мученичка казна.</p> <pb n="189" /> <p>Кренувши се даље |
видела и очекивала, поче да се врши над мученичким народом српским. </p> </div> <div type="chap |
Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску им растурили и побил |
Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећо |
није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да старе грех |
оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна, врло често заливена сузама.{S} И ту ос |
ава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у |
оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, |
.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно могао имати своју већу библиотеку, јер се књиге н |
ош се није било стишало у народу ни оно мучно расположење које се раширило после пада Цариграда |
ке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас дан и |
собице отворише.</p> <pb n="125" /> <p>Мушким, тешким и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин бр |
старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све што има.{S} Султ |
ћања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставил |
лавном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаиловић <pb n="21 |
другојачије (<foreign xml:lang="cu"> дьнь, чьсть </foreign>) него <hi> рат </hi> и <hi> сласт |
n></hi> и <hi><foreign xml:lang="cu"> дьн </foreign></hi>, тако како пише, а не како ми изговар |
мао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једн |
колико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао |
, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, |
еп призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоређене у мање колоне.{S} Било је |
и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом месту, близу Неродимке, одузео нам заједн |
ишта.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што ј |
} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладовини седела златокоса Миља, прелепа ће |
а чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, |
риђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвоз |
, налик на путир.{S} Покрај тога места, на коме се служило пиће онима који су хтели, беху намеш |
е могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан |
у трку коњском скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} После су настале трке коњске |
у свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{ |
би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p |
опуштала није.</p> <p>Султан је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља посадом.{S} Док ниј |
рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову оданост, његову захвалност, његову веру.{S} А |
амо то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се при |
<pb n="98" /> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и |
.{S} Пуштај човека, каматниче.{S} Овде, на манастирском панађуру Светога Николе, нема места <hi |
ан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодл |
жањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, т |
је теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учи |
својом гвозденом руком.{S} На њему је, на послетку, било главно старање о бојним и о осталим к |
лине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом |
оји сажиже тековину људску. „На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да с |
на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} |
такође на своја места, испод галерије, на којој су турска господа поседала била.{S} На једном |
нице спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера как |
земље која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет го |
о у то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београд |
погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала |
присуствује тужном опелу госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође |
>, место за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућ |
р с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јеруса |
нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јас |
ивота и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек |
ћанима није одмагао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његова гр |
су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надстрељивало.{S} Међу другим стварима бил |
што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</ |
ују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у кр |
ен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву |
лу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{ |
> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и пр |
> <p>— То је манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на зап |
на на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је |
макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одуст |
и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о крсном им |
, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело |
} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачиј |
ловало.{S} Једноме се властелину свиди, на пример, један млин.{S} Он истера власника и постави |
андрит Калистрат, био је један од људи, на које је и удаљена околина гледала као на свога оца и |
што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздати и на које т |
Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гостио млађи свет, који је р |
а.{S} Одморници у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{ |
к султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Турским Царством, издељен је био међу влас |
ним планинским селима ништа нису знали, на једанпут чуше и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шт |
њати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </hi> друг |
ст народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења мењало све од |
ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало робље, купци почињу већ долазити |
иште је било на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, ста |
еке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу |
је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранско |
езама с родитељским домом и са Србијом, на коју она никада није престајала мислити.</p> <p>Помо |
ја Петар уђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опас |
које је султан у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве |
одичног живота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не |
ано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Суп |
кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде г |
реме кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествичника <title> |
отство, одговори калуђер, то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајев |
S} Манастиру се плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, и манастирски је доходак би |
аги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам г |
азне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</ |
вим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Све |
у се хришћанским победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како |
м се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епископ топлички из |
ле општу сигурност?{S} У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> < |
у собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нис |
<pb n="206" /> <p>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте го |
новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обележено место.{S} Као помамљена и ожежена, или љут |
а, пободено било друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био један коту |
е претварао у дворану богато намештену, на којој су гости седели частећи се и припијајући, а уж |
Којадин, упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p |
грали међу собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они |
самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у |
кад је практика свагда показала да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако би |
ила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, јед |
pb n="177" /> Скопља били су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговци оружја, дрводеље, |
било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао одржати против њих, ма |
и како бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред градића, где је такође било изнето јед |
с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам про |
сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложнији, много истрајнији и много дос |
ама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене доколенице; око |
не вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У б |
реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непрестаним говором и храбрењем војнике уп |
оследњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђур |
нце, који су му поверени <pb n="181" /> на продају, без новаца.{S} Властеличић, свађалица и при |
а се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интер |
ли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времен |
пошао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај о |
иколе V, који премину 24 марта 1455.{S} На његово је место, истина, био одмах изабран Борџија, |
х замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, фамилија |
беху свитци кадифе најскупљега реда.{S} На трећој прекрасни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад с |
еше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљега реда.{S} На тр |
цију његових пространих комбинација.{S} На томе се и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, |
ко њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама златом извезена.{S} О бедрима |
јој су турска господа поседала била.{S} На једном крају дворане беше спремљено за пиће шербета |
е било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местима, покрај цветних ливада и зелених паш |
возденовићка, турска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не |
вратио са својих дугачких путовања.{S} На какав се начин гуслар-Милојко служио разговорима с К |
ови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало робље, купци почињу ве |
ило редовно с почетком часног поста.{S} На чисти понедеоник се вршило чишћење кухиње, судова и |
а им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденови |
у се отварала граница угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се о |
две велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела једна секирица и једно |
је коње, кухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фам |
е у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узне |
из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо |
ављено све што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућама својих села |
ску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; |
овестима његове жене, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било |
дугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногам |
вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице седео један, који је имао вел |
ребрне тањире и износити пред госте.{S} На узвишеном месту са стране гостима седела су два гусл |
це Маре у манастир Свете Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с |
пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољства.</p> <p>— Рец |
врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош |
пораза на Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћанство данас нема снаге, којом се може о |
се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је д |
лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и м |
се начинима који онда буду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања се на милост Бож |
али на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради ни |
је био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца Калистрата одакле је, одговори да је из П |
прстију било је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} |
вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На <pb n="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом |
ијатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медља |
љаста зграда с пространим двориштем.{S} На средини је зграде било огњиште <pb n="48" /> с велик |
лијарни дворски врт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред градића било је <hi> потециште |
послушности својом гвозденом руком.{S} На њему је, на послетку, било главно старање о бојним и |
р му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полази |
.{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним местима страже.{S} По виногра |
као домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је било свеколико наређивање о обради њива, вин |
спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у ср |
и из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између својих отрока (робова) |
же у умерености, као што би требало.{S} На једној страни је било самовољство, а на другој тврда |
и, диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{ |
овембарско јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су с |
гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је ју |
ском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Сибињанинова војска |
ој војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} На султана се викало као на највећег вероломника, што ј |
робља трошила и последњу пару своју.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ |
е остајала код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну бистрину вел |
забодена у скупоцену свилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и господско турско одело као на |
ћи, јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складним својим гласом одј |
е су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: |
спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој с |
баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господски живот доста му ј |
ој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и ус |
има; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је |
тога, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову оданост, његову захвалност, њег |
из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже |
аш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију Плетикосићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми |
у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Цар |
заблуди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они не помишљају.{S} Једнако нас <pb n="67" /> ко |
Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb n="206" /> <p>— Па на нас властелу, на |
е.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграби |
једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодличније од људи запов |
а су оправљали или новима замењивали, а на топовску ватру одговараху такође топовском ватром.{S |
а се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> < |
ли испуњени танким провидним платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, би |
{S} И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У |
На једној страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га |
ица и једно каменарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше |
е на место и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје м |
ред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржавала, него су војници распоређив |
а наређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни влад |
је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређен |
а 1444, после погибије краља Владислава на Варни, 1444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косо |
свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Бож |
ва велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брд |
ш је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје с |
6 године по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћанима није одмагао.{S} Хришћани |
за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали госпођ |
ају шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца |
стао код њега, <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Д |
у завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и обо |
лави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била дола |
тити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} |
икога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, до |
би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку с |
да заповест свима кућним старешинама да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и да |
ед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с пон |
ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над моравском долином и над Крушевце |
чком углађеношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа |
е беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит |
о, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари к |
гледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколико места покидају ланце којима су биле везане |
ућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капе |
е се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Г |
па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали |
у тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји |
и је одмах почео служити се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, али да о томе н |
ији да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, немила?{S} |
знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То по |
егова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Којадин |
ца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедеревом.{S} |
тних потреба и тако становнике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турск |
о Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигне |
шља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пусти своју сме |
коња.{S} Он сместа притврди и прегледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, |
еко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се |
пражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздрави човеку најпопула |
и на кули своје песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде в |
зик.{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ б |
сет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори |
им калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога |
аше сваки политички и војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Ту |
е Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћанство |
тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстариј |
буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали м |
ирче коме се он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одго |
у и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што је био век |
рдо и разломити се.{S} Није само Србија на свету и у околини Турског Царства.{S} Има и других з |
а се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако |
д боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, д |
ле повратка са Златице 1442, после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот је кон |
2, после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот је коначно променио своје мисли. |
нога времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 1443, после Сегединског Мира 1444, после по |
ржао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косову од пре неколико година, да се они измирити не |
после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; они ће |
иле две ствари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.< |
крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! повика не |
ена мекост и доброта и механичка навика на послушност не подчине вољи очиној и нехотице и да га |
Властеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш |
Стефана.</p> <p>Властеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце |
дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се кла |
ва мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, |
Царица је са својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморил |
ћао.</p> <p>Ускоро је царица отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутс |
{S} Стаменија је била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва зад |
свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћи |
ства.</p> <p>У Пироту је царица ступала на српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати |
летеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на |
певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде висила о његовим речима |
на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p |
Кроз шеснаест година што их је провела на султановом двору у страху и зебњи од господара и од |
је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом Македонско |
играда.{S} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и прем |
наре о историји, која су преведена била на словенски, животи Стефана Немање и Светога Саве, Род |
у њу убоденим златником, натакнута била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељањ |
престоно место у дворани.{S} То је била на неколико степеница узвишена пространа галерија с јас |
уку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстрељивање завршено, д |
кој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и |
е ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново |
а је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала код куће уза своју |
рот стави.{S} Иначе је војска наилазила на празна села, празне тргове, празна насеља, без живе |
ку, али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатк |
ва се омладина из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и |
где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једнакост још од детињства.{S} Ја |
а је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и изве |
мањине Анастасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац ј |
ети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на такву случајност, која му се чинила готово неизбежна |
ку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, показа руку, поче мицати |
ултана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> < |
ка најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркв |
ради је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима, да новоме султану изјави саучешће |
а на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то |
тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и ње |
ма; радовали су се хришћанским победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше д |
ити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим- |
или почели наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било широко, ово средст |
ј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из коп |
: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си |
потпуну слободу.</p> <p>У свима местима на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас К |
говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко ра |
>Стара српска држава није била основана на административној централизацији и на једнакости прав |
} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном месту, мог |
S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало ј |
се тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирају |
едину, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто |
не; људи су трчали с једног краја стана на други; војници су се спремали и размештали; топови с |
и.{S} И коњушница се налазила још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинско |
<p>Уврх софре, која је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венед |
у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико великих властела, међу којима је у Топлици |
и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом путу; његова је природа за то; он се за то с |
ми стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодр |
, 1444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео да Србија као држава живи на бел |
оји јој је променио расположење.{S} Она на једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробни |
лама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки да |
не.</p> <p>У манастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним |
о одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски |
је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову оданост, њег |
} Никола Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра разбије Турке до |
S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! продираше изн |
p>— На кога?</p> <pb n="206" /> <p>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ос |
како се и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као |
своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак |
у своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да |
а сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, |
уку, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршав |
једнако тешко болна после оних потреса на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се |
која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун |
боко се клањајући и поздрављајући госта на осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, |
есту где се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Богородице чекао је деспота и |
ћ сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Та |
апред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу В |
нин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунав |
ом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тог |
су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од великог цариградског пута, којим се очекив |
да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се |
и Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био |
ијанци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} |
, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довел |
и помисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на то помислим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју |
} Једном хришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турска сила |
ли?{S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је полит |
деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1456 зауставио је процес и забавио султан |
д деспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, али јој |
Јован Капистрански.{S} Тако почне напад на дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцим |
} Тако се развије одушевљен силан напад на Турке, коме они, поред свега свог великог броја, не |
бу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити.{S} Све је било весело у тај |
ствених природних дивота.{S} Леп изглед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; гор |
м сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, |
син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <pb n="137" /> властелина Гвозденовића |
годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p> <p>То |
султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али с |
ем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али |
<p>Отац Калистрат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Т |
S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о |
ила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што тре |
анити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је посести одмах, али војници нису см |
коњима.{S} Друга двојица носе соколове на руци.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} Којадин |
купоценије имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обележено место.{S} Као |
шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се о |
ош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао |
што рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитв |
ао књигу о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, |
одупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{S} У сукобима соха је, прем |
ва време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити |
по том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како с |
коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у особито одељење дворца.</p> <p |
Гвозденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{S} Као и други трезвени људ |
ошто је свршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{S} Ми |
и у дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Ц |
момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом преко планине, наредивши |
S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити |
ешка била самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад |
у, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.< |
а ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ни |
а Сретеније (2 фебруара 1455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на по |
праву своју мајку.</p> <p>Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследника.</ |
Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде |
ни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и |
ца угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском поса |
} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод к |
е на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена |
пријатнијим расположењима.{S} Њему дође на памет његова жена Круна; њени прекори за његово шуро |
в, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколове на руци.</p> |
лашке, из Мореје, и наместише се такође на своја места, испод галерије, на којој су турска госп |
ослуга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које је она |
вао за све што се тицало политике, пође на поље више града, одакле је чета имала даље кренути с |
леко одавде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? у |
сто изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде |
љеном зибелинима.{S} За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То је била на неколико |
звук манастирског звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> |
У тај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отв |
ако умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се к |
говараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош к |
и су ми они много пута одговарали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи |
Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на |
Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало да он без ње не би могао у жив |
а ради Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њег |
а дворца.</p> <p>Шана врачара седела је на источној страни села Плочника више пута уз брег.{S} |
потску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султанским дв |
ним коњима јашу планином.{S} За њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њ |
жем, био налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, идући у Приштину, некога напаствовао.{S} Онај |
и тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S} На то |
поклонити Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму своје прародитељке, Немањине |
ешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе С |
био из студеничког прњавора, и онде је на његову рану младост утицао црквени живот манастира С |
ао је један троножац, а покрај ватре је на троножној столици замишљена седела Шана, мотрећи на |
же поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвозденовић гледао по своме |
сам му могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав ј |
ном већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око |
ћуташе.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, кој |
српску историју, и отац Калистрат им је на примеру показивао шта које место значи и како се кој |
али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од ватре |
је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био про |
главно станиште властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао |
арству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери |
земаља, или своју трговину, доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је |
аспоредом послова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно време з |
је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и |
броку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику |
Слободних људи и слободњачких села није на том крају било никако.{S} Становници градова и тргов |
ти к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он обратио с |
еме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Г |
о да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што ј |
ао да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори како је султан нов човек ко |
едан човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се |
n="88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео Којадине? поч |
Видећи то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом с |
Сибињанин, који је имао прилично војске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе |
ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Између турских и угарских |
ла, очи су јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за на |
отово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских удараца.{S} Њихов |
се садила.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим сунчаним местима, |
ирске краве, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку више манастира, и нарочито своје ст |
у му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје.{S} Султа |
силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их ј |
шћу Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је р |
т питаше капетана, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{ |
} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би |
о онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је променио расположење.{S} Он |
одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кир |
ласти.{S} То стање је остајало све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са |
, одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште |
твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене |
манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је |
дерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне гла |
у растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињани |
све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити један по једа |
предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се о |
исте 1456 године.{S} Деспотство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици није би |
е је била поизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб |
он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан с |
ло су биле као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе |
ну, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим ј |
лин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искак |
{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву простр |
ом песмом и живим гласом позивали верне на молитву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу |
му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело. |
ш више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијом.{S} Царица Мара, чим с |
старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав го |
легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио |
дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће ко |
свему.{S} Уједно моје највеће сажаљење на тешким губитцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, д |
пови су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина |
т да утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних |
атали су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали н |
ада.“</p> <p>Новобрдске старешине скупе на договор све старешине војничке и градске и по савету |
рељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред |
и око слабина.{S} Турске широке чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, ја |
.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они |
.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући нико |
р.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вршити н |
и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље |
е у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умотане у с |
ш у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те |
д овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску удари онако како треба.{S} Али се |
пет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу |
ада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне с |
ој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, ил |
уте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав про |
" /> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите |
inal"> <p>1865-1913</p> <p>Читаоцима се на овим листовима пружа приповетка коју није писао прип |
послетку, све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и |
чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор и народу се показа госпођа |
стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било војничког |
премила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити |
а к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се на цариградском друму указаше царичине коморе и коморни |
ично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} Али |
еспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> умре |
кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош. |
другови и калуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим те |
ин Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали за |
збијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је и о |
пијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</ |
честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тр |
а намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран |
ког Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да |
е до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p>— |
ебало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам с |
ла, множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије им |
стима агаренским!{S} Господе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим т |
ујале би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и ошт |
то то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога толико колико на његове доглавнике.{S |
у.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зн |
ено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком о |
ти у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-б |
ерозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је |
чинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Св |
ви баш ништа <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европскога запада? |
Гвозденовићу.</p> <p>Разговор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаш |
за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истера |
Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb n="206" /> <p>— Па на |
о нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег |
ту живу светитељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с горким узда |
ј не можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако |
S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на |
а челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске према Косову; други пак с Гвозденов |
дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, упућиваше н |
петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка команда Др |
а појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине |
естито превисоко ти царство, одговориће на то отац Калистрат.{S} Зависи од превисокога ти царст |
азала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче |
е звона и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањ |
стелинство се његово пружало од Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаон |
9" /> својим цвећем, бирајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја |
ђење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек |
о града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p |
шег испунила?!</p> <p>Царица Мара клече на колена пред иконом и продужи крстити се и молити се |
и мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властеличић.</p> <p>— Ја радим по запо |
зидове Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с раж |
ти, издаваше друге заповести, упућиваше на место и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S |
султану, кнез и његови другови поседаше на одређена им места.</p> <p>Одмах по том момци султанс |
лазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, |
уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним носом, сећају |
се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у Копаонику |
2" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса што јој Драгош беше |
ала.{S} Један манастирски момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>П |
утира, све окићено драгим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Бр |
} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на ш |
тана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека поврат |
ше се турски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и ожив |
а ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печења људи су узимали са собом, да |
то се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и прос |
је радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по плани |
зазленога весеља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у т |
наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Цариград да помогну турском султану освојити га од х |
главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не б |
епе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без паса — |
чај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машај |
у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неки |
руну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у двориш |
су лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је о |
бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на |
дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији |
.{S} Место је, такође, било узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за |
вим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и нап |
узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца |
јављала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс |
бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп |
онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на |
И деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај м |
или лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима свију својих војника и војвода, да би се з |
бије толико порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме мно |
равам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао д |
примичу од Прокупља, зазвонише звона и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на ма |
че са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она |
ако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него пород |
} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и |
љена околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене главе ле |
погледај милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им ср |
оју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну бистрину великог је утицаја имала окол |
и је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником ста |
егове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228" /> отпор |
огобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за пот |
е остати све што стоји, овако како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда |
сиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту |
} Господе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахран |
у стрељања, пободено било друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био ј |
pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{ |
ки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвозденовићку, <pb n="184 |
ло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини |
ру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била е |
Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и си |
на на административној централизацији и на једнакости права као што је данашња.{S} У оно време |
тки били они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима |
ве је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које је она, за своју службу н |
анским победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скоб |
м да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за на |
е се они тамо не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока з |
ину дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси |
казни коју је Александар применио чак и на издајнике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванред |
се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошт |
друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна, и уда |
ан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ |
дући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву о |
у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, краставци, диње |
оју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље. |
што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи раз |
чку кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипрага што се споља кроз пр |
и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} |
свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, ј |
на.{S} Средњевековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да с |
S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драг |
о кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и в |
гове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Између турских и угарских граница наход |
ио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољ |
сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког кор |
а доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господаре. „Најбољу снагу, говораше је |
воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S |
ом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, пасао |
е његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала |
ља погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> |
борби против Турака није могао да стави на расположење ни одушевљење ни ауторитет којим се још |
и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су киптели на све стран |
е, које је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за десп |
један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турски војсковођа И |
, 1448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило |
јест воловску (или лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима свију својих војника и војв |
ко, касно је.{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је сп |
/> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где стоји спрем |
р Милојко, који је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Господа на кули су га слу |
ије допуштао да она као султанка излази на хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Др |
у.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, али после двадес |
које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше |
омене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим уверењима и склоностима.{S} |
Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев |
ну.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат в |
смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p |
наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно |
а им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, д |
арем као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисли да |
рамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с на |
то на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довел |
азмештали; топови су непрестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око в |
дба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се самоме султа |
послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb n="224" /> се отац |
овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с М |
њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео пустити <pb n="279" /> и своје љ |
ојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома до |
работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, под том пого |
ед кобним непријатељем; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у пока |
ајпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао б |
гова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним неп |
чело онима многобројним који су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му |
ао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у д |
не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се |
уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне |
рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, к |
љи и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти су сву |
својих родитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу |
овео би соколаре, који су соколе носили на рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао |
ева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, |
бровчани, Призренци и Скопљани износили на продају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчан |
лађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му н |
сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабра |
Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад — говораше Мехме |
<p>Он уздахну, јер се при самој помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћу |
ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n="195" /> православних хришћан |
ла посланике свога оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим вез |
друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде |
чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> </div> <d |
рно испунимо уговор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <p |
а часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају јо |
нута, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог властели |
г Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта ј |
државала, него су војници распоређивани на издржавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вр |
отворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку |
уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклони.{S} Једна велика |
ји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у р |
о је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито мест |
реће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто никога није би |
а Паскоја, који је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио |
е.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволских кола в |
у, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа послужи |
нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</ |
деновић имао том приликом и да одговори на питања султанова, која би му тај везиров човек усмен |
ане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се |
го су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш |
је обичај напаствовати људе и туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није б |
, и одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту |
му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони у новц |
ше досадити — поче се плазити и смејати на путника.</p> <p>Путник, опет, псујући на неком непоз |
у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</p> <pb n="288" /> <p>Међу тим рад |
Хоћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим |
амовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главн |
ли су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> <p>— Правим пријатељима се гово |
вог султана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бит |
д.{S} У питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити |
царска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измис |
безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> < |
лужио царичину богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним везам |
рим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ћ |
д куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозденовић с |
и готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред госте.{S} На у |
мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који |
јући у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Алек |
елела да се хришћанство нема шта жалити на велике султане Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим д |
сет година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да |
алим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добр |
воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, |
ством човека који је све своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао ј |
че парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради мој |
ом, крај ње запаљеном, царица се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, |
ре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих год |
у Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се су |
и младост своју проводили, увек мислећи на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, цари |
столици замишљена седела Шана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пе |
егде на другом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија на свету и |
ађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би се ко држа |
унак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је бранио интересе Ср |
аљића.{S} Топличка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу |
а путника.</p> <p>Путник, опет, псујући на неком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а па |
свечану <pb n="60" /> антерију и мећући на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S} Али ј |
у седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па продужи у башти започето пребира |
<p>— Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће |
рије.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне госте уносили печење |
анас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није |
длу.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз јед |
естру његову.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо! |
/p> <p>— Може ли се? упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, може, одговори Шана, дижући |
ну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења |
ше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <pb n="136" |
наново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте по |
оденута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којад |
са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времена Којадин се |
, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну |
ебрн <pb n="35" /> суд за шербет, налик на путир.{S} Покрај тога места, на коме се служило пиће |
зишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих |
према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема |
одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манастир и народ око њега.</p> <pb n=" |
ајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, д |
у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти |
е!{S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незн |
ши све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" /> ст |
рекла је игуману царица Мара, честитам на свему.{S} Уједно моје највеће сажаљење на тешким губ |
{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Јед |
вним расправама прибегавало Суду Божјем на више разних начина, обично онда кад никаквим другим |
{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја чинити што је |
оћ већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из |
према Косову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хв |
/p> <p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од |
А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро |
да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори Којадин, али морам признати да то није |
некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од мале |
залогајима које је други момак за оним на послужавнику носио.</p> <pb n="235" /> <p>— Србија ј |
аном.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог |
{S} Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Т |
гачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетње |
аше молитву, зачу се јако куцање халком на вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђ |
путаше царица, погледај милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Ср |
ултан Мехмед сам пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} Заповести су биле издане да |
м на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, |
дан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, оца Калистрата, зашто |
ркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама <title><hi> Рајске лествице </hi>< |
чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине з |
а пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове план |
} Угарска војска под Јанком Сибињанином на једанпут, пред крај септембра, груне преко Рудника.{ |
Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се |
да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне |
сли о женидби свога сина само с обзиром на углед и славу своје породице.</p> <p>Кад је иза њего |
људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} Н |
, који се после 22 јула начини деспотом на моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почела растура |
У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле |
ним превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна.{S} Срце му се |
градском посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збегове |
уна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу |
пиће.{S} При једној такој забави султан на пречац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Д |
Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од |
до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој бе |
да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тог |
ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта сам |
.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ћу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за |
крајичку, сав се остали намештај могао на прсте пребројати.{S} Један котао средње величине, ув |
игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину овога света, да посл |
ове и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња он им показиваше манастирск |
лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља |
Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је остао |
ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као после славне одбране Новог Брда и боја |
а које је и удаљена околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама ук |
ецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз ч |
животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Стамен |
и <pb n="112" /> на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвоз |
се проговорише сви земаљски језици као на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 1455—56 |
отпор дају.{S} На султана се викало као на највећег вероломника, што је нападао земљу без икакв |
скупоцено и господско турско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва |
заслуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник |
д тога што се војевању на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали т |
а и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, али је увек |
ам у пријатељству, не једанпут опомињао на те дужности стрпљивости и благости, без којих на ово |
едан по један.{S} Султан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — же |
отиште и он кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара |
што би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он |
родно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музик |
био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражи |
ледње његове мисије у Дренопољу пристао на поверљив предлог великог везира, да му он може од вр |
ин Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто |
.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу |
који пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без |
агош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га вод |
до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, него да с |
астиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</p> <p> |
о му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао по |
ткуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те |
ти пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег хомољски |
изреке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно м |
кнезу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро |
најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима |
игоше и показаше султану, који је седео на своме узвишеном престолу.{S} Један од паша, нарочито |
/> и оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p>— То |
ему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се о |
о ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату после Сегединског Мира, тако |
љеним за седење.{S} Чим се султан попео на престоно место, пожурише се к њему паше, које су га |
ака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте |
е Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога дан |
га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина, игумана, који је све то присвојио. |
прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> <p>— |
84" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</ |
града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео |
шао да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно |
ј кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио ње |
само онај који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која |
ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном ни |
плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по об |
Јован Капистрански се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито њ |
рбије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што се тицало севе |
својим <pb n="117" /> поуздањем полазио на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послуж |
овољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазре |
и Цариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је још једини и ост |
крива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, |
су Александру, кад је као младић ступио на престо, војводе његове саветовале да одмах војује и |
S} Гвозденовић је из свога двора мотрио на турске операције.{S} Наспрам Ситнице био је син му К |
е Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, проговори деспо |
аћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, з |
о се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и |
точну беседу његову.</p> <p>Ено их како на красним коњима јашу планином.{S} За њима је на једно |
рло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На <pb n="153" /> левој руци су му у неком б |
сти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} О |
алим се на султана самога толико колико на његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рође |
Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити господине |
ехмеда особито је оживљавајући деловало на свеколике ратнике.{S} Никола Скобаљић удари негде ок |
њу, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на |
купи оружје Миливојево, које је стајало на једној столичици недалеко од одморника.</p> <pb n="1 |
огаше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз-беговић се непрестано упиња |
са тога краја надвишавали су све остало на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мот |
ватио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је |
Топовске кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n="272" /> било је расклиматало |
уз реку јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско, властеоско, коњ зеленко под њим ар |
у.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа села |
141" /> <p>Псетанце Шанино које је било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици прим |
исе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лаган |
е господару.{S} После онога што је било на Златици, после Варне, после Косова, деспот више не м |
аробише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим о |
католичке хришћане узбудило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве |
х сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин обећа помоћ ста |
челник у свечаном руху, које је личило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиротски влади |
он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се |
је најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрено зап |
коро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Кал |
о.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Тур |
ез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе |
сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Б |
чак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам ве |
ерили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Ко |
ка на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се б |
рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она природна наклоност која још децу везуј |
сима.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госп |
и мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S |
о чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавал |
рађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем |
старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био велич |
ио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при по |
о би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност је |
царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а |
сељаци средњега века били су, нарочито на великим властелинствима, подељени <pb n="104" /> по |
оме највештијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при |
ив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пуст |
се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћ |
ече — ту ми је још једино познато место на овом свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењ |
е што им је требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</ |
иће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких |
ао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао б |
онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш |
е и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском |
авана ноћ увеличавала је јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама његова |
ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако ст |
повест свога господара, особито кад нас на то упућује превисоко ти царство.</p> <p>После тога ц |
погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником |
се на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> <p>На средини затвореног градског |
погледу који се на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> <p>На средини затвор |
л расипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно л |
они своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могли носити само лети, по бољем времену, а |
е мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од дес |
дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
овој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из |
удари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну и |
о његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући мисли овамо |
да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине пору |
времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бедема насртали у град.{S |
у, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је дан |
еда ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
менију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буде на мол |
време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису |
ољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно |
да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} Полуде, |
е, отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан крснога имена лично предам ову његову хр |
е на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који је је |
треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, један за |
вати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође једно |
ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат |
е одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима, <pb n="100" /> уз |
знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом захте |
то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим када то наступи, састараће се начинима |
езу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и |
аљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту |
боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи |
рпски војници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу |
у.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на одређено место, царица изађе да прими поздраве госпо |
да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага |
е пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз в |
ти своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износил |
лушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на кој |
што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је ми |
S} Преврћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог сел |
који су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена његова примити глас о његовој про |
рима знао више него владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, |
природом њиховом саставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти |
нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он |
и су се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и милова |
епим временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе с |
Витомиру Гвозденовићу поклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града |
ари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у час |
никакве користи од тога што се војевању на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су па |
дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <p |
ита милост, којом је султан при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспо |
а чување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита |
урака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки усплахирени нано |
а изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држ |
ису могли стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S |
Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним местима страже.{S} По виноградима и по брд |
.{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те су опкољавали приличн |
била су широм отворена.{S} Застирке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го |
ене, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на ве |
Кад је надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском б |
а Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозден |
и су били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њи |
рски момци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до своје смрти, научили свима ти |
га времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови оставили тешке трагове.{S} Тр |
еће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се |
е вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре онога времен |
руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара и великог че |
се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин л |
евојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја |
/> <p>Отац Калистрат погледа с милошћу на младога Калистрата Гвозденовића већ у оделу монашком |
нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господаре. „Најбољу снагу, |
е деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се |
едео један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу свога г |
но место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Та |
нин Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанс |
сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих |
рску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место покрај самих дворских врата којима се |
ности стрпљивости и благости, без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они мно |
они хтели, или би просто стављали новац на расположење старешини, да он сам нареди што је потре |
че којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издав |
ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију Плети |
е друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свак |
да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они су ка |
, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p> <pb n="183" /> <p>Два |
листрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а мо |
патити!</p> <p>Лето 1453 прошло се још на миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији о |
_C2"> <pb n="23" /> <head>II.</head> <p>На тихим дунавским водама спушта се пролетње, фебруарск |
да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, одн |
напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих |
сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један чове |
акидашње хране, у сласт трошили.</p> <p>На једном крају панађура, у једној лепој ливади беше ос |
возденовић се налазио у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Богородице чекала је царицу |
ао вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник о |
ка и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за |
томир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перј |
Нека чудна милина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у свакоме крају њезине девојачке собице, у |
при њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На цариградском друму испред Пирота био је читав панађу |
с на једну, час на другу страну.</p> <p>На средини затвореног градског дворишта стајао је обича |
а се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха ко |
а је ваљало приказати господару.</p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненадног |
зати све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, удри неверника!{S} Сад му је црн пет |
па и огањ који сажиже тековину људску. „На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гин |
тати, он је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен препи |
му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или састави, па донесе бегу, овај ће му |
и то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко ти деспот |
Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Алексан |
Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између својих отр |
мамо преписа.{S} Требало би само препис набавити, друго ништа, одговори отац Калистрат.{S} Ја с |
подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њему је б |
која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет година, |
мом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча другим кра |
до одморника, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано |
а једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Ње |
и да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста новаца и покло |
и на њено властито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е |
гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ увеличав |
— Буди те закон царски, одговори Драгош набусито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одв |
и то посвршавало, женскадија с момцима навали да изврши послужење.{S} Госпођа Круна је још ран |
томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печења људи су узимали са |
о угасити.{S} Како су Турци били почели наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово |
панији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи раздори; Немци су |
ви.</p> <p>Неколико дана после мало час наведеног разговора Миље Гвозденовићеве с њеним братом |
оду не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово |
памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, у |
не вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радовао се ло |
дворцу царице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} |
га урођена мекост и доброта и механичка навика на послушност не подчине вољи очиној и нехотице |
више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавило.{ |
јим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозден |
шао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} По градовима и по |
е.{S} Ти су туђи људи имали другојачије навике, другојачије одело, другојачији језик.{S} Али то |
колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умеша |
расли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она природна наклоност која |
и властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су ла |
рестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући мис |
видно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрах |
је се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па и на њено вл |
езом Гвозденовићем и његовим друговима, наврати се опет млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад |
у требали хладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглав |
молитве, нека испуни твоја надања, нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на сп |
нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</ |
ари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу Прок |
0_C1"> <head>I.</head> <p>Летњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све |
друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, послушности и |
ика путник властелин некаквим туђинским нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Г |
њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, приступи постељи која је за њ била спремљен |
мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну |
ј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао с |
је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно своје бројанице, <pb n=" |
, да уводе папство и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У т |
е планине поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи |
ку између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држали д |
нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— Ка |
о, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и де |
Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ни |
предаду његовим војним старешинама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је н |
оплицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наградама теби можемо показати осталима шта чека оне ко |
м.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и |
о и прескакало, каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у којих је младост пре |
Мораче, пастири морачкога манастира.{S} Над свима је био каравански капетан, Дубровчанин, закле |
ти у Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа над Турцима од 24 септембра у пределима Врања и ова вел |
свога протовистијара и великог челника над војском, да од његове стране поздраве царицу Мару п |
ла господарска самовоља, која се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{S} Властела гос |
бдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом људским. </p> </div> <div type |
ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена тако страховита, мученичка казна.</p> |
урена.{S} Цркве су господариле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит |
вом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потис |
е његове; видех крваве дане љуте освете над својим родним домом; окушах смерно трпљење и побожн |
њ удари, освану над моравском долином и над Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце магл |
од и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом љ |
се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким народом српским. </p> </div> <div type=" |
RP19130_N2"> Главни војнички заповедник над Европском Турском. </note> <note xml:id="SRP19130_N |
и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Смедерева.{S} Станови <ref targe |
елики везир поклонио сабљу и господство над целим новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Пло |
је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобним разговор |
, са свим спремна да на њ удари, освану над моравском долином и над Крушевцем магла, густа као |
средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци разне величине; |
И с тим се примицаше пролеће 1455, још, нада све то, обележено и папином смрћу.{S} Остаде Србиј |
знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не мож |
аменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би |
остало у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потр |
хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухв |
стаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> < |
рнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе са |
у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="209" |
се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко некаква румен, која неће бити ни од чега друго |
ута говорио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах |
е на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче нан |
ма ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна д |
м Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад мож |
аслуша твоје молитве, нека испуни твоја надања, нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су те же |
м твоје узвишене вере и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, обасјао и |
вуда по границама заповести да се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За све г |
на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненад |
попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи |
м те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у мо |
S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишавали су све остало на панађуру.</p> <p>Идући с д |
е једнако промицала кроз гомилу ловаца, надгледајући да се међу ловцима јутарње послужење и зак |
снажила срца Турцима и преузнела њихове наде, толико је религиозна мрзост у срцима хришћанским |
да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики вези |
о има, за одседање, за стан властеоског надзорника и за смештај десетка и осталога којечега што |
а глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сил |
сад била једина његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме н |
вакога је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобним р |
султанових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p |
еђу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надстрељивало.{S} Међу другим стварима било је и стреља |
даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S |
астелин из суседства.{S} Најпре је било надстрељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Ј |
едан турски чиновник из њихове свите да нађе старешину тога турског одреда што пре и како било |
чења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и трен |
ем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе |
родом када та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пр |
ојска остаде без <pb n="278" /> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим, којега |
ом мору, пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у в |
ћ се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздрави човеку најпопуларнијем и најчувенијем онде међ |
а да се не мисли удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и |
снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На <pb n="153" /> левој |
, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост |
приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гвозде |
казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђер |
з воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао |
граница угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градско |
што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже суд |
тпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилазила на празна села, празне тргове, празна насеља, |
је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да јој се отпо |
е му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао |
бити негде на другом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија на с |
</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, ре |
{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би се к |
е се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па |
татик </hi>, којом су се издржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак |
у били пописана војска, него добровољни најамници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих установио |
ли, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; неће или не могу Мл |
јадин је због тога чинио два путовања у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Студе |
је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно могао имати своју већу библиоте |
ишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогатијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је о |
потом или с другом којом највиђенијом и најбогатијом породицом.{S} Али за кћер мислим да није т |
знаницима и <pb n="134" /> пријатељима, најбоље умела разговарати се, задиркивати и шале правит |
а.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш пра |
Млад и пријатан, нови султан показиваше најбоље расположење, али не говораше много.</p> <p>— Ма |
ке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јад |
Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; са |
о ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога |
Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о |
дворскога живота.{S} Такав човек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{S} Заиста га |
азри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што |
ђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне најбољим вином које је имао и које је лане купио од нек |
лим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољим изводима, а изговарам како је сад овде обичај. |
м Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од ста |
сти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки |
ориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају.{S} |
сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па после гледај куд |
а работу и на <pb n="45" /> господаре. „Најбољу снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за |
не треба много, па да постане туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти |
као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици |
опло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће се вратити |
дошле заповести од новог султана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служ |
м непрестанце ширио мисао да је ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих |
Мара, честитам на свему.{S} Уједно моје највеће сажаљење на тешким губитцима у породици.{S} Чуј |
у, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство да прати своју мајку и сестру и с њ |
ор дају.{S} На султана се викало као на највећег вероломника, што је нападао земљу без икаква у |
ро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Би |
n="104" /> по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за |
ком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада |
новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, као у шали, |
уђерица, коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну ха |
ио дете, а властела су била разједињена највећим несугласицама и крвавим распрама.{S} Од италиј |
Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла је да испрати мајку до послед |
це сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу и диве |
звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по изу |
ућно.{S} С тога изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и |
о је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, то су његови ученици.{S} Једино чега се |
ри отац Калистрат.{S} Два најглавнија и највештија човека за борбу против Турака у данашње врем |
Гвозденовић остави, препоручивши своме највештијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> |
возденовић бројао се међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме г |
год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и најбогатијом породицом.{S} Али за кћер м |
.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Бе |
ију дворкиња царици се у последње време највише била свидела Стаменија Плетикосићева својом отв |
био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са св |
премаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праш |
никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу заборавит |
и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалство |
и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели и најрадије слушали гуслар-Милојка био ј |
хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео Којадине? почеће Драгош, лагано коња јашући уз |
тење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оплакујем |
љењем задобијати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанственог тр |
Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и највештија човека за борбу против Турака |
ти мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба добро погодити и тога ради да тре |
вот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније била црква — него џамија.{S} Туђи људи, та |
Гвозденовић је помишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогатијих породица у Србији или у |
тада раширене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спас |
тове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања султана Мурата и да помогне оријент |
.{S} Гвозденовић се силно поколебао.{S} Најдубље жилице праотачке вере затреперише у њему.{S} М |
ма хришћанским успламтела и зарила се у најдубље <pb n="203" /> жилице срца хришћанскога.{S} У |
и кад под чалмом познаше Гвозденовића, наједанпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{ |
и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге стране од некуд н |
сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, које је с неко |
лми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закука |
нам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; |
ти и шале правити?.{S} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није снебивала, кад б |
љу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не уме |
убав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда која је пратила освајача носила је нову веру, н |
а реда.{S} На трећој прекрасни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се посланици, клањајући се, пр |
елин Витомир Гвозденовић бројао се међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У |
осрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то најискренија.{S} Али није то доста према мени самој.{S} |
може успевати у климату нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмекши, бадеми, смокве, крушке, јабуке, |
раја.</p> <p>Простом народу још је било најлакше.{S} Пређе је његову господару било име <hi> вл |
ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће |
прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нис |
ого, и господа су распоређивала, што је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвоз |
деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се свечаношћу |
сиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем размишљањем |
ош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисе |
ризренци и Скопљани износили на продају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја |
<p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, |
је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце |
-беј, нашао опет своју красну домовину, најлепшу земљу, створену за ново царство вере пророкове |
ла и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p |
у климату нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмекши, бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, |
не и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин је још б |
а Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња порука с |
његова љубав према Стаменији добили су најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико хр |
ава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатнијим расположењима.{S} Њему дође на памет њ |
ма из Смедерева, у којима су му јављани најновији, све невесели гласови.{S} Јављало му се да се |
е оставе, подруми за вино, коњушница за најодабраније коње, кухиња и простори за млађе.{S} На г |
на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, |
— момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе; з |
на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} Служене су још две три софре у авлији, |
ликога људског делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као ш |
<p>— Збиља, збиља, тврђаше Гвозденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш |
"66" /> морају вршити све заповести.{S} Најоштрије казне употребиће се без поговора и без оклев |
истичке.{S} Он је уверен да је та форма најподеснија за показани задатак.{S} Ако њему није пошл |
ик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облику приповетке |
о <pb n="75" /> диже да наздрави човеку најпопуларнијем и најчувенијем онде међу њима, архиманд |
ма својим противницима, али како су се, најпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и онда и |
лазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе засвираше, и војска пође у две |
воре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу при првим |
о исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} |
да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопају под развалинама свога града.“</p> <p> |
што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања његова иск |
едан старији властелин из суседства.{S} Најпре је било надстрељивање, за оне који су за то вешт |
рицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају забаву народну. |
рују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се брин |
јадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падал |
купоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају каквим |
м!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то |
ијски пристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да изврше што је потребно за |
дреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком најпре из једне <pb n="69" /> па онда из друге џакуљице |
а говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па |
м почастима к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се на цариградском друму указаше царичине коморе |
у и тумарању с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили како се својим знањем и веш |
како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било дочекати напад његов.{S} Једни се |
трат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с истинити |
а.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: неколико лонаца и чи |
ма била је једина одвојила од намештаја најпростијих ћелија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из |
спомен старога живота и старих предања најрадије приањао око старијих манастира.{S} И онда су |
корице украшаване.{S} Отац Калистрат је најрадије примао калуђере писце, од којих, осим цркве, |
{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је |
<p>Међу онима који су највише волели и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Њ |
цаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Госпо |
и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само везир за |
која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много којешта из |
огом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвесрдније благосиљам, рече деспот с убеђењем.</p> < |
, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баш |
смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добро, одговори Ибрахим-б |
а Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљега реда.{S} На трећој прекрасни ћилими у најжи |
ка сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоценији посао далекога Дамаска.{S} Видело се да |
деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрдачнија честитања и своје смерне поклоне Величанст |
никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина, игумана, који је све то присвојио.{S} |
ин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не |
могао је имати близу педесет година.{S} Најстарији му је син Којадин био претурио двадесет годи |
рина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те пол |
никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољим изводима, а изговарам како је са |
икоме никакво правдање неће примити.{S} Најтачније се <pb n="66" /> морају вршити све заповести |
о није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед из |
} Тога ради јој је прослављање празника најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архијерејску сл |
примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који остају.{S} Празне куће, жељн |
дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају.... |
испуни твоја надања, нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери и |
угога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије <pb n="295" /> смиривало, кад би се још у |
же да наздрави човеку најпопуларнијем и најчувенијем онде међу њима, архимандриту манастира Све |
ра хришћанских држава, који би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруара 1455).{S} Изађе на чис |
њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се силно поко |
е био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при средини улице.</ |
на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред и на |
етикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност свога брата према Стаменији Плетикосићевој.{S |
навикли једно на друго.{S} Она природна наклоност која још децу везује, почела се, са зрелим ве |
лтан је ипак веома сјајно показао своју наклоност према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа |
романтичну нарав, ни за ову романтичну наклоност свога сина, макар да није имао никаква стварн |
у стварима љубави вољан да следује само наклоностима срца свога.{S} Он је често размишљао шта ћ |
а одбранимо, рече Драгош, очевидно више наклоњен анти-турској политици по што по то.</p> <p>— К |
уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер |
његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о женидби с |
у, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин се потпуно користи том пр |
ати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој п |
уратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске вер |
Мари испунило се годину или годину и по након онога разговора покојнога султана и царице.</p> < |
ади, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што му султа |
пошто је момак изврстан, склонићемо га накрај крајева.{S} Треба мало времена.{S} И оставите ви |
незу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја знам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у |
је свака сила за времена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је јед |
ала ти на том разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље |
ојим властољубивим рачунима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелет |
много доследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калис |
дбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је др |
у Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале |
или морали заноћити.{S} И коњушница се налазила још једна на страни, а била је, омања, и под с |
ина и његове породице, у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене куће, у којима је |
је год пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом положају нема другог излаза него да |
казивао од свега само онолико колико је налазио да треба да покаже, никада онолико колико би би |
на.{S} Видећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима између града и стана, поплаши се да |
рховни домаћи властелин, Гвозденовић се налазио у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Бо |
рзо позаузимао.{S} Стари Гвозденовић се налазио у пратњи султановој, и после узећа Новога Брда |
није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Кали |
ем, где се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, |
амо одужили њему његово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је |
а да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа ни |
летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним |
ана.{S} Јован Капистрански се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се на |
/p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, идући у Приштин |
аиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ |
ео да пије.{S} Један по један преврташе наливене чаше и залагаше се залогајима које је други мо |
ики сребрн <pb n="35" /> суд за шербет, налик на путир.{S} Покрај тога места, на коме се служил |
ри, разишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног |
p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p |
Мара са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</ |
о те, по достојању, смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} |
ма у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама |
де било огњиште <pb n="48" /> с великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се |
>— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господству на |
расположењима народним.</p> <p>— Па да нам помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да |
дама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанск |
а да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди деспот. |
д деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} |
че царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако запове |
ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; неће или не |
м без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве |
довољни нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и |
њама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Бо |
е да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> < |
и отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт |
се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неисказане.{S} Све једнако народ одмећу, бун |
мо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе |
.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите |
сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре на |
Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и |
а Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не |
це среће и задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерк |
овор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који је стајао |
ег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ тр |
д поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке |
ски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у |
ог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по |
али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти цар |
г војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S |
одлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам преговарају како је деспотова политика сасвим антих |
а месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе |
мање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку, и |
сет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунил |
— Ено нашег господара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— |
.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</ |
ло лепом месту, близу Неродимке, одузео нам заједно с овогодишњом жетвом властелин Радосав.</p> |
ите, султан ће попустити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо |
харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да |
али веће поверење.{S} Осим тога недавно нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кратова, добар т |
вори млади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам је једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и прим |
енутак је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разум |
чудновато, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ пол |
дитеље? упита трговац.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турс |
најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} К |
људи који су нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми т |
а за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи |
Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко ти |
?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их пре |
а не дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нама стари оставили, ми треба тако и нашима млађим да п |
је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у |
Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султа |
султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је запо |
до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах нар |
тво и власт ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што браним |
иле које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да |
њем, говораше отац Калистрат, откривено нама Словенима и Србима слово Божје говорило се другоја |
а ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> <p>Он н |
а гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати. |
го и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дв |
ропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турц |
ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном намазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој |
сно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зи |
зала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и до |
о иначе нарави благе, постојан у својим намерама и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и |
ало отвори борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} Јован Капистрански се |
оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином намером да п |
мо у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш угов |
еђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог гр |
ем доведена и за султана венчана само у намери да се српски деспотски и султански турски <pb n= |
та топло јело, које се давало путнику и намернику.{S} С тога се само благослов сипао за царицу |
ере да иду у свештенички ред, с једином намером да приме образованост и писменост своје вере.{S |
самом Којадину изговорила, с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гв |
му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао |
<pb n="265" /> <p>Султан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колик |
еву не сеђаше српски деспот него турски намесник.</p> <p>Нема више српских судова ни ћефалија, |
њанин-Јанком, данас угарским краљевским намесником.</p> <p>— То је од последњих ратова, од боја |
пуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то послао из Др |
војев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се потовар |
лавницима, које су се могле за час лепо наместити простиркама и украсима, који су у орманима сп |
таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на своја места, испод галерије, на |
оју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не тре |
а је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: неколико лонаца и чинија, наћве, |
остеље у једном крајичку, сав се остали намештај могао на прсте пребројати.{S} Један котао сред |
отика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњ |
особито радо имао.</p> <pb n="95" /> <p>Намештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, |
с наслонима била је једина одвојила од намештаја најпростијих ћелија.{S} У њој је отац Калистр |
реби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим сун |
служило пиће онима који су хтели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, који су певали |
и се уморила, царица се носила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин употребљен и овде п |
вни бој куле претварао у дворану богато намештену, на којој су гости седели частећи се и припиј |
ратник ништа не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ослобођење Смедерева и одступање самога су |
курјацима и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи |
>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, пр |
за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се о |
пита деспот.</p> <p>— Речима, псовкама, намргођеношћу, прекорима кад ко у њих каква посла има.{ |
н брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бри |
260" /> <p>Папски делегат обори главу и намршти чело.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја н |
отврдлој мршавој кожи кључала вода није нанела никакве штете.{S} Очевидно је остао неповређен.< |
а руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и бо |
есет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њен |
и покрај свега тога, сама његова појава наново развесели сестру његову.{S} Она хитро и мило ско |
ролеће 1455 године, султан Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом |
ти оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p>— |
сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку били д |
p> <p>— Турака? питаху неки усплахирени наново.</p> <pb n="238" /> <p>— Да, Турака.{S} Долазе д |
данпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново обратити у пашалуке, као што ју је онда био обра |
шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S} Место се |
изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, која је радозна |
су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори |
а.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се п |
отине их је довезено под Београд, добро наоружаних и напуњених војницима, да се град затвори с |
хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1456 зауставио је процес и забавио |
да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени ј |
лтан од деспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, ал |
има.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска војска ударила, фамили |
легат Јован Капистрански.{S} Тако почне напад на дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле |
Требало је и тамо спремати се за турски напад <pb n="196" /> и оправљати град.{S} Деспот је узе |
и оружјем најпробитачније било дочекати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говора |
е томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да ним |
аче.{S} Тако се развије одушевљен силан напад на Турке, коме они, поред свега свог великог број |
а везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Турци су се томе с почетк |
мед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} |
Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедерев |
/p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су |
> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска |
а се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче уређивати и |
папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на Беогр |
ало као на највећег вероломника, што је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо пос |
да биле познате.{S} И силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, |
а је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога је |
ску.{S} Они наредише да се на насртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор |
заставу и <pb n="277" /> стане соколити нападаче.{S} Тако се развије одушевљен силан напад на Т |
стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била |
издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала деца, ста |
ну да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако |
етала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готово независне |
турска војска пролазити кроз Србију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар мож |
је.{S} Султан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха |
твори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге оба |
ма заповести да се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспот |
света остава старих времена, и свак се напајаше њеним тајанственим успоменама.</p> <milestone |
и недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и с |
па је на путу, идући у Приштину, некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} |
је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људе и туживати на правди, пакости ради, п |
се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окр |
оји су супротни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са мном |
S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче |
сподару.{S} Гледа себе и интересе своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ниш |
Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар |
летикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање којом се он с |
ић с пехаром у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне |
и стражар за њим.</p> <p>Миливоје, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко г |
и су таман били при тренутку када треба напити у здравље домаћину и његову крсном имену.</p> <p |
По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота прат |
Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их ку |
а.{S} Тај се данак <hi> војштатик </hi> наплаћивао од свакога без разлике и никаква изузећа нис |
ком.{S} Његова блага, божанском милошћу напојена поука текла је за свакога под једнако као изво |
нијино, њен разговор о неудавању и њене напомене о некаквим разговорима тетке Којадинове.</p> < |
<p>— Допушта ли превисоко ти царство да напоменем неке мисли, као један предлог.{S} Султан је п |
хришћанска оданост својој светој вери, напомену деспот, кад су они сами својој поганој вери и |
— Правим пријатељима се говори искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Срб |
у властелинству.{S} Она би Гвозденовићу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и забо |
ред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Јанко |
и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа се и отац Калист |
ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима о |
настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се погодити не може.{S} Они који буду пред народ |
од свију тих планова истицао првих дана напред само онај који је по извршењу први био на реду, |
са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} |
ром да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове пого |
и ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на тр |
али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, |
S} Млади момци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајућ |
есрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити |
у његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му бил |
иња и кувари са својим справама ишли су напред.{S} По том камиле с товарима.{S} Царица је са св |
ца Мара у манастиру, показао се у свему напредак.{S} Царица је штедром руком додавала манастиру |
д јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је поклоник Мухамедов |
раво; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари Гвозденовић тачно суди, синко |
ђе је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почив |
отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S} Помози им против оних који су супротни!{S} |
ту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, |
е својој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два |
ко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне најбољим вином које је имао и које је лане купио |
у и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда на нов |
ише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спрем |
заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке напунила.{S} Глас старога архимандрита, доста снажан, о |
раве и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунити житом, све магацине одређеним потребама.{S} Мл |
овезено под Београд, добро наоружаних и напуњених војницима, да се град затвори с воде исто так |
његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубивости и ради прља |
праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} Уздати се у правду значило је увек уздати |
ога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сиб |
ачка мауче и понеко старо псето лаје по напуштеним просторима видећи живе људе.{S} Где би се пр |
ин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина вол |
е уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну бистрину великог је утицаја им |
.{S} С тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке до |
о небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихват |
луге, није много марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичну наклоност свога сина, макар |
ла, подражавајући је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадиј |
о педесет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у својим намерама и мислима.{S} |
ему била и према његовој комбинаторској нарави, према великим интересима које је он имао да бра |
ло нису била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта противност оца свога.{S} Добар и поко |
р и сан савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је била с |
највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија кал |
но властеоско одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, властел |
е и модерни живот представља.{S} Писац, наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измиш |
ци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су многе начине којим |
жјој милости, једини остао од ондашњега нараштаја.{S} И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону б |
о у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, само без з |
</hi> на руци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су многе |
следњи останак од свога нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, само без зимскога прекида. |
зденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
јнички пут Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана гд |
тијскога права; оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама.{S} Пошто паљевине |
адови били затворени.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одма |
а све градове у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је |
га још не познаје.{S} Мора се очекивати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање ко |
х путовати?</p> <p>— Чим будем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нароч |
о ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно |
.{S} Госпођа Круна је још раније издала наредбе како да се понуде сви без разлике и како нико н |
арод да се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, с |
е и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, та |
а чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с т |
ешине и војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу |
риставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде |
ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да |
ом гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о |
есна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покр |
зрађевина.</p> <p>Драгош Плетикосић, по наредби оца Калистрата, ходао је по панађуру и по сабор |
} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50 |
а своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу |
е то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да поми |
зденовић није потпуно извршио деспотову наредбу о збеговима.{S} Народа по селима било је још не |
ко бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој м |
је било, и нису му требали толики људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да с |
је <pb n="79" /> био дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне најбољим вином које је |
лтана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са св |
у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник Мехмед, који ће б |
ше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </di |
и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош пл |
изати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува |
да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећ |
мимо човека? одговори отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе |
Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који |
же да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том по |
еш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.< |
вац на расположење старешини, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало о |
S} Он им прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка |
ме.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. С |
а да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од стражарских коња.{S |
великог властелина Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство |
а.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизручене т |
ња и пође неком пречицом преко планине, наредивши да и стражари истим путем иду чим буду готови |
едао рачуне које му је управник поднео, наредивши да се новци положе чиновнику којега је за те |
а за победу свога посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за покој |
пот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још по |
<p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат |
и њега за кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређени момци ве |
ривлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда поротнога суда, који ј |
о у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове |
и добро шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне во |
ме дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа |
да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство известим, да чујем твој |
ња и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је од |
роглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме градове, а народ да се склони |
, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањ |
о често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књиже |
питивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Кал |
аш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Б |
султан Мехмед у великој милости својој наредио да се царица Мара с царским почастима отпрати у |
дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај.</p |
о село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</ |
тане.{S} Спремање војске, које је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, који је и сам ве |
о је да се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се предаду његовим војним старешинама као |
{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу сво |
оње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не ди |
и сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би се нах |
изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве нападаче бацају запаљене кр |
гољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом мири |
же против Турака.{S} Услед тога расписа наређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра |
се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи н |
код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и в |
близини манастира Свете Богородице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манас |
сти или у непослушности.{S} Нарочито је наређивано управницима, да употребе сва средства, како |
ом старао.{S} На њему је било свеколико наређивање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{ |
редбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није имао |
у.{S} Старешина лова, Јанко Плетикосић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима који су раниј |
га човека за ову прилику.</p> <p>Деспот наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденови |
е јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за дочек гостију, њихових пра |
ј Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што није мога |
<p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљиво, рећи |
Пошто се парада свршила, <pb n="42" /> народ се разишао да се весели и забавља све до поласка |
тишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозд |
ћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним клицима сусретао царицу и њене родите |
ица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто |
по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, н |
а.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиље |
а и повратка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољства сусретао деспот |
о? упита Гвозденовић радознао.</p> <p>— Народ вам је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазр |
који беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, |
је наредио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци уд |
Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисо |
го што би градови били затворени.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се |
н Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и |
био живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то први |
шћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из да |
тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} |
е он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога |
има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову оданост, његову захвалност, његову вер |
име, остаће света вера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе м |
ање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени ус |
— Пред народ! грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, |
нимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гоми |
{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка |
Али двори беху затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни |
и.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни.</p> <p>— Издајник је! |
овљених и потврђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је би |
то већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не |
оде папство и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће |
пођу сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} |
се?</p> <pb n="205" /> <p>— Смириће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> < |
једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље |
уд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.< |
.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоску хаљи |
разлегаше по планинама.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особито |
а мене имам на коме оставити манастир и народ око њега.</p> <pb n="267" /> <p>Отац Калистрат по |
естало иза неких шумарака.</p> <p>Силни народ око њега отворено је гунђао против овог одашиљања |
растурати турска војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кад |
уном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе врши, |
м.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе к |
.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја с |
није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога робља, |
Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну, моје је место данас међу |
ш хришћанске послове.</p> <p>— Упућујем народ, превисоко ти царство, и делом и словом, да живи |
се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, |
оле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да |
е нам задају неисказане.{S} Све једнако народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да |
мамљена и ожежена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто |
чаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштве |
ара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема |
у се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После по |
вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у пос |
кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калис |
да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник |
т сав задухан, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта се сместа око |
вршио деспотову наредбу о збеговима.{S} Народа по селима било је још не мало, забављена о своји |
руху калуђерском оплакујем судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држ |
будућности православне вере и српскога народа, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Ш |
p>— Али то, оче, није достојно српскога народа, пред којим је пре сто година раније био цар Сте |
тупање Католичкој Римској Цркви једнога народа као што је српски, тако јуначног, тако издржљиво |
лија се не могаше прегледати од силнога народа.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, |
жји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, која је радознало гледала шта се ради.</p> <p>В |
нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју област Топлицу Турцим |
удараца.{S} Њихова плодност и вредноћа народа који их је насељавао учиниле су да су имања била |
аст?{S} Па колико је хришћанскога нашег народа изгинуло приликом ратова, пре десетак година, и |
ост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Бо |
е био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат |
да читаоцима пружи опис живота српског народа у средњем веку у што свестранијем облику.{S} И о |
то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да старе грехе покаје.{S} Погореће властеоски д |
синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Гр |
м свештеника и калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовиће |
ројна.{S} Готово сви образовани људи из народа били су калуђери или свештеници, пошто је, у оно |
аспрам цркава и манастира, свештеника и народа.</p> <p>— Не могу ти лако казати, одговори калуђ |
на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих |
} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин с |
начке песме.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, жељна уживања, весеља.{S} Време је б |
ше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за |
о место на овом свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; |
еном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе притиска несп |
о беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, удри неверника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри |
докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те са |
ековину људску. „На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</ |
ароду се показа госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче она говорити, Гвозденовић је отишао од кућ |
д издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> |
м дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе! продужи Гвозденовићка, турска је сила голема.{S |
њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању |
и морају држати своје достојанство међу народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну |
у старога породичног угледа — имање.{S} Народна се расположења не могу силом ни добити ни изгуб |
настали чим је лето грануло.{S} Велика народна трагедија, која се видела и очекивала, поче да |
и, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих к |
виђени људи у народу, они који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велико пош |
А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{ |
а.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоћ |
народно без прекида, да се преко славе народне не простре густа скрама незнања, да не замукну |
лави чува своју веру, свој закон, своје народне обичаје.{S} Нарочито је учио људе да никада не |
ин.{S} То је онда било врело за познање народне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на |
звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале случај или последицу хитрине или отврд |
овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјекивале, коло је непрестано играло, а |
главно је да поточић народнога живота и народне мисије непрестано струји и никад не засушује!</ |
ћанску него породичну политику и да смо народне интересе потурили за љубав личних рачуна деспот |
ва цареви и краљеви, јунаци и светитељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свак |
читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљ |
асположен и понесен и сам расположењима народним.</p> <p>— Па да нам помогнеш заузети Топлицу.{ |
их имали са свим друго значење у срцима народним него што је било оно за хришћанскога времена.{ |
не, које се показују једнаке с данашњим народним животом, писац има разлога да мисли да су такв |
/> тражећи једину срећу у служби вере и народних интереса, свак се могао њему поверити и свак у |
пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе народне не прост |
</p> <p>Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали |
ви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и повратка цари |
ћање да су ту последњи дани самосталног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време д |
вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затреба |
слегао да испрати омиљенога старешину и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у до |
ији или обилатији; главно је да поточић народнога живота и народне мисије непрестано струји и н |
али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, го |
="99" /> од деспотових синова да окрене народном политиком, против Турака.</p> <p>— Донекле има |
и другог места остављено је било место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пи |
е ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу мора спустити.{S} Треће нема ништа.</p> |
прођу мало по народу и погледају забаву народну.{S} Они ударише поред наше дружине која се уз в |
весело дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.< |
ковић из Кратова, добар трговац, велики народољубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да |
ика пут је сав био заузет <pb n="62" /> народом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и и |
погодити не може.{S} Они који буду пред народом када та времена наступе, треба да нађу и погоде |
да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво предосећање да су ту последњи дани само |
ропадну, моје је место данас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим |
екивала, поче да се врши над мученичким народом српским. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све виш |
већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене |
ватити обадвема рукама, свом снагом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, о |
је нашла признања његова искрена служба народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино сав |
га нека вам је, децо, главно старање да народу слово истине очувате.</p> <pb n="268" /> <p>— До |
је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким гласом, лагано и |
зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на |
господа, начинише се господари земљи и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се сва |
, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрено запеваше <hi> Многаја |
аиста се на двору отвори један прозор и народу се показа госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче о |
онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером жи |
о је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p |
авноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нове господе на веру |
све од почетка до краја.</p> <p>Простом народу још је било најлакше.{S} Пређе је његову господа |
а господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар |
аду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и љу |
вратила царица Мара, пошто су многи по народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, |
, као свештеници и калуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и по |
кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају забаву народну.{S} Они ударише поред |
/> <head>XIX.</head> <p>Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из |
алистрата као учена и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове де |
ет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте своје куће и гл |
љубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и з |
јим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били из црквеног реда |
ржао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, да изазове што б |
b n="218" /> Још се није било стишало у народу ни оно мучно расположење које се раширило после |
кад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама излишно; оно је с њим |
дни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> < |
з паса — то су од насељеника одређиване нарочите породице да буду <hi> псари </hi>, који ће одг |
мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} Јован Капистр |
еђу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарске меропашке куће, које су биле нарочито |
ници, клањајући се, приближише султану, нарочити султански момци прихватише поклоне, па их узди |
pb n="37" /> друговима одмах за тим.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с камилама и с камилари |
којега су, међу послугом његовом, били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовима или |
купа трговачка роба за иностранство.{S} Нарочитим робињама била је дужност да се брину о воску |
место, а остало којешта продавало се по нарочитим склоништима, начињеним од дасака и од лишћа, |
бира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</p> <pb n="57" /> <p>Тај |
пару своју.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољ |
идети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренутку прође м |
за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима и били |
особитим ћуповима и били су посластица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа |
е узвишеном престолу.{S} Један од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уве |
им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем окренули.</p |
а отпаднике, за варалице, за насилнике, нарочито за све турске насилнике или издајнике, противн |
азносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци готово с |
ајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочито, потурчењак ретко где могао скрасити.</p> <p>Г |
осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S} Како |
творише и друге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} Видело се да султан хоће да удар |
о, и манастирски је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор све |
вакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито женскадија.{S} Полазило се у рат са злим слутњ |
н је размишљао о својој личној судбини, нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели ра |
о о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни гла |
виш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније з |
асељеници сељаци средњега века били су, нарочито на великим властелинствима, подељени <pb n="10 |
био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различите апокрифе.{S} И апокрифе из Светога |
, свој закон, своје народне обичаје.{S} Нарочито је учио људе да никада не траже турскога суда |
у неисправности или у непослушности.{S} Нарочито је наређивано управницима, да употребе сва сре |
} Велики властелин Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила цар |
ле одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</p> <pb n="64" /> <p> |
ли српске куће.{S} И они су имали своје нарочито место, јер су они своју робу, мало незгодну за |
те уљарске меропашке куће, које су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно |
магати своме великом властелину, за оне нарочито које су биле хитне природе, као што је жетва, |
с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. |
вој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, пређе |
није помоћи пружила.{S} Болесницима се нарочито одазивала.{S} Манастир Свете Богородице, задуж |
одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на |
е на једном заравањку више манастира, и нарочито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} |
га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ били т |
о је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Ср |
S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век преписујући |
панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито место, а остало којешта продавало се по нарочи |
боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом меланхоличном пажњом.</p> <p>Сви Гвозд |
ом особљу, које је она, за своју службу нарочито одбирала из меропашких и из отрочких кућа.{S} |
учивши своме највештијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман |
ила наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш |
рба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах нал |
Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа |
ски, стајали су са својим старешинама у нарочитој групи, готови да поздраве своју султанку, кој |
а вршио се у оно време <pb n="34" /> по нарочитом церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до сул |
и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S |
Стаменија самом Којадину изговорила, с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођ |
еспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту порезу која се звала <hi> војштатик </hi>, кој |
писањем и читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га у |
синова, рођење деце или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том |
е.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p> </div> <div type="chapter" x |
.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо после погибије кне |
и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад ни |
} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да брани |
{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили |
мо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано зај |
и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можем |
поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди до |
На кога?</p> <pb n="206" /> <p>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ослањ |
мојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb n="206" /> <p>— Па на на |
ама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег гос |
не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичн |
ља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, ка |
и заповест свога господара, особито кад нас на то упућује превисоко ти царство.</p> <p>После то |
мље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо |
ешким тренутцима који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громовит |
е ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће |
ти учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску ди |
што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неповољни су |
смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали? |
драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у |
а нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p |
воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот |
вораше властеличић Плетикосић, али чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све што стоји |
и смо непрестано заједно.{S} Ах, купите нас, добри човече!</p> <p>Трговац проговори неколико ре |
по слушати, проговори девојка, — купите нас Бога ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати |
азивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, |
се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорит |
то му толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој |
рио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није |
је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, ил |
ом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја с |
е, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо |
аштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером.</p |
ва.{S} О Боже, преблаги творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} Кад Цари |
.</p> <pb n="151" /> <p>— Како су стари нас учили, одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, |
алуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нис |
су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, уср |
<p>— На то они не помишљају.{S} Једнако нас <pb n="67" /> коре, што жалимо за својом владавином |
тве.{S} То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у |
оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манаст |
ву под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чека |
авек.</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачу |
орбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.< |
имо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турск |
ном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат с |
мо празним надама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква б |
како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После његов |
.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истин |
нову Стаменијом.{S} Царица Мара, чим се населила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве, узме |
а на празна села, празне тргове, празна насеља, без живе душе.{S} Изгледала су <pb n="230" /> ч |
ла су <pb n="230" /> чудно та села и та насеља.{S} Све празно, све посакривано.{S} Куће позатва |
{S} При рекама и вировима или рибњацима насељавани су рибари, којима је задатак био, место свак |
а плодност и вредноћа народа који их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, бо |
у до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих година доста пр |
го само насељеник.{S} Истина је он, као насељеник, био прилично непокретан, ако само у потпунос |
више није био власник земље, него само насељеник.{S} Истина је он, као насељеник, био прилично |
колова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите породице да буду <hi> пс |
а се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{S} Властела господари нису знали границе св |
ржавни закони узимали у заштиту слободу насељеника и сељака, кад је властела и иначе, према сво |
у другој половини маја.{S} Турци, нови насељеници пиротски, стајали су са својим старешинама у |
е то данас једва може замислити.</p> <p>Насељеници сељаци средњега века били су, нарочито на ве |
бичај у свима трговима или варошима.{S} Насељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, |
би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе с |
до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога је убио.{S} О |
и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше м |
слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира на њего |
а.{S} Властеличић, свађалица и приличан насилник, удешава, свакојако, да отера јунце а да не пл |
, иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио крадену ствар.</ |
је помагао колико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то |
и слабом није било места покрај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб нигде није могао остати да |
аве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, нарочито за све турске насилнике или издајни |
е, за насилнике, нарочито за све турске насилнике или издајнике, противнике вере.{S} Ја сам изв |
у и простом народу тешка била самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи |
шњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема г |
ојим пословима очекују свршетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као град, а |
нати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Је |
е отац Калистрат.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Б |
о по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље, тако да сеља |
ести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскоро <pb n="165" /> по том стигоше манастирски страж |
после смрти покојног деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију |
ше како се, може бити, последњи пут сад наслађава овим задовољством, превртањем новога новца у |
b n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Уживао |
аницу.{S} Остала земља је била у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин имао по неколи |
о и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} Читајући све |
хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају или наслон з |
или стајицу за разне потребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце.{S} Понегд |
е ли је која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће |
<pb n="173" /> лиснатим продавницама и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> |
је било све.{S} Велика једна столица с наслонима била је једина одвојила од намештаја најпрост |
е за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође једном, већ |
луга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не па |
кона Матере Божје.{S} Пред њоме је било наслужено кандило.{S} С друге стране, отворен велики пр |
хим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкав |
смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> |
<p>Пастирче коме се он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из дале |
га двора мотрио на турске операције.{S} Наспрам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} |
ни.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од младих људи при |
а калуђера како су сад турске старешине наспрам цркава и манастира, свештеника и народа.</p> <p |
гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} |
ећ на више места преко порушених бедема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај при |
своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умотане у смол |
м зимским маглама, кишама и суснежицама наста изненада и опет хришћанска власт и уклонише се ту |
То је трајало целе зиме 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, |
>— У вашој земљи је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет своју красну домовину, |
е.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још м |
ута.</p> <p>— Старо се време променило, настави Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, мој |
шали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху |
шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре и |
шао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Ка |
књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао читање каквог започетог дела.</p> <p>Овоме св |
тога је другим начином упућивао њихову наставу, старајући се да они читају оно што би од веће |
ратио деспоту, Дубровчани су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом и с |
бољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} |
{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је |
честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог |
ца, на ком је била окачена.{S} После су настале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, па |
су се очекивали догађаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика народна трагедиј |
народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да Турци завла |
?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— |
и нечисти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што је пада |
болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти |
аво значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости својој, погнут годинама |
за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, сазове се са |
начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се погод |
>— Царице мајко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих з |
.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош погледа у оца Калистрата суморно |
внога хришћанства, преобратио у џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио опш |
тељства, које одбегава одраслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбац |
им-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где је он једн |
цу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних љ |
> <p>Папин заступник Јован Капистрански настојавао је из све снаге да угарску властелу међу соб |
к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потпуне телесне зрелости у Којадина и ум бив |
који буду пред народом када та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем |
Они који буду на местима нашим када то наступи, састараће се начинима који онда буду могућни.{ |
овори праве, не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговоре |
ике, који су с оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.</p> <pb n="231" /> <p>Топлицу су |
де се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилазила на празна |
ка је с једним у њу убоденим златником, натакнута била на једно копље, а према томе је копљу, у |
је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстрељивање завршено, дошле су н |
ти, па узети другу какву династију, или натерати једнога <pb n="99" /> од деспотових синова да |
т видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ па |
планином.{S} За њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такође на |
аре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто никог |
ан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекајући свој ред |
обне хумке, покривене каменим плочама с натписима.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробови |
дњих година, прилично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше десну руку, којом је секир |
бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задово |
у и његовима да поседају.{S} Уступајући натрашке, једнако се клањајући и гледајући у лице султа |
су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек, отац Ка |
сеоских кућа: неколико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низ |
ме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски није био лак |
нема ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, реч |
ла да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају |
н доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче Калистрате, |
рју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису п |
а сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Сав исторички део Светог |
че, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим духом нада |
и си, оче Калистрате, твојом племенитом науком усадио корен свега честитога и доброга у моју де |
{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као |
о.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек з |
ркиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од мале |
нија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам |
е, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно го |
мти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-б |
ц пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице продаване су за скупе новце.{S} С |
мене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су |
давати своме властелину прописани број научених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи п |
> требало двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала |
ндару пет година.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књижници начита се |
уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно м |
ор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једнакост још од детињства |
на свом месту остајали до своје смрти, научили свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од |
су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку дођу, |
листрат је много којешта из домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Го |
млади пријатељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру. |
аком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.< |
примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младост |
Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, пошто б |
што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њу смат |
ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n="260" / |
у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине доброте спрам света који јој се јављао |
и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и управљ |
та сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним |
ј.{S} Између турских и угарских граница находила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као |
</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је де |
м, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто с мастионицом и калемима за писање, у |
ови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је |
ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна послуга њихова.{S} Св |
посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник) <pb n="169" /> ни судија.{S} Ја сам сам пошао |
требно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, која је радознало гледала шта с |
године.</p> <p>Пошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к север |
{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина с |
у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин употребљен и овде при њеном уласку у српску држав |
е све сустизале. <pb n="185" /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су, д |
могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особит |
војих дугачких путовања.{S} На какав се начин гуслар-Милојко служио разговорима с Којадином мож |
је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се погодити не може |
ког је утицаја имала околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} При свеколикој смерности |
> <p>— Сазреће радећи.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S |
акрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стид |
о своју наклоност према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, н |
је тиме доста променила свој дотадашњи начин живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне |
но време војнике није држава на данашњи начин издржавала, него су војници распоређивани на издр |
— То ја не знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и начин |
} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде висила о његовим речима, гутају |
} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим уверењима и склоностима.{S} Добри, |
знала за тај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе |
шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које се ме |
ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Дра |
прибегавало Суду Божјем на више разних начина, обично онда кад никаквим другим начином није би |
аштај овим послом бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикавају послу |
у и на ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито |
рагош Плетикосић, који се после 22 јула начини деспотом на моравском путу кроз Србију.{S} Кад с |
ећања и интереса, која се током времена начини међу мужем и женом као међу једноставном морално |
Свете Богородице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би могла |
ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си се пола калуђерица, па не могу да те познам |
има нашим када то наступи, састараће се начинима који онда буду могућни.{S} На послетку, све шт |
па су већ, својим згодним или незгодним начинима, што се само раније могло, дали знати у Стамен |
каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него |
у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац. |
ако би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S} У оно време војнике није држава на |
ђу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистрат могао да |
69" /> ни судија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, |
требало одмора.{S} Од Крушевца је одмах начинио зборно место и пристаниште за војничке бродове, |
им.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори Ибрах |
иромашити, калуђери и попови огрубети и начинити се јадне незналице.{S} Са сиротињом све то сам |
џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, начинише се господари земљи и народу.{S} Њихови су инте |
а.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти царство?</p> <p>— Не знам, |
староме пријатељу да упитају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио |
је са својим друговима гледао којим ће начином удесити <pb n="29" /> виђење са царицом Маром.{ |
ерес и довијати се, мислили су којим би начином нове прилике требало окренути у своју корист, т |
листрат је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову наставу, старајући се да они чи |
водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} И ако учините, прол |
начина, обично онда кад никаквим другим начином није било могућно пронаћи истину.{S} Велики и и |
уштање сврши што лепшим и што угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нам |
знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па с |
е Којадин неким више но обично збиљским начином.</p> <p>— Читав месец дана? — одговори Миља узб |
је од Којадина слушао својим гусларским начином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је она |
му; радовали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске столице, и — то је све.{S} |
е Калистрате, према цркви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том т |
у хаљину од свиле, скројену по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљи |
је породице Гвозденовић гледао по своме начину, и свеколико поштовање према Плетикосићевим особ |
ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке пос |
су соколе носили на рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао господару властелину, |
интересован, по своме чисто испосничком начину живота.{S} Очевине и имања он се одрекао; што бу |
савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да |
продавало се по нарочитим склоништима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није б |
грчки и у богатој хиландарској књижници начита се књига, до којих није лако било доћи по манаст |
као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му толи |
{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство.</p> <p>— Шта је било?</p> |
оју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче К |
е и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отп |
листрате, рећи ће Којадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми нем |
ва.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Којадин.</ |
.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлицу.< |
који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} |
, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава вр |
па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо |
арода.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бран |
15"> <pb n="212" /> <head>XV.</head> <p>Наш познаник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмед |
рати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ак |
а је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворе |
>VII.</head> <p>У време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим градова, није било гото |
Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, интелигенција није била што је данас, |
рај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово |
ће остати српско име, остаће света вера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} |
от.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе п |
задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега де |
а, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа није |
нају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу |
вили висио златан печат државни.</p> <p>Нашавши очима Гвозденовића, ћефалија Петар се поклони, |
оклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет своју красну домовину, најлепшу земљу, створ |
о за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, |
Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам |
су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, на |
да да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} Он |
о да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ак |
свога господара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, |
к је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га дов |
ти неке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чек |
оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Питај |
Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске с |
/p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у |
је био као говече, такође је забављала наше читаоце и опомињала их како су тада већ народни пе |
во је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли.</p> <p>— |
ју забаву народну.{S} Они ударише поред наше дружине која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поск |
га без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово што ј |
Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа |
има, тежњама и потребама.{S} Не мање је наше читаоце занимао опис крајњих делова света, који је |
да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и латински |
ић!{S} Амо наш властелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо |
} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху ка |
Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи п |
га Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имања од |
чувале манастирска имања од грабљивости наше властите православне властеле.{S} Шта ће бити сутр |
у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с ма |
ка страст?{S} Па колико је хришћанскога нашег народа изгинуло приликом ратова, пре десетак годи |
м грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!</p> <p>Царица Мара клече на колена пре |
кне он властеоским људима.</p> <p>— Ено нашег господара, одговоре они, он нам заповеда да водим |
речаснога оца, архимандрита Калистрата, нашега општег и много цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пре |
тири, задужбине Стефана Немање, прадеда нашега, свети Никола, и женски — света Богородица, у ко |
обротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се |
мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом друго |
и домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита Калистрата, нашега |
, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне ру |
асти нису штитиле општу сигурност?{S} У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле |
воћа, које само може успевати у климату нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмекши, бадеми, смокве, |
без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а |
и балканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Даријевом писму и |
урке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликов |
е још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава г |
се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена имају двоја; ј |
о се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Цариград да |
су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука манастирима и ка |
Варне и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћанство данас нема |
зети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наградама теби можемо показати осталима шта чека |
шење Божје.{S} Они који буду на местима нашим када то наступи, састараће се начинима који онда |
Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да |
S} Превисоко ти царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га в |
, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели |
/> нама стари оставили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим |
вне властеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће б |
одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не м |
ствари не мењају, јербо су оне предање наших словенских апостола, а оно што су апостоли остави |
спитању, нису много дражила радозналост наших читалаца, али су се чудили како се у детињској иг |
је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, силно ли си гре |
мах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о |
ада му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања његова искрена служба народу.{S} А он је |
едну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, о |
ултанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слобо |
, у коме су обојица <pb n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских вра |
готов потурчити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Пот |
исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Ин |
заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега скупљ |
косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах |
у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} |
ароду ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и |
та султан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити приј |
што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је б |
p> <p>— Ја знам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, |
да ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушај |
г Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више п |
p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он о |
а је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром било сврше |
инко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, ви |
нија, <pb n="115" /> рече Којадин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не т |
зује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом женидбом, одго |
S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одгов |
и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност једини су д |
вања?</p> <p>— Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег |
р није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за дру |
{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле д |
може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Им |
ме они, поред свега свог великог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи разбише све турске чете к |
јадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину.{S} Иначе његова нога не преко |
вораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава |
лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како |
пођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она н |
у да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изн |
своје бреме савршене водештошу отложив, не отречет животноје вежуштому...{S} Последујет водешто |
ин Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у вели |
бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни п |
иромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} |
/> <p>— Смириће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше |
и у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За |
умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра |
д ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> < |
па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је |
ербет у златним кондирима.</p> <p>— Не, не могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале |
дили који је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</ |
бег га зачуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар |
есеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> |
дине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ј |
вршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се мо |
ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју сада |
отив сваког плаћања господару и држави, не мислећи ништа револуционарно.{S} Кроз њихова је уста |
амо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова њива приспела за ко |
ед свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку |
рника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је г |
та зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од ве |
м захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напа |
осподару, сумњаш?</p> <p>— Увек сумњам, не због деспота, него због његових суседа из преко Дуна |
злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласти и од папск |
еби сам искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега |
, одговори деспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите |
ар колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не да |
е к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспот |
е Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, не заборави трпљивост, не заборави благост према вери х |
овори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</ |
ни живот представља.{S} Писац, наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измишљене ства |
</p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у |
вољан што западни хришћани ни сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку све користи ко |
а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени |
Племенити пријатељу, одговараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати и |
Мехмеде, синко, не заборави трпљивост, не заборави благост према вери хришћанској онда кад сул |
внике сам, с којима сам у пријатељству, не једанпут опомињао на те дужности стрпљивости и благо |
шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца да плати. |
жљивог, тако одличног у сваком погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И |
} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици |
вору све повластице које јој припадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским стр |
ам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n="65" /> <p>— |
приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, д |
господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога |
оју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били |
е сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадо |
страте, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европс |
Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Ч |
требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти има |
ворска врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где |
запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је |
свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при реч |
С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би |
и ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу заборавити твоје савете, твоје мате |
у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као |
анским мислима, тежњама и потребама.{S} Не мање је наше читаоце занимао опис крајњих делова све |
ју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ |
којом се може одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати б |
p> <p>— Полако, полако одговори она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што б |
ти царство, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи преви |
ја претурио педесету годину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема. |
ни иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће |
вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет твр |
те цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем ово као некакву |
ци.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и |
краљеви, јунаци и светитељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за вр |
жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога толико колико на његове д |
p> <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> |
тражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викн |
м, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче |
те, рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властели |
е у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мо |
Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђ |
нком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и пит |
{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госп |
ако народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, |
оговоре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у о |
а се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио уста против јадне |
тежим мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватреног крвожед |
чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младић |
ље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много м |
тани, покажи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући |
рце расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неодобравања?</p> <p |
руна препала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши |
хоћеш у гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, |
више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир |
анастира, свештеника и народа.</p> <p>— Не могу ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се по |
је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мисл |
жи шербет у златним кондирима.</p> <p>— Не, не могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхр |
е прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не може, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игр |
о за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лев |
и, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам од сваке руке, али знац |
обом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> |
иготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам уп |
ин суморно али веома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро п |
манастир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори Којадин, али морам признати д |
одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико д |
никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста |
.</p> <p>— Како, честити беже?</p> <p>— Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иновер |
, помоћи превисоко ти царство?</p> <p>— Не знам, одговори царица.{S} Могла би само онда ако би |
раги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се |
шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одговори стари калуђер, и |
оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једн |
дьн </foreign></hi>, тако како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада |
ски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како об |
и хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчи |
ек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, виш |
на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Ка |
на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела |
којој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је |
ми новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих з |
Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови нов |
емљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Ш |
ди, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са |
тављаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} |
ла и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога саб |
ајући се домаћину.{S} Иначе његова нога не прекорачи више прага тога двора.{S} Којадин, чим се |
раћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ чита |
дне не простре густа скрама незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и |
ржао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и мана |
ени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем |
а се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако ј |
Шта ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-К |
удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрчи о |
та, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по на |
ри отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат, и |
о је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без п |
аква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око об |
је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме |
а домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно виде |
рицао да не <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га у |
I.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држ |
драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо не |
држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се м |
и без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка |
а неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шан |
љан и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} |
не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} |
рлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубо |
арамо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нама стари остави |
сам брине о својим потребама; да никада не тражи суда турскога; да своје свештенство сматра као |
аје.{S} Нарочито је учио људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, нев |
ине је једино вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да |
и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на |
мала брбљивица, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, |
о то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> <p>— Мајко цари |
м имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед |
апин делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише да с |
аква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су мах они ово ра |
а женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај с |
о цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То верујем и видим, одго |
е, радила, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, |
ти.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али к |
несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро |
положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S} Помози, господ |
и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n=" |
> <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки |
говори искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код |
ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, |
веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају |
д не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и са |
гошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не признајем више никога, ни деспота ни султана, осим Б |
уопште с европскога запада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим |
честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевц |
S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани никад за |
/p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми б |
итам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућ |
S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, к |
каше каматник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти |
т и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{ |
војче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хо |
ок се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљив |
је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, т |
и, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђ |
последњи прамен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин |
на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дош |
се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори |
А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је |
n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А |
акости.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње н |
а међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праот |
о само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било прав |
} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима обележити граница, преко које се маћи |
pb n="269" /> <p>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти об |
да се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и |
им и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не |
дити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спремање војске, које је одмах наредио, |
је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би так |
о.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> |
а га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну |
чија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Ње |
деновића.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима посл |
тир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденов |
ти, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин н |
и тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово |
ма с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденов |
леда — имање.{S} Народна се расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био х |
ело, начинила си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме ца |
е.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом и за је |
и овако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо па |
цркви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год такв |
пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— |
а једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би о |
је у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лаз |
не.</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гвоздено |
м готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати |
и други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или оби |
рку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n="65" /> <p>— Племенити пријатељу, о |
тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> |
оје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, |
то треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати |
радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о т |
држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека траје.</p> <p>С тога |
је није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичке хришћане |
т.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S |
ки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу |
сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна гд |
томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> |
Рудника.{S} Велики угарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ослобођење Смед |
бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као за |
ше ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} И ако учините, пролићете крви, ог |
> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сумњаш?</p> <p> |
на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S |
тељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S |
ати, деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> |
.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" |
род, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Пот |
ило се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} Уздати се у правду зн |
А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да т |
<p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како |
ародне мисије непрестано струји и никад не засушује!</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> <div |
валност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, им |
" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови послови, |
че му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет ви |
S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нем |
ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим одговор |
а може и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да је у њима све г |
тикосићу, одговори Гвозденовић, али све не треба веровати.{S} Има султан доста своје земље и бл |
коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} |
леда рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен |
Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци |
ло да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у ре |
камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се |
она увек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту |
аном Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању |
бом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе ос |
е он властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач из корица и повик |
то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је |
{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је св |
еку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, |
ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гв |
у их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опремом < |
ргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде |
и се он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла |
мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете |
с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} |
, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од др |
без прекида, да се преко славе народне не простре густа скрама незнања, да не замукну у мраку |
и да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао су |
е на то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као н |
т?{S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио |
оказати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од |
ела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к свој |
на не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори Којади |
кога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хри |
таменија јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се под њени |
аре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да |
p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз царицу Мару |
оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та в |
> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да с |
еђу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпр |
али знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не |
народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> <p>— См |
о и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} |
е био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј куле, с и |
ећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља са |
ђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Стаменија, рече јој Којадин, који ју |
бије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S |
ерујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да л |
еспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ј |
гош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се борио |
, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано и з |
> <p>Опколише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога народа.</p> <p>— Амо Гв |
урци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу |
p> <p>— Превисоко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборској |
<pb n="158" /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, |
еби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао ј |
вом, верном и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разум |
</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на усни |
о што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} Полуде, раздраже непријатељ |
ти?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је |
а Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли превисоко ти царство одмах п |
им ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или |
нисам примио, одговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шт |
и мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мо |
обро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим ув |
ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстит |
сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели н |
даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим |
нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је пр |
католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с |
S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбран |
е барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству |
Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друк |
или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? промуца она, погледав га погледом који је је |
Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу.</p> <p>Властеличић је |
ду и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се б |
говори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с о |
желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и глав |
ти против Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски дес |
Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твој |
и царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведе |
нема ништа.{S} Његова политика се више не предругојачује.{S} Правац који је ухватио после Сеге |
> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> <p>Кој |
ухватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господ |
после Варне, после Косова, деспот више не може веровати својим суседима са севера и са запада. |
" /> рече Којадин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жа |
ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није |
агош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да до |
урно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он б |
едерева, које се, као гранично место, и не могаше опсадити како треба, него поче само с опсадом |
сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да наред |
.{S} Прими их милостиво <pb n="36" /> и не заборави твога свагда верног слугу.{S} Буди милостив |
а подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та |
о.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или и |
ту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто |
млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољим |
пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Тур |
ашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то п |
.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, ради |
>— Царице мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог |
ада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{ |
лађеношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечан |
читеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта |
Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Ш |
о је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној к |
да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут дес |
не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од теб |
> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом |
нина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је бр |
јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb n="206" / |
предео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Не, |
ну на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за превелике услуге, учињ |
се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите с |
ојевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у |
свакоме управљати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму |
ворима сви су признавали да се у Србији не може водити другојачија политика него она коју је во |
а запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше десп |
Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне |
тан показиваше најбоље расположење, али не говораше много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, ј |
поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То |
двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро |
вориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или не може У |
е Босна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} |
ижа; неће или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци |
о, девојке су се удавале и момци женили не толико по свом властитом избору колико по избору сво |
ру тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{ |
чу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну политику и да смо н |
да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен |
имо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима св |
се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну |
Којадин, ето примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако м |
рада и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну линију, скупи колико је могао војск |
како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> |
му занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с |
ако фанатично одани?</p> <p>— На то они не помишљају.{S} Једнако нас <pb n="67" /> коре, што жа |
дговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне предање наших словенских апосто |
ти становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој н |
еновићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султ |
.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју ц |
инко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хришћани нису ни |
клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим |
о му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисл |
родужи Гвозденовићка, Србија се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако с |
ворено говорило како овако дуго трајати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову |
в је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</ |
и даже до закољенија сапротив глаголати не вест </foreign>.{S} Тим се обележавала тврда дисципл |
S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине баца |
е нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање Стаменијино, њен р |
ти, без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је н |
и су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb n="16" /> <p>— Царице мајко, опрости!{ |
расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с још ве |
се тај показати.{S} Напред се погодити не може.{S} Они који буду пред народом када та времена |
и?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{ |
пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим |
међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је С |
Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господски живот доста му је што му султа |
ио тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који |
а обележити граница, преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човеку неверн |
сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ћ |
а да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде д |
ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој не |
пота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу С |
роћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Зб |
Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће т |
оуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанк |
еновићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате |
окле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препоручивши с |
нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радовао се лову поглавито зат |
з једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смејати на путни |
е.{S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb |
ам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике никада.</p> <p>— |
кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" |
ово Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он запо |
кога виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан |
Оставио је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се |
правда његова, која прати....</p> <p>Он не изговори — шта.{S} Није се још смео усудити да изгов |
слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и поп |
лио свега.{S} Неколико је минута стајао не могући проговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стр |
поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па |
} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо го |
а хоћу велико царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то |
могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко |
вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, ди |
и што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима. |
о трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, к |
ако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога |
анском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад сам |
Гвозденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим ни |
ћеш ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич и |
сви гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису |
ко живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац Калист |
над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из својих заузетих шанчева |
ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али цари |
ано спремају.{S} Сибињанин Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре д |
име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине |
и, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, да |
р, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држава, ко |
ац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер уст |
ичанске столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> |
код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега |
, преко којих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слоб |
ратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколе |
и, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се з |
ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и овамо; кад се само не би |
да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у н |
роизводњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При река |
S} Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће м |
бе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш |
ишћанима.</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развали |
за оволике услуге све учинити.{S} Само не може бити свачије, што би особита царска милост једн |
својих присталица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је било под |
ве три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им |
.{S} Хришћани и мусломани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да б |
нио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је добар |
се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одр |
око ти деспотство, одговори калуђер, то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чеш |
, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни раз |
ражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристат |
/p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није.{S} О |
а си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p |
еш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди |
е у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до век |
е достојанство међу народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под кне |
пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Оп |
> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога тол |
еновић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то |
ати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти с |
буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb n="224" / |
питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како |
ом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један манастирски момак мотраше |
адин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја теб |
ост с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме остав |
ожеш ли ми казати?</p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Беогр |
<p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ружније да се |
Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну сокалника (ку |
а да ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македона |
ст?{S} У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је глав |
орите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским |
деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће |
?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њ |
82" /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p |
Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; ос |
несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> |
што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири |
и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, |
рала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постане туробан и највеселији чов |
ли се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или |
о оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А |
оброта и механичка навика на послушност не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек н |
ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за кој |
о треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису штитиле општ |
више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него турски намесник.</p> <p>Не |
нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди увер |
шћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То |
{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да може пр |
да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али |
ише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник Мехмед није у Дренопољу |
Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући руку како је беше прихватила.{S} Али шта |
ан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новог |
Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каж |
ароду треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му в |
{S} И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рође |
оћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу |
{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново |
у за ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; |
великим поштовањем према оцу Калистрату не само због великога гласа и заслужене славе оца Калис |
руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ доша |
ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је о |
поздравље од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бит |
ог знаменитог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан ко |
овори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} Мора се очекивати наредба његова.</p> <p |
говима.{S} Народа по селима било је још не мало, забављена о својим сеоским пословима.</p> <p>„ |
ашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шт |
и говорим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадин |
граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине постеље у |
жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са спокојством човека који је све своје дужност |
зеленим шипразима и красним плаветнилом небеским, јер прозор гледаше у долину која се између бр |
.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову оданост, његову |
ју двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оче Калистр |
.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти |
е више уздизаше уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} Птице почињаху летати по топлом ваздуху.{S} Њи |
тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирајући |
едне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му све п |
истрога потока; кршно стење подигнуто у небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљ |
стали сте на силу, којој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.</p> |
као глас страшне олујине, одјекиваше по небројено пута око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али дво |
га, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле |
клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb n="223" |
ане облаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; |
ише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикос |
оружје подићи. „На оружје, народе, удри неверника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, |
еду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, мож |
ду поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{S} |
скога суда и да се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни за што, осим ако би се што б |
им трговима или селима почеше се дизати неверничке џамије <pb n="293" /> и уз њих минарета.{S} |
е хришћанске вере, да живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута размишљао Којад |
/p> <p>— Ко ће обележити границу човеку неверну, немирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу |
, у којима су му јављани најновији, све невесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго |
аганим гласом. — Само ћутите, чините се невешти.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а о |
турске, која је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога царства и с целога ист |
ао од чемера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</p> <pb n="292" /> <p>Који су имали |
бом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, |
едала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино средство остало у сам |
ат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да н |
ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одговори отац Калистр |
и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{S} У сукобима соха је |
његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога пута скренути к северу, па је ми |
га и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S |
олике ратнике.{S} Никола Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра |
Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наићи на тврдо и раз |
астеличића.{S} Властеличићи су имали по негде и засебно, самостално, по једно село и по половин |
су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и |
xml:lang="cu"> дьнь, чьсть </foreign>) него <hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми дан |
место, и не могаше опсадити како треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда |
и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Пот |
емо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али мног |
{S} Коњаници нису били пописана војска, него добровољни најамници.{S} Још деспот Стефан је зара |
ије држава на данашњи начин издржавала, него су војници распоређивани на издржавање по селима.{ |
</p> <p>— Увек сумњам, не због деспота, него због његових суседа из преко Дунава, због Јанка Си |
ку, јер се књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, а преписати једно дело у више е |
Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити к |
е миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубови је радос |
то, уверио се да није до турске војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој |
ељак нигде више није био власник земље, него само насељеник.{S} Истина је он, као насељеник, би |
му се нису претрзале преко целе године, него су једне друге све сустизале. <pb n="185" /> Имао |
учи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше |
и романи и приповетке измишљене ствари, него да су дело студије, цртали они садашњост или прошл |
зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу пр |
ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један |
ц Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у своме разми |
на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Е |
руга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и према деспоту |
и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, |
ст царске власти.{S} Нема греха, синко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај |
} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља как |
зи не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије. |
анко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свог |
их хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерат |
могли задовољити ни у једном манастиру, него су морали управо путовати од манастира до манастир |
ачке заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљувати, или срамно повити г |
29" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.< |
у каквом месту најглавније била црква — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, начинише се |
да његовом положају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да с |
и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанска, рече отац Калистрат, удубивши се даље |
ији не може водити другојачија политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и по |
да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља господарева били су |
усломанима.{S} Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су ме |
ворио.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му |
онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поште |
и нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде имате у св |
о што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, сул |
овљена и окрепљена, држаше још храбрије него дотле.{S} Утврђења су оправљали или новима замењив |
ама су господа живела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за климатске промене |
има слово Божје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било |
Лазар, и то више као команданат војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се |
Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што |
би се места, превисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и |
от Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли с |
ај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо |
нда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њем |
внике или будуће супарнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица ка |
ранити се храном спремном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За народ изађе н |
шта говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{ |
књижевним и верским стварима знао више него владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и |
новићу, седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима |
им стварима било је самовоље много више него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом |
онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећ |
авши му просто да млин није манастирски него његов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта је радио калуђер |
манастирски момци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до своје смрти, научили |
у.{S} Није то могао другојачије учинити него тако преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако н |
а је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једнога правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} |
са свим друго значење у срцима народним него што је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак о |
ди више бранили кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи мо |
у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да пад |
више грчко него турско, више калуђерско него световно, од тамно лаког источног ткива.{S} Коса ј |
годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерско него световно, од тамно ла |
или несрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку изве |
очи крупне, црне, држање више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињама, женама стар |
нуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него што се могло споља опазити.</p> <p>— Па хајде прич |
{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него турски намесник.</p> <p>Нема више српских судова н |
да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S} Какви су разлози из којих ви тако |
ећма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је баш био и |
воска, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или |
ас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпо |
та као учена и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, кој |
с.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну политику и да смо народне интересе потур |
збежно, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије з |
естолонаследник Мехмед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанц |
а боље увести у послушност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти каже |
ни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> |
паљевине могу бити много чешћи случаји неголи убиства оца или матере, или брата или детета — п |
а и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова непријатеља, Угарске.{S} Београд |
лужити се још воденим путем од Видина и неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама.{ |
потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} |
на није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови оставили тешке трагове.{S} Трг је био |
е праотачке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, д |
е, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчк |
ласти имали веће поверење.{S} Осим тога недавно нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кратова, |
осићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се Стамен |
ате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за ку |
еко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— Јест |
ао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Властелинство се његово пруж |
е у планини? уплете се Драгош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка К |
Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су |
во, које је стајало на једној столичици недалеко од одморника.</p> <pb n="167" /> <p>Жена закук |
телин Радосав.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно би |
Јанко Плетикосић, који је стално живео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлиц |
је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је |
твом.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и поми |
не војске турске, која је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога царства и с |
ad>XVII.</head> <p>Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог није било могућно пок |
"187" /> <head>XIII.</head> <p>Неколико недеља пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цр |
ђе.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићев |
о је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивши такав план, Јанко Сибињанин по |
ј.{S} Миља Гвозденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, којом се са |
азирала да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} |
је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дом |
рце стаде силније куцати, блага топлота нежне оданости разли се по руменим јој обрашчићима, и л |
з Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била ра |
Којадин је био у се повучена, замишљена нежнија природа.{S} Није много марио за друштво.{S} Мил |
политика неприступна за захвалност и за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је главно интерес.{S} |
тељски, па да природа пусти крила своје нежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, и да с |
зрелим веком, природним током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје с |
е Београд преко туђе, автономне, готово независне хришћанске земље?{S} То је морило султана Мех |
им можете бити задовољни.{S} Али ја сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето, не употре |
о, Круно, мрмљаше Гвозденовић, очевидно незадовољан, и жураше се сакривеном госту.{S} Круна оде |
а је рат престао, људи остављаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад |
пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начинима, што се само раније могло, дали знат |
бучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица отпутовала на |
чито место, јер су они своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могли носити само лети, п |
већим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд јој такве мисл |
и и попови огрубети и начинити се јадне незналице.{S} Са сиротињом све то само долази.{S} И шта |
веће поверење.{S} Осим тога недавно нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кратова, добар тргов |
осмех пређе преко Којадинова лица, Он у незнаној сладости, која га нехотице обузе од сестрине м |
мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спр |
о славе народне не простре густа скрама незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и краљев |
ном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар савет |
једнога властеличића, далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће као што је кућа Гв |
8" /> <p>— Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и |
ву случајност, која му се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, ј |
дин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњ |
и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у То |
ли да свуда људе притиска неспокојство, неизвесност, и да то јако смета свима пословима.{S} Сва |
и ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће се вратити живи и |
а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући мисли овамо онамо, паде му н |
му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и ус |
еди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва ман |
ти.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неисказане.{S} Све једнако народ одмећу, буне и раздраж |
евања против оних који би се ухватили у неисправности или у непослушности.{S} Нарочито је наређ |
ручивао његовим ученицима.{S} У дугим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безброј |
планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао |
него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није било места покрај обесних насилни |
за Цариград.</p> <p>У Законику Душанову нејасно је била означена казна за паликућу, па је позни |
евојка у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух |
ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика |
јте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хо |
овању извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> <milestone |
ка узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је у |
мо везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрс |
ви се ућуташе.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра р |
нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пр |
ље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа |
е, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хри |
разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозд |
а.{S} Која се девојка у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не |
те по Шану врачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Неколико њих отрчаше |
воје молитве, нека испуни твоја надања, нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само |
г милостиви нека саслуша твоје молитве, нека испуни твоја надања, нека наврши твоје најтоплије |
ан.{S} Нека Господ отклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буд |
, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, |
и маших се мача.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се |
а.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тренутцима који чекају |
ислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам |
{S} Њојзи нешто необично стеже прси.{S} Нека чудна милина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у с |
говори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу |
кога запада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да |
радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} Мило ми је јед |
S} Много размишља.{S} Није страстан.{S} Нека Господ отклони твоје сумње, нека још одгоди злу су |
вршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја |
енутцима који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громовито <hi> А |
ити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пусти своју смерну поданицу д |
<p>— Добро је и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом путу; његова је природа за то; |
алан за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам |
ти се на верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} |
е милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече из |
је, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито превисоко ти царство, одговориће на то |
Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После п |
римим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не |
ад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да |
гоша благосиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти в |
и живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово истин |
завиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила д |
ила благодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} Господ |
Свакоме је било у глави како се спрема нека велика промена, и сваки је желео да се она што пре |
м крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се |
> <p>Кућа властеличића Миливоја била је нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чар |
Ми ћемо чекати, одговори Гвозденовић, и нека смо препоручени превисокоме ти царству.</p> <p>— В |
где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, |
мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша твоје молитве, нека испуни твоја надања, н |
; срце вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али на |
бе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не |
помоћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не при |
рбију.</p> <p>— Превисоко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да са |
сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кућ |
ти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде |
ице, говори другојачије.{S} Они који су некад овде држали села поручују по људима својим познан |
е имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу свога господара.{S} Али г |
ад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Поред соколова, у Србији се |
се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једва дочекати да исп |
и.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинству Витомира Гвозденовића, има и с |
итеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, некадашњи Којадин Гвозденовић.{S} Дубока старост га беш |
о, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костадиновој и Марковој земљи.</p> <p>— Па г |
дини улице.</p> <p>Његов тужилац био је некакав каматник из Прокупља, који је само новцем радио |
се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манастира |
S} Дошли су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби |
неким чаробним миљем била премештена у некакав мађијски врт самога мириса и благоте, она погле |
родаје манастирских јунаца.{S} Купио их некакав властеличић Гвозденовићев испод Копаоника, па х |
ругарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, немила?{S} Зашто да се та <pb |
од југозапада, од Косова, види надалеко некаква румен, која неће бити ни од чега другог но од з |
н да је једноме суседу у Точанима украо некакве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p |
Чујеш, дијете, повика путник властелин некаквим туђинским нагласком, можеш ли ми казати је ли |
разговор о неудавању и њене напомене о некаквим разговорима тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, н |
гуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво предосећање да су ту последњи дани самосталног |
м ништа против тога; не помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду |
мирно, пастирче весело дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} Могло му је бити око пе |
срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међ |
у, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Бог |
борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па |
риповетке износи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које се показују једнаке с данашњим |
под командом Гвозденовића, он је још за неке работе био дужан помагати своме великом властелину |
у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у Копаонику из |
{S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани су мислили да н |
еспотица се поче крстити и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наше најбоље дете, |
та ли превисоко ти царство да напоменем неке мисли, као један предлог.{S} Султан је према теби |
{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу. |
дан калуђер?</p> <p>— Јесте, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у ду |
рати.{S} Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, |
вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак ку |
и почели се међу собом разговарати.{S} Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде |
> <p>И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове |
желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђерица.</p> <p>— То је манастир |
о те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p |
намо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је променио расположење.{S} Она н |
ерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неб |
тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— |
мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош оти |
знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— |
и десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци, који су путовали даље, па су се онде задр |
из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— |
p> <p>После тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То |
и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} Сибињани |
г трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замотуљак.{S} То је била половина срне, део лова, |
жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки усплахирени наново.</p> <pb n="238" /> <p>— Да, Ту |
је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрв |
ећа стола који су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ру |
једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некакав мађијски |
тити читав месец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљским начином.</p> <p>— Читав м |
S} Јутрос је рано отпутовао у Смедерево неким послом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће врати |
ам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак из |
анастира Св. Стефана, Бањског, свадио с неким властелином око продаје манастирских јунаца.{S} К |
ко, мачем, расправио сукоб са медведом, неких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора |
, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога брака догађало се да га и |
у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни народ око њега отворено је |
ом које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ прим |
ма порте се зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} Којадин погледа ко то долази, п |
мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренутку п |
Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ве |
Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастир |
>Осмех прелете преко Драгошева лица.{S} Неко срећно расположење цароваше у његову срцу.{S} Он п |
то друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово |
а!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једним одељењем ударили би |
<p>— Народе, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да |
тикосић, домаћин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио |
вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Госп |
потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља |
начена казна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на о |
на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, која |
>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син м |
рогутати и понека погрешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија само |
а који су највише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Д |
еспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и |
то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збе |
зили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи б |
гостију.{S} Стара Плетикосићка је имала неког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је |
реду све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно ш |
94" /> па је на путу, идући у Приштину, некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у ру |
мала само ћерку, удату онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одб |
на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити |
<p>— Морам одмах, колико сутра послати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој п |
њ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, |
би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје властеле за заповедника.{S} Тако се тај |
у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети бес |
н крчаг; неколики лонци разне величине; неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; |
воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци разне величине; неколике земљане и дрвен |
и и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама <title><hi> Рајске лествице </hi></ti |
био најпростији намештај сеоских кућа: неколико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно, врећ |
стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао не могући проговорити ни речи |
пољу имам из мога пређашњега посланства неколико знанаца, којима ћу се јавити с поклонима и у к |
дало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколико места покидају ланце којима су биле везане тур |
стоно место у дворани.{S} То је била на неколико степеница узвишена пространа галерија с јастуц |
том крају.{S} Земља је била подељена на неколико великих властела, међу којима је у Топлици био |
многобројне војске турске, која је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога цар |
> у ропству после боја на Косову од пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p>— З |
и треба му један калуђер за перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, |
зу њих стајало је испечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима стајал |
о.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би се они ко |
добри човече!</p> <p>Трговац проговори неколико речи, брзо <pb n="9" /> се погоди с продавцем |
гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико часова своме сакривеном госту, Ибрахим-бегу.</ |
у.{S} Путник се јави момцима, и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати господа |
алим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у своме пространом властелинству.</p> <p>Вођењ |
и изненаднога госта, који, чекајући оно неколико секунада, с поуздањем сукаше дугачке црне брке |
ткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличића.{S} Властеличићи су имали по негд |
властеле.{S} Сваки је властелин имао по неколико, каткад и по десетак села, и према томе по нек |
1" /> <head>XVII.</head> <p>Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог није било мо |
вене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико санова пред посланике.</p> <p>Тако се свршила |
љале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност свога брата према Стаменији |
и су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, један за другим, као да их је судбина |
агош корачи даље стазом.{S} Само је још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља |
="subSection" /> <p>Драгош је остао још неколико тренутака код чесме.</p> <p>Поред свега што би |
"> <pb n="187" /> <head>XIII.</head> <p>Неколико недеља пре панађура код манастира Св. Николе у |
_C6"> <pb n="85" /> <head>VI.</head> <p>Неколико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао гос |
руна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Неколико њих отрчаше одмах.</p> <p>По том рањеника унес |
у били купушњаци Гвозденовићеви.</p> <p>Неколико дана после мало час наведеног разговора Миље Г |
ши већ изречену самртну пресуду.</p> <p>Неколико дана после овога разговора царице Маре с кнезо |
утника.</p> <p>Путник, опет, псујући на неком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а пасти |
свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком поњавицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се н |
своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом преко планине, наредивши да и стражари и |
еспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом г |
обузе осећање милине и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стрел |
које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво џарање штапом, |
S} На <pb n="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком |
ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвоз |
посао није свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његови |
однети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена, о коме |
олици замишљена седела Шана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла |
скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ Јанко та |
ећег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шт |
био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак и |
у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је јед |
ка.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавит |
даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски мо |
бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и брање, се |
на маза.</p> <pb n="124" /> <p>Певушећи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тих |
ам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вр |
ут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само |
је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми |
говори Драгош, очевидно задиркујући га, нељубљену, румену, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, к |
уке.{S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, |
а манастирском панађуру Светога Николе, нема места <hi> удави </hi>.<ref target="#SRP19130_N4" |
е се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и он |
а старог пријатељства, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али |
их оца Калистрата; сахраних Драгоша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младости и милине |
лебдело је узвишено опште поштовање.{S} Нема никога виђенијег онде и у околини коме он не би би |
да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што |
} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене |
моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни друговања.{S} Нема га, зна |
ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји |
кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу |
ија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се |
једнако војску прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини ш |
за сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који ј |
ао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбари |
вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> <p>Стари Калис |
гледају данас.{S} Прекида међу вековима нема; они се преливају лаганим, поступним променама јед |
он је казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да |
ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео? |
у?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није |
ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју |
455 и сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, |
што је мислио да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни |
} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га губит |
ен и потписан, мора се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово с |
е, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвикиваше један сељак огорчено.</p> <p>„Ћути, б |
а жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти ц |
о држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот |
све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455 |
{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до к |
народну заставу мора спустити.{S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да |
девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла би |
Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи са |
и ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирн |
у извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> <milestone unit |
ајбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити.</p> <p>— Деде збор |
дубокој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} Његова политика се више не предругојачуј |
ти, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на велике султане Турског Царства.</p> |
готови.{S} На жалост хришћанство данас нема снаге, којом се може одупрети мусломанима.{S} Не о |
ин, увек је налазио да његовом положају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отид |
иповедали у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{ |
ски деспот него турски намесник.</p> <p>Нема више српских судова ни ћефалија, ни других стареши |
на турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта царица ради |
е, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, властеличић у Пл |
</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, мајко, допу |
доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанств |
ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> < |
ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Требало би само препис набавити, дру |
>— Јесмо, превисоко ти царство, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год н |
тир Свете Богородице, задужбина Стефана Немање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земљ |
нде велики манастири, задужбине Стефана Немање, прадеда нашега, свети Никола, и женски — света |
едена била на словенски, животи Стефана Немање и Светога Саве, Родослов и Цароставник о српским |
о понављала у храму своје прародитељке, Немањине Анастасије.{S} По том се повукла на одмор у сп |
био заузет <pb n="62" /> народом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је коло о |
и женски — света Богородица, у којој је Немањино подружје Ана, света Анастасија, установила жен |
о манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе своме постригу, м |
ишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од српских в |
ројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском |
еба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју |
, које одбегава одраслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> |
кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта |
поређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, |
Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити гд |
мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Де |
но место дође некаква друга, непозната, немила?{S} Зашто да се та <pb n="120" /> дружба за цео |
прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене |
уди ишли су као отровани и сматрали ову неминовну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, |
ше шта му тамна будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а |
не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и главни извор неспокојних гласова долазио је |
којаких размирица које су с несталним и немирним политичким животом тесно везане.{S} Готово кро |
Ко ће обележити границу човеку неверну, немирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољо |
ом, која се такође вукла као пребијена, немогући се никако опоравити.{S} Радовали су се кад су |
рха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори из топова највећу ва |
Којадин, али морам признати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам |
ивот уз царицу.</p> <pb n="128" /> <p>— Немој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те в |
ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— |
и у стању да искорените хришћанство.{S} Немојте веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша |
4" /> послузи, то је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога и узмож |
су, такође, трајали унутрашњи раздори; Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарској је кра |
и добросрдачности, а осуде лукавства и ненависти.</p> <p>Како је често размишљао о томе да се |
авна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве државне власти може |
{S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, радила, нудила.{S} Стала није |
сећи пре подне отето манастирско брашно неначето.</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Дра |
децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необичним задовољством.{S} Само је Драгош као редар ман |
њихово одело било широко, ово средство необично помогне.{S} За кратко време турски опсадници о |
ости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} Заповести су издаване; људи су трчали с је |
да к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прси.{S} Нека чудна милина обузе је целу |
> <p>Опсађеници у Београду видели су по необичној живости у турском стану да се спрема нешто не |
p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне свакога привлачила.{S} Кад је |
?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неодобравања?</p> <p>— Оно што су сажегли жива, не знам |
аклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом са |
о.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан |
астеличића Миливоја била је нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испо |
тнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О оваквим |
о су хришћани ипак несложни. неспремни, неорганизовани.{S} У свима досадашњим ратовима <pb n="1 |
смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} Завет, много пута п |
показала већ потоња велика сила и слава непобеднога Александра.</p> <p>Прича о Александру млади |
у међусобним задевицама и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у |
међу већ угрејаним људима поче узимати неповољан обрт.{S} Гвозденовић никако није марио за тај |
при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо д |
сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна хришћанска оданост својој светој вери, напоме |
рачуњеност у понашању, нису нимало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију |
с.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неповољни су им хришћански празници и скупови.</p> <p>— |
шину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у својим мислима, њему, ма д |
ела никакве штете.{S} Очевидно је остао неповређен.</p> <p>Пристав погледа у оптуженога и у туж |
ко да на њено место дође некаква друга, непозната, немила?{S} Зашто да се та <pb n="120" /> дру |
земљама поче увлачити реч по реч, донде непозната из језика са далеких степа азијатских.</p> <p |
да, <pb n="254" /> слушала чудан, дотле непознати звук топовске грмљавине.{S} Зидови су се град |
ије ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путник запита друге, и после кратког времена |
.</p> <p>Путник, опет, псујући на неком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче ос |
је; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.< |
тина је он, као насељеник, био прилично непокретан, ако само у потпуности врши прописане работе |
а.{S} Какви су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада?</p> <p> |
тасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушено страстима и ниским пожудама, пуно крепости и |
а се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник у то |
е сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад |
оме врховном владаоцу и господару, била непослушна и самовољна.{S} Средњевековни властелин, бог |
о, они ме могу гонити као сваког другог непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оруж |
докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и према онима који би шта било погрешили.{ |
је видео како и у држави самовољство и непослушност властеле <pb n="158" /> квари све, а власт |
ји би се ухватили у неисправности или у непослушности.{S} Нарочито је наређивано управницима, д |
н се упути к вратима којима се излазило непосредно у врт. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
о спремни.{S} Место је изабрано у самој непосредној близини манастира Свете Богородице.{S} Наре |
ла манастиру из свога двора, који је, у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен.{S} Св |
калуђерима?{S} А после, они су, синко, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну победу, к |
танце ширио мисао да је ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао |
го поступало.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, или од |
S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвикиваше један сељак огорчено.</p> <p |
се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али говор |
а срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и |
не Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној заповести једнога турског команд |
ао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непрестаним говором и храбрењем војнике упућивао и соко |
уги, али га по сујеверном оном времену, непрестано копкаше шта му тамна будућност скрива.{S} Та |
о по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски |
о и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега скупљају рђави људи.</p> <p>— Са |
/p> <pb n="234" /> <p>А споља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је го |
и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати све што је |
и, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и главни извор неспокојних гласова |
, стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде |
оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше твр |
да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} |
рсте народне музике одјекивале, коло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се пе |
точић народнога живота и народне мисије непрестано струји и никад не засушује!</p> <p>КРАЈ</p> |
т скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на |
на турској страни.{S} Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али уза |
/p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанко никако не мируј |
их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњено зебњом.{S} Нису знали колико ће то |
ас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано заједно.{S} Ах, купите нас, добри човече!</p |
увући.{S} Они <pb n="286" /> су у њему непрестано гледали старога хришћанског старешину, и где |
иновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су |
ци.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ викале су непрестано оне гомиле, зајмљене и поплашене још од гран |
су се спремали и размештали; топови су непрестано грували на град, који је био са земљом сравњ |
и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непрестано разносили закуску и пиће; она је једнако нуд |
ов цвркут и извијање учеставаше, јачаше непрестанце.</p> <p>— Охо, почеће опет мала брбљивица, |
дметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство највећа неправда. |
влађивале, докле се није онесвестио.{S} Непријатан задах згорелих хаљина и опрљенога меса испуњ |
ти тим именом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Александров био онај исти који је онда био п |
е његовој граници неголи граници његова непријатеља, Угарске.{S} Београд у угарским рукама, то |
м војницима и удари под сабљу пометеног непријатеља.{S} Није много прошло, а варош Београд се о |
ају њоме користити.{S} Полуде, раздраже непријатеља, а нису кадри ни помислити ни смислити да г |
Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћ |
ндар применио чак и на издајнике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванредним интересом слушао |
а виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; други су трчали на кршеве и висове те су, |
држе, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена имају двоја; једно |
ској милости; он увек тегли хришћанима, непријатељима Турске.{S} Све што су Срби препатили није |
Ми Срби, православни, идемо с Турцима, непријатељима хришћанства, против цара православног, пр |
те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских удараца.{S} Њихова плодност и вредноћа н |
ти да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и попушт |
но захвалан показао.{S} Али је политика неприступна за захвалност и за нежност и справедљивост. |
у је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ увеличавала је јучерашњи умор на Којад |
од игумана, оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> < |
ко је текст словенски био често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки о |
гово шуровање с Турцима; њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} О |
му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно своје бројанице, <pb n="163" /> и шапућући: „Г |
Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— |
е, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из град |
у војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и |
оји су пијанчили или лењствовали, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему њего |
код Липљана, на врло лепом месту, близу Неродимке, одузео нам заједно с овогодишњом жетвом влас |
их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушност, |
а, који је Којадину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Леп |
ла и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро с |
S} А после, они су, синко, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је |
рајали унутрашњи раздори; Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а |
ехмед с размишљањем.{S} Што су хришћани несложни, слаби, за војевање неумешни, у религиозном фа |
оме.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложни. неспремни, неорганизовани.{S} У свима досадаш |
бодни.</p> <p>— Што смо сами међу собом несложни, одговори отац Калистрат.{S} Ту је одгонетљај. |
гати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Т |
била непрестано немирна, и главни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из Турске.{S} Там |
Одговори су били да свуда људе притиска неспокојство, неизвесност, и да то јако смета свима пос |
после лова нису били у стању да разбију неспокојство које је тај разговор усадио у Којадинову д |
срећа је што су хришћани ипак несложни. неспремни, неорганизовани.{S} У свима досадашњим ратови |
p> <p>— Несрећа, синко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложни. неспремни, не |
Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћ |
на су времена, синко.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба.{S} Ра |
њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба |
а и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су с |
су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пл |
и очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радовао се лову пог |
а без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак |
гош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао мени несрећници, закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће м |
а или женидба његова свршити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, пошто |
притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да старе грехе покаје.{S} Погореће вл |
болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се бранити.< |
ми на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда нас чека или прав |
сматрали ову неминовну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S |
дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је |
S} По Светом Илији старога Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао |
пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стре |
на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, стиже |
товања и свакојаких размирица које су с несталним и немирним политичким животом тесно везане.{S |
ез претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, његов су посао већ радили други; коло је ишло |
огли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни народ око њега |
онда с манастиром било свршено, чим би нестало српске власти, проговори Драгош, очевидно се сн |
кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане благоверних и христ |
попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих господара и владала |
је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, о |
ог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} Господи помилуј!</p> <p |
век.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} О |
говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити тур |
ожја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се |
еби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те з |
настирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер о |
те скакуташе испред Којадинова зеленка, несташно га задиркујући.</p> <p>— Па добро, хајде прого |
а властела су била разједињена највећим несугласицама и крвавим распрама.{S} Од италијанских го |
равдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило |
се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним |
н човек, Којадин га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан |
бље, колико је цркава пропало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те |
редао, пошто он, који је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласка |
ће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда |
адва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке |
што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или |
, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и |
у сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињани |
ли не може Босна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и так |
је најближа; неће или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђ |
и беже?</p> <p>— Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно господарство.{S} Ето |
У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, не |
с Бога ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, |
ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остат |
ркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђе |
ника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти м |
у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да |
шају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србиј |
, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз-беговић се |
Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећ |
ови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и њихова права и имања чу |
сова, види надалеко некаква румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и как |
p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће о |
авком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца |
ру.</p> <p>— Победиће онај у кога никад неће отупети и зарђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>П |
т дошла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} Најтачније се <pb n="66" /> морају врш |
послом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неким в |
их људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он з |
Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља |
црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка коман |
дмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша в |
в и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом |
да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне к |
да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што |
и, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размишљања, свагд |
мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мај |
ху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта в |
Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахран |
них служитеља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{ |
слим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, склонићемо га |
пор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види |
бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу м |
у затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни.</p> <p>— Из |
расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова |
А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано отпутовао у Смедерево неким пос |
и.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштен |
то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Б |
} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бит |
те сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} Турко |
о сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано јеленче, поч |
дар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> |
оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Л |
као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина |
да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не |
некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, |
ајвише поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу заборавити твоје савете, твоје материнске поуке.{S |
у сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да и |
зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш ви |
>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек |
и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац |
ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, |
су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила |
тати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлаг |
пропало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си |
p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта б |
избегавање Стаменијино, њен разговор о неудавању и њене напомене о некаквим разговорима тетке |
у хришћани несложни, слаби, за војевање неумешни, у религиозном фанатизму занесени?{S} Из тога |
{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар с |
је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одве |
аливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још као једини разлог. < |
а и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстана |
главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу |
а лица, Он у незнаној сладости, која га нехотице обузе од сестрине милости, корачаше с њоме до |
еше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало? |
ено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> <p>Као стар, веома озби |
на послушност не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p |
о, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрчи онамо, оставивши м |
кро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући руку како је беше прихватил |
е и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар египатски, одупирао свима својим противни |
одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће С |
ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} |
те њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не |
} Шта чинила да чинила, њом се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео. |
ли и поуклањали трагови зимњега блата и нечисти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би настало време сеја |
и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочнику гот |
ника и калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве порук |
19130_N5"> У оно време домаћи производ, нешто другојачији од данашњега пива. </note> </div> </b |
говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто вештином, Александар |
у је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису.{S} Покушао је једном да нас |
и како је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто вештином, Александар победио Кумане.{S} Исто су т |
Томе, крсног имена Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изв |
о заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му |
Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> < |
ба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца |
.</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе ро |
сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита трго |
че народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео |
тајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и в |
јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш д |
та у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највише в |
ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опет Ибрахи |
ој живости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} Заповести су издаване; људи су трчал |
а а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан м |
да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљи |
се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђ |
екидном борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер |
чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак били за |
одавнице, и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се н |
навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је требало онима |
ру се плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, и манастирски је доходак био велики, |
етикосић је имао и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седео |
Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџар |
и оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако с |
и што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели и |
спот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Бе |
су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини |
погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прси.{S} Нека чудна милина обузе ј |
па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било |
?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} |
удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка војска могла гр |
{S} Изгледало је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калис |
замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} О |
н момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистр |
своме размишљању и расуђивању испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драг |
ваху га сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Сав исторички део |
оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати к |
о Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не |
.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ружније |
у књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало разумева |
нако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних стра |
суђивању испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер |
овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} Али на посл |
} Отићи ћеш у службу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, М |
рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек мо |
е.</p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију нес |
ене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти б |
.</p> <p>— Ја не признајем више никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да с |
ам, али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и ка |
p>Нема више српских судова ни ћефалија, ни других старешина.{S} По градовима су турски муселими |
воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb |
за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису шти |
жа Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у сви |
м ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона за |
адске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога посла деспот по |
ије много марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичну наклоност свога сина, макар да ниј |
ворима тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису били |
авим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори |
ије марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом распоређују.{S} С тога себичн |
помилуј Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се че |
Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превис |
ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбу |
иву главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао |
ослао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник) <pb n="169" /> ни судија.{S} Ја |
чело.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S |
ад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем се |
е сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се с |
вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја ни |
а никад није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српског |
де он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен |
женидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он |
т једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од т |
, ни ћефалија (начелник) <pb n="169" /> ни судија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правд |
подарима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се д |
али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} |
не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али о |
отац Калистрат.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом ни |
е онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао ни |
кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n="160" /> од ове |
ду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти |
инио се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А |
орио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио с |
је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и не |
је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам с |
месник.</p> <p>Нема више српских судова ни ћефалија, ни других старешина.{S} По градовима су ту |
ио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем |
а који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од |
огло утврдити другојачије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Б |
ма у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p |
ерном и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, од |
у имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крај |
у се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Виде |
а Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и ка |
е благом подручју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћ |
говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и она |
га казна сажизања није се употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко уби |
и с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут о |
лтанским дворима никад није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила з |
ђа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге |
ла, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа |
ци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљ |
орило <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не м |
бринута, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог власт |
{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{ |
ез узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори |
да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да прима ту по |
ти месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам |
је на добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима никад није заборављала ни своју |
ту, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дот |
љам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам прости |
да није имао никаква стварног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао |
Ја не признајем више никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за |
а не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који би сазван |
етитељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје |
мо меропси, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, као што често има, за одсед |
Доиста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пе |
или послови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није сврши |
је пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца каме |
остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је п |
у да деспотска породица нема више снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по ж |
сићевој.{S} Од угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама и на |
у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка |
егло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} |
ашца и поносито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се над |
Размажени син великога властелина није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад |
о је настало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак |
ва погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путник за |
сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи пот |
p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара с |
шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницам |
породичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и |
е, а није се могло утврдити другојачије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да |
о Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, |
оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у |
земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и |
а с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да |
чин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није м |
ек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а кој |
орности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у |
рака није могао да стави на расположење ни одушевљење ни ауторитет којим се још служио папа Ник |
о да стави на расположење ни одушевљење ни ауторитет којим се још служио папа Никола V.</p> <p> |
.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију стра |
дино што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и |
шта не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се к |
е било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не ид |
време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ј |
лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{ |
и.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је |
га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се |
и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније била црква — него џамија. |
ојска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме |
приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он гов |
ј отац није давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је шт |
анин и папин делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наред |
рошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у |
средиште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Европа је патила од једног вели |
летикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне п |
ја сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку с |
сно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или што је |
ултани и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и њихова прав |
>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршет |
уде, раздраже непријатеља, а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S |
S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло вел |
стали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне под не |
надалеко некаква румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар по |
аном народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, одговори Којади |
се расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није |
а, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне планине до |
тету, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин се потпуно користи том |
у и праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} Уздати се у правду значило је увек узд |
да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја де |
ислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја п |
непријатеља, а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и б |
пријатељи читања нису могли задовољити ни у једном манастиру, него су морали управо путовати о |
е, не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потпис |
је минута стајао не могући проговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са зло |
ћи ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је ма |
етог Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шт |
<pb n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена меко |
ла <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њеном п |
места оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости |
тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда |
шта није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су непрестано служиле пић |
ли таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и |
о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразг |
обан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стамени |
ици сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта |
S} Народна се расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега |
урке код Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, с |
атрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb |
годину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац б |
<p>— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник) <pb n="169" |
их и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат.</p> <p |
чанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у |
ика мира и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то д |
о.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћане у Цариграду.</p> <p>— Како?</p> <p>— Он је |
ехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није доста што је без |
није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом |
има и његове заслуге, није много марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичну наклоност |
шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је |
де се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су св |
е да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb |
а панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју |
S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник Мехмед н |
кивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подручја који су пија |
one unit="subSection" /> <p>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворов |
и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} |
госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберем |
руго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} |
г угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је |
јска силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? |
а пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до |
8" /> Још се није било стишало у народу ни оно мучно расположење које се раширило после пада Ца |
ојим потребама, неверницима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не |
икаква стварног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени |
својим властољубивим рачунима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу поже |
и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго треба чекати, постити и патити!< |
сти људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четв |
могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази та милост; многи су тајно |
} Сами смо слаби; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је п |
шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети |
n="176" /> ником ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд |
овору са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам велик |
м.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, |
ицаја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Кал |
ису умели сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не се |
им разговорима тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова ни |
плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> |
царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и з |
о њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по с |
у, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања |
ај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје под |
ет да такве девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му о |
игама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из многобројних књига.{S} Осим тог |
корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи |
захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само насељеник. |
летикосићевој.{S} Од угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама |
ве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су свој |
а по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу вл |
е издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од |
а с главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном во |
ште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то от |
овори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.< |
ирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Б |
стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} |
н и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што н |
опљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрен |
јих земаља, с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да |
ни топови послаше које сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S |
ушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к |
још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за |
а чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из |
рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Ант |
одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира св |
ња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{S} У сукобима соха је, према прилици, служил |
г за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих ниских сто |
ан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволских кола вукли су у Крушевац кома |
аша приповетка, у Србији, осим градова, није било готово никако потпуно слободних људи.{S} Влас |
о ишао у својим властољубивим рачунима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и |
судим мојим људима.{S} Плочник, истина, није манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран |
отпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић м |
вољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти има |
да у том повратку има и његове заслуге, није много марио ни за романтичну нарав, ни за ову рома |
<pb n="284" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозд |
и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!</p> <p>Царица |
се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се |
ада га, као хришћанске своје пријатеље, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевој |
ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са св |
нога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међ |
трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није достојно српскога народа, пред којим је пре сто го |
ранског Мора, које, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клу |
поводећи се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефа |
ислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио |
о на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о ови |
а својој вери био мање више равнодушан, није нимало марио за западњаке, који су му њиховим биго |
и или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} |
рад од Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложн |
а њим, само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, не |
е не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{S} За калуђере ка |
деспот, по своме властитом предосећању, није радовао.</p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од |
урадио својом одлучношћу и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, к |
еш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само д |
е снебивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али ј |
ом.</p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео |
повучена, замишљена нежнија природа.{S} Није много марио за друштво.{S} Миловао је занети се у |
а почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; треба га истер |
стра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да |
ари под сабљу пометеног непријатеља.{S} Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака. |
даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} Није страстан.{S} Нека Господ отклони твоје сумње, нека |
ати....</p> <p>Он не изговори — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудну, главн |
гим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само р |
е као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући по |
помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала |
ше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађур |
гошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледа |
ио наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није |
е избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчит |
сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија на свету и у околини Турског Царства.{ |
род.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две |
Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мис |
г освојења унапредак вршити спахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве промене, али опет |
} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зн |
ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p |
ече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те |
у, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније била црква |
је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала |
} Европа је имала војску властеоску.{S} Није било никакве користи од тога што се војевању на Ту |
менију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачије учинити него тако преобучен у |
дим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана. |
ве имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</ |
ја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нес |
p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам простих сељачких кућа, али као кућа јед |
ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се каја |
м век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио |
гинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још го |
<p>— Није хтео или није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас че |
, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта |
<p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Није добро! одговори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шт |
то.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, исти |
>Пошто су стално одрицали код судије, а није се могло утврдити другојачије ни за једнога ни за |
е као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде п |
нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без |
<head>XI.</head> <p>Стара српска држава није била основана на административној централизацији и |
трпези властеоској лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколова и к |
вене књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву пространу околину Беле Црк |
ти их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подручја ко |
га од стражарских коња.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толики људи, нареди одмах |
последње њено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, у к |
{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, него да се српска посада држи кр |
и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер |
што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одб |
јом породицом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој |
Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не св |
бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини |
без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су п |
а све више склањале у присенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и стари |
н настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунит |
мантичну наклоност свога сина, макар да није имао никаква стварног приговора ни за девојку ни з |
домом и са Србијом, на коју она никада није престајала мислити.</p> <p>Помоливши се Богу, као |
затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин |
, а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше на докса |
тром владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је не |
изасланик Јован Капистрански.{S} Посада није била многобројна, и она беше сустала беспрекидном |
сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада није било много црквених имања.{S} Мало који од великих |
ао крити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње мисиј |
, усташца и поносито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити с |
посао.{S} Тога ради се књижевност онда није могла развијати тако како се данас развија.{S} С т |
али отврдлој мршавој кожи кључала вода није нанела никакве штете.{S} Очевидно је остао неповре |
искрено пријатељски.{S} Никаква повода није <pb n="210" /> било, по коме би се могло ломити с |
оме господару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара |
икакве промене, али опет турски спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је |
се збива наша приповетка, интелигенција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{ |
аликста III, али он борби против Турака није могао да стави на расположење ни одушевљење ни аут |
S} Такога султана још турска вера имала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} |
{S} Трчала је, радила, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> |
рављала, али у одбрани нимало попуштала није.</p> <p>Султан је Мехмед, на послетку, собом дошао |
им стајала а њега <pb n="133" /> видела није, премишљала је о истом предмету.{S} И она изгледаш |
.{S} Слободних људи и слободњачких села није на том крају било никако.{S} Становници градова и |
аве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам |
је као што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина |
ањ топова на Београду.{S} Он хришћанима није одмагао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунав |
астеличића Јанка Плетикосића у Точанима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвоз |
н дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови |
е.{S} Размажени син великога властелина није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} |
тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се снеб |
обично опкољене баштама; великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен з |
зми каквој.{S} Осим тога казна сажизања није се употребљавала ни за што друго осим за случаје к |
и с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренутку прође му кроз памет да та |
то што је настало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и в |
некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и <pb n="134" /> пр |
, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> < |
квих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви земаљски ј |
p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирског м |
бота, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по таласастом |
њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом живе, ни како терете |
а крава погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путн |
м његова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он н |
или и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта у Македонију |
боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушн |
омену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па о |
ио двадесету годину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као |
и.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p |
то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам простих сељачких ку |
могао одржати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у |
дговори кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша није одобравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне |
олико недеља војевало, а успеха великог није било могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у |
, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испуни |
у, ти паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да |
е довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благ |
алистрат.</p> <pb n="164" /> <p>— Никад није време, одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиљ |
како она ни у султанским дворима никад није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло |
ај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му |
овори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— Мајко цариц |
рада и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио милостиво да |
Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 1442, после боја на |
ори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и предати се данас сутра — |
руги који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, одгово |
не зна, пошто престолонаследник Мехмед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Су |
авног хришћанског служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази на хришћанске |
спрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измислио <pb n="214" /> што је утека |
ло вршити народно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте н |
p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И он је умро |
детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо |
сних насилника.{S} Сиромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене |
па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је |
чинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћ |
да се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима, али се сетио да је |
кају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би с |
ко како је радио.{S} Деспот другојачије није могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра т |
ачинио распоред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржавала, него су војниц |
Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном и прорачунаном пр |
се испунити та топла жеља, пошто никоме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час. |
е, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад би вр |
пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дн |
ко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћефали |
ао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је |
p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио ш |
вима трговима или варошима.{S} Насељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично о |
госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли св |
и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио.{S} Непријатан задах згорелих хаљина и |
Српски летописи. </p> <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити свом |
с крагујима било је одликовање којим се није смео свак забављати.{S} Само су господа и властела |
/> поуздањем полазио на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Судбина и с |
је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушавајући Којадина и испитујући г |
а овим младим људима, отац Калистрат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манас |
} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари |
последњим часом. <pb n="218" /> Још се није било стишало у народу ни оно мучно расположење кој |
мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној |
" /> хришћани заробише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде б |
променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је |
оро све земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само насељеник.{S} Истина |
али.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисоком ти царству данас требају <pb |
Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да |
37" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису |
ак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме чисто испосничк |
душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као ш |
а је била веома забринута, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој ја |
стао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срб |
е био од ретких људи свога времена који није разликовао властелина племића и сељака меропха.{S} |
и последњи час.</p> <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цр |
ом, својом другарицом од детињства, али није опажао никаква особита <pb n="132" /> осећања, оси |
отац име и значај породице уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу |
, и хвала му за то најискренија.{S} Али није то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на |
оташ чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, |
да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички |
о дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у м |
ма Турске.{S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређ |
ије се бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада подизао вику, нити их изискивао баш до крај |
опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и |
скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло зга |
а тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, док |
Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се |
ту Лазару.{S} Али у деспотској породици није било јединства.{S} Једни су добро разумевали прави |
овек тога посла примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ |
те, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.< |
ном и умешношћу у свачему.{S} Ништа јој није <pb n="220" /> требало двапут казати, па да упамти |
а.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео м |
као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увући.{S} Они <pb n="286" /> су у |
вољног свршетка Божјега Суда окривљеник није имао <pb n="176" /> ником ништа више за кривицу ни |
собом дошао да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чинило му се да војска не чини |
> <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Калистратом. |
с и помислити може.{S} Нејаком и слабом није било места покрај обесних насилника.{S} Сиромах и |
од станца камена.</p> <p>Којадин ником није казивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} |
м одсечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, ни |
обично онда кад никаквим другим начином није било могућно пронаћи истину.{S} Велики и искуснији |
они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити.</p> |
ао је доста велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста за |
рао из млина, казавши му просто да млин није манастирски него његов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта |
а, којој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n="237" /> <p> |
с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео пустити <pb n="279" /> и своје људе да се с њ |
наче благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност двостручењем и привидном мекошћ |
ше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Прев |
лио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд доб |
верити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме чист |
ци су владали овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и м |
етњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком |
то се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на дом |
убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> |
им цркве, никакав други посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, |
шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као |
а он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђе |
ању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ о |
олицима.</p> <p>— Не може, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака л |
е кратког времена града Београда готово није било изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које |
силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили војска са свих стра |
а он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је бил |
жњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{ |
и неповољан обрт.{S} Гвозденовић никако није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стар |
са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, |
трашна борба води око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака |
их врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на виш |
ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске уд |
ађ, политика мира и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није би |
ао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама ужив |
ни слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац |
.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало јо |
у били у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Та |
за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало је на |
и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше влас |
ређују.{S} С тога себичност његову нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвоз |
ни били у животу, на оном се крају нико није могао одржати против њих, ма да Топлица није више |
не, од ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Го |
а суха поче у брзо показивати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре |
тражио оно што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада по |
/p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претв |
лични јунаци и војници којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају ник |
ски углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина, игумана, |
ре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те продати?{S |
е добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, одговори кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша није одо |
власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од српских владалаца у ср |
еј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од ве |
тан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} Да није пред |
овори Којадин, али морам признати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца |
кренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он обра |
је је и њему тешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије |
ште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Европа је патила од једног великог зл |
ђена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} Па колико је хришћан |
ажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од |
о бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак м |
остим с господарством ти.{S} Моје место није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у от |
воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпу |
себи.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за |
Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица |
орок нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће |
Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе |
је тихом демонстрацијом изјавио оно што није могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео |
дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> |
би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута колико би тре |
Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе |
а да ће своју мајку известити.{S} Ствар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био куража |
адић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму |
редио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћат |
вао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања п |
ко, разумем.{S} Ја нисам заповедао, јер није требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповеда |
чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи једном у |
који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је чести |
види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на врат |
ар, веома озбиљан човек, отац Калистрат није марио за забавну књижевност, у којој је било пуно |
и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао |
е турске београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога п |
оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћане у Цариграду.</p> <p>— Како?< |
ити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју |
од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није могао присетити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као |
исто његових разлога, стари Гвозденовић није потпуно извршио деспотову наредбу о збеговима.{S} |
ног и породичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао с |
ио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним изгледима |
.{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост |
и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интересовао.{S} Његова жена, владика Круна, |
нова акција турска.{S} Султану Мехмеду није требало много одмора.{S} Његови људи се размилеше |
та је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слоб |
урчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити |
на овим листовима пружа приповетка коју није писао приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била д |
ромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесницима се нарочито одазива |
еснија за показани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би требало, |
, деспот му је одмах предао.{S} Султану није никада требало одмора.{S} Од Крушевца је одмах нач |
м стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Зап |
разбегли.{S} Женска управа у манастиру није годила домаћинским пословима.{S} Од како је царица |
ославља.{S} За патријарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера правосл |
год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни народ око |
вцима.{S} А тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Кру |
ској књижници начита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хил |
од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једног и другог места остављено је |
оту и поступању.{S} Али ниједног од њих није он толико ценио колико два младића из Плочника, Ко |
Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> |
буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— |
ни.{S} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако су молили Бога да их опе |
е после топлих киша.</p> <p>Село се још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се |
претеране децентрализације.{S} Нико још није имао државну војску под једном командом тако као ш |
тражио уговором.{S} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S |
стражу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Др |
не за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и нам |
земље порушило зидове градске.{S} Варош није више била ограђена, она је била као у отвореном по |
и, краве или овце.</p> <pb n="54" /> <p>Није лака ствар управљати тако великом кућом као што је |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, |
тиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са с |
три Немањића, то није могао да оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку.{S} У ситни |
ласти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи |
на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није он толико ценио колико два младића |
омисли на Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљ |
ад од помисли на Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са |
Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се свршила молитва, она уз |
} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; |
ам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке п |
а цара Стефана.{S} После његове смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратк |
отац Калистрат.</p> <pb n="164" /> <p>— Никад није време, одговори Драгош, рђавим људима. — Али |
нијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми |
е тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу. |
егов старински углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина |
анастиру.</p> <p>— Победиће онај у кога никад неће отупети и зарђати сабља, одговори Драгош.</p |
знало како она ни у султанским дворима никад није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} |
а-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти ј |
наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те |
е пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени п |
градски!</p> <p>— Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад |
та и народне мисије непрестано струји и никад не засушује!</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back |
жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изазову.{S} |
јем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пр |
, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни |
и, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је |
а примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати на оно што |
себични.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од младих љу |
ву захвалност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколе |
и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и н |
који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гв |
о колико је налазио да треба да покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} Исто то је б |
и изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нама стари |
и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила под тај град.{S} Сул |
радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријатеље, није уводио |
ављате, украс је цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет духа господње |
буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Стаменија, рече јој Којадин |
да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи суда турскога; да своје свештенство сма |
не обичаје.{S} Нарочито је учио људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим потреба |
лагости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар мо |
лима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Н |
тељским домом и са Србијом, на коју она никада није престајала мислити.</p> <p>Помоливши се Бог |
е бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} |
пот му је одмах предао.{S} Султану није никада требало одмора.{S} Од Крушевца је одмах начинио |
не могу сложити рачуни српске политике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си |
са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је д |
ао град, а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше н |
ову истине је једино вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно ста |
образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у |
С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То верујем и видим, одговори госпођа < |
ће опет мала брбљивица, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашће |
удио митром владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живе |
ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> <p>— Мај |
о калуђере писце, од којих, осим цркве, никакав други посао изискивао није!{S} Имао је уз те со |
ао и правилно и искрено пријатељски.{S} Никаква повода није <pb n="210" /> било, по коме би се |
упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разу |
hi> наплаћивао од свакога без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потр |
по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с |
ругарицом од детињства, али није опажао никаква особита <pb n="132" /> осећања, осим обичне при |
аклоност свога сина, макар да није имао никаква стварног приговора ни за девојку ни за њен род. |
ј мршавој кожи кључала вода није нанела никакве штете.{S} Очевидно је остао неповређен.</p> <p> |
е имала војску властеоску.{S} Није било никакве користи од тога што се војевању на Турке ставља |
пахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве промене, али опет турски спахија није био оно ш |
на више разних начина, обично онда кад никаквим другим начином није било могућно пронаћи истин |
а ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ход |
ти чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} Најтачније се <pb n=" |
Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— Мехмеде, синк |
и јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош ј |
ин Јанко, завађени су међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да тре |
ди и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац |
такође вукла као пребијена, немогући се никако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да Му |
ати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из својих заузетих |
p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} А |
Србији, осим градова, није било готово никако потпуно слободних људи.{S} Властеоски ред — влас |
непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Г |
лободњачких села није на том крају било никако.{S} Становници градова и тргова, Пирота, Извора, |
би своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим увек косовск |
добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се |
ашно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах д |
узимати неповољан обрт.{S} Гвозденовић никако није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави |
рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вра |
ље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо |
ад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила крат |
е мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се чисто и с |
уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} М |
се страшна борба води око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће |
радских врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ н |
владичанске столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад. |
зла, од претеране децентрализације.{S} Нико још није имао државну војску под једном командом т |
е био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турс |
т Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико ни |
" /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> |
в сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама |
а брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него |
опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти |
убити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је поста |
генте, преко којих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у |
ринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекива |
{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже |
Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили војска с |
и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпуну по |
ио општи савез са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака. |
{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у |
и нису били у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{ |
његову захвалност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу п |
ако да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник |
ио обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру неп |
мро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник Мех |
лутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало |
неко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше |
распоређују.{S} С тога себичност његову нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин |
су они били у животу, на оном се крају нико није могао одржати против њих, ма да Топлица није |
е ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих |
опаљене, од ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> |
ло је узвишено опште поштовање.{S} Нема никога виђенијег онде и у околини коме он не би био учи |
истрата; сахраних Драгоша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младости и милине.{S} Све ј |
у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињ |
алистрат.</p> <p>— Ја не признајем више никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја |
{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош наред |
спот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јован |
то, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у |
а једнога од стражарских коња.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толики људи, нареди |
Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници који |
ајући деловало на свеколике ратнике.{S} Никола Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску в |
ве године војевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао 30 септембра 1454 распис свему хришћа |
е ни ауторитет којим се још служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве године војевања у Србији, 1 |
е Стефана Немање, прадеда нашега, свети Никола, и женски — света Богородица, у којој је Немањин |
о недеља пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним по |
ction" /> <p>У гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене |
ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p> <pb n="174" /> <p>Опт |
итија читао је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књижницу.{S} Којадин није и |
ца Калистрата да набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен препис, те је он дао трошак |
ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је т |
це на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Нар |
ту пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манас |
пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калист |
ска под командом војводе <pb n="211" /> Николе Скобаљића, а код Приштине према Скопљу друга.{S} |
ђу њима, архимандриту манастира Светога Николе, Калистрату.</p> <p>— Браћо и господо, моји драг |
о куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћ |
у Божју.</p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је прол |
кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се |
Овде, на манастирском панађуру Светога Николе, нема места <hi> удави </hi>.<ref target="#SRP19 |
њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, |
дрит Калистрат, игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић |
га дана.</p> <p>Игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је јед |
тир.{S} Тада је изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањину задужбину, једно да је б |
радити у књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђе |
како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Калистрат је испустио из својих руку много |
Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси л |
живео је непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска |
у, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трго |
, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси |
свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, који премину 24 марта 1455.{S} На његово је м |
нада напали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком смрћ |
њу, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S} Топличка војска имала је поћи на т |
уда окривљеник није имао <pb n="176" /> ником ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа |
м јачи од станца камена.</p> <p>Којадин ником није казивао шта се ломило поодавно у његовој душ |
ред смишља своје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступ |
, честити беже?</p> <p>— Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно господарство |
у кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} Најтачније се |
ском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била с |
да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавно |
ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није унапред познато где ће га и кад наћи послед |
оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кућ |
ш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су мах они |
, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— |
чинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и ми |
оде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} |
ијом.{S} Разуме се да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био |
и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгош |
јој вери био мање више равнодушан, није нимало марио за западњаке, који су му њиховим биготизмо |
мишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих |
сао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интересовао.{S} Његова жена, владика Круна, увек |
о подупирала и оправљала, али у одбрани нимало попуштала није.</p> <p>Султан је Мехмед, на посл |
ро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз-беговић се непрестан |
робај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шало |
њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада подизао вику, нит |
зрелију прорачуњеност у понашању, нису нимало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио |
есте, на поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по Богу? |
да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је |
воје савете, твоје материнске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала |
а то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Која |
орбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми |
и да не пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно видео, Стаменија, <pb n="115" /> рече К |
земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу |
се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те разумео, мајко, одговори Којадин плашљиво.</p> |
оворио о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се |
>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у та |
о Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје. |
{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у планини? уплете с |
закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим |
ог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу з |
пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и у |
ило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> <pb n="91" /> <p>Он уздахну, је |
6" /> <p>— Царице мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нек |
/p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја нисам заповедао, јер није требало да заповедам.{S} Ви с |
{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвесрдније благосиљам, рече дес |
не туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, С |
Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборав |
сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, преча |
вди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу |
ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвоздено |
и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је с |
> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата |
а.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо |
влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не плати што је |
део и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти |
p>— Може бити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то |
} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио судији.</p> <p |
тако ниси говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја |
Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се |
сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задово |
</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{ |
} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, ниси пријатељица....</p> <p>Драгош ту заста.{S} Миља ус |
кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нис |
<p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна пра |
т рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборави |
пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш |
друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, ниси пријатељица....</p> <p>Драгош ту з |
ј глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи ве |
, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га о |
.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али |
њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може |
ку. „На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је |
и ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} |
е оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени |
лике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду данас с |
пше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, а једну |
че или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су би |
ћилимима.{S} Одморници у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида |
у је било ведро, непорушено страстима и ниским пожудама, пуно крепости и енергије, која се пока |
ажећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се топио у телесном уживању, с |
и лука црног и белог, пет шест троногих ниских столица, позната оруђа за ватру, и по која шарен |
лободно смеш казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> < |
ни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, синко, разу |
> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} |
времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шан |
драво, одговараше младић, али задовољни нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловит |
ти као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвоз |
и сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше |
ас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано заједно.{S} Ах, к |
и Плетикосићева једно другом наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о женидби свога сина с |
а се помињу при Александрову васпитању, нису много дражила радозналост наших читалаца, али су с |
ост и зрелију прорачуњеност у понашању, нису нимало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље ми |
на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње заповести, али се очекују сваки |
рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, г |
рце било непрестано испуњено зебњом.{S} Нису знали колико ће то трајати; страховали су да сувиш |
пљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго треба чекати, постити и пат |
ити.{S} Полуде, раздраже непријатеља, а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да г |
а његова забава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојство које је тај р |
и толико заокупили послови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се пан |
један младић.{S} Зашто његова властела нису боље чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не би |
1453. У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу |
а.{S} С тога се велики пријатељи читања нису могли задовољити ни у једном манастиру, него су мо |
ним и забаченим планинским селима ништа нису знали, на једанпут чуше и запрепастише се. „Какви |
д свакога без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та пом |
ије имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n="160" /> од ове самовоље, мака |
ати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, а препис |
ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из многобројних књига.{S} Осим тога у ће |
пријатељство и њихове многобројне везе нису тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о |
.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа. |
ила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по |
рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два С |
} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге |
њега су се и манастирски момци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до своје смр |
ака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том |
Околности су биле такве, а околности се нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин |
ед султана Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије више |
ђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко целе године, него су једне друге с |
биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хри |
ских коња.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толики људи, нареди одмах да остане с њ |
р ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и по |
ара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мало верује ловачким |
а смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика |
и се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази та милост; многи су |
пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине доброте спрам света к |
терају.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао и |
мо.{S} Сами смо слаби; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све |
а дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали госпођини редовни послови.{S} Ако веје |
м.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога задатка требало.{S} |
то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да то завис |
ара и насељеника.{S} Властела господари нису знали границе својој самовољи.{S} Узалуд су државн |
у не окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису штитиле општу сигурност?{S} У нашем случају, на пр |
пажњом.</p> <p>Сви Гвозденовићеви гости нису могли стати за парадну велику софру на горњем боју |
задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљив |
ла добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада |
, окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> < |
испод Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису били пописана војска, него добровољни најамници.{S |
ци ваљало је посести одмах, али војници нису смели хранити се храном спремном за опсаду пре нег |
не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот |
и Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио |
} Разуме се да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта |
ме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разумевали.{S} Њихово пријатељство и њихове многоб |
и да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О оваквим стварима Д |
је да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину Србије |
ао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну српску земљу.</p> <p>— Па ми ће |
а им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници вере. |
ти.</p> <p>Дубровачки делегати и деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па се очеви |
да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има већ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} О |
алог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ј |
није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу |
бала да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд |
и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупил |
путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак |
није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толико |
срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лагано порумени и пружаше м |
е.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за |
ек може видети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је на |
, интелигенција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви образовани |
се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он говори, већ другојачи |
нала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb |
а мале ствари није никада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни |
ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Д |
ше за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не доч |
тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лагано пор |
> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како ствар да |
само његово лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија с |
ћеву.{S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, к |
ома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пу |
алуђер, и прост човек може видети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ћ |
ао своју властиту пропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сиб |
о, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} |
одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља! |
арадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и |
и, господару, говораше царица.</p> <p>— Ничим, драга султанко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога |
рица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смејати на |
је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није до |
великог није било могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се |
леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер су на њему н |
њу, није радовао.</p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увеличање својих гр |
ош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање ж |
Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису видел |
вићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет в |
новићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута ко |
и изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали |
pb n="188" /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где с |
м.</p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па иза |
у да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме |
C3"> <pb n="38" /> <head>III.</head> <p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспо |
вници градова и тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су понајвише слободни љ |
е код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њени |
су у мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много годи |
царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспото |
трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да о |
S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њ |
<p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за нак |
амо новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник и |
дали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину новцем откупљивао за раб |
е Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топл |
маново) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми |
адине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— |
који и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у којима су |
S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града |
са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвај |
не Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту |
пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће |
двајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле поређане у једн |
ике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су представљали деспоту да би то изазвало јач |
ве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Брани |
га истога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин Ви |
разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив и уморан.</p> < |
м-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} |
је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</ |
/> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по талас |
е, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти д |
ћ.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити б |
p>— Нека је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} |
да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом живе, ни како |
одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Б |
радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији и |
ћу, бистрином и умешношћу у свачему.{S} Ништа јој није <pb n="220" /> требало двапут казати, па |
љен, намрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриг |
ешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће |
да нова владавина у Турској не обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} П |
агу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n="65" /> <p>— Племенити пријат |
сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознат |
па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих |
твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите да треба.{S} |
упе за напад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као ш |
рце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мо |
а.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ |
ава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот стар |
ну заставу мора спустити.{S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од |
е не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да |
ој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} Његова политика се више не предругојачује.{S} |
им мирним и забаченим планинским селима ништа нису знали, на једанпут чуше и запрепастише се. „ |
бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господар |
х људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном и прор |
је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица |
е нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање Стамени |
Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди |
је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав лист |
, само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га |
ати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измислио <pb n="214" /> што је утекао у У |
Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, |
шља своје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на в |
оздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори |
це које јој припадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се |
дити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама |
а се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, |
двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да |
осада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека траје.</p> <p> |
етећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или |
рети мусломанима.{S} Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али |
зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по |
а сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на с |
е дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хр |
од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који би |
себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас к |
гојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичке хри |
листрат.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису слож |
њихове многобројне везе нису тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трговачким пос |
е, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до с |
</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се |
нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас. |
има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу |
ви и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и |
плаћања господару и држави, не мислећи ништа револуционарно.{S} Кроз њихова је уста говорио са |
Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала |
он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не |
{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било |
преко Рудника.{S} Велики угарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ослобођењ |
и и светитељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако о |
шка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, |
сенком његова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Ал |
избегавате да јој приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем ово као некакву погодбу.{ |
ривљеник није имао <pb n="176" /> ником ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> |
{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} И ако учините, пролићете кр |
такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> |
и сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта у Маке |
Требало би само препис набавити, друго ништа, одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога |
ље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сумњаш?</ |
кар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цар |
За патријарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна осећал |
и буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном п |
послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p> |
бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема ме |
рите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за |
ти беже, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па |
Превисоко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадим |
ка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови послови, можемо и |
ати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим одговор овога ч |
сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p> |
на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на |
претурио двадесету годину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистрат, који му |
и родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ств |
то неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не |
p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Угарске и |
узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему то |
ских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, од прил |
еш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва м |
молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђу |
зговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио |
очито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер су |
што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И т |
слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с ха |
>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској границ |
p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио уста прот |
, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p> |
румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет |
<p>— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће |
многим се стварима мислило другојачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и |
да њима после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с |
бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад |
ш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу бе |
она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, уби |
месец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљским начином.</p> <p>— Читав месец дана? |
?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се г |
рда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у свој |
ад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да |
.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замо |
је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају не |
} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се преви |
свајача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и д |
е пратила освајача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обичаје.{S} |
отпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов језик се такође морао учити. <pb n="294" /> Тако се |
стера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није о |
<pb n="69" /> па онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задо |
реч султанову.{S} Говори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} Мора се очекивати нар |
Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретат |
и дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учитеља као и р |
за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда која је пратила освајача носила је нову ве |
орише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин |
} Недавно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом |
а друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође б |
отпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа добро за јадн |
а црква — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, начинише се господари земљи и народу.{S} |
варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, |
а обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуженика и у |
је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође благослов род |
ругој нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, преви |
1453—54 почела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану Мехмеду није требало мно |
е га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спушта |
УЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 149.</p> <p>СТОЈАН НОВАКОВИЋ</p> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О П |
ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} |
n="69" /> па онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољс |
овца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Д |
ју би они хтели, или би просто стављали новац на расположење старешини, да он сам нареди што је |
еби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са захвалношћу одговори да ј |
абрало би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цр |
поверени <pb n="181" /> на продају, без новаца.{S} Властеличић, свађалица и приличан насилник, |
ворити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако |
не питајући пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га |
у Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је доша |
склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> <p>— То ја не зн |
нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, |
стом народу тешка била самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот. |
икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад |
иташе га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— |
.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је |
ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би се тамо го |
S} Момци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> |
овијати се, мислили су којим би начином нове прилике требало окренути у своју корист, тако да њ |
егов стари познаник Ибрахим-беј.</p> <p>Новембарско јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз |
беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и вл |
е је, у другој половини маја.{S} Турци, нови насељеници пиротски, стајали су са својим старешин |
к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нови султан показиваше најбоље расположење, али не гово |
овори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу |
им гласом позивали верне на молитву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу крста; звук зв |
" /> <p>Султан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жалос |
ара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита деспот |
којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место је изабран |
{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека?</p> <p>— М |
је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, колико сутра |
внику се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила |
готови да поздраве своју султанку, коју нови султан с толиким почастима к њеном оцу испраћа.</p |
превисоко ти деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ра |
а радо дочекивани представници вере.{S} Новим господарима су они изгледали као агенти потиштене |
о милостив, обдаривши <pb n="289" /> је новим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим |
р поклонио сабљу и господство над целим новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред |
ли имања тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје инте |
рбија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје |
сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором деспотових доходака, по то |
у половину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смед |
его дотле.{S} Утврђења су оправљали или новима замењивали, а на топовску ватру одговараху такођ |
те се зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} Којадин погледа ко то долази, па по т |
е нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле п |
и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многоб |
е, у дубокој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} Његова политика се више не предруго |
ност, свуда један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће уз |
а, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и |
разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад прегледа |
у домовину, најлепшу земљу, створену за ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Ар |
било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског М |
ој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој |
и.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јад |
х потреба и тако становнике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских |
жњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздрави човеку најпопуларни |
ви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! повика неко |
, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршавој |
вршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод каза |
ук манастирског звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> Гво |
лонити Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму своје прародитељке, Немањине Ана |
дећи то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом сило |
Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали закус |
се турски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе с |
већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из св |
заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без т |
тар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? |
.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у часови |
ница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све |
ића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али |
и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушча |
евесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и |
ли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки господине деспоте, упита Јован.</p> <p> |
Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај у |
је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p> <p>Кад |
н, који је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изаслани |
по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије |
<p>Пошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре св |
спеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу |
иша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, |
ле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ва |
Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици. |
учињене Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз цео дом великога в |
ју под развалинама свога града.“</p> <p>Новобрдске старешине скупе на договор све старешине вој |
ета је, ласкали су изасланици султанови новобрдским старешинама, да се такви јунаци и такви чес |
Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити један по један.{S} Султан је |
у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да ће се |
ају поуздано како су дошле заповести од новог султана, да се највећа пажња обрати на ред у војс |
пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костадиновој и М |
е.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по с |
p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре го |
да ће утицај Србије толико порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубро |
ао на Златици, као после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрс |
равнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад |
су новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{ |
емљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично |
ти како треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујућ |
моме много поштованом пријатељу, да до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се ви |
силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камењ |
план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спрема |
наш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему одупрети?{S} |
ина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крснога им |
<pb n="30" /> <p>Ја сам једанпут видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговор |
азио у пратњи султановој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства како где треба |
ађ је тек тада познао праву опасност од новога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је н |
е у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Мехмеда II, имао је прилике да о новом с |
ој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљег |
се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану |
гош особито јуначки показао.{S} Долазак новога српског старешине у Белу Цркву такође их је обра |
ечење и гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија г |
наслађава овим задовољством, превртањем новога новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио |
шевцу 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у |
тујући од њих када се може јавити самом новом султану, кнез Гвозденовић је са својим друговима |
ултана Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствари, |
авести о положају у Турском Царству и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом пре |
има и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колон |
оје је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости с |
пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, |
деновића дошла на Порту међу првима, да новоме султану изјави саучешће српскога деспота и да се |
Гвозденовић, с многим клањањем, исприча новоме госту какав му је празник тога дана.{S} Он му ре |
алистрат морали су поћи да се представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји највећи противни |
-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном опел |
} Ко може њега боље увести у послушност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Ду |
<pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одм |
мало верује ловачким причама.</p> <p>Од новости говорило се тога дана много о опсади Цариграда. |
рем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па н |
езда која је пратила освајача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове |
" /> двор вежу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све |
устити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је |
рхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна борба води о |
ва овим задовољством, превртањем новога новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управн |
у свакој џакуљици по 20 литара кованога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управ |
едусрео у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен д |
лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обележено ме |
ене ловачке птице продаване су за скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке године да |
це и одбијаше оне људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не |
рагош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не плати ш |
} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистрат, ма |
им уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чини добро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с |
акав каматник из Прокупља, који је само новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша оставио тргови |
говац из Ниша, који се своме властелину новцем откупљивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето |
му је управник поднео, наредивши да се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза се во |
могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.< |
<p>— Како?</p> <p>— Он је њима помогао новцима.{S} Требало је и тамо спремати се за турски нап |
се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и ње |
јављајући се домаћину.{S} Иначе његова нога не прекорачи више прага тога двора.{S} Којадин, чи |
окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су посл |
су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене доколенице; око ста |
ко слабина.{S} Турске широке чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио |
но су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, која |
у били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима |
лепе липове даске, боје, <pb n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз ле |
вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним носом, сећајући |
, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких за |
се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или |
вода, самозвани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Б |
војску, и 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том |
се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Н |
.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И |
о пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио суди |
емљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покојног мужа |
или су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговци оружја, дрводеље, качари, који су целе |
неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео |
х се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство највећа неп |
треба за преписивање: хартије, калема, ножића за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} |
{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхол |
красно око, округласти образи, правилни нос, златна коса, усташца и поносито чело.{S} Миља онда |
нашао и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{ |
ситних очију, широких меснатих образа, носа великог, закучастог, браде округле, косе више смеђ |
вари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је |
оспо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.</p> <p>— Којадина |
има, такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколове на руци.</p> <p>Изгледали су као два брат |
самозвани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја |
ако се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан |
Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те |
е прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад спустише носила, госпођа Кр |
им пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манастирско брашно неначето.</p> |
се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о |
м Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше |
} Нова најезда која је пратила освајача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново од |
Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опсадне справе које су онда биле позна |
стима, или кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин упо |
ава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А тополива |
ше носећи Којадина.</p> <p>Кад спустише носила, госпођа Круна приђе да прегледа рањеника и обра |
за султаном самим, којега су полу мртва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији преплавиш |
пила око Београда, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и кад се та војс |
рухо, повео би соколаре, који су соколе носили на рукама по ловачком начину, и свечано би их пр |
ућицама. <pb n="87" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је био спремио њ |
кћери староме деспоту.{S} Посланици су носили поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе |
рши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад спустише но |
арица Мара сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и да епископа по |
осиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети к њ |
рицу и њене родитеље.{S} Пред царичином носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој |
ку државу.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на одређено место, царица изађе да прими поздра |
а, царица се носила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин употребљен и овде при њеном ул |
соких турских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њи |
возденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не би ли |
доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега је о црвеној свили виси |
је други момак за оним на послужавнику носио.</p> <pb n="235" /> <p>— Србија је пала, продужи |
ђење из ропства.</p> <p>Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе |
м уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на одређено место, царица изађе |
ало незгодну за пренос на далеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, пос |
им кућама својих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трг |
изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не |
ноге, и коловођа дружине, с распореним носом, сећајући се доброчинства царичина, викаше колико |
као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</p> <p>— Истина је, дода |
„Ћути, брате, рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад ј |
о један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу свога госп |
пет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Тур |
и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савл |
рано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ увеличавала је јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>А |
хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тад |
им губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и кад на спољна |
усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним изглед |
га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, оца Ка |
мор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припали свој воштани свитац и |
даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километара од |
иге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари још једнога ка |
угом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису п |
слати, упита деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре који сад т |
мали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу. |
гош као редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </d |
паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у |
тафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва сп |
вршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Дра |
увши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к |
г већег места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и величанств |
е што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољ |
да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
брахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљт |
, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ н |
меном и месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још ју |
ко саграђене куће, у којима је спремано ноћиште и боравак гостима властелиновим или људима разн |
о код њега, <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драг |
к се ту чуло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Калистрат особито радо имао.</p> < |
шта не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ј |
ци у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су о |
намо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није |
рских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њима су иш |
е се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклони.{S} Једна |
била ненадмашна.{S} Трчала је, радила, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та дево |
азносили закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као |
ојо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S |
хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n= |
ста га је деспот Стефан сваком приликом нудио митром владичанском.{S} А он за то никада није хт |
уге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе |
га доста спремила.</p> <p>И поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се на |
епоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Он |
.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Г |
деновићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се оп |
да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он |
он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би |
њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p |
јске лествице </hi></title>, која је за њ преписивана. <hi> Прост инок скот словесан </hi>, пис |
нагло диже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потраж |
ским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право |
варао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна н |
а без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна вој |
р, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко |
Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљ |
маче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S |
е у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе |
је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносо |
д пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над моравском долином и над Крушевцем м |
м углађеношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа св |
де.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали ми с |
и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав прогов |
осле, противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежа |
.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну |
ли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих ни |
озденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пут |
може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти игумана Кал |
} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништ |
у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда на |
едан црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса шт |
а, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заин |
од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отвар |
користи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, |
то с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседлани |
аше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро че |
као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за жи |
ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су мах |
кругом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда |
амет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој |
стице које јој припадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима |
ме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости.</p> <p |
возденовићу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу свом |
а је на то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли ка |
ста велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а |
{S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти на колена и потону у уср |
ш неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb |
а молитве, када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <pb n="125" /> <p>Мушким, тешки |
в слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су долази |
тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је |
{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако остав |
ога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што га не прима |
и изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је |
о зависи од игумана, оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба оста |
а би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели |
ела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у осо |
> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> видела није, премишљала је о истом |
ш погине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је |
чем.{S} Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје, по |
ло да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свег |
ика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега један калуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су бил |
, сви, по реду старештва, прођоше поред њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи |
извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочито, потурчењак ретко где могао скрасити. |
успротивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да њега |
пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина |
је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се си |
ластела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другог |
емо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за пр |
у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин |
и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву пространу околину Бел |
ме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистрат мог |
кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и стане га ча |
иромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност новоме стању него ми који |
едник Мехмед, који ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах са |
{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни ка |
ао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукн |
сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} Као |
а не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали нег |
југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к |
Стаменија за се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к о |
се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима к |
е, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је |
.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекуј |
га суда, који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се при |
S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна как |
и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с халком око врата. |
емљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња |
е томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему |
му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, р |
Мост, који се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила страж |
у је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег |
ког Царства.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо у |
ш не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Није |
м на коме оставити манастир и народ око њега.</p> <pb n="267" /> <p>Отац Калистрат погледа с ми |
неких шумарака.</p> <p>Силни народ око њега отворено је гунђао против овог одашиљања војске Ту |
покри <pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није с |
на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била |
у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, реч |
амо да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубови је радосно поздрављаху.{S} Грл |
.{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним сановима служио пилав од овчевине.</p> |
осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко |
и горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се |
.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша стари г |
еди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид |
оту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот |
<pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће |
у, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подруч |
о грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушк |
уке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарско |
удну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори |
се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас прв |
ма милостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој г |
гу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није |
ицу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за прип |
оме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb |
, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па н |
им интересима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишчауравао каткад и одви |
ања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, његов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{ |
Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том |
ла <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашл |
е силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стр |
b n="29" /> виђење са царицом Маром.{S} Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, |
з душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p |
на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправан према дужностима ве |
лим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њ |
Зашто његова властела нису боље чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у |
г прекида, у дворе старога Гвозденовића његов стари познаник Ибрахим-беј.</p> <p>Новембарско ју |
ужио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед избрисао као да га никад било ниј |
јем најпробитачније било дочекати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да |
кад је услед тога силно порастао углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мисли |
вено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући молитву. |
војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара б |
ије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истина |
ен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу остаде такођ |
ње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа вла |
ило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био буја |
косићеве деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени, нису |
му просто да млин није манастирски него његов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта је радио калуђер?</p> |
ше се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи власт |
је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајући похвале крото |
је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили само |
о је још више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио ил |
ти као што је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његов |
је продавницу при средини улице.</p> <p>Његов тужилац био је некакав каматник из Прокупља, који |
тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао д |
ца мусломана.{S} Питање његове женидбе, његова љубав према Стаменији добили су најнеповољнији о |
нику.{S} Нека Којадина на његовом путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја ш |
/> <p>— Султан Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој грани |
старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} Његова политика се више не предругојачује.{S} Правац ко |
појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца њихова, облачили би |
машним сељаком меропхом или отроком.{S} Његова блага, божанском милошћу напојена поука текла је |
али гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав била је узрок да |
се за цркву није нимало интересовао.{S} Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, |
а је са свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у бор |
е више прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S |
} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке цариградским путем с |
се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко, |
е познаје.{S} Мора се очекивати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба |
огађати хоће ли се просидба или женидба његова свршити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није |
размирице с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудн |
тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису били у стању |
b n="83" /> деспота Ђурђа и свеколикога његова двора.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, мог |
> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> <p>Он не изговори — шта.{S} |
мања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су прим |
рче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} И то му је манастир осигуравао.{S} С |
зденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена, о коме ми причамо, д |
ину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама његова појава наново развесели сестру његову.{S} Она хи |
е, које су му често долазиле у часовима његова самовања.{S} И све се те маште сада савијаху као |
урака.{S} Паде му на памет како ће жена његова примити глас о његовој промени вере.</p> <pb n=" |
Студеници.{S} И тамо су сад била једина његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топ |
требнији био.{S} Тако је нашла признања његова искрена служба народу.{S} А он је, целога свога |
здавао.{S} Тако је њему једанпут сестра његова Каја споменула како се поговара да Којадин радо |
дин такође мало разумевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешт |
м све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луд |
ика, не јављајући се домаћину.{S} Иначе његова нога не прекорачи више прага тога двора.{S} Која |
жјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа притврди и прегледа на себи о |
ису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би |
га није било ни речи прекора за људе из његова подручја који су пијанчили или лењствовали, или |
а воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провириваше, у тону којим га је изговорио |
реди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа властеличић |
, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су |
нде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућер |
те ближе његовој граници неголи граници његова непријатеља, Угарске.{S} Београд у угарским рука |
гој страни Дунава, тако рећи под сенком његова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњ |
ри летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају сам |
слио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора |
д ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} Мило ми је једино што не од |
Стефан! уздахну један младић.{S} Зашто његова властела нису боље чувала његов аманет и његове |
им расположењима.{S} Њему дође на памет његова жена Круна; њени прекори за његово шуровање с Ту |
њиховом саставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се |
дрова похода онога света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик п |
сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећања била осећања целе Топлице; што је он мис |
се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{ |
славу своје породице.</p> <p>Кад је иза његове последње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у |
Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али католици, |
и и у дворишту, под главним заповестима његове жене, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било |
м се на султана самога толико колико на његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рођена |
ра и великог челника над војском, да од његове стране поздраве царицу Мару при њеном уласку у с |
ед знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља ради |
је као младић ступио на престо, војводе његове саветовале да одмах војује и да своје противнике |
свакидашњи стан властелинов и фамилије његове.{S} Прозори су били испуњени танким провидним пл |
не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на но |
о радило само за цара Стефана.{S} После његове смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, ал |
живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим п |
и у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове женидбе, његова љубав према Стаменији добили су |
емо да је Гвозденовић приликом последње његове мисије у Дренопољу пристао на поверљив предлог в |
вог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете над својим родним |
служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, а |
земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале |
народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, није много марио ни за романтичну нарав |
сим тога главног боравишта властелина и његове породице, у дворишту су се налазиле још три мање |
и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хр |
ластела нису боље чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</ |
сли о недалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити, последњи |
бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј вид |
ао на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене главе лебдело је узвишено општ |
храну.{S} Али су њега храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и пев |
а Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с гл |
н је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, која се то |
е пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори просто затварају и како он од једном, као |
одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубови је радосно поздрављаху.{S} Грлица се ди |
у Мехмеду није требало много одмора.{S} Његови људи се размилеше по границама око Србије и поче |
јући и гледајући у лице султану, кнез и његови другови поседаше на одређена им места.</p> <p>Од |
</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије показаше се на уласку |
, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> |
шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових |
ивоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече |
Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на |
Калистрату чинило највећу радост, то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да |
гу.{S} Буди милостив жељама и потребама његовим и земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође |
у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором <pb n="239" /> видеше и познаше људи, ск |
на није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смисл |
ра царице Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим друговима, наврати се опет млади султан к цариц |
инама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим <pb n="37" /> друговима одмах за тим.{S} Нарочи |
послетку, морали пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих |
а свој начин; омладина је овде висила о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{ |
во, које је отац Калистрат препоручивао његовим ученицима.{S} У дугим и неисцрпним разговорима |
је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко.{ |
за 700 женских наредио је да се предаду његовим војним старешинама као награда војсци, а момке |
ан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају.{S} Уступајући натрашке, једнако с |
тив жељама и потребама његовим и земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци султановој |
Увек сумњам, не због деспота, него због његових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињанина.< |
д би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о путовању и живовању његову.{S} Свак се |
вору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пожуда, једва се, као кришом, могла, к |
знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} |
спот Ђурађ онда признао како је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у то време, |
езом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
горњем боју деспот је примио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, улак с |
</head> <p>Испод Гвозденовићева двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом долу |
се, уз добре поклоне, вршили само преко његових доглавника.</p> <p>У одређени петак кнез Гвозде |
а, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гвозденовић није потпуно извршио |
ултана Мурата и да помогне оријентацију његових пространих комбинација.{S} На томе се и свршава |
и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могл |
амет његова жена Круна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; њено свагдашње нерасположење |
ле V, који премину 24 марта 1455.{S} На његово је место, истина, био одмах изабран Борџија, вла |
тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовић |
е подигнуто у небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није о |
леко од Беле Цркве.{S} Властелинство се његово пружало од Топлице на север к Јанковој Клисури и |
жавама свима без разлике, тако је узеће његово <pb n="202" /> значило да је цело православље кл |
<p>У одређени петак кнез Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва |
пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> <p>— |
на охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци |
оме се он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одговори о |
да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат га |
ли своју кућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он налазио да то треба да се учини. |
д свега што би се могло мислити поводом његовог знаменитог разговора с Миљом, Драгош не бејаше |
и јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо д |
бној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нарави, према великим интересима |
оредом послова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно време звал |
ислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну ст |
гова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова непријатеља, Угар |
то буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанску. |
ни, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Д |
да моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани |
се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму своје прароди |
прам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у златним кондирима |
су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, м |
ра одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} |
амет како ће жена његова примити глас о његовој промени вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошто је у |
ше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о дану с |
Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да с |
а немирна мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у н |
ви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни |
славне вере и српскога народа, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом век |
ао како је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове з |
да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега скупљају рђав |
м није казивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о својој личној судбин |
Она га је застала у харему султанову у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар и |
а размишљао Којадин, увек је налазио да његовом положају нема другог излаза него да изађе из оч |
ако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом путу; његова је природа за то; он се за то спре |
аћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обича |
како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да |
властелину, у којега су, међу послугом његовом, били нарочити соколари, који су се даље о тим |
, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном косом, с оним живосним очима, с оним руме |
и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек |
Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се |
Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из Срб |
Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су с |
и и енергије, која се показивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је |
иће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</p> <p> |
теру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозденовићу.{S} Плетико |
мање — на жив народ, на његову оданост, његову захвалност, његову веру.{S} Ако нико никад не бу |
, на његову оданост, његову захвалност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову |
агоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?< |
уна на небеско имање — на жив народ, на његову оданост, његову захвалност, његову веру.{S} Ако |
своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по |
о из студеничког прњавора, и онде је на његову рану младост утицао црквени живот манастира Студ |
ароду још је било најлакше.{S} Пређе је његову господару било име <hi> властелин </hi>, а сад м |
оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ј |
ло је увек држати слободан за султана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести |
када треба напити у здравље домаћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била по |
ат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њи |
ха!</p> <p>— Ја се клањам силноме слузи његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n= |
не.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога оптуженика, к |
кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је радио властелину.{ |
собом распоређују.{S} С тога себичност његову нико није опажао, и опште је мњење било да је вл |
p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се с <pb n="138" / |
ша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о вел |
.{S} Неко срећно расположење цароваше у његову срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе испред Кој |
одмах.</p> <p>По том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старце |
ашњи дан крснога имена лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, п |
бе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их како на красним коњима јашу плани |
бог његових прича о путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био пр |
а његова појава наново развесели сестру његову.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет суморноме б |
речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне исто |
тешким и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено д |
{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју |
а одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спреман, и имали су д |
ан зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце милим, топлим трептањ |
та се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им зап |
то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад м |
елу.</p> <p>На једанпут у свакоме крају њезине девојачке собице, у плаветникастом зрачку кандил |
рофил, њезину смеђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звез |
та који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника ни сиром |
ри он још поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и јед |
ољно, приписивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није |
ен у најнепријатнијим расположењима.{S} Њему дође на памет његова жена Круна; њени прекори за њ |
а белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспот |
властелина племића и сељака меропха.{S} Њему су, заиста, <pb n="92" /> по светоме писму, били ј |
еђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{S} Човек је био и |
ома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин |
и, која су примила веру мусломанску.{S} Њему је остао само углед старога имена Гвозденовића, и |
е и показао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио С |
Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба светој ве |
испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу |
Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и |
ено све што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућама својих села ко |
тну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаниц |
слушности својом гвозденом руком.{S} На њему је, на послетку, било главно старање о бојним и о |
о домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је било свеколико наређивање о обради њива, виногр |
з Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између својих отрока (робова) ко |
бодена у скупоцену свилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и господско турско одело као на паш |
па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога и |
араше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош кора |
о на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} Али на |
трељања, пободено било друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био једа |
реку јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапс |
времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови оставили тешке трагове.{S} Трг ј |
ту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати |
, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему одупрети?{S} Такога султана још турска вера имала |
е је само заповести издавао.{S} Тако је њему једанпут сестра његова Каја споменула како се пого |
> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> |
га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица |
ремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га о |
ао, али је било насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао да учини одм |
брадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља. |
лубови су се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и м |
држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он налазио да то треба да се у |
вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки господине десп |
{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је своје старе |
попео на престоно место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на св |
у, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што |
у.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко |
у.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, да |
је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очекивали |
р, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упи |
ак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако ис |
сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и с |
вере и народних интереса, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био |
ехаром у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испра |
ајподеснија за показани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би тре |
чињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} За м |
бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница |
дало властелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличића |
ље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетв |
ћевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајности српске велике куће, св |
начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нам |
у.{S} Према тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нарави, према |
де, и племићска поноситост разбуди се у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Ал |
бље жилице праотачке вере затреперише у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, |
деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Хра |
возденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, прис |
и да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње мисије још већма утврдило борављ |
у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања |
ерење увући.{S} Они <pb n="286" /> су у њему непрестано гледали старога хришћанског старешину, |
га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан |
оговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она д |
А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гр |
} То би значило избегавање Стаменијино, њен разговор о неудавању и њене напомене о некаквим раз |
и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И |
они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су као ослобођење из р |
стварног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од нај |
У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Панкратије, који је служио царичину |
ера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје с |
јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, ко |
једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хај |
пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, стара |
ти.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира.</p> <p>Између свију дворкињ |
и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски п |
с извесним поносом.{S} Њено сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уз |
еновићка и Миља и остала <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Ста |
гла одликовати млада српска девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S |
султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја била политично дело, те је она у харем до |
указаше царичине коморе и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са својим справама ишли су напред. |
кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога да ј |
говараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да |
и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад |
сјајности српске велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито о |
/> деспотове кћери, око њених дворана, њене властеле, калуђера и калуђерица.{S} Одахнула би ка |
и и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима као да су |
це на којој је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} |
чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се нај |
Стаменијино, њен разговор о неудавању и њене напомене о некаквим разговорима тетке Којадинове.< |
у, узимали у заштиту православну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справед |
д је радосним клицима сусретао царицу и њене родитеље.{S} Пред царичином носиљком јахао је десп |
иле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше зак |
ашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитва |
о свему известити царицу Мару и примити њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен |
су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито око првенца Којадина и сестре му Ми |
, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакв |
башти започето пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе т |
а Мара довела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је |
} Њему дође на памет његова жена Круна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; њено свагдаш |
авати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је могла по |
тава старих времена, и свак се напајаше њеним тајанственим успоменама.</p> <milestone unit="sub |
ачија од свога мужа Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Ста |
ржање више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињама, женама старијим, говорила је ср |
веденог разговора Миље Гвозденовићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно после подне беше |
прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> братом.{S} Ево и моје дра |
p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с гл |
лужби и за све друге потребе царичине у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на коју |
ке, <pb n="113" /> деспотове кћери, око њених дворана, њене властеле, калуђера и калуђерица.{S} |
младости и лепоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђење и старање да свак буде учесник госто |
и прекори за његово шуровање с Турцима; њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у го |
ај којега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу детињске радости; |
аменију, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и ње |
оста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда с |
да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, немила?{S} За |
јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се дес |
са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она га |
несе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој |
бро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим начином |
ићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разговор |
еома ретко.{S} За неких петнаест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину |
тски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него што се могло споља опазити.</ |
Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаме |
но средство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепано |
иља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се |
је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које је она, за своју службу наро |
ти због трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, уд |
.{S} Тај је начин употребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци дон |
његове стране поздраве царицу Мару при њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На цариградском дру |
коју нови султан с толиким почастима к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се на цариградском дру |
и Мари, својој помајци, распитивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат покло |
оспођа Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на |
имала околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} При свеколикој смерности царичина живље |
е је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стамен |
дан после лова, који је Којадину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој руж |
у султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелинство у Топлици и у |
ену елегантну појаву младости и лепоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђење и старање да св |
стајала код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну бистрину велико |
мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну бистрину великог је утицаја имала околина |
о да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он од |
адионице сусретао је из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема д |
{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њену дворбу го |
ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова њива приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, |
једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васп |
у је било свеколико наређивање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се |
њака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарске меропашке |
пе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као |
} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавито њег |
то све.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло ле |
у му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је радио властелину.{S} Весе |
оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико саста |
владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенство, калуђери из околни |
рви појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђош |
отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња |
S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан |
тио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Ни |
S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> < |
оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленк |
дмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје, полу напит, једва се пробуди и по |
ето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извр |
правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казн |
је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена тако страховита, мученичка казна.</p> <pb |
ди.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му их пок |
а уверила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред < |
ћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом |
пчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до босанских |
дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> видела није, премишља |
мисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори просто за |
не сигурности, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању извршене.</p> <p>— Све |
смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори просто затварају и како он |
једном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело дуваше |
засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сце |
еше српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном р |
су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њ |
султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће сул |
дјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча |
и толики људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и това |
ође једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турц |
ојводу Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1455. </p> </div |
гонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сурва се у градски ду |
них часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман с |
тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам си |
беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно |
ачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим о |
деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврш |
буђењу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он за |
шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> |
ду.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда бранил |
за које су још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Калистрата била са св |
но служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести <pb n="236" /> да уз посл |
ребало окренути у своју корист, тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе бил |
уг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трг |
бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара |
е деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновника, упућених да от |
е, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порти д |
на красним коњима јашу планином.{S} За њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака |
та, изађоше те поздравише царицу.{S} За њима приступише Турци, који су, управо, и сами били део |
ило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиротски владика и свештенство заједно са старешин |
јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу предани |
упи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже |
натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколове |
его се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да |
се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На |
Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за ме |
ли једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом искреношћу о |
еше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дуг |
ане.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било војничкога с |
> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p> <p> |
рба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци |
госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S |
и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад с |
ариграду.</p> <p>— Како?</p> <p>— Он је њима помогао новцима.{S} Требало је и тамо спремати се |
боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисл |
тра као своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна п |
оворио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било |
Њене тековине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и интер |
си.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима обележити граница, преко које се |
даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{ |
анике султан ће примити у први петак, и њима ће се предати султански дарови и поздрави за деспо |
од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренски |
ица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако |
ј љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлици и |
„Најбољу снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако |
е.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог непо |
, Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Т |
у уписану у сводовима велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, |
авице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са |
ац Калистрат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је |
из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођа |
.{S} У дугим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда п |
вих пратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се т |
еба, имање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се не да |
ити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уз |
немо сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што см |
овића већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо чувати |
страта била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљење |
рат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њи |
, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрдес |
те које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сук |
решине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с т |
.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте ма |
лази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му |
заузме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, који је из њ |
да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до |
известити.{S} Ствар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други |
ајпопуларнијем и најчувенијем онде међу њима, архимандриту манастира Светога Николе, Калистрату |
и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња порука старога Калистр |
ном целином, већ се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, |
им-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу предани били.{S} Ватра је врцала и |
и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њих |
и, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превисок |
нога.{S} Људи су плакали растајући се с њиме.{S} Један једини човек <pb n="284" /> који је треб |
" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особита милост |
их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца |
царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској |
боравио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитиван и комбинатор, хлада |
тарешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у својим мислима, њему, |
су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге |
адесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновниц |
н и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи |
показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклони.{S |
их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске старешине и слушам их у свему ш |
у мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: ка |
; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топ |
били они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима св |
напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њи |
и оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође једном, |
у.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, |
губио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложнији, мно |
се крају нико није могао одржати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} |
ајамници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту порезу која се звала <hi> во |
х и спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тих |
јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се сврши |
гово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као |
прам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није |
на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње н |
животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није он толико ценио колико два младића из Плочника |
е работе биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се вршила над глава |
дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беја ч |
пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се г |
се великашима турским и распитујући од њих када се може јавити самом новом султану, кнез Гвозд |
ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има још једна |
ува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зависи |
зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложнији, много истрајнији и мног |
де их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем |
евући воловима или биволима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра го |
ама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунч |
о поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другоја |
ања у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с |
којство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по којој би |
јима чекати султана Мехмеда, који је из њих изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас снашао |
ећи момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је С |
и неверничке џамије <pb n="293" /> и уз њих минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и живи |
ај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега један калуђер с епи |
и твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би |
{S} И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни |
атолици, одговори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је |
и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n= |
ти међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим ст |
p> <p>— Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} |
нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му |
а понесе траве од рана.</p> <p>Неколико њих отрчаше одмах.</p> <p>По том рањеника унесоше у њег |
их манастира.{S} И онда су састанци око њих имали са свим друго значење у срцима народним него |
пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— А како ми |
Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} |
<pb n="293" /> и уз њих минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали в |
кама, намргођеношћу, прекорима кад ко у њих каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо д |
стити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, старешин |
авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено једно теле и неколико прасаца и |
у и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њихо |
иш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозден |
Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће боса |
ји су му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов господар, стајао је онде љутито вичући својим људ |
е почињаху летати по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање учеставаше, јачаше непрестанце. |
ма, шљивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењивали су салоне у л |
том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по планинама.{S} Коло стаде |
је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је с |
нство међу народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазар |
заклоњене од непријатељских удараца.{S} Њихова плодност и вредноћа народа који их је насељавао |
редстојника, којега је Којадин знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим околним кућицама. < |
али су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи момак је водио |
хранила и господа и многобројна послуга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на |
они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да почну католичку пропаганду, да |
.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечан |
нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија је јуче ка |
е мислећи ништа револуционарно.{S} Кроз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се |
з близа неће цркве, њихове повластице и њихова права и имања чувати тако како су их чували прав |
ли деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, када Београд није ви |
и и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и њихова права и имања чувати тако ка |
у, <pb n="184" /> госпођу Плетикосићку, њихове синове и кћери отац Калистрат беше задржао на ве |
учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју |
обичајима онога краја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, колико их је било |
обеда оснажила срца Турцима и преузнела њихове наде, толико је религиозна мрзост у срцима хришћ |
него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да им је нај |
чи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зависи и вера и |
е му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу |
оданде послат један турски чиновник из њихове свите да нађе старешину тога турског одреда што |
и христољубивих господара и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужности и по свом |
су разумевали.{S} Њихово пријатељство и њихове многобројне везе нису тога ради ништа претрпеле. |
онити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије н |
са соколовима.{S} Трећи момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачк |
а био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихових обавеза властелину.{S} Иначе бл |
су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови другови питаху их о тадашњој л |
и, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с М |
ри сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови другови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се о |
ачинише се господари земљи и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се свак морао пок |
Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он ни |
иви и справедљиви мусломански султани и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, |
, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и при |
а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сваки свога |
.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стајали спремни при камену, који ј |
творени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Требало је |
тив њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И н |
е нимало марио за западњаке, који су му њиховим биготизмом и великом оданошћу <pb n="61" /> к с |
ђиваше што је требало за дочек гостију, њихових пратилаца и турске војске која је с њима ишла.< |
ко их је било, били су искључна својина њихових господара, онако исто као домаћа животиња, воло |
ко оштар, кад се тицало њихове службе и њихових обавеза властелину.{S} Иначе благ и човечан до |
љи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb n="119" /> и удају, ка |
чке, па се очевидно нису разумевали.{S} Њихово пријатељство и њихове многобројне везе нису тога |
ога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> слове |
ти у густим гомилама на град, и како је њихово одело било широко, ово средство необично помогне |
м врачара Шана, која је живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарам |
"40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни |
старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чини |
ела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је д |
говорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам преговарају како је |
о је велика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је то чинио виш |
ска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чувај |
мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда |
читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонар |
мо за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необични |
крашена старица са десетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима.{S} Игуманија одведе дес |
е у црвену хаљину од свиле, скројену по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, зел |
, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Ниса |
у ми они много пута одговарали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи уз |
о.{S} С тога је другим начином упућивао њихову наставу, старајући се да они читају оно што би о |
на.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У |
ијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он |
, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахрани, помилу |
у је војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брд |
м вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би |
страта, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb n="289" /> је новим зем |
у.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту |
о да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S} |
трате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови |
возденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не доносим ти добре |
царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица М |
ци, распитивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру |
ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је им |
олна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршавати |
од намештаја најпростијих ћелија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, о |
ила сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита |
ислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држав |
адин није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу |
заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, К |
{S} Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је сп |
ј пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у град |
е, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прси.{S} Нека чудна милина о |
алност и за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је главно интерес.{S} Султану се после Цариграда |
милуј Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрд |
ност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико с |
ушким, тешким и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрш |
<title> Рајска лествица </title>.{S} У њојзи се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се |
а страдалница!{S} Шта чинила да чинила, њом се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, |
Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидно з |
рном огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пођ |
ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену |
ош у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама |
ш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Н |
овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, н |
е турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић и Иб |
тане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под |
ено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, у ком би могл |
ари одморна турска сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њи |
а.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљувати, |
судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{ |
е мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену |
, знам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике никада.</p> |
ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, колико с |
му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није имао.{S} У том |
мо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског влаха ка |
хиландарска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је било наслужено кандило.{S} С друге стране, отво |
рски ратник ништа не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ослобођење Смедерева и одступање само |
е обузе од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је пог |
љство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скоп |
је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} Полуде, раздраже непријатеља, а нису |
у се тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је |
угарских граница находила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад см |
свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља |
Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново |
уго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам |
онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу свој |
тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{ |
кренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се наход |
том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спре |
од оданих, ревносних служитеља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве |
је, у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора разда |
ље која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет годин |
доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господски живот доста му је ш |
S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграби грл |
n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} |
без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се ста |
би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је бож |
продам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који |
све од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Царица изађе н |
и.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Божји |
ства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нист |
опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан пад |
ати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковц |
у, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним ју |
ј памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим |
царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други до |
е да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</ |
прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим златником, натакнута била на једно копље, а |
есавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је за |
ва Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога хар |
иве приче о сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о |
е одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и |
којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Сте |
ању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је |
етка његова говорила.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили |
опасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој Роксандом, ћерком Даријевом, и |
ему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јан |
н котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци разне в |
е знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о |
тпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудро |
убљину, и интересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} |
pb n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> </div> <div |
и његове смерне препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хришћанској једнакости.{S} Црква је, у о |
путио управнику многа питања о граници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, о дуброва |
у, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <p |
љу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о |
вачким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{S} Одговори с |
збројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанск |
</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и р |
ици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} |
вао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, к |
Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гус |
он био давно претурио двадесету годину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калист |
есме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{ |
ком, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о |
ао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши т |
нао је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и |
, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме |
следњи остатак Цариградског Царства.{S} О Боже, преблаги творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахр |
на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћут |
ође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поч |
поту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега |
и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, |
е јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао пред |
Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме за |
господско турско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и з |
дем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, |
изазвало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговор |
за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> <pb n="91" /> <p>Он уздах |
годније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не мож |
а капља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас са |
да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> < |
, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај |
сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ би |
е тако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало |
Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго м |
е могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толико |
атима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на вр |
ој долазио на разговор, да се извештава о свему што се тицало северо-западне границе Турскога Ц |
саслушавајући Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао |
доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карл |
удима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни |
рло добро мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења |
султана Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствар |
ко унапред смишља своје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 14 |
цима.</p> <p>Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јов |
> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У XV ВЕКУ</p> <gap unit="grap |
наредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </ |
споту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био |
на свој начин; омладина је овде висила о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин |
<head>XII.</head> <p>У средњим вековима о многим се стварима мислило другојачије но што се мисл |
а била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем как |
<p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша прикричио кн |
о селима било је још не мало, забављена о својим сеоским пословима.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ о |
, по том, упутио управнику многа питања о граници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном |
учешће српскога деспота и да се постара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се великашима турск |
кући гуслар-Милојко због његових прича о путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио да га в |
ва непобеднога Александра.</p> <p>Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који ј |
и треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.< |
и ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденови |
е, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на |
на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Бож |
радозналошћу богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српским исто тако као и његове |
део Светога Писма старога завета, књиге о царевима и о јеврејској историји знао је у потпуности |
кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је о |
и је носио свитак хартије, од којега је о црвеној свили висио златан печат државни.</p> <p>Наша |
b n="133" /> видела није, премишљала је о истом предмету.{S} И она изгледаше замишљена, и занес |
Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верским стварима знао више него владика.{ |
рхимандрита, доста снажан, одјекивао је о сводове храма, који је у са свим другојачијим времени |
ици Мари, својој помајци, распитивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат пок |
ичаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко ис |
исто тако као и његове смерне препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хришћанској једнакости.{S} |
били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} Соколи су би |
омилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, била већ претурила тридесе |
није људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу педесет г |
шаркијама, који су певали јуначке песме о султанима и јунацима.{S} Поједине стихове тих песама |
треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о бо |
ен разговор о неудавању и њене напомене о некаквим разговорима тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, |
е; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи суда турскога; д |
а уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, |
S} На њему је било свеколико наређивање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је им |
ubSection" /> <p>Дервишко предсказивање о коме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се |
о.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местима, покрај цвет |
му је, на послетку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао |
ивоту.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена била на словенски, животи |
ојању, смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је султа |
.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стањ |
на изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах н |
је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не |
итике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то з |
</hi>, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села |
ле Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Ста |
вљу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, д |
то је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очекива |
у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред куће како се |
оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Б |
ијатељу, одговараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати истину мојих |
и спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузет |
малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Ми |
историји знао је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске |
уди.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти и смр |
читао, а Којадин слушао чудновате приче о Александровом војевању и тумарању с војском по свету. |
караванског капетана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} К |
госпођа Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, н |
мања и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју рад |
још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време |
д турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су |
им рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прок |
андровој Роксандом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александар применио чак и на издајнике |
често обилазили старајући се, помало, и о зимници.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђурађ се једнак |
сову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} У очинској љубави према овим млади |
калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} Отац Калистрат |
Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко |
о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена |
исма старога завета, књиге о царевима и о јеврејској историји знао је у потпуности.{S} Приче о |
ом су говорили о трговачким пословима и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи |
о старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у своме пространом в |
су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је л |
с Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе прити |
е, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђе |
ш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као |
е, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвозденовиће |
и о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се изве |
ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита царица.</p> <p>— Јесмо, превисок |
ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он с |
Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио |
ну, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио јо |
фану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито велик |
господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја |
у богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне преп |
е старе кости и размишљао о прошлости и о будућности православне вере и српскога народа, што је |
ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <pb n="249" /> |
и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о |
врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити, |
ослетку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у |
њигу о Александру Великом Македонском и о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорског |
приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом приликом је певао |
ришћанском васпитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам других |
тари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n="70" /> |
обавести о положају у Турском Царству и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом п |
не препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хришћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, има |
а била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај |
бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајн |
апетана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Караван је пут |
раљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, |
у чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> </div> <div type="chapter" x |
било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вука |
ши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о к |
ајци, распитивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастир |
p>Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је заба |
ушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да |
ару увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао |
забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо |
цима, да употребе сва средства, како би о томе известили што пре све војничке старешине и војни |
илојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изус |
гинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} |
о је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слу |
дбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милос |
<p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусар |
е Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намно |
и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за султана М |
ио си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у пл |
Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита царица.</p> |
ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трговачким пословима и о ситницама у блиским рудницим |
оњени, нису га могли одвратити да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и славу св |
љством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и по |
ите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, |
Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су |
послови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{ |
пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена. |
тао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је пота |
није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и |
ко врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати М |
и Стаменијини родитељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики властел |
синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара |
ат, и с каквим познавањем ствари говори о домаћинским пословима с таквим <pb n="186" /> одлични |
одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само пусто упињање немо |
дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? у |
јатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт |
ћ народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} |
доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра д |
је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах из |
} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} |
тра му Стаменија, која се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је |
ким стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ |
из разговора са својом ћерком обавести о положају у Турском Царству и о новом султану, којему |
а своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао замашних послед |
и Светога Саве, Родослов и Цароставник о српским владаоцима, Законици царева римских и царигра |
е бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.< |
Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само |
плаштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, разгов |
на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега |
лпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако |
е, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја |
у и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, |
аду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспотица се вајкаше што се царица |
вића.</p> <p>Гвозденовић се као домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је било свеколико на |
не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не |
даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о бој |
их песама, али је увек много распитивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од к |
у, и Гвозденовић га је обично испитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, |
авно у његовој души.{S} Он је размишљао о својој личној судбини, нарочито од онога горкога дана |
, одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости и о будућности православне вере и српскога |
нависти.</p> <p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин |
оћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва |
за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свеч |
>Од новости говорило се тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главн |
халат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{ |
> <p>— Опрости, господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништ |
посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао |
помену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам то |
са домаћим свештеником старала се како о хришћанском васпитању своје деце, тако и о потребама |
ноћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним изгледима свога живота и своје младости, с кој |
ивот у збеговима.</p> <p>Још је требало о свему известити царицу Мару и примити њене заповести. |
и до својега ослобођења, које се вршило о великим празницима или приликом <pb n="58" /> великих |
Горе него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочито за оно ш |
или бринути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у нек |
пазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли ва |
ло избегавање Стаменијино, њен разговор о неудавању и њене напомене о некаквим разговорима тетк |
вали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је з |
памет како ће жена његова примити глас о његовој промени вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошто је |
ђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо вр |
одавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, |
S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде руком |
није потпуно извршио деспотову наредбу о збеговима.{S} Народа по селима било је још не мало, з |
о два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом Македонском и о Тројанском Рату.{S |
је у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Македонском.</p> <pb n="20" /> <p>— Султан |
.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинове, да |
пуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште |
ваке друге работе задатак да се старају о производњи меда и воска, које је требало не само за ц |
ком војевању „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александрове македонске војске од с |
учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с |
, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и госп |
им робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цр |
ју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступ |
као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим увере |
има и осталих царстава по Европи, причу о славном тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешк |
ови рођаци.{S} Њихови другови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро п |
извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега |
е находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цари |
то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти |
одно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да р |
су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара било није.{S} |
ед њега један калуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође присутна.{S} Један је оптуже |
е ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна |
покрифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна светитељска житија читао је у с |
јна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се |
улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S} Изван трговачке улице, у |
о, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не до |
Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво време освануло.{S} Од |
, кад се тицало њихове службе и њихових обавеза властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле вољ |
ким списковима и према својој војничкој обавези.{S} Слободних људи и слободњачких села није на |
зу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро иза |
ике да се из разговора са својом ћерком обавести о положају у Турском Царству и о новом султану |
ноги су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p> <pb n="44" /> <p>Да приђемо једној гоми |
крсног имена домаћиновог, Светога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозб |
ађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански |
е Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној страни реке заповедао је са |
ба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема рукама, свом снагом.{S} Народу треба чувати ве |
је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца по |
низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћа |
истрански се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крс |
на и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној страни ре |
р хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедеревом.{S} Оставља деспоту Кучево, |
и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Н |
насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд |
ше твоји труди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу усе |
ама обасутог, жбуна видело Миљино лице, обасуто сунчевим зракама, видело се само са стране; вид |
овићева.{S} Онда се иза зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљино лице, обасуто сунчевим зр |
спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоценим млетачким застор |
ће посланици -бити милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђ |
е доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb n="289" /> је новим земљама западно од Се |
а је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом прилико |
ика и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле од |
а Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка, обе одличне домаћице, живо су се интересовале за ове ст |
.{S} Један манастирски момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покр |
ојој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у |
ако је, превисоко ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко |
Плетикосић, али чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све што стоји, овако како је и |
а православна осећала се овим догађајем обезглављена и побеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда |
глаголати не вест </foreign>.{S} Тим се обележавала тврда дисциплина, којој су подвргнути били |
, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на |
имицаше пролеће 1455, још, нада све то, обележено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда |
це, све на хитњи закопаваше у земљу, на обележено место.{S} Као помамљена и ожежена, или љуто р |
</p> <p>— Зар се њима не може уговорима обележити граница, преко које се маћи не могу?</p> <p>— |
ко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човеку неверну, немирну, сплеткарошу? |
рети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у св |
истав проговори:</p> <p>— Божји Суд, је обелоданио твоју кривицу. <pb n="175" /> Признај што си |
е воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је би |
јем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао м |
дњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио ту |
Нејаком и слабом није било места покрај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб нигде није могао о |
богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да се то данас једва може замислити |
и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори како је с |
на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарск |
а Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Срби |
ове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен |
смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А з |
S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S |
друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њ |
асилник у своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требал |
"278" /> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим, којега су полу мртва носили у |
мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика |
ти да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и славу своје породице.</p> <p>Кад је |
n="158" /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као |
ћевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину.{S} Иначе њего |
тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастири |
зденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> < |
Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта |
т да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и он |
ушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребира |
ше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за бра |
ли у градове, а и своја су села почесто обилазили старајући се, помало, и о зимници.</p> <pb n= |
је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић народнога живота и наро |
ка.</p> <pb n="167" /> <p>Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p |
.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколи |
пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{S} Нај |
ори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одм |
ноге је он обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и н |
ки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} Насељење није |
изводима, а изговарам како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам тако чиним. |
Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људе и туживати на правди, пакости |
ском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара |
ала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прилици узнеми |
д, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које су дотадашњем |
мовољна насиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у ка |
језик, нов ред ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај |
а своју веру, свој закон, своје народне обичаје.{S} Нарочито је учио људе да никада не траже ту |
рахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да приста |
лугу коју је имао и велики властелин по обичајима онога краја за властелу и за њихове меропхе.{ |
и Мари, престолонаследник се по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p |
свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били те |
ању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који су увек против сваког плаћањ |
затвореног градског дворишта стајао је обичан, свакидашњи стан властелинов, чардак.{S} То је б |
етке износи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које се показују једнаке с данашњим народ |
ва особита <pb n="132" /> осећања, осим обичне пријатности.{S} Свагда му је било мило видети се |
, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жив |
вало Суду Божјем на више разних начина, обично онда кад никаквим другим начином није било могућ |
Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с једном већом или мањом сухотом, у којој ј |
е књига.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у ком су се живописале |
.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мало верује ловачким причама.</p> <p>Од новости |
ло врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама; великих здања није било.{S} Гр |
ору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испитивао о свему што је он имао прилике да уз п |
и свој ред за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и меден |
гош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни |
од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређ |
брже боље задухати се и престати, како обично раде западни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, |
ец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљским начином.</p> <p>— Читав месец дана? — о |
новића занимало.{S} У томе је разговору обично Гвозденовић постављао <pb n="154" /> питања, а г |
и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила сухарцима, које би сама по |
а дана, и гласници царичини приспели да објаве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристотеља |
сетанце Шанино које је било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици примиче.</p> <p> |
госте уносили печење и гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станоје |
рударско место српско.</p> <p>Кад су се објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо као пред |
дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је има |
ало је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путници примичу од Прокупља, зазв |
је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то Иб |
, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и |
<pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја зна |
есец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, ка |
ешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња. |
ника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке |
} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их |
асења народа мисли да мирно преда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљењ |
ште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па и на |
дика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <pb n="60" /> антерију и |
ова жена, госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо |
ао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоску хаљину, као поповску, |
ћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, пасао сабљу и зл |
.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускоме |
товања.{S} Договарало се и саветовало с оближњим владаоцима и господарима; договарало се и саве |
ничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва ду |
ем веку у што свестранијем облику.{S} И облик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији |
арода у средњем веку у што свестранијем облику.{S} И облик приповетке учинио му се за тај посао |
занимљив, представљају сувременицима у облику приповетке, којим се и модерни живот представља. |
ао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облику приповетке износи дело студије, јер и за неке об |
ник од косовске стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао не могући про |
о да прострелише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p> </div> |
прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде је Гвозденовић, |
енски манастир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су они |
већу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије него дотле.{ |
икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених и потврђених уговора.{S} Сав је народ тим би |
ра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још |
султану освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} |
иховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту је царица ст |
здравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде |
ао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, про |
с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили како се својим знањем и вештином (а знањ |
што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе саветовале Александру да с |
ље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му с |
рва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах за тим отво |
м, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толико заокупили послови панађура, да нису |
јени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се в |
тице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се време пр |
м.</p> <pb n="260" /> <p>Папски делегат обори главу и намршти чело.</p> <p>— Превисоко ти деспо |
ало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га р |
Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао |
им што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прош |
На њему је било свеколико наређивање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао |
пођа Круна приђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела |
вати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва |
ког старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњено зе |
65 иста мисао тешње и сасвим почетнички обрађена у приповедци „Калуђер“, која је 1865 штампана |
а.{S} Ове су се последње на више начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у |
ога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" /> једни да донесу |
дговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долази |
, плавих ситних очију, широких меснатих образа, носа великог, закучастог, браде округле, косе в |
се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из Турске који с |
и кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> |
с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.</p> < |
вика отац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не з |
њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и изв |
е; видело јој се красно око, округласти образи, правилни нос, златна коса, усташца и поносито ч |
страт био врло даровит, искусан и веома образован човек, Којадин га је слушао тако рећи нетрени |
је била тако многобројна.{S} Готово сви образовани људи из народа били су калуђери или свештени |
не границе Турскога Царства.{S} Опширна образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању |
тенички ред, с једином намером да приме образованост и писменост своје вере.{S} Отац Калистрат |
е, у оно време, црква држала просвету и образованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи |
} Све је прошло; сад пред твојим часним образом морам истину говорити.</p> <p>— Како то?</p> <p |
некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да ра |
био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао узимати шта |
.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка р |
и од новог султана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви мор |
раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> <p>— Д |
тити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; на |
њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево дође |
био истерао.{S} И онда ће Србију наново обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p |
велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Стефа |
ао своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праота |
се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и изб |
нежне оданости разли се по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је |
, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. </p> </div> <div type="c |
господила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала код |
зађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им ј |
ше полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником старала се как |
у, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је |
ста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као чов |
у.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала |
ра раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло |
а, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и величанствен дочек био |
рема Стаменији добили су најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико хришћански био од |
селими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан је свет одве |
угрејаним људима поче узимати неповољан обрт.{S} Гвозденовић никако није марио за тај правац.{S |
ање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало ис |
шити народно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народн |
ла се, са зрелим веком, природним током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њ |
е, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би требало.{S} |
обично стеже прси.{S} Нека чудна милина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у свакоме крају њезин |
а.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и |
н у незнаној сладости, која га нехотице обузе од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника |
сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, које је с неком чудном пл |
идети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна, врло често |
.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био обузет <pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на њу.{ |
обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ о |
у је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елегантну појаву младости и |
га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одгов |
околи продају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће празнично рухо, повео би соколаре, кој |
ког одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би с |
ла твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађ |
почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падишахова, кад шаље |
аставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заст |
ажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче своје свечано властеоско одело.{S} У карактеру и |
а.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену по њиховоме на |
дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђ |
Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готов |
, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те могла разга |
су још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Калистрата била са свим затво |
ило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> <p>Као ста |
има од 24 септембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 |
сам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одм |
о јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, приступи постељи ко |
!{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах |
прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређат |
и, испроси или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако и |
отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим < |
сподом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба он |
војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивши такав п |
ео тим се случајем потпуно користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога |
и у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, так |
но весеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музике о |
Којадинова.{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој |
.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, |
руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу с |
у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.</p> <pb n="28" /> <p>— Имате белешке од уг |
кувао и остављао за зиму, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких посл |
ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим ко |
рош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај опет опије храброшћу и уздањем браниоце Бео |
им једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био |
но нису имали никаква утицаја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да раз |
није.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвикиваше један сељак огорчено.< |
обезбеђује да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, још само педесет година?{S} К |
један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им |
ти читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</p> <p>Ово |
р <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш |
ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да |
S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} |
и за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја |
рске.{S} Тамо се отворено говорило како овако дуго трајати не може и како султан треба што пре |
забавља све до поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или |
ца. — Каквим добром, ти красни младићу, овамо код маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, |
.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки пре |
ин Јанко не би имао својих присталица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити о |
љаву у неизвесности.{S} Преврћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела |
ћи се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се брину |
о свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано отпутовао у |
му жељу, која <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} |
нуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Ста |
е мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону се то рад |
месту.{S} Пуштај човека, каматниче.{S} Овде, на манастирском панађуру Светога Николе, нема мес |
него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 литара кованога новц |
с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад гов |
би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело |
:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на ман |
да се обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде је Гвозденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зн |
овори другојачије.{S} Они који су некад овде држали села поручују по људима својим познаницима |
е он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада |
бољим изводима, а изговарам како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам тако ч |
у га слушала на свој начин; омладина је овде висила о његовим речима, гутајући сваку реч и свак |
миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> брато |
кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у време |
тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облику приповетке износи дело студије, јер и за |
о само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учин |
сподарством ти.{S} Моје место није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} |
етоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се |
ј носиљци.{S} Тај је начин употребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су но |
гао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам |
p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске послове.</p> <p>— Упућујем нар |
емо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћ |
е Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се на р |
он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, к |
овели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита трговац.</ |
и жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађивале.{S} Па кру |
не домаћице, живо су се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем пр |
и?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} Госпо |
ве нису биле слободне <pb n="160" /> од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту |
место српско.</p> <p>Кад су се објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо као пред последњи |
у, која оста очевидно сневесељена после ове походе младога султанског орлића.</p> <p>— Да, да, |
бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикавају послушности и уређеном |
.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се |
нских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само да |
у.{S} Пад Цариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на |
одговоре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунц |
а била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинског Језера, како ми је казивао покојни |
тога силно порастао углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на |
о и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које су дотадашњем природном сеоском девој |
угој тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише |
и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној |
ви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ викале су непр |
могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чини шта зна |
враћати заузете <pb n="244" /> земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} |
војштатик </hi>, којом су се издржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се да |
ц Калистрат.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису |
рену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавали српску историју, и отац Калистрат |
, може бити, последњи пут сад наслађава овим задовољством, превртањем новога новца у рукама.</p |
гињи Милици.{S} У очинској љубави према овим младим људима, отац Калистрат се није знао умерити |
l"> <p>1865-1913</p> <p>Читаоцима се на овим листовима пружа приповетка коју није писао припове |
најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом људск |
а и сестра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто су разгледали многе продавн |
свашта.{S} Вера православна осећала се овим догађајем обезглављена и побеђена.{S} И тај утисак |
сли, своје тајне.{S} Ученици су владали овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њихо |
љаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су многе начине којима се ове |
њавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и |
свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и д |
има је било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у ком су се живописале иконе, или оно ш |
аш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо показати пример добре деце. |
јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> < |
витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оруж |
ј мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом травк |
се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја |
и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, прасце <pb n="41" /> или телад.{S} Једни су игр |
{S} На ражњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало исто тако као и мед |
о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} М |
ад, и како је њихово одело било широко, ово средство необично помогне.{S} За кратко време турск |
одићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми так |
вог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Ал |
оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је узето из византијскога права; оно прво |
о.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</ |
а га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отв |
и Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија |
, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што |
времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S |
хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— |
е цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су с |
послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим |
<p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој в |
, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате |
з суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропад |
ким нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове д |
/p> <pb n="193" /> <p>У који су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату приђе ј |
могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је прес |
Не велим ништа против тога; не помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас |
потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована |
садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султан |
ирољубивости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао свој |
<p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру |
p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново ловачки рогови.{S} Лов |
не на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му на |
игиналном грчком тексту поновим.</p> <p>Ово усмено превођење отац Калистрат је, држећи пред соб |
а милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је во |
арод око њега отворено је гунђао против овог одашиљања војске Турчину, и савети паметнијих људи |
авом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разговора велики везир Халил-паша позвао је српске |
м.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не б |
Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и д |
ловима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госп |
/> <p>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозде |
tion" /> <p>Десетак дана беше прошло од овога разговора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудни |
тну пресуду.</p> <p>Неколико дана после овога разговора царице Маре с кнезом Гвозденовићем и ње |
ко се он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n="285" /> тражећи једину срећу у служ |
жу, а како ће издајници бити проклети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио г |
и частољубивости и ради прљавих користи овога света.{S} Па се сети сина свога Којадина који је |
пот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би |
му, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких послова везана била с млек |
е стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пред собом положај којим можете би |
говорити.</p> <p>— Ја не тражим одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али |
овиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мен |
</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати? |
едао на мене.{S} Оставио си сву таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="287" /> Христу.{ |
, близу Неродимке, одузео нам заједно с овогодишњом жетвом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли то |
p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за овогодишњу летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драг |
а војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, |
ом човека који је све своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је м |
ти стрпљивости и благости, без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много |
и бринути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некад |
{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> братом.{S} Е |
пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје |
pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити.{ |
S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{S} Само не може бити свачиј |
ог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{S} Само |
и ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, читао <title><hi> Живот цара Александра |
S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатн |
је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем ка |
— ту ми је још једино познато место на овом свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењу Б |
ти и ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Т |
p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом |
нет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвоздено |
у име игумана, старешине <pb n="178" /> овоме месту.{S} Пуштај човека, каматниче.{S} Овде, на м |
стати све што стоји, овако како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда ис |
ад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и виче |
заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Бож |
власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих |
атељу, одговараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати истину мојих ре |
о знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим уверењи |
адином може се видети <pb n="155" /> по овоме примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за заб |
сутра послати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и н |
и то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа |
ао читање каквог започетог дела.</p> <p>Овоме свету интелигенције припадао је још и гуслар Мило |
сти и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, арх |
.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама излиш |
ту.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Деспот наређиваше млађима да одмах |
и, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш |
ого марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичну наклоност свога сина, макар да није имао |
она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сам |
ни људи ишли су као отровани и сматрали ову неминовну казну Божју као несрећу коју, по Божјој в |
данашњи дан крснога имена лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јо |
Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} Пол |
Којадин је с ванредним интересом слушао ову прекрасну причу, коју <pb n="150" /> су Византинци |
p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки усплахи |
титом предосећању, није радовао.</p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увел |
и се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку вој |
а поручују по људима својим познаницима овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму. |
е, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалуци, као што су се она |
као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путник запита друге, и после к |
ицом сеоско стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело дуваше у свиралу нека |
наслон за стоку, краве, телад, коња или овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице.{S} Кров |
као домаћа животиња, волови, краве или овце.</p> <pb n="54" /> <p>Није лака ствар управљати та |
ега у металним сановима служио пилав од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и његови |
ео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута |
зио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Сибињанинова војска поставила |
бедема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} |
нити и султана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепил |
е врућу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На оружје, на одбран |
коњ зеленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном раскрсницом сеоско стадо |
} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за о |
у живопису међу монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољ |
нове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за поп |
огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпрости |
ку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље која се једва в |
ала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жеравици, на којој је |
нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и забачен |
двориштем.{S} На средини је зграде било огњиште <pb n="48" /> с великом наложеном ватром.{S} То |
њом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S} У с |
угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали госпођини |
ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнес |
две ствари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.</p> |
прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или г |
кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку з |
пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукама стај |
S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти |
неправде нема?“ узвикиваше један сељак огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с распорени |
ро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо |
ко како је и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле заповест |
зидове градске.{S} Варош није више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом |
год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити |
не.{S} За кратко време турски опсадници огрезоше у пламеном мору, пометоше се због тога, кренуш |
ом.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у дв |
нити.{S} И ако учините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем |
ројену по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, постављеном зибе |
ом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру ле |
и за пут у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеоским плаштевима и са златним појасом и |
н да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све |
опасивао свој златни властеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, округлим скупоценим огрта |
оско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа Кру |
„коластом аздијом“, округлим скупоценим огртачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није н |
арица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се п |
мишљењу, осиромашити, калуђери и попови огрубети и начинити се јадне незналице.{S} Са сиротињом |
као малвасија и командарија (кипарско) од ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се |
шћанска војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да б |
ом.</p> <p>— То је од последњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од |
су казивали како се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко некаква румен, која неће бити |
Европа је патила од једног великог зла, од претеране децентрализације.{S} Нико још није имао др |
и простран.{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те су опкољав |
повластице, које је пре педесет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљан |
но плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По дв |
{S} Силан је свет испропадао од чемера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</p> <pb n |
а турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљци но |
ре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока ш |
један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце милим, топлим треп |
тачица, тако да се може казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, |
ијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с пис |
има.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега је о црвеној свили висио златан печат државни |
ме месту освануло згариште око опаљене, од ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна |
е вршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од |
рат је најрадије примао калуђере писце, од којих, осим цркве, никакав други посао изискивао ниј |
н калуђер за перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, сми |
леко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није могао прис |
атова, од боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p |
свет испропадао од чемера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</p> <pb n="292" /> <p |
турско, више калуђерско него световно, од тамно лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђ |
n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори |
ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређ |
>У свима местима на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се |
Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето |
не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао |
и си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена. |
удајем.{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од како |
цркве нису биле слободне <pb n="160" /> од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на зашт |
ију, или натерати једнога <pb n="99" /> од деспотових синова да окрене народном политиком, прот |
земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржи |
ки, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се св |
им несугласицама и крвавим распрама.{S} Од италијанских господара, милански господар Фрањо Сфор |
у није годила домаћинским пословима.{S} Од како је царица Мара у манастиру, показао се у свему |
Топлици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке. |
Султану није никада требало одмора.{S} Од Крушевца је одмах начинио зборно место и пристаниште |
бок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и м |
израњена у село кући Плетикосићевој.{S} Од угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се |
мила да се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам чи |
његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је |
о треба, макар какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом |
нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе |
хвати мало оштрије стари Плетикосић.{S} Од часна пада остаје частан и светао спомен, који ће по |
ну извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочито, потурчењак ретко где могао скраси |
ј расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за нек |
да ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ра |
и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало ни |
је?{S} Откуд идеш?{S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина н |
да помогну турском султану освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> |
уо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од њ |
и <pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалил |
у тешким тренутцима који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громо |
ултан заискао, деспот би одредио некога од своје властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао |
ашњим одељцима.</p> <p>Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Ја |
овим Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од |
трећу нареди да се натовари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто никога није било, и нису |
Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Во |
ијара и великог челника над војском, да од његове стране поздраве царицу Мару при њеном уласку |
војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у прак |
фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило из |
ија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за |
на, успротивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да ње |
тизале. <pb n="185" /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су, добро осуш |
о дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре с |
</p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увеличање својих градских <pb n="43" |
поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном |
немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, |
уди пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога с |
одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само у |
је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> <p>— |
деспотови поклони.{S} Једна велика ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест путира, све ок |
Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су м |
ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми |
S} Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и |
астеличића, далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића. |
у Круну, која је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни о |
ина, био одмах изабран Борџија, владика од Валенције, под именом Каликста III, али он борби про |
те да откуп састави.{S} Повелика халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп наб |
ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долаз |
вица, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово с |
стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су |
а Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати |
ом од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити прек |
ица с наслонима била је једина одвојила од намештаја најпростијих ћелија.{S} У њој је отац Кали |
и то није помагало.{S} Европа је патила од једног великог зла, од претеране децентрализације.{S |
же да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један ја |
и срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете |
и већим кућама и многобројним зградама од осталих кућа онога села.{S} Чардак, главно станиште |
аничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна |
страна галерија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се султан попео |
ло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима |
.</p> <p>Скобаљићева победа над Турцима од 24 септембра у пределима Врања и ова велика победа С |
а је онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</p> <pb n="265" /> <p>Султан Мехмед |
све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, ост |
XI.</head> <p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима. |
с тешком муком чувале манастирска имања од грабљивости наше властите православне властеле.{S} Ш |
Барбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је повелико село које |
хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанско |
у добро разумевали прави смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска породица нема више с |
се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <pb n="125" /> < |
S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је так |
Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак чо |
о.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како |
ретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нис |
о њега у металним сановима служио пилав од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и њег |
понека погрешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија само тиме што |
том момци султански донесоше као чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога донесоше као |
д се свршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивш |
оме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није он толико ценио колико два младића из Плочн |
м округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио т |
и!</p> <p>— Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад — гов |
нице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њ |
охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче у |
ђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1456 зауставио је процес и забавио султана Мехмеда д |
обити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није у томе.{S} Нес |
одина, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој кожи.{S} Ал |
с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску у |
еднаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко некаква румен, |
аницу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у |
омиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топ |
тром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанског топа из Београда.{S} То <pb n="275" /> с |
, рече госпођа Круна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Неколико њих отрчаше одмах.</p> <p>По т |
м дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као прав |
руштвеног и државног уређења мењало све од почетка до краја.</p> <p>Простом народу још је било |
трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што чес |
лице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} |
које сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна |
ти речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право |
в предлог великог везира, да му он може од времена до времена послати свога човека по извештаје |
знаној сладости, која га нехотице обузе од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника.</p> |
рцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље пом |
да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића ку |
ако је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се |
у те работе биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се вршила над гл |
Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, к |
ганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу мора спустити.{S} Треће не |
ење сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао |
ји, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао првих дана напред само она |
спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лич |
ку дисциплину <pb n="110" /> почињао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле |
м краљевским намесником.</p> <p>— То је од последњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Варни, о |
-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларским начином.{S} Којади |
н и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, н |
тао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та |
трећу — женскадију.{S} За најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских |
ј уредби Александрове македонске војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче |
и.</p> <pb n="28" /> <p>— Имате белешке од уговора? упита деспот калуђера, ради потпуне сигурно |
њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска |
ако су последњих година доста претрпеле од кретања војске, ратовања и свакојаких размирица које |
ј с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одм |
уденици, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Такав чов |
е Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру сврши |
кућа димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Село се још није бил |
ик.{S} Данилов опис хиландарске одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, која <pb n="93" /> се и и |
моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се |
анпут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не с |
ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прекора.</p> <pb n="127" /> <p>— Којо, К |
о бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном |
ек те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских удараца.{S} Њихова плодност и вредноћ |
е куће, које су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину свој |
on" /> <p>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гво |
где икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она обећавала, |
бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је |
нгире.{S} На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене |
>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно |
и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султ |
их вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви жели |
з памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не |
/> видеше и познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зуби |
За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега блата и |
{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, коју је и |
ти, потпуно заслужени, распростираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и |
ј кући све добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њи |
и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од дру |
е опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта |
а ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за |
Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наред |
е време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би и |
} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им |
ћајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима пословима који су се тицали к |
леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра |
рапорцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властел |
ликим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерев |
ођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с |
ј не обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи која |
ултана.</p> <pb n="283" /> <p>Мало више од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена |
јула обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} |
је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Која |
ао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву пространу околину |
итим склоништима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једног |
сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по |
м двору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пожуда, једва се, као кришом, могла |
беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи.< |
у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај гово |
што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам |
узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску |
ки граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине постеље |
пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она вра |
се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно више накло |
та му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, ње ради |
ле не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на такву случајност, која му се чинил |
уту и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаља |
да се одбрани од католичке превласти и од папске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је |
ице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада п |
вештице.</p> <p>Драгош извади златник и од убруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти н |
блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово шт |
, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима |
о очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зависи и вера |
узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистрат |
, старајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђо |
ве земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београдске војске.{S} А деспот није, |
м на разне начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особити |
кар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и с |
вори и воља господарева били су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави |
реме домаћи производ, нешто другојачији од данашњега пива. </note> </div> </back> </text> </TEI |
, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у триде |
било много црквених имања.{S} Мало који од великих царских манастира, као што су Студеница, Гра |
Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и њег |
Плетикосић, властеличић у Плочнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше п |
већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и почели се међу собом разговарати.{S} Неки с |
вине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљај |
и одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или дру |
оје се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавал |
имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов |
су заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су |
кола или двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле о |
деље, качари, који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сланике, столичице, |
ј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> |
у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беј |
е би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који би сазван у |
далеко некаква румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар повиј |
ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласти и од папске пропаганде.{S} Пође |
провалили.{S} Како је Топлица на страни од великог цариградског пута, којим се очекивала војска |
гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне који су се |
S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогатијих породица у Србији или |
по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не зн |
и, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође. |
ла на султановом двору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пожуда, једва се, ка |
нао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре суџуке, који су се дуго м |
ала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из р |
овориће на то отац Калистрат.{S} Зависи од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници |
му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник, и њег |
је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неповољни |
настиру, него су морали управо путовати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту про |
час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога народа.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш |
а тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећ |
им разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспе |
S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.</p> <p>— Царице |
ако пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су с |
е бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешил |
он себи снаху тражити и Којадина женити од веће породице, <pb n="121" /> да себи стече пријатељ |
и то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казат |
знају поуздано како су дошле заповести од новог султана, да се највећа пажња обрати на ред у в |
ластеоску.{S} Није било никакве користи од тога што се војевању на Турке стављао на чело и запо |
много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај опет опије храброшћу и уз |
уробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постан |
властице које јој припадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, кој |
три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике |
вши се великашима турским и распитујући од њих када се може јавити самом новом султану, кнез Гв |
на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу погледали докле око допрет |
и хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али |
ни ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има још јед |
и о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> <p>Којадин ником није казивао шта |
си, промуца она, пријатно се повративши од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и |
њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости.</p> |
има мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом др |
е царица упућена у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошто се па |
>То је био у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, с |
азак у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао деловати узбуђујући, могао потрести хр |
тну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заиг |
а краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Капистрански |
авлију долете упрашен и задихан коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Нек |
b n="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца |
и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пусти |
p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих |
Мислио је служити се још воденим путем од Видина и неготинске Крајине, који су већ били у турс |
ло то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине |
на чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S} Около чесме је с |
се по нарочитим склоништима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Из |
и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1455. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
у другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу |
е закрчен великим дубровачким караваном од триста коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи т |
и с папом и погодба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Зб |
дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, али није опажао никаква особита <pb n="13 |
о на своме узвишеном престолу.{S} Један од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденови |
ен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у ма |
ви, архимандрит Калистрат, био је један од људи, на које је и удаљена околина гледала као на св |
што се одрекао вере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да г |
ањића, то није могао да оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку.{S} У ситним ствари |
дотле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али |
као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S |
p>Наш познаник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту |
ао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћ |
их може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" /> |
његови двори просто затварају и како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери |
а поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже |
ођење које је отац Калистрат себи давао од читања и размишљања било је у домаћинским пословима |
и задовољство и љутину, он је показивао од свега само онолико колико је налазио да треба да пок |
е данак <hi> војштатик </hi> наплаћивао од свакога без разлике и никаква изузећа нису за њ вред |
ни предате.{S} Силан је свет испропадао од чемера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте |
ици.</p> <p>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Богородице че |
је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га |
то би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којади |
ам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега нараштаја.{S} И све сам прежалио и прегоре |
оче она говорити, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, љу |
анашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нем |
а је нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњуш |
какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разликовао власт |
у остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна п |
ити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака |
вином које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ п |
ад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њ |
м дугујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате |
а чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зави |
обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поузд |
, које, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу међу мног |
та времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за превелике услуге, учињене Србији |
и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј куле, с источне стране, ос |
ј двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Властелинство се његово пружало од То |
је стајало на једној столичици недалеко од одморника.</p> <pb n="167" /> <p>Жена закука и обисн |
осав.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па |
гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек |
то смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрха |
ом говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор |
кве.{S} Властелинство се његово пружало од Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлиц |
турске сабље, колико је цркава пропало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да гово |
што се дотле вршило властелину, почело од турског освојења унапредак вршити спахији.{S} Није, |
а по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни са |
нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку |
ва пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путни |
им колико је рода хришћанскога изгинуло од турске сабље, колико је цркава пропало од турске нет |
Section" /> <p>Десетак дана беше прошло од овога разговора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Ру |
деспот Ђурађ онда признао како је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у то вре |
својим пословима очекују свршетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као град |
ен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са |
Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинског Језера, к |
<pb n="289" /> је новим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије |
ки пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костадиновој |
ти даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском |
у.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посла |
ишљао о својој личној судбини, нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и из |
и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само би |
ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен |
.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила д |
а није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је власт |
да оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, као што је бил |
ad> <p>Они који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, само парче хле |
ленога шипрага што се споља кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, |
ј душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице |
еновић, који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи |
осим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> < |
Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да ј |
дице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву п |
паоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n="62" /> народом |
р се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису |
још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на |
="21" /> у ропству после боја на Косову од пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> |
ред свакога донесоше као округлу синију од црвене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико с |
иге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећ |
тити судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти д |
он кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара седела је |
е, султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену по њиховоме начину, па се по том огр |
на да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд јој такве мисли! упита Миља рад |
е би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се |
36" /> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти |
, међутим, подлегне старости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 год |
то зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложнији, много истрајнији и м |
соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите породице да буду <hi> |
{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину Србије до Крушевца заједно с |
у где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им каж |
заповестима већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизл |
а су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим |
д објавише да се високи путници примичу од Прокупља, зазвонише звона и на манастиру Свете Богор |
дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете <pb n |
жас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, ма |
ив оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта |
не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги кам |
а приповетка коју није писао приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис |
а голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одговараше т |
жја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме |
а га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим. |
но оне гомиле, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу чов |
елика хришћанска војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је сад тре |
чила на рад, послушност и једнакост још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће м |
је он њима чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац |
војим угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангал |
о, мало верује ловачким причама.</p> <p>Од новости говорило се тога дана много о опсади Царигра |
то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у манастиру Светог Н |
рака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући ка |
Празан простор у градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабукама, шљивама, |
коле био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не м |
>— Чим се одморимо, одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Одан |
ни? уплете се Драгош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пу |
слут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи. |
ропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно видео, Стаменија, <pb n="115" /> рече Којадин.{S |
е сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, де |
оћи пружила.{S} Болесницима се нарочито одазивала.{S} Манастир Свете Богородице, задужбина Стеф |
овићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границу и примити бој с Тур |
цало политике, пође на поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома л |
едне градић Острвицу у околини Рудника, одакле му се отварала граница угарске Мачве.{S} На Смед |
ојадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске према Косову; други пак с |
Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити.{S} Све ј |
адом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише |
употребити.{S} На питање оца Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S} Погледавши бо |
не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се топио у телесном ужива |
окупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{ |
о је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb n="107" /> кућу уредила и припремил |
0" /> попаљена и поплењена.{S} Одмах је оданде послат један турски чиновник из њихове свите да |
Она би избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске |
но.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он |
ом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и |
ј поганој вери и заблуди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они не помишљају.{S} Једнако нас |
>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, који за њу живота жалити н |
јадин.{S} То значи: треба цркви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће |
> <p>— А што им је неповољна хришћанска оданост својој светој вери, напомену деспот, кад су они |
небеско имање — на жив народ, на његову оданост, његову захвалност, његову веру.{S} Ако нико ни |
аде силније куцати, блага топлота нежне оданости разли се по руменим јој обрашчићима, и лепа Ми |
се у тихој молитви, пуној искрености и оданости.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када се |
који су му њиховим биготизмом и великом оданошћу <pb n="61" /> к својој вери били одвратни.{S} |
ућности, час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброчинству и цркв |
домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су се црпле многе посластице оновременог властел |
ту је царица ступала на српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим ст |
етикосић, који је стално живео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Пле |
ене властеле, калуђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, |
око њега отворено је гунђао против овог одашиљања војске Турчину, и савети паметнијих људи да ј |
ар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? промуца о |
о старог друговања и пријатељства, које одбегава одраслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да з |
ца, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубови |
исли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Н |
их хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и |
м се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста ого |
из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако мног |
оде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он вл |
ажи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наре |
, које је она, за своју службу нарочито одбирала из меропашких и из отрочких кућа.{S} Они отроц |
лазити један по један.{S} Султан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, а на тр |
еба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави изађе нар |
је заслужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну сокалника (кухар |
ути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, реч |
у.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и на |
ароставник.{S} Данилов опис хиландарске одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, која <pb n="93" / |
слите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверен |
уд.{S} Као на Златици, као после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани |
ози им против оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима |
Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласти и од папске пропаганде.{ |
мо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бранимо с |
у да Бог <pb n="223" /> притече у помоћ одбрани вере православне и оружју хришћанском.</p> <p>П |
е једнако подупирала и оправљала, али у одбрани нимало попуштала није.</p> <p>Султан је Мехмед, |
е су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било много, па су запрети |
аћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно више наклоњен анти-тур |
гојачије није могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити кроз Срб |
се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је |
Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на |
није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у планини? уплете се Драгош.</p |
сажиже тековину људску. „На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се т |
горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није |
ршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судби |
С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трг |
њиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђ |
ом црном руху с превесима.{S} Игуманија одведе деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је влад |
, силна је крв проливена, силан је свет одведен у ропство, многе су штете почињене, многе теков |
брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на ј |
сциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на |
мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по |
били ту.</p> <p>Турске достојанственике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмо |
ркофилски оптимизам ишчауравао каткад и одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао кри |
па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излети пружал |
оту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два |
двора, који је, у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима |
најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је |
една столица с наслонима била је једина одвојила од намештаја најпростијих ћелија.{S} У њој је |
гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је после д |
лосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није |
Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одврати Миливоје.</p> <p>— Устани, отвори врата, па вид |
а једно другом наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о женидби свога сина само с обзиром |
м народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, одговори Којадин.{ |
брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја слож |
аношћу <pb n="61" /> к својој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Тур |
Страховиту тајну запрепашћења, страха, одвратности, која је свакоме у дну душе пливала у читав |
ко ће он, који је толико хришћански био одгајен, који је знао све финоће хришћанске вере, да жи |
одице да буду <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и лову учити псе, и <hi> соколари </hi>, кој |
6" /> ником ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио |
ти не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је на њихову врату општи ред и спокојство |
54" /> питања, а гуслар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пута у себи што га то велики |
љи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност моме б |
новима замењивали, а на топовску ватру одговараху такође топовском ватром.{S} Сам велики везир |
тужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се |
ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одговараше царица, да ја држим свој засебан двор, као у |
илник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слободно, добивши поверења пред старц |
мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата ст |
</p> <pb n="8" /> <p>— Ето, устала сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више но шт |
овољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво, одговараше младић, али задовољни нисмо били много.{S} Д |
девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, одговараше Миља, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја в |
> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} Уговор је такав; уговор се |
<pb n="65" /> <p>— Племенити пријатељу, одговараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим.{S} |
е време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом |
ак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка команда Драго |
ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен |
уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком п |
о, превисоко ти царство, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, |
она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је царица назира |
манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p> <p>— Срећ |
м људима.</p> <p>— Ено нашег господара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његов |
е војничке и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с тим да |
ог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седео супрот Гв |
{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Није добро! одговори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? питаху |
то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да |
ова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и највештиј |
е врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућ |
?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одговори стари калуђер, и прост човек може видети, који |
о питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мер |
на он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гледаше свога изабран |
ога никад неће отупети и зарђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а п |
да ћемо остати овде сутра и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S |
> <p>— Ја не тражим одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта |
земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих |
о би само препис набавити, друго ништа, одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у млад |
и шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац пустит |
ствар.</p> <p>— То покрива и лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је ж |
с, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не мењају, јер |
ставши на вратима.</p> <p>— Може, може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. — Каквим до |
{S} На питање оца Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово |
о с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, одговори кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша није одобравао |
п без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш |
> <pb n="164" /> <p>— Никад није време, одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, момче, ок |
Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо |
ће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учини |
е да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то противило предањима |
.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори п |
n="261" /> <p>— Разумем, пречасни оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, разумем!{S} В |
мње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не говорите ми ви |
</p> <p>— По царском закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манастирско бр |
/p> <p>— Устани, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} |
b n="166" /> <p>— Буди те закон царски, одговори Драгош набусито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— К |
p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја украт |
="151" /> <p>— Како су стари нас учили, одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако |
<p>— Што смо сами међу собом несложни, одговори отац Калистрат.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови |
Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори царица живље, али он чува верност своме господ |
> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао мени нес |
арода.</p> <p>— Не могу ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, |
азала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговори Гвозденовић, и нека смо препоручени превисоком |
севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува угово |
<p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам нико |
пе и полумесеца.</p> <p>— Али католици, одговори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јер |
шалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могл |
превисоко ти царство?</p> <p>— Не знам, одговори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се ука |
тник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и |
ећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо |
тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад са |
ачинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно радознао.</p> <p>— Јеси |
ам никада.</p> <p>— То верујем и видим, одговори госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме страх да |
лио?</p> <pb n="89" /> <p>— Шта мислим, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, |
таменија, свршено је са мојом женидбом, одговори Којадин суморно али веома одрешито.</p> <p>— Н |
тив Турака.</p> <p>— Донекле има право, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у зло |
.</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши изјавио позд |
p> <p>— Има право високо ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче царице <pb n="27 |
дања.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, одговори калуђер, то не можемо, на жалост, потврдити до |
</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калистрат.{S} Ми радимо што треб |
ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, одговори Којадин.{S} То значи: треба цркви служити одан |
— Јесам продао, али новце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, прод |
рговца.</p> <p>— Јесам, честити судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и |
же много учинити.</p> <p>— Све је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не |
зло.</p> <p>— Нисам те разумео, мајко, одговори Којадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једн |
то по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> < |
оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чел |
p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, видећемо, одговори Којадин, упутивши се к оседланом коњу, на ком |
орамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам је једи |
упита царица.</p> <p>— Чим се одморимо, одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али ран |
и.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије |
ши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо т |
н.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није преда |
не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори Којадин, али морам признати да то није немогућ |
<p>— Ја се клањам силноме слузи његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n="204" /> |
аст, па потврди Халил-пашу у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехм |
— Понесите моје поздраве деспоту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} У |
која <pb n="221" /> ми то исто јављају, одговори царица Мара.{S} Моји чиновници, јавља ми се, о |
ену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Де |
</p> <p>— Ја хоћу верност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује ш |
ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очевидно задиркујући га, нељубљену, ру |
<p>— Па говори се свашта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, али све не треба веровати.{S} Има |
пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат, и нареди момку да му се да што |
>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је не |
ровачким трговцима и о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе притиска неспокојство, н |
рагош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова вра |
м начином.</p> <p>— Читав месец дана? — одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то поса |
у је Гвозденовић имао том приликом и да одговори на питања султанова, која би му тај везиров чо |
не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти. |
их жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.< |
као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одговори она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не |
х изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја |
ваца.</p> <p>Царица Мара са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци |
новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад к |
че, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Папски делегат обори г |
ви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су зн |
ја буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити |
еоград није више у Србији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај предмет испитати кад се в |
соко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у ев |
Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови послови, можемо их пита |
ли ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим одговор овога часа, о |
сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету |
— Нека је честито превисоко ти царство, одговориће на то отац Калистрат.{S} Зависи од превисоко |
иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} |
ле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад сте заробљ |
ејали манитоме Даријевом писму и мудром одговору Александровом.{S} По том су редом пратили Алек |
ка Господ отклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед |
Богојављење 1455 у Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало |
ожни, одговори отац Калистрат.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да с |
де љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јун |
<pb n="136" /> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја |
ла!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путник запита друг |
еновића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из |
и жураше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </ |
га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека с |
даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. |
а неком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и |
аћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнеп |
Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <div type="chapter" |
деновић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како с |
ко ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где с |
е пресуду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном намазану, једнако се крстећи и |
ком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат |
ви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукне |
, које је личило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиротски владика и свештенство заједн |
ко не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не сл |
{S} Једноничио је скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој |
Путем уз реку јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско, властеоско, коњ зеленко под |
и, претурила своју тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерс |
иша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при среди |
била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и к |
и имали другојачије навике, другојачије одело, другојачији језик.{S} Али то свеколико сад изби |
јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си се пола калуђерица, па не могу да те |
у веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост |
стим гомилама на град, и како је њихово одело било широко, ово средство необично помогне.{S} За |
јаве кад обуче своје свечано властеоско одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супрота |
њему беше скупоцено и господско турско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска с |
у се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се |
вога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разбо |
еновић је једва познаде у њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли т |
тале су к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, све умотане у своје трубе калуђер |
а младога Калистрата Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p>— |
старешину и при мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, |
за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у ком су се ж |
или под мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном н |
уведе на једна мала вратанца у особито одељење дворца.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, дакле, дв |
ика неко.</p> <p>Турци су заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предв |
о у малој капелици, спремљеној у једном одељењу дворца, почињући <pb n="10" /> читати и певати |
куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, да слушају музик |
ађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема више никога од јунака о којима см |
повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архимандрит Калистрат замоли епископа |
питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа д |
летку указа се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к |
ши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах ј |
ај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјекивале, коло је непрестано играло, а под вењацима о |
лас старога архимандрита, доста снажан, одјекивао је о сводове храма, који је у са свим другоја |
громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по небројено пута око двора Гвозденовићева.< |
се огромне зидове Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци су живо |
се зачу звоно, и складним својим гласом одјекиваше кроз планину.{S} Они су се примицали манасти |
p>— Издајник је! понављаше у громовитом одјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у |
245" /> мало по мало путове и планине и одлагаше сваки политички и војнички посао за на пролеће |
ла.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала код куће у |
с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити |
p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што нов |
в са соколовима или с крагујима било је одликовање којим се није смео свак забављати.{S} Само с |
у.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одликовао љубављу према књигама, према цркви и према св |
а у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је заслужио нароч |
личани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војника после тога случај |
т, којом је султан при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно за |
ости и стидљивости, којом се само могла одликовати млада српска девојка.{S} Њена мајка је то оп |
озденовићка и госпођа Плетикосићка, обе одличне домаћице, живо су се интересовале за ове ствари |
ва Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара било није.{S} Док |
нским пословима с таквим <pb n="186" /> одличним домаћицама, какве су биле госпођа Гвозденовићк |
и, тако јуначног, тако издржљивог, тако одличног у сваком погледу, не би прошло без искреног и |
свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за с |
а.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради част |
ка.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ва |
а положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео |
су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљама, и то тек по |
у како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га п |
одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима от |
да нападају тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да |
ење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте |
оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> < |
у; да саборској седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, |
лоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{ |
Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствар |
био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни женск |
страт видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебношћу, није умео довољно да га нахва |
ман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима |
пова на Београду.{S} Он хришћанима није одмагао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунава, та |
ца се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада |
ећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровал |
баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем сам |
листрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости и о б |
је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском дворишту, кад унут |
јавили великог властелина Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти ц |
еле су се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака, распоређени су били купушњаци Гвоз |
п, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васп |
оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефана и наскоро по |
променило после изласка Којадинова.{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не |
<pb n="240" /> попаљена и поплењена.{S} Одмах је оданде послат један турски чиновник из њихове |
ио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта с |
у обојица <pb n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око м |
адова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да вид |
арску војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да по |
на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци |
примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По том заиска руку и гл |
пољубац.{S} Само <pb n="136" /> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори п |
сказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да из |
ку.</p> <p>Деспот наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том с |
на престо, војводе његове саветовале да одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике |
ма које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за дочек гостију, њихов |
овићу и његовим <pb n="37" /> друговима одмах за тим.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с ками |
нцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и м |
се с <pb n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p> <m |
два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми |
одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете |
Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине |
е: „Нека је благословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушен |
} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла начина |
икада требало одмора.{S} Од Крушевца је одмах начинио зборно место и пристаниште за војничке бр |
ачијим временима подигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу поди |
не застане.{S} Спремање војске, које је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, који је и |
било могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и Кр |
ио човек који је мало говорио и који је одмах почео служити се вештином да на далеко унапред см |
упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај |
својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Ми |
није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану није никада требало одмора.{S} |
у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунит |
најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се предаду њ |
.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева и једна јој служ |
заузете <pb n="244" /> земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао ј |
железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа |
Рањину и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према |
град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњи |
да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, склонићемо га накра |
ве од рана.</p> <p>Неколико њих отрчаше одмах.</p> <p>По том рањеника унесоше у његову собу, и |
инске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у манастирску писарницу, где се књиге пишу и везу |
предњих врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p>У |
да војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, г |
возденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушев |
се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да |
, и нису му требали толики људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да се двоји |
н и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштованога старц |
ило ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да |
деновићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути |
<p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, |
своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима, <pb n=" |
викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— |
S} Градове на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели хранити се храном спремно |
да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од с |
говори!{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се |
њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, колико сутра послати некога у Дренопоље.{S} По о |
су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Н |
жар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође у |
зе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузе |
та Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори да |
.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба |
</p> <p>— Мисли ли превисоко ти царство одмах путовати?</p> <p>— Чим будем готова с наредбама и |
не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свога сел |
455.{S} На његово је место, истина, био одмах изабран Борџија, владика од Валенције, под именом |
могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим пу |
али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заварава |
је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења.{S |
рагош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окрета |
евије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, син |
Тако су се очекивали догађаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика народна тр |
ло ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Царици |
и поседаше на одређена им места.</p> <p>Одмах по том момци султански донесоше као чаршав од сви |
срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разговора велики везир Халил |
ити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамн |
на беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне |
то учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се још од |
ништена била народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце ши |
задају неисказане.{S} Све једнако народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају |
што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути |
ћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, поскидаше капе |
ио као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј куле, с исто |
едно проведених часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам |
еће кроз широм отворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакивали.{S |
Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p> <milestone unit="subSec |
њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> < |
ине Анастасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још |
касно је.{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спрем |
} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19130 |
S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ |
а покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богор |
спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</ |
ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био |
озденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостоприм |
султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb |
је сам казивао како је у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Македонском.</p> <pb n |
.{S} Султану Мехмеду није требало много одмора.{S} Његови људи се размилеше по границама око Ср |
предао.{S} Султану није никада требало одмора.{S} Од Крушевца је одмах начинио зборно место и |
ке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај по |
мицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање |
је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да |
им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело св |
е као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко |
а пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се одморимо, одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на руча |
патили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ће |
су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, Рањину и Гунду |
је.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, одговараше Миља, ти само |
кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турска сила, попустише пред њом и почеше се пов |
, застрвена неком поњавицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто с мастиониц |
ихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па продужи у башти започето пребирање цвећа.< |
стајало на једној столичици недалеко од одморника.</p> <pb n="167" /> <p>Жена закука и обисну о |
од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше п |
> <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, |
а ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дуб |
у, застрту лепим пиротским ћилимима.{S} Одморници у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спа |
сти том приликом.{S} Он у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако |
, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, оца Калистрата, зашто се |
адимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листиће <pb n="126 |
есту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни. |
о одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграби грлицу и рашчупа |
у Точанима украо некакве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално о |
ану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек |
ком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова |
косић примише се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Мл |
лиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој с |
ри кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша није одобравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне пред |
ољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> <p>У том звона зазвони |
би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојс |
говорио, задовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала |
и помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} |
ред свега свог великог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи разбише све турске чете које су пок |
ити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{S} Разумевајући |
две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске пре |
домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у манастирску писарницу, где се књиге пишу |
говорим што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила |
устаде са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, т |
ам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престају пријатељств |
седством и службом, Којадин и Стаменија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно |
друговања и пријатељства, које одбегава одраслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} П |
кве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочника и Точана, многобројан и вео |
ли Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу предани били |
вићу остаде такође под заповестима већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случ |
ве свите да нађе старешину тога турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа |
треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућама својих села које ће кад двору |
за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између својих отрока (робова) који ће вршити дво |
а баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна |
тање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете <pb n="244" /> зе |
јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под командом војвод |
је неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да |
ју Божијим Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним в |
Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пус |
спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S} Топличк |
ао удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p> |
ље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје властеле за заповедника.{S} Так |
ајева другу војску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци српској би |
по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султа |
та да је с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте ка |
{S} То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња |
Богоје Васиљевић, из царичине околине, одређен за личну службу царици Мари.{S} Чувши како је С |
/head> <p>Наш познаник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове |
еђених јој положаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Г |
столу.{S} Један од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галериј |
тану, кнез и његови другови поседаше на одређена им места.</p> <p>Одмах по том момци султански |
алистрата биле су за калуђере преписаче одређене три ћелије, у којима је било увек свега што тр |
а и с камиларима који ће камиле терати, одређени као поклон султанов за деспота.{S} Они су имал |
бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранит |
а наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче г |
само преко његових доглавника.</p> <p>У одређени петак кнез Гвозденовић и његово друштво крену |
дерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним местима страже.{S} По виноградима и по брдима |
је ваљало напунити житом, све магацине одређеним потребама.{S} Млинове градске и пећи ваљало ј |
јвећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове другога реда.{S} Уљари или пчелари |
тала са својих зборишта пут границе или одређених јој положаја.{S} У Плочнику беше одређен дан |
/p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на одређено место, царица изађе да прими поздраве господе |
ност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју б |
оде тако исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> и под којим з |
а купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито место, а остало којешта продавало се |
стао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наје |
кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена. |
агуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите породице да буду <hi> псари </hi>, |
ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S} Т |
начину живота.{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће његов |
е претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере праотачке као један од првих људи у земљи. |
Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденовић |
.{S} С друге стране, како се он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n="285" /> траж |
њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на посао.{S} Ако |
је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-бе |
види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком најпре из једн |
бом, одговори Којадин суморно али веома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} Што отац с |
м вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну старога породичног углед |
пала, продужи Гвозденовићка, Србија се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасењ |
ивоту, на оном се крају нико није могао одржати против њих, ма да Топлица није више била у њихо |
е цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} А |
орба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, |
ће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и |
, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи.{S |
у, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од г |
нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе турске лађе потопише се |
Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповед |
тара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе народн |
епрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са |
су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, девојка бил |
многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда која је пратила освајача носи |
одао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицали код судије, а није се могло утврдити другојачи |
али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је могла погодити |
кривицу. <pb n="175" /> Признај што си одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка |
едео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Не, ник |
а.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} Неда |
ластелинове куће, као што често има, за одседање, за стан властеоског надзорника и за смештај д |
Момци с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао ј |
" /> <p>Деспот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, |
и ћелије покрај манастира у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нов |
p> <p>Драгош извади златник и од убруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац |
та се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властеличић.</p> <p>— Ја радим |
удио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив?< |
/> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није владао потпу |
оме намислио.{S} Ослобођење Смедерева и одступање самога султана Мехмеда особито је оживљавајућ |
турски стан падне у српске руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мех |
то их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, |
жје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Х |
разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да т |
ије се још смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехоти |
у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он налазио да то треба |
пут којим се може својој савести данас одужити син једне заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то |
, на врло лепом месту, близу Неродимке, одузео нам заједно с овогодишњом жетвом властелин Радос |
S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој |
е чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспот, знам ра |
као враџбина) Нехтенав, цар египатски, одупирао свима својим противницима, али како су се, нај |
ш рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се српски послови могу евр |
е почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне ма |
ћанство данас нема снаге, којом се може одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ више ништа него |
.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одол |
је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} Пон |
ога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему одупрети?{S} Такога султана још турска вера имала није. |
е турске чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи |
, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао деловати узбуђујући, могао п |
оца папу и католичке хришћане узбудило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила с |
ажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио пророчким одушевљењем.</p> <p>— Али, оче Калис |
е соколити нападаче.{S} Тако се развије одушевљен силан напад на Турке, коме они, поред свега с |
а није могао да стави на расположење ни одушевљење ни ауторитет којим се још служио папа Никола |
Он се, доиста, беше одушевио пророчким одушевљењем.</p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш н |
разумети.{S} Али је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Њ |
у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, своје мисли, |
нога старешину и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотреб |
о си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> |
од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио.{ |
ет, псујући на неком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим |
на обележено место.{S} Као помамљена и ожежена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше.{S |
мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову |
ц казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, ал |
де за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано и замршено. |
тац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истина као пламичак који ће се |
и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин |
жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју проводили, |
упање самога султана Мехмеда особито је оживљавајући деловало на свеколике ратнике.{S} Никола С |
језик натурила.</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек, отац Калистрат није марио за забавну књи |
расположење.{S} Она на једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премешт |
</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били де |
</p> <pb n="125" /> <p>Мушким, тешким и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Пл |
м.{S} Миља је, једва задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најп |
се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и |
весним поносом.{S} Њено сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизал |
, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику Беог |
спуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се пла |
а била је нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била |
Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и кр |
а договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у |
воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од бакра с |
т после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за врло вел |
<p>У Законику Душанову нејасно је била означена казна за паликућу, па је позније неко, по свој |
да поротнога суда, који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија наредио |
pb n="268" /> <p>— Добро је и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом путу; његова је |
урци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ викале су непреста |
углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову |
од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце милим, топлим трептањем, и о |
оцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже?</ |
рбљивица, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, о |
змишљању и расуђивању испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео |
ило војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у |
х је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је пос |
скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} После су настале трке коњске, па трке пешач |
бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни |
ло.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на границу послао био |
лед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистрога потока; кршно с |
ли крагујима старали.{S} Соколи су били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице од чох |
ребра, опкољена са дванаест путира, све окићено драгим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше |
казне употребиће се без поговора и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправност |
е кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било војничкога срца да се не зат |
је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоређене у мање колоне.{ |
Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут Цариграда.{ |
к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати |
сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Цариград да помог |
{S} Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинског Језера, како ми је к |
у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла |
.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерина, и тамо су л |
да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} |
лтанке, <pb n="113" /> деспотове кћери, око њених дворана, њене властеле, калуђера и калуђерица |
капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене доколенице; око стаса угасито црве |
панке; око голеница сукнене доколенице; око стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукам |
ла као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене главе лебдело је узвишено |
кривене каменим плочама с натписима.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једно |
ка се спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кретала пут српс |
ма му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан |
ренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила г |
сав био заузет <pb n="62" /> народом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је ко |
5" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ по |
нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико није |
е уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си |
да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што |
<p>— Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута све |
о да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад су под Београд носили оружје и друг |
Турског Царства.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испуни |
, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили војска са свих страна, и пошто се |
е да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропство у Дрено |
} Његови људи се размилеше по границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за које су ра |
мишљања било је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је |
Дренопољу.</p> <p>У султановим вртовима око дворова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте с |
елика халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или састави, па |
љена ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало п |
еху малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турска сила, попустише пред њо |
ла имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113" /> деспотове кћери, око њених |
е још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Н |
е олујине, одјекиваше по небројено пута око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворе |
имам на коме оставити манастир и народ око њега.</p> <pb n="267" /> <p>Отац Калистрат погледа |
иза неких шумарака.</p> <p>Силни народ око њега отворено је гунђао против овог одашиљања војск |
ом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по један, понајвише предајо |
ду и покри <pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила ни |
ратнике.{S} Никола Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра разбиј |
ајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Иб |
сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито око првенца Којадина и сестре м |
ора, у показаном правцу погледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје |
4) опет били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље |
лупу међу многима које су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са сви |
е сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су до |
аком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је |
ашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, |
дан је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није м |
још отворени.{S} Трг и трговачке улице око града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у к |
не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубови је радосно поздрављаху.{S} |
ачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јан |
{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске широке чакшире на ногама су му.< |
им отвори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мост |
уне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око |
.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј |
евојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде до |
а војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи |
оји је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је |
ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште |
помишљајући каква се страшна борба води око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме оду |
рани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним сановима служио пилав од овчевине.< |
љно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{ |
ане свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који су му ју |
нда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизат |
ко, као млађано јеленче, поче скакутати око ружичнога џбуна украј којега је седела, и брати руж |
еселу народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повика пут |
} И силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале к |
аријих манастира.{S} И онда су састанци око њих имали са свим друго значење у срцима народним н |
је седео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, ко |
ка, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно бил |
цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Смедерева.{S} Станови <ref target="#SRP19130_ |
на, Бањског, свадио с неким властелином око продаје манастирских јунаца.{S} Купио их некакав вл |
међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резе |
а, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу о |
вота и старих предања најрадије приањао око старијих манастира.{S} И онда су састанци око њих и |
сурога орла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште један камен с путањ |
као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске широке чакшире на ног |
е са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, |
озденовића, које се свеколико саставило око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{ |
да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign xml:lang="cu"> чьс |
истрату приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи как |
.{S} Погледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он |
се само са стране; видело јој се красно око, округласти образи, правилни нос, златна коса, уста |
мисли савијале око њене деце, нарочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља |
утра с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ |
мах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је сврши |
десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној страни реке зап |
<pb n="167" /> <p>Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— |
ило огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпр |
све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из закл |
рива турска сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоценији посао далекога Дамаска.{S} Виде |
у рукама тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и ко |
и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тада, <pb n="254" /> слушала чудан |
у госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{ |
родну бистрину великог је утицаја имала околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} При с |
је један од људи, на које је и удаљена околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Ок |
је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога старешину и |
ног праха видео се из далека изнад целе околине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и |
властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине, одређен за личну службу царици Мари.{S} Чувши |
е.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекра |
а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови другови питаху их о т |
камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту |
{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, мн |
му.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи. |
Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје мога |
ланини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с лов |
лио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског |
вање.{S} Нема никога виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао к |
ти се.{S} Није само Србија на свету и у околини Турског Царства.{S} Има и других земаља око њег |
ри к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудника, одакле му се отварала граница угарске |
аљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали нове ц |
није било човека који би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље позн |
одило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, у оно време, редовно догађало |
кућа и имања, у којима су становала или околна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мај |
нађура, виђало се по продавницама доста околне властеле, која су изашла била да виде панађур и |
{S} Њихова пратња размести се по ближим околним кућицама. <pb n="87" /> За вечеру су они носили |
Цинцари, или су били властеоски људи из околних крајева, који су свом властелину плаћали погође |
ло многобројно свештенство, калуђери из околних манастира и свештенство из околних цркава.</p> |
и из околних манастира и свештенство из околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у рук |
стаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се нису дале проме |
ама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се нису дале променити поред свега што је Јан |
од бакра судовима за захитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрмљено плочама, а ок |
е све било лепо покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто |
што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и в |
{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, које су се могле за час лепо |
у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p> <pb n="183" /> <p>Два манастирска мо |
и, шапуташе царица, погледај милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџби |
.</head> <p>По том је деспот, зналачким оком, прегледао рачуне које му је управник поднео, наре |
и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде |
о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је још једин |
акве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.< |
се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „По |
азано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, |
лед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је |
ош, рђавим људима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим г |
а <pb n="99" /> од деспотових синова да окрене народном политиком, против Турака.</p> <p>— Доне |
ју, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече султан мало свечаније.</p> |
очито ако би послови којим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био |
задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> |
у којим би начином нове прилике требало окренути у своју корист, тако да њима после промене вла |
о.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити про |
мештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим сунчаним местима, испод винограда, који су да |
ек, била је у крају манастирског здања, окренутог планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло |
е реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака в |
а град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије него дотле.{S} Утврђења |
е говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чи |
одар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} По градовима и по већим тргови |
згледаше замишљена, и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на н |
астирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и о |
славу Гвозденовићу.</p> <p>Разговор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа |
о сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се ис |
реба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису штитиле општу с |
ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све |
и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у Точанима украо некакве |
ође присутна.{S} Један је оптуженик био окривљен да је једнога трговца из Прокупља предусрео у |
S} После повољног свршетка Божјега Суда окривљеник није имао <pb n="176" /> ником ништа више за |
мо са стране; видело јој се красно око, округласти образи, правилни нос, златна коса, усташца и |
образа, носа великог, закучастог, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим просед |
и појас и огртао се „коластом аздијом“, округлим скупоценим огртачем, и пасао свој мач.{S} Инач |
сланике.{S} А пред свакога донесоше као округлу синију од црвене коже.{S} По том донесоше јести |
по, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним |
Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Сибињанинова војска поставила у |
оград у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима од |
ркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација после смрти деспота Стефана; ту је претурио р |
за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храни |
настирима у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу монасима живописцима, и огледа |
ма.{S} Млинове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За свак |
не љуте освете над својим родним домом; окушах смерно трпљење и побожно уздање; сахраних оца Ка |
ио велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Међу израђевинама могл |
он био целим својим животом и понашањем оличена верност и правило.</p> <p>Драгош је у свему био |
црвенилу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} Застирке су на часној |
Пријатан звук кадионице сусретао је из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази с |
</p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по небројено пута око двора Гвозден |
алазила још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био |
страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни |
ораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте своје |
алеке околине беше се слегао да испрати омиљенога старешину и народнога учитеља и да ожали што |
Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољу |
но жељенога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се помињу при Александрову васпитању, нису |
да на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде висила о његовим речима, гутајући свак |
е, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила на те игре, и ту је, |
стрьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летописи. </p |
{S} Због тих финих домаћинских послова, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не |
епрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разб |
ако му се била распоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да м |
дугим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно би |
исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је |
ничке службе под командом Гвозденовића, он је још за неке работе био дужан помагати своме велик |
>Лак осмех пређе преко Којадинова лица, Он у незнаној сладости, која га нехотице обузе од сестр |
уге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се уми |
тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <pb n="255" /> позатварају сва градск |
ци с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео пустити <pb n="279" /> и своје људе да се |
кује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би сам |
се основала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем т |
<p>— Ено нашег господара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> < |
и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св |
показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и |
} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није |
то је у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као |
увати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу |
ворити.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па ј |
сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих м |
дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и како он з |
на расположења, и задовољство и љутину, он је показивао од свега само онолико колико је налазио |
бити добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} |
водио главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ западних влада |
рали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} |
ља да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хришћанима, непријатељима Турске.{S} Све |
његовом путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од р |
риграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово ј |
елики старешина војнички, <pb n="59" /> он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је |
ио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који су увек прот |
га и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у |
атио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме поз |
и њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, |
ледује само наклоностима срца свога.{S} Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак д |
друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Бож |
отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може не |
озденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде де |
рдио.{S} Његова одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље за |
, који су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то треба |
едао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим |
госту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и |
ли њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} |
који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, приступи постељи која је за њ била сп |
гошу у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа притврди и прегледа на себи оружје, заповеди |
о бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песа |
ао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему |
добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{ |
да долази престолонаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је заста |
у стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињ |
стирима и код велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и ра |
ебно да се маши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма најподеснија за показани за |
} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност двостручењем и привидном мек |
лочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа д |
не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим |
ао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Ту |
рунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ |
мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у он |
"61" /> к својој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства |
ти.{S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, |
по том стигоше манастирски стражари.{S} Он им прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се смест |
-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он |
Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа |
ву.{S} Отац Калистрат поче говорити.{S} Он помену деспотску заповест и хришћанску дужност.{S} П |
аше с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима |
ару, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} |
ваше пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Дра |
тац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са св |
а се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о својој личној судбини, нарочито од он |
људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао |
е ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом |
Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих |
е добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} О |
нин се потпуно користи том приликом.{S} Он у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ра |
ече отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио пророчким одушевљењем.</p> |
S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ож |
телину свиди, на пример, један млин.{S} Он истера власника и постави своје људе у млину.{S} Сви |
када га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега |
кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећања Круниних, која |
изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у |
ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли |
трат, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на д |
али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози |
ушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинил |
о.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут план |
га знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би |
а га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи оружје Миливојево, које је стајало на јед |
С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Т |
.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш |
дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћанима није одмагао.{S} Хришћани су се, на друго |
вића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јави момцима, и |
> и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би сам |
Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем |
а лагано порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и б |
ло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, |
а наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} |
нису нимало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним по |
који је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу свога господара.{S} |
стове је постио с највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по изузетку.{S} Једноничио ј |
рими тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима покорава, да њ |
расположење цароваше у његову срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе испред Којадинова зеленка, |
ва, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, молио Богу и за |
ин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим раз |
, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и вер |
а.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и с |
тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство и непослушност |
е.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и значајем своје породи |
буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{ |
не у Цариграду.</p> <p>— Како?</p> <p>— Он је њима помогао новцима.{S} Требало је и тамо спрема |
Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Отац |
p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{ |
ња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb |
рћаше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} П |
p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задово |
поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти |
ље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} За |
енуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он |
великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастирим |
гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и |
се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правде |
риликом нудио митром владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог вре |
гу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разлик |
нања његова искрена служба народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живом |
макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, д |
у и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} |
стражара с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата |
што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се |
молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд |
љали новац на расположење старешини, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се зб |
ивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да их ј |
тово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помисл |
Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови |
да, када је на то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да м |
оменио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али га је после њ |
ме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, који је из њих из |
ијања и двостручења.{S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у св |
којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" |
к, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</ |
ичком начину живота.{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће |
еше задржао на вечери.{S} После вечерња он им показиваше манастирске краве, телад, пчеле, које |
који је ухватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати свом |
Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, може, одговори |
Ви сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после с |
и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пи |
пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> |
не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећ |
ао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао с |
поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме ч |
ехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица |
одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му тада није |
човек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неких годи |
би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Сво |
питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби му ни |
да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говори |
је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други |
људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом д |
емље, него само насељеник.{S} Истина је он, као насељеник, био прилично непокретан, ако само у |
ородица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није см |
стом рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако с |
е бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољо |
гледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен |
је био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао узимати |
есец јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, да нема разлога |
арави, према великим интересима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишчаур |
овој љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлиц |
иколе тај добар исправљен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} |
е повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Ви |
p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао је о њен |
барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} |
бро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да по |
ца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сут |
ије ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S |
ћење Муратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанс |
, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не |
тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом и понашањем оличена верност |
оведена.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а с |
у само одужили њему његово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што |
ећања била осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{ |
реба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа |
Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме |
ћ га је обично испитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозде |
а глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристад |
) од ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још иск |
љака и осталих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није се брин |
што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу соб |
утем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само раздра |
а је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него |
чући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је н |
поступању.{S} Али ниједног од њих није он толико ценио колико два младића из Плочника, Којадин |
момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манасти |
вио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се изва |
никога виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасонос |
да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она |
ких људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он властеоским људима.</p> <p>— Ено нашег господара, од |
ске милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набр |
међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Дра |
па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су киптели |
тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> <p> |
људима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима би |
о живот изложи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{ |
в снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом мес |
Између зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седе |
ље познавао.{S} С друге стране, како се он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n="2 |
" /> утврдили који је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они так |
ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто ра |
деновићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стамени |
, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, |
од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> <p>Управника имања и |
уча.{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да изврше што је |
} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће породиц |
не људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> <p> |
е много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију |
мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си се пола калуђерица, |
ги, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И |
и и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће |
буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до |
ли су најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, који је знао |
з оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање њ |
ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам т |
бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душ |
ли.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држ |
нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док |
да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда |
не жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се |
а сам једанпут видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђе |
амо углед старога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде б |
в, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијом. |
светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с и |
ћи под сенком његова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра. |
а многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова вла |
ри самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, п |
еници су владали овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости |
, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње л |
више било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му ј |
у се после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште |
о предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чувар |
ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвен |
е у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла дв |
воме зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих м |
своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари по |
еда на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречиц |
вести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим |
оби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
ише.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је |
ош држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком |
лико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао на страну од Гвозденовиће |
позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Поврат |
а.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је |
о је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у |
о ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{ |
ти таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није |
, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p |
овићу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало |
ију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић ј |
а подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на о |
ога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај. |
Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између |
никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и |
p>— Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за с |
ту руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за мла |
спота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори |
{S} Оставио је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да |
тачкој вери, одговори царица живље, али он чува верност своме господару.{S} После онога што је |
Валенције, под именом Каликста III, али он борби против Турака није могао да стави на расположе |
сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јунач |
о што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на |
поветку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он говори |
сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта у М |
долазиш?</p> <p>— Није добро! одговори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? питаху опет.</p |
ост.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка тре |
е.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хте |
и и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чист |
о, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше нос |
шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе чит |
а Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је |
ла што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, как |
алистрата, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те |
госпођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда |
м, његови двори просто затварају и како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћ |
листрат, нити ико други писао тако како он говори, већ другојачије, црквенски, онако како се пи |
{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, те |
у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестан |
ем потпуно користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да султа |
Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S |
о тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двом |
по, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а |
огодбе под којима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да г |
е последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са западом те да види има ли смисла |
Калистрата била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с ди |
ржао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никад |
тебе тиче?</p> <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском пан |
поверљив предлог великог везира, да му он може од времена до времена послати свога човека по и |
буди се у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту |
S} С истом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с великим властелином и са сиромашним |
а да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb n="225 |
ану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Су |
исам за попуштање!</p> <pb n="91" /> <p>Он уздахну, јер се при самој помисли на зло време које |
на правда његова, која прати....</p> <p>Он не изговори — шта.{S} Није се још смео усудити да из |
и, корачаше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске |
пште поштовање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупиц |
но!{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задев |
е растајала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћ |
илост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} |
а у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила |
дске.{S} Варош није више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управља |
, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били та |
в мађијски врт самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необич |
тито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад св |
е ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако с |
ад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, |
Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у |
Како је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и св |
су непрестано разносили закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како да св |
сам те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој леп |
купља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упути |
и да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у |
гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="209" /> својим цвећем, бирајући |
начин живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу цар |
ање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако промицала кроз гомилу ловаца, надгледају |
звона и уживати у црквеним парадама.{S} Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Бог |
а већ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И об |
се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{ |
и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, која се током времена |
на црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником старала се како о хришћан |
тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. |
одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је оде |
ет који јој је променио расположење.{S} Она на једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чар |
је могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона |
Кад на то помислим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим |
г створио да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> < |
ече отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чини добро Србима и хри |
о, и били су навикли једно на друго.{S} Она природна наклоност која још децу везује, почела се, |
енију?</p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p>— Па како, ка |
им-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те |
јава наново развесели сестру његову.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме. |
кава у Гвозденовићеву властелинству.{S} Она би Гвозденовићу напомињала те дужности; без ње би о |
Он је царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у његовој седмој г |
седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазле |
д нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S |
ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са сви |
о нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би к |
ију Плетикосићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да |
е желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој |
ла, с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питан |
служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази на хришћанске службе и у цркве |
је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће се вра |
ку до последњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</p> <p |
марим.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме |
заповест свима кућним старешинама да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и да изв |
ужице.</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца она, пријатно се повративши од лаког изненађења.{S} Отк |
>— Зар се може за те не марити? промуца она, погледав га погледом који је једини умео казати шт |
треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас |
е гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није |
било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесницима |
чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да |
м се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и |
ала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутствима игумана Калистрата, и султан ј |
руни и на њеном женском особљу, које је она, за своју службу нарочито одбирала из меропашких и |
од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, ли |
деновићевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајности српске велике ку |
ена је удаја била политично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у намери |
ебе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорала да с |
искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S |
деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Т |
тила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb n="107" /> кућу уред |
узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узд |
може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и госп |
велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била |
сад тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се |
узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писа |
тице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пож |
јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан в |
.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, о |
прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за ос |
да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си |
х поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{ |
S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} На |
е највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се с <pb n="138" /> Драгошем.{S |
за госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче она говорити, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је |
"8" /> <p>— Ето, устала сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала |
другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређајући по крилу красне ките које |
Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Ха |
ски.{S} Посада није била многобројна, и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљ |
а врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева и једна ј |
нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се врем |
игра му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање |
јој се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искр |
ненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска |
и, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама кој |
јући се с <pb n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p |
о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за дочек гости |
е иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је нек |
е, премишљала је о истом предмету.{S} И она изгледаше замишљена, и занесена у мисли, окреташе и |
он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих |
мице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за зим |
> <p>— Немој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги м |
ставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и <pb n="134" /> пријатељим |
Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима |
жена.</p> <p>— Полако, полако одговори она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао би |
о ми сад свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од ка |
е може водити другојачија политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорно |
ој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја |
ичу, непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечан |
анастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозд |
ила је на добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима никад није заборављала ни с |
родитељским домом и са Србијом, на коју она никада није престајала мислити.</p> <p>Помоливши се |
ама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је било, да |
/p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</ |
а.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло |
а.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би |
шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи |
атељства, престаје друговање....</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настав |
ити може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лагано порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо сп |
пошто су Словенима онде слова подарена, онај је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} |
} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и д |
тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— |
елин жупе Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану |
дући у Приштину, некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му |
луђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је гово |
{S} Зар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} |
.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Г |
ако млад човек тога посла примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, |
и је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш може знати оно |
иру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</p> <p>— Ш |
то би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвозденовићевој ку |
Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и за свој |
ли ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти |
примицали манастиру.</p> <p>— Победиће онај у кога никад неће отупети и зарђати сабља, одговор |
очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</p> <p |
pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И |
овца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај ма |
шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршит |
ако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Мило |
> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и |
.{S} Тако је непријатељ Александров био онај исти који је онда био противник и балканских хришћ |
планова истицао првих дана напред само онај који је по извршењу први био на реду, а то је осва |
огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Пом |
новић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само |
су искључна својина њихових господара, онако исто као домаћа животиња, волови, краве или овце. |
он говори, већ другојачије, црквенски, онако како се пишу све књиге.</p> <pb n="151" /> <p>— К |
се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало је опште огорчење и к |
о за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима |
суду спахија је имао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} |
ни ни с каквим инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивањ |
} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} |
да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, |
нас учили, одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, о |
ишљати да се на опсадничку војску удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, |
ије и интересе православне вере, радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије није могао!< |
ану.{S} Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пр |
а с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без |
доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства тражи |
{S} Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању |
раширити турски пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој |
бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тог |
Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће моје налоге да с |
и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign xml:lang="cu |
<p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p |
<p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет к |
неизвесности.{S} Преврћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наиск |
збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски момак који је |
ишахова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити или упропастити, рече |
а срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих |
ц оде трчећи у своју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни |
анин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко |
ржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Д |
га је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио од |
Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна бор |
исто?</p> <p>— Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања.</p> <p>— С |
Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и |
Миља, прелепа ћерка Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљи |
ао лишће, само без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позорнице, други га је давно |
рата, оставивши отворена само једна.{S} Онда изда заповест свима кућним старешинама да на она ј |
дућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, његов су посао већ ради |
ву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоску хаљину, као по |
рестаје, и моја послушност престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме |
ца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладо |
егову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозден |
ичак који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђ |
че.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако |
јом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања из |
о ми не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p |
Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра и прекосутра, одговори десп |
ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и |
љу, која <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} И на |
га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стамениј |
коса, усташца и поносито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, н |
знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар египатски, од |
с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити |
о, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пр |
руком најпре из једне <pb n="69" /> па онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па г |
ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће с |
} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његових поданика и у његов |
и мајку до последњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</ |
о време заступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} |
јатељ Александров био онај исти који је онда био противник и балканских хришћана.{S} С тога су |
>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Т |
сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне историје.</p> <p>Међ |
ново обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не в |
наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство над целим |
ез синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је |
им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљ |
реде тај словенски превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Кој |
не испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздрави човеку најп |
уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника |
градиће узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи т |
павала су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: |
противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из |
камо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта |
је приањао око старијих манастира.{S} И онда су састанци око њих имали са свим друго значење у |
се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Бо |
то га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново обратити у пашалуке, као што ју ј |
лушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује |
} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда и |
ле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида међу |
} Велики и искуснији мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да често случај заступа |
уде и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српске в |
то наступи, састараће се начинима који онда буду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, о |
оре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици |
Тако је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> |
заборави благост према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да |
лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба |
и сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} Насељење |
знам, одговори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чек |
ро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и т |
тињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али т |
ду Божјем на више разних начина, обично онда кад никаквим другим начином није било могућно прон |
спор посао.{S} Тога ради се књижевност онда није могла развијати тако како се данас развија.{S |
ђе на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</p> |
носила собом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} И силна војска поче нападати и ги |
надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе саветовале Александру да свој белег (грб), |
то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала с |
и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спреми све што треба за по |
о малвасија и командарија (кипарско) од ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из |
још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега нараштаја.{S} И све сам прежалио и прегорео.{ |
рним, српским језиком, с малом примесом ондашњега књижевнога словенскога језика, и пошто је ота |
редмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Сав исторички део Светога Писма |
е међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 1451 — мо |
отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутствима игумана Калистрата, и |
одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор |
ас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— Онде где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, |
то, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто па |
спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама |
де откривење било, и пошто су Словенима онде слова подарена, онај је изговор остао за све, по б |
ште поштовање.{S} Нема никога виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу |
ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна |
даје стока, и манастирски момак који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу |
Властеличић, њихов господар, стајао је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да |
ије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде слова по |
би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури |
о раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је палику |
аиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан на град, |
рговци, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају |
изашли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки тр |
има пође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и |
ужје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</ |
Родом је био из студеничког прњавора, и онде је на његову рану младост утицао црквени живот ман |
ојска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска в |
во, Којадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао читање каквог зап |
е да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов протовистијар и вој |
<p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут |
царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одг |
— Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није |
и човеку најпопуларнијем и најчувенијем онде међу њима, архимандриту манастира Светога Николе, |
вала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које сам |
лила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, по |
бровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Стефана Немање, прадед |
.{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, т |
лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, они приговори које му је том приликом учин |
од Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, |
<p>— Тако је, превисоко ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Пре |
ва.{S} Најпре је било надстрељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста уст |
н помагати своме великом властелину, за оне нарочито које су биле хитне природе, као што је жет |
е такође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се |
теби можемо показати осталима шта чека оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али |
га човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S |
а га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p> <pb n="183" /> <p>Два ма |
косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра |
из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њо |
.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он властеличић |
час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима |
једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њима суко |
еспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до К |
У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да |
а око Србије и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p |
а.</p> <p>И поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и д |
замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши |
за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће б |
д пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао је друге д |
.{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукама стајали насупро |
„Турци!{S} Турци!“ викале су непрестано оне гомиле, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле |
огу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас р |
је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n="240" /> попаљена и поплењена. |
ије већ на место изашли из даљих села с оне стране планине поруче којим правцем треба да нагоне |
е било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему |
n="160" /> од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Н |
ат.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне предање наших словенских апостола, а оно што су апо |
ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна |
е и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле сл |
готине су га савлађивале, докле се није онесвестио.{S} Непријатан задах згорелих хаљина и опрље |
цима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је б |
S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S |
ругојачије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S |
говараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио као да се у исто време по |
коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, они приговори које му је том приликом учинила Стаменија |
ки султани и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и њихова |
а манастирима и калуђерима?{S} А после, они су, синко, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да |
ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушника.{S} И |
.{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калу |
ма.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Оту |
а.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у |
еду, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} Полуде, раздраже неп |
у данас.{S} Прекида међу вековима нема; они се преливају лаганим, поступним променама један у д |
вцу, западни хришћани ће скрстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову во |
теличића Плетикосића из истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, б |
и се, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа |
ђени као поклон султанов за деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденов |
ла из меропашких и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се домаћој слу |
зати.{S} Напред се погодити не може.{S} Они који буду пред народом када та времена наступе, тре |
на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим када то наступи, састара |
испреко границе, говори другојачије.{S} Они који су некад овде држали села поручују по људима с |
S} Сибињанин Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо |
{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он |
нко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су нам их као |
много истрајнији и много доследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p |
другови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито |
се ипак није могао у поверење увући.{S} Они <pb n="286" /> су у њему непрестано гледали старога |
више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сваки свога коња, па товар оста |
а не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве нападаче бацају запаљен |
о народу и погледају забаву народну.{S} Они ударише поред наше дружине која се уз вечеру разгов |
ојим гласом одјекиваше кроз планину.{S} Они су се примицали манастиру.</p> <p>— Победиће онај у |
ој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају к |
казати? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени |
, па товар остављали себи више главе, а они би легали између товара и коња по заосталом месту г |
нини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога |
ина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске светиње, да осво |
пућивао њихову наставу, старајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом буду |
атизму занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми с |
морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду |
ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим он |
у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војници што су учествовали у боју на Царигра |
било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док скло |
аџбина, и како ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а како ће издајници бити прок |
с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А |
је одушевљен силан напад на Турке, коме они, поред свега свог великог броја, не могоше одолети. |
</p> <p>— Ено нашег господара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.< |
на Косову од пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет |
личком и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт, о |
послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздати и на које треба да паз |
тренутака весеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске столи |
иво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит име |
е супарнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војв |
аше он?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p |
опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и |
рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на рам |
у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нарочито место, јер су они своју роб |
<p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша |
правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неп |
о имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и |
, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.< |
д нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика |
ак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац на расположење |
не треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чин |
емљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сун |
{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако с |
ме подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам преговарају како је деспотова политика сасвим а |
е више како су један по један изумирали они који су још памтили старо стање за хришћанске власт |
ствари, него да су дело студије, цртали они садашњост или прошлост.</p> <p>Година 1865 метнута |
у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њих се указивало прст |
земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је на њихову врату општи р |
потима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на т |
илна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па |
ди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они не помишљају.{S} Једнако нас <pb n="67" /> коре, шт |
> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до св |
Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико ниј |
ало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n="195" /> православ |
ен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју проводили, увек мислећи на свету веру |
дставници вере.{S} Новим господарима су они изгледали као агенти потиштене, побеђене вере.{S} Ш |
ој светој вери, напомену деспот, кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично о |
ојници којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао одр |
заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоценим млетачким засторима.{S} У |
ови и Стаменијини родитељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики вла |
и су имали своје нарочито место, јер су они своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могл |
им кућицама. <pb n="87" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је био спрем |
гу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату при |
20"> <pb n="282" /> <head>XX.</head> <p>Они који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу |
ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају поуздано како су дош |
ше се залогајима које је други момак за оним на послужавнику носио.</p> <pb n="235" /> <p>— Срб |
ући се, једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада та |
о да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што |
м црном косом, с оним живосним очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поносо |
рагошева, с оном његовом црном косом, с оним живосним очима, с оним руменим уснама и с оним зби |
ани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и |
восним очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поносом који му млађано лице п |
им, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је сврше |
видите, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{ |
ем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше друге запо |
ић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих села |
за чудо љут према непослушнима и према онима који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи ње |
је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим би неко преврш |
рај тога места, на коме се служило пиће онима који су хтели, беху намештени тамбураши с великим |
ило.{S} Људи су додавали што је требало онима који су се били позатварали у градове, а и своја |
планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су киптели на све стране и који |
рцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи |
елин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели и најрадије слушали гуслар |
еко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потражи султана Мехмеда, којега је |
е се без поговора и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправности или у непослуш |
успеха и напретка!{S} Помози им против оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{ |
оспођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса на крају јула, заједно са својом ћерком Ми |
ахраних Драгоша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — |
уговору морао слати султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали. |
<p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он |
та мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни |
полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли |
ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва |
друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе |
осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је би |
следње је узето из византијскога права; оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потре |
оду поколеба, имање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који |
ати узроке твога неодобравања?</p> <p>— Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно крива |
не предање наших словенских апостола, а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака св |
ародна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велико поштовање према црквеним људима које се држи |
редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господск |
што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла је за |
о треба њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће |
S} У питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с о |
јбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима ср |
о су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, |
своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} |
анастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов к |
и се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и н |
ена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларским начином |
на дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија самом Којадину изговорила, с нарочитом на |
трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватит |
>Тада се видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га |
/p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство |
ани на издржавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од турског о |
ма записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и |
Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњ |
рева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда |
видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгоше |
ира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два |
вним, у ком су се живописале иконе, или оно што треба живописом израдити у књигама.{S} У манаст |
/> Још се није било стишало у народу ни оно мучно расположење које се раширило после пада Цариг |
</p> <p>— Доиста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од гл |
Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши десп |
p> <p>— Откуда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И |
другог непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опе |
само не би мислило да се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је би |
хвати изненаднога госта, који, чекајући оно неколико секунада, с поуздањем сукаше дугачке црне |
овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спа |
S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало што још није |
омене, али опет турски спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се с |
, народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што није могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег |
алих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало. |
нопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с расп |
чење у срцима народним него што је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту с |
под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио |
хришћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски |
су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, црква држала просвету и образованост у своји |
тимала бесна околна властела, што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да с |
антијски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако б |
. </note> <note xml:id="SRP19130_N5"> У оно време домаћи производ, нешто другојачији од данашње |
днакости права као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су гос |
средишту власти, начинио распоред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржава |
у наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије не |
да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је |
мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно могао имати свој |
о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда био врло |
рђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb n="34" /> по нарочитом церемонијалу.{S} Т |
еговој жени, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозденов |
аље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелама, |
</p> <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење. |
ма отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} А нар |
ола својих свакојаких судова, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје |
трански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Ту |
ову наставу, старајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу. |
и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци |
{S} Одатле су се црпле многе посластице оновременог властелинског стола.</p> <p>Па свакидашња х |
note xml:id="SRP19130_N1"> Гостионице у оновременом језику. </note> <note xml:id="SRP19130_N2"> |
е у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладовини седела златок |
{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} |
је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале |
урци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему ко |
освајањем и кратка Александрова похода онога света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово |
је имао и велики властелин по обичајима онога краја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци |
и многобројним зградама од осталих кућа онога села.{S} Чардак, главно станиште властеличићево, |
ица, тако да се може казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, св |
ао о својој личној судбини, нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнем |
чува верност своме господару.{S} После онога што је било на Златици, после Варне, после Косова |
потецишту играле су се све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један старији властелин |
, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спу |
манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање. |
ко од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поузданог породичног живота, с којим је би |
ко ће издајници бити проклети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, л |
а што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао |
политику.{S} Као и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 14 |
спунило се годину или годину и по након онога разговора покојнога султана и царице.</p> <p>Султ |
истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су г |
ла могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S |
лазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље и |
око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозде |
ко се и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што |
пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег хомољски, к |
о чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко г |
о је налазио да треба да покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и с |
и љутину, он је показивао од свега само онолико колико је налазио да треба да покаже, никада он |
о није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао одржати против њих, ма да |
везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као |
олико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано копкаше шта му тамна будућност |
видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном косом, с оним живосним очима, с оним |
рост инок скот словесан </hi>, писаше у оном, тексту, <foreign xml:lang="cu-Cyrl"> послушљив, с |
чува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим милос |
ан чува, да сваки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да |
угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од ватре исп |
есан скот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>? |
евојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, да слушају |
аја извршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај гла |
аслушавајући Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао пр |
оту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био у |
ност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да се |
бавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би |
и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, го |
оре него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочито за оно што |
находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Царигр |
с, срце, осећај целога српског народа у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одлик |
{S} И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљем |
S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; не |
ја помишљала је да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косо |
Иначе је од својих људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обичајима |
бро упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за шт |
ли свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} А |
ним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску удар |
у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и об |
ка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте на земљ |
ада српска девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је био ж |
<pb n="247" /> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно |
војом другарицом од детињства, али није опажао никаква особита <pb n="132" /> осећања, осим оби |
у.{S} С тога себичност његову нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденов |
и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје стока, и манастир |
{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стиш |
Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост духа, царица Мара му је по |
га, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих врата и улака којега он води |
а је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговара |
чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је |
а срца покренуо него што се могло споља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о лову.{S} Как |
знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима обеле |
о то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јан |
Кућа властеличића Миливоја била је нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{ |
ала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано |
је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није могао |
ли мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене доколенице; око стаса угас |
На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Тур |
ила перјаница са челенком.{S} И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу |
ску хаљину, као поповску, до чланака, и опасивао свој златни властеоски појас и огртао се „кола |
, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је в |
било суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} |
овић је из свога двора мотрио на турске операције.{S} Наспрам Ситнице био је син му Којадин пре |
и је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, д |
али су их после Сегединског Мира (1444) опет били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, к |
агош, једноме старијем човеку, шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, православни, иде |
кле стиже други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се |
о обично раде западни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што је тв |
љених села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове црнога дима.</p> <p> |
ти и смејати на путника.</p> <p>Путник, опет, псујући на неком непознатом језику, ожеже коња и |
лати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не |
p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драг |
Честити беже, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене |
кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске јунце, који су му пов |
о да ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и исп |
(1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и п |
е то тебе тиче?</p> <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирско |
анин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити |
више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к |
остиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На једноме месту с |
ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су в |
о њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда н |
еце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{ |
>— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако ра |
.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по |
на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се време променило, настави |
.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисоко ти |
риморје.{S} Султан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се |
кој смерности царичина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет |
а би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, д |
стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд |
чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче с |
новићем и његовим друговима, наврати се опет млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан |
срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калистрат.</ |
S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У том у |
е састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p |
ију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто доби |
ачаше непрестанце.</p> <p>— Охо, почеће опет мала брбљивица, што пред другим никада не уме ока |
угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну |
и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} См |
6" /> <p>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} |
, кишама и суснежицама наста изненада и опет хришћанска власт и уклонише се турски муселими и к |
остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења |
.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; смири |
силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша |
и не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али |
е, у главноме било никакве промене, али опет турски спахија није био оно што је био српски влас |
је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, гов |
Устани, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори! |
<p>— Може бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да |
на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрено запеваше <hi> Многаја љета </hi>!</p> <p>— |
е измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир Светог Ник |
се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај опет опије храброшћу и уздањем браниоце Београда, и так |
рави, Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удајем.{S} О |
репоручивши им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем о |
његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Н |
о је Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор. |
к Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет своју красну домовину, најлепшу земљу, створену за |
, истина као пламичак који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор |
еспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{ |
за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стад |
ано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову |
ставила, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{ |
рибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војс |
да <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околин |
исти од Турака.</p> <p>Овај случај опет опије храброшћу и уздањем браниоце Београда, и тако се |
ио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене глав |
ра јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и де |
освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и |
е и цео Данилов цароставник.{S} Данилов опис хиландарске одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, |
} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српског народа у средњем веку у што свестра |
ама.{S} Не мање је наше читаоце занимао опис крајњих делова света, који је уплетен с Александро |
е; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у којих |
омилама к дворцу Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати |
су на две стране полазили зидови, те су опкољавали прилично велики квадратни простор, као града |
остор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зими било и воде. |
} Једна велика ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест путира, све окићено драгим камењем |
велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама; великих здања није било.{S} Град је с |
ео да у смерном, црном руху калуђерском оплакујем судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у п |
дрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка трговца.</p> <p>— Јесам, честити судијо, |
е јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравк |
царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мар |
ече, такође је забављала наше читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи почели уз |
којима сам у пријатељству, не једанпут опомињао на те дужности стрпљивости и благости, без кој |
у дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и |
аповести <pb n="236" /> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили |
вукла као пребијена, немогући се никако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-б |
омак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, |
че:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се пра |
отовој држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунити жито |
оро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, |
град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p>— То је лепо.</p> <p> |
и.{S} Посада их је једнако подупирала и оправљала, али у одбрани нимало попуштала није.</p> <p> |
још храбрије него дотле.{S} Утврђења су оправљали или новима замењивали, а на топовску ватру од |
ати се за турски напад <pb n="196" /> и оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправ |
има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа. |
жави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунити житом, све ма |
ика и Точана, многобројан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син |
да београдска са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађи |
ну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опремом <pb n="274" /> хришћани заробише.{S} Турске фло |
Београд носили оружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још ј |
.{S} Непријатан задах згорелих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су по |
тали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићком.{ |
е.</p> <pb n="16" /> <p>— Царице мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми бил |
е четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег |
вршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам радио о мојој глави и о моји |
бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога. |
ли ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то по |
</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо о |
екам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио |
р за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — |
а ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје место није више ов |
калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога да |
е меропашке куће, које су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле ј |
бало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан |
на он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" /> турска баци међу две ватре.{S} За |
ом оружју.{S} Разумевајући добро шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код |
служи старога деспота тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам су |
воју војну спрему, много жита за случај опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, којима су |
д новости говорило се тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главни |
оје се, као гранично место, и не могаше опсадити како треба, него поче само с опсадом Новог Брд |
4-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Ја |
орила га.{S} Војска је носила собом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} И силна во |
левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто |
ично помогне.{S} За кратко време турски опсадници огрезоше у пламеном мору, пометоше се због то |
ли се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим |
вуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску удари онако како треба.{S} Али се ипа |
од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место, и не мо |
а целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као |
е опсадити како треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне о |
ису смели хранити се храном спремном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За на |
ему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотеривала у град |
у; тај план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се |
лом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по необичној живости у |
рева и удари на Турке који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа послужи старога деспота тако добро |
Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући град један по један, с планом да |
једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић |
опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудника, одакле му се |
турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах |
он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишчауравао каткад и одвише повољно према Турц |
и Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} |
е готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у Точанима |
ца су била такође присутна.{S} Један је оптуженик био окривљен да је једнога трговца из Прокупљ |
ова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега јед |
гову руку.</p> <p>Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јан |
/p> <p>Судијски пристав проговори првом оптуженику, по имену Павлу, да изврши дужност.</p> <p>— |
зврши тога јутра.</p> <pb n="174" /> <p>Оптуженици су са засуканим рукама, али забринути стајал |
ао неповређен.</p> <p>Пристав погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том |
комбинација.{S} На томе се и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду |
већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским круговима.</p> <p>Као главни |
зео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни поврата |
реба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манастири, кад замукну цркве и свештеници — Срби |
је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у на |
ро-западне границе Турскога Царства.{S} Опширна образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше |
ојој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурн |
т, онако како је и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле за |
га себичност његову нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло до |
ћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште поштовање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гро |
нама украшене главе лебдело је узвишено опште поштовање.{S} Нема никога виђенијег онде и у окол |
ко не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се |
обре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ра |
ти једнога турског команданта, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у свима |
нем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште политике и скорашње будућности.</p> <p>Дубровачки |
га оца, архимандрита Калистрата, нашега општег и много цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни о |
ћанства, преобратио у џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх о |
ласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архимандрит Калистрат замоли еп |
шти јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби малакса |
30 августа <pb n="257" /> 1454 закључио општи савез са султаном Мехмедом, те нико други из Итал |
о пута одговарали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, |
/p> <p>— Зар турске власти нису штитиле општу сигурност?{S} У нашем случају, на прилику, зар не |
само може успевати у климату нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмекши, бадеми, смокве, крушке, ј |
градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабукама, шљивама, трешњама и дуњама |
ола који су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало |
уго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре суџу |
би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а |
им пословима.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ ораше се свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где |
менама један у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко р |
спот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај словенски пр |
, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</p> <p>Ово усмено пр |
размишљања султана Мурата и да помогне оријентацију његових пространих комбинација.{S} На томе |
и на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Д |
ена после ове походе младога султанског орлића.</p> <p>— Да, да, то је свршено, шапташе царица |
ијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, замишљене, по |
стити простиркама и украсима, који су у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb n="52 |
то говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и најб |
ош боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозден |
да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибрахим-б |
зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај ш |
т шест троногих ниских столица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека ј |
удија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може |
ужја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма ј |
у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у |
могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помо |
ш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомилом, која ј |
а.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против |
као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бе |
телинова била као град, а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> <p>Отац Калистр |
, на својим местима.{S} Ножари, трговци оружја, дрводеље, качари, који су целе зиме градили од |
манастирски стражари.{S} Он им прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и |
преми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на |
и све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, удри неверника!{S} Сад му је црн петак. |
и огањ који сажиже тековину људску. „На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш |
, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни о |
{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрем |
} Он сместа притврди и прегледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе |
о Београда, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у не |
пред собом у манастир.{S} Он сам покупи оружје Миливојево, које је стајало на једној столичици |
а соха је, према прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога ман |
том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога |
еш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за усплахирен |
шу, али је свака сила за времена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине |
руги говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба просто сјурити мач у |
о пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, удри неверника!{S} С |
град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха вид |
вести да је рат престао, људи остављаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да и |
ђу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било дочекати напад његов.{S} Ј |
ного, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} Поносници, к |
ла ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као ос |
икну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коња. |
већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.</p> <pb |
тече у помоћ одбрани вере православне и оружју хришћанском.</p> <p>После молитве је царица Мара |
} Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био д |
аду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{S} Разумевајући добро шта је опсада, султан Мех |
о да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња д |
е по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга била на |
света, који је уплетен с Александровим освајањем и кратка Александрова похода онога света, и п |
плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и оп |
мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоће |
ори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати; само б |
рицали.{S} Нова најезда која је пратила освајача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари |
е су само освајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна власт |
па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се тиче др |
о се клањајући и поздрављајући госта на осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш |
ушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над моравском долином и над Крушевцем магла, гус |
обаве све што треба, макар какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и |
е могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од ватре испуцале куле.< |
" /> Признај што си одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка трговца.</p> <p>— Ј |
а турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, |
ке грехе његове; видех крваве дане љуте освете над својим родним домом; окушах смерно трпљење и |
се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> < |
ио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} |
е, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло по |
не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правде Божје.{S} Име му се знало |
и се брзо подигоше да изврше страховиту освету.</p> <pb n="234" /> <p>А споља и из села непрест |
али тешка срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико |
вао <pb n="224" /> се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, |
вају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад |
лачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошк |
вековима чуване хришћанске светиње, да освоје и униште и последњи остатак Цариградског Царства |
кога Царства, очекивао је велика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, сам |
ле вршило властелину, почело од турског освојења унапредак вршити спахији.{S} Није, дакле, у гл |
д опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је |
о с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, |
<head>XIV.</head> <p>Цариград су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29 маја 1453. У о |
наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како |
а, која се предала, и Крушевац, који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, |
на Цариград да помогну турском султану освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце рас |
се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, си |
час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече између гробова, и усрдно се мољаш |
Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао |
босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин с |
дећемо, одговори Којадин, упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оц |
је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањ |
му.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} |
грубље и простије него данас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} Момци су трчали |
род у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе крају.</p> <p>Још |
ио, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређе |
од свога мужа Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије |
говорило се свашта.{S} Вера православна осећала се овим догађајем обезглављена и побеђена.{S} И |
ни умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја |
претурио педесету годину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} |
с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, ниси п |
менило, настави Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго. |
е опажао никаква особита <pb n="132" /> осећања, осим обичне пријатности.{S} Свагда му је било |
кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећања била осећања целе Топлице; што је он мислио, он |
плице.{S} С тога су његова осећања била осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и |
ости српске велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито око пр |
њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, која се током времена начини међу м |
ан син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује само накл |
ао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и жен |
говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренутку прође му кроз пам |
уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, које је с неком чудном плашњом |
у без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда |
чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, не |
помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат. |
о се лову поглавито зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како |
уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она зајед |
живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мех |
лице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, ос |
инске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> |
ухо калуђерско, у коме се тако незгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица отпутовала на двор султ |
еко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану Мехмеду није тре |
та, мајко царице!{S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сув |
еге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво џарање штапом, да се исправи, да оп |
ло оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих времена, и свак се |
његова потреба.{S} И то му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име ј |
имања.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на жив наро |
јем више никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој |
никаква особита <pb n="132" /> осећања, осим обичне пријатности.{S} Свагда му је било мило виде |
оме се збива наша приповетка, у Србији, осим градова, није било готово никако потпуно слободних |
а и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ра |
ама, неверницима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{ |
радије примао калуђере писце, од којих, осим цркве, никакав други посао изискивао није!{S} Имао |
ису састојале из многобројних књига.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још једна пол |
ане у господским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа трговачка роба за |
е и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине постеље у једном крајичку, сав се остали на |
божна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљ |
не чете Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничке службе под командом Гвозденовића, он је ј |
<p>— Ја знам, али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оц |
ли неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија |
државне власти имали веће поверење.{S} Осим тога недавно нам незнано погибе Цветко Видаковић и |
оло, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта властелина и његове породиц |
о, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажизања није се употребљавала ни за шт |
ед исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столица васељенског патр |
суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан от |
еше товарити и спуштати к Смедереву.{S} Осим тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и |
-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим других деспотових људи који су по дужности изашли |
се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан |
коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чув |
наду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она |
а није се употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку |
уман или архимандрит био господар свему осим живота, којим је располагао врховни државни господ |
за зиму, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких послова везана била с |
одице, задужбина Стефана Немање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала бес |
временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, калуђери и попови огрубети и начинити се ј |
ео сунчев заход, могаше се видети једно ослабело, измучено створење, где, поштапајући се, једва |
гу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивш |
што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лично имање.{S} За во |
ћни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог |
лу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; |
одара.{S} Украј куле, с источне стране, ослањајући се уза градски зид, била је малена <pb n="53 |
да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> < |
олико на његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар |
и не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која ме |
и у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се вршило о великим празницима или при |
није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и молитв |
не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ослобођење Смедерева и одступање самога султана Мехмеда |
Њен повратак у отаџбину сматрали су као ослобођење из ропства.</p> <p>Кад се уставише носиоци п |
уница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb n="206" /> < |
да у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Ст |
ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којадинова лица, Он у незнаној сладос |
да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева лица.{S} Неко срећно расп |
није могао присетити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пр |
м боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила срца Турцима и преузнела њихове наде, толико ј |
тиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и |
/head> <p>Стара српска држава није била основана на административној централизацији и на једнак |
веколико поштовање према Плетикосићевим особинама, свеколико дивљење добрим особинама и изредно |
вим особинама, свеколико дивљење добрим особинама и изредном васпитању Плетикосићеве деце, очев |
м од детињства, али није опажао никаква особита <pb n="132" /> осећања, осим обичне пријатности |
име.{S} Против сваког ломљења била је и особита милост, којом је султан при ступању на владу од |
и.{S} Само не може бити свачије, што би особита царска милост једноме теби могла дати.{S} Па ви |
га воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нарочито уз пос |
калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по |
морамо вршити заповест свога господара, особито кад нас на то упућује превисоко ти царство.</p> |
колико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у по |
рева и одступање самога султана Мехмеда особито је оживљавајући деловало на свеколике ратнике.{ |
оже достојати раја.{S} Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенск |
све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измислио <pb n="214" /> што је утекао у Угарску |
ђе лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је |
брахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> |
од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} |
ио у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови оставили |
з самоћу ноћну.{S} То је отац Калистрат особито радо имао.</p> <pb n="95" /> <p>Намештај у соби |
зденовић уведе на једна мала вратанца у особито одељење дворца.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, д |
дну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто су разгле |
ас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки показао.{S} Долазак новога српског стар |
На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору би |
ође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које је она, за своју службу нарочито одбирала |
себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио.{S} Могло се догодити да од |
.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властеличић.</p> <p |
и бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом н |
новљим поштовањем поздрави царицу, која оста очевидно сневесељена после ове походе младога султ |
зику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магл |
тан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био о |
ead> <p>Последњи разговор са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} О |
повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанк |
Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатнијим расположењима.{S} |
времена.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих времена, и свак се напајаше њеним тајанст |
пи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахра |
еном и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница за најодабраније коњ |
атији људи који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књига, ко |
мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради д |
у и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} Читања ради жудео је |
тројицу манастирских стражара.</p> <p>— Остави се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</ |
-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је цар <pb n="229" /> х |
радник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га м |
, она узе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане |
е војске, које је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен |
а свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препоручивши своме највештијем момку да би му н |
у биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му чес |
"255" /> позатварају сва градска врата, оставивши отворена само једна.{S} Онда изда заповест св |
изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све што има.{S} Султан Мехмед сам ст |
тице опипавши мач, Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Та |
па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињ |
/p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, то |
сле изласка Којадинова.{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом |
о леп, јер су на њему недавнашњи ратови оставили тешке трагове.{S} Трг је био пред градом с лев |
венских апостола, а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака светиња.</p> <p>— Лепо |
S} Како су их <pb n="152" /> нама стари оставили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} |
ом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен ста |
Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину овога света, да послужиш вери и |
а деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Лазара, али он не може ништа св |
/p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му |
велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу свога господара.{S} Али га је го |
овцем радио.{S} Како је трговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Про |
ити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на |
<p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју с |
ту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> <p>Стари деспот погледа џ |
рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чу |
ље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пр |
ај крајева.{S} Треба мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било д |
а истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} Уздати се у правду значило је |
без замене и што иза мене имам на коме оставити манастир и народ око њега.</p> <pb n="267" /> |
, пошто он, који је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су |
м с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме стра |
ко дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добри |
унавску обалу заједно са Смедеревом.{S} Оставља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу |
бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</p> <pb n="57" |
сподски живот доста му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у |
народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Так |
у Смедерево и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том |
тових доходака, по томе пут к Београду, остављајући деспоту земље између Мораве и Дрине, и к то |
астоваривали сваки свога коња, па товар остављали себи више главе, а они би легали између товар |
уршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим о |
дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, ми |
докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице!{S} Ка |
валишта, па је онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</p> <pb n="265" /> <p>Султ |
е било.{S} Између једног и другог места остављено је било место народном весељу и играма.{S} Ту |
ју панађура, у једној лепој ливади беше остављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко с |
ри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљива, |
а све то, обележено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што |
е била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb n="278" /> главе и наже бегати главом бе |
то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су б |
ов син Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу остаде такође под заповестима већи одред, да чува грани |
у мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти |
ед, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку |
су се домаћој служби свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослоб |
ји се нису мењали него су на свом месту остајали до своје смрти, научили свима тим пословима.</ |
ње за хришћанске власти.{S} То стање је остајало све даље на страни, улазило је све више у поез |
рају и како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде |
рије стари Плетикосић.{S} Од часна пада остаје частан и светао спомен, који ће потомство држати |
ћао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 |
ом пријатељу, да до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него г |
јом се може одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља |
на, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још као |
дом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља између Мораве |
е.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, |
даре.</p> <p>Најтеже је било онима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код куће |
десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће д |
а је дужност била да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама наследне властеле.{S} Сва |
е ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а д |
сахибија </hi>.{S} Работа је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешка била само |
ојом су се издржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштатик |
нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће |
раге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; његов отац, |
еву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у |
и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до босанских гран |
е <hi> потециште </hi>, место за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из властели |
ступице, сланике, столичице, жбаниће и остале ствари били су довукли по читава кола својих изр |
лучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић, с многим |
} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано заједно.{S} Ах, купите нас, добри |
у да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су |
омир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу:</ |
анине постеље у једном крајичку, сав се остали намештај могао на прсте пребројати.{S} Један кот |
елијски <ref target="#SRP19130_N2" /> и остали, султан, са својим пажевима, који га увек прате, |
каже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с гос |
ље? упита трговац.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски н |
ткуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, под т |
летку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у с |
да нашим наградама теби можемо показати осталима шта чека оне који се добро владају.</p> <p>— Ј |
већим кућама и многобројним зградама од осталих кућа онога села.{S} Чардак, главно станиште вла |
оме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже |
ри.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему |
и Александрово покоравање Атине, Рима и осталих царстава по Европи, причу о славном тројанском |
небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио сила |
току је било одређено нарочито место, а остало којешта продавало се по нарочитим склоништима, н |
је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није ни |
рине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба светој вери и црквама |
ћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још дана |
аске, боје, <pb n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, |
упним променама један у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бит |
ласови са тога краја надвишавали су све остало на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је и |
Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, к |
Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја вољ |
рицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и ни |
с, краставци, диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима |
куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагов |
оље.</p> <p>Још је било једино средство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима |
оског надзорника и за смештај десетка и осталога којечега што је припадало властелину.{S} Село |
ком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав какав је, и |
у вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, под том погодбом, уживали потп |
икада нећу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби увек вршио благост |
.</p> <p>То је био у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као |
му требали толики људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњи |
ез разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој |
е године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро на |
у вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и |
Божића исте 1456 године.{S} Деспотство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици |
му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, |
и.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и не |
о и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разговорим |
опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденов |
ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!< |
које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога |
и.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље |
лтана је у пијанци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си на |
је нанела никакве штете.{S} Очевидно је остао неповређен.</p> <p>Пристав погледа у оптуженога и |
ње, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као команданат војск |
су примила веру мусломанску.{S} Њему је остао само углед старога имена Гвозденовића, и он је с |
еспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више ни |
stone unit="subSection" /> <p>Драгош је остао још неколико тренутака код чесме.</p> <p>Поред св |
о одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, н |
ад грчке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од с |
S} Само је Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе |
— ја сам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега нараштаја.{S} И све сам прежалио и п |
Хвала ти, игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сам |
а уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, и по т |
гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само |
ма онде слова подарена, онај је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да |
ат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и с |
светиње, да освоје и униште и последњи остатак Цариградског Царства.{S} О Боже, преблаги творч |
осту, у молитви и доброчинству проведем остатак живота као удова султанка, докле воља Божја буд |
чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, још сам |
помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће света вера наша, остаће жив н |
ише не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и интересе своје |
ика.{S} Сиромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти |
у стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра и прекосутра, одговори деспотица, а п |
нији и много доследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оч |
а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако |
ати српско име, остаће света вера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори с |
и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће света вера наша, остаће жив народ, докле траје с |
а Мара.{S} Моји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје |
тац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лично имање.{S} За војника нити ћ |
осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку.{S} |
одине живота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад је на нов |
милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће |
опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </f |
ли у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро |
другом удари к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудника, одакле му се отварала грани |
кротости, простоте и добросрдачности, а осуде лукавства и ненависти.</p> <p>Како је често разми |
сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што т |
на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде в |
ћа из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.< |
т кривих пустити него ли једнога правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с кој |
што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед наред |
с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена тако |
ађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа је и |
ави врло слатке колачиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин |
инској љубави према овим младим људима, отац Калистрат се није знао умерити.{S} С њима је и пут |
еновић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозденовиће |
арице, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султанској |
нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му н |
у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Калистрат је испустио из својих руку много питомац |
<p>Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо |
.</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек, отац Калистрат није марио за забавну књижевност, у којо |
<p>— Па што, мајко, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и |
в. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђер, отац Панкратије, погнут сединама и старошћу, улази у дв |
мислити као што је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу |
ахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми |
ад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи |
у његово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што. |
у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{ |
оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{ |
у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с пуно очинске љубави и мил |
шарама којима су корице украшаване.{S} Отац Калистрат је најрадије примао калуђере писце, од к |
образованост и писменост своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином |
о стаде и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо служио, а јеванђеље и др |
.{S} За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам својих ученика |
трала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много којешта из домаћинства научио у |
даше капе и побожно слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче говорити.{S} Он помену деспотску за |
он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само |
је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеш |
с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно вид |
</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb |
.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не признајем више никога, н |
година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан посекао |
ми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашн |
n="180" /> њена деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да п |
био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са |
од њега начинио великог логотета, да је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме животу.{S |
листрата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва, п |
астирско брашно неначето.</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучн |
тавник библијски били су штиво, које је отац Калистрат препоручивао његовим ученицима.{S} У дуг |
р, скоруп.{S} Једино разонођење које је отац Калистрат себи давао од читања и размишљања било ј |
зденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} |
ештаја најпростијих ћелија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао |
од Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, |
тање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Калистрат особито радо имао.</p> <pb n="95" /> <p> |
ижевнога словенскога језика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и веома образо |
владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош ост |
оје породице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али није могао да п |
их, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} Зар с |
вори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно |
ту поновим.</p> <p>Ово усмено превођење отац Калистрат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио |
врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на и |
ски двор.{S} Очекивао <pb n="224" /> се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благ |
.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женид |
<p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобо |
опада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац Калистрат.{S} Вечита страдалница!{S} Шта чинила да |
ђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива што ту |
нија и поузданија него хришћанска, рече отац Калистрат, удубивши се даље у читање.</p> <p>Чудил |
Благосиљам, синко, али тешка срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га |
ви људи.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистрат.</p> <pb n="164" /> <p>— Никад није врем |
ве и свештеници — Срби су пропали, рече отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше |
ти новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Сам |
.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво |
а то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било та |
Онде где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, откривено нама Словенима и Србима слово |
дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва свога госта у трпезарију. </p> </d |
ви младићи изучавали српску историју, и отац Калистрат им је на примеру показивао шта које мест |
ји ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болес |
ед крену.</p> <p>На послетку указа се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и |
трговац.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, |
иће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја |
ки муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ре |
ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, |
у Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар чове |
у, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети |
нидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чи |
ину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био. |
ског Језера, како ми је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у |
правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, и властелин Богој |
ођу Плетикосићку, њихове синове и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња |
ства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и највештија човека |
препис набавити, друго ништа, одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у младости чита |
p> <p>— То покрива и лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад. |
ако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне |
оље.</p> <p>— Није без невоље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно ми |
<p>— Како су стари нас учили, одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да |
смо сами међу собом несложни, одговори отац Калистрат.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не |
месеца.</p> <p>— Али католици, одговори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима |
а.</p> <p>— Донекле има право, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S |
</p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја би |
трата.</p> <p>— Жив био синко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро |
а не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за је |
вао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стамениј |
ског Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том погледу. |
Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напре |
.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb |
ди сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турци те |
ити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> |
арода у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одликовао љубављу према књигама, прем |
мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари говори о д |
осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао |
воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божј |
друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато шт |
превисоко ти царство, одговориће на то отац Калистрат.{S} Зависи од превисокога ти царства, хо |
</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <p |
као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врл |
{S} Господи помилуј!“</p> <p>У који мах отац Калистрат свршаваше молитву, зачу се јако куцање х |
и народ око њега.</p> <pb n="267" /> <p>Отац Калистрат погледа с милошћу на младога Калистрата |
проклети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпр |
шта.{S} Буди добар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну сокалника (кухара) да лов прими и |
опустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, као што је увек радио к |
{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с |
девен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стубе на авлију пред рање |
жја из куће никада није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелија |
ту дужност него отац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и |
послушности и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они који се д |
ма шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити о |
а се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што је н |
е; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој нар |
као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су као ослобођење из ропства.</p> <p> |
ога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S} Пом |
иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заи |
.{S} Харемски прозори се један по један отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</ |
стрвицу у околини Рудника, одакле му се отварала граница угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе н |
уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> <p>На ср |
ога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, своје мисли, своје тајне |
о наслужено кандило.{S} С друге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зеленим шипразима и |
години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} По |
возденовићу.{S} Плетикосић је био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања и двоструч |
риступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Београ |
и врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа |
ени, шанчеви затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно ш |
вима кућним старешинама да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву св |
озатварају сва градска врата, оставивши отворена само једна.{S} Онда изда заповест свима кућним |
та црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} Застирке су на часној трпези биле уздигнут |
спред куће како се лов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело |
ви <ref target="#SRP19130_N1" /> су још отворени.{S} Трг и трговачке улице око града затварају |
едва у половину старих својих земаља, с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим |
х шумарака.</p> <p>Силни народ око њега отворено је гунђао против овог одашиљања војске Турчину |
долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како овако дуго трајати не може и как |
чи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па ће нестати |
ре у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хришћанског служења Богу, јер ред ниј |
бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у отвореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара |
е више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сибињанин Јанко |
свидела Стаменија Плетикосићева својом отвореношћу, бистрином и умешношћу у свачему.{S} Ништа |
ори, одврати Миливоје.</p> <p>— Устани, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с |
шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ |
атрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и пос |
рата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из д |
ну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба п |
ље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизручене три велике вре |
, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и ни |
продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну |
n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око моста пред њим |
аниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере и без нарочи |
куцање халком на вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски момак, блед |
а оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калистрат.</p> <p |
да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор и народу се показа госпођа Круна.</ |
е лето настало и војна се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели |
н води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју д |
вали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске столице, и — то је све.{S} Нико не |
ликом учинила Стаменија, први пут су му отворили другојачије видике.{S} Размажени син великога |
тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да оглед |
не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да с |
задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошлости, |
ене прописане текстове.</p> <p>Дворкиње отворише врата те мале, полусакривене дворске црквице у |
када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <pb n="125" /> <p>Мушким, тешким и озбиљн |
г.{S} Вратнице се на манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао мо |
уштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито за то |
на погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљајући да ли д |
ој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, |
<p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева и једна јој служавка д |
а ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода није нанела никакве |
атрале случај или последицу хитрине или отврдлости као вољу Божју.</p> <p>Пред манастиром Свето |
иличан насилник, удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач |
ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све |
да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би он |
тио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манастирско брашно неначето.</p> <p>Кад је отац К |
рат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на |
андар.{S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет го |
излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с |
лико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p |
се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи |
<p>И стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </div> <div type="chapter" xml |
што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Није много по |
ам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Цариград да помогну турском султану освојити |
јицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов господар, стајао је онде |
бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, |
је то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђе |
дрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су примила веру мус |
.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ј |
ћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чи |
те што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{ |
оворити, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи!</p> < |
Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јул |
већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да |
роде! поче она говорити, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите |
шта нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ће |
о из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малаксалос |
у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, исти |
гоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Отац Кал |
лила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на |
вога разговора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ |
мовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дренопољ |
арство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случ |
о знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико м |
и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n="195" /> православних |
изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао на страну од Гво |
и шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да је не |
хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Својима |
панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, рече му с |
мишља.{S} Није страстан.{S} Нека Господ отклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Ал |
нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли превисоко ти ца |
стави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и св |
планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, њег |
страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао ј |
им откровењем, говораше отац Калистрат, откривено нама Словенима и Србима слово Божје говорило |
его што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде слова подарен |
изговарамо?</p> <p>— Онде где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, откривено нама Сло |
се сместа око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Није добро! одговори он, лагано |
њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, оту |
црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд јој такве мисли! упита Миља радознало.</p> <p>— К |
ђе на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у П |
еста, превисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и хришћа |
дређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на пит |
о се повративши од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила? |
у, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је |
е куле.</p> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да ј |
етка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ћ |
у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази та милост; многи су тајно и у великом |
устио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка од туча била му је зак |
свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро сваг |
ргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S} На то јој |
а била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или састави, па донесе бегу, овај |
оји су свом властелину плаћали погођени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на свој |
је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању у кући |
да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трг |
у у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан чов |
е велике госпође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече |
з Ниша, који се своме властелину новцем откупљивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ј |
слушљив, своје бреме савршене водештошу отложив, не отречет животноје вежуштому...{S} Последује |
цу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу.</p> <p>Властел |
анастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао |
Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети м |
о „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога весеља колена јој се спуст |
спот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, нарочито за све т |
апи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi> |
тпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} Сви се ижљубише с |
места, да турској војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} На султана се викало као на највећег вер |
мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, ка |
ш уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите |
дарила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да јој с |
вуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилазила на п |
ђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако |
ста огорченост, свуда један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање |
но.{S} Кроз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило пла |
е.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући |
та, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</ |
и господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан крс |
господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље наш |
ад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом С |
у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрах |
лонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звона на јутрење |
лтан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори оча |
откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Само ћутите, ч |
дванаест турских чиновника, упућених да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворки |
о да се царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље То |
е воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће моје |
збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчава |
слао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и признаде.</p> <p>Д |
или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангуб |
по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти игумана Калистрата, радујући се што се тако мла |
ко ти царство.</p> <p>После тога царица отпусти посланике, препоручивши им да јој се познатим п |
низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb |
ом.</p> <p>После молитве је царица Мара отпустила Гвозденовића.</p> <milestone unit="subSection |
езгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она ради |
тикосићком.{S} Стаменија је била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је |
сли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се |
мо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано отпутовао у Смедерево неким послом оца Калистрата.{S} М |
и и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застан |
дати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим начином.{S} |
је бреме савршене водештошу отложив, не отречет животноје вежуштому...{S} Последујет водештому |
што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, ње |
бри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и сматрали ову неминовну казну Божју као несре |
На њему је било да одреди између својих отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кућ |
ом и са сиромашним сељаком меропхом или отроком.{S} Његова блага, божанском милошћу напојена по |
аја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, колико их је било, били су искључна |
з меропашких и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се домаћој служби |
бу нарочито одбирала из меропашких и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који |
набра цвећа колико јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у сво |
несе траве од рана.</p> <p>Неколико њих отрчаше одмах.</p> <p>По том рањеника унесоше у његову |
n="121" /> да себи стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и |
еху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко некаква ру |
S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрч |
душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велико поштовање према црквеним људима које с |
вету и образованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народ |
куп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Го |
е да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се с |
само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући град један |
још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} Они који |
ни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како ова |
преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија самом Којадину изговорила, с нар |
алазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи све више залећу у б |
, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте, го |
p> <p>— Победиће онај у кога никад неће отупети и зарђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се |
све повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у |
признати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће |
мље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо м |
о, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано јеленче |
честаваше, јачаше непрестанце.</p> <p>— Охо, почеће опет мала брбљивица, што пред другим никада |
реба и тако становнике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напад |
.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лично имање |
едном на одмору упита он свога учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише како он говори, |
а с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па |
поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник, и његову кућу хте |
се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су примила вер |
бити много чешћи случаји неголи убиства оца или матере, или брата или детета — природно је да с |
и удаљена околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене гл |
царица свечано примила посланике свога оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ |
оводити за примером <pb n="247" /> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?< |
арица, погледај милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај |
према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде д |
у да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита Калистрата, нашега општег и много цењ |
ман Калистрат потпуно заступити старога оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико им |
ица Мара по том приступи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву н |
е код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после деспота |
ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичке хришћане узбудило, одушевило на жи |
а Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици оца Калистрата Којадин Г |
а у малој игумановој трпезарији само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви |
имали.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Калистрата била са свим затворена, јер он с њима о |
оће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају |
им, знао врло добро мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та р |
То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Кали |
ли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове женидбе, његова љубав п |
је Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мех |
е свршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивши с |
би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин б |
уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с п |
о због великога гласа и заслужене славе оца Калистрата као учена и заслужна човека у народу нег |
царица изађе да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов протови |
ра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драго |
им за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је |
пак и могао се употребити.{S} На питање оца Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S |
нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за овогодишњу летину и за друге домаћинс |
е службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат б |
ило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у |
а.</p> <p>Драгош Плетикосић, по наредби оца Калистрата, ходао је по панађуру и по сабору и глед |
огобројних књига.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И |
по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у |
суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта ме мори, с |
то сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који |
ића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици оца Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић |
с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, одговори отац К |
ти што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да |
рано отпутовао у Смедерево неким послом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће вратити читав месе |
сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после смрт |
ри султан.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики везир |
уђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задр |
слушали разговор и гледали домаћинство оца Калистрата, за које су још мало интереса имали.{S} |
га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Николе тај доб |
} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас |
дин је, по нарави, био сушта противност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин |
власт настане?</p> <p>Драгош погледа у оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под турс |
Којадин такође мало разумевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин |
манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче одређене т |
ћа из истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду у |
н машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> <p> |
цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратијa.</p> <p>Царица је била средњег, складног |
Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бр |
цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, |
је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата тако и калуђеричком манастиру Св. Богоро |
ерно трпљење и побожно уздање; сахраних оца Калистрата; сахраних Драгоша.{S} Нема више никога и |
азговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То вер |
високо ти царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе |
а, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од најб |
ашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама, кишам |
<p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он |
е до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> |
се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не м |
а.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио дома, прва |
м није тако волео да разговори колико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Калистрат уве |
} Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђером царичиним.{S} Тако је цариц |
и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> ут |
и да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште политике и скорашње будућности.</p> |
, свима средствима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војнички, <pb n="59" /> |
ога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слободно смеш казати.{S} Па ево мене.{S} |
S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелинство у Топлици |
доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се |
за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљање |
поноситост разбуди се у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистра |
су испуњене превеликим поштовањем према оцу Калистрату не само због великога гласа и заслужене |
огла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства т |
астир Светога Николе и показао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с те |
чај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који ј |
ран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и пре |
буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год по |
и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</p> |
ах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп у једно око и бе |
ба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само |
који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога дана све свој |
и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се растали |
ру, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да причека.{S} Међути |
м ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ј |
стао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Кал |
шће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржавати се све д |
у, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потпун |
нови султан с толиким почастима к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се на цариградском друму ука |
е била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча |
ило могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у |
једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, то су његови учен |
и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја им |
и.{S} Али на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за |
ођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је |
д 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута биш |
</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гво |
пољуби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p> |
молитву.</p> <pb n="200" /> <p>— Хвала, оче Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако в |
ка и искрено је пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од |
и.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин |
узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S |
а да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, рече Д |
во лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Којадин.</p> <p>— Има наш прево |
наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам ја гово |
то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба с кат |
ио пророчким одушевљењем.</p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не пола |
о.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога ве |
ну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору Којадин.{S |
штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојом племенитом науком усадио корен с |
ржи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Калистрате!</p> <p>— Благосиљам, синко, али тешка с |
лови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S |
овека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају Србијом.</p> <p>— Мо |
се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хо |
да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта т |
да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начином могао |
ско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем како црква може |
књигом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се д |
ада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин се бр |
крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, коју тр |
лаго трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није достојно српскога народа, пред којим је пре с |
у је то требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S |
, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћам |
мо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</p> <pb n="288" /> <p>Међу тим радо бих чу |
валити.</p> <p>— У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p |
страту.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те с |
ркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда п |
уго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Тур |
српске политике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једин |
чим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> |
ко смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али друго |
цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим т |
> <pb n="261" /> <p>— Разумем, пречасни оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, разумем! |
ом сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не говорите |
си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар не одби |
како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако сла |
ају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} |
изредном васпитању Плетикосићеве деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једн |
збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, |
ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевидно туробно расположен и понесен и сам расположењи |
<p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозденовић, очевидно незадовољан, и жураше се сакривеном госту.{S} |
е и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно више наклоњен анти-турској политици по што по |
о.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очевидно задиркујући га, нељубљену, румену, плавооку.</ |
естало српске власти, проговори Драгош, очевидно се сневеселивши.</p> <p>— Тако је, синко?</p> |
чала вода није нанела никакве штете.{S} Очевидно је остао неповређен.</p> <p>Пристав погледа у |
вављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури |
м поштовањем поздрави царицу, која оста очевидно сневесељена после ове походе младога султанско |
о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{S} |
или у своме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разумевали.{S} Њихово пријатељство и њихо |
китим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да |
арод тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турск |
p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га је |
оме чисто испосничком начину живота.{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза њего |
гош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, верности и послушности.</p> <p>Сес |
од великог цариградског пута, којим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто |
ика народна трагедија, која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким народом српск |
штине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали догађаји, који су одмах настали чим је лето г |
Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће д |
с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је би |
оворило да није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> <p>У |
ј дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</p> <pb n="64" /> <p>Деспот Ђурађ и деспотиц |
су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> <p>Управника имања и рудника из Трепче, |
ао у велику будућност Турскога Царства, очекивао је велика турска освојења, и дивио се њиховом |
за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb n="224" /> се отац Калистрат да освешта во |
Богородице.</p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се повратак господара и гостовање султана Мехм |
једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпуну победу. |
в човек кога још не познаје.{S} Мора се очекивати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали н |
рата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном с |
ирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак царице Маре с великом свечаношћу и п |
и по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска војска ударила |
.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу н |
потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда |
силе боје и да у свима својим пословима очекују свршетак само од насиља.{S} С тога је кућа влас |
су још дошле последње заповести, али се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад п |
да Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле годи |
ом кренуше се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат ниј |
очног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него скрушено.{S |
е њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикос |
ада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно |
пред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, замишљене, показујући дубо |
рце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би кр |
слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На <pb n="153" /> левој руци су му у неком боју |
потица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, |
урађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта то управ |
гош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очински |
це, коју је и даље присркивао, зажарише очи.</p> <p>— Честити беже, упашће у реч Гвозденовић, о |
тири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики |
подари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као |
а седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз |
Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће |
ава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне |
рђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он н |
к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано бор |
а овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегле |
му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према с |
са, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очију, широких меснатих образа, носа великог, закучасто |
говори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта |
Павао се прекрсти, још једанпут промери очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро згра |
м-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чал |
ио златан печат државни.</p> <p>Нашавши очима Гвозденовића, ћефалија Петар се поклони, и присту |
нам да немају право, јербо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми |
ом његовом црном косом, с оним живосним очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским али благ |
ља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распорен |
е одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb |
носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљу |
ка навика на послушност не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учин |
.{S} Отац Калистрат их испраћаше с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверењ |
узама заводнише, а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb n="270" /> <p |
<pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} У очинској љубави према овим младим људима, отац Калистра |
ролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетк |
} Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај опет опије храброш |
следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега блата и нечисти.< |
таде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ Ја |
, главно старање да народу слово истине очувате.</p> <pb n="268" /> <p>— Добро је и тако мени о |
"219" /> властелин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочник |
кошћу.{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и а |
ешина војнички, <pb n="59" /> он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је умео да т |
ође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихових обавеза вл |
чења.{S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио |
потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Са |
е старешине и војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за |
> <p>— Да попадамо часно, прихвати мало оштрије стари Плетикосић.{S} Од часна пада остаје часта |
есне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност развија |
Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p> < |
ашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је д |
шло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда је |
{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила д |
окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми с |
јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потраж |
S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост духа, царица Мара му је |
Слутила се пропаст српскога господства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих г |
долазили посетом, или из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S} И коњушница се нала |
ор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су ок |
арице, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли |
казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Н |
нко Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заш |
заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом преко планине, н |
и Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим |
стеличић Гвозденовићев испод Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати |
{S} Султана је у пијанци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта |
д имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам |
алима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали госпођини редовни по |
ти, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не |
омаде звона која су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже т |
о јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју |
Ја сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчко |
и су ту растоваривали сваки свога коња, па товар остављали себи више главе, а они би легали изм |
>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, — купите н |
иливоје.</p> <p>— Устани, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата о |
испрати мајку до последњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, остављена од свих и свак |
одело, начинила си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме |
и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само |
а дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различите апокри |
ворено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се рашири |
ц Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском двориш |
ехмед је једнако распитивао за збегове, па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропст |
га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пре |
у планинама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сег |
да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p |
навлаче са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће |
је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама |
у линију, скупи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло |
ачена.{S} После су настале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање камена с раме |
полазили у своме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разумевали.{S} Њихово пријатељство |
у настале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омл |
и неки трговци, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га |
ногима које су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно |
тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Си |
да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с по |
ити султански момци прихватише поклоне, па их уздигоше и показаше султану, који је седео на сво |
о одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости.</p> <p>— Б |
коњске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околин |
аче веома омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове |
је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања цркве |
устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ |
ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом и за |
војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помо |
ио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој |
} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p |
Кад откуп набави, испроси или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га. |
та водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку |
уде и туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па |
реба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен |
гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начинима, што с |
е.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! продираше |
д убруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми вр |
стију.{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <div type= |
м.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreig |
о је да само дође благослов родитељски, па да природа пусти крила своје нежности.{S} То су знал |
д с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било |
рада, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли ж |
плати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да в |
ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем ње |
у у најбољој слози и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, кака |
} Ни овако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо |
е <pb n="220" /> требало двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, в |
ила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидан |
овиће као издајнике косовске протерати, па узети другу какву династију, или натерати једнога <p |
љ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како обично раде з |
е спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb |
јаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војни |
нијим тоном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и |
овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати |
трку коњском бацали напред свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне. |
ан засенак у собици на мекани одморник, па продужи у башти започето пребирање цвећа.</p> <p>Њен |
ба цркви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год т |
ти с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замисл |
но.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бар |
Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пр |
да на Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово дру |
} Могло се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену |
али на својој земљи с осталом родбином, па су, под том погодбом, уживали потпуну слободу.</p> < |
адости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош |
ђи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас |
узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{ |
намести самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се н |
p>Ко је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на |
ге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му с |
тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постане туробан и највеселији човек.{S} А ја ниса |
бранили само зато што их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити влас |
друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што н |
одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калист |
p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не траж |
знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.</p> |
то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а |
урно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд |
те кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госп |
ропи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и |
— Ако сад Мехмед прими султанску власт, па потврди Халил-пашу у везирству, одговори деспот, све |
ави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се време променило, наст |
нике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је на |
еди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а |
султану да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате |
Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два |
е, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> < |
иси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћани |
ло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко? |
а да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва то |
део у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а |
реба што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султ |
беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али |
застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропс |
од свиле, скројену по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, пос |
реба с главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Па |
<p>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих |
збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистра |
хајдучко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и |
лин, који је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с а |
Положи новце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже |
сно је била означена казна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одре |
жи Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те н |
p>— Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде т |
питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио |
ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, идући у Приштину, некога напаствовао.{S} |
да би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би |
аби руком најпре из једне <pb n="69" /> па онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, п |
а, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли |
> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даћ |
и ради прљавих користи овога света.{S} Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и ве |
последње на више начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у турш |
зато што је настало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву |
о, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош |
притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда |
рска милост једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ј |
оцу Калистрату слободно смеш казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све |
јаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и |
ша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ћ |
ца, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше |
е је држао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо |
сле, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу д |
еспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога треба <pb n="162" /> казнити за то.{S} Како сме |
донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на с |
ра Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Т |
екао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ћ |
р то није верска и политичка страст?{S} Па колико је хришћанскога нашег народа изгинуло прилико |
ба да се обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде је Гвозденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он |
> <p>— На кога?</p> <pb n="206" /> <p>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт |
Деспот другојачије није могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазит |
ко је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити господине, страда <pb n="81" /> се, к |
нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— |
нам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих |
рављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам про |
мора се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече о |
ени?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто ов |
спустити.{S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од катол |
ије крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд добро <pb n="192" /> утврди |
стирски него његов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта је радио калуђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{ |
бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— |
ео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Уг |
астир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али св |
имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих |
је дочекала и испратила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био |
ћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догод |
хришћански празници и скупови.</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p |
ву су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на |
Костадиновој и Марковој земљи.</p> <p>— Па говори се свашта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, |
реба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, |
го што се могло споља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали |
такав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који |
време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди |
енка, несташно га задиркујући.</p> <p>— Па добро, хајде проговори, рече Драгош Којадину, кажи м |
а казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S |
раћујем размишљањем и читањем.</p> <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— |
ужимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трг |
ам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу? |
и сам расположењима народним.</p> <p>— Па да нам помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, |
да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док с |
а свим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то |
p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то тебе тиче?</p> <p |
што тако често иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је |
агош се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Бо |
о о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{ |
и онде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— |
у, где се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту |
леснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у |
плавили несрећну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од |
обро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет царица.</p> <p>— С то |
ћ.{S} Он им је предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је си |
{S} О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље |
би могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</ |
како можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су тв |
ивши.</p> <p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и |
уј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочек |
му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се бродарск |
ека веома предусретљиво старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p |
} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И К |
бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, как |
{S} Само је још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стаја |
затреперише у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на |
оновременог властелинског стола.</p> <p>Па свакидашња храна свеколикога тога света разнога реда |
одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> |
обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и б |
је, повика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, још једанпут промери очима простор к |
мену Павлу, да изврши дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје, повика пристав јачим гласо |
ав проговори првом оптуженику, по имену Павлу, да изврши дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у им |
одство промени и да Турци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S |
о оштрије стари Плетикосић.{S} Од часна пада остаје частан и светао спомен, који ће потомство д |
нска војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да бран |
учно расположење које се раширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињавају тад |
сели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да |
о разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би бил |
ади јој је прослављање празника најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архијерејску службу у ц |
ме сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће |
а свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у п |
Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— |
сности.{S} Преврћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њих |
стране и који су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена његова примити глас о њег |
ким стварима знао више него владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужаса |
рвљу и с природом њиховом саставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство |
Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања |
е стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p> </div> <div type="cha |
ако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се клањам силноме слузи његову, о |
/> <p>— Ти си, дакле, дворник честитога падишаха што си мој дом удостојио почасти да му на подо |
ах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где мо |
храни и помилуј Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим т |
ком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, зак |
еки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине |
султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српске руке; султан одступи пут Крушевца и по т |
данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас в |
руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали халку са |
томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати |
S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обе |
х Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опремом <pb |
9130_N2" /> и остали, султан, са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у којој с |
повести од новог султана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да с |
лушали с нарочито великом меланхоличном пажњом.</p> <p>Сви Гвозденовићеви гости нису могли стат |
вића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" /> |
андар победио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је као младић сту |
ошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот |
родним током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за |
ку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи к |
читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу |
смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> |
држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и |
о што дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни ви |
ба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, |
на висове планинске према Косову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), од |
ј вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другојачије природе, који су свикли у свакој прилиц |
тао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду све |
напаствовати људе и туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи |
.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или |
о последњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</p> <pb n= |
осио.</p> <pb n="235" /> <p>— Србија је пала, продужи Гвозденовићка, Србија се одржати не може, |
пских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила |
лашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{ |
цариградским путем све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се п |
Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја |
уђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном нама |
ло да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може |
огу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд добро <p |
и да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необ |
ека.{S} Мало по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа је ишао сломље |
анову нејасно је била означена казна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот Ст |
ису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске |
шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређивала, што је најлепше |
теличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у |
ико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину изврш |
а, изазвана домаћим потребама.{S} Пошто паљевине могу бити много чешћи случаји неголи убиства о |
почињене, многе тековине за права Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испропадао од чемера |
аљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега с |
лицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни |
јатнијим расположењима.{S} Њему дође на памет његова жена Круна; њени прекори за његово шуровањ |
ји су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена његова примити глас о његовој промен |
а знао више него владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, ње |
иродом њиховом саставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и |
викну госпођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> |
имао.{S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, лепотице, кућанице нигде више н |
можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални. |
ду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— Госпо |
астољубивим рачунима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заи |
<p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да ни |
овог одашиљања војске Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно н |
деспот зажарен.</p> <p>— Господару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} |
ети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да |
пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-б |
са свим ретки били они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по |
едан по један изумирали они који су још памтили старо стање за хришћанске власти.{S} То стање ј |
маља, или своју трговину, доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да |
адском друму испред Пирота био је читав панађур.</p> <p>Једни су продавали разна јела и слаткиш |
е властеле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им ј |
е оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство да прати |
ад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи ј |
сторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и |
p>— Молио ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати?</p> < |
/p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао прилике да |
ead>XIII.</head> <p>Неколико недеља пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош |
> обојицу били толико заокупили послови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре с |
гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по продавницама доста околне власте |
у сласт трошили.</p> <p>На једном крају панађура, у једној лепој ливади беше остављено место за |
ле нешто за себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, да слушају музику и да |
{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузето <pb n="173" /> лис |
своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемир |
е ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје сток |
S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вршити ни н |
е ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито место, |
тога краја надвишавали су све остало на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио |
де.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p |
ка, каматниче.{S} Овде, на манастирском панађуру Светога Николе, нема места <hi> удави </hi>.<r |
ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је с |
ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовиће |
е, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не мо |
по наредби оца Калистрата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>Н |
ршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у |
е без икакве сметње њен калуђер, старац Панкратије, који је служио царичину богомољу и могао је |
вана Крститеља.{S} Домаћи калуђер, отац Панкратије, погнут сединама и старошћу, улази у дворац |
ац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, и властелин Богоје Вас |
ов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђером царичиним.{S} Тако је царица све |
и и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратијa.</p> <p>Царица је била средњег, складног ста |
от, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у част |
је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да |
могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац |
ед прве године војевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао 30 септембра 1454 распис свему х |
ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се би |
на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче |
евљење ни ауторитет којим се још служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве године војевања у Срби |
изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неисказане.{S} Све једнако народ |
де.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу мора спустити.{S} Треће нема |
Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно виш |
S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, који премину 24 марта 1455.{S} На његово |
и се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовал |
Сибињанин Јанко, као главни војвода, и папин изасланик Јован Капистрански.{S} Посада није била |
, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише уз |
ислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Капистрански настојавао је из све |
Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати.{S |
.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње |
еће 1455, још, нада све то, обележено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарск |
љао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички вл |
>Деспотове старе размирице с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 беху га став |
а, <pb n="100" /> узимају да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, о |
се одбрани од католичке превласти и од папске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од |
и храбрењем војнике упућивао и соколио папски делегат Јован Капистрански.{S} Тако почне напад |
да им одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Папски делегат обори главу и намршти чело.</p> <p>— Пре |
пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Капистрански дочека веома предусре |
ко у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да види може л |
не наше калуђере и свештенике, да уводе папство и латински језик, да нагоне народ да се на свом |
Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичке хришћане узбудило, одушевило на живљи |
итали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини ро |
нија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начин |
ни ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, скиде камилав |
иц, оба одлични јунаци и војници којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се |
та били спремљени као стан.{S} Пошто се парада свршила, <pb n="42" /> народ се разишао да се ве |
слушати звук звона и уживати у црквеним парадама.{S} Она је клекла пред иконом и у сузама се за |
возденовићеви гости нису могли стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били |
м, или с Јанком Сибињанином и с његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије прис |
ра је на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица |
новића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреб |
5 последњи међу Турском и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на |
рагош извади златник и од убруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. |
ти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и |
учених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите породице |
анио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се п |
либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске широке чакшире на ногама |
облачио своје свечано властеоско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом |
дијом“, округлим скупоценим огртачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интере |
ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше ствари на тргу, купио вр |
т.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки |
м увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попада |
е не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</p> <p> |
ном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело дуваше у с |
и Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Стефана, |
и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога манастира.{S} Над свима је био карава |
и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело дуваше у свиралу некакву веселу народну |
знатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи пр |
тска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића дв |
да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он обратио само се насмеја на то његов |
е тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, у |
ији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опадати т |
инија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест |
, али ни то није помагало.{S} Европа је патила од једног великог зла, од претеране децентрализа |
или колико дуго треба чекати, постити и патити!</p> <p>Лето 1453 прошло се још на миру.{S} Прек |
авног, против места у ком је васељенски патријарх, против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има |
патријарха, столица православља.{S} За патријарха се у први мах није знало ништа, а говорило с |
у Цариграду је била столица васељенског патријарха, столица православља.{S} За патријарха се у |
ек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком прилик |
данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, |
место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господ |
а своме узвишеном престолу.{S} Један од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, |
ругом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достој |
је, одговори кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша није одобравао покушаје Мехмедове да се што пре ис |
а о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много |
у и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није до |
арту 1451 године.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Ха |
што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим |
после овог разговора велики везир Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио им да је сул |
лтан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положај |
да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <pb n |
} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> < |
у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори Ибра |
S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је д |
и сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упи |
.{S} И онда ће Србију наново обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, |
Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Ка |
и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ |
и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашк |
о на престоно место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје м |
упоцено и господско турско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у с |
, одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао му поклоне.{S} |
естима, покрај цветних ливада и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвоз |
баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити старијега, тако ти. је на с |
и се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о |
{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, одговори кнез Гвозденовић |
прими султанску власт, па потврди Халил-пашу у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршит |
поде српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неко |
ка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Костантина и |
"41" /> или телад.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали ју |
тамбураши с великим шаркијама, који су певали јуначке песме о султанима и јунацима.{S} Поједин |
.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно народа |
рало, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали јага |
у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест |
а којечему питао.{S} Другом приликом је певао пред многобројним деспотовим гостима.{S} Све вели |
и мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и |
еко време и господи на кули своје песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; |
код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастирима и код велике господе |
тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као гов |
дворца, почињући <pb n="10" /> читати и певати црквене прописане текстове.</p> <p>Дворкиње отво |
.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би |
и опомињала их како су тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића ко |
бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и |
те материна маза.</p> <pb n="124" /> <p>Певушећи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту с |
моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, од прилике, Београду био дао деспот Сте |
свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, пос |
оји, овако како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, г |
говоримо — 1451 — могао је имати близу педесет година.{S} Најстарији му је син Којадин био пре |
p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио педесету годину живота.{S} Не осећам се као што сам се |
натан и поштован човек, бејаше претурио педесету, али се здрављем држаше тако добро, да се мога |
ицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље која се једва видела од |
"62" /> народом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</ |
вали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, прасце <pb n="41" /> или телад.{ |
19130_N5" /> Варило <pb n="179" /> се и пекло и продавало и других јела, која су, као промену с |
у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавали су овај ред |
овљаваном на разне начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у |
јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље која се једва видела од супрашке, |
укнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале капе од дебљег с |
е збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобни |
емља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше |
томира Гвозденовића вила се бела турска перјаница, забодена у скупоцену свилену чалму.{S} На ње |
трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан златним поја |
ем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слати у |
противници Александра Македонског били Персијанци.{S} Византинци су у својој књижевности тим и |
/> друговима одмах за тим.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с камилама и с камиларима који ћ |
нао на изуст две три велике књиге живих песама, али је увек много распитивао о књигама, и питао |
има и јунацима.{S} Поједине стихове тих песама пропраћали су узвицима присутни дворани.{S} У та |
и је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој н |
ликим шаркијама, који су певали јуначке песме о султанима и јунацима.{S} Поједине стихове тих п |
слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, же |
њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану |
ађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубиво |
р и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и брање, седе на |
p> <pb n="124" /> <p>Певушећи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан |
х минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали верне на молитву.{S} Нов |
ћу поклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за прев |
м и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих ниских столица, позната оруђа за ватр |
зденовића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек |
девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прекора |
бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београдске војске.{S} |
смирило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно де |
вету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро научи грчки и у богат |
пске посланике султан ће примити у први петак, и њима ће се предати султански дарови и поздрави |
ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљи |
о његових доглавника.</p> <p>У одређени петак кнез Гвозденовић и његово друштво крену се у двор |
ароде, удри неверника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор пози |
<p>Нашавши очима Гвозденовића, ћефалија Петар се поклони, и приступивши му ближе поздрави се с |
о поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију под калпаком, на ком је била пер |
јави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Копријана <ref target= |
.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казати, поче онај |
у народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повика путник |
цу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога брака догађало се да га и по год |
мо с места врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Се |
ни мангали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела груб |
две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болес |
у рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господ |
ређеним потребама.{S} Млинове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако и |
ше бранили кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу ог |
сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту |
ио дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне најбољим вином које је имао и које је лан |
су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда на ново <pb n="75" /> ди |
иташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу и напио њему и гостима |
којега је о црвеној свили висио златан печат државни.</p> <p>Нашавши очима Гвозденовића, ћефал |
речима ћефалија разви повељу са златним печатом, и прочита како деспот своме драгом властелину |
ришту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало |
другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу на |
И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци |
<pb n="78" /> међу главне госте уносили печење и гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{ |
} После су настале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање камена с рамена.{S} С |
роизвод, нешто другојачији од данашњега пива. </note> </div> </back> </text> </TEI> |
турало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref target="#SRP19130_N5" /> Варило <pb n="179" |
ли сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажизања није се употр |
му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, та |
ац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличића и |
је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да |
ле каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.< |
на.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са цар |
гнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} О |
кора за људе из његова подручја који су пијанчили или лењствовали, или у нереду држали своју ку |
већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало робље, купци почињу већ д |
ђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани н |
дире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливене чаше и залаг |
рагош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав ч |
ељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита Ка |
" /> <p>Штампано у Модерној Штампарији „Пијемонт“, Београд 1913. </p> </div> <pb n="4" /> <pb n |
оди око њега у металним сановима служио пилав од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић |
оље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац К |
pb n="38" /> <head>III.</head> <p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђур |
никако.{S} Становници градова и тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су пона |
вештенство заједно са старешинама града Пирота, изађоше те поздравише царицу.{S} За њима присту |
љу.</p> <p>На цариградском друму испред Пирота био је читав панађур.</p> <p>Једни су продавали |
свима местима на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се дол |
ћи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљић |
терати Турке цариградским путем све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} |
пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} Заповести су биле издане да још две војске у |
ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> до |
а данашње свештеничке одежде, а за њима пиротски владика и свештенство заједно са старешинама г |
оловини маја.{S} Турци, нови насељеници пиротски, стајали су са својим старешинама у нарочитој |
пота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Турским Царством, издељен је био |
се у Пироту морала задржати.{S} Градић пиротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве. |
у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротским ћилимима.{S} Одморници у соби, мекани и ниски |
су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упућена у хладњаке који |
т својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту морала задржати.{S} Градић пиротски са својим ку |
} И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту је царица ступала на српску земљу, и одатле је м |
к, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао та |
есреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да |
о један сто с мастионицом и калемима за писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку |
и при мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично спо |
ји, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу |
им листовима пружа приповетка коју није писао приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била да чит |
не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он говори, већ другојачије, црквенски, |
ана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да ј |
гош и Којадин одоше одмах у манастирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, при |
ју једнаке с данашњим народним животом, писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити |
којим се и модерни живот представља.{S} Писац, наравно, не мисли да су добри романи и приповетк |
ебало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и от |
као и све остало у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети зашто је наша |
а. <hi> Прост инок скот словесан </hi>, писаше у оном, тексту, <foreign xml:lang="cu-Cyrl"> пос |
чите апокрифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна светитељска житија читао |
њижницама.{S} Сав исторички део Светога Писма старога завета, књиге о царевима и о јеврејској и |
их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то исто јављ |
{S} Тога дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у којима су му јављани најновији, с |
од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву ц |
ражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе |
е.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша прикри |
једином намером да приме образованост и писменост своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} |
урђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте, господару, неки |
господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старости, здрав |
ка?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се да га, при |
урађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S |
еспот је примио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на с |
му су, заиста, <pb n="92" /> по светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима п |
таоци весело смејали манитоме Даријевом писму и мудром одговору Александровом.{S} По том су ред |
ашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну ма |
ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа Кру |
Калистрат је најрадије примао калуђере писце, од којих, осим цркве, никакав други посао изиски |
коју није писао приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српск |
се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{ |
у.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан |
га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели и најрад |
ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви |
вољство.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од мана |
му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} |
х је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу |
е питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би |
говори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати |
.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у ово |
но Гвозденовић постављао <pb n="154" /> питања, а гуслар-Милојко је само одговарао, чудећи се м |
твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> <p>Као стар, в |
да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провириваше, у тону којим га је изговорио, задов |
спот је, по том, упутио управнику многа питања о граници, о трговачким везама са Скопљем и с Пр |
овић имао том приликом и да одговори на питања султанова, која би му тај везиров човек усмено с |
да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове женидбе, његова љубав према Стаменији доб |
био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца Калистрата одакле је, одговори да је из Приш |
једанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно пр |
лочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе к |
он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одговори оно, кад |
еља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли неб |
ам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а |
питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш д |
и је увек много распитивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта |
хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је ка |
истрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео. |
гледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је са |
у.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докуч |
ђ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом приликом је певао пред многобројним де |
не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену |
Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је |
т, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те з |
{S} Кад се сврше ови послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} |
p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо м |
и у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки усплахирени наново.</p> <pb n="238" /> <p>— |
он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти |
е се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ вика |
олине, њихови рођаци.{S} Њихови другови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је с |
иљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај |
е хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, код Нов |
> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Браш |
да џакуљице и пружајући руку управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што |
p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору Којадин.{S} Може ли се зна |
S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је |
ада те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за овогодишњу летину и за друге д |
вника имања и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о бр |
бровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше капетана, како је прошао дотле на путу и како је |
о изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке |
истрат је испустио из својих руку много питомаца, који су се, као свештеници и калуђери, разишл |
а извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу с |
ш могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозде |
ad> <p>Летњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већ |
љу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћало за свако место, |
једном крају дворане беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, било |
и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У пићу |
оме.</p> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате запове |
је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној такој забави султан на пречац занем |
Момци су непрестано разносили закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како |
} Покрај тога места, на коме се служило пиће онима који су хтели, беху намештени тамбураши с ве |
ао је попити велику количину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворан |
га у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</p> <p |
еља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта је |
та Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} За |
тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку |
мо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто |
е тренутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућем |
на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољим изводима, а изговарам как |
ng="cu"> дьн </foreign></hi>, тако како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко |
дамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољим изводима, а из |
</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </hi> другојачије (<f |
м царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли |
Може бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да буде |
х у манастирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће от |
ћ другојачије, црквенски, онако како се пишу све књиге.</p> <pb n="151" /> <p>— Како су стари н |
нути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат ј |
рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви |
, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quot |
ими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева |
цима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, чело му је било на |
вакоме крају њезине девојачке собице, у плаветникастом зрачку кандила што је пред иконом горело |
ше заклоњен зеленим шипразима и красним плаветнилом небеским, јер прозор гледаше у долину која |
ек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очију, широких меснатих образа, носа вели |
идно задиркујући га, нељубљену, румену, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} |
на у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на мо |
у се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смејати на путника.</p> <p>Путник, опет, псуј |
цали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито женскадија.{S} Полазило се у рат са з |
титио слабога и потиштенога.{S} Људи су плакали растајући се с њиме.{S} Један једини човек <pb |
смеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио. |
гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више |
ћа у Плочнику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} |
е види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху јед |
ратко време турски опсадници огрезоше у пламеном мору, пометоше се због тога, кренуше назад да |
своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угас |
е, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела једна секирица и једно каменарско желе |
н, и оживе стари ред живота, истина као пламичак који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац |
ао снага недовољна.{S} Саставивши такав план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дуна |
фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијо |
он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p> |
ођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда пове |
има без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах налазио на ле |
перише у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело о |
да се заобилазним путевима преко преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и ин |
ају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо.{ |
леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме |
.{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по планинама.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви.{S |
Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се вратити!{S} |
ству Витомира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколо |
ених природних дивота.{S} Леп изглед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; горски |
лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, и |
место изашли из даљих села с оне стране планине поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на |
ватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он ј |
ше <pb n="245" /> мало по мало путове и планине и одлагаше сваки политички и војнички посао за |
еде на коња и пође неком пречицом преко планине, наредивши да и стражари истим путем иду чим бу |
иром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о м |
и још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. </p> </ |
его одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После повољног свршетка Божјег |
ову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Царигр |
е у крају манастирског здања, окренутог планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање ре |
, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одговори |
С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима било је о |
а нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у планини? уплете се Драгош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} |
> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, |
једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Дру |
> <p>Ено их како на красним коњима јашу планином.{S} За њима је на једном коњу натоварен лов, а |
оше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске према Косову; други пак с Гвозденовићем на че |
за свакога под једнако као извор чисте планинске воде у гори између камења и букових жила што |
декоји који у својим мирним и забаченим планинским селима ништа нису знали, на једанпут чуше и |
складним својим гласом одјекиваше кроз планину.{S} Они су се примицали манастиру.</p> <p>— Поб |
S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројн |
а народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао д |
ратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— |
Турско Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао првих дана напред само онај који је по |
тином да на далеко унапред смишља своје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим |
луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега |
т са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу |
јући и узимајући град један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је пла |
него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући г |
заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; |
се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p> |
у каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одма |
ћи пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не ма |
шава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрчи онам |
сам примио, одговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта с |
т, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то тебе тиче?</p> <pb n="182" / |
панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> <p>— |
озори су били испуњени танким провидним платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге |
а више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазвониш |
колних крајева, који су свом властелину плаћали погођени откуп за работу, коју би му вршили да |
давнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, и м |
оју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању |
ростих људи, који су увек против сваког плаћања господару и држави, не мислећи ништа револуцион |
оз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све |
ћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мисли |
ака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на т |
} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви бил |
н; Драгош црномањаст, енергичан, готово плах, краћег, веома јаког састава, већ у младости широк |
о само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш |
ођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо к |
га зачуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти |
би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добро, одговори Ибр |
е у свакој такој прилици узнемиривала и плашила султанових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно ср |
их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге стран |
докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Б |
сам те разумео, мајко, одговори Којадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана не пресе |
милине и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стрела часове.</p> |
стеоским хаљинама, огрнутим властеоским плаштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} В |
ништа не значи.</p> <pb n="65" /> <p>— Племенити пријатељу, одговараше деспот, не сумњајте о о |
итеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојом племенитом науком усадио корен свега честитога и доброг |
што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, како г |
времена који није разликовао властелина племића и сељака меропха.{S} Њему су, заиста, <pb n="92 |
ти били калуђери.{S} Којадин застаде, и племићска поноситост разбуди се у њему.{S} Према оцу Ка |
ким путем све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Види |
има, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се ми |
ли су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по |
корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мирис |
ређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икаква договора |
мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се нај |
је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар ј |
је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и половину Плочника, и нешто ради то |
лу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Плетикосић је био млађи команданат једне чете Гвозденов |
суседу, властелину В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је био човек отворен, искрен и једнак, без и |
запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мис |
е винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао и велики власте |
дамо часно, прихвати мало оштрије стари Плетикосић.{S} Од часна пада остаје частан и светао спо |
ивали закуску.{S} Старешина лова, Јанко Плетикосић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима к |
и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозденовић.</p> < |
ког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точанима зарад дочека гостиј |
добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу |
ави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У св |
Сваки воли живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да је неко стар ил |
узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, властеличић у Плочнику, али од богатијих, у |
ао је мању своју кућу властеличић Јанко Плетикосић, који је стално живео недалеко одатле, у сел |
у дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Калистрата. — Хва |
<p>— Све је лепо, говораше властеличић Плетикосић, али чиме нас турски султан обезбеђује да ће |
моли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, заставши на |
у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имала старати |
Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату однесу део |
зуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић слушали су са жудном радозналошћу богате поу |
ством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} |
.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула начини деспотом на мо |
го да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочито, потурчењак ретко г |
здо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Изм |
а кола својих израђевина.</p> <p>Драгош Плетикосић, по наредби оца Калистрата, ходао је по пана |
дику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици оца Кал |
може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео као човека верна, по |
плице.</p> <p>Дворац властеличића Јанка Плетикосића у Точанима није имао куле као што ју је има |
аност једно јутро спремала у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топлице.</p> <p> |
зденовића, и Драгоша, сина властеличића Плетикосића из истога села.{S} Они су се учили у оца Ка |
су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ух |
n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> <p>— |
ње време највише била свидела Стаменија Плетикосићева својом отвореношћу, бистрином и умешношћу |
p> <p>Сестра Драгошева Стаменија, ћерка Плетикосићева, ванредна црномањаста лепотица, била је с |
су <pb n="111" /> куће Гвозденовићева и Плетикосићева биле везане и суседством и службом, Којад |
е, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени, нису га могли одв |
е добрим особинама и изредном васпитању Плетикосићеве деце, очевидни знаци да су син његов и кћ |
оме начину, и свеколико поштовање према Плетикосићевим особинама, свеколико дивљење добрим особ |
а наклоност свога брата према Стаменији Плетикосићевој.{S} Миља Гвозденовићева је била тиха, не |
оша донесоше свега израњена у село кући Плетикосићевој.{S} Од угарске војске већ нигде ни трага |
оговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Ст |
х девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију Плетикосићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми је недавно к |
о не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њих |
ове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка, обе одличне домаћице, живо су се интересо |
су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је била служена у малој игу |
екали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Стаменију?< |
о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је имала неког посла код куће у Плочнику.{ |
опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићком.{S} Стаменија је била раније отпутовала н |
у Гвозденовићку, <pb n="184" /> госпођу Плетикосићку, њихове синове и кћери отац Калистрат беше |
ој земљи.</p> <p>— Па говори се свашта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, али све не треба вер |
јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност сво |
крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи |
о младићем.{S} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче своје свечано властеоско |
а јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена неж |
одвратности, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је |
ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се |
је ко имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, или своју трговину, доносио је на п |
не од непријатељских удараца.{S} Њихова плодност и вредноћа народа који их је насељавао учиниле |
оје две гробне хумке, покривене каменим плочама с натписима.{S} Око крстова је цвеће, засађено |
оло чесме је све било лепо покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, од којих су се где |
е.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И |
је моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, истина, није манастирско село, али сам ја пред |
а.</p> <p>— Властелину, Гвозденовићу, у Плочник! <pb n="233" /> викаше гомила, множећи се све в |
тим улаком пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и р |
ачара седела је на источној страни села Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа з |
ник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n="62" /> народом, а |
томир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Властели |
Па овде је Гвозденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згод |
е он толико ценио колико два младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, си |
поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремљен, |
</p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Отку |
ће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвоз |
земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустаф |
овића.{S} Плетикосић је имао и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвоздено |
богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз реку јахаше један коњаник.{S} Од |
и? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим |
ранице или одређених јој положаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све |
игумани знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће |
део недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, |
вим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором <pb n="239" /> видеше и по |
из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо. |
или су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Дес |
то ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главн |
косићка је имала неког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точанима |
ед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту кућ |
е читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се |
је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Д |
p>Стари Јанко Плетикосић, властеличић у Плочнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован ч |
и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Јанко Пле |
ме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато |
се сећати свакојаких других знаменија, по којима се могло погађати хоће ли се просидба или жен |
м, главним извором деспотових доходака, по томе пут к Београду, остављајући деспоту земље измеђ |
ради мора прогутати и понека погрешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар |
развеселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у ма |
{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец |
подарена, онај је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македони |
орам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозденовић |
потова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама м |
ни самосталног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и |
имало нису била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта противност оца свога.{S} Добар и п |
за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна в |
овога новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управнику многа питања о граници, о трго |
танемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не |
а десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш п |
иваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о дан |
ко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> |
отраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p |
вана на дебелим темељачама, које су се, по равном месту, могле и превући воловима или биволима, |
ије тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с цар |
који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће моје налоге да се о томе д |
и се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин може достојати раја.{S} Књи |
д је отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва, прођоше поред њега да му целивају де |
одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи |
улице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа |
енос на далеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа |
S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестан |
јави момцима, и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> <p>На с |
н се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слуш |
љу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац).</p |
је био и није могао бити заинтересован, по своме чисто испосничком начину живота.{S} Очевине и |
нимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он с |
м је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној заповести једнога турског команданта, ма да с |
је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране. |
} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, калуђери и попови огрубет |
казна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу са |
рен мукама и годинама.{S} Хвала, синко, по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Ни |
икаква повода није <pb n="210" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког лом |
у имали по негде и засебно, самостално, по једно село и по половину села према војничким списко |
ву и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом предосећању, није радовао.</p> <p>Ов |
х израђевина.</p> <p>Драгош Плетикосић, по наредби оца Калистрата, ходао је по панађуру и по са |
неминовну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак дру |
ски пристав проговори првом оптуженику, по имену Павлу, да изврши дужност.</p> <p>— Павле, сврш |
заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Бр |
е земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да с |
и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у |
p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама |
милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега нараштаја. |
Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спаз |
опха.{S} Њему су, заиста, <pb n="92" /> по светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако п |
ластелинствима, подељени <pb n="104" /> по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, би |
ника вршио се у оно време <pb n="34" /> по нарочитом церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до |
Којадином може се видети <pb n="155" /> по овоме примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за |
ња у заклону.{S} Наскоро <pb n="165" /> по том стигоше манастирски стражари.{S} Он им прегледа |
сами били део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упућена у хладњаке који су јој од зеле |
што је чула за победу свога посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве |
која му се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, |
ва ни ћефалија, ни других старешина.{S} По градовима су турски муселими, кадије и диздари.{S} Д |
е може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да |
гојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од |
енуо душом означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S |
гош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали во |
и са својим справама ишли су напред.{S} По том камиле с товарима.{S} Царица је са својим дворки |
о том заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спус |
и наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонит |
лама су на одређеним местима страже.{S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и бр |
е као округлу синију од црвене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико санова пред посланик |
е прародитељке, Немањине Анастасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, по |
ве навике ваља окретати другојачије.{S} По градовима и по већим трговима или селима почеше се д |
везе нису тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трговачким пословима и о ситницама |
ко сутра послати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад |
нине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <pb n="131" /> виделе су се с |
ко поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан |
ити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће дру |
к у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда |
сму и мудром одговору Александровом.{S} По том су редом пратили Александрово покоравање Атине, |
био је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији старога Гвозденовића неста.{S} Казао је |
старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала |
планом да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. ос |
њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Стаменија као дувна, у ц |
у се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под нек |
и, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си |
, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, читао <title><hi> Живо |
тра и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радозна |
литве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свет |
план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, |
ам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити с |
коравање Атине, Рима и осталих царстава по Европи, причу о славном тројанском војевању „ради же |
био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано копкаше шта му т |
S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пр |
еспотову наредбу о збеговима.{S} Народа по селима било је још не мало, забављена о својим сеоск |
а, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано из |
еђутим тога истога часа издаду се свуда по границама заповести да се треба надати турском напад |
обеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, |
времена до времена послати свога човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао том пр |
/> Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче увлачити реч по реч, донде непо |
султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутствима игумана Калистрата, и султан је доиста и |
ад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.< |
е и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— |
коларе, који су соколе носили на рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао господару |
се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао |
потребу служила сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек гово |
свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно |
коју годину у свима великим манастирима по Србији.{S} Тако је после Хиландара боравио по годину |
Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмо |
тво у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, ње |
е, а они би легали између товара и коња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра каравански ка |
ју.{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <div type="ch |
јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а са |
а да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога оца, који је пољуби у че |
карци из властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у сел |
{S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима било ј |
вом свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крвав |
дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S} Место се бирало |
рати турска војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро ору |
коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p> <p>Из оних стопа по |
и из трга.{S} Мајстори су становали све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је |
прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио ми |
тковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је п |
онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S |
казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Драго |
вемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба |
већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки ц |
цао првих дана напред само онај који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариград |
дмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је бил |
ић, по наредби оца Калистрата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> < |
target="#SRP19130_N3" />, а долазио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у тр |
а мачка мауче и понеко старо псето лаје по напуштеним просторима видећи живе људе.{S} Где би се |
сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је |
Ту би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Има |
местима, испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод виногр |
каткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличића.{S} Властеличићи су имали по н |
овићеве куле и одјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене пр |
осто.{S} Сељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Кр |
еспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћ |
су војници распоређивани на издржавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелин |
дари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели |
иња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ружни |
чега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Ниј |
иле, скројену по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, постављен |
подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <hi> Соколари </hi> или <hi> Соколовци </ |
о расцеп у деспотовој породици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована |
, блага топлота нежне оданости разли се по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „ |
адин знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим околним кућицама. <pb n="87" /> За вечеру су |
политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот |
азећи царици Мари, престолонаследник се по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку |
то место, а остало којешта продавало се по нарочитим склоништима, начињеним од дасака и од лишћ |
а.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по продавницама доста околне властеле, која су изашла б |
ред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били |
у образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари би |
њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у присенак, тако да није |
и се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио |
Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве |
лећи на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све |
а, као глас страшне олујине, одјекиваше по небројено пута око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али |
рње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по планинама.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви |
ого одмора.{S} Његови људи се размилеше по границама око Србије и почеше будити и дозивати оне |
атка Александрова похода онога света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на |
деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чег |
="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, |
а и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправд |
брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање |
ских столица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и |
који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калу |
година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд |
тријарх, против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подноси |
окретати другојачије.{S} По градовима и по већим трговима или селима почеше се дизати неверничк |
и их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Размилеше се у ско |
ним местима страже.{S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S |
ске руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко |
је властелин имао по неколико, каткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличића. |
овор све старешине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати г |
м поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стамен |
n="40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пу |
а што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо н |
властеле, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православну |
и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S} Место се бирало по потреби во |
ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младић |
и, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду, |
шао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, |
и засебно, самостално, по једно село и по половину села према војничким списковима и према сво |
играду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и |
ци Мари испунило се годину или годину и по након онога разговора покојнога султана и царице.</p |
ало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу |
оца Калистрата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут |
отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, видећемо, одго |
, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Раз |
ију вратила царица Мара, пошто су многи по народу мислили да у том повратку има и његове заслуг |
и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад сул |
S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру д |
тац твој, често заборавља да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хришћанима, неприј |
ановали све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трг |
властеличића.{S} Властеличићи су имали по негде и засебно, самостално, по једно село и по поло |
лари </hi> или <hi> Соколовци </hi> или по грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем век |
="150" /> су Византинци вешто прерадили по хришћанским мислима, тежњама и потребама.{S} Не мање |
намо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костадиновој и Марковој земљи.</p> <p>— П |
жбаниће и остале ствари били су довукли по читава кола својих израђевина.</p> <p>Драгош Плетико |
се, као свештеници и калуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и |
н и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија |
и оца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и п |
помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код Смедерева |
, задовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превис |
.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n= |
тајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у златним к |
ога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка од туч |
"123" /> небо.{S} Птице почињаху летати по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање учеставаш |
Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Ле |
ма и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође |
n="155" /> по овоме примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, Којадин је читао на в |
се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у |
, говораше она даље сама себи, ређајући по крилу красне ките које је била поизодвајала, таман д |
на брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p |
отство.{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 литара кованога новца.</p> <p>Деспот показа вољу |
дно више наклоњен анти-турској политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори от |
чки владаоци у разним земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни владао |
лаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{ |
ша купац властеличић.</p> <p>— Ја радим по заповести игумановој.{S} Јеси ли ти купио јунце?</p> |
сандровом војевању и тумарању с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили како се св |
зговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам |
моћство готово било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели |
има градове око Ситнице, које је, један по један, понајвише предајом, брзо позаузимао.{S} Стари |
еше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливене чаше и залагаше се залогаји |
почне опсађујући и узимајући град један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По т |
рње шетње.{S} Харемски прозори се један по један отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с п |
ата, а Новобрђани почну пролазити један по један.{S} Султан је сам одбирао на једну страну људе |
ало земља мењала све више како су један по један изумирали они који су још памтили старо стање |
ка?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знам |
к Светога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата |
услугу коју је имао и велики властелин по обичајима онога краја за властелу и за њихове меропх |
у гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило ј |
ркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастирима и код велике господе српск |
ересе своје породице Гвозденовић гледао по своме начину, и свеколико поштовање према Плетикосић |
/p> <p>— Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме |
имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који су увек против сваког пла |
Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на |
не властеле.{S} Сваки је властелин имао по неколико, каткад и по десетак села, и према томе по |
42" /> <p>Деспот Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, |
му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је те |
анову стану у Софији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војск |
ији.{S} Тако је после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призре |
аба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p> |
, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажизања није се уп |
ову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ |
ања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</p> <p>Ово усмено |
толико по свом властитом избору колико по избору својих родитеља.{S} Родитељи су мотрили на св |
су се удавале и момци женили не толико по свом властитом избору колико по избору својих родите |
ски ред — властела и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је |
ах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало путове и планине и одлагаше сваки политички и в |
средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду. |
дањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере и бе |
х степа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су један по један из |
су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају забаву народну.{S} Они ударише по |
димо у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуше се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући д |
благим застранцима.{S} Место се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене |
66" /> <head>XIX.</head> <p>Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио |
тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по изузетку.{S} Једноничио је скоро без прекида.{S} Оде |
идиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још јед |
возденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n="55" /> |
} Та немирна мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву |
аписано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и на |
не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти игумана |
, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, |
ми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Није мн |
мрти покојног деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p |
мене.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво време освануло |
ули стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p> |
чину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја |
мешане облаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људ |
Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по н |
е наклоњен анти-турској политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац Кали |
име деспотово закључити са султаном мир по захтевима које је султан у почетку рата истављао, на |
се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је своје старе везе с оцем Кал |
ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу. |
а до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упит |
који су некад овде држали села поручују по људима својим познаницима овуда <pb n="80" /> да ће |
лу.{S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} После неког времена |
а деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драгош, једноме стар |
ге су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести <pb n="236" |
целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало разум |
на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна |
буче у црвену хаљину од свиле, скројену по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, |
читао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду с |
а из домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло |
сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="84" /> и да се морам сти |
да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене |
је осим других деспотових људи који су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и |
</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по необичној живости у турском стану да се спрема нешто |
.{S} Грнчари са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојаких судова, који су у оно вр |
луј!{S} Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по том јавише управнике добара и рудника из Трепче и из |
дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се по |
ац.{S} Само <pb n="136" /> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом. |
{S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечин |
даше на одређена им места.</p> <p>Одмах по том момци султански донесоше као чаршав од свиле међ |
ла по српским земљама поче увлачити реч по реч, донде непозната из језика са далеких степа азиј |
} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не тре |
тар или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају или |
0_C5"> <pb n="71" /> <head>V.</head> <p>По том је деспот, зналачким оком, прегледао рачуне које |
{S} Гробови су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије <pb n="295" /> |
ворио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном и прорачунаном правцу сви су и |
све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћс |
> <p>Неколико њих отрчаше одмах.</p> <p>По том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна |
а ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је |
ина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа над Турцима од 24 септембра у пределима Врања и |
чне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз-бег |
ептембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, |
их у том боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила срца Турцима и преузнела њихове наде, т |
јим Турцима; радовали су се хришћанским победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах |
е клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столица васе |
b n="149" /> нешто вештином, Александар победио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом читали како су |
рцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.< |
Они су се примицали манастиру.</p> <p>— Победиће онај у кога никад неће отупети и зарђати сабља |
а, цео дан преплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{S} По том је наредила да се у црк |
ојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не зн |
, оно се догоди: хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе |
сећала се овим догађајем обезглављена и побеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} |
су они изгледали као агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се |
смрћу уморили, а војску им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше |
анима.</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио у |
ећ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић |
према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље и на њему, на истој висини ка |
дара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о |
ојим уверењима и склоностима.{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и сматрали |
м родним домом; окушах смерно трпљење и побожно уздање; сахраних оца Калистрата; сахраних Драго |
ојници се сви уредише, поскидаше капе и побожно слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче говорит |
> царица стаде на своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратијa.</p> <p> |
упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што ње |
оља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} Капља ка |
еограду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу између Мораве и Дри |
могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне к |
јвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“ |
{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим |
у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми |
ека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} Оп |
.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он седе и |
му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мир |
проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка од туча била му је закована око врата.{S |
ара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је повелико село које је припадало властелинству Гвозденов |
и како се железна секирица и каменарско повелико длето црвене и како се вода спрема да прокључа |
а се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се см |
велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефански Хри |
ац).</p> <p>С тим речима ћефалија разви повељу са златним печатом, и прочита како деспот своме |
Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану у сводовима велике куле.{S} С њима је та |
тојник обукао у стајаће празнично рухо, повео би соколаре, који су соколе носили на рукама по л |
ико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb n="199" /> издати, вере |
да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb n="181" /> на продају, без новаца.{S} Влас |
ра, одговараше момчић слободно, добивши поверења пред старцем, који је показивао вољу да их куп |
а би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим тога недавно нам незнано погибе Цветк |
о умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увући.{S} Они <pb n="286" /> су у њему непрест |
и та милост; многи су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p> <pb n="44" /> <p>Да приђе |
сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила |
и народних интереса, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и ни |
ње његове мисије у Дренопољу пристао на поверљив предлог великог везира, да му он може од време |
и на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показ |
свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на |
угог но од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове црног |
о.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подиг |
гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> <p>Момци пр |
.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје, повика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, |
етнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повика путник властелин некаквим туђинским нагласком, м |
еновић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанк |
ди, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p> <pb n=" |
/p> <p>Властеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мен |
мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде гово |
ветога Стефана.</p> <p>Властеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пре |
воје се збуни и признаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} |
и чим се каматник из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори |
>Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с п |
дритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и признањ |
ш или крст морати попљувати, или срамно повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас ч |
а су стихије што по небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне наг |
увеличање својих градских <pb n="43" /> повластица.{S} Једна депутација, у којој су били: влади |
ђоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, од прилике, Бео |
ије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и њихова права и имања чувати тако како су и |
антно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој припадају, не тражећи од ње ништа.{ |
улице око града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје |
из Смедерева.{S} Турска војска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фе |
ка сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољн |
нци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није |
вилно и искрено пријатељски.{S} Никаква повода није <pb n="210" /> било, по коме би се могло ло |
рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} К |
то је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених и потврђених уговора |
> <p>— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— Мехмед |
ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио |
ега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb n="247" /> мога оца, као што с |
<p>Поред свега што би се могло мислити поводом његовог знаменитог разговора с Миљом, Драгош не |
оспођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> < |
е да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта противност |
новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота |
ки оптимизам ишчауравао каткад и одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, доб |
и се пут планине и свога села.{S} После повољног свршетка Божјега Суда окривљеник није имао <pb |
њу.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се |
/p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се повратак господара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али |
е пожурила да прва поздрави тако сјајни повратак кћери староме деспоту.{S} Посланици су носили |
су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су као ослобођење из ропст |
рагошу, ти си, промуца она, пријатно се повративши од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, |
а оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук ма |
тац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те молим д |
султан, због царице Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани су мислили да настаје вели |
а.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио |
о; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Ст |
и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је јед |
то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 1442, после боја на Варни 1444, пос |
родно весеље у част доласка деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама |
што су многи по народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, није много марио ни за р |
атичну царицу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким |
а, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну линију, скупи колико је могао војске, па јурне |
ђ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете <pb n="244" /> земље, и ови се одмах |
адало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о |
ељке, Немањине Анастасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин |
ј се хришћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше |
широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена нежнија природа.{S} Није много мари |
виш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за |
шу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одговори стари калуђер, и прост човек може виде |
их других знаменија, по којима се могло погађати хоће ли се просидба или женидба његова свршити |
и како је кад је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној |
напомену деспот, кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично одани?</p> <p>— Н |
а шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, си |
замишљена седела Шана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под |
ском ватром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанског топа из Београда.{S} То <pb n="27 |
ерење.{S} Осим тога недавно нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кратова, добар трговац, вели |
443, после Сегединског Мира 1444, после погибије краља Владислава на Варни, 1444, и после пораз |
је Србе много унесрећило што смо после погибије кнеза Лазара имали династичку борбу међу кућом |
{S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије |
равље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро |
бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљувати, или срамно |
молитве за покој душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа о |
ли тај властеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаство |
и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву |
јој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив |
су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима |
вицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гу |
остригу, манастиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога |
учини.</p> <p>То јутро радовао се лову поглавито зато што је унапред осећао да ће том приликом |
исто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам да је вр |
ар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <pb n="137" /> властелина Гвозд |
у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око |
ри ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и |
да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вр |
ђијски врт самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично с |
дно је остао неповређен.</p> <p>Пристав погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен |
укаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси л |
гласови неких нових гостију.{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње. |
ресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гвозденовићу!{S} К |
а.</p> <pb n="267" /> <p>Отац Калистрат погледа с милошћу на младога Калистрата Гвозденовића ве |
о их поред деспота.</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице и пружајући руку управнику, питаше га: |
кад турска власт настане?</p> <p>Драгош погледа у оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви сте живел |
р се може за те не марити? промуца она, погледав га погледом који је једини умео казати што је |
акле је, одговори да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, |
еблаги и премилостиви, шапуташе царица, погледај милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и |
<p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{ |
ренуше да најпре прођу мало по народу и погледају забаву народну.{S} Они ударише поред наше дру |
два дишући од умора, у показаном правцу погледали докле око допрети може, да ли се види дим или |
и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом по |
рника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости.</p> <p>— Боже мо |
рачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{S} Као и други трез |
<p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне |
те не марити? промуца она, погледав га погледом који је једини умео казати што је девојче у та |
ву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђ |
тако издржљивог, тако одличног у сваком погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђе |
у околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} С друге стране, како се он ис |
је давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не м |
} Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb n="119" /> и у |
частећи се и припијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на једну, час на |
ља.{S} Домаћи калуђер, отац Панкратије, погнут сединама и старошћу, улази у дворац царичин и за |
настало.{S} У дубокој старости својој, погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада поз |
ут сестра његова Каја споменула како се поговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетикосићеву |
.{S} Најоштрије казне употребиће се без поговора и без оклевања против оних који би се ухватили |
ве старе размирице с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у ве |
ску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска к |
то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа |
да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> |
тан поручи заповеднику града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, који је уз |
емљи с осталом родбином, па су, под том погодбом, уживали потпуну слободу.</p> <p>У свима мести |
против тога; не помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а д |
> <p>Султан Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не |
ада та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Госп |
ори неколико речи, брзо <pb n="9" /> се погоди с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о ку |
удио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало |
вића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље |
ла њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе б |
од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се с |
ем крије нежна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У последње време царица је била |
начин ће се тај показати.{S} Напред се погодити не може.{S} Они који буду пред народом када та |
стајало као најглавније, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрв |
рајева, који су свом властелину плаћали погођени откуп за работу, коју би му вршили да су остал |
дговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у |
но Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо из |
ећног народа, да старе грехе покаје.{S} Погореће властеоски двори; попалиће се и порушити висок |
много поштованом пријатељу, да до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се види спо |
а свој дотадашњи начин живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлази |
е умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околи |
е много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом |
који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>П |
слушнима и према онима који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући му нарав, |
тачно суди, синко, само је претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере праотачке као јед |
присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад ни |
да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} О |
ичније од људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се предаду његовим |
— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, синко, по <pb n="2 |
изабран Борџија, владика од Валенције, под именом Каликста III, али он борби против Турака ниј |
својој земљи с осталом родбином, па су, под том погодбом, уживали потпуну слободу.</p> <p>У сви |
дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестима његове жене, госпође Круне.{S} |
рај једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога да јој насече |
дјекивале, коло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} |
ошћу напојена поука текла је за свакога под једнако као извор чисте планинске воде у гори измеђ |
вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљува |
ад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињанином на једанпут, пред крај септембра |
ом, одредио је да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="211" /> Николе Скобаљића, а |
граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом |
.{S} Никада се толика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и |
оја јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље која се једва видела од супра |
е велико.{S} Имао је много властеличића под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици. |
гледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, наједанпут склопише ру |
кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и не |
чи заповеднику града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, који је узео Цариг |
е у време рата.{S} Осим војничке службе под командом Гвозденовића, он је још за неке работе био |
{S} Којадину Гвозденовићу остаде такође под заповестима већи одред, да чува границу од Косова, |
ј; устали сте на силу, којој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.< |
и удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је могл |
и превући воловима или биволима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутр |
ка и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне |
не су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао пријатну топлот |
ош једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оруж |
ђено која ће га војска <pb n="217" /> и под којим заповедником посести и бранити и кад ће се за |
<p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете |
а, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! викну |
у Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} |
ри већа стола који су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало |
истрата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата.</p> <p>— В |
а, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске на Н |
чи из града са својим војницима и удари под сабљу пометеног непријатеља.{S} Није много прошло, |
јска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску султан спре |
се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његова града, сабирали, и он им ништа није б |
нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаилов |
је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве државне власти може бити вера слободна |
д тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада но |
њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} |
у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди љу |
му беше српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једн |
ло да се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, |
од Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружаних и напуњених војницима, да |
рати попљувати, или срамно повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пр |
рба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело |
и такви честити људи најпосле покопају под развалинама свога града.“</p> <p>Новобрдске стареши |
ј гомилици простих људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да послуша |
</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} |
е.{S} Нико још није имао државну војску под једном командом тако као што су је имали Турци.{S} |
ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би чита |
учи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дан |
Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} |
на војска купила око Београда, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и ка |
иђа? упита царица.</p> <p>— Зато што су под султанском руком и Македонија и већи део земаља кој |
а мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо пра |
ађ онда признао како је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи |
превисоко ти царство пусти своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог |
и ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја би |
е било, и пошто су Словенима онде слова подарена, онај је изговор остао за све, по благослову Б |
д шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици.</p> |
је ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас о |
ара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у з |
обележавала тврда дисциплина, којој су подвргнути били калуђери.{S} Којадин застаде, и племићс |
које село у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико великих властела, међу којима је у |
у, нарочито на великим властелинствима, подељени <pb n="104" /> по работама.{S} И ако их је нај |
о деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим углед |
.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима сврши |
оји је у са свим другојачијим временима подигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрштеним рука |
и се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — |
а и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb n="223" /> пр |
ки водопад бистрога потока; кршно стење подигнуто у небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиг |
о из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освету.</p> <pb n="234" / |
hi>, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <h |
о нимало.{S} За мале ствари није никада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега |
и се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! викну неко.</p> |
беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још н |
и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, удри неверника!{S} Сад му ј |
пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хо |
ења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или простак.{S} С тога је ота |
hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— Онде где је Божјим откр |
у да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам преговарај |
ин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из |
им пословима.{S} Деспот Ђурађ, међутим, подлегне старости и боловању од рањене руке, те умре уо |
и воловима или биволима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела |
м братом Којадином, Миља се једно после подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} |
ма вратио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манастирско брашно неначето.</p> <p>Кад је |
м, прегледао рачуне које му је управник поднео, наредивши да се новци положе чиновнику којега ј |
а, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка њ |
т.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— |
осподар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрдачнија честитања и своје смерне поклоне В |
аријем човеку, шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Турцима, не |
има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, од |
о си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милос |
је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се |
ају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тренутцима који чекају свакога од нас.{ |
— света Богородица, у којој је Немањино подружје Ана, света Анастасија, установила женски манас |
иглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница за најодабраније коње, кухињ |
мао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све ш |
било ни речи прекора за људе из његова подручја који су пијанчили или лењствовали, или у неред |
ављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за којега ј |
одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакивали.{S} Соколови су кликтали, и свак је са сво |
а испуњао је трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет |
манастирски момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су |
.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су |
и расклиматали.{S} Посада их је једнако подупирала и оправљала, али у одбрани нимало попуштала |
им окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици и |
ота и механичка навика на послушност не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек неср |
огао остати да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд ј |
ересовао за све што се тицало политике, пође на поље више града, одакле је чета имала даље крен |
о се стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S |
те у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане |
слаше које сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком |
ке превласти и од папске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заст |
ворио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје догово |
м човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звон |
купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ њего |
да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога |
царство пусти своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S |
Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гуса |
осле војничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пу |
ути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили |
рао слати султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је |
дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све стра |
аше по планинама.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо |
/p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разговори |
и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом преко планине, наредивши да и страж |
на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу д |
и примити њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира.</p> |
ного по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} Запов |
огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гв |
остављеном зибелинима.{S} За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То је била на неко |
земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мехмед махну руком з |
сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се одморимо, одговор |
Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред Бел |
S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом и за једин |
} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам |
те се невешти.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину |
к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири пос |
то су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, д |
о су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се |
у.{S} Младићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи |
е даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то вр |
, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче |
ма не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то ка |
амети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-бе |
} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће о |
сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе засвираше, и в |
.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Србиј |
То значи: треба цркви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, до |
илици узнемиривала и плашила султанових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јави |
ебњи од господара и од његових страсних пожуда, једва се, као кришом, могла, како треба, молити |
ло ведро, непорушено страстима и ниским пожудама, пуно крепости и енергије, која се показивала |
е време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом.{S |
ав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Ј |
, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем |
оказа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком н |
је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта |
с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отп |
и не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или |
ултан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни повратак кћери ст |
Чим се султан попео на престоно место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођо |
Која се девојка у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преот |
град, он заповеди да се <pb n="255" /> позатварају сва градска врата, оставивши отворена само |
ли што је требало онима који су се били позатварали у градове, а и своја су села почесто обилаз |
S} Све празно, све посакривано.{S} Куће позатваране.{S} Понека мачка мауче и понеко старо псето |
едан по један, понајвише предајом, брзо позаузимао.{S} Стари Гвозденовић се налазио у пратњи су |
се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде |
да је софра послужена, и отац Калистрат позва свога госта у трпезарију. </p> </div> <div type=" |
чене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва манастирске стражаре да му кажу је ли то манастир |
у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко двори |
ма, ловцима и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цр |
ћ у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство оче |
овог разговора велики везир Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио им да је султан М |
.{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да изврше што је пот |
у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p |
тарешинама у нарочитој групи, готови да поздраве своју султанку, коју нови султан с толиким поч |
аустављајући га.</p> <p>— Понесите моје поздраве деспоту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја данас ње |
елника над војском, да од његове стране поздраве царицу Мару при њеном уласку у српску земљу.</ |
а одређено место, царица изађе да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Турака.{S} |
озденовић.{S} Ја сам Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао му поклоне.{S} Изгледа задо |
оклонити се самоме султану и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, преви |
а деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни повратак кћери староме деспоту.{S} |
етар се поклони, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p> |
Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</ |
остиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро |
и њима ће се предати султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика врши |
<p>За тим уста и са синовљим поштовањем поздрави царицу, која оста очевидно сневесељена после о |
заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у образе. |
ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи дан |
са старешинама града Пирота, изађоше те поздравише царицу.{S} За њима приступише Турци, који су |
ултан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним |
еновић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозден |
мандрит.{S} Свака добра реч, којом мене поздрављате, украс је цркви којој служим.{S} Никада с в |
око њега.{S} Његови голубови је радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се |
е Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо |
овићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не би ли се на |
.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су д |
едао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа |
их научили на потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седн |
беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са спокојством човека који је све своје д |
им и спремљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се стран |
и, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вел |
у мујезини својом песмом и живим гласом позивали верне на молитву.{S} Нови су се господари мршт |
дри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка команда Драгошева.{S} |
није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држ |
, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православну веру и њене храмо |
своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитиван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гвозденови |
в је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари говори о домаћинским пословима с такв |
е Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} С друге стране, како се он искрено одрекао |
/> <p>Пошто је у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро |
и.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла и судије прве врсте, били су уве |
и очекиваше је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже м |
ри како је султан нов човек кога још не познаје.{S} Мора се очекивати наредба његова.</p> <p>— |
ост и једнакост још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју |
је жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Ле |
о.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам их до |
све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа промени.</p |
си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово ни |
дворе старога Гвозденовића његов стари познаник Ибрахим-беј.</p> <p>Новембарско јутро беше јед |
<pb n="212" /> <head>XV.</head> <p>Наш познаник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмеда, д |
е држали села поручују по људима својим познаницима овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их |
досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и <pb n="134" /> пријатељима, најбоље умела |
слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су м |
ама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новога султана Мехмеда II.{S} |
је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствар |
елог, пет шест троногих ниских столица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} |
ом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} И силна војска поче нападати и гинути око Н |
у два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о ц |
ти посланике, препоручивши им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би послови којим |
а топла жеља, пошто никоме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот |
би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом свету.{S} Видех пропаст народа св |
манастирско брашно.{S} Стражари сместа познаше манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош |
његовим двором <pb n="239" /> видеше и познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше гла |
е тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, наједанпут склопише руке и закука |
посао продужавао преко целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јаг |
била означена казна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио да |
ише бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари још једн |
ога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са |
{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник Мехмед, који ће бити султан по |
су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се је |
а прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошлост |
сположење цароваше у његову срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе испред Којадинова зеленка, не |
ту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто златн |
ајући по крилу красне ките које је била поизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{S} А |
> <p>Али покрај свега тога, сама његова појава наново развесели сестру његову.{S} Она хитро и м |
} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче своје свечано властеоско одело.{S} У к |
рква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да см |
е обузимала кад је видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њену дворбу гостију, њено срп |
а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и |
нака, и опасивао свој златни властеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, округлим скупоцен |
о властеоско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, гос |
ене доколенице; око стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду потешку соху, са |
тим властеоским плаштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилил |
а челенком.{S} И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бед |
{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим- |
нутак да се полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили св |
т којим треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош има |
у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче. |
располагао врховни државни господар.{S} Поједина велика властела била су такође исто тако силна |
уначке песме о султанима и јунацима.{S} Поједине стихове тих песама пропраћали су узвицима прис |
дело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити и спуштати к Смедерев |
о другојачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из |
чај породице уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом же |
о онолико колико је налазио да треба да покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} Исто |
ази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Др |
говац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости би |
о пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-бе |
према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n="31" /> благо и умиљато лице |
у изговорила, с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, д |
вих других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш |
али милости било није.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код м |
се у томе дати прилика да се према нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство |
ко казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, |
имати вечни благослов они који се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога и оно |
ед котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, показа руку, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново |
а двору отвори један прозор и народу се показа госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче она говорит |
питаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу |
20 литара кованога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури да му о |
p>— Али шта ћемо кад је практика свагда показала да су, на жалост, празне речи све то што ти го |
и су се чудили како се у детињској игри показала већ потоња велика сила и слава непобеднога Але |
јер му се тада, када је на то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на |
е уверен да је та форма најподеснија за показани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да ис |
висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу погледали докле око допрети може, да л |
{S} Од како је царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак.{S} Царица је штедром руком |
ако ми је било кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не одрич |
чео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да г |
Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" |
са, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудиш |
Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако сви |
баљићевој војсци Драгош особито јуначки показао.{S} Долазак новога српског старешине у Белу Црк |
а и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је политика неприступна за захвалност и |
ече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао своју наклоност према вама.{S} Сјајни начин, ко |
мњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да |
Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се погодити не може.{S} Они који бу |
одитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо показати пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али уп |
слам, те да нашим наградама теби можемо показати осталима шта чека оне који се добро владају.</ |
ало, а успеха великог није било могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топл |
вић и његови другови и калуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени н |
ци прихватише поклоне, па их уздигоше и показаше султану, који је седео на своме узвишеном прес |
дама, пуно крепости и енергије, која се показивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало |
добивши поверења пред старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, б |
положења, и задовољство и љутину, он је показивао од свега само онолико колико је налазио да тр |
је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао |
а свога младића.{S} Стаменијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и ма |
рију, и отац Калистрат им је на примеру показивао шта које место значи и како се који члан разу |
н напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, тако како је у први мах |
чно пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухватио.{S} Ме |
е друге заповести, упућиваше на место и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам по |
држао на вечери.{S} После вечерња он им показиваше манастирске краве, телад, пчеле, које су бил |
ри.</p> <p>Млад и пријатан, нови султан показиваше најбоље расположење, али не говораше много.< |
је, јер и за неке обичне сцене, које се показују једнаке с данашњим народним животом, писац има |
ски празници и скупови.</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речи |
Очи су му биле меланхоличне, замишљене, показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада |
зверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— |
ви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бран |
се крв несрећног народа, да старе грехе покаје.{S} Погореће властеоски двори; попалиће се и пор |
е воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, од ко |
очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у томе |
S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Божји.{ |
у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Ту |
мале лађице успеше да на неколико места покидају ланце којима су биле везане турске лађе, да им |
драгом властелину Витомиру Гвозденовићу поклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави |
ри, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља |
е села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтеж |
а, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу ср |
отице, смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших љ |
лико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван те |
има који ће камиле терати, одређени као поклон султанов за деспота.{S} Они су имали заповест да |
стиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата тако и калуђери |
се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} |
и најсрдачнија честитања и своје смерне поклоне Величанству твоме.{S} Прими их милостиво <pb n= |
глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили само преко његових доглавника.</p> <p>У |
оше такође свака из своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S |
ну, нарочити султански момци прихватише поклоне, па их уздигоше и показаше султану, који је сед |
самоме султану и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти цар |
староме деспоту.{S} Посланици су носили поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јав |
изјавио поздраве деспотове и предао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и поклонима, |
ара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони султану.</p> <p>— Превисоко ти царство и сувише |
и очима Гвозденовића, ћефалија Петар се поклони, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и по |
у ношени на великим тепсијама деспотови поклони.{S} Једна велика ваза од кованога сребра, опкољ |
а коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозден |
онаследник се по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се |
ко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет сво |
оне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује |
неколико знанаца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисо |
у, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и |
ме Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство над целим новим вилајетом у |
ота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад је на ново понавља |
и ви дали на знање коме треба да желите поклонити се самоме султану и предати му поздраве и пок |
м срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да |
тереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихове инте |
естра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто су разгледали многе продавнице, |
p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости |
да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћ |
не Тахинског Језера, како ми је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао п |
жа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покојног мужа; једно копље усправљено у углу; мотика и |
p> <p>— Већ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци |
у или годину и по након онога разговора покојнога султана и царице.</p> <p>Султан је волео вино |
буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама излишно; оно је с њима у жив |
харема заиште.{S} Гвозденовић се силно поколебао.{S} Најдубље жилице праотачке вере затрепериш |
ви јунаци и такви честити људи најпосле покопају под развалинама свога града.“</p> <p>Новобрдск |
н почне живо учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глав |
p> <p>— Како, честити беже?</p> <p>— Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно |
S} По том су редом пратили Александрово покоравање Атине, Рима и осталих царстава по Европи, пр |
сушта противност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и |
аре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко |
но да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; |
о јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача.{S} |
чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови д |
и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не см |
поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито превисоко ти цар |
ини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад ј |
воје с љубављу онамо где може мачем све покорити или упропастити, рече Гвозденовић, дубоко се к |
аша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово |
новић је отишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да |
је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазив |
му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехм |
арима и пчелама.{S} На згодним местима, покрај цветних ливада и зелених пашњака, поред липика у |
5" /> суд за шербет, налик на путир.{S} Покрај тога места, на коме се служило пиће онима који с |
једно дрво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на троножној столици замишљена седела Ш |
же.{S} Нејаком и слабом није било места покрај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб нигде није |
ледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај манастира у којима ћемо одсести и у којима ћеш т |
јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама његова појава наново развесели |
јој се чека, посаде их на почасно место покрај самих дворских врата којима се иде султану.{S} К |
потребним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, |
вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У султано |
подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијск |
дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него што се могло споља опазити.</p> <p>— Па х |
двор, и представљао је извесну вреву и покрет према тихоме једноликом животу сеоске куће малог |
ли од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога |
/> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса што јој Драгош беше дао |
1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве до |
сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ето в |
е у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим плочама с натписима.{S} Око крстова ј |
су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоценим млетачким засторима.{S} У источном |
гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?< |
каквим било младићем.{S} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче своје свечано в |
терају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи оружје Миливојево, које је стајало на једној сто |
недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца |
} Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик сул |
воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Знао ј |
веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику |
озденовић.{S} Халил-паша није одобравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога |
Крсташи разбише све турске чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског |
ладости, нешто почињао и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јована, своје крсно |
Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гв |
е обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи која је |
а не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвоз |
он, променила си одело, начинила си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, |
н пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се повед |
ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Кап |
зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је |
>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомилом, која је била све |
бим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али |
ште с европскога запада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да |
{S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— |
ате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европског |
оје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Со |
прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди |
Кад сутра каравански капетан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња и стајао |
жаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића дво |
који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвозденовићку, <pb n="184" / |
Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне |
нко Плетикосић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из |
разговарати.{S} Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из |
д.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже приме |
је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те су опкољавали прилично велики квадр |
} Није могао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли ви |
p> <p>Дубровачки делегати и деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па се очевидно н |
оги су плакали, нарочито женскадија.{S} Полазило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, ни |
{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти деспотство нека |
ривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасењ |
к је са својим <pb n="117" /> поуздањем полазио на посао, у ком се није знало како ће кога срећ |
славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одговори она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар |
ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одговори она.{S} Не треба трчати.</p> <p |
ном у затворена дворска врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако. |
е разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман код |
о говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</p> |
стављали деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, када Београд н |
ке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} |
ка него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико није био ни за драж |
и, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} Његова политика се више не предругојачује.{S} Правац који је у |
и они нам преговарају како је деспотова политика сасвим антихришћанска.{S} Говоре како је деспо |
се у Србији не може водити другојачија политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика |
год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече султан мало свечаније.</p> <pb n="33" /> |
деспот пуно захвалан показао.{S} Али је политика неприступна за захвалност и за нежност и справ |
помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често заборавља д |
се с њом не могу сложити рачуни српске политике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини |
, рече стари деспот, знам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске по |
ин Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и заступали су мишљење да се треба држати Тура |
чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште политике и скорашње будућности.</p> <p>Дубровачки делег |
м живо интересовао за све што се тицало политике, пође на поље више града, одакле је чета имала |
од деспотових синова да окрене народном политиком, против Турака.</p> <p>— Донекле има право, о |
ка породица нема више снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, деспоти |
ао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{S} Као и други трезвени људи онога времена, Г |
ми не водимо хришћанску него породичну политику и да смо народне интересе потурили за љубав ли |
еглили су више к анти-турској, угарској политици.{S} Царица Мара, деспотица Јерина, Ђурђева жен |
ош, очевидно више наклоњен анти-турској политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, од |
.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске удружи с католичким државама и с |
ефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} Па колико је хришћанскога нашег на |
мало путове и планине и одлагаше сваки политички и војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима |
азмирица које су с несталним и немирним политичким животом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV |
есен 1435 године.{S} Њена је удаја била политично дело, те је она у харем доведена и за султана |
ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна |
превешен неки замотуљак.{S} То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.</p> <p |
р царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немају пр |
ека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, с |
е спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кретала пут српских |
крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је свршио св |
било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој половини маја.{S} Турци, нови насељеници пиротски, стај |
у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради службе |
засебно, самостално, по једно село и по половину села према војничким списковима и према својој |
ома чудноват положај.{S} Збијен једва у половину старих својих земаља, с отвореним за Турску пу |
ас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да би требало деспота збацити |
нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и При |
борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, |
љни што овога минута гледате пред собом положај којим можете бити задовољни.{S} Али ја сам неза |
д 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен једва у половину старих својих земаљ |
ни хришћани ни сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку све користи које би се извући |
илавка једини су частан излазак из мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати |
зборишта пут границе или одређених јој положаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак.{S} |
в као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</p> <p>— Има право високо ти |
љао Којадин, увек је налазио да његовом положају нема другог излаза него да изађе из очеве куће |
лил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита царица.</p> <p |
з разговора са својом ћерком обавести о положају у Турском Царству и о новом султану, којему се |
управник поднео, наредивши да се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</ |
ред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он властеличићу, па води, Другоја |
ц ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако про |
мена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, кој |
тирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати |
сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, |
без обзира за султаном самим, којега су полу мртва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србиј |
вцу, они се не знају њоме користити.{S} Полуде, раздраже непријатеља, а нису кадри ни помислити |
је и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али католици, одговори отац Калист |
де звона која су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже топо |
/p> <p>Дворкиње отворише врата те мале, полусакривене дворске црквице у султановим дворима у Др |
једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека?</p> <p>— Много |
слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се |
азила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили војска са свих страна, и пош |
ућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозде |
изрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско |
за све што се тицало политике, пође на поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{ |
ше залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" /> стане сокол |
ако бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред градића, где је такође било изнето једно |
мбарско јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се н |
асом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов |
ред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син м |
ији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би |
пуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих стр |
е докле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>С |
звона разасу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су ку |
а ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сибињанин Јанко, као глав |
ску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређени су били и људи |
ице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и |
аса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <pb n="136" /> што га одмах по том лак |
итељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> |
поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозден |
ну к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div typ |
лних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" />, деспотица и царица |
ом приступи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} |
е к руци седога свештеника и искрено је пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не су |
мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате, |
иступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превисоки госпо |
воднише, а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се |
види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачије учинити него |
разе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.</p> <pb n="28" /> <p>— Имате белешке од уговора |
ожја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а |
ју дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова, упита |
рдачно поздрави с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју ова |
о <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти |
вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Европа је патила од једног великог зла, од |
са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на које |
ни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— |
, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и |
ића, он је још за неке работе био дужан помагати своме великом властелину, за оне нарочито које |
боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и хришћанима који ходе к светињама |
апијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних страна у с |
, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шт |
уда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, |
едео који је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао је о њеном манастиру и о њој, и нар |
су села почесто обилазили старајући се, помало, и о зимници.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђурађ |
је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Мн |
аше у земљу, на обележено место.{S} Као помамљена и ожежена, или љуто рањена звер народ једнако |
х оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: |
имицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гвозденови |
ње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлиј |
старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско и |
отску заповест и хришћанску дужност.{S} Помену послушност и слогу.{S} Рече како друг друга треб |
ш у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о |
{S} Отац Калистрат поче говорити.{S} Он помену деспотску заповест и хришћанску дужност.{S} Поме |
ољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао |
сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима, али се сетио да је још |
јање, паљење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб н |
p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече д |
а са својим војницима и удари под сабљу пометеног непријатеља.{S} Није много прошло, а варош Бе |
ски опсадници огрезоше у пламеном мору, пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, |
} Господе, молим ти се, спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо |
, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша ст |
че, сахрани нас и помилуј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро б |
О Боже, преблаги творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} Кад Цариград п |
нестане?{S} Господи помилуј!{S} Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по том јавише управнике добара |
шапућући: „Господи помилуј!{S} Господи помилуј!“</p> <p>У који мах отац Калистрат свршаваше мо |
а ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по том јави |
це, <pb n="163" /> и шапућући: „Господи помилуј!{S} Господи помилуј!“</p> <p>У који мах отац Ка |
би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђерица.</p> <p>— То је |
p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио |
адесету годину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као друг |
ђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да с |
турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисл |
и?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се то |
а.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се помињу при Александрову васпитању, нису много дражила р |
вађени су међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} |
, кућанице нигде више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како |
огао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на такву случајност, која му се чинила готово н |
е се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} |
реним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин и вере погане, к |
га часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца муслом |
не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Тур |
/p> <p>— Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад — говора |
добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се |
ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на то помислим, с |
"91" /> <p>Он уздахну, јер се при самој помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</ |
сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по |
ка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота |
дети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају Србијом.</ |
ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n="19 |
мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћанскога изгинуло од турске |
еде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је политика.{S} Дес |
сли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на то помислим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бо |
ију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, д |
иљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друг |
самовоље много више него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није било места пок |
, раздраже непријатеља, а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} М |
виђења.{S} То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне |
м.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То |
фанатично одани?</p> <p>— На то они не помишљају.{S} Једнако нас <pb n="67" /> коре, што жалим |
а, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна борба води око Београда.{S |
Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуд |
у царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у ма |
евојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогатијих |
змажени син великога властелина није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је |
ве природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покр |
Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божију?</p> <p>У |
к било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску удари онако како т |
себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осо |
мрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађав |
аду.</p> <p>— Како?</p> <p>— Он је њима помогао новцима.{S} Требало је и тамо спремати се за ту |
би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb n="281" /> Слава му, што је умео тим се сл |
кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сут |
S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на које |
су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} |
најдубља размишљања султана Мурата и да помогне оријентацију његових пространих комбинација.{S} |
S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о |
дело било широко, ово средство необично помогне.{S} За кратко време турски опсадници огрезоше у |
опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било л |
што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште поли |
ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу |
положењима народним.</p> <p>— Па да нам помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да наш |
као ватра жива, отидоше на Цариград да помогну турском султану освојити га од хришћана.{S} Ах, |
ију дај им среће, успеха и напретка!{S} Помози им против оних који су супротни!{S} Одбрани их о |
е смем тако продавати што није моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефан |
да, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош |
га који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пос |
кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спуст |
е у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</ |
никада није престајала мислити.</p> <p>Помоливши се Богу, као што рекосмо, <pb n="12" /> цариц |
су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том в |
то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примиц |
баш ништа <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европскога запада?</p |
су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> <p>— Правим пријатељима се говори |
ију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској јед |
ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, |
потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којад |
лаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља го |
молитву да Бог <pb n="223" /> притече у помоћ одбрани вере православне и оружју хришћанском.</p |
</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се с <pb n=" |
у значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним р |
може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти царство?</p> <p>— Не знам, одговори |
иди не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и с |
{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао би м |
помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово шт |
други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којадине, |
а, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свал |
молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.</p> <p>— Царице мајко, б |
Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него му |
а, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесницима се нарочито одазивала.{S |
ди.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отм |
у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb n="278" /> главе и наж |
ски свет великим енергичним саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су |
на, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ |
сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане |
с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима |
се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који је стајао уз |
о колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђен |
а тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра |
ади, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— Оставио |
едила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, деспот |
ву мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Није смела ништа |
послужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навал |
жива човека на огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.</p> <p>У Законику Душанову |
ила дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драго |
једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о В |
ки послови могу европском и западњачком помоћу исплести из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што |
а тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Капистранск |
ише нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у послед |
ли до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистини |
ећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао од |
и шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади з |
свршено, шапташе царица Мара преда се, понављајући своје уобичајене молитве.{S} То је свршено. |
и Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму своје прародитељке, Немањине Анастаси |
је! викаху једни.</p> <p>— Издајник је! понављаше у громовитом одјеку ражљућена гомила.</p> <p> |
е око Ситнице, које је, један по један, понајвише предајом, брзо позаузимао.{S} Стари Гвозденов |
ора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су понајвише слободни људи, или туђинци, често Грци и Цинц |
ику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Ра |
лонаследник је Мехмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p> <p>Прилазећи царици Мари, |
јербо је он био целим својим животом и понашањем оличена верност и правило.</p> <p>Драгош је у |
ну уздржаност и зрелију прорачуњеност у понашању, нису нимало биле неповољне Којадину.{S} Он је |
днаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом искреношћу он се |
граду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и правилно и искрено пријатељски.{S} Никаква по |
стоку, краве, телад, коња или овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице.{S} Кровови су би |
но с почетком часног поста.{S} На чисти понедеоник се вршило чишћење кухиње, судова и куће, од |
ве посакривано.{S} Куће позатваране.{S} Понека мачка мауче и понеко старо псето лаје по напуште |
а ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, мл |
ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по којој би неко прав од закона страда |
ор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим жртвама, и онд |
распитивао за збегове, па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царств |
траже.{S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се х |
његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био |
ће позатваране.{S} Понека мачка мауче и понеко старо псето лаје по напуштеним просторима видећи |
ини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху |
беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште См |
Шану врачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Неколико њих отрчаше одмах |
је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то |
зденовић, очевидно туробно расположен и понесен и сам расположењима народним.</p> <p>— Па да на |
махну руком заустављајући га.</p> <p>— Понесите моје поздраве деспоту Ђурђу, одговори султан.{ |
е у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда |
сити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша |
} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је |
рати, и онамо те, по достојању, смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким д |
јини родитељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики властелин Гвозде |
анска сила учинила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружице.</p> <p>— Драгошу, ти си, |
сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</p> <p>Ово усмено превођење отац Калистрат је, |
о што је и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живо |
спот читао, старајући се да га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{S} Деспотица |
свога изабраника с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је рад |
и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећ |
мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и значајем своје породице, мило му је би |
цом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици не |
ла смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињама, же |
и, правилни нос, златна коса, усташца и поносито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соб |
луђери.{S} Којадин застаде, и племићска поноситост разбуди се у њему.{S} Према оцу Калистрату о |
жјем и жалити властима даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били |
ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не |
ним уснама и с оним збиљским али благим поносом који му млађано лице прекриљаваше.{S} Миљино ср |
мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазревање, њена озбиљност као да су се |
анко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска војска се стане повлачи |
-беја читаву <pb n="74" /> софру разних понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p |
м рогом.{S} Чим је Стаменија разместила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданд |
је још раније издала наредбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не ост |
и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећ |
а једнога ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је с |
ко да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш ум |
рост.{S} Тврда постеља, застрвена неком поњавицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио |
ојадин ником није казивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о својој ли |
у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим калуђером беше |
иромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, у оно време, р |
звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници в |
овски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, |
попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати мало оштрије стари Плетикосић. |
ти; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу ис |
е покаје.{S} Погореће властеоски двори; попалиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} |
ела с оне стране Топлице <pb n="240" /> попаљена и поплењена.{S} Одмах је оданде послат један т |
ла и припремила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога |
спремљеним за седење.{S} Чим се султан попео на престоно место, пожурише се к њему паше, које |
чаца код Рудника.{S} Коњаници нису били пописана војска, него добровољни најамници.{S} Још десп |
авна му је страст била пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У пићу је такође био са |
свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начини |
осле, кад су Турци Србију <pb n="15" /> поплавили?{S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то са |
} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се |
{S} Турци!“ ораше се свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето |
ле су непрестано оне гомиле, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усплахирене, јер су ви |
лазио у шанчевима између града и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну линију, с |
у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже! |
она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми |
о, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама ок |
тране Топлице <pb n="240" /> попаљена и поплењена.{S} Одмах је оданде послат један турски чинов |
часно погинеш, него ћеш или крст морати попљувати, или срамно повити главу под сабљу турску.{S} |
о моме мишљењу, осиромашити, калуђери и попови огрубети и начинити се јадне незналице.{S} Са си |
ћ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука манастирима и калуђер |
ио своју свечану властеоску хаљину, као поповску, до чланака, и опасивао свој златни властеоски |
ропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин се потпуно к |
то ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито |
човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност двостручењем и привидном мекошћу.{S} Према |
ли се увек зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, |
ао да не <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођ |
јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњав |
к, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и о |
, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат |
ни.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло препоручи |
ле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе |
а око вароши удари одморна турска сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Ту |
ру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справедљиви мусломански султани и њихови ч |
ирала и оправљала, али у одбрани нимало попуштала није.</p> <p>Султан је Мехмед, на послетку, с |
за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> <pb n="91" /> <p>Он уздахну, јер се при |
јарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то |
ранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{ |
љу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео д |
.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику |
авладају Србијом.</p> <p>— Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапу |
бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане благовер |
свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крваве д |
ној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој Роксандом, ћерком Даријев |
су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћ |
раља Владислава на Варни, 1444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео да Србиј |
дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— |
ара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед његов, све су ове мисли још више ојачале |
могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите |
окрај цветних ливада и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић ј |
ушевљен силан напад на Турке, коме они, поред свега свог великог броја, не могоше одолети.{S} К |
птуженика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега један калуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца |
n="131" /> виделе су се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака, распоређени су били |
и, где су се некада гајили соколови.{S} Поред соколова, у Србији се припитомљавала за лов и јед |
рвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста ос |
рквеним, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела једна с |
лови их и спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он |
прошлост.</p> <p>Година 1865 метнута је поред 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасвим п |
огледају забаву народну.{S} Они ударише поред наше дружине која се уз вечеру разговарала.{S} Св |
беседу, сви, по реду старештва, прођоше поред њега да му целивају десницу и крст и да их он пош |
кве, а околности се нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин из практике био увер |
тро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, показа руку, |
и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мо |
помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове женидбе, његова љ |
е за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице и п |
ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира.</p> <p>Између свију дворкиња царици се |
ош неколико тренутака код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити поводом његовог зна |
даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чи |
Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле поређане у једној дугачкој улици, једна спрам друге.{S} |
а једну клупу међу многима које су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.</p> |
фан је зарад њих установио био нарочиту порезу која се звала <hi> војштатик </hi>, којом су се |
наш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је цар |
срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође благослов родитељс |
вора од 1455 и сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни за какву политику.{S} Деспо |
жени од најгласовитијих и најбогатијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, |
а главног боравишта властелина и његове породице, у дворишту су се налазиле још три мање тако с |
себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвозденовић гледао по своме начину, и свеколик |
такође поносит именом и значајем своје породице, мило му је било што му је отац име и значај п |
а само с обзиром на углед и славу своје породице.</p> <p>Кад је иза његове последње мисије у Др |
авести данас одужити син једне заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то и мислио, превисоко ти цар |
то су од насељеника одређиване нарочите породице да буду <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и |
снаху тражити и Којадина женити од веће породице, <pb n="121" /> да себи стече пријатеља.{S} От |
и, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поузданог породичног живота, с |
му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али није могао да појми како се и заш |
7.{S} Колики је био расцеп у деспотовој породици, види се по томе што се говорило да је деспоти |
на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици није било јединства.{S} Једни су добро разумев |
највеће сажаљење на тешким губитцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни |
ругом којом највиђенијом и најбогатијом породицом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, |
ишћанске своје пријатеље, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} Сл |
великог задовољства сусретао деспотску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се |
цима или приликом <pb n="58" /> великих породичних весеља у властеоској кући, као што је удаја |
одржао само материјалну страну старога породичног угледа — имање.{S} Народна се расположења не |
е, и породице, и онога тихог, поузданог породичног живота, с којим је био срастао, на који се б |
ма пословима који су се тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни пит |
Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну политику и да смо народне интересе потурили з |
он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд добро <pb n="192" /> утврдили који је кр |
ија је наредио да му се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо душом означивши њега за |
скоро бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици -бити милостиво |
онише звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких нових гостиј |
порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме много поштован |
чки рог.{S} Вратнице се на манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је ја |
е Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из двор |
је велика љубав међу деспотом и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати н |
и је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима, да новоме султану изјави саучешће ср |
посланике свога оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиро |
<p>У који су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп у |
> <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Др |
<pb n="108" /> је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору |
и међу њима.{S} Така је била и последња порука старога Калистрата.{S} Млади игуман Калистрат пр |
изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах нар |
о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу к |
нису боље чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— |
еспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша |
та не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопшт |
ешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{ |
ећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лагано порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред |
rget="#SRP19130_N3" />, а долазио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпез |
ашли из даљих села с оне стране планине поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{ |
Београда, своме зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком ил |
нога човека траје.</p> <p>С тога султан поручи заповеднику града да му каже погодбе под којима |
Саставивши такав план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамен |
нуо.</p> <p>При крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвал |
репче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре |
е мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <p |
p> <p>— Шта поручује мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису удар |
им, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу |
.{S} Они који су некад овде држали села поручују по људима својим познаницима овуда <pb n="80" |
м сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала отворена, |
не.{S} Турци су већ на више места преко порушених бедема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јул |
> било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није више била ограђе |
огореће властеоски двори; попалиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се з |
папин изасланик Јован Капистрански.{S} Посада није била многобројна, и она беше сустала беспре |
се градски ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је једнако подупирала и оправљала, али у одбр |
ије до турске војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може |
пова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије него |
е измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљених |
рата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место покрај самих дворских врата |
дмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска во |
а, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сибињанин Јанко, као главни војвод |
ед, на послетку, собом дошао да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чинило му се д |
рст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је |
ражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао раде она |
та села и та насеља.{S} Све празно, све посакривано.{S} Куће позатваране.{S} Понека мачка мауче |
Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! продираше изнајп |
ерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печења људи су узимали са собом, да им |
јим <pb n="117" /> поуздањем полазио на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити |
дрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима, <pb n="100" /> узима |
е вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властеличић. |
и ћуповима.</p> <pb n="57" /> <p>Тај се посао продужавао преко целога лета, до позне јесени.{S} |
а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би бил |
це, од којих, осим цркве, никакав други посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што т |
суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивши такав план, Јанко |
сребро и злато окована, најскупоценији посао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а |
се како, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је покло |
е и одлагаше сваки политички и војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру |
осакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћ |
че Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p |
И облик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облику припо |
е.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник) <pb n |
, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђ |
властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људим |
је родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и значајем св |
игао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век препи |
а би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или није могао.</p> <p>— Није |
ља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедерев |
ше ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност онда није могла разви |
ело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче |
нда кад је Калистрата нестало, његов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа |
вима досадашњим ратовима <pb n="102" /> посведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су |
и.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена |
разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико часова своме сакривеном госту, Ибрахим |
што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове п |
то размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се једном на нек |
љком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад се и то посвршавало, женскадија с момцима навали да изврши посл |
а брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и за сељачки сто у двор |
м знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају.{S} Уступајући натрашке, једнако се клањајући |
од галерије, на којој су турска господа поседала била.{S} На једном крају дворане беше спремљен |
дни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда |
и у лице султану, кнез и његови другови поседаше на одређена им места.</p> <p>Одмах по том момц |
на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, |
истрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба |
ворити.{S} Градове на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели хранити се храном |
<pb n="217" /> и под којим заповедником посести и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на |
а и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељства, па би хтели или морали за |
дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љубимац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко ти де |
еплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају зад |
е која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним нос |
агош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштованога старца, а о |
Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац д |
одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, поскидаше капе и побожно слушаху молитву.{S} Отац Калис |
и, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се |
гођеношћу, прекорима кад ко у њих каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо |
делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над св |
рађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би једна |
радујући се што се тако млад човек тога посла примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p |
ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.< |
а била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозден |
би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденов |
у.{S} Стара Плетикосићка је имала неког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био т |
риповетка коју није писао приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис жи |
у јавио какав гост, или му је каква год посла давало манастирско властелинство, Којадин би се с |
а је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, к |
е воља једне велике госпође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући отпр |
адили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не сме |
а границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи ми |
p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било? |
уша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спремање војске, |
поље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</p> <p>— Кога ми |
, тамо дочека војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1 |
их људи који су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p |
оздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb n="34" /> по нарочит |
Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p> |
иним.{S} Тако је царица свечано примила посланике свога оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— |
донесоше јестива у неколико санова пред посланике.</p> <p>Тако се свршила аудијенција кнеза Гво |
усти царици да може путовати.{S} Српске посланике султан ће примити у први петак, и њима ће се |
елики везир Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у великој м |
се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах |
рство.</p> <p>После тога царица отпусти посланике, препоручивши им да јој се познатим путем опе |
ански донесоше као чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога донесоше као округлу синиј |
ајни повратак кћери староме деспоту.{S} Посланици су носили поклоне за царицу Мару, скупоцене с |
ни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се посланици, клањајући се, приближише султану, нарочити с |
— Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици -бити милостиво примљени и обдарени и даће им |
е је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад пр |
ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства неколико знанаца, којима ћу се јавити с покл |
его има заслуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (н |
ветога Стефана, господару!{S} Игуман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам п |
Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и н |
ко, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> |
царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа |
есте људи које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турск |
н заставама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара и великог челника над в |
чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гвозденовић |
е киселило.{S} Одатле су се црпле многе посластице оновременог властелинског стола.</p> <p>Па с |
опаљена и поплењена.{S} Одмах је оданде послат један турски чиновник из њихове свите да нађе ст |
ра, да му он може од времена до времена послати свога човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гв |
ити?</p> <p>— Морам одмах, колико сутра послати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пиш |
Султан по уговору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш ид |
кад и нови султан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, док ра |
вих страна, и пошто се сви силни топови послаше које сухим које водом низ Мораву, пође од маја |
ије.{S} После повратка са Златице 1442, после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, де |
деновић је после боја на Златици, 1443, после Сегединског Мира 1444, после погибије краља Влади |
ици, 1443, после Сегединског Мира 1444, после погибије краља Владислава на Варни, 1444, и после |
Златице 1442, после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот је коначно променио с |
је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку рел |
лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{S} Трговци м |
е мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, |
је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гос |
га што је било на Златици, после Варне, после Косова, деспот више не може веровати својим сусед |
уочи дана кад ће <pb n="105" /> умрети, после ручка пошао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на |
{S} После онога што је било на Златици, после Варне, после Косова, деспот више не може веровати |
две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необичним задовољством.{S} Само је |
изгуби се пут планине и свога села.{S} После повољног свршетка Божјега Суда окривљеник није им |
се тако радило само за цара Стефана.{S} После његове смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињ |
у са ступца, на ком је била окачена.{S} После су настале трке коњске, па трке пешачке, па преск |
е, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 1442, после боја на Варни 144 |
ац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња он им показиваше манастирске краве, телад |
јку по реду све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све |
о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, султан се почео бавити мишљу куд |
али он чува верност своме господару.{S} После онога што је било на Златици, после Варне, после |
оћемо! продираше изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> < |
јпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му св |
елу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш |
ика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, они су, синко, непостојани, несложни.{S} Кад им |
у га је застала и прва турска окупација после смрти деспота Стефана; ту је претурио ратове, и д |
о одликовао.{S} Весеље и радост војника после тога случаја тешко је било испричати.{S} Кратко в |
о окренути у своју корист, тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} |
5" /> <head>VI.</head> <p>Неколико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики ло |
ци Гвозденовићеви.</p> <p>Неколико дана после мало час наведеног разговора Миље Гвозденовићеве |
у самртну пресуду.</p> <p>Неколико дана после овога разговора царице Маре с кнезом Гвозденовиће |
царицу, која оста очевидно сневесељена после ове походе младога султанског орлића.</p> <p>— Да |
о, и госпођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса на крају јула, заједно са својом ћер |
да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не мо |
најбољој слози и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав г |
="283" /> <p>Мало више од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Је |
стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Б |
ао уздања у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му в |
ор за Богојављење 1455 у Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето на |
ликим манастирима по Србији.{S} Тако је после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђело |
вени људи онога времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 1443, после Сегединског Мира 144 |
од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док |
ла као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Село се још није било успавал |
ешко је било испричати.{S} Кратко време после тога, Јанко <pb n="243" /> Сибињанин искрсне изне |
творила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Н |
био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула начини деспотом на моравском путу кроз Ср |
Њојзи је главно интерес.{S} Султану се после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспо |
и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од го |
бије краља Владислава на Варни, 1444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео да |
приликом ратова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n="15" /> поплавили?{S} |
/p> <p>Непознати путник запита друге, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гво |
новић се налазио у пратњи султановој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства ка |
ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам к |
ни се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} Н |
урђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мисли |
Косову.{S} То се смирило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас н |
где би се он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога по |
и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разговора велики везир Халил-паша позвао је |
је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после лова, који је Којадину, брату њеном, донео несани |
лонаследник Мехмед, који ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је од |
аиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И |
ка проћи узалуд.{S} Као на Златици, као после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, зап |
у без икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених и потврђених уговора.{S} Сав је народ |
едругојачује.{S} Правац који је ухватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} Веран је, и |
ј Гвозденовићевој кући све се променило после изласка Којадинова.{S} Одмах за тим оставила је о |
оно мучно расположење које се раширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињава |
S} Нас је Србе много унесрећило што смо после погибије кнеза Лазара имали династичку борбу међу |
с њеним братом Којадином, Миља се једно после подне беше упутила к чесми, како се то место звал |
ца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{ |
лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојство ко |
а, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике |
<p>У почетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића његов |
да га је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косову од пре неколико година, да се они |
знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косову н |
чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколов |
сам се заклео на верност султану Мурату после Сегединског Мира, тако сам готов сад заклети се н |
алистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефана и наскоро по том к |
и са својом војском из града, заузме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати |
е деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског Мира (1444) опет били уступили деспот |
с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког времена града Београда готово није било и |
вати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који |
равославне и оружју хришћанском.</p> <p>После молитве је царица Мара отпустила Гвозденовића.</p |
то упућује превисоко ти царство.</p> <p>После тога царица отпусти посланике, препоручивши им да |
је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога Калистрата, манастирска братија изб |
онијама у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, |
гађају, који је за Србију имао замашних последица.</p> <p>Тога ради је мисија кнеза Гвозденовић |
велике масе народне сматрале случај или последицу хитрине или отврдлости као вољу Божју.</p> <p |
сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, |
о најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња порука старога Калистрата.{S} Млади игуман Кал |
скоро требати услуге деспотове.</p> <p>Последња реченица текну у срце царицу Мару.{S} Прошла ј |
ога господства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих господара треба извршити |
воје породице.</p> <p>Кад је иза његове последње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, |
урат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, |
а и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње заповести, али се очекују сваки дан.</p> <p>— |
ирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађивале.{S} Па крушке и друг |
ед да кажемо да је Гвозденовић приликом последње његове мисије у Дренопољу пристао на поверљив |
ије време.{S} Све се то у њему приликом последње мисије још већма утврдило борављењем у Дренопо |
или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је узето из византијскога права; оно прво било |
>— Како сме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има |
тово је могла погодити и каква је.{S} У последње време царица је била веома забринута, те тога |
p> <p>Између свију дворкиња царици се у последње време највише била свидела Стаменија Плетикоси |
ам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао да |
вати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да св |
напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, о |
ли дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам пи |
државе, и помишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађава овим задовољством, превртање |
ни који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, само парче хлеба деспо |
а утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S |
манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} А нараштаји про |
горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачун |
а, деспотова посланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1455. </p> </div> <div type= |
ирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не изгуби у даљ |
ришћанске светиње, да освоје и униште и последњи остатак Цариградског Царства.{S} О Боже, пребл |
је унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски није био лак у он |
бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p |
је народом некакво предосећање да су ту последњи дани самосталног народног живота и да је, по Б |
C10"> <pb n="144" /> <head>X.</head> <p>Последњи разговор са Стаменијом оста вио је дубок утиса |
ке заповести, свак је претрнуо као пред последњим часом. <pb n="218" /> Још се није било стишал |
<p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У XV ВЕКУ</p> <gap unit="graphi |
раљевским намесником.</p> <p>— То је од последњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Варни, од б |
су добро насељене и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле од кретања војске, рат |
Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S} На то јој је често слао нарочит |
, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини Странџи и н |
в, не отречет животноје вежуштому...{S} Последујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија |
наче здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њив |
идим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу |
штала није.</p> <p>Султан је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља посадом.{S} Док није б |
ојом гвозденом руком.{S} На њему је, на послетку, било главно старање о бојним и о осталим коњи |
се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надстрељивало.{S} Међу другим стварима било ј |
.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв о |
1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с и |
м се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић п |
начинима који онда буду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања се на милост Божју. |
м као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисли да се |
е, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, |
а, с дужностима гостољубља и распоредом послова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи |
оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толик |
скувавао.{S} Због тих финих домаћинских послова, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим ј |
p> <p>Осим овога велика је врста тешких послова везана била с млекарником, са сиром и маслом, к |
ега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи к |
ио земљу, било их је свуда одређених за послове другога реда.{S} Уљари или пчелари имали су мес |
син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је радио властелину.{S} Весеље је било кад |
те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на пос |
о се толико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb n="199" /> изда |
којим путем ти овде упућујеш хришћанске послове.</p> <p>— Упућујем народ, превисоко ти царство, |
опрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили само преко њего |
м сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне ни |
знатим путем опет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома |
у ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ј |
одупрети и који су држали да се српски послови могу европском и западњачком помоћу исплести из |
="191" /> обојицу били толико заокупили послови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да |
есени нису престајали госпођини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника с |
, неизвесност, и да то јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било у глави како се спрема не |
ла боље снахе од Стаменије, али у свима пословима који су се тицали кућног и породичног угледа, |
процес и забавио султана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђурађ, међутим, подлегне старости |
само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују свршетак само од насиља.{S} С тога је |
ава у манастиру није годила домаћинским пословима.{S} Од како је царица Мара у манастиру, показ |
познавањем ствари говори о домаћинским пословима с таквим <pb n="186" /> одличним домаћицама, |
тања и размишљања било је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Ник |
још не мало, забављена о својим сеоским пословима.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ ораше се свуда стр |
еле.{S} По том су говорили о трговачким пословима и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брд |
ј Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S |
ајали до своје смрти, научили свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче К |
ешће српскога деспота и да се постара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се великашима турским |
еби, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твојих мис |
Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да сва |
који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су многе начине којима се ове дивље |
м ловом као што лебде над сваким другим послом људским. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
рос је рано отпутовао у Смедерево неким послом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће вратити чит |
омену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S |
и се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уред |
ати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си врш |
да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујем |
г трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату он |
деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене |
киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, |
би се нахранила и господа и многобројна послуга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Кру |
и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на |
господару властелину, у којега су, међу послугом његовом, били нарочити соколари, који су се да |
Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Праза |
ју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> |
логајима које је други момак за оним на послужавнику носио.</p> <pb n="235" /> <p>— Србија је п |
упана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А тополиваца и тобџија каквих н |
који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам т |
} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> <p>— |
S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски дв |
/p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва свога госта у трпезар |
ву <pb n="74" /> софру разних понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши |
надгледајући да се међу ловцима јутарње послужење и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непре |
е издате заповести <pb n="236" /> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они су |
, женскадија с момцима навали да изврши послужење.{S} Госпођа Круна је још раније издала наредб |
енија, која се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је имала неког |
га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у златним кондирима.</p> <p>— Не, не мог |
који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа послужи старога деспота тако добро, да се опсада смедер |
ањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Стаменија |
је послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! п |
у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели храниоци |
и да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно видео, Стаменија |
Оставио си сву таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још јед |
овић, а што беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само пусто упињање немоћнога да се дворб |
.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред |
вић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде |
астави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо друговање; слободно ти је.</ |
им дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице седе |
челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно пох |
м, тексту, <foreign xml:lang="cu-Cyrl"> послушљив, своје бреме савршене водештошу отложив, не о |
и, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једнакост још од детињства.{S} Ја познајем |
свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли |
мекост и доброта и механичка навика на послушност не подчине вољи очиној и нехотице и да га то |
ез главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност новоме стању него ми који смо га и до сад во |
аповест и хришћанску дужност.{S} Помену послушност и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чу |
ницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено |
Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што |
агласи како од њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зависи и вера и отаџбина, и како |
ш држао очевих правила реда, верности и послушности.</p> <p>Сестра Драгошева Стаменија, ћерка П |
у свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени свет и да га батрим |
е у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} На њему је, на п |
има се ове дивље грабљивице привикавају послушности и уређеном лову.{S} Хватали су младе птиће, |
тало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све деспотове заповести.{S} Слутила |
пскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113" /> деспотове кћери, |
ин, који ју је с милином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћ |
еј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатнијим расположењима.{S} Њему дођ |
ремрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и |
То се радило редовно с почетком часног поста.{S} На чисти понедеоник се вршило чишћење кухиње, |
ер, један млин.{S} Он истера власника и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} О |
обра, (1454) кад се Сибињанинова војска поставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна д |
У томе је разговору обично Гвозденовић постављао <pb n="154" /> питања, а гуслар-Милојко је са |
а, и манастирски момак који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави к |
имену.</p> <p>Уврх софре, која је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, гос |
огрну другом шареном, зеленом хаљином, постављеном зибелинима.{S} За тим султан пође на престо |
роменио расположење.{S} Она на једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била |
ку пријемчивост духа, царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, тако да се може каза |
љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Тур |
о име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име <hi> спахија </hi> или <hi> читлук-сахибија |
/p> <p>— Та данас не треба много, па да постане туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни п |
} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође некакв |
ане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам злос |
зјави саучешће српскога деспота и да се постара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се великаши |
, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има |
дених зимских јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по соб |
има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био |
ј у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком поњавицом, била му је одморник |
у собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, бог |
заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине постеље у једном крајичку, сав се остали намештај могао |
ривиђења.{S} Он се нагло диже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и ле |
черу су они носили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све шт |
дњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</p> <pb n="265" / |
но што није било његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати сво |
, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса са |
су ни слутили колико дуго треба чекати, постити и патити!</p> <p>Лето 1453 прошло се још на мир |
, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је |
је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом тачношћу.{S} Он је управо |
овима и били су посластица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићк |
на.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у својим намерама и мислима.{S} Главна му је с |
њину задужбину, једно да је ближе своме постригу, манастиру Студеници, а друго и поглавито да ј |
потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била |
ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живо |
не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори Којадин, |
слобођења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброчинству и црквеним дужностим |
ја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведем остатак живота |
мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале да се учини неправда и не би р |
сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није он толико ценио |
ше му драгоцена упутства како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у ко |
ековима нема; они се преливају лаганим, поступним променама један у други као и све остало у ор |
n="243" /> Сибињанин искрсне изненада и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се |
није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у мана |
нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наре |
ко сад Мехмед прими султанску власт, па потврди Халил-пашу у везирству, одговори деспот, све ће |
p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша прикричио кнез |
овори калуђер, то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људ |
новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњ |
ехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога толико коли |
и повода, тако брзо после обновљених и потврђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђ |
могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав |
орила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали.{S} Т |
аде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи оружје |
{S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к |
одном месту испред градића било је <hi> потециште </hi>, место за трке и остале јуначке игре, н |
е била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом цр |
ина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре онога времена.{ |
ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас рекли, тркалишт |
појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, којом се служи |
иштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из својих заузетих шанчева.{S} Многи |
господарима су они изгледали као агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле |
руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакш |
ужио правди и истини и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи су плакали растајући се с њиме.{S} |
самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари н |
окићене цвећем; горски водопад бистрога потока; кршно стење подигнуто у небо изазивали су дивље |
остаје частан и светао спомен, који ће потомство држати при свести и при крепости.</p> <p>Разг |
ове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му често долазил |
а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутр |
запаљеном, царица се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и п |
и како се у детињској игри показала већ потоња велика сила и слава непобеднога Александра.</p> |
же потпуну победу.{S} Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покв |
и, мршавији или обилатији; главно је да поточић народнога живота и народне мисије непрестано ст |
ости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да |
бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па мо |
ду Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1455. </p> </div> <d |
ултан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила |
д је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов језик се т |
о није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропаст где се |
од уговора? упита деспот калуђера, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим самим |
трату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потпуне телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштр |
ца Јерина!“ Узвици симпатија и радости, потпуно заслужени, распростираху се од гомиле до гомиле |
езу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једн |
ултанска воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам го |
његових разлога, стари Гвозденовић није потпуно извршио деспотову наредбу о збеговима.{S} Народ |
ити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин се потпуно користи том приликом.{S} Он у Београд пошље одм |
, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем |
опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле и д |
у самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на ме |
о је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се једно |
> Слава му, што је умео тим се случајем потпуно користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али кам |
ва прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, није био за во |
ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи |
, осим градова, није било готово никако потпуно слободних људи.{S} Властеоски ред — властела и |
су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно заступити старога оца Калистрата још у већој ме |
вати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој непосредн |
бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти игумана Калистрата, р |
није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све деспотове заповести.{S} |
е се видећи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на ско |
евима и о јеврејској историји знао је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друг |
ик, био прилично непокретан, ако само у потпуности врши прописане работе, али су те работе биле |
у и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му на о |
очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе турске лађе потопише се у Дуна |
бином, па су, под том погодбом, уживали потпуну слободу.</p> <p>У свима местима на цариградском |
е по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина |
сти дојакошњих господара треба извршити потпунце.{S} И све су заповести извршене за врло кратко |
> <p>Деспот наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти |
из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смед |
прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увеличање својих градских <pb n="43" /> повласт |
ремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су били тако му |
ба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} И то му је манастир осигуравао.{S} С тога м |
зећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је султан |
, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностране робе и |
мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и до |
дморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда на ново охрабри, да |
верног слугу.{S} Буди милостив жељама и потребама његовим и земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозден |
адили по хришћанским мислима, тежњама и потребама.{S} Не мање је наше читаоце занимао опис крај |
а чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи суда турскога; да своје с |
е траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни за што, осим ако |
напунити житом, све магацине одређеним потребама.{S} Млинове градске и пећи ваљало је окушати |
ило је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама.{S} Пошто паљевине могу бити много чешћи случ |
шћанском васпитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам других в |
могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним везама с родитељским домом и с |
још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, коња |
го и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољубивим жаром жив |
агим застранцима.{S} Место се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене би |
дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> |
е бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} Он је увере |
в отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је во |
зазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Деспо |
ре једнога, па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гоми |
жење старешини, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми прич |
Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{ |
ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила сухарцима, које би сама по шуми купила |
а Круна, једнако тешко болна после оних потреса на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, |
овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта |
кизме, могао деловати узбуђујући, могао потрести хришћански свет великим енергичним саучешћем и |
е другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> < |
о.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли |
и.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и девојке које су с њом б |
есела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече госпођа Круна, нека поне |
ичну политику и да смо народне интересе потурили за љубав личних рачуна деспотових.</p> <p>— Шт |
, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистрат.</ |
Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним путевим |
ош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочито, потурчењак ретко где могао скрасити.</p> <p>Говорило се |
а одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубивости и ради прљавих користи овог |
ао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Му |
, њега нико није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Својима као да је |
и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с изве |
пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и других |
речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је |
сто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{ |
е што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпи |
Скобаљића.{S} Топличка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S} Д |
новић нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Мих |
двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или |
де њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, п |
ужје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ |
рат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте |
аредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све прегледам и видим.{S} |
ове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с наро |
је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Царици се Мар |
спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му једа |
властелин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочника и Точа |
е веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да с |
тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанска, рече отац Калистрат, удубив |
се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манастири, кад замукну цр |
ега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У са |
> <p>Они су уверавали деспота, да знају поуздано како су дошле заповести од новог султана, да с |
ишен и куће, и породице, и онога тихог, поузданог породичног живота, с којим је био срастао, на |
злишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одврати |
олебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, одговори ка |
али, и свак је са својим <pb n="117" /> поуздањем полазио на посао, у ком се није знало како ће |
наге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођ |
који, чекајући оно неколико секунада, с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зн |
каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје |
свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинте |
шке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, катка |
уди, на које се они тамо не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и а |
егова блага, божанском милошћу напојена поука текла је за свакога под једнако као извор чисте п |
боравити твоје савете, твоје материнске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> |
лушали су са жудном радозналошћу богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српским ист |
ћу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу заборавити твоје |
ву и друге, и многе философске изреке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време |
старога лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који ће зб |
а своје противнике или будуће супарнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су |
, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, зар за казну што се |
и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега блата и нечисти.</p> <pb n=" |
p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и почели се међу собом разговарати |
отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара |
вати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудрости, стрпељивости, издр |
поведака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија б |
гов калуђер ради.{S} Уживао је читајући похвале кротости, простоте и добросрдачности, а осуде л |
не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, оче Калистра |
ндровим освајањем и кратка Александрова похода онога света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала |
и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S |
оја оста очевидно сневесељена после ове походе младога султанског орлића.</p> <p>— Да, да, то ј |
ли су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <pb |
<pb n="18" /> <p>Султан Мурат је такође походио каткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома |
унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква ј |
иш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прекора.</p> <pb n="127" /> <p> |
и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода није |
се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жб |
у авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место покрај самих дворских врата којима се иде |
рем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може |
итога падишаха што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} |
ју султанку, коју нови султан с толиким почастима к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се на цари |
јој наредио да се царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се дад |
показа госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче она говорити, Гвозденовић је отишао од куће; отиша |
трагедија, која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким народом српским. </p> </ |
ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказ |
ко!</p> <p>И лако, као млађано јеленче, поче скакутати око ружичнога џбуна украј којега је седе |
е бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд |
/p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> |
рела часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад |
емљу.</p> <p>Извршивши то, показа руку, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је |
осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан паш |
лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли |
о му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан |
— где му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смејати на путника.</p> <p>Путник, оп |
p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане к |
ти и спуштати к Смедереву.{S} Осим тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска св |
су онда биле познате.{S} И силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су гру |
том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> < |
ловенске жупе и села по српским земљама поче увлачити реч по реч, донде непозната из језика са |
> <p>Разговор међу већ угрејаним људима поче узимати неповољан обрт.{S} Гвозденовић никако није |
S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, тако како ј |
али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од |
сам што дубље проникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Јадн |
гледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке |
нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гл |
аник, задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још ни |
рагош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На оружј |
иливоје, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" |
е се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао |
лажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама вес |
е да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку б |
х напада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је |
, и не могаше опсадити како треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с ју |
ожно слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче говорити.{S} Он помену деспотску заповест и хришћа |
опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу К |
борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никак |
и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:</p> <p>— Превисоко ти царство!{S} Мој уз |
.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> < |
јући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше |
сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам |
риродна наклоност која још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним током обртати у н |
о се још на миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} С |
а моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почела растурати турска војска, Драгош узбуни народ по |
у једноставном моралном целином, већ се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p>Кој |
Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и све што је |
атили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспотица |
о вече, гости су поустајали од трпезе и почели се међу собом разговарати.{S} Неки су се спремал |
ало лако угасити.{S} Како су Турци били почели наваљивати у густим гомилама на град, и како је |
све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа; н |
њала их како су тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је б |
се оно што се дотле вршило властелину, почело од турског освојења унапредак вршити спахији.{S} |
="253" /> <head>XVIII.</head> <p>Кад се почело примицати пролеће 1455 године, султан Мехмед поч |
соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити сељацима хајкачима, ловцима и господом.{S |
цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди |
ода слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу |
у Цариграду данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати |
несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је |
ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Турци су се томе с |
давали нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту с |
хих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га ј |
ио.{S} После узећа Цариграда, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се |
о је трговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и пов |
ек који је мало говорио и који је одмах почео служити се вештином да на далеко унапред смишља с |
озатварали у градове, а и своја су села почесто обилазили старајући се, помало, и о зимници.</p |
пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како обичн |
на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Же |
твеног и државног уређења мењало све од почетка до краја.</p> <p>Простом народу још је било нај |
их хришћанских лађа, Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са сух |
ер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би |
маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и по |
у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног поста.{S} На чисти понедеоник се вршило |
е против Турака.{S} У таквом је стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још свр |
S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчин |
се.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Мехмеда II, имао је прилик |
<p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их пос |
предала, и Крушевац, који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су св |
таном мир по захтевима које је султан у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа сва |
и да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, |
о што је 1865 иста мисао тешње и сасвим почетнички обрађена у приповедци „Калуђер“, која је 186 |
ваше, јачаше непрестанце.</p> <p>— Охо, почеће опет мала брбљивица, што пред другим никада не у |
рје.</p> <p>— Шта би најволео Којадине? почеће Драгош, лагано коња јашући уза свога друга и при |
радовима и по већим трговима или селима почеше се дизати неверничке џамије <pb n="293" /> и уз |
Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један пре |
се размилеше по границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се |
морна турска сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, ос |
се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити и спуштати к Смедереву.{S} Осим тога по |
и усијане кугле.{S} Многобројни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то в |
улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот |
могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, остављена о |
и ред и сваку дисциплину <pb n="110" /> почињао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, би |
ве смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан |
целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши жути |
пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика С |
уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} Птице почињаху летати по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и из |
ознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у отворе |
свет одведен у ропство, многе су штете почињене, многе тековине за права Бога паљевини предате |
аци, на којој се продавало робље, купци почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јад |
ци, спремљеној у једном одељењу дворца, почињући <pb n="10" /> читати и певати црквене прописан |
и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да |
ко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију долете |
цати пролеће 1455 године, султан Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим |
а војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може |
и тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима покорава, да њихо |
ски делегат Јован Капистрански.{S} Тако почне напад на дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су |
и се установила њихова власт, они ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и све |
руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и кр |
ори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— П |
мед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити један по један.{S} Султан је сам одбира |
добио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојак |
па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђура |
ећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S |
е султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна |
ршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, је |
д ће <pb n="105" /> умрети, после ручка пошао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељ |
ке и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <p |
новала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико |
<pb n="169" /> ни судија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни т |
властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Кос |
у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</ |
се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред |
а му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb n="225" / |
ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и |
спође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необичним задовољством.{S} Само је Драго |
.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу |
а за показани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив |
тана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше |
и дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио неко |
о користи том приликом.{S} Он у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба |
већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди пре |
{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за |
зео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за |
једно ослабело, измучено створење, где, поштапајући се, једва прелази гробне брежуљке и оним се |
ну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца Калистрата. |
.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуд |
рше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p> |
њима и склоностима.{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и сматрали ову немино |
губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије |
старешинама, или изборном суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа бо |
пиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, |
ца Мара је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{S} По том је нар |
ади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није унапред познато где ће га и кад наћи |
.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник Мехмед није у Дренопољу него у |
д како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по народу мислили да у том повратку има |
S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, |
ко половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, поша |
{S} Тада се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ств |
и усијано железо из котла кључале воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти у кота |
укла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спреман, и имал |
спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често звоним |
ађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да п |
а полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> < |
народа били су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, црква држала просвету и образова |
рина, проговори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} |
његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник |
каже погодбе под којима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће оставити Ново Брд |
е ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се застал |
маћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, по |
ћа, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не |
шњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S |
у, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута колико |
наредба, изазвана домаћим потребама.{S} Пошто паљевине могу бити много чешћи случаји неголи уби |
вари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толики људи, |
а кућу свога властелина и господара.{S} Пошто су беспослена властела много времена проводила у |
емљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о њему говор |
у радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Ма |
напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пружала уз Дунав готово д |
јући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога с |
тао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се |
вајући је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадије зауставља |
огао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом |
елена листа били спремљени као стан.{S} Пошто се парада свршила, <pb n="42" /> народ се разишао |
кале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из |
Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, пође пред њ |
о је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и брање, седе на једну клупи |
другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде |
ашњега књижевнога словенскога језика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и вео |
шевца прекрили војска са свих страна, и пошто се сви силни топови послаше које сухим које водом |
.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{ |
Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у зам |
Пошто су разгледали многе продавнице, и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви оно |
в.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви с |
о.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде слова подарена, онај је изговор |
стела много времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а л |
S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће |
ати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, склонићемо га накрај крајева.{ |
да, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко цар |
реба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога г |
вој промени вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошто је у својој кући све добро познавао, он се стресе |
ицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и |
ојску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољубивим жаром живо интересовао за |
о је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је |
и дисаху самом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча |
особито задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто су разгледали многе продавнице, и пошто су и дево |
тко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Д |
д неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трп |
и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицали код судије, а није се могло ут |
бише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу |
ику, али од богатијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше претурио педесету, али се здрављ |
и одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{ |
S} Јавите кнезу дубровачком, моме много поштованом пријатељу, да до новог погоршања све остаје |
унио.{S} Уживао је милост Божју и опште поштовање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, |
крашене главе лебдело је узвишено опште поштовање.{S} Нема никога виђенијег онде и у околини ко |
и из црквеног реда.{S} Отуда оно велико поштовање према црквеним људима које се држи до данашње |
вић гледао по своме начину, и свеколико поштовање према Плетикосићевим особинама, свеколико див |
е ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем према оцу Калистрату не само због великога г |
ехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим поштовањем поздрави царицу, која оста очевидно сневесељ |
све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали домаћи |
ица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, |
Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се |
алил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</p> <p>— Има пр |
уно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити |
ати и понека погрешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија само тиме |
неће цркве, њихове повластице и њихова права и имања чувати тако како су их чували православни |
Ово последње је узето из византијскога права; оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћи |
ге су штете почињене, многе тековине за права Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испропада |
мчивост духа, царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, тако да се може казати како |
ративној централизацији и на једнакости права као што је данашња.{S} У оно време власт је била |
политика се више не предругојачује.{S} Правац који је ухватио после Сегединског Мира он више н |
S} Гвозденовић никако није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, |
— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле |
"135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> <p>Он не изговори — ш |
ед и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то |
другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одредио д |
и заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} Најтачније се <pb n="66" /> м |
Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јан |
би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале да се |
{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети |
сти и благости, без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одгова |
аиста, ходио као осветник, као заточник правде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско |
теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио |
обичај напаствовати људе и туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није био |
о се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао сил |
а, једино саветом и живом речју, служио правди и истини и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи |
прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључа |
елика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S} |
е оставити ни напустити.{S} Уздати се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божј |
и су да често случај заступа тако звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале случа |
Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.</p> <p>— Царице ма |
та ће сиромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће б |
икоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, |
вој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} Уз |
pb n="185" /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су, добро осушени, могл |
ин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре суџуке, који су се дуго могли држат |
исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, ил |
јединства.{S} Једни су добро разумевали прави смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска |
ску. <pb n="109" /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинит |
и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикосић би |
У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, верности и послушности.</p> <p>Сестра Дра |
а доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стот |
о јој се красно око, округласти образи, правилни нос, златна коса, усташца и поносито чело.{S} |
Деспот Ђурађ се према Турској понашао и правилно и искрено пријатељски.{S} Никаква повода није |
м животом и понашањем оличена верност и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{ |
и рачунати на помоћ деспотову.</p> <p>— Правим пријатељима се говори искрено, напомену деспот.{ |
те вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви јед |
мела разговарати се, задиркивати и шале правити?.{S} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{S} Ника |
Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним расправама прибегавало Суду Божјем на више разн |
и.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру |
овића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као п |
Положајем се мењају мисли.</p> <p>— Има право високо ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А |
ом, против Турака.</p> <p>— Донекле има право, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија кад ј |
, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања.</p> |
тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће |
каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу о |
и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опре |
; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисм |
твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{ |
нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, в |
и, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и |
тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка била |
кога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта царица ради и како |
амо парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1456 зауставио је процес |
ило да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га овога часа звати да |
људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Ка |
господарство.{S} Ето већ толико година правоверни гину, топећи крвљу и претрпавајући лешевима |
еведесет кривих пустити него ли једнога правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И управнике сам |
столица васељенског патријарха, столица православља.{S} За патријарха се у први мах није знало |
егово <pb n="202" /> значило да је цело православље клонуло пред исламом и да га је ислам побед |
ло ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна осећала се овим догађајем обезглављена и по |
А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} Господо честита и браћо драга, тешка су |
ма обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина узданица.</p> <p>— А |
n="223" /> притече у помоћ одбрани вере православне и оружју хришћанском.</p> <p>После молитве |
от је бранио интересе Србије и интересе православне вере, радећи онако како је радио.{S} Деспот |
рска имања од грабљивости наше властите православне властеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших в |
и размишљао о прошлости и о будућности православне вере и српскога народа, што је у његовој ду |
опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Турцима, непријатељима хришћанства |
а и имања чувати тако како су их чували православни <pb n="250" /> господари.{S} То је јасно.{S |
идети.{S} Као што је Цариград био круна православним градовима и православним државама свима бе |
град био круна православним градовима и православним државама свима без разлике, тако је узеће |
е језик српски говорио, докле се крстом православним крстило. </p> </div> <div type="chapter" x |
ишли на Цариград, против <pb n="195" /> православних хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лек |
непријатељима хришћанства, против цара православног, против места у ком је васељенски патријар |
ултан Мехмед Свету Софију, главну цркву православнога хришћанства, преобратио у џамију, настао |
свом завету и позиву, узимали у заштиту православну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду п |
.</p> <p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство још бо |
аре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Царица изађе на праг својега |
ригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новога султана Мехмеда II.{S} Тек тад |
ред — властела и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је зах |
<p>— Треба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу д |
села с оне стране планине поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак |
Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царств |
су, једва дишући од умора, у показаном правцу погледали докле око допрети може, да ли се види |
По том добро промишљеном и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потп |
тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, |
ио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстре |
а једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље и на њему, н |
аву своју мајку.</p> <p>Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследника.</p> |
{S} Иначе његова нога не прекорачи више прага тога двора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је |
ој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспот |
ки манастири, задужбине Стефана Немање, прадеда нашега, свети Никола, и женски — света Богороди |
за стран свет, било и изван градића.{S} Празан простор у градићу био је засађен одабраним воћем |
аилазила на празна села, празне тргове, празна насеља, без живе душе.{S} Изгледала су <pb n="23 |
стави.{S} Иначе је војска наилазила на празна села, празне тргове, празна насеља, без живе душ |
аче је војска наилазила на празна села, празне тргове, празна насеља, без живе душе.{S} Изгледа |
ктика свагда показала да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми поче |
p>Најтеже је било онима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли с |
добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на дому Плети |
њањем, исприча новоме госту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега р |
нопољу.{S} Тога ради јој је прослављање празника најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архије |
а шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам з |
>Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинска ц |
служимо.{S} Неповољни су им хришћански празници и скупови.</p> <p>— Па чим показују ту своју з |
дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
га ослобођења, које се вршило о великим празницима или приликом <pb n="58" /> великих породични |
народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечан |
оски би се предстојник обукао у стајаће празнично рухо, повео би соколаре, који су соколе носил |
руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} |
0" /> чудно та села и та насеља.{S} Све празно, све посакривано.{S} Куће позатваране.{S} Понека |
е скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика свагда показала да су, на жалост, празне речи |
и поред свега што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258 |
лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чу |
гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> |
повија и гони, опет са те стране, густе праменове црнога дима.</p> <p>— Властелину, Гвозденовић |
у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те |
и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њо |
чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, |
} Погрешио је грдно што се одрекао вере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како да г |
се силно поколебао.{S} Најдубље жилице праотачке вере затреперише у њему.{S} Мало је требало п |
.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори царица живље, али он чува вер |
јима старали.{S} Соколи су били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од |
сад је на ново понављала у храму своје прародитељке, Немањине Анастасије.{S} По том се повукла |
ајало је испечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима стајали су спре |
ише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, прасце <pb n="41" /> или телад.{S} Једни су играли и пе |
S} Момци су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, ж |
жњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало исто тако као и медовина, ви |
ултан, са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у двора |
, распростираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитеље!</p> < |
} Драгош је имао највеће задовољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где |
ог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> <p>Он не изговори — шта.{S} Није се још с |
Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <pb n="6 |
вере одрицали.{S} Нова најезда која је пратила освајача носила је нову веру, нов језик, нов ре |
то је требало за дочек гостију, њихових пратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>П |
о тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је мој |
овору Александровом.{S} По том су редом пратили Александрово покоравање Атине, Рима и осталих ц |
моћство војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са султаном м |
на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сваки свога коња, |
е на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре подне о |
ника, којега је Којадин знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим околним кућицама. <pb n="8 |
имао.{S} Стари Гвозденовић се налазио у пратњи султановој, и после узећа Новога Брда даваше му |
азак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу ње |
време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад |
остојио почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падишахова, к |
као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине Београда; ј |
њаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разиш |
ога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се с <pb n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах |
ку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи побе |
м Капистранским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србиј |
према деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни повратак кћери староме деспот |
га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} Мислио |
штво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их |
а оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици -бити милос |
ле у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација после смрти деспота Стефана; ту ј |
ати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.< |
у Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице |
још служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве године војевања у Србији, 1454, папа Никола беше и |
ињанин, познаваоци овога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска би |
е на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре |
честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша твоје м |
могућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, мај |
ли савијале око њене деце, нарочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била |
е му је том приликом учинила Стаменија, први пут су му отворили другојачије видике.{S} Размажен |
читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тада, <pb n="254" /> слушала чудан, дотле непо |
> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео |
ме је много интересовала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовал |
у тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански чове |
и Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n="31" /> благо и умиљато лице.{S} Милост |
/p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам |
је интересовало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— |
листрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим п |
је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом једнако давао знак целом карава |
<p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низ |
у толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој ства |
и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се жури |
ше се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и |
ати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на н |
лица православља.{S} За патријарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вер |
S} Српске посланике султан ће примити у први петак, и њима ће се предати султански дарови и поз |
на напред само онај који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Срби |
и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да с |
старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама, кишама и суснежицама наста изнен |
поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртови |
кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима, да новоме султану изјави саучешће српскога десп |
се одрекао вере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га н |
{S} Али је од свију тих планова истицао првих дана напред само онај који је по извршењу први би |
се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати бо |
о другојачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдо |
.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Круне, на које се |
м временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су ј |
прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену по њихово |
ио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Карам |
ћем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Дра |
ње је узето из византијскога права; оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама |
ра, све окићено драгим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда. |
ожђе.</p> <p>Судијски пристав проговори првом оптуженику, по имену Павлу, да изврши дужност.</p |
дили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано железо из ватр |
нашег народа изгинуло приликом ратова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n= |
не, многобројне војске турске, која је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога |
а је? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Тур |
>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на пре |
пот је коначно променио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, |
Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Та |
а.</p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— |
> <head>XIII.</head> <p>Неколико недеља пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Дра |
ротивнике или будуће супарнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојиц |
1" /> у ропству после боја на Косову од пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p |
p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде |
га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, од прилике, Београду био дао деспот |
достојно српскога народа, пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{ |
шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божиј |
тапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— |
, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, св |
иоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манастирско брашно неначето.</p> <p>Кад |
ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S |
би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је |
трајати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на |
нађе старешину тога турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сме |
промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрест |
одобравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> |
средства, како би о томе известили што пре све војничке старешине и војнике.{S} Исте такве су |
и се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито |
где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће султан.{S} |
ту или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Капистрански дочека ве |
ли хранити се храном спремном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За народ иза |
обити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S |
корима кад ко у њих каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у |
ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена, немогући се никако опоравити.{S} Радовали су |
о Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она га поче издвајати у ките |
и одморник, па продужи у башти започето пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле |
е и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама веселост |
ону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и премилостиви, шапуташе царица, погледај мило |
статак Цариградског Царства.{S} О Боже, преблаги творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахрани и по |
ас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плаши |
, сав се остали намештај могао на прсте пребројати.{S} Један котао средње величине, увек пун во |
Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена била на словенски, животи Стефана Немање и Св |
>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Којадин.</p> <p>— Им |
игом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су м |
Морави не далеко од града Копријана, за превелике услуге, учињене Србији и дому деспотову.</p> |
овале за ове ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем према оцу Калистрату не само због |
сетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима.{S} Игуманија одведе деспота, деспотицу и цар |
у црним грубим хаљинама, умотана црним превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, п |
p> <p>У тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Стаменију |
и је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замотуљак.{S} То је била половина срне, д |
вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, докле сти |
ту с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога м |
да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки господине деспоте, упита Јован.</p> <p>— Има |
пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче |
еће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја |
/p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} |
</p> <p>— Много боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде имате у свакој џакуљиц |
ет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране |
анске послове.</p> <p>— Упућујем народ, превисоко ти царство, и делом и словом, да живи мирно, |
ема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, о |
посинак и љубимац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу и |
породице.</p> <p>— Ја сам то и мислио, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што с |
судбини, упита царица.</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Х |
поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, али још немамо одговора.{S} Не мо |
је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко ти деспотство.{S} У једној су нови динари, а |
а и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> < |
м енергичним саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само моје ли |
једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих |
еспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, одговори калуђер, то не можемо |
дмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} И |
ат обори главу и намршти чело.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити |
ај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо |
на, дубоко се поклони султану.</p> <p>— Превисоко ти царство и сувише је милостиво према мени.{ |
нез Гвозденовић поче говорити:</p> <p>— Превисоко ти царство!{S} Мој узвишени господар, деспот |
лонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство известим, да чујем твоје заповести |
вагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пусти своју смерну поданицу да пођ |
</p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> <milestone unit="subSectio |
осподара, особито кад нас на то упућује превисоко ти царство.</p> <p>После тога царица отпусти |
ли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање Католичкој |
сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство да напоменем неке мисли, као један |
отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли превисоко ти царство одмах путовати?</p> <p>— Чим будем |
нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти царство?</p> <p>— Не знам, одговори царица |
покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито превисоко ти царство, одговориће на то отац Калистрат.{ |
о да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да |
риће на то отац Калистрат.{S} Зависи од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници ил |
све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисоком ти царству данас требају <pb n="32" /> други |
аричиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера да се више не |
ће царица радознало.</p> <p>— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју спр |
ори Гвозденовић, и нека смо препоручени превисокоме ти царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари ј |
е једино чиме могу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.</p> <p>— Царице мајко, биће што |
ком, не може да се одбрани од католичке превласти и од папске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, |
вешти књижевници упореде тај словенски превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{ |
рате, рећи ће Којадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо |
бе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који је језик Која |
о, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књ |
ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик н |
рчком тексту поновим.</p> <p>Ово усмено превођење отац Калистрат је, држећи пред собом грчку књ |
њи пут сад наслађава овим задовољством, превртањем новога новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по |
дин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао читање каквог започетог д |
и ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливене чаше и залагаше се залогајима које ј |
ио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно своје бројанице, <pb n="163" /> и ша |
викнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана |
и су највише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош |
а, које су се, по равном месту, могле и превући воловима или биволима, кад се под њих подметну |
спустише носила, госпођа Круна приђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само жив |
обље, ближе к цариградском путу.{S} Кад прегледа како му се била распоредила цела војска, он да |
би оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом преко |
ше његова коња.{S} Он сместа притврди и прегледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје п |
стигоше манастирски стражари.{S} Он им прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде |
арцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ раз |
ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, одго |
Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај мана |
<p>— Видећу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> <pb |
d> <p>По том је деспот, зналачким оком, прегледао рачуне које му је управник поднео, наредивши |
ише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога народа.</p> <p>— Амо Гвозденовић! |
нове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град је |
тина, заиста чудновато, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, гов |
жеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам преговарају како је деспотова политика сасвим антихришћ |
о.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ з |
на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспот |
њега нараштаја.{S} И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девојку, која ми је срце |
то, оче, није достојно српскога народа, пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> |
> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олуј |
да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му и |
е изненада и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред главном турском војск |
ска под Јанком Сибињанином на једанпут, пред крај септембра, груне преко Рудника.{S} Велики уга |
е бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из |
лепа хиландарска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је било наслужено кандило.{S} С друге стране, |
има сусретао царицу и њене родитеље.{S} Пред царичином носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек ви |
аза се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић |
ким госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном, цариц |
авље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов |
пимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И г |
> <p>Али двори беху затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху |
анастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две в |
ш.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p |
ао чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога донесоше као округлу синију од црвене коже |
српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком при |
том донесоше јестива у неколико санова пред посланике.</p> <p>Тако се свршила аудијенција кнез |
о соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је по н |
учитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се |
тина, није манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p |
и у црквеним парадама.{S} Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смило |
се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви |
ла?!</p> <p>Царица Мара клече на колена пред иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да с |
на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; други су трчали на кршеве и в |
араше момчић слободно, добивши поверења пред старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p |
се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} |
ам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образом морам истину говорити.</p> < |
о му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је |
бињанинова војска поставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану н |
на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се |
о из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заштите, излети са својом во |
оје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— Положи новце, |
се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска |
тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама које јој је б |
стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Исп |
лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим жив |
, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до босан |
а да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> видела није, пре |
дан јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с ово |
су стајали спремни при камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.</p> <p>Г |
у плаветникастом зрачку кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипрага |
те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори прос |
дње њено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, у ком би |
потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању извршене.</p> <p> |
S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изаша |
окушаје Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако са |
одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо |
кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фериз-бег |
добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори просто затварају и как |
је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да ј |
сте задовољни што овога минута гледате пред собом положај којим можете бити задовољни.{S} Али |
ворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни.</p> <p>— Издајни |
ши удари одморна турска сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну |
старешина свих еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је |
од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беја читаву <pb n="74" /> софру разних пон |
у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти на |
>Пред једном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело д |
м, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хт |
ишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Т |
засуканим рукама, али забринути стајали пред две ватре гледајући како се железна секирица и кам |
потових људи који су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденови |
ити на велике сребрне тањире и износити пред госте.{S} На узвишеном месту са стране гостима сед |
да упитају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и н |
Турци у Крушевцу запрепастише се видећи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду.{S} Од |
ено превођење отац Калистрат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, српским |
, рече Гвозденовић, дубоко се клањајући пред преобученим Турчином.</p> <p>— Ја сам, честити Гво |
ропства.</p> <p>Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица М |
ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај нар |
весеља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој моли |
их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Каз |
} Наспрам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији старога Гвозденовића н |
чему питао.{S} Другом приликом је певао пред многобројним деспотовим гостима.{S} Све велике ман |
е тешке заповести, свак је претрнуо као пред последњим часом. <pb n="218" /> Још се није било с |
ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће |
и оставили тешке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више град |
међу Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} |
{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да |
значило да је цело православље клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у |
>— Охо, почеће опет мала брбљивица, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се |
Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било |
агош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача, гом |
д се погодити не може.{S} Они који буду пред народом када та времена наступе, треба да нађу и п |
<p>Драгош повика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи оружје Миливоје |
алистрат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен |
етом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором <pb n="239" /> видеше и познаше људ |
<p>Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча |
рске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се турска војска с ниш |
м арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир. |
е или отврдлости као вољу Божју.</p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Белој Цркви спремаше с |
обро продам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, |
да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављајући своје уобичајене молитве.{S} То ј |
и речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш |
да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чи |
н, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, истргавши |
а Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су |
ведио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са захва |
караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницим |
ав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло уб |
итога.</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му |
ама по ловачком начину, и свечано би их предавао господару властелину, у којега су, међу послуг |
{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим <pb n="37" /> |
погубе; за 700 женских наредио је да се предаду његовим војним старешинама као награда војсци, |
х у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца к |
ице, које је, један по један, понајвише предајом, брзо позаузимао.{S} Стари Гвозденовић се нала |
мах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац, који су освојили у почетку рата, к |
више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рачунима, није му |
ји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како |
и дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како мож |
еспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и предати се данас сутра — тако |
ству на данашњи дан крснога имена лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто |
авили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како п |
ед делија, који су њима на личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њих |
а да је спомен старога живота и старих предања најрадије приањао око старијих манастира.{S} И |
S} Те се ствари не мењају, јербо су оне предање наших словенских апостола, а оно што су апостол |
ри Којадин.{S} Зашто би се то противило предањима словенских апостола?</p> <p>— Слова и књиге, |
а да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће оставити |
е предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Ш |
наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу, р |
ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казн |
Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и п |
ио стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану није никада требало одмора.{S} Од Кр |
, многе тековине за права Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испропадао од чемера, од боле |
н ће примити у први петак, и њима ће се предати султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</ |
е до сад није предало, мораће клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне |
да желите поклонити се самоме султану и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Ј |
ету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и |
лим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград био круна православн |
да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тач |
телин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете Богородице. |
дарили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби |
> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао |
ва победа над Турцима од 24 септембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђ |
ескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Смедерева.{S} Станови <ref target="# |
ију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Турским Царством, издељен |
е било кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не одричете ника |
дне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, расп |
и сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и камилавка јед |
мисије у Дренопољу пристао на поверљив предлог великог везира, да му он може од времена до вре |
ство да напоменем неке мисли, као један предлог.{S} Султан је према теби милостив.{S} Могућно ј |
могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p> <p>— Кад би |
{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је променио расположење.{S} Она на јед |
Деспот је одговорио милостиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога |
аше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижн |
" /> видела није, премишљала је о истом предмету.{S} И она изгледаше замишљена, и занесена у ми |
заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисциплину <pb |
ут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спусти |
сти се.{S} Завладало је народом некакво предосећање да су ту последњи дани самосталног народног |
у, којему се деспот, по своме властитом предосећању, није радовао.</p> <p>Ову прилику је Ниш уп |
ма ништа.{S} Његова политика се више не предругојачује.{S} Правац који је ухватио после Сегедин |
estone unit="subSection" /> <p>Дервишко предсказивање о коме је султан Мурат говорио царици Мар |
слити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тада |
му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји највећ |
ку приповетке, којим се и модерни живот представља.{S} Писац, наравно, не мисли да су добри ром |
<pb n="6" /> прошлости, увек занимљив, представљају сувременицима у облику приповетке, којим с |
био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њихов |
ичина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет према тихоме једн |
оп нису више били свуда радо дочекивани представници вере.{S} Новим господарима су они изгледал |
ошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће празнично рухо, повео би с |
>Којадин и Драгош упуте се кући сеоског предстојника, којега је Којадин знао.{S} Њихова пратња |
ивљен да је једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове новце и неку |
о је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме |
делегат Јован Капистрански дочека веома предусретљиво старога деспота па вратима свога дома и з |
Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства неколико знанаца, којима ћу се ја |
придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калист |
његови крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n |
рађ сам скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке који су С |
Простом народу још је било најлакше.{S} Пређе је његову господару било име <hi> властелин </hi> |
осле промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом во |
бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се с |
ере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 1442, п |
о си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којадинова лица, Он у незнаној сладости, ко |
ао од ондашњега нараштаја.{S} И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девојку, која |
ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким |
а изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида међу вековима нема; они се преливају лаганим, п |
ји пролазе као лишће, само без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позорнице, други |
зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића његов стари позна |
ра и књига, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе народне не простре густа скр |
по изузетку.{S} Једноничио је скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија манастир |
ојима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удар |
и тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао н |
ма не може уговорима обележити граница, преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити гр |
она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би куповала робље да нико не зна за кога се |
он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он |
е јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замотуљак.{S} То је бил |
<p>Лето 1453 прошло се још на миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећати нова |
Гвозденовић да се заобилазним путевима преко преко планина докопа Софије и да спасе живот, кој |
ст дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бедема насртали у град.{S} Кад зора 22- |
де.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила |
тономија.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готово независне хришћанске земљ |
рушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, п |
е провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којадинова лица, Он у незнаној сладости, која га |
да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити се још |
S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко целе године, него су једне друге све сустизале. < |
на једанпут, пред крај септембра, груне преко Рудника.{S} Велики угарски ратник ништа не казива |
ћемо, госпо, хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пр |
се одржи име народно без прекида, да се преко славе народне не простре густа скрама незнања, да |
Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Д |
ћи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа |
авши Стаменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и дру |
о што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева лица.{S} Неко срећно расположење царова |
ог деспота, него због његових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињанина.</p> <p>— Господару |
, на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет година, али се веома добро држала, само |
да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни то!</p> |
па уседе на коња и пође неком пречицом преко планине, наредивши да и стражари истим путем иду |
pb n="57" /> <p>Тај се посао продужавао преко целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао т |
еновић да се заобилазним путевима преко преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му ј |
ви су се, уз добре поклоне, вршили само преко његових доглавника.</p> <p>У одређени петак кнез |
еби стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Ста |
ед сам пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} Заповести су биле издане да још две во |
мах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају. |
ше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо |
на.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прекора.</p> <pb n="127" /> <p>— Којо, Којо!{S} Зар так |
ш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подручја који су пијанчили ил |
ћи се домаћину.{S} Иначе његова нога не прекорачи више прага тога двора.{S} Којадин, чим се при |
по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја |
у дође на памет његова жена Круна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; њено свагдашње не |
> <p>— Речима, псовкама, намргођеношћу, прекорима кад ко у њих каква посла има.{S} Пребацују св |
</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Бе |
он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о ца |
и кадифе најскупљега реда.{S} На трећој прекрасни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се посланиц |
жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој половини маја.{S} Ту |
дин је с ванредним интересом слушао ову прекрасну причу, коју <pb n="150" /> су Византинци вешт |
дао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладал |
и ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем размишљањем и читањем.</p> <p>— Па шта си ч |
д нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили војска са свих страна, и пошто се сви силни то |
м и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, разговарајући се.{S} Жене и девојке |
али благим поносом који му млађано лице прекриљаваше.{S} Миљино срце стаде силније куцати, благ |
> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ |
а пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, још једанпут промери очима простор кроз цркву |
то, показа руку, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али от |
рости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што с |
стари калуђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је б |
ла је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али ј |
но створење, где, поштапајући се, једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури. |
тарњој хладовини седела златокоса Миља, прелепа ћерка Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеленог, р |
је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева лица.{S} Неко срећно расположењ |
.{S} Прекида међу вековима нема; они се преливају лаганим, поступним променама један у други ка |
рат се одликовао љубављу према књигама, према цркви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из |
и или низбрдици.{S} У сукобима соха је, према прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви из |
какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начином могао тај грех покаја |
ника и сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу и господару, била непослу |
и према његовој комбинаторској нарави, према великим интересима које је он имао да брани, њего |
су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим уверењима и склоностима.{S} Добри, побожни |
к, без икаква увијања и двостручења.{S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им |
од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њи |
јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи која је у њему била и према њег |
мићска поноситост разбуди се у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Ка |
ст двостручењем и привидном мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су г |
ником, натакнута била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било д |
им и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не могу |
а Калистрата, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb n="289" /> је нов |
тално, по једно село и по половину села према војничким списковима и према својој војничкој оба |
неколико знала за наклоност свога брата према Стаменији Плетикосићевој.{S} Миља Гвозденовићева |
а то најискренија.{S} Али није то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, а |
{S} Питање његове женидбе, његова љубав према Стаменији добили су најнеповољнији обрт.{S} И как |
> почињао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љу |
какав је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави та |
мисли, као један предлог.{S} Султан је према теби милостив.{S} Могућно је да би се могао оства |
тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није нимало |
уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— Јест |
ле Цркве, одакле ће на висове планинске према Косову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лес |
11" /> Николе Скобаљића, а код Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали догађаји, к |
ног реда.{S} Отуда оно велико поштовање према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</ |
по своме начину, и свеколико поштовање према Плетикосићевим особинама, свеколико дивљење добри |
м.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да |
Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и правилно и искрено пријатељски. |
о неколико, каткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличића.{S} Властеличићи су |
само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први |
пању на владу одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је |
тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нарави, према великим инте |
овину села према војничким списковима и према својој војничкој обавези.{S} Слободних људи и сло |
држи, за чудо љут према непослушнима и према онима који би шта било погрешили.{S} С тога су мл |
ао љубављу према књигама, према цркви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког п |
его је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n="31" /> |
о кнегињи Милици.{S} У очинској љубави према овим младим људима, отац Калистрат се није знао у |
ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У |
биле су испуњене превеликим поштовањем према оцу Калистрату не само због великога гласа и засл |
{S} Његов друг Драгош, у свему исправан према дужностима вере, волео је бујан живот, <pb n="88" |
жем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што |
високо ти царство и сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити |
му, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом искрен |
изам ишчауравао каткад и одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разум |
и представљао је извесну вреву и покрет према тихоме једноликом животу сеоске куће малога власт |
заборави трпљивост, не заборави благост према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, ре |
се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се свак мора поко |
ак веома сјајно показао своју наклоност према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу |
о је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и према онима који би шта било погре |
том отац Калистрат се одликовао љубављу према књигама, према цркви и према свему црквеноме.{S} |
{S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некакав мађијски врт самога мириса и благо |
/> братом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час |
у, дубоку молитву. „Господе, преблаги и премилостиви, шапуташе царица, погледај милостивим оком |
још свршетак смрћу папе Николе V, који премину 24 марта 1455.{S} На његово је место, истина, б |
мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— |
јала а њега <pb n="133" /> видела није, премишљала је о истом предмету.{S} И она изгледаше зами |
описи. </p> <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме господар |
ако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им помог |
овој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто |
о џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На једноме месту су мом |
био обузет <pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење |
јер су они своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могли носити само лети, по бољем врем |
не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.</p> <p>То је |
главну цркву православнога хришћанства, преобратио у џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Те |
то могао другојачије учинити него тако преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгодно ос |
е Гвозденовић, дубоко се клањајући пред преобученим Турчином.</p> <p>— Ја сам, честити Гвоздено |
ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ранио манастирског стражар |
узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја |
нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу к |
говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећ |
другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсад |
е коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, ис |
епријатељима Турске.{S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је |
а, — купите нас Бога ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и у |
манастир Св. Николе тај добар исправљен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ |
о ми немамо преписа.{S} Требало би само препис набавити, друго ништа, одговори отац Калистрат.{ |
га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Требало би само препис набавити, друго ништ |
пале као сад, него су се преписивале, а преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, ск |
лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па |
препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манас |
ви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче одређене три ћелије, у којима је било увек св |
књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, а преписати једно дело у више ексемплара б |
ке лествице </hi></title>, која је за њ преписивана. <hi> Прост инок скот словесан </hi>, писаш |
којима је било увек свега што треба за преписивање: хартије, калема, ножића за зарезивање, шил |
преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирском |
н дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да |
чито волели и који би проводили цео век преписујући и путујући из манастира у манастир.{S} Бога |
би спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто |
у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегунци силне, многобројне војске турске, ко |
огу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{S} П |
а српским исто тако као и његове смерне препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хришћанској једн |
упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш |
одет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} Господо честит |
екати, одговори Гвозденовић, и нека смо препоручени превисокоме ти царству.</p> <p>— Већи део в |
и били су штиво, које је отац Калистрат препоручивао његовим ученицима.{S} У дугим и неисцрпним |
<p>После тога царица отпусти посланике, препоручивши им да јој се познатим путем опет јаве, нар |
е сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препоручивши своме највештијем момку да би му нарочито |
ити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свог |
ле године, свршити.{S} Али на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи |
коју <pb n="150" /> су Византинци вешто прерадили по хришћанским мислима, тежњама и потребама.{ |
а за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} |
а и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну линију, скупи колико је могао војске, |
а, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Б |
/p> <p>— Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> <p> |
да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено погледа.</p> < |
о поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или за награду коју су дав |
астале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омлади |
м и са Србијом, на коју она никада није престајала мислити.</p> <p>Помоливши се Богу, као што р |
а на огњиштима, па до краја јесени нису престајали госпођини редовни послови.{S} Ако веје снег |
оја красна Миљо, престају пријатељства, престаје друговање....</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Али |
свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност престаје.{S} Онда сам ја де |
ли — где то престаје, и моја послушност престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сме |
а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престају пријатељства, престаје друговање....</p> <p>Он |
кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да он ни |
тафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалн |
ст.{S} Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружје незадовољни, само што га |
а не почети, па брже боље задухати се и престати, како обично раде западни хришћани.{S} Али, оп |
година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће |
Александру, кад је као младић ступио на престо, војводе његове саветовале да одмах војује и да |
де Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Алексан |
су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник је Мехмед већ имао држање и понашање |
а човека.</p> <p>Прилазећи царици Мари, престолонаследник се по турском обичају дубоко поклони |
о је још времена да нареди да се позове престолонаследник Мехмед, који ће бити султан после њег |
<p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мару сматрао |
ош то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник Мехмед није у Дренопољу него у Магнез |
рестолонаследника.</p> <pb n="13" /> <p>Престолонаследник Мехмед је био леп, стасит младић.{S} |
изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследника.</p> <pb n="13" /> <p>Престолонаслед |
лтану, који је седео на своме узвишеном престолу.{S} Један од паша, нарочито за то одређен, при |
ом зибелинима.{S} За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То је била на неколико сте |
им за седење.{S} Чим се султан попео на престоно место, пожурише се к њему паше, које су га онд |
о, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо душом означивши |
.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли |
и, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису б |
довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу к |
о такође да изврши већ изречену самртну пресуду.</p> <p>Неколико дана после овога разговора цар |
ј Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те разумео, мајко, од |
ћ имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато намештену, на којој су гости |
су давали љубитељи, у којих је младост претворила се у успомену беле косе; ту су се потезали т |
ског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Богу и служби њег |
ије ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те разумео, |
опа је патила од једног великог зла, од претеране децентрализације.{S} Нико још није имао држав |
Гвозденовић тачно суди, синко, само је претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере прао |
p>— Истину ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p |
ања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу |
поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре о |
о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко целе године, него су једне друге све су |
а судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, његов су |
е објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо као пред последњим часом. <pb n="218" /> Још с |
зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пол |
година правоверни гину, топећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?</p |
мастионицом и калемима за писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигд |
делане, и ако су последњих година доста претрпеле од кретања војске, ратовања и свакојаких разм |
е многобројне везе нису тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трговачким пословима |
оти жене која је, у пуној уздржљивости, претурила своју тридесету годину.{S} Одело јој је било |
е о коме причамо, године 1450, била већ претурила тридесету годину.</p> <p>Као треће дете деспо |
велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио педесету годину живота.{S} Не осећам се као шт |
ција после смрти деспота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; т |
у свему знатан и поштован човек, бејаше претурио педесету, али се здрављем држаше тако добро, д |
на.{S} Најстарији му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља примиц |
де одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби му ништа није поми |
рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и могао се упо |
за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко мислио, толик |
ко је та победа оснажила срца Турцима и преузнела њихове наде, толико је религиозна мрзост у ср |
о да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одгов |
јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, |
г и много цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке |
рбија.</p> <pb n="261" /> <p>— Разумем, пречасни оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, |
т.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не |
ин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита Калистрата, нашега општег |
е.{S} При једној такој забави султан на пречац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дрен |
прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом преко планине, наредивши да и стражари истим п |
даре: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брд |
ој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{S} Д |
Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети |
говој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S |
а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстраци |
вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној такој забави султан на пречац занемогне.{S} |
есеље као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Мил |
ричина и начин живота у њеном двору.{S} При свеколикој смерности царичина живљења, двор је опет |
за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима насељавани су рибар |
ћ Миливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, |
иљци.{S} Тај је начин употребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци |
људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак |
радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг стареш |
/p> <pb n="91" /> <p>Он уздахну, јер се при самој помисли на зло време које их је чекало, био р |
, који ће потомство држати при свести и при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угрејаним људима |
тирима, и уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} У |
ли с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима |
и свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о па |
јим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се нос |
о.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба напити у здравље домаћину и њег |
олитву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} К |
ма њиховим.{S} Момци су стајали спремни при камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и |
светао спомен, који ће потомство држати при свести и при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угр |
му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупни |
га ради сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, |
ла је и особита милост, којом је султан при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа и према ко |
изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Мехмеда II, имао је пр |
сле и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају |
мена Аристотеља и Омира, која се помињу при Александрову васпитању, нису много дражила радознал |
а од његове стране поздраве царицу Мару при њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На цариградском |
и за накит женски, и имао је продавницу при средини улице.</p> <p>Његов тужилац био је некакав |
није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу |
арога живота и старих предања најрадије приањао око старијих манастира.{S} И онда су састанци о |
у тешким заплетеним правним расправама прибегавало Суду Божјем на више разних начина, обично о |
о је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} |
тити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} |
.{S} Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мирна природа с |
деновић.{S} Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са спокојств |
уни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим ло |
тану у Софију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одго |
ама.{S} Кад се посланици, клањајући се, приближише султану, нарочити султански момци прихватише |
оле у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две |
ла кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу |
није тражио популарност двостручењем и привидном мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био ошт |
укну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, приступи постељи која ј |
е начине којима се ове дивље грабљивице привикавају послушности и уређеном лову.{S} Хватали су |
главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких заповести.{S} Да би их д |
отета, да је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме животу.{S} Једва се измолио у деспот |
против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Није требало, нека |
ер је необичност те ретке казне свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му |
љеви, јунаци и светитељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за време |
на, макар да није имао никаква стварног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић ј |
уо срца Којадинова.{S} Оне резерве, они приговори које му је том приликом учинила Стаменија, пр |
сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p |
у, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само је |
ајпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се бо |
м у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S} Пекмези о |
ше прага тога двора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и наст |
Један од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којо |
уци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к руци седога свештеника и искрено је пољуби.</p> |
е био остао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се |
?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, с |
> <p>Кад спустише носила, госпођа Круна приђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не |
ш брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, од |
сти да завијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на друг |
оварали, у порту ступи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десно |
или обавештени.</p> <pb n="44" /> <p>Да приђемо једној гомилици простих људи који су у крају по |
ан крила свете цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем ово |
{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљ |
журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом П |
и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског капетана, те се извештаваше о карава |
тња.{S} У међусобним разговорима сви су признавали да се у Србији не може водити другојачија по |
да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и признаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају п |
белоданио твоју кривицу. <pb n="175" /> Признај што си одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си |
у, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не признајем више никога, ни деспота ни султана, осим Бога |
лушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске старешине и слушам их у свему што м |
је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања његова искрена служба народу.{S} А он је, цело |
сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архимандрит Калистрат замоли епископа Венедик |
исано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његових поданика и у његовој зе |
слим на то, одговори Којадин, али морам признати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар |
рад.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећ |
ла даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, |
у, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких границ |
ци меке и иностране робе из Дубровника, Призрена, <pb n="177" /> Скопља били су такође ту, на с |
, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањск |
е у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign xml:lang="cu"> чьст </ |
ник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске деспот |
даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држа |
ије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело д |
ици, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{S} |
и студеничку, и дечанску, и Арханђелову призренску, и свето-стефанску, и грачаничку, и Светога |
Душановом манастиру Светог Арханђела у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи |
њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износили на продају најлепше ствар |
амириса измирном и воштаним свећама.{S} Пријатан звук кадионице сусретао је из олтара царицу и |
ади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нови султан показиваше најбоље расположење, а |
ва, добар трговац, велики народољубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио жи |
е распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио или што би саз |
града, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже |
че, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све ни |
лаго мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мисли |
ужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматр |
породице, <pb n="121" /> да себи стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаме |
ш, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање уч |
ако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисл |
била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити д |
сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријатеље, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом б |
p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у |
о се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи читања нису могли задовољити ни у једном мана |
рства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи.</p> <pb n="264" /> <p>— Како то? упита султа |
у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговара |
еђу добрим познаницима и <pb n="134" /> пријатељима, најбоље умела разговарати се, задиркивати |
ати на помоћ деспотову.</p> <p>— Правим пријатељима се говори искрено, напомену деспот.{S} Ја н |
</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној такој забави султан |
ан све.{S} Ти више ниси другарица, ниси пријатељица....</p> <p>Драгош ту заста.{S} Миља устаде |
ма Турској понашао и правилно и искрено пријатељски.{S} Никаква повода није <pb n="210" /> било |
и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се |
и Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S} И коњ |
љубиш, или је место старог друговања и пријатељства, које одбегава одраслу девојку, настао нем |
сле девојке, моја красна Миљо, престају пријатељства, престаје друговање....</p> <p>Она ћуташе. |
ам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— О |
се очевидно нису разумевали.{S} Њихово пријатељство и њихове многобројне везе нису тога ради н |
лим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријатељству, не једанпут опомињао на те дужности стрпљ |
де се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ет |
е се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио |
јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају каквим се начином може изаћи пред |
ску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и |
значи.</p> <pb n="65" /> <p>— Племенити пријатељу, одговараше деспот, не сумњајте о овоме што г |
крметину једете?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих т |
незу дубровачком, моме много поштованом пријатељу, да до новог погоршања све остаје као што је. |
е одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево |
ћ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у јед |
.</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца она, пријатно се повративши од лаког изненађења.{S} Откуда т |
о што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говор |
а зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по планинама.{S} Коло стаде и народ |
ита <pb n="132" /> осећања, осим обичне пријатности.{S} Свагда му је било мило видети се и гово |
под цветом.{S} У соби је мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у |
ови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb n="34" /> по |
уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост духа, царица Мара му је постала права мајк |
м неколико речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> <p>На скоро се јави сам Гвозде |
ао на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Стаменија као дувна, у црним грубим хаљинам |
отврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много на об |
е зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих може |
реву с извесном војном силом, коју беше прикупио ради своје властите сигурности, деспот је у то |
же бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, |
ржање и понашање зрелога човека.</p> <p>Прилазећи царици Мари, престолонаследник се по турском |
ља је, једва задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле вој |
дно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво џара |
звући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као после слав |
Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговори Гвозденовић, |
однијим начином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра расположења, ако |
земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како с |
ри од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести о |
ластице, које је пре педесет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани с |
ти се, мислили су којим би начином нове прилике требало окренути у своју корист, тако да њима п |
ладе новога султана Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло по |
ад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут |
ђура био на служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Го |
од велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича ка |
а би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио |
обично испитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића з |
Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Македонском.< |
које се вршило о великим празницима или приликом <pb n="58" /> великих породичних весеља у влас |
казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, читао <title><hi> Живот цара Александра Макед |
и о многом га којечему питао.{S} Другом приликом је певао пред многобројним деспотовим гостима. |
а.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком приликом нудио митром владичанском.{S} А он за то никад |
м Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га које |
могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, |
и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књи |
у у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинска црква, и кућа би б |
е резерве, они приговори које му је том приликом учинила Стаменија, први пут су му отворили дру |
то зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како је код царице Мар |
Јанко Сибињанин се потпуно користи том приликом.{S} Он у Београд пошље одморну војску, увуче у |
том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и ниса |
{S} Томе човеку је Гвозденовић имао том приликом и да одговори на питања султанова, која би му |
о је хришћанскога нашег народа изгинуло приликом ратова, пре десетак година, и после, кад су Ту |
> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић приликом последње његове мисије у Дренопољу пристао на |
му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње мисије још већма утврдило борављењем |
кар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустана |
општу сигурност?{S} У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— |
S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Деспот наређиваше млађима да одмах потр |
м предосећању, није радовао.</p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увеличањ |
низбрдици.{S} У сукобима соха је, према прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче |
искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуздати као на себе с |
а паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сва |
ит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, склони |
јачије природе, који су свикли у свакој прилици тражити свој интерес и довијати се, мислили су |
бичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прилици узнемиривала и плашила султанових пожуда.{S} И |
без новаца.{S} Властеличић, свађалица и приличан насилник, удешава, свакојако, да отера јунце а |
Био је то човек космат, средњих година, прилично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше |
тране полазили зидови, те су опкољавали прилично велики квадратни простор, као градац.{S} Тај ј |
Тога ради Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске на левој страни Дунава, смисли да разби |
ик.{S} Истина је он, као насељеник, био прилично непокретан, ако само у потпуности врши прописа |
е у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, од |
омака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али с |
на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са св |
увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црв |
ед је напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље |
е људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два власт |
</p> <p>— У добри час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгл |
осторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале би смртоно |
ашаване.{S} Отац Калистрат је најрадије примао калуђере писце, од којих, осим цркве, никакав др |
ла непрестано уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, |
ече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га ви |
="238" /> <p>— Да, Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} |
а папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљама, |
у свештенички ред, с једином намером да приме образованост и писменост своје вере.{S} Отац Кали |
Даријевом, и о казни коју је Александар применио чак и на издајнике својих непријатеља.{S} Која |
ало.{S} Једноме се властелину свиди, на пример, један млин.{S} Он истера власника и постави сво |
и могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </hi> другоја |
Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би |
Гвозденовић први појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и |
у овим стварима.{S} Ми морамо показати пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да о |
хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми |
донију.</p> <p>— Ето, рече Којадин, ето примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашт |
о се и други све више стану поводити за примером <pb n="247" /> мога оца, као што се већ опажал |
к, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисциплину <pb n="110" / |
ску историју, и отац Калистрат им је на примеру показивао шта које место значи и како се који ч |
може се видети <pb n="155" /> по овоме примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, К |
ојим говорним, српским језиком, с малом примесом ондашњега књижевнога словенскога језика, и пош |
lang="cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе |
је смерне поклоне Величанству твоме.{S} Прими их милостиво <pb n="36" /> и не заборави твога св |
у, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не мари |
е води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрах |
иљку на одређено место, царица изађе да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Тура |
или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То је с |
да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама <tit |
аде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дв |
листрат викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да |
умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студеници.{S} И т |
задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску власт, па потврди Халил-пашу у везирств |
су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и о |
положења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љубимац.</p> <p>— Стараћу |
а Калистрата.{S} Млади игуман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо |
да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који |
> <p>Са свим другојачије је царица Мара примила игумана Калистрата.</p> <p>— Честитам ти, рекла |
ом царичиним.{S} Тако је царица свечано примила посланике свога оца, који беху дошли на Порту.< |
отићи ће његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанску.{S} Њему је остао само углед с |
хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобо |
ад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питањ |
ћи се што се тако млад човек тога посла примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p> <p>У |
малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мр |
но спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> <p>— А ш |
не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како |
</p> <p>— Јесам продао, али новце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не плати што је погође |
обом.{S} Султан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој п |
S} Паде му на памет како ће жена његова примити глас о његовој промени вере.</p> <pb n="216" /> |
ишта не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом жени |
путовати.{S} Српске посланике султан ће примити у први петак, и њима ће се предати султански да |
ла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} Најтачније се <pb n="66" /> морају вршити с |
требало о свему известити царицу Мару и примити њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозденов |
, одакле им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било |
малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да приј |
двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се својој двадесетој години, и била је у напу |
м одјекиваше кроз планину.{S} Они су се примицали манастиру.</p> <p>— Победиће онај у кога ника |
вчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и почели |
есми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и вод |
г грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он |
/> <head>XVIII.</head> <p>Кад се почело примицати пролеће 1455 године, султан Мехмед почне нано |
е да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и |
Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455, још, нада све то, обележено и п |
Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино ср |
објави јаким лајањем да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти м |
p> <p>Кад објавише да се високи путници примичу од Прокупља, зазвонише звона и на манастиру Све |
да нам помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наградама теби можемо показат |
лтанија, а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Н |
Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} |
овољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витом |
живот манастира Студенице.{S} Ту је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} |
ак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је о |
Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, српски ћ |
на, српски ће посланици -бити милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за д |
ких послова, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки |
ле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на Београд опет нападне с |
инства научио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђ |
високоме ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугар |
ој у свом двору све повластице које јој припадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан |
<p>Барбатовац је повелико село које је припадало властелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су би |
штај десетка и осталога којечега што је припадало властелину.{S} Село је било сасвим просто.{S} |
дела.</p> <p>Овоме свету интелигенције припадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалек |
, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припали свој воштани свитац и крену к својој спаваћој с |
, на којој су гости седели частећи се и припијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре о |
би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у ист |
околови.{S} Поред соколова, у Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји з |
абавну књижевност, у којој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и уве |
је већ више година од догађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема више ник |
е прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у П |
товима пружа приповетка коју није писао приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима |
мало је ко знао.{S} Један старији човек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, распр |
ао тешње и сасвим почетнички обрађена у приповедци „Калуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у |
е поглавито његове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и глада |
<p>Читаоцима се на овим листовима пружа приповетка коју није писао приповедач од посла.{S} Писц |
</head> <p>У време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим градова, није било готово ни |
ле.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, интелигенција није била што је данас, нити |
ОВАКОВИЋ</p> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У XV ВЕКУ</p> <gap |
наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измишљене ствари, него да су дело студије, ц |
Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различите апокрифе.{S} И апокр |
у у што свестранијем облику.{S} И облик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији.{S} Т |
ив, представљају сувременицима у облику приповетке, којим се и модерни живот представља.{S} Пис |
одеснији.{S} Тим путем се овде у облику приповетке износи дело студије, јер и за неке обичне сц |
другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистра |
из села, <pb n="107" /> кућу уредила и припремила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак |
а брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него |
а само дође благослов родитељски, па да природа пусти крила своје нежности.{S} То су знали цело |
је био у се повучена, замишљена нежнија природа.{S} Није много марио за друштво.{S} Миловао је |
га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n="193" /> |
ао књигама и манастиру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то |
ека Којадина на његовом путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} |
Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од к |
пети и сносити.{S} Људи пак другојачије природе, који су свикли у свакој прилици тражити свој и |
ину, за оне нарочито које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купљење сена и брањ |
били су навикли једно на друго.{S} Она природна наклоност која још децу везује, почела се, са |
ецу везује, почела се, са зрелим веком, природним током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али с |
нути у уживање тихих али величанствених природних дивота.{S} Леп изглед на планине блиске и уда |
ивоту сеоске куће малога властелина.{S} Природно чедо српскога села имало је сваки дан доста да |
оца или матере, или брата или детета — природно је да се раније та казна врло ретко могла виде |
</p> <p>Ове промене, које су дотадашњем природном сеоском девојчету давале извесну господствено |
у.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну бистрину великог је утицаја имала околина цари |
својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила.{S} Паде му на памет његова |
јстаријег сина, игумана, који је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио што је |
обро погодити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ства |
та је Драгош урадио својом одлучношћу и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p>— |
су се по градовима све више склањале у присенак, тако да није много прошло а да је спомен стар |
далеко лукавији, Гвозденовић није могао присетити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке |
бно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина од |
че гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} |
е стигнемо.{S} Ако је властелинова њива приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а наш |
Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у којима су му јављани нај |
, тога истога дана, и гласници царичини приспели да објаве рођење давно жељенога сина.{S} Имена |
караваном од триста коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се смест |
г говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи.</p> <p>— Честити беже, упашће |
деле кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Божји Суд, је обелоданио тв |
p>— Павле, свршавај у име Божје, повика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, још јед |
из котла кључале воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.< |
се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па др |
тајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега један калуђер с епитрахиљем.{S} |
спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав проговори првом оптуженику, по имену Павлу, да |
>— Хајде, Јанко, твој је ред, проговори пристав.{S} Деде, Милија, проговори даље манастирском м |
S} Очевидно је остао неповређен.</p> <p>Пристав погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаш |
ш бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свем |
ио прочитао књигу о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас |
Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задовољан.</p> <p> |
их ученика.{S} Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи |
не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела прис |
о кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и овамо; кад се само не би мислило да се мож |
ка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с т |
то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215" /> мајка |
рушевца је одмах начинио зборно место и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мор |
днемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; м |
Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је с |
иком последње његове мисије у Дренопољу пристао на поверљив предлог великог везира, да му он мо |
да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу |
им да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто је м |
огао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи с |
у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он |
урске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Су |
да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање Католичкој Римској Цркви једнога народа као |
аху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брзо се с |
а коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници |
ца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређени момци везали су га за |
изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} |
зденовића, ћефалија Петар се поклони, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и чест |
зађоше те поздравише царицу.{S} За њима приступише Турци, који су, управо, и сами били део грађ |
е служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа и свеколикога њег |
Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Круне, на које се скуп |
трахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође присутна.{S} Један је оптуженик био окривљен да је једн |
ихове тих песама пропраћали су узвицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око |
мах изведоше његова коња.{S} Он сместа притврди и прегледа на себи оружје, заповеди момку да и |
лушала је молитву да Бог <pb n="223" /> притече у помоћ одбрани вере православне и оружју хришћ |
рода.{S} Одговори су били да свуда људе притиска неспокојство, неизвесност, и да то јако смета |
ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног народ |
<p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети. |
он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <pb n="136" /> што га |
, истргавши мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко см |
о је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је бранио интер |
их људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су оруж |
вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који је стајао уз Драгоша. |
м у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати мало оштрије стари Плетикосић.{S} Од часна пад |
<p>На скоро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, који, чекајући оно неколико |
, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не може, синко, ј |
авијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога опту |
чно му не испуштајући руку како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде п |
} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема рукама, свом снагом.{S} Народу треб |
ижише султану, нарочити султански момци прихватише поклоне, па их уздигоше и показаше султану, |
на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{ |
о веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> < |
и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обд |
тивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{ |
вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио д |
и слава непобеднога Александра.</p> <p>Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, |
могло споља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точаним |
ао што се, обично, мало верује ловачким причама.</p> <p>Од новости говорило се тога дана много |
“</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, била већ претурила тридесету годи |
а говорила.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили не толико |
} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествичник |
ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео |
тњу Богородичину по паклу.{S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао. |
јској историји знао је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе фило |
љада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти |
рима с њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу М |
ат би читао, а Којадин слушао чудновате приче о Александровом војевању и тумарању с војском по |
ламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од |
ти оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да причека.{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда по |
адржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају по |
ине, Рима и осталих царстава по Европи, причу о славном тројанском војевању „ради жене“ и лепу |
и за своје слушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толик |
анредним интересом слушао ову прекрасну причу, коју <pb n="150" /> су Византинци вешто прерадил |
смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро.{S} Св |
<pb n="211" /> Николе Скобаљића, а код Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали до |
Манастиру код Призрена, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Сте |
Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворено око и у |
, <pb n="194" /> па је на путу, идући у Приштину, некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обран |
а се потурчи ради частољубивости и ради прљавих користи овога света.{S} Па се сети сина свога К |
квеноме.{S} Родом је био из студеничког прњавора, и онде је на његову рану младост утицао цркве |
читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви |
најозбиљнијим тоном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А к |
после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију долете упрашен и |
{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник је Мехмед већ имао држање и |
в опис хиландарске одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, која <pb n="93" /> се и иначе, овда он |
.</p> <p>Миливоје, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> < |
рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од великог цари |
оворе како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Беогр |
м; да у посту, у молитви и доброчинству проведем остатак живота као удова султанка, докле воља |
есело играли?{S} Знаш ли толико заједно проведених часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се с |
су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> < |
Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, све до своје смрти 1487 године.</ |
ужбе.{S} Кроз шеснаест година што их је провела на султановом двору у страху и зебњи од господа |
>— Пре годину дана.</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> <p> |
и по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којадинова |
зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на крају |
ове.{S} Прозори су били испуњени танким провидним платном, а на средини је, међу собама с једне |
оме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да |
ах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да помишља да с |
ити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и |
ратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провириваше, у тону којим га је изговорио, задовољство |
гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом |
ан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је |
и с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља |
то су беспослена властела много времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоск |
су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век преписујући и путујући из манастира у |
им места, у којима су они младост своју проводили, увек мислећи на свету веру своју.</p> <p>— Б |
еровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без |
осто.{S} Ћелија манастирска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског здања, окрен |
и на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да вој |
дети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, проговори младић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје ср |
ед, проговори пристав.{S} Деде, Милија, проговори даље манастирском момку, вади железо и спусти |
p> <p>— Божји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, којом мене п |
на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрч |
<p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову др |
ко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, проговори пристав.{S} Деде, Милија, проговори даље мана |
смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, — купите нас Бога ради!{S} Много смо |
свршено, чим би нестало српске власти, проговори Драгош, очевидно се сневеселивши.</p> <p>— Та |
ло још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као |
пад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би и с |
ти, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Божји Суд, је обелоданио твоју крив |
усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав проговори првом оптуженику, по имену Павлу, да изврши д |
а задиркујући.</p> <p>— Па добро, хајде проговори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, шт |
ошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах М |
упите нас, добри човече!</p> <p>Трговац проговори неколико речи, брзо <pb n="9" /> се погоди с |
оздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са свим другојачије је царица Мара |
{S} Неколико је минута стајао не могући проговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле пр |
а их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви земаљски језици као на Вавилонској Кули |
тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по којој би неко прав од з |
којаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, или своју |
тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством читао.{S} К |
а био је читав панађур.</p> <p>Једни су продавали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли јага |
ређено нарочито место, а остало којешта продавало се по нарочитим склоништима, начињеним од дас |
е јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало робље, купци почињу већ долазити и разгледати |
" /> Варило <pb n="179" /> се и пекло и продавало и других јела, која су, као промену своје сва |
у донесу.{S} Тако научене ловачке птице продаване су за скупе новце.{S} Село соколарско било је |
ема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S} Помози, господару, ако знаш |
је већ заузето <pb n="173" /> лиснатим продавницама и наслонима, које су само чекале да се саб |
/p> <p>Други дан панађура, виђало се по продавницама доста околне властеле, која су изашла била |
лоном.</p> <p>Пошто су разгледали многе продавнице, и пошто су и девојке куповале нешто за себе |
родном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћало за с |
је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле поређане у једној дугачкој улици, једна |
е за одело и за накит женски, и имао је продавницу при средини улице.</p> <p>Његов тужилац био |
говче, продужи Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе |
рити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршити наро |
ико речи, брзо <pb n="9" /> се погоди с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, п |
ах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, |
ађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски момак који је онде био пос |
Бањског, свадио с неким властелином око продаје манастирских јунаца.{S} Купио их некакав власте |
послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена м |
, који су му поверени <pb n="181" /> на продају, без новаца.{S} Властеличић, свађалица и прилич |
вчани, Призренци и Скопљани износили на продају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина |
ова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће праз |
оћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена |
а, господару!{S} Игуман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и напла |
украо некакве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицали код |
јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао |
родам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он |
нце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце нисам примио, одговори влах.{S} Док с |
</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трго |
<pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њеном посл |
посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а после све више, као во |
јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова |
вима.</p> <pb n="57" /> <p>Тај се посао продужавао преко целога лета, до позне јесени.{S} Ред с |
а изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе! продужи Гвозденовићка, турска је сила голема.{S} На ког |
/p> <pb n="235" /> <p>— Србија је пала, продужи Гвозденовићка, Србија се одржати не може, то св |
е да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј д |
7" /> <p>— Ја имам разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хришћани неслож |
нко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке цариградским путем све до Пирота, |
засенак у собици на мекани одморник, па продужи у башти започето пребирање цвећа.</p> <p>Њене с |
рица Мара клече на колена пред иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне |
терани с великим губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и |
х очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, кад се |
ди и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онд |
а сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изнена |
рајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад |
оворим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.< |
што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је раз |
е панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, кој |
х осећања није имао.{S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, лепотице, кућаниц |
бом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и |
отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат, и на |
свршио беседу, сви, по реду старештва, прођоше поред њега да му целивају десницу и крст и да и |
аром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају забаву народну.{S} Они |
{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> < |
тићу зеленога шипрага што се споља кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драг |
овораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и |
м поњавицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто с мастионицом и калемима за |
дило.{S} С друге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зеленим шипразима и красним плавет |
p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор и народу се показа госпођа Круна.</p> <p>— Народ |
има и красним плаветнилом небеским, јер прозор гледаше у долину која се између брегова провлачи |
ајући, а уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> |
стан властелинов и фамилије његове.{S} Прозори су били испуњени танким провидним платном, а на |
сте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се један по један отварају вечерњем хладу и лах |
ml:id="SRP19130_N5"> У оно време домаћи производ, нешто другојачији од данашњега пива. </note> |
ке друге работе задатак да се старају о производњи меда и воска, које је требало не само за црк |
дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао |
добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калистрат ј |
о длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати |
котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један манастирски момак мотраше на обе в |
градова и тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су понајвише слободни људи, и |
бјавише да се високи путници примичу од Прокупља, зазвонише звона и на манастиру Свете Богороди |
оћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На |
к био окривљен да је једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове новц |
егов тужилац био је некакав каматник из Прокупља, који је само новцем радио.{S} Како је трговац |
вину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, јер |
ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био |
оће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење о |
одморимо, одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо н |
заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз реку јахаше један ко |
м дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли неки |
акве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицали код судије, а |
је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у ста |
вари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.</p> <p>У З |
анак од свога нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, само без зимскога прекида.{S} Онда к |
по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су полаз |
ј Цркви седи владика топлички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, |
ве већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде е |
, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошт |
је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити кроз Србију да нападне угарски Београд? рећи |
м стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити један по један.{S} Султан је сам одбирао на ј |
о да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што |
азуј истину, викну госпођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па се од њ |
<p>На тихим дунавским водама спушта се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ зат |
и, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама |
на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се |
весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој половини маја.{S} Турци, нови насе |
сваки политички и војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турак |
љала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и |
трајало целе зиме 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се |
лој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је ве |
а шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455, још, нада све то, обележено и папином смр |
VIII.</head> <p>Кад се почело примицати пролеће 1455 године, султан Мехмед почне наново рат са |
е и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред |
носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{ |
г, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао пријатн |
S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан је свет одведен у ропство, многе су шт |
та не можете учинити.{S} И ако учините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божј |
било у глави како се спрема нека велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да в |
ма; они се преливају лаганим, поступним променама један у други као и све остало у органичком с |
S} Није, дакле, у главноме било никакве промене, али опет турски спахија није био оно што је би |
у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које су дотадашњем природном сеоском девојчету |
ариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин |
ас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обав |
нути у своју корист, тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ни |
то је лов давао трпези властеоској лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених пти |
ам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа промени.</p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му она, п |
— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пиш |
о ће жена његова примити глас о његовој промени вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошто је у својој к |
ој вољи, настало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао |
, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си се пола калуђерица, па |
је дворкиње.{S} Стаменија је тиме доста променила свој дотадашњи начин живота и више се погоспо |
па опет заћута.</p> <p>— Старо се време променило, настави Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све |
<p>У самој Гвозденовићевој кући све се променило после изласка Којадинова.{S} Одмах за тим ост |
да су дошле на неки предмет који јој је променио расположење.{S} Она на једанпут постаде озбиљн |
бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарну |
боја на Косову 1448, деспот је коначно променио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уз |
су биле такве, а околности се нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин из практик |
н Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над раз |
саставило око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге |
же.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао с |
јасно колико је погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало испра |
и продавало и других јела, која су, као промену своје свакидашње хране, у сласт трошили.</p> <p |
</p> <p>Павао се прекрсти, још једанпут промери очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хи |
ао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с о |
е учесник гостољубља.{S} Она је једнако промицала кроз гомилу ловаца, надгледајући да се међу л |
ог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће |
ветале ружице.</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца она, пријатно се повративши од лаког изненађења |
!</p> <p>— Зар се може за те не марити? промуца она, погледав га погледом који је једини умео к |
каквим другим начином није било могућно пронаћи истину.{S} Велики и искуснији мислиоци били су |
ри том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки читати н |
е узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, н |
рани од католичке превласти и од папске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од папе, а |
— Ја знам да тако многи мисле, заварани пропагандом католичком и угарском, али сам уверен да се |
њихова власт, они ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и свештенике, да увод |
два спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси |
е Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прек |
ву и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је истина, син |
да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не |
моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну, моје је место данас међу мојим народом.{S} Пр |
вићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате за |
земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београдске војске.{S} А деспот није, дои |
ад замукну цркве и свештеници — Срби су пропали, рече отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он се |
инуло од турске сабље, колико је цркава пропало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе |
Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истина као што нас |
ћава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи која је у ње |
веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ с |
потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је |
све деспотове заповести.{S} Слутила се пропаст српскога господства, па као да се мислило да по |
ана више Београда гледао своју властиту пропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни н |
о познато место на овом свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењу Божјем за велике грехе |
где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земљ |
сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Але |
и <pb n="10" /> читати и певати црквене прописане текстове.</p> <p>Дворкиње отворише врата те м |
непокретан, ако само у потпуности врши прописане работе, али су те работе биле многобројне, и |
но сваке године давати своме властелину прописани број научених соколова.{S} Кад би време дошло |
султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово |
унацима.{S} Поједине стихове тих песама пропраћали су узвицима присутни дворани.{S} У тај мах с |
омаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно видео, |
није.</p> <p>По том добро промишљеном и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман К |
свему позитиван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на т |
дственост, извесну уздржаност и зрелију прорачуњеност у понашању, нису нимало биле неповољне Ко |
о, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{ |
ога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбољој сназ |
.</p> <p>— Може бити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S |
погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да о |
грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам злослут.{S} Пророк ни |
дан дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спре |
шу земљу, створену за ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мо |
Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, |
га Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви једнако ми |
гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио пророчким одушевљењем.</p> <p>— Али, оче Калистрате, за |
ци, пошто је, у оно време, црква држала просвету и образованост у својим рукама.{S} Отуда су и |
ћева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао |
косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{S} Чо |
, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка |
ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје р |
по којима се могло погађати хоће ли се просидба или женидба његова свршити срећно или несрећно |
> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, |
р су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На оружје, |
ју из даљих крајева властелинства.{S} А прослава крсног имена домаћиновог, Светога Томе, обавља |
лужиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављање празника најтеже падало.{S} Сада би увек иш |
/title>, која је за њ преписивана. <hi> Прост инок скот словесан </hi>, писаше у оном, тексту, |
ве обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху се д |
много погађа, одговори стари калуђер, и прост човек може видети, који нити је што читао, нити м |
, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио |
5" /> <p>Намештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком поњавицом, бил |
ђ свакоме подједнако, био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав на |
није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама; великих здања није бил |
вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали |
време и сама су господа живела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за климатск |
које су се могле за час лепо наместити простиркама и украсима, који су у орманима спремни стај |
n="44" /> <p>Да приђемо једној гомилици простих људи који су у крају под једним дрветом на трав |
ућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам простих сељачких кућа, али као кућа једнога властеличић |
ћи оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који су увек против сваког плаћања господ |
авно оружје смелост, и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као нај |
да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану |
а и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац на расположење старешини, да он с |
ако се пред њим, Турчином, његови двори просто затварају и како он од једном, као мађијама, ост |
дало властелину.{S} Село је било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурене по брдима и о |
ко заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвесрдније благос |
скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је проводио век, |
з Самодрже истерао из млина, казавши му просто да млин није манастирски него његов, Миодрагов.< |
је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нове господе |
мењало све од почетка до краја.</p> <p>Простом народу још је било најлакше.{S} Пређе је његову |
се прекрсти, још једанпут промери очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби уси |
су опкољавали прилично велики квадратни простор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубок |
н свет, било и изван градића.{S} Празан простор у градићу био је засађен одабраним воћем, ораси |
и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и љ |
њушница за најодабраније коње, кухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи |
и понеко старо псето лаје по напуштеним просторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли какв |
S} Уживао је читајући похвале кротости, простоте и добросрдачности, а осуде лукавства и ненавис |
и.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, од које су на две |
у собама с једне и с друге стране, била пространа дворана с великим столовима и софама унаоколо |
стан властелинов, чардак.{S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и ци |
је била на неколико степеница узвишена пространа галерија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, с |
таста или четвртасто-дугуљаста зграда с пространим двориштем.{S} На средини је зграде било огњи |
урата и да помогне оријентацију његових пространих комбинација.{S} На томе се и свршавало опћењ |
ргелама, којих је имао неколико у своме пространом властелинству.</p> <p>Вођење дома, с дужност |
е.{S} Дворац у Точанима истицао се само пространством дворишта, лепшом зградом и већим кућама и |
и од њега није било човека који би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу |
з прекида, да се преко славе народне не простре густа скрама незнања, да не замукну у мраку заб |
стинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде |
ро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да старе грехе покаје. |
цити, Бранковиће као издајнике косовске протерати, па узети другу какву династију, или натерати |
о с Турцима, непријатељима хришћанства, против цара православног, против места у ком је васељен |
хришћанства, против цара православног, против места у ком је васељенски патријарх, против Цари |
помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n="195" /> православних хришћана.{S} Јао, за |
их синова да окрене народном политиком, против Турака.</p> <p>— Донекле има право, одговори ота |
ив места у ком је васељенски патријарх, против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисл |
е народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и п |
, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особита милост, којом ј |
ики и искуснији мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да често случај заступа тако |
краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложни |
отребиће се без поговора и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправности или у н |
знајући шта говори, беше развалио уста против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух и маш |
авате да јој приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја |
454 распис свему хришћанству да се диже против Турака.{S} Услед тога расписа наређен беше сабор |
1455.{S} Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се |
ико други из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком 1455 бил |
, под именом Каликста III, али он борби против Турака није могао да стави на расположење ни оду |
n="148" /> се тако ми не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо |
су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена његова |
а оном се крају нико није могао одржати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рука |
зар за казну што се нису умели сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе |
није био за то да се Србија у политици против Турске удружи с католичким државама и с Угарском |
а млађи Калистрат.</p> <p>— Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, до |
о по обичају простих људи, који су увек против сваког плаћања господару и држави, не мислећи ни |
среће, успеха и напретка!{S} Помози им против оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке на |
Силни народ око њега отворено је гунђао против овог одашиљања војске Турчину, и савети паметниј |
несе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Ја сам у |
ајглавнија и највештија човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин |
јстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и заступали су мишљење да се треба д |
хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?< |
иљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а |
те, одговори Којадин.{S} Зашто би се то противило предањима словенских апостола?</p> <p>— Слова |
ксандров био онај исти који је онда био противник и балканских хришћана.{S} С тога су се наши ч |
за све турске насилнике или издајнике, противнике вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и наро |
е саветовале да одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике поуклања пре него што м |
противницима, али како су се, најпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ни |
а.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра Македонског били Персијанци.{S} В |
евисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи.</p> <pb n="264" /> <p>— Како |
господару.</p> <p>— Ви сте моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, као у шали, калуђери |
в, цар египатски, одупирао свима својим противницима, али како су се, најпосле, противници сви |
на.{S} Којадин је, по нарави, био сушта противност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан чов |
а и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов протовистијар и војнички велики челник у свечаном руху, |
еспот је ту на границу послао био свога протовистијара и великог челника над војском, да од њег |
а депутација, у којој су били: владика, протојереј градски, старешина градски и старешина свих |
деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пиш |
широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом |
ле.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као после славне одбра |
и очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у најве |
овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век |
{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и |
ти.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно бла |
ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд |
ла, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто златну косу, њезино лепо че |
е бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић прили |
ђе на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца |
} Напад на Београд од 1456 зауставио је процес и забавио султана Мехмеда другим пословима.{S} Д |
стирској књижници и у путника калуђера, прочита једне зиме родослове и цео Данилов цароставник. |
је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо душом оз |
лија разви повељу са златним печатом, и прочита како деспот своме драгом властелину Витомиру Гв |
до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога |
предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја |
одити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристаде на молбе |
превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад |
луђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у |
чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак цари |
ољу.{S} Деспот питаше капетана, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи |
ђер Грк из светогорског манастира Лавре прошао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз манасти |
авио сукоб са медведом, неких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара |
по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред ото |
а реченица текну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од |
му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као |
> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране. |
ујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, препун горч |
ати, постити и патити!</p> <p>Лето 1453 прошло се још на миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се |
ерности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисоком ти царст |
Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образом морам истину гов |
<milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из |
it="subSection" /> <p>Десетак дана беше прошло од овога разговора.</p> <p>Царица Мара беше отиш |
, тако одличног у сваком погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би |
тану у Софији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на С |
љу пометеног непријатеља.{S} Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Ова |
склањале у присенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и старих предања н |
1"> <pb n="291" /> <head>XXI.</head> <p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповед |
е окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису мо |
дело студије, цртали они садашњост или прошлост.</p> <p>Година 1865 метнута је поред 1913 зато |
рио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошлости, увек занимљив, представљају сувременицима у |
одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости и о будућности православне вере и српскога на |
це, други га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине у будућности врши се даље без |
е је место данас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</ |
е била поизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и |
ре Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прси.{S} Нека чудна милина обузе је целу.</p> <p>На јед |
птањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и до |
превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна.{S} Срце му се це |
су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав |
ајичку, сав се остали намештај могао на прсте пребројати.{S} Један котао средње величине, увек |
другим стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим злат |
јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва п |
у, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{S} На руци су се ви |
>Извршивши то, показа руку, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвен |
ке војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога посла деспот поруч |
ако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу |
то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у |
ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па зна |
замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти зн |
уку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је д |
3</p> <p>Читаоцима се на овим листовима пружа приповетка коју није писао приповедач од посла.{S |
</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице и пружајући руку управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли т |
сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву |
, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добр |
тановали, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у којима су становал |
ропство у своје царство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мор |
Беле Цркве.{S} Властелинство се његово пружало од Топлице на север к Јанковој Клисури и даље у |
угачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле по |
е сакрити.</p> <p>Она лагано порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празн |
сла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српског народа у средњем веку у што с |
ник и од убруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао д |
Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </div> <d |
ћем, пољубивши га у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.</p> <pb n="28" /> <p>— Им |
оравити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу заборавити твоје савете |
ојега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесницима се нарочито одазивала.{S} Манас |
, синко, рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По то |
ређиване нарочите породице да буду <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и лову учити псе, и <hi |
</hi>, који ће одгајивати и лову учити псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био задатак брину |
о је била мршава.</p> <pb n="141" /> <p>Псетанце Шанино које је било на вратима, објави јаким л |
е.{S} Понека мачка мауче и понеко старо псето лаје по напуштеним просторима видећи живе људе.{S |
ворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакивали.{S} Соколови су кли |
лу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речима, псовкама, намргођеношћу, прекорима кад ко у њих каква п |
мејати на путника.</p> <p>Путник, опет, псујући на неком непознатом језику, ожеже коња и оде да |
ти и уређеном лову.{S} Хватали су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те с |
ова није могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насеље |
дизаше уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} Птице почињаху летати по топлом ваздуху.{S} Њихов цврку |
е ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице продаване су за скупе новце.{S} Село соколарско б |
одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу. |
што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} |
да и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костант |
} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем |
окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које само може успевати у климату н |
p>Манастир Свете Богородице био је тада пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле |
и.{S} Један котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лон |
војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају з |
окоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује само |
човек космат, средњих година, прилично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше десну ру |
зденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, којом се само могла одлик |
домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} А просл |
} Грнчари са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојаких судова, који су у оно време |
ада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитељ |
рно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S |
чину, имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у |
ојега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп роб |
това.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је |
љи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту је царица ступала на |
<p>Миља само гледаше свога изабраника с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одоб |
Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа и |
твари које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је увек |
овлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> <pb n="124 |
м и хртовима, за тим се двориште почело пунити сељацима хајкачима, ловцима и господом.{S} Били |
непорушено страстима и ниским пожудама, пуно крепости и енергије, која се показивала у духу њег |
<pb n="33" /> <p>Царица Мара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони султану.</p> <p>— Пре |
ко неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда |
говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст. |
бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чине да |
ли јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, жељна уживања, весеља.{S} Време |
за забавну књижевност, у којој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне |
/p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник с |
људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао у |
о деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је политика неприступна з |
непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, одгов |
клопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искрености и оданости.</p> <p>Миља се била дигла |
а, у расцветаној лепоти жене која је, у пуној уздржљивости, претурила своју тридесету годину.{S |
ило кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је |
стољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајности српске велике куће, сва су се њена осећ |
сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се тамни облац |
данпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по се |
ди игуман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се вл |
ајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окрену |
це био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} С |
да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb n="263" /> Дан по том, дођ |
дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота пратио, да |
им, топлим трептањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход. |
, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан |
авао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је а |
ш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се до |
телина Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не доносим |
агоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напосл |
љени били под мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с гла |
овеку неверну, немирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој наме |
едва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир Свет |
ха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb n="181 |
ође благослов родитељски, па да природа пусти крила своје нежности.{S} То су знали цело село и |
SRP19130_N4" /></p> <p>Каматник стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— А |
на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пусти своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да с |
ље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао |
а је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружице.</p> <p>— Драгошу, |
Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави. |
ну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке п |
ти дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</ |
падни хришћани ће скрстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, п |
онесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по |
е да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао |
кликом залетали на Турке, он није смео пустити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркуј |
слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једнога правог осудити.{S} И ја тако ми |
Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у пр |
ри о <pb n="204" /> послузи, то је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан с |
{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунав |
ене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким караваном од три |
тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слобода |
а, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити |
новић и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеоским |
лицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n="62" /> народом, а око Нема |
ила из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> <p>Деспотове старе размирице с Угрима |
овине марта већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под |
агорично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио |
сте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа с |
о одавде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упит |
аса звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још б |
јку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не |
се већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одређених јој положаја.{S} У Плочнику б |
Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. </p |
где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" / |
во жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треб |
да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемире |
Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске дес |
ићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбато |
им извором деспотових доходака, по томе пут к Београду, остављајући деспоту земље између Мораве |
отови чиновници.</p> <p>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Б |
т, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После повољног свршетка Бо |
почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског капета |
овести, упућиваше на место и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и |
лоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске према Кос |
а забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Кој |
ао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У |
раху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитеље!</p> <p>У повратк |
городице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у црк |
је том приликом учинила Стаменија, први пут су му отворили другојачије видике.{S} Размажени син |
вих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тада, <pb n="254" /> слушала чудан, дотле непознати |
— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам к |
е много интересовала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црн |
везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дођ |
p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама |
тересовало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— Што |
еспоту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа ста |
ницу.</p> <p>Мало по том кренуше се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се сврши |
адика топлички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде в |
мртва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегунци силне, многобројне војс |
међу Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је деспотова г |
n="287" /> Христу.{S} То је још једини пут којим се може својој савести данас одужити син једн |
помишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађава овим задовољством, превртањем новога |
и очајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са запа |
ричао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да вид |
тан падне у српске руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је з |
д се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То |
ољски, који такође цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне р |
} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу |
, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, читао <title><hi> Живот цара Ал |
оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с |
е; султан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава |
е бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошл |
не.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести љу |
оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и са |
" /> земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Му |
ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница |
сову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати гр |
Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p |
заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје |
зарђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле ку |
{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се про |
вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с ве |
ита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефана и наск |
утник је знао да негде треба с главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на т |
плица на страни од великог цариградског пута, којим се очекивала војска, а може бити и из какви |
>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Богородице чекао је десп |
Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада пун |
иле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне који су се би |
три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разг |
ј, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом поло |
е свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из т |
е на источној страни села Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој ку |
је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— |
ве чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће |
ну као што је и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године |
ојко је само одговарао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто |
де бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је на њихову врату општи ред и споко |
дно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми |
куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове |
јска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „Н |
трашне олујине, одјекиваше по небројено пута око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху за |
{S} Хвала, синко, по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао сврш |
идети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозденовић, очеви |
кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место зв |
то није имао времена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онд |
е.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, ни |
воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и месту на |
главице?{S} Драгош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он п |
{S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
и Мустафа Гвозденовић да се заобилазним путевима преко преко планина докопа Софије и да спасе ж |
аспалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складн |
Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз реку јахаше један коњаник.{S} Одело на њему бе |
з широм отворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакивали.{S} Сокол |
ра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева дворц |
е, нарочито ако би послови којим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед |
ад, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава уморио |
288" /> <p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске послове.</p> <p>— Упу |
ојска продужи терати Турке цариградским путем све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икакв |
ку.{S} Мислио је служити се још воденим путем од Видина и неготинске Крајине, који су већ били |
му се за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облику приповетке износи дело студије, |
ике, препоручивши им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би послови којим другим п |
аву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Б |
планине, наредивши да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Дра |
их својих земаља, с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао ми |
н <pb n="35" /> суд за шербет, налик на путир.{S} Покрај тога места, на коме се служило пиће он |
д кованога сребра, опкољена са дванаест путира, све окићено драгим камењем, беше на првој тепси |
стију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза им неколико речи, по кој |
година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повика путник властелин некаквим туђинским нагласком, можеш ли |
о, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путник запита друге, и после кратког времена стиже куд |
се плазити и смејати на путника.</p> <p>Путник, опет, псујући на неком непознатом језику, ожеже |
ћа и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога пута скренути |
досадити — поче се плазити и смејати на путника.</p> <p>Путник, опет, псујући на неком непознат |
само дошао у манастирској књижници и у путника калуђера, прочита једне зиме родослове и цео Да |
ување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита кал |
је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику.{S} С тога се само благослов сипао |
јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путници примичу од Прокупља, зазвонише звона и на манас |
ву добродошлице и дао благослов високим путницима.</p> <p>Царица Мара је била усхићена, што је |
де птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење лов |
рима.{S} Царица је са својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би |
и један калуђер и неки трговци, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће десп |
но од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусал |
ма.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у најближе велике манастире, у Бању код Звечан |
ци.{S} И тамо су сад била једина његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља |
услар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S} На какав се начин гуслар-Милојко служио ра |
ући гуслар-Милојко због његових прича о путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио да га вид |
м трговцима који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрсне |
им свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастирима и ко |
ат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да м |
кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Српске посланике султан ће примити у први |
ску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим старим родитељима.{S} Али се |
једном манастиру, него су морали управо путовати од манастира до манастира, да би у свакоме на |
p>— Мисли ли превисоко ти царство одмах путовати?</p> <p>— Чим будем готова с наредбама и са сп |
алистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, уп |
ег засипаше <pb n="245" /> мало по мало путове и планине и одлагаше сваки политички и војнички |
еман чекајући свој ред за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом, који се први кр |
а и стајао спреман чекајући свој ред за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом, к |
имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим |
земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету |
, био налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, идући у Приштину, некога напаствовао.{S} Онај се |
иташе капетана, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} |
прети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџи |
јао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откр |
је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући |
а им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насил |
ућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његов |
ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} |
ле 22 јула начини деспотом на моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почела растурати турска вој |
сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад прегледа како му се била распоредила цела |
и турска војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје |
може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и |
како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово |
не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, |
који би проводили цео век преписујући и путујући из манастира у манастир.{S} Богатији људи који |
Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград |
ренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли н |
авици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац, а покрај в |
ло <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може |
сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица |
тарешине <pb n="178" /> овоме месту.{S} Пуштај човека, каматниче.{S} Овде, на манастирском пана |
свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку ко |
S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она |
оду њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Панкрат |
е зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би |
ак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб |
он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збего |
је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из дале |
то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине Бе |
пођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местима, покрај цветних ливада и |
х за послове другога реда.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе задатак да се |
им показиваше манастирске краве, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку више манастира, |
о вршиле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је |
је тешка била само његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.< |
/hi> или <hi> читлук-сахибија </hi>.{S} Работа је у главноме остала иста.{S} Али су и простом н |
телинствима, подељени <pb n="104" /> по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било |
биле нарочито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност да не |
ојима је задатак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу сво |
или пчелари имали су место сваке друге работе задатак да се старају о производњи меда и воска, |
омандом Гвозденовића, он је још за неке работе био дужан помагати своме великом властелину, за |
н, ако само у потпуности врши прописане работе, али су те работе биле многобројне, и тежа је од |
уности врши прописане работе, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих била господар |
нути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некадашњем |
е своме властелину новцем откупљивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам |
ом властелину плаћали погођени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи |
очито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господаре. „Најбољу снагу, го |
залогај; устали сте на силу, којој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно про |
ње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S} Место се бирало по |
што је према својој вери био мање више равнодушан, није нимало марио за западњаке, који су му |
а на дебелим темељачама, које су се, по равном месту, могле и превући воловима или биволима, ка |
си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једнакост још од детињства.{S} Ја поз |
а.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га |
римио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом |
О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да т |
е хришћане узбудило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегав |
личне, замишљене, показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били про |
нда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе |
На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао |
о наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да |
ењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци |
десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средин |
радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо где |
ама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, |
лосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није оно |
вали.{S} Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни |
много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се |
оље задухати се и престати, како обично раде западни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, |
есе Србије и интересе православне вере, радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије није |
и му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и |
ешке од уговора? упита деспот калуђера, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим с |
ана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што га не прима друг |
се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к запа |
ег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драг |
и, проговори девојка, — купите нас Бога ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се |
{S} То нам је једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле д |
сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да |
ску властелу међу собом измири.{S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојављење 1455 у Буди |
Мару и примити њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира. |
ио је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност онда није могла развијати тако како |
оје су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављање празника најтеже падало.{S} Сад |
царица је била веома забринута, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када су ј |
овест од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?</p> <p> |
д царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала |
лавније, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, |
тво и њихове многобројне везе нису тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трговачки |
им хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога ради Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске на л |
ју имао замашних последица.</p> <p>Тога ради је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу п |
да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оц |
стави се са свим тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима |
ле по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нар |
је могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремил |
во, јербо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не доп |
о.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп. |
људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале да се учини н |
анађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{ |
раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко |
рске.{S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а |
гурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где п |
, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одр |
ристи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и |
цу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и же |
арода, која је радознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључеве.{S} Секирица |
и је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пасти |
оши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напа |
} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да |
о лисицама, који су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали |
и и да се потурчи ради частољубивости и ради прљавих користи овога света.{S} Па се сети сина св |
И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изазову |
стој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори |
вати људе и туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p |
да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубивости и ради прљавих користи овога света. |
весном војном силом, коју беше прикупио ради своје властите сигурности, деспот је у току јуна и |
а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, |
, страда <pb n="81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако с |
азумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га по |
си ти?</p> <p>— По царском закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манастир |
/> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи верол |
вину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочнику готово ви |
ић је имао и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седео је у П |
наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајући похвале кротости, простоте |
тво и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по којој би неко |
етац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Ша |
и, причу о славном тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александр |
домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, радила, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се |
на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутствима игумана Калистрата, и султан је до |
ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо |
Калистрата нестало, његов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи ш |
да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног поста.{S} На чисти пон |
адити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После његове смрти — ни |
му рањен? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да |
Драгоша купац властеличић.</p> <p>— Ја радим по заповести игумановој.{S} Јеси ли ти купио јунц |
ога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па нећ |
одговори скрушено отац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи |
уду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја |
ода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{ |
израђевинама могла се видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили су по пуна |
у, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријат |
S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не |
го његов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта је радио калуђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је |
ио његову њиву уз друге послове које је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио ку |
православне вере, радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије није могао!</p> <p>— Па шт |
у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек |
рахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као |
м те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога колико тол |
.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је радио власте |
е био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и |
истрат се поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући не |
ио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми нис |
матник из Прокупља, који је само новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша оставио трговину и по |
по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове друг |
те, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама запи |
се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} Видело се да султан х |
Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мај |
о видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче |
дбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, |
шу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више не че |
нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за |
и у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S |
свога.{S} Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора |
и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи |
ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, ш |
срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или су |
м си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко н |
.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници вере.{S} Новим господарима |
инова спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, |
аменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учин |
о би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свем |
илике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богат |
игумане.</p> <pb n="288" /> <p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске п |
а споменула како се поговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли б |
то њега толико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим |
ноћну.{S} То је отац Калистрат особито радо имао.</p> <pb n="95" /> <p>Намештај у соби био је |
мора измицати са свима својим Турцима; радовали су се хришћанским победама на Смедереву, на Ба |
ло би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвориле вл |
ијена, немогући се никако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измица |
т, по своме властитом предосећању, није радовао.</p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од десп |
век несрећним не учини.</p> <p>То јутро радовао се лову поглавито зато што је унапред осећао да |
емо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако стари. </p |
<p>— Откуд јој такве мисли! упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа манастирски жи |
какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p> <p>— Кад би се превисокоме ти царству да |
се била начетила гомила народа, која је радознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бац |
b n="264" /> <p>— Како то? упита султан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и п |
ксандрову васпитању, нису много дражила радозналост наших читалаца, али су се чудили како се у |
Драгош Плетикосић слушали су са жудном радозналошћу богате поуке Калистратове о господи и о вл |
а чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа |
о је, беже, шта само? упита Гвозденовић радознао.</p> <p>— Народ вам је хрсуско колено...</p> < |
мање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој |
заједно с овогодишњом жетвом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова ц |
ке радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином. |
, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним клицима сусретао царицу и њене родитеље.{S} Пр |
иљаваше око њега.{S} Његови голубови је радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} |
Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војника после тога случаја тешко је било исприча |
елом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, |
лице смешило у слатком заносу детињске радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне |
и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и радости, потпуно заслужени, распростираху се од гомиле |
{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само ње |
љна, царица отпусти игумана Калистрата, радујући се што се тако млад човек тога посла примио.{S |
Гвозденовићеве речи с највећом тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод |
вске грмљавине.{S} Зидови су се градски ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је једнако подуп |
ајник је! понављаше у громовитом одјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој |
е по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу.{ |
ћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо |
ед је једнако распитивао за збегове, па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропство |
ла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу запрепастише се видећи пред с |
Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, бли |
ра, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и десп |
стима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска управа у манастиру није годила дома |
ођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} С тога |
и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег хомољски, који такође цео зароби и отпр |
и Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к |
н је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или н |
ојске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне |
два толико војске да Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војском не би мог |
војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима.{S} Ја |
та тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Вас |
на јужну турску војску, и 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Т |
ав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојство које је тај разговор усадио у Која |
Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истину, в |
аумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и ј |
S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим шанчевима чекаше га Сиби |
да, којега је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин в |
ити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не м |
је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај дру |
тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на таласима дунавским |
ог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи разбише све турске чете које су покушале да им се одупр |
срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути |
кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило ви |
ефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> умрети, посл |
Којадин застаде, и племићска поноситост разбуди се у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би |
акви честити људи најпосле покопају под развалинама свога града.“</p> <p>Новобрдске старешине с |
ом. </note> <note xml:id="SRP19130_N3"> Развалине му се сад зову Курвин Град. </note> <note xml |
у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио уста против јадне царице, те ућута кад му ја п |
ј свега тога, сама његова појава наново развесели сестру његову.{S} Она хитро и мило скочи на с |
а поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по Богу?</p> <p |
звршилац).</p> <p>С тим речима ћефалија разви повељу са златним печатом, и прочита како деспот |
е су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икак |
није могла развијати тако како се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи читања нису могл |
дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајности српске велике куће, сва су |
Тога ради се књижевност онда није могла развијати тако како се данас развија.{S} С тога се вели |
и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност развијаше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, |
/> стане соколити нападаче.{S} Тако се развије одушевљен силан напад на Турке, коме они, поред |
/p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те могла разгалити, господару, говораше царица.</p> <p>— Ничим, |
адовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто су разгледали многе продавнице, и пошто су и девојке купов |
што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше длано |
вало робље, купци почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за ж |
ва.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, |
>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу. |
.{S} Војници су били прекрилили авлију, разговарајући се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овам |
ше поред наше дружине која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођа дружи |
Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, који су с |
<pb n="193" /> <p>У који су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату приђе један |
код Калистрата, пошто би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или |
ео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То верујем и видим, одговор |
е добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојаких других знамени |
стом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с великим властелином и са сиромашним сељако |
сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их п |
b n="134" /> пријатељима, најбоље умела разговарати се, задиркивати и шале правити?.{S} Чиме се |
при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово |
тајали од трпезе и почели се међу собом разговарати.{S} Неки су се спремали да полазе; неки су |
д су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспотица се вајкаше што се царица не враћ |
је и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што се тицало северо- |
лађи су с поштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали домаћинство оца Калистрата, за које |
n="144" /> <head>X.</head> <p>Последњи разговор са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Која |
у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n= |
ању да разбију неспокојство које је тај разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ ни |
зује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S |
би значило избегавање Стаменијино, њен разговор о неудавању и њене напомене о некаквим разгово |
девојку за свога младића.{S} Стаменијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући |
"> <pb n="118" /> <head>VIII.</head> <p>Разговор међу Којадином и Стаменијом који је био пред п |
ржати при свести и при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угрејаним људима поче узимати неповољ |
ме честитају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разговор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошл |
/> <p>Десетак дана беше прошло од овога разговора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к де |
есуду.</p> <p>Неколико дана после овога разговора царице Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим |
о се годину или годину и по након онога разговора покојнога султана и царице.</p> <p>Султан је |
било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разговора велики везир Халил-паша позвао је српске посл |
>Неколико дана после мало час наведеног разговора Миље Гвозденовићеве с њеним братом Којадином, |
огло мислити поводом његовог знаменитог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му та |
го да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести о положају у Турско |
и камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећутати.</p> <p>Лукави |
потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим |
рима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да |
једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима. |
о неудавању и њене напомене о некаквим разговорима тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, ни сва њег |
ијом, као кобна слутња.{S} У међусобним разговорима сви су признавали да се у Србији не може во |
овим ученицима.{S} У дугим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безбројне приче, к |
На какав се начин гуслар-Милојко служио разговорима с Којадином може се видети <pb n="155" /> п |
емо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би |
је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору обично Гвозденовић постављао <pb n="154" /> п |
ећ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад вла |
ини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека ја |
а закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их зауста |
рађен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници |
у Навари су, такође, трајали унутрашњи раздори; Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарск |
у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепаној, властели.{S} Да |
се не знају њоме користити.{S} Полуде, раздраже непријатеља, а нису кадри ни помислити ни смис |
разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гвозденовићеву.</p> <p> |
морио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити |
не.{S} Све једнако народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на после |
уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи |
нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту страхов |
ере и превије.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стране, о |
парада свршила, <pb n="42" /> народ се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина. |
уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта је?{S} |
игде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу в |
који су се, као свештеници и калуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме |
га његова двора.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико |
ој је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несугласицама и крвавим распрама.{ |
>Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског звона, Стаменија уђе на ново |
ше на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по планинама.{S} Коло стаде и народ пође лага |
је куцати, блага топлота нежне оданости разли се по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошап |
о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи |
јштатик </hi> наплаћивао од свакога без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би |
овима и православним државама свима без разлике, тако је узеће његово <pb n="202" /> значило да |
здала наредбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је |
воји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да мора |
од ретких људи свога времена који није разликовао властелина племића и сељака меропха.{S} Њему |
па је волео и приповетке, и. нарочито, различите апокрифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба |
ива игра случаја шта ли, још као једини разлог. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 |
ако војску прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зн |
с данашњим народним животом, писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средње |
машући.</p> <pb n="17" /> <p>— Ја имам разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Ш |
е бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гвозденовић није потпуно извршио деспото |
ска власт него муслиманска.{S} Какви су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате |
гом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија на свету и у околини |
т су му отворили другојачије видике.{S} Размажени син великога властелина није ни помишљао да м |
о.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање тихих али велич |
ојега је Којадин знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим околним кућицама. <pb n="87" /> З |
к с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија разместила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са ж |
тана на други; војници су се спремали и размештали; топови су непрестано грували на град, који |
и по селима завлада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и |
требало много одмора.{S} Његови људи се размилеше по границама око Србије и почеше будити и доз |
д кретања војске, ратовања и свакојаких размирица које су с несталним и немирним политичким жив |
ка пут Београда.</p> <p>Деспотове старе размирице с Угрима и с папом и погодба његова са султан |
а деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре који сад треба да се |
је разуман, даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} Није страстан.{S} Нека Господ отклони твој |
х султан Мехмед се находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} |
и неће?{S} Тако су оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна, врло често заливена |
е бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања султана Мурата и да помогне оријентацију њег |
е отац Калистрат себи давао од читања и размишљања било је у домаћинским пословима око куће и у |
руштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје са |
епше учила да досадно време прекраћујем размишљањем и читањем.</p> <p>— Па шта си читао, Мехмед |
м разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хришћани несложни, слаби, за вој |
што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио нешто из ока, сметнуо |
неверничкој кући?{S} Колико је год пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом положају |
омило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о својој личној судбини, нарочито од онога го |
еспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан |
села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости и о будућности православне вере и |
наклоностима срца свога.{S} Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе |
вства и ненависти.</p> <p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да |
итав панађур.</p> <p>Једни су продавали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнов |
ник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, |
еним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на сре |
а сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нар |
над ватром; један крчаг; неколики лонци разне величине; неколике земљане и дрвене чиније и чанц |
о је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао је про |
е и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред градића било |
а тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о |
приме и да одлуче католички владаоци у разним земљама, и то тек по договору са својом властело |
правама прибегавало Суду Божјем на више разних начина, обично онда кад никаквим другим начином |
о помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим г |
Ибрахим-беја читаву <pb n="74" /> софру разних понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине. |
оравак гостима властелиновим или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посе |
свакидашња храна свеколикога тога света разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Стар |
а разне начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћ |
оно време гласови о догађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, ка |
кли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште |
зврши како ваља.{S} Момци су непрестано разносили закуску и пиће; она је једнако нудила и бистр |
спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино разонођење које је отац Калистрат себи давао од читања |
су кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, а |
и пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са западом те да види има ли смисла што је до |
иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као в |
а Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} Није с |
жења оца свога о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења нимало нису била повољна |
ити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, нек |
та које место значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић сл |
раш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио као да се у исто време подлаж |
олети толикој сили и толиком оружју.{S} Разумевајући добро шта је опсада, султан Мехмед је наре |
има, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све се то у њему |
није било јединства.{S} Једни су добро разумевали прави смисао уговора од 1455 и сматрали су д |
овању с исте тачке, па се очевидно нису разумевали.{S} Њихово пријатељство и њихове многобројне |
које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је увек јасни |
рчки, који је језик Којадин такође мало разумевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и о |
а гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>После веч |
говори деспот с јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре ос |
, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја нисам заповедао, јер није требало да зап |
е стању Србија.</p> <pb n="261" /> <p>— Разумем, пречасни оче, одговори деспот с јаким акцентом |
.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја нисам заповедао, јер ниј |
ворити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је |
а не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разуме |
а не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш |
будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у к |
а, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те разумео, мајко, одговори Којадин плашљиво.</p> <p>— Стр |
ва не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да |
стребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, одговори Којадин.{S} То значи: треба цркви слу |
о је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем како цр |
е, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Србија. |
ромко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с истинитим одушевљењем, из |
/p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па |
ту.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да се маши форме бе |
{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што |
може рачунати на земаљска имања.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на н |
ановима мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у какво |
којој се добар хришћанин може достојати раја.{S} Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу |
о на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је рад |
изашла књига Јована Лествичника <title> Рајска лествица </title>.{S} У њојзи се узимљу врлине к |
једном на неколиким врстама <title><hi> Рајске лествице </hi></title>, која је за њ преписивана |
су плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је |
је тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, |
обом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису п |
ачке, па прескакање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила на |
осподско турско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и зла |
ече госпођа Круна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Неколико њих отрчаше одмах.</p> <p>По том |
ремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лично |
кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину |
бом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога момка да |
с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се |
} Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био н |
нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сиб |
стане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна посл |
, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о сво |
анише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњ |
е и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати његову руку.< |
дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-па |
томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближ |
ђом Плетикосићком.{S} Стаменија је била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром.{S} |
га народа, пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и |
о ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта м |
ка из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека цари |
ли брата или детета — природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по том |
ним или незгодним начинима, што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се |
хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране п |
врши послужење.{S} Госпођа Круна је још раније издала наредбе како да се понуде сви без разлике |
зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још пре |
био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и |
га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пре |
емљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни но |
си јутрос преотео манастирско брашно и ранио манастирског стражара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, |
ам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га н |
оспо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је о |
с овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано отпутовао у Смедерево неким послом оца Калистрата. |
брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она б |
пот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село |
едан само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећутати.< |
главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Дра |
нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расх |
тима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи |
м наговештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозд |
пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путници |
руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} |
уденичког прњавора, и онде је на његову рану младост утицао црквени живот манастира Студенице.{ |
коб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној заповести |
Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне |
ика.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p |
та је било на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n=" |
ао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита коњан |
коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стубе на ав |
Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране |
ише Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} К |
ин рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим шт |
рчао сам да јавим.</p> <p>— Којадина... рањена! викну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну |
отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.</p> <p>— Којадина... р |
нога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога ис |
о.{S} Као помамљена и ожежена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да |
еђутим, подлегне старости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године |
<p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди |
носила, госпођа Круна приђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него д |
рат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, пит |
док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину.{S} Иначе његова ног |
колико њих отрчаше одмах.</p> <p>По том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе уну |
онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заи |
дима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био М |
егли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госп |
е да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешће |
гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао своју накло |
дморио, јавише му дубровачке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав |
мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и камилавка једини су частан излазак из мога полож |
ь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольск |
знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што |
пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На ње |
не.{S} Зидови су се градски ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је једнако подупирала и опра |
зидове машинама <pb n="272" /> било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове градске.{ |
веру, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он обратио само се |
соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђа |
им већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало |
је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елег |
сли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз шум |
апа Никола беше издао 30 септембра 1454 распис свему хришћанству да се диже против Турака.{S} У |
да се диже против Турака.{S} Услед тога расписа наређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 |
је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је д |
ао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каже све |
е књиге живих песама, али је увек много распитивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта |
и дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збегове, па разабравши за понеке, хватао |
а деспотова, госпођа Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његово |
</p> <p>Јавивши се великашима турским и распитујући од њих када се може јавити самом новом султ |
ио господар свему осим живота, којим је располагао врховни државни господар.{S} Поједина велика |
ма? упита Гвозденовић, очевидно туробно расположен и понесен и сам расположењима народним.</p> |
он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити. |
ив.{S} Држећи у својој руци сва душевна расположења, и задовољство и љутину, он је показивао од |
и прилика да се према нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед |
нидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Којадин је, по |
ородичног угледа — имање.{S} Народна се расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни |
ћ је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијом.{S} Разуме с |
би против Турака није могао да стави на расположење ни одушевљење ни ауторитет којим се још слу |
хтели, или би просто стављали новац на расположење старешини, да он сам нареди што је потребно |
ријатан, нови султан показиваше најбоље расположење, али не говораше много.</p> <p>— Мајко цари |
ња.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p> |
ле на неки предмет који јој је променио расположење.{S} Она на једанпут постаде озбиљна.{S} Као |
те преко Драгошева лица.{S} Неко срећно расположење цароваше у његову срцу.{S} Он поигра коња, |
није било стишало у народу ни оно мучно расположење које се раширило после пада Цариграда.{S} С |
мо да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа промени.</p> <p>— Истину л |
идно туробно расположен и понесен и сам расположењима народним.</p> <p>— Па да нам помогнеш зау |
ћ оста као посрамљен у најнепријатнијим расположењима.{S} Њему дође на памет његова жена Круна; |
е тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи |
м путу.{S} Кад прегледа како му се била распоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање |
сваки за своје село изабрали збегове и распоредили све што треба за живот у збеговима.</p> <p> |
>Вођење дома, с дужностима гостољубља и распоредом послова у самој кући, било је на његовој жен |
х у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Ма |
.{S} Поред речице, одмах испод воћњака, распоређени су били купушњаци Гвозденовићеви.</p> <p>Не |
ре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређивала, што је најлепше, за царицу Мару, за влад |
нашњи начин издржавала, него су војници распоређивани на издржавање по селима.{S} Тако се оно ш |
у собом живе, ни како терете међу собом распоређују.{S} С тога себичност његову нико није опажа |
оскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним носом, сећајући се доброчинства царичина, ви |
ледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</p> <p>— Исти |
но.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли ка |
га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да |
} С тога се у тешким заплетеним правним расправама прибегавало Суду Божјем на више разних начин |
е, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неких година, и прошао сре |
дињена највећим несугласицама и крвавим распрама.{S} Од италијанских господара, милански господ |
симпатија и радости, потпуно заслужени, распростираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут си |
S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа ос |
ега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остал |
и су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако су молили Бога да их опет барем за |
раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано заједно.{S} Ах, купите |
о буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, |
ела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благослов |
абога и потиштенога.{S} Људи су плакали растајући се с њиме.{S} Један једини човек <pb n="284" |
страту однесу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим људима п |
се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера.</p> <pb n="18" /> <p>Султан Мурат је такође по |
ле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, |
, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сваки свога коња, па товар остављали себи |
ељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га |
исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала |
тали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref t |
ском путу кроз Србију.{S} Кад се почела растурати турска војска, Драгош узбуни народ по путу и |
ашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и судиле над великим |
сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" /> је в |
чку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства |
и мученичком смрћу уморили, а војску им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драго |
или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{ |
да и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} |
рица је била средњег, складног стаса, у расцветаној лепоти жене која је, у пуној уздржљивости, |
а Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп у деспотовој породици, види се по томе што се го |
од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми каза |
ад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се по |
"cu"> дьнь, чьсть </foreign>) него <hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако по |
узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, |
учује мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од |
салост.{S} Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружје незадовољни, само шт |
а донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Ја с |
1455 године, султан Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не |
, нарочито женскадија.{S} Полазило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао |
разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела |
ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора о |
равди, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?< |
данат једне чете Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничке службе под командом Гвозденовића |
атио нас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слободно |
је могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је допри |
и Крушевац, који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси |
р по захтевима које је султан у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа сва јужна С |
воља, која се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{S} Властела господари нису знали г |
и не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане кугле.{S} Много |
анима у руке не падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опремом <pb n="274" /> хришћани заро |
груне преко Рудника.{S} Велики угарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ос |
о је оживљавајући деловало на свеколике ратнике.{S} Никола Скобаљић удари негде око Врања на ју |
И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукама стајали насупрот си |
пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда на ново охраб |
ћанскога нашег народа изгинуло приликом ратова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србиј |
намесником.</p> <p>— То је од последњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Кос |
дина доста претрпеле од кретања војске, ратовања и свакојаких размирица које су с несталним и н |
си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у план |
е смрти деспота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је оста |
а.{S} С тим се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако |
особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови оставили тешке трагове.{S} Трг је био пред градо |
, неорганизовани.{S} У свима досадашњим ратовима <pb n="102" /> посведочило се да су Турци увек |
ндру Великом Македонском и о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорског манастира Ла |
и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>П |
еличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људе и т |
ма.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од на |
ве, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.< |
в Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења |
м, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, |
ним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и камилавка једини су частан и |
p> <p>Султан Мехмед је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због |
у.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли |
ад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља само шт |
меш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову одано |
родне интересе потурили за љубав личних рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако |
ова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да |
почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку |
н нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који с |
примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо. |
он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га ве |
не наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455, још, на |
</p> <p>— Хоћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} То разумеш шта је.{S} Цр |
од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је б |
м и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> <p>— Правим пријатељим |
p>— Знам, Маро, рече стари деспот, знам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити ра |
ом је деспот, зналачким оком, прегледао рачуне које му је управник поднео, наредивши да се новц |
политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике никада.</p> <p>— Драги оче, ти с |
е и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћанство данас нема снаг |
, предалеко ишао у својим властољубивим рачунима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-б |
да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд јој такве мисли! упита Миља радозн |
} Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што н |
о су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костадиновој и Марковој земљи.</ |
народу ни оно мучно расположење које се раширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело да се о |
ао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби |
тати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалуци, као што су се онамо, јужно од |
уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; |
изненада један јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и неста |
зали терети, или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надстрељивало.{S} Међу др |
ава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он у |
, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да |
слити да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећа |
ађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна |
ем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, на |
ачи.{S} Непрестано се око њега скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистр |
<p>— Никад није време, одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањени |
самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, онај што су му имањ |
се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им |
или, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, д |
инко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, који за њу живота жалити неће.{S} |
рема вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није см |
воје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште пош |
ња господару и држави, не мислећи ништа револуционарно.{S} Кроз њихова је уста говорио само отп |
у се све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један старији властелин из суседства.{S} Н |
преко целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јагодама, да се завр |
} Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јан |
султана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити у |
арску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S |
је надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском баца |
ача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље |
ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у |
е Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, проговори пристав.{S} Деде, Милија, проговори даље |
S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и |
радовима и по селима завлада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да |
вно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не претова |
и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисциплину <pb n="110" /> почињао је од себ |
о потпуно слободних људи.{S} Властеоски ред — властела и властеличићи, мало по праву а мало нес |
а деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином намером да приме образованост и писменос |
{S} Али је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеник |
е Сибињанинова војска поставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, осва |
т и његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истина као пламичак који ће се ускоро опет |
одговарали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад б |
та ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија. |
и остављао за зиму, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких послова в |
анас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар д |
ога коња и стајао спреман чекајући свој ред за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меден |
ац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај је на |
и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село |
г, јавног хришћанског служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази на хришћан |
госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног п |
и је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, |
страте.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и |
ар приђе и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанк |
а другој беху свитци кадифе најскупљега реда.{S} На трећој прекрасни ћилими у најживљим бојама. |
х је свуда одређених за послове другога реда.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке друге р |
ња храна свеколикога тога света разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свак |
другоме се Драгош држао очевих правила реда, верности и послушности.</p> <p>Сестра Драгошева С |
који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велико поштовање према црквеним људи |
властелиновим или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или из при |
шњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној |
ним задовољством.{S} Само је Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и да ј |
ољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у којима су становала или околна в |
краја јесени нису престајали госпођини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Коп |
а околна властела, што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb |
2" /> посведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тр |
очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног поста.{S} На чисти понедеоник |
на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца у |
ом одговору Александровом.{S} По том су редом пратили Александрово покоравање Атине, Рима и ост |
да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, |
ада.{S} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према ц |
ли смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стеф |
мо онај који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је |
одбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћ |
ика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је то чинио више у себи |
собом угарску војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше вид |
е отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва, прођоше поред њега да му целивају десни |
е.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво време освануло.{S |
{S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} После неког времена, г |
м диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> <mile |
ито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} На њему |
и шебоја, говораше она даље сама себи, ређајући по крилу красне ките које је била поизодвајала |
е, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S |
двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниск |
аменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{ |
.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темеља |
монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни д |
ољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих |
, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био ј |
живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, они приговори које му је том приликом учинила |
цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима насељавани су рибари, к |
еви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај све |
ти кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово ј |
ам, знам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила. |
ед пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилик |
те с обадве стране.{S} На једној страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој је неп |
о је манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ни |
ишћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорени |
умана Калистрата.</p> <p>— Честитам ти, рекла је игуману царица Мара, честитам на свему.{S} Ује |
редбу провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло г |
ати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају |
ћ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар није више б |
потецишту</hi>, или како бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред градића, где је тако |
астеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он властеоским људима.</p> <p>— Ено нашег господа |
лити.</p> <p>Помоливши се Богу, као што рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на своје место у цр |
жари сместа познаше манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Ми |
међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз реку јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско |
цима и преузнела њихове наде, толико је религиозна мрзост у срцима хришћанским успламтела и зар |
есложни, слаби, за војевање неумешни, у религиозном фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно да |
ада, тада Србија на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је била јед |
о да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војничк |
ог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се од |
{S} Оставља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских |
Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држ |
е и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ пр |
е ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћефали |
е све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њих се ука |
кав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разликовао властели |
воју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога брака догађал |
ић.{S} Од њега се, нарочито, потурчењак ретко где могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су мног |
је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин мно |
природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <p |
ветога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата бил |
на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Којадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га чит |
бијаше оне људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не можеш. |
говораше много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш |
дне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мор |
и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош |
p> <p>— Ви сте моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, као у шали, калуђерима који су д |
га, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегледали. |
p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога мин |
но држи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превис |
у да му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама.{S} Х |
.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p |
ај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да м |
кроз Србију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и не |
p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си се пола кал |
оспођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би |
је био међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају границ |
и ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршавати када ти ј |
мо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би з |
ни су се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његова града, сабирали, и он им ништа н |
претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делег |
ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим |
м, Којадин и Стаменија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она |
ила из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се свршила молитва, |
азован човек, Којадин га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по ва |
епастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Турци |
вићева двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, био је |
и царица Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> < |
ину сунце среће и задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мар |
да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакал |
ног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је в |
да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори како је султан нов човек кога |
, проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, којом мене поздрављате, украс је цркви којој служи |
г трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може много учинити.</p> <p>— Све |
ским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>П |
и села по српским земљама поче увлачити реч по реч, донде непозната из језика са далеких степа |
ришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да нападн |
у.</p> <p>Тако је султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 |
по српским земљама поче увлачити реч по реч, донде непозната из језика са далеких степа азијатс |
ше очи.</p> <p>— Честити беже, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Пос |
висила о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за поз |
усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се јави н |
и, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе! продужи Гвозденовићка, турска је |
не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац Калистрат.{S} Вечита страдалница!{S} Шта чини |
га анђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива ш |
него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао своју |
Никада се не можеш уморити, Стаменија, рече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством п |
, макар се како окренула моја политика, рече султан мало свечаније.</p> <pb n="33" /> <p>Царица |
места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да каж |
сложнија и поузданија него хришћанска, рече отац Калистрат, удубивши се даље у читање.</p> <p> |
кори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али |
<p>— Благосиљам, синко, али тешка срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј неправду и насиље, да б |
у рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистрат.</p> <pb n="164" /> <p>— Никад није |
као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Мог |
ци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С ти |
ан сељак огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш |
у цркве и свештеници — Срби су пропали, рече отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, |
.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то |
ћи.</p> <p>— Па добро, хајде проговори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се зам |
оже мачем све покорити или упропастити, рече Гвозденовић, дубоко се клањајући пред преобученим |
је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p> |
смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину новцем о |
аповедао, али најсвесрдније благосиљам, рече деспот с убеђењем.</p> <p>— Хвала, господару!{S} С |
одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису до |
ати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{ |
а роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Само ћутите, чините се н |
</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та д |
?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом да на |
треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли з |
е женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах |
во, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би би |
е не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега |
да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно више наклоњен анти-турској полити |
га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспот, знам рачуне турске политике, али се |
ости живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, не заборави |
едаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће |
дба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него |
трате, ако је истина, заиста чудновато, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{ |
и из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којадин, ето примера, који ми хришћани не умемо да |
n="25" /> <p>— Па овде је Гвозденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S |
јмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се с <pb n="138" /> Драгош |
рен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Н |
у да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирс |
ше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од |
</p> <p>— Ја сам, честити Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога |
ом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби је све властела крива, а и сам с |
во?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо са |
ти?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, могао |
одавно видео, Стаменија, <pb n="115" /> рече Којадин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао м |
>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца |
"129" /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> |
ромени.</p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више |
жност.{S} Помену послушност и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} |
оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</ |
прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ Јанко такође одмах скочи |
а је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби н |
ужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} |
какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објас |
тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p |
ебати услуге деспотове.</p> <p>Последња реченица текну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као |
близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p> < |
о му лице сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу |
х речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих ва |
вагда показала да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, нећ |
{S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаници |
огло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-бе |
p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти ј |
о убијање, паљење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Су |
минута стајао не могући проговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом с |
ао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подручја који су пијанчи |
акоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалу |
је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са свим другојачије је царица |
а да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; ср |
вече!</p> <p>Трговац проговори неколико речи, брзо <pb n="9" /> се погоди с продавцем и исплати |
ник се јави момцима, и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> < |
плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сок |
орим.{S} Време ће показати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на |
своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речима, псовкама, намргођеношћу, прекорима кад ко у њих |
ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста |
ачин; омладина је овде висила о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је |
, ја милосник (извршилац).</p> <p>С тим речима ћефалија разви повељу са златним печатом, и проч |
лук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевидно туробно расположен |
о, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пре |
" /> виделе су се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака, распоређени су били купушњ |
ици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Калистрат особи |
манастирског здања, окренутог планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз |
вога дугог века, једино саветом и живом речју, служио правди и истини и штитио слабога и потишт |
и вировима или рибњацима насељавани су рибари, којима је задатак био, место сваке друге работе |
работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} Пошто су |
бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима насељавани су рибари, којима је задатак био, |
ара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому треба |
би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари за |
ао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју в |
пратили Александрово покоравање Атине, Рима и осталих царстава по Европи, причу о славном трој |
8" /> не полажете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европскога запада?</p> <p>— Ја не полаже |
к о српским владаоцима, Законици царева римских и цариградских и Законик цара Стефана Душана, к |
спотство вара.{S} Приступање Католичкој Римској Цркви једнога народа као што је српски, тако ју |
пи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвор |
т на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с |
пође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лага |
га восак се извозио као скупа трговачка роба за иностранство.{S} Нарочитим робињама била је дуж |
а судовима.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубровника, Призрена, <pb n="177" /> Скопља бил |
опоље.{S} У товарима је било сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаш |
ачка роба за иностранство.{S} Нарочитим робињама била је дужност да се брину о воску и о свећам |
Врло много је чинила за откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тр |
у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S} На то јој је че |
ље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало тр |
а веште агенте, преко којих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то |
ња.{S} На пијаци, на којој се продавало робље, купци почињу већ долазити и разгледати шта је за |
и и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бе |
је било да одреди између својих отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дв |
о доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења мења |
> <p>У султановим вртовима око дворова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечер |
телу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, колико их је било, били су искључна својина њих |
и са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, ил |
своје нарочито место, јер су они своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могли носити с |
нини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме |
ц.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у |
анастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манастирској порти отворише и у |
ош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замотуља |
брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин |
во говорио, захорише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали закуску.{S} Стареш |
уредила и припремила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче и |
Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија разместила понуде, што је бр |
арног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од најглас |
даје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да ј |
овића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај говор.</p> <p> |
ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћанскога изгинуло од турске сабље, колико је ц |
да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, под том погодбом, уживали потпуну слоб |
да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао |
ар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, тога истога дана, и гл |
ослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојом племенитом н |
ластитом избору колико по избору својих родитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погл |
ма агаренским!{S} Господе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти с |
у, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита трговац.</p> <p>— Живи су нам остали и |
е.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је би |
краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо показати приме |
радосним клицима сусретао царицу и њене родитеље.{S} Пред царичином носиљком јахао је деспот Ђу |
пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше закрчен |
ру колико по избору својих родитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових с |
прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разликовању.</p> <p> |
се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше |
То су знали и Којадинови и Стаменијини родитељи, само што су они о томе у понечем другојачије |
<pb n="198" /> <p>— А како мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то |
ебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти г |
а би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали девојку за свога младића.{S} Стаменијин |
о брже путовати на сусрет својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту морала задржати.{S} Град |
S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични.{S} |
а.{S} Требало је да само дође благослов родитељски, па да природа пусти крила своје нежности.{S |
друге потребе царичине у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на коју она никада није |
идех крваве дане љуте освете над својим родним домом; окушах смерно трпљење и побожно уздање; с |
војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољубивим жаром живо интересовао за све што се тицало |
према цркви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког прњавора, и онде је на њего |
, животи Стефана Немање и Светога Саве, Родослов и Цароставник о српским владаоцима, Законици ц |
у путника калуђера, прочита једне зиме родослове и цео Данилов цароставник.{S} Данилов опис хи |
ела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови другови питаху их о тадашњој летини.{ |
оглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и |
томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А какве гла |
бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристат |
а према теби сам искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико уз |
ајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нис |
ито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђер, отац Па |
као што је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у дво |
и гласници царичини приспели да објаве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира |
о пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су |
И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по т |
ја и цара Пора, о женидби Александровој Роксандом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александ |
S} Писац, наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измишљене ствари, него да су дело с |
његове заслуге, није много марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичну наклоност свога |
марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичну наклоност свога сина, макар да није имао ник |
отаџбину сматрали су као ослобођење из ропства.</p> <p>Кад се уставише носиоци пред деспотом и |
а.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет Ми |
вим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уживањем |
око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, цар |
крв проливена, силан је свет одведен у ропство, многе су штете почињене, многе тековине за пра |
вши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излети пружали су се и |
остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред мир |
њанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косову од пре неколико година, да |
Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су као осл |
Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне вели |
јани купус, краставци, диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о |
> казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> |
о задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p> <p>Кад су се објавиле ове те |
а, о броју радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, г |
="231" /> <p>Топлицу су, међутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свога двор |
овора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била исп |
беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то |
ац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису били пописана војска, него до |
ива очекивања.</p> <p>Управника имања и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и |
еспоту по том јавише управнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније пор |
аду и опседне градић Острвицу у околини Рудника, одакле му се отварала граница угарске Мачве.{S |
</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, м |
анпут, пред крај септембра, груне преко Рудника.{S} Велики угарски ратник ништа не казиваше куд |
бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то |
ачким пословима и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубро |
питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде.{S |
Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљино лице, обасуто сунч |
бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> |
, бирајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сет |
том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног |
апун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладовини седела златокоса М |
{S} Лепа као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по |
те.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему |
исави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом травком.{S |
и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и цвећем.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, |
сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружице.</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца она, пријатно |
а џбуна украј којега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу детињс |
тало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих |
као млађано јеленче, поче скакутати око ружичнога џбуна украј којега је седела, и брати ружице. |
S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем.{S} Н |
несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша ружица |
ор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, те су се под њим |
писана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала |
е промени? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори |
цати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључ |
<p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гледаше свога и |
еја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те зба |
законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив?</p> <p> |
и не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— Господару, ти пам |
амти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она р |
!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема рукама, свом снагом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ак |
о би соколаре, који су соколе носили на рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао гос |
ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И нове хран |
држала просвету и образованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су |
ијатеља, Угарске.{S} Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега |
ске Крајине, који су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му |
="174" /> <p>Оптуженици су са засуканим рукама, али забринути стајали пред две ватре гледајући |
} Царица је одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим, слушала је молитву д |
вају границу.{S} Остала земља је била у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин имао по |
задовољством, превртањем новога новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управнику мног |
рад одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане кугл |
чавало оне ратнике, који су с оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.</p> <pb n="231" / |
о падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати мало оштри |
ца и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мр |
угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, к |
осећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с |
никада не долазиш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да пој |
/p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш |
пљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често |
ежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био |
те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити |
е знам, рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни |
{S} Васколик турски стан падне у српске руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{ |
ати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац, који су осв |
подлегне старости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Де |
цу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.</p> <p>— У вашој зе |
имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у стари |
знаше Гвозденовића, наједанпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погле |
ена! викну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ет |
тише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искрености и од |
Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи н |
ами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опре |
ком бацали напред свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или с |
зани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он са |
да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он |
о он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па |
је заповести.</p> <p>За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају.{S |
а му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком најпре из једне <pb n="69" /> па онда из друге џа |
и момак, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Оч |
ца.</p> <p>— Зато што су под султанском руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар |
сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здр |
у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} На њему је, на послетку, било главно старање |
у свему напредак.{S} Царица је штедром руком додавала манастиру из свога двора, који је, у неп |
уци султановој, али султан Мехмед махну руком заустављајући га.</p> <p>— Понесите моје поздраве |
а на земљу.</p> <p>Извршивши то, показа руку, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Ру |
поче разгледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн |
ли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га |
човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, |
естру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачије учинити него тако пр |
Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </div> <div typ |
ољубивши га у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.</p> <pb n="28" /> <p>— Имате бе |
ари деспот погледа џакуљице и пружајући руку управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари и |
ћи гледала, нехотично му не испуштајући руку како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И н |
вовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а |
Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено и |
свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозденовић се н |
обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова, |
вио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам мога |
ој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div type="chapte |
ва.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" />, деспотица и царица Мара сиђ |
> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам б |
ућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њ |
<p>Човек ранар приђе и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога оптуженика, коме је |
посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо д |
/p> <p>Она лагано порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на |
пусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> |
зиђе натраг из цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било |
боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и з |
оју деспот је примио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио |
е, отац Калистрат је испустио из својих руку много питомаца, који су се, као свештеници и калуђ |
} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма |
и своја места, велики везир, бејлер-беј румелијски <ref target="#SRP19130_N2" /> и остали, султ |
апада, од Косова, види надалеко некаква румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених |
смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се видети једно ослабело, |
— Ја сам одрасла девојка, рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Д |
ом косом, с оним живосним очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поносом кој |
лага топлота нежне оданости разли се по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па |
а још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо друг |
ош, очевидно задиркујући га, нељубљену, румену, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то |
а ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана |
ставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још ј |
се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, |
ај дан облачио своје свечано властеоско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом ха |
предстојник обукао у стајаће празнично рухо, повео би соколаре, који су соколе носили на рукам |
угојачије учинити него тако преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгодно осећао.</p> <p |
јар и војнички велики челник у свечаном руху, које је личило на данашње свештеничке одежде, а з |
ије било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на границу посл |
ђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оплакујем судбу свога народа с крстом |
а са десетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима.{S} Игуманија одведе деспота, деспотиц |
ао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим |
стију било је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пр |
њима.{S} Друга двојица носе соколове на руци.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} Којадин беш |
астурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов |
и људи одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у об |
су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак да с |
како на очи.{S} На <pb n="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и |
о је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је зн |
Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем слушали р |
биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к руци с |
оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре |
к благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна расположења, и задовољство и љутину, о |
и, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, |
, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом хра |
<p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к руци седога свештеника и искрено је пољуби.</p> <p>— Хв |
јаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, одговори о |
његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мехмед махну руком заустављ |
жљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се и |
и.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће |
га, али ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, |
<p>— Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он |
црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега је о црвеној св |
ама, умотана црним превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна |
и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— |
/p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци су |
оплакујем судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени свет |
ру топлички владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенство, калуђе |
ао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити |
види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на дол |
дговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у |
n="77" /> се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, |
о сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, кој |
ана кад ће <pb n="105" /> умрети, после ручка пошао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{ |
Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, |
ста била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинског Језера, како ми је казивао покој |
е видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном косом, с оним живосним очима, с он |
, који, чекајући оно неколико секунада, с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом |
а, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз ње |
и су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су |
но Стаменија самом Којадину изговорила, с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госп |
једва у половину старих својих земаља, с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по т |
е турске, која је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога царства и с целога и |
је одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <p |
ла у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац властеличића Јанк |
живео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Плетикосић је био млађи кома |
вом црном косом, с оним живосним очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поно |
аном властелинству.</p> <p>Вођење дома, с дужностима гостољубља и распоредом послова у самој ку |
и воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и месту н |
ога тихог, поузданог породичног живота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да |
остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обује |
а, без намере да иду у свештенички ред, с једином намером да приме образованост и писменост сво |
есто и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Круше |
тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро |
леко од свога господара.{S} Украј куле, с источне стране, ослањајући се уза градски зид, била ј |
поскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним носом, сећајући се доброчинства царичина, |
ом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, ка |
аше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на |
згледима свога живота и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, |
Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, о |
мотана црним превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна.{S} С |
а је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила.{S} Паде му на п |
} И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријатељству, не једанпут опомињао на те |
чинио својим говорним, српским језиком, с малом примесом ондашњега књижевнога словенскога језик |
ностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од с |
рубим хаљинама, умотана црним превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чи |
рости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега |
Драгошева, с оном његовом црном косом, с оним живосним очима, с оним руменим уснама и с оним з |
ђујући и узимајући град један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је п |
у уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је б |
гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Мило |
S} То значи: треба цркви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, |
и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с дес |
а <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше о |
госте свога крснога имена, Гвозденовић, с многим клањањем, исприча новоме госту какав му је пра |
Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас |
на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <p |
којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, |
јасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, о |
тим.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, одређе |
Да, Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао |
ама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> <p>Он |
ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прат |
ни је зграде било огњиште <pb n="48" /> с великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер |
азвијати тако како се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи читања нису могли задовољити |
има очекују свршетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин |
о.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су |
о нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он |
био противник и балканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Дариј |
одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да |
ј Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла је да испрати мајку до посл |
је <pb n="293" /> и уз њих минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали |
у начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него |
евници упореде тај словенски превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је |
кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга |
ељу уписану у сводовима велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаниц |
о вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слов |
огавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов |
везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећања била осећања целе Топлице; што |
љевића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" / |
е галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више ко |
ма онима који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у д |
је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и |
е, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута |
отац Калистрат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их ј |
дједнако, био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, би |
од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и |
надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Н |
он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада.</p> <p> |
лице у сваком погледу боље познавао.{S} С друге стране, како се он искрено одрекао добара и сре |
.{S} И то му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ би |
вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову наставу, стара |
ди, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с |
у научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Цари |
Пред њоме је било наслужено кандило.{S} С друге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зел |
држање више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињама, женама старијим, говорила је |
приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калис |
} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S |
своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој |
склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунал |
" /> султана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београ |
обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим |
к уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним расправама прибег |
како терете међу собом распоређују.{S} С тога себичност његову нико није опажао, и опште је мњ |
које се давало путнику и намернику.{S} С тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромаш |
то служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисоко ти царство, боље него и о |
низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у око |
и из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови ро |
ење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, заузме |
чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драго |
, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући |
блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно ј |
е?</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли т |
рате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако |
нин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над р |
а два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, да се |
да, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} |
Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не може, синко, јербо није само |
екако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.< |
ога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошло |
и султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће с |
рски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} |
мах путовати?</p> <p>— Чим будем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нар |
у, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него д |
неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ смат |
украс је цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} |
вртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с пространим двориштем.{S} На средини је зграде било ог |
pb n="267" /> <p>Отац Калистрат погледа с милошћу на младога Калистрата Гвозденовића већ у одел |
пођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но ш |
заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српске власти |
алуђерском оплакујем судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држим поти |
опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући град један по јед |
четрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се |
а му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред зн |
и.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило |
<p>Кад се и то посвршавало, женскадија с момцима навали да изврши послужење.{S} Госпођа Круна |
о степеница узвишена пространа галерија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним за седење |
кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у |
> <p>Миља само гледаше свога изабраника с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му од |
тога истога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин |
тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битц |
не чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покојног мужа; једно копље |
о је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n="240" /> попаљена и поплењен |
аније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине поруче којим правцем треба да наго |
ика је врста тешких послова везана била с млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносил |
у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа |
згубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.</p> < |
м платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била пространа дворана с вели |
е друге потребе царичине у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на коју она никада ни |
У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; н |
ом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необичним задовољством.{S} Само је Драгош као редар м |
гробне хумке, покривене каменим плочама с натписима.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробо |
м ствари говори о домаћинским пословима с таквим <pb n="186" /> одличним домаћицама, какве су б |
ма.{S} У дугим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда |
начин гуслар-Милојко служио разговорима с Којадином може се видети <pb n="155" /> по овоме прим |
захвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</ |
од винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за зах |
с друге стране, била пространа дворана с великим столовима и софама унаоколо, где су гости бор |
ешачке, па прескакање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила н |
гнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спус |
илости својој наредио да се царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да |
ти поводом његовог знаменитог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на |
његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прег |
вори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма |
цу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата. |
њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је св |
оца Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица |
то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима била је једина одвојила од намештаја најпро |
том зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођ |
ти.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су |
анског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S |
p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, сва |
била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржавајући сузе, о |
ођини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских јутара, ва |
е старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама, кишама и суснежицама наста изн |
са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут |
је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазревање, њена озбиљност к |
мам разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хришћани несложни, слаби, за в |
превисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и хришћанима к |
е војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима |
наведеног разговора Миље Гвозденовићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно после подне беш |
а судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски |
на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан на град, султа |
Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска војска се стане повла |
га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од на |
само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необич |
једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по |
ац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од |
еђашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама, киш |
езу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим би му |
е он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гуса |
каже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао |
гарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ослобођење Смедерева и одступање са |
хових пратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се |
н и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло |
рељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим златником, натакнута била на јед |
тка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољства сусретао деспотску пород |
шем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не |
т обузе осећање милине и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стр |
" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојаких други |
ату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И К |
јнике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванредним интересом слушао ову прекрасну причу, коју |
лед старога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је |
ствари које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је ув |
олеба, имање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се не д |
Стаменија, рече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене, еда |
р к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потпуне телесне зрелости у Којадина и ум б |
није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с туго |
милост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити или упропас |
провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> <pb n="1 |
обичне сцене, које се показују једнаке с данашњим народним животом, писац има разлога да мисли |
равама ишли су напред.{S} По том камиле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињама путовала |
одјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеч |
ашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је милов |
лади игуман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се |
алих хришћанских лађа, Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са с |
је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прв |
али толики људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и то |
етога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај д |
у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу |
Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а |
Круна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрах |
дана после овога разговора царице Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим друговима, наврати се |
умлије), очекује се долазак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаљ |
или имања тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје ин |
S} Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових нар |
ли ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и |
он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О ме |
оведи да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза з |
о мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешк |
стити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и |
ђе било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све дес |
пође једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Ту |
p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, |
бро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говор |
ј улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S} Изван трговачке улице, |
што помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим |
игнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што |
ене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређен |
они, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превис |
ија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласт |
от, знам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике никада.</p |
државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p> <p>— Зар |
брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело |
тенога.{S} Људи су плакали растајући се с њиме.{S} Један једини човек <pb n="284" /> који је тр |
његову, рече она свечано, праштајући се с <pb n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе |
мо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је |
гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истинс |
идите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силно |
кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвоз |
пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S |
ане Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној страни реке заповедао је |
Драгош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићком.{S} Стаме |
жете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европскога запада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми |
та ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, колико |
ичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народ |
чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шес |
ошто није имао времена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се о |
да и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот |
уле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, које су се могле за час лепо наместити |
града.</p> <p>Деспотове старе размирице с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 |
ворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспотица се вајкаше што |
је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше |
в новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли |
и тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта ј |
ови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грља |
је људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао |
ице обузе од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је п |
иливојева и једна јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше |
еновића већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо чуват |
Многаја љета </hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић |
војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1455. </p> </d |
Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сурва се у градски |
и и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао |
дених часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман |
ополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се прог |
ош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, поша |
ењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари говори о домаћинским послови |
били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно |
помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455, још, нада све то, обел |
иђеним бесом јурила из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> <p>Деспотове старе ра |
че од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место, и не |
в Турске удружи с католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом партиј |
ити персијски ћилими беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, одређени као поклон |
живосним очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поносом који му млађано лице |
викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коњ |
<p>Деспотове старе размирице с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 беху га ст |
арају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо |
и сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с об |
о у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, своје мисл |
а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била пространа дворана с великим столов |
днути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди |
и о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се ки |
јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разгово |
анас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Прев |
аници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{ |
скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повика |
</p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га |
та није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све деспотове заповести.{ |
с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из С |
<pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Ужив |
е увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи м |
своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште п |
на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, ка |
рема њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с великим властелин |
и својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила.{S} Паде му на памет његов |
вољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Ск |
{S} Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи са |
спот.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у образе.{S} Калуђ |
да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Н |
олико речи, брзо <pb n="9" /> се погоди с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, |
орим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и најбогатиј |
аврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад спустише |
Србија у политици против Турске удружи с католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибиња |
асти и од папске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу мора |
с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам |
е султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без |
} Заповести су издаване; људи су трчали с једног краја стана на други; војници су се спремали и |
о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом меланхоличном пажњом.</p> <p>Сви Гво |
Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говори |
с католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом партијом у Угарској, у |
ов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима било је одликовање којим се није смео свак |
слови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских јутара, ваљало се госпођи |
рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и најбогатијом породицом.{S |
сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о |
ане по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу |
му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, под том погодбом, уживали по |
видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или што је Дра |
томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразгово |
ја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Калист |
уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} |
Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} М |
власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у |
ц Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше |
онеће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је султанска воља да мој |
напуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког вр |
етак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Ка |
више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у посл |
се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" / |
да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не |
а неколико знанаца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Преви |
страт — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па |
10" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особита мило |
м држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, покрупан, пле |
оље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току |
деновићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиро |
да му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није имао.{S} У т |
елим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свр |
копљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имања од грабљивости |
ога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио дома, пр |
овеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп |
су све остало на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива |
<pb n="209" /> својим цвећем, бирајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} Њене сли |
гла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним глас |
Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Турским Царством, издељен је био међу властелу крајиш |
и неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажел |
м прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> братом.{S} Ево и моје д |
смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео пусти |
лице сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу и ди |
који су хтели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, који су певали јуначке песме о сул |
гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</p> <p>— Ис |
чено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли |
.{S} Превисоко ти царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га |
се?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S} За |
је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који |
угачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гво |
07" /> кућу уредила и припремила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћња |
хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија разместила понуде |
исове планинске према Косову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле |
р да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била историјска |
и.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само |
ћ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив и уморан.</p> |
Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p> |
врдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским круговима.</p> <p>Као главни властел |
наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на ц |
наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и |
ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођо |
а сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје место није више овде; велик |
ешке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Ниша |
ад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласн |
риграда.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за ло |
здраве своју султанку, коју нови султан с толиким почастима к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре |
о видите, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно |
е главице?{S} Драгош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он |
с крајњих делова света, који је уплетен с Александровим освајањем и кратка Александрова похода |
агош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су |
м Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су |
листрата била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивље |
рам њега је седео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код С |
утовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом једнако да |
и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, али није опажа |
зложи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасав |
сам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак и |
је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећи са собом мек, благ јужни |
у и с истом искреношћу он се разговарао с великим властелином и са сиромашним сељаком меропхом |
ад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их помислио сам |
е јасно колико је погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исп |
S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две |
Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте, господару, нек |
— Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се н |
страт.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се |
На томе се и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио |
владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију |
ко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику Београда, |
манастира Св. Стефана, Бањског, свадио с неким властелином око продаје манастирских јунаца.{S} |
беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћа |
остији може разумети.{S} Али је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узб |
и звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по и |
ксандар победио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је као младић с |
ким није тако волео да разговори колико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Калистрат у |
ветовања.{S} Договарало се и саветовало с оближњим владаоцима и господарима; договарало се и са |
Ако морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати |
тити да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и славу своје породице.</p> <p>Кад ј |
аше опсадити како треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне |
{S} Куће су те биле малене, обично само с једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини |
дносимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Турцима, непријатељима хришћанства, против цара право |
у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и |
па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту се |
народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни |
пита султан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пр |
и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног поста.{S} На чисти понедеоник се врши |
Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остај |
м сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором деспотових доходака, по |
жну половину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту См |
ту, близу Неродимке, одузео нам заједно с овогодишњом жетвом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли |
ом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио као да се у ис |
ећима је било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у ком су се живописале иконе, или оно |
у с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, одговори кнез Гво |
уку, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{S} На руци су се |
{S} Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђером царичиним.{S} Тако је цар |
рник.{S} Уз прозор се находио један сто с мастионицом и калемима за писање, увек претрпан књига |
а средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова. |
њу испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је уви |
ки пристав.{S} Поред њега један калуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође присутна.{ |
е, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старости, здр |
д би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије |
ир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> |
свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим |
земљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чи |
имао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника и калуђера.{S} Што се тиче народа |
и царицу Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенс |
и најсвесрдније благосиљам, рече деспот с убеђењем.</p> <p>— Хвала, господару!{S} Сви смо сад з |
Разумем, пречасни оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно |
</p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим |
се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред градића бил |
са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без заме |
ститаше му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу и напио њему и гости |
е.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној такој забави султа |
умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с извесном војном силом, коју беше прикупио ради своје |
ше било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са с |
ђе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрд |
онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом мела |
о онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била не |
<p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с |
и деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разумевали.{S} Њихово |
иче о Александровом војевању и тумарању с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили |
се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још с |
се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изв |
укли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у К |
ратовања и свакојаких размирица које су с несталним и немирним политичким животом тесно везане. |
намо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског влаха |
чете које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај с |
а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали дома |
ш већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.</p> < |
узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он |
на шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p |
ачки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били |
томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим |
ћ јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људе и тужива |
ече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> |
тарешине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с |
десетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима.{S} Игуманија одведе деспота, деспотицу и ц |
тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њен |
јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да види не б |
ио почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падишахова, кад ша |
е могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима |
>Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакл |
пљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може много учинити.</p> <p>— Све је |
има, <pb n="100" /> узимају да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, |
ати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима, <pb n="100" /> узимају да уговараш с папом. |
ини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке |
е војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољубивим жаром живо интересовао за све што се тица |
отовој, ја милосник (извршилац).</p> <p>С тим речима ћефалија разви повељу са златним печатом, |
, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати |
чинити док једнога човека траје.</p> <p>С тога султан поручи заповеднику града да му каже погод |
понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb n="107" /> кућу уредила и |
отицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је и |
спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског звона, Стамен |
лоност која још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним током обртати у нежну и стид |
, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Кр |
тешким губитцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу |
а поставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над моравском дол |
шких послова везана била с млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} |
get="#SRP19130_N2" /> и остали, султан, са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану |
ућених да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишл |
ки је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, којом се служио и да подупре |
убети и начинити се јадне незналице.{S} Са сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p |
брану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбрани |
, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало о |
га и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућа |
ице с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват по |
ди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нам |
Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим војницима и удари под сабљу пометеног неприја |
вређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— В |
д почне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препа |
и реч по реч, донде непозната из језика са далеких степа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мал |
{S} У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Тур |
е.{S} Поља око Крушевца прекрили војска са свих страна, и пошто се сви силни топови послаше кој |
ло пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 1442, после боја на Варни 1444, после боја н |
личка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одређених јој положа |
и и оданости.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње собице отво |
се растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша |
а домаћинска страна оца Калистрата била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није гов |
а питања о граници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцима и о с |
т више не може веровати својим суседима са севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одговори сул |
ађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да |
елика ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест путира, све окићено драгим камењем, беше на |
данпут за свагда бар он лично разрачуна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, |
волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не раз |
{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи момак је водио њихове хртове.{S |
вадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, али да |
оту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести о положају у Турском Царству |
!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, с |
опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> <p>— Збиља, збиља, тврђаше |
под калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан златним појасом, а на |
ја Анастасија, седином украшена старица са десетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима. |
, да је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неких година, и прошао срећно, и како се и |
властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима било је одликовање којим |
итава свечаност кад се спремао већи лов са многим званицама.</p> <p>Така се свечаност једно јут |
се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађ |
ојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком углађеношћу молити Гвозденов |
</p> <p>Драгош ту заста.{S} Миља устаде са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече о |
е не падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опремом <pb n="274" /> хришћани заробише.{S} Ту |
лину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико |
по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} Заповести |
азговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова одлука беше с |
вени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником старала се како о хришћанском ва |
По том камиле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим |
је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју властиту проп |
али.{S} Соколови су кликтали, и свак је са својим <pb n="117" /> поуздањем полазио на посао, у |
аву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана виш |
<pb n="95" /> <p>Намештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком поњави |
одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозден |
имити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом женидбом, одговори Којадин суморно али веома о |
амом новом султану, кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао којим ће начином удесити <pb |
ца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством читао.{S} Калистрат је грчки знао врло |
, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} Господи помилуј |
кругле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет годин |
ће начином удесити <pb n="29" /> виђење са царицом Маром.{S} Његов калуђер Генадије удесио је т |
њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, |
арији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и |
>— Може, може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. — Каквим добром, ти красни младићу, |
ни лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> < |
и викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} Туркофил, |
слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.< |
pb n="257" /> 1454 закључио општи савез са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не смеја |
да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде |
а подигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим, слушала |
/p> <p>— Чим будем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку. |
нама, огрнутим властеоским плаштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су бил |
же веровати својим суседима са севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одговори султан, али ти |
— говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим поштовањем поздрави царицу, која оста очеви |
почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није |
мејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, так |
обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сурва се у градски дубок ја |
не у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на коју она никада није престајала мислити. |
н се разговарао с великим властелином и са сиромашним сељаком меропхом или отроком.{S} Његова б |
иђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићком.{S} Стаменија је била раније |
се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког времена града Београда го |
гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишавали су све остало на панађуру.</p |
ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству |
аха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи са свега југа словенскога.{S} Може бити да је војника и |
и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи с |
била к земљи.{S} Чекао је позив небески са спокојством човека који је све своје дужности на ово |
оту морала задржати.{S} Градић пиротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С дру |
ра.{S} И онда су састанци око њих имали са свим друго значење у срцима народним него што је бил |
посао.{S} Комаде печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На п |
се спремао панађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S} Све што |
ре и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са својим справама ишли су напред.{S} По том камиле с т |
видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојак |
е пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог |
су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; радовали су се хришћанским поб |
д Београдом без довољне заштите, излети са својом војском из града, заузме их после кратке борб |
Само су господа и властела могла ловити са соколовима.</p> <pb n="106" /> <p>Била је читава све |
атио, да може у име деспотово закључити са султаном мир по захтевима које је султан у почетку р |
а руку, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мр |
е ћаркао с југозападних планина, носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није би |
се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредви |
на боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они |
а дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја с |
којој се султан задржао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћ |
ио да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у |
т, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећа |
их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, који је из њих изаша |
еђу зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, |
/p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Гов |
Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за |
залуд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, |
непрестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушен |
ладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другој |
зивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S} На какав се начин гусла |
господарима; договарало се и саветовало са владаоцима и господарима западне Европе, али узалуд. |
басуто сунчевим зракама, видело се само са стране; видело јој се красно око, округласти образи, |
у били тако васпитани, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим |
сле оних потреса на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребиј |
пиротски владика и свештенство заједно са старешинама града Пирота, изађоше те поздравише цари |
да на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедеревом.{S} Оставља деспоту Кучево, Браничево и Р |
од Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп сл |
посланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1455. </p> </div> <div type="chapter" xml |
/> <head>X.</head> <p>Последњи разговор са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвоз |
године, султан Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поч |
рочито женскадија.{S} Полазило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знат |
села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове црнога дима.</p> <p>— Вла |
је ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препор |
сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опрош |
еђу првима је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити |
ко непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, завара |
одјекивао је о сводове храма, који је у са свим другојачијим временима подигнут.{S} Царица је о |
јми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији |
су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} После су настале |
> <p>С тим речима ћефалија разви повељу са златним печатом, и прочита како деспот своме драгом |
у разним земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Евро |
и, нови насељеници пиротски, стајали су са својим старешинама у нарочитој групи, готови да позд |
зденовић и Драгош Плетикосић слушали су са жудном радозналошћу богате поуке Калистратове о госп |
ра.</p> <pb n="174" /> <p>Оптуженици су са засуканим рукама, али забринути стајали пред две ват |
лазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њи |
осити пред госте.{S} На узвишеном месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с кој |
S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалу |
у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турс |
чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи п |
о бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} М |
једва две три речи проговорила.</p> <p>Са свим другојачије је царица Мара примила игумана Кали |
који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркв |
, па седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икаква договора тој се истој чес |
ава, тако рећи под сенком његова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима |
аши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоценији пос |
нај у кога никад неће отупети и зарђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао низа стра |
је рода хришћанскога изгинуло од турске сабље, колико је цркава пропало од турске нетрпљивости. |
Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!< |
омогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султа |
="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није влада |
з града са својим војницима и удари под сабљу пометеног непријатеља.{S} Није много прошло, а ва |
попљувати, или срамно повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријат |
ио своје свечано властеоско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Њ |
а и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство над целим новим вилајетом у Србији.< |
оћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19130_ |
и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звона на ј |
на се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђ |
ветога Николе у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурск |
ака.{S} Услед тога расписа наређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра 1454 у Франк |
измири.{S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојављење 1455 у Будим, који је после одгође |
владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа |
{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који би сазван у Најштат за |
с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледалаца и учесника.</p> |
ти.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборској седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сиг |
потство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборској седници саопштиш шта си |
ве до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као про |
галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути |
а Калистрата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се |
ојску и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком |
нија калуђерица!{S} Кад на то помислим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио |
Осим Шанине постеље у једном крајичку, сав се остали намештај могао на прсте пребројати.{S} Је |
ло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Сав исторички део Светога Писма старога завета, књиге о |
сле обновљених и потврђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидн |
S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице. |
ма; великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је |
Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n="62" /> народом, а око Немањиних ц |
ворени.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако д |
вршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису |
, звона зазвонише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На |
о служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед избрисао као да га никад било |
/p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију неспок |
то је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај це |
у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели с |
S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвозденовићево |
тиже други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још |
венски, животи Стефана Немање и Светога Саве, Родослов и Цароставник о српским владаоцима, Зако |
pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила п |
уста <pb n="257" /> 1454 закључио општи савез са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не |
оји је све своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју |
ћ био умешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да п |
је још једини пут којим се може својој савести данас одужити син једне заслужне породице.</p> |
ајлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико је р |
о какву услугу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који |
Превисоко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим |
да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их до |
S} Не заборављам, нећу заборавити твоје савете, твоје материнске поуке.{S} Нисам ли им увек као |
S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно в |
против овог одашиљања војске Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је неоп |
рству данас требају <pb n="32" /> други саветници, који ће знати све што се где догодило, све ш |
младић ступио на престо, војводе његове саветовале да одмах војује и да своје противнике или бу |
дили су се обојица како су онда војводе саветовале Александру да свој белег (грб), то јест воло |
адаоцима и господарима; договарало се и саветовало са владаоцима и господарима западне Европе, |
варања и саветовања.{S} Договарало се и саветовало с оближњим владаоцима и господарима; договар |
су у Угарској држана само договарања и саветовања.{S} Договарало се и саветовало с оближњим вл |
он је, целога свога дугог века, једино саветом и живом речју, служио правди и истини и штитио |
р све старешине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град |
, добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{ |
р да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовско |
ке куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито око првенца Којадина и |
p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле |
и чиновници.</p> <p>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Богор |
ова самовања.{S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледа |
и.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим на с |
ржи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену |
је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио.{S} Непријатан за |
:lang="cu-Cyrl"> послушљив, своје бреме савршене водештошу отложив, не отречет животноје вежушт |
о што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Ра |
непосредној близини, одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сир |
ледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, које су се, |
оришту су се налазиле још три мање тако саграђене куће, у којима је спремано ноћиште и боравак |
"215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови посло |
о говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја |
ца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бо |
> <p>— Јадница Мара, наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта л |
твари, поклонити Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму своје прародитељке, Не |
сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Др |
ати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на |
не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало |
нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образом морам истину говорити.</ |
„На оружје, народе, удри неверника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће н |
рено је пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца |
у да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна |
и вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице М |
је се раширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слут |
ици, закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска |
, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.< |
жљивости, верности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисок |
га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњ |
?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О |
о чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је |
?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти ка |
оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> <p>Којадин ником ниј |
требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође |
твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и п |
ићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} |
око њега скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистрат.</p> <pb n="164" / |
да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, одговори Којадин.{S} То значи: треба ц |
лиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да |
подару било име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име <hi> спахија </hi> или <hi> читлу |
а су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} |
у је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао |
<p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 1442, после боја |
паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се бран |
нда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да |
аш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богороди |
Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост |
гим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени л |
адости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</p> <p> |
ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем |
? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опе |
е снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и н |
Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви ст |
тупе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је ми |
ле њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорнос |
, који је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архи |
овору Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се мног |
ше Драгош, једноме старијем човеку, шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, православни |
после Сегединског Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II.{S} Нека д |
ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она |
од пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се |
па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није бил |
и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли.</p> |
Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљ |
боље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинит |
ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, које је с |
диш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац п |
најбољим изводима, а изговарам како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам та |
а што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игр |
риликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату по |
да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да ни |
"175" /> Признај што си одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка трговца.</p> <p |
тан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападне Б |
обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније била црква — нег |
па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих мог |
е, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу. |
задиркивати и шале правити?.{S} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није снебива |
себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин обе |
e xml:id="SRP19130_N3"> Развалине му се сад зову Курвин Град. </note> <note xml:id="SRP19130_N4 |
је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја |
и деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, отац |
ада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једа |
ти се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <hi> Соколари </hi> или <hi> Сокол |
ивала и плашила султанових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој |
стелинству Витомира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили |
о ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две |
их година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој кожи.{S |
а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} |
.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против < |
ко огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: неколико ло |
мо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа |
ик у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печења људи су узимали |
1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-бегов |
размислим и док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде |
љино сместа промени.</p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад |
} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазревање, њена озбиљно |
ам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спрем |
иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспо |
ућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети |
че издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгош |
киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обуз |
сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку све |
— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим одг |
тео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— |
најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је. |
ме је интересовало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> |
интересовала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, |
се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе кој |
знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Ми |
кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратил |
лиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, а преписати једно дело у в |
ило, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} |
а ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.< |
дговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и предати се данас сут |
т новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништ |
ајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Ср |
е би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то шт |
око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на миру, |
а и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску власт, па потврди Халил-пашу |
вши од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало с |
другојачији језик.{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљ |
за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азиј |
је ми ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозде |
воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</p> < |
.</p> <p>— Хвала, господару!{S} Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, |
руке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби је св |
ачи полет њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одго |
врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко мис |
ог тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбољој |
очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па |
осподе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо кој |
рат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> |
ишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађава овим задовољством, превртањем новога новц |
на добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нисмо. |
ље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турске старешине наспрам цркава и манастира, свеште |
гу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина његова путовања, све у нади да ће му се |
што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла цар |
Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благ |
{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити не |
О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар т |
савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ бли |
уљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле |
прослављање празника најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Ни |
је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> < |
око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо |
рад и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад пре |
а његова самовања.{S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, |
се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као после |
Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим |
плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестан |
једне сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве |
што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо што смо |
ека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{ |
ри, него да су дело студије, цртали они садашњост или прошлост.</p> <p>Година 1865 метнута је п |
нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег господара; дајте, то јест |
есто се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонитим, |
ститам на свему.{S} Уједно моје највеће сажаљење на тешким губитцима у породици.{S} Чујем, са ж |
твога неодобравања?</p> <p>— Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се |
ци деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, |
Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као |
вечанску крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На оружје, на одбрану, народе, |
нио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажизања није се употребљавала ни за што друго осим за |
S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак српских помоћни |
телу међу собом измири.{S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојављење 1455 у Будим, који |
гога сабора хришћанских држава, који би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруара 1455).{S} Иза |
ико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Ја |
уће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозденовић са с |
n="189" /> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к |
II, имао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпу |
ло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази та милост; многи су тајно и |
најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чит |
олео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак |
о бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесницима се н |
им је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла начина да сво |
е све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и |
нуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се находио |
тало и војна се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S |
ко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборској седници саопшти |
ју, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, к |
"252" /> утврдио.{S} Његова одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ ма |
ребало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ј |
лад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је најбољи начин. |
зном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о |
није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одго |
Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пиј |
ледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, |
4" /> и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљ |
е Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе дер |
а Круна се само стаде крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје к |
т било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми |
м да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— Уст |
еновић да посвети неколико часова своме сакривеном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к |
овић, очевидно незадовољан, и жураше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди што је требало |
Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето |
жи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лагано порумени и пружаше му руку.{ |
јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који |
ни ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Ја |
ена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, |
прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов протовистијар и војнички |
како је султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме |
иком наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру |
и зелена трава испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио |
ћи се да га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{S} Деспотица се поче крстити и |
у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у планини? у |
ина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем зд |
/> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта |
одговараху такође топовском ватром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанског топа из Б |
одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке м |
S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у особито |
, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, пр |
а отац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличи |
о тужити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и лечи с |
} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново нудити и |
тина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих п |
се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими султа |
га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, |
> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Бо |
злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно ш |
жбе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпадн |
дно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зеб |
а сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А ка |
је, и моја послушност престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу |
а не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S |
м, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чин |
О, вајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличић |
си ли ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта |
свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми |
дела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не |
ће Којадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} |
/p> <pb n="20" /> <p>— Султанијо!{S} Ја сам ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Нека |
p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то б |
анији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у се |
челник) <pb n="169" /> ни судија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> < |
је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и о |
м, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да |
е или издајнике, противнике вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити да |
кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{ |
и отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку. |
о, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, |
то пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смис |
часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да д |
видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> |
д ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али |
е у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за |
ед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мај |
о ништа, одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило било |
трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда д |
ти царство, одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао му п |
е боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, |
а дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p> <p>— Јест.</p |
волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није та |
ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је н |
и, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У до |
ладости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега н |
заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удајем.{ |
се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти |
Миља устаде са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она лако руменећи.</p> <p>— Д |
куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да ва |
ин једне заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то и мислио, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвала т |
о одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је на |
пље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{ |
пред преобученим Турчином.</p> <p>— Ја сам, честити Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти н |
и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих |
ака? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уг |
или сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калист |
какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чек |
а?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупуј |
бри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— |
и.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, |
аца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарством т |
ина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служ |
по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако ст |
којим можете бити задовољни.{S} Али ја сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето, не уп |
е.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми ре |
та.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се |
је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам једанпут видела новога султана, и он ми је казао да |
се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановима ми |
и.</p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не |
апом.</p> <pb n="8" /> <p>— Ето, устала сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више |
тиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца |
ључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало је опште |
ко мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријатељству, не једанпут опомињао на те дужности |
отово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не |
разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бо |
Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве зем |
емо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} |
ош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на о |
изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла |
алистрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у |
бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не с |
{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> <p>Којадин ником није ка |
ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, одговори Којадин.{S} То значи: треба цркви |
код куће све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити јед |
је много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} З |
рбије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушнос |
нин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код |
остао од ондашњега нараштаја.{S} И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девојку, |
имити њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира.</p> <p>Из |
Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора, читао књиг |
пролазити један по један.{S} Султан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, а н |
ело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Нико |
о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, ал |
.{S} На једној страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непрестаним говором и |
што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријатеље, није |
њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била |
ного ме је интересовало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?< |
ти.{S} И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријатељству, не једанпут опомињао |
један другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек шт |
адовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, р |
Калистрате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верује |
ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи суда т |
арице!{S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и |
, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог |
обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје |
pb n="231" /> <p>Топлицу су, међутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свога |
еновић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за |
рсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" / |
а под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сад |
вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих. |
деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је на |
>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се ј |
овор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и |
тељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S |
очевидно туробно расположен и понесен и сам расположењима народним.</p> <p>— Па да нам помогнеш |
и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва доне |
едеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српс |
ати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.</p> <p>Т |
све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрен |
Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не могу да се начуд |
зати господару.</p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, који, че |
, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица богомољн |
о нам је једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем. |
од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?</p> <p>— Пор |
пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето |
би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица. |
пропагандом католичком и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установил |
ник, истина, није манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој окол |
оља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио педесету годину живота.{S} Не осећам се |
Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Пл |
и имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Царигра |
и малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвиде |
ик) <pb n="169" /> ни судија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> <p>— |
их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S |
p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> |
ашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да |
н кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаће двадесет и више година.</p> |
е пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош |
а потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи оружје Миливојево, које је стајало на једној |
де жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} |
и новац на расположење старешини, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збива |
је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи |
више повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му тада није вре |
м рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само |
рем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} Над |
лас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристаде н |
да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су киптели на |
и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по |
таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хт |
ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S} Тако је њем |
трату и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше |
ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспо |
Игуман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала м |
ој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.</p> <p>— Којадина... рањена! викну госпођ |
новићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да |
гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Кал |
и.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и в |
веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Цар |
ид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљ |
еј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви |
деновићевом.{S} И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али |
истрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека |
слим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p> <p>Стаменија се засмеј |
што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату после Сегединск |
се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Све |
} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мен |
Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у г |
ану Мурату после Сегединског Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II. |
радећи.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли г |
да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта т |
> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} С |
рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојк |
и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не |
ку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} |
и му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку сп |
ска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауторите |
што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p |
Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад |
а, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га ни |
боке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у л |
годину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро вид |
.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозв |
пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да сврш |
оравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога с |
што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се |
и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много |
у хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (изврш |
да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потегао м |
што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхта |
и.</p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султа |
д још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говор |
ого интересовала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Мо |
жеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, читао <title><hi> Живот цара Алекса |
ли видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p |
а видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Мехмеда II, им |
лед на девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури |
која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јунач |
Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а о |
еру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо |
елинство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у |
Којадину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама његова појава наново развесели сестру његову.{S} О |
се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти ца |
</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечн |
Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши с |
> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би тр |
долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се н |
ебирати што је набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, |
ут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа |
, већ се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, |
огао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у |
орукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за дочек гостију, |
"112" /> на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвозденовић |
сми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама.{ |
д карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређајући по крилу красне ките које је била п |
ад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Д |
бичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215" |
ећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије него данас и м |
пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} |
ућну потребу служила сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек |
ани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а ника |
едела; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање ми |
.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој |
количину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, султан |
ира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По то |
а, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> <pb n="4 |
а се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вр |
ући све добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, |
д пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n="160" /> од ове сам |
то је чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој с |
с одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Где |
аст и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако |
кварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну. |
новић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се ра |
ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме |
ер није требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповедало.{S} |
ма приступише Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} По том је цариц |
ад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турск |
озденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— |
је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није мога |
пе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико није мо |
ветој вери, напомену деспот, кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично одани |
и бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собом несложни, одговори отац Калистрат.{S} Т |
е збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изабрали збего |
рачун.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су |
звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна |
енада и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред главном турском војском на |
игурности, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању извршене.</p> <p>— Све је |
же бегати главом без обзира за султаном самим, којега су полу мртва носили у Софију.{S} Цео мор |
чека, посаде их на почасно место покрај самих дворских врата којима се иде султану.{S} Када су |
есет година, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n="141" /> <p>Псетанце |
ост султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да |
таја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, само без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с |
би могла одати се само посту и молитви, само доброчинству и црквеним дужностима?... „0 Боже све |
остола, а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, ал |
ли и Којадинови и Стаменијини родитељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S |
тао, људи остављаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни треб |
десе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, а |
наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Требало би само препис н |
вану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и |
ар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, икога коме |
дмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он |
д 1455 последњи међу Турском и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напа |
>— Стари Гвозденовић тачно суди, синко, само је претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао в |
дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да |
повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирских стражара. |
де како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, |
е Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну медљанице.</p> <p |
и.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— |
{S} Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина б |
не у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњено зебњом.{S} Ни |
сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То б |
иде не само жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, |
виси да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и |
но твојих заслуга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си м |
и, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> < |
на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, |
е којим се није смео свак забављати.{S} Само су господа и властела могла ловити са соколовима.< |
бав и за оволике услуге све учинити.{S} Само не може бити свачије, што би особита царска милост |
ће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибра |
ја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима, али се |
шли кућама с необичним задовољством.{S} Само је Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи |
и.</p> <p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само је још неколико корака требало па да дође до ње.</ |
одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Ни |
оле, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</p> <p>— Шта имам више м |
ј на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <pb n="136" /> што га одмах по том лако одгурну од |
тправим, рече трговац лаганим гласом. — Само ћутите, чините се невешти.</p> <p>Двоје заробљеник |
интересе своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p> |
ат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно |
ерну, немирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па по |
ство и љутину, он је показивао од свега само онолико колико је налазио да треба да покаже, ника |
о да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том м |
кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође благослов родитељски, па да природа пусти кри |
ане главе, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову пр |
д закона страдао.{S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} |
еном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за некога у селу.{S} Зе |
је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до |
p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам |
атка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гледаше свога изабраника с пуним задовољством и по |
{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци |
/> помоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и саветовања.{S} Договарало се и савето |
а у харем доведена и за султана венчана само у намери да се српски деспотски и султански турски |
у сва градска врата, оставивши отворена само једна.{S} Онда изда заповест свима кућним старешин |
одвратити да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и славу своје породице.</p> <p> |
ећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по изузетку.{S} Једноничио је скоро без прекида.{S |
м јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње ша |
у медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? упита Гвозденовић радознао.</p> <p>— Народ вам је |
у и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у с |
овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћанскога изгинуло од т |
у тих планова истицао првих дана напред само онај који је по извршењу први био на реду, а то је |
ине као и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке |
мој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А |
јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао другојачији |
ава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осв |
е крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у путника калуђера |
а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} Мило ми је једино што |
ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S} Тако је њему једанпут сестра |
е некакав каматник из Прокупља, који је само новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша оставио т |
ароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су с оружје |
ећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У |
екоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у т |
n="154" /> питања, а гуслар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пута у себи што га то в |
говори о <pb n="204" /> послузи, то је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже досто |
рвиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али о |
кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којади |
рош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и в |
наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија на свету и у околини Турског Царства.{S} Им |
чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на к |
ма.</p> <p>— Не може, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична |
овићев воћњак, пун свакојака воћа, које само може успевати у климату нашем.{S} Ораси најкрупниј |
а, и у стварима љубави вољан да следује само наклоностима срца свога.{S} Он је често размишљао |
и твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрен |
Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мар |
а туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његов |
а рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</ |
акоме управљати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све |
зводњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама |
иким поштовањем према оцу Калистрату не само због великога гласа и заслужене славе оца Калистра |
<p>— Горе него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочито за |
авало путнику и намернику.{S} С тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Ни |
итани, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очеку |
е не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем |
имао својих присталица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је било |
час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброчинству и црквеним дужн |
пуна кроткости и стидљивости, којом се само могла одликовати млада српска девојка.{S} Њена мај |
авноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само пространством дворишта, лепшом зградом и већим кућ |
це, обасуто сунчевим зракама, видело се само са стране; видело јој се красно око, округласти об |
згодним или незгодним начинима, што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилији д |
деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати војс |
е могаше опсадити како треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа за |
ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ |
бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се |
зише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин |
мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био |
— Не знам, одговори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћем |
ајрадије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрост |
ера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар- |
отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} |
мо што ми немамо преписа.{S} Требало би само препис набавити, друго ништа, одговори отац Калист |
а служена у малој игумановој трпезарији само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом |
/p> <p>— Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја |
нству Гвозденовићеву.{S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве влас |
офру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} Служене су још две три софре у ав |
и да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било много, па су запретили да ће с |
Послови су се, уз добре поклоне, вршили само преко његових доглавника.</p> <p>У одређени петак |
се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оч |
5" /> смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се видети једно ослаб |
p> <p>— Којо, Којо, одговараше Миља, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом с |
годну за пренос на далеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме |
то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био |
Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, јо |
мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није дост |
хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и шт |
, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или д |
свима својим пословима очекују свршетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као |
S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Г |
Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске с |
е, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и ра |
раво, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и друго |
лики људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром |
д тебе искао још једно благо, још један само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разгов |
престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну старога породичног угледа — има |
елили у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као команданат војске него |
мила веру мусломанску.{S} Њему је остао само углед старога имена Гвозденовића, и он је с тим би |
смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје место н |
нигде више није био власник земље, него само насељеник.{S} Истина је он, као насељеник, био при |
н уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У С |
на ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење с |
ионарно.{S} Кроз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражил |
ици.</p> <p>Пастирче коме се он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си |
прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне по |
форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот |
насељеник, био прилично непокретан, ако само у потпуности врши прописане работе, али су те рабо |
ивала нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух |
управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После његове смрти — никад виш |
мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити цар |
ркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с једном већом или мањом сухотом, у којој је на ср |
Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је политика.{S |
јадне незналице.{S} Са сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, |
високо ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их ка |
је (2 фебруара 1455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Ев |
ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сме |
} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио. |
уди су били тако васпитани, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима с |
од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лично имање.{S} За војника нити ће га више |
ога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се ти |
натим продавницама и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су |
или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он налазио да то |
м, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти |
А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опе |
то стоји, овако како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко грани |
су му често долазиле у часовима његова самовања.{S} И све се те маште сада савијаху као венац |
ојне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се вршила над главама сељака ратара и на |
ису биле слободне <pb n="160" /> од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јач |
дњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље много више него што се данас и помислити може. |
ела господари нису знали границе својој самовољи.{S} Узалуд су државни закони узимали у заштиту |
.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје и на |
владаоцу и господару, била непослушна и самовољна.{S} Средњевековни властелин, богат и на гласу |
на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> <p> |
што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Питај шта н |
циплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство и непослушност властеле <pb n="158" /> квар |
би требало.{S} На једној страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплина.</p |
и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотство остане на |
кушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који с |
гу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога толико колико на његове доглавнике.{S} Зашто је |
не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на такву случајност, која му се чинила г |
ио.{S} Ослобођење Смедерева и одступање самога султана Мехмеда особито је оживљавајући деловало |
готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Ту |
била премештена у некакав мађијски врт самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере Бож |
јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, казавши му просто да млин ни |
ио самозвани судија, самозвани војвода, самозвани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме |
данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани војвода, самозвани ћефалија свуда докле ме но |
Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани војвода, самозвани ћефалија |
е Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија самом Којадину изговори |
ренија.{S} Али није то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја ж |
ливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одг |
<pb n="91" /> <p>Он уздахну, јер се при самој помисли на зло време које их је чекало, био распа |
е цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним ко |
стима гостољубља и распоредом послова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, к |
<p>Још је било једино средство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњ |
ао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости својој, пог |
потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој непосредној близини манастира Свете Богородице.{S |
ршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвозденовићевој кући све се променило после излас |
?{S} Откуд идеш?{S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе |
ворило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен |
рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Ту |
S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа села с |
аменији самој, и отуда је оно Стаменија самом Којадину изговорила, с нарочитом намером да му по |
стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређени с |
распитујући од њих када се може јавити самом новом султану, кнез Гвозденовић је са својим друг |
Стоји записано како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана к |
Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима вл |
му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи да |
равља посадом.{S} Док није био на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до крај |
јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа к |
знање коме треба да желите поклонити се самоме султану и предати му поздраве и поклоне деспота |
астеличићи су имали по негде и засебно, самостално, по једно село и по половину села према војн |
акво предосећање да су ту последњи дани самосталног народног живота и да је, по Божој вољи, нас |
отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што би |
{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Калистрат особито радо имао |
о за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање тихи |
е, мислио такође да изврши већ изречену самртну пресуду.</p> <p>Неколико дана после овога разго |
му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} По градов |
пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километар |
ај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици |
н и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало је опште огор |
је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n="139 |
равио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи. |
га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, |
напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди |
крати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим |
ство.{S} Немојте веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бо |
весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањ |
есту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том ме |
.{S} По том донесоше јестива у неколико санова пред посланике.</p> <p>Тако се свршила аудијенци |
е султану и господи око њега у металним сановима служио пилав од овчевине.</p> <p>У исто време |
ве казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплави |
је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је вео |
Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својо |
ва, која би му тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и с |
споту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да причека. |
дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Со |
саборску седницу; да саборској седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска. |
тому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати не вест </foreign>.{S} Тим се обележ |
преговарају како је деспотова политика сасвим антихришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч |
913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасвим почетнички обрађена у приповедци „Калуђер“, која |
фана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{ |
е припадало властелину.{S} Село је било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурене по брд |
Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мисл |
првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша твоје молитве, нека испуни твоја надања, нека н |
ли, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушавајући Којадина и испитујући га о ономе што је о |
hi> Многаја љета </hi>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да |
гичан, готово плах, краћег, веома јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} Којадин је |
ну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у |
врата.{S} Кад откуп набави, испроси или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пу |
да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка од туча била му је закована |
за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивши такав план, Јанко Сибињанин поручи да се све |
и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука |
ико име Гвозденовића, које се свеколико саставило око врснога сина, када га је променом вере от |
ој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва би |
на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само |
ник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Ниш |
ао око старијих манастира.{S} И онда су састанци око њих имали са свим друго значење у срцима н |
сли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену жељу |
са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султанових дв |
буду на местима нашим када то наступи, састараће се начинима који онда буду могућни.{S} На пос |
а се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из многобројних књига.{S} Осим тога у ћелији |
м путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом властели |
у међу првима, да новоме султану изјави саучешће српскога деспота и да се постара о пословима с |
ести хришћански свет великим енергичним саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека |
име <hi> спахија </hi> или <hi> читлук-сахибија </hi>.{S} Работа је у главноме остала иста.{S} |
Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли |
ог Царства.{S} О Боже, преблаги творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} |
њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о ком |
благи творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њој |
р деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турску к султа |
обожно уздање; сахраних оца Калистрата; сахраних Драгоша.{S} Нема више никога из оних срећних д |
окушах смерно трпљење и побожно уздање; сахраних оца Калистрата; сахраних Драгоша.{S} Нема више |
аји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, стари деспот р |
издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да |
Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме тр |
благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Б |
а, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се дого |
е с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби међу интерес |
ни нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То је |
ду треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му влас |
во сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу? |
иш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хришћани |
живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђер, отац Панкратиј |
олико недеља пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватни |
ubSection" /> <p>У гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покрив |
стир) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Стефана, Бањског, свадио с неким властелином око пр |
ало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p> <pb n="174" /> <p |
<head>VI.</head> <p>Неколико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који |
деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у ч |
спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузето |
ка житија читао је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књижницу.{S} Којадин ни |
ио оца Калистрата да набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен препис, те је он дао тро |
век ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када |
родице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} |
царица Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој |
алистрата тако и калуђеричком манастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се |
оксату пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на м |
тада пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Ка |
теља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Ка |
О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоценији посао дале |
сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нем |
а у пуној сјајности српске велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, |
ти с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, један за другим, ка |
ка истим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> |
милама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S |
ескакање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила на те игре, и |
јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису могле бити без |
наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S |
стир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога д |
опелу госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болес |
истављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Нови |
Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари Гвозденови |
је наређивано управницима, да употребе сва средства, како би о томе известили што пре све војн |
е у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да ра |
накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо |
S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле по |
ма право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари Гвозденовић тачно суди, с |
мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По м |
има тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису били у с |
а.{S} Међу израђевинама могла се видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили |
г и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна расположења, и задовољство и љутину, он је |
поведи да се <pb n="255" /> позатварају сва градска врата, оставивши отворена само једна.{S} Он |
ако су оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна, врло често заливена сузама.{S} |
где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пусти св |
/> осећања, осим обичне пријатности.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} А |
стиво <pb n="36" /> и не заборави твога свагда верног слугу.{S} Буди милостив жељама и потребам |
смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са западом те да види има |
?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика свагда показала да су, на жалост, празне речи све то шт |
хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Турчина и |
ло, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти ц |
<p>— Као увек.{S} И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— Т |
ога робља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је |
кори за његово шуровање с Турцима; њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте д |
да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање |
иљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше св |
ваца из манастира Св. Стефана, Бањског, свадио с неким властелином око продаје манастирских јун |
на продају, без новаца.{S} Властеличић, свађалица и приличан насилник, удешава, свакојако, да о |
Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазил |
рећу у служби вере и народних интереса, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Ниг |
у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полаз |
Кад су се објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо као пред последњим часом. <pb n="218" |
каравански капетан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман |
је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих времена, и св |
прича о путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у д |
за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову |
госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали |
остију, њено српско нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако промица |
да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемире |
о нудила и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послу |
шајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамн |
рема отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај |
ихови су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих и |
м.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} Страховиту тајну запрепашћења, страха, одвратн |
ише ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност |
да је ту света остава старих времена, и свак се напајаше њеним тајанственим успоменама.</p> <mi |
одскакивали.{S} Соколови су кликтали, и свак је са својим <pb n="117" /> поуздањем полазио на п |
стити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет |
интереса, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао би |
, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни? |
ли тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом и по |
а било је одликовање којим се није смео свак забављати.{S} Само су господа и властела могла лов |
к је на вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, којом мене поздрављате, украс је цркви |
могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, проговори младић збуњеној дево |
гобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез |
, деспотица и царица Мара сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и |
Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје накрај краја зарђа |
су апостоли оставили, само се чува као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по не |
кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} |
аша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја |
те се весело своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушај |
емера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</p> <pb n="292" /> <p>Који су имали земље |
уће, које су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју д |
<p>— Не знам, рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих см |
у оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим се |
оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са |
маћиновог, Светога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властели |
новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке године давати своме властелину прописани број нау |
су рибари, којима је задатак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе |
становници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице виш |
да.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе задатак да се старају о производњи м |
ивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је |
познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћута |
је била у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин имао по неколико, каткад и по десета |
свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисциплину <pb n="110" /> почињао је |
лизини, одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, |
нице; око стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим о |
Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, дома |
д дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да др |
регледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="21 |
анити, а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изабрали збегове и распоредили све |
ма да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и же |
от Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сл |
S} Природно чедо српскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113" / |
ало по мало путове и планине и одлагаше сваки политички и војнички посао за на пролеће.{S} Једн |
паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, |
и како се спрема нека велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смет |
о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање н |
ви пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сваки свога коња, па товар остављали себи више главе, а |
ике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим уверењима и склоности |
су становали све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у сви |
амери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као д |
склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да |
да деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који |
се онде с градском посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао |
је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам да |
{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки да |
ан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола да |
свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да |
ошле последње заповести, али се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царс |
временог властелинског стола.</p> <p>Па свакидашња храна свеколикога тога света разнога реда, к |
других јела, која су, као промену своје свакидашње хране, у сласт трошили.</p> <p>На једном кра |
ног градског дворишта стајао је обичан, свакидашњи стан властелинов, чардак.{S} То је била прос |
а нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту на |
тори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије његове.{S} Прозо |
и су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом људским. </p> </div> <div type="ch |
Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову |
калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бдениј |
астелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за об |
нутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки |
лиматске промене.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво вр |
а и јестива.{S} Манастиру се плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, и манастирски |
зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— |
вао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Д |
ш је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, био од |
ме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особита милост, којом је султа |
ичају простих људи, који су увек против сваког плаћања господару и држави, не мислећи ништа рев |
.</p> <p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта ил |
то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушника.{S} И тада ће бити оно што к |
новићеви обузети били тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак који се био наднео над Срб |
ском милошћу напојена поука текла је за свакога под једнако као извор чисте планинске воде у го |
нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тренутцима који чекају свакога |
ршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога донесоше као округлу синију од црвене коже.{S} |
плица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, |
анак <hi> војштатик </hi> наплаћивао од свакога без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила |
свет, јер је необичност те ретке казне свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је нареди |
је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; |
е чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изабрали збегове и рас |
она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</p> <pb n="265" /> <p>Султан Мехмед је имао на |
подржи у тешким тренутцима који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милостив!</p> |
о је турски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прилици узнемиривала и плашила султанових |
ревисоко ти деспотство.{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 литара кованога новца.</p> <p>Дес |
к другојачије природе, који су свикли у свакој прилици тражити свој интерес и довијати се, мисл |
нутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које само може успевати у климату нашем |
аићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме отац Ка |
претрпеле од кретања војске, ратовања и свакојаких размирица које су с несталним и немирним пол |
с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојаких других знаменија, по којима се могло погађат |
страна довозили су по пуна кола својих свакојаких судова, који су у оно време испуњали српске |
свађалица и приличан насилник, удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотиц |
пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена |
а рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у плете |
су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју |
љан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} И то му је манастир осигур |
лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је онак |
кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипрага што се споља кроз прозо |
да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на |
како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећања |
една на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, |
тријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком приликом нудио митром владичанском.{S} А он за т |
има двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врат |
о манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упита ц |
били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и |
ачног, тако издржљивог, тако одличног у сваком погледу, не би прошло без искреног и без дубоког |
ространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} С друге стране, како с |
а део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју вам |
о јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, пр |
кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p> <p>— Шта чека |
и да то јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било у глави како се спрема нека велика пром |
зборном суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По |
њао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут прем |
међу камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или простак.{S} С тог |
чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! |
репашћења, страха, одвратности, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетв |
S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још |
ад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спази не само да му је |
вати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И Кој |
ина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у свакоме крају њезине девојачке собице, у плаветникастом |
ко у њих каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо |
S} Његов глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито женск |
е је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима |
ачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисциплину <pb n="110" /> почињао је од себе.{S} |
овде висила о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело |
ву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мис |
о Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Б |
, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин обећа п |
{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пружала уз Дуна |
рај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копао |
еј.</p> <p>Новембарско јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, |
и и воља господарева били су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Дра |
је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се |
о оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисципл |
ом отвореношћу, бистрином и умешношћу у свачему.{S} Ништа јој није <pb n="220" /> требало двапу |
слуге све учинити.{S} Само не може бити свачије, што би особита царска милост једноме теби могл |
руштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакоја |
и Марковој земљи.</p> <p>— Па говори се свашта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, али све не т |
рви мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна осећала се овим догађајем о |
ило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрат |
то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ |
си ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немо |
амо су сад била једина његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто ни |
астави Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема |
га сребра, опкољена са дванаест путира, све окићено драгим камењем, беше на првој тепсији.{S} Б |
услед тога силно порастао углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све м |
рице у свом црном оделу, старе и младе, све умотане у своје трубе калуђеричке хаљине, у којима |
Ту је царица Мара провела многе године, све до своје смрти 1487 године.</p> <milestone unit="su |
Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак |
ва <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу |
о?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и д |
ли скупоценије имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обележено место.{S} |
богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да |
рева, у којима су му јављани најновији, све невесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо |
} Све житнице је ваљало напунити житом, све магацине одређеним потребама.{S} Млинове градске и |
још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се |
о није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Својима као да је био умро. |
малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као |
који ће знати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, сваг |
дно та села и та насеља.{S} Све празно, све посакривано.{S} Куће позатваране.{S} Понека мачка м |
јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситнич |
алил-пашу у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као шт |
који онда буду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је |
то.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истина као |
нда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанс |
<p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и с |
оспода и многобројна послуга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женск |
ио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образом морам ист |
те, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу у |
жемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачк |
аћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подр |
="230" /> чудно та села и та насеља.{S} Све празно, све посакривано.{S} Куће позатваране.{S} По |
ред многобројним деспотовим гостима.{S} Све велике манастирске старешине, архимандрити и игуман |
она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми тре |
ли хришћанима, непријатељима Турске.{S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека |
разумевајући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње мисије још већма утв |
наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунити житом, све магацине одре |
слара, који су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, жељна уживањ |
и папази јаде нам задају неисказане.{S} Све једнако народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знај |
оних срећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини о |
овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико |
се зверад на заседу почети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су |
ени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам |
страна са стоком и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод сво |
се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњава |
атови су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли |
м је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће с |
угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p |
по његовом диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.< |
них устана може много учинити.</p> <p>— Све је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих. |
сти, али се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се |
опет нико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше властеличић Плетикосић, али чиме |
мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденови |
им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у н |
ане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовића.{S} Ме |
ац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и ди |
у трговину, доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађу |
.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај |
ја за се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калис |
</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један |
турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако |
ло пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с по |
им се примицаше пролеће 1455, још, нада све то, обележено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да |
оврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле |
ском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави изађе наредба да се одм |
богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним везама с родитељским |
ело, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе |
с родољубивим жаром живо интересовао за све што се тицало политике, пође на поље више града, од |
лова подарена, онај је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Мак |
за варалице, за насилнике, нарочито за све турске насилнике или издајнике, противнике вере.{S} |
Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да сул |
p> <p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су један по један изумирали они који су ј |
о за усплахиреном гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> |
народ се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спре |
ало прстом.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у присенак, тако да није много прошло |
до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба |
напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља |
ове Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњев |
о онима многобројним који су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му на |
рска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измислио |
ше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика буре |
истрату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља |
ованом пријатељу, да до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није не |
из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тв |
су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво време освануло.{S} Од зиме с |
би за оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{S} Само не може бити свачије, што би особи |
преко целе године, него су једне друге све сустизале. <pb n="185" /> Имао је начин да од шљива |
то Мехмеде, синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; |
тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Кал |
знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми |
То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога с |
ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се с |
дашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али |
варом одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао М |
и, верности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисоком ти ц |
е она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p |
сле пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекуј |
има за захитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрмљено плочама, а около је било виш |
Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, ч |
о на најстаријег сина, игумана, који је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио |
в небески са спокојством човека који је све своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу и |
о!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чује |
авао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p |
остајало све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они ко |
ољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби султановој довршу |
ло штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? |
осовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S |
отвориле владичанске столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што ми |
он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он ша |
све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Б |
продираше изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На ј |
времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларским нач |
ан сад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама |
есаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће д |
ису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, |
дства, како би о томе известили што пре све војничке старешине и војнике.{S} Исте такве су оштр |
вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва лог |
, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време допус |
акав план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповед |
е трубе калуђеричке хаљине, у којима се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке напунила.{S} |
живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је могло бити с |
буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али |
нас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио ј |
киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} Птиц |
рату поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госп |
pb n="233" /> викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што |
ова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} |
зденовића.{S} Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мирна |
хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један с |
здај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш каква |
и:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази ј |
љад, мушко и женско, оставивши код куће све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а |
оносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечер |
, не могоше одолети.{S} Крсташи разбише све турске чете које су покушале да им се одупру и допр |
м вољом и с потпуном послушношћу изврше све деспотове заповести.{S} Слутила се пропаст српскога |
ник Јован Капистрански настојавао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} Тог |
дини остао од ондашњега нараштаја.{S} И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девој |
лазиле у часовима његова самовања.{S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљин |
господара треба извршити потпунце.{S} И све су заповести извршене за врло кратко време.</p> <p> |
ла примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је верно до саме њене |
изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb |
ве даске, боје, <pb n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врући |
Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед |
поступним променама један у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац се нада да неће |
ј харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би, |
и у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} Ка |
Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно |
{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb n="247" /> мога |
нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гле |
Плетикосићу, одговори Гвозденовић, али све не треба веровати.{S} Има султан доста своје земље |
говци из трга.{S} Мајстори су становали све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Така |
оје село изабрали збегове и распоредили све што треба за живот у збеговима.</p> <p>Још је треба |
ац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор |
<p>Онда викну своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к сул |
} Одбрани их од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељуст |
ихаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, д |
ослушност властеле <pb n="158" /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и |
народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, у |
стано уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подража |
="32" /> други саветници, који ће знати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће |
с турски султан обезбеђује да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, још само педес |
јтачније се <pb n="66" /> морају вршити све заповести.{S} Најоштрије казне употребиће се без по |
га у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један д |
ог Јована, своје крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у п |
ај.</p> <p>У самој Гвозденовићевој кући све се променило после изласка Којадинова.{S} Одмах за |
pb n="216" /> <p>Пошто је у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} |
адену ствар.</p> <p>— То покрива и лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам |
показала да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или |
ећи отуда да се нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изн |
ник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба |
и измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није к |
иш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p> |
p>Она ћуташе.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Пос |
продужи терати Турке цариградским путем све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпо |
ге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити или упропастити, рече Гвозденовић, дубоко |
{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се |
даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не |
затворила га.{S} Војска је носила собом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} И силн |
{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш |
ити се јадне незналице.{S} Са сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, |
а.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, ниси пријатељица....</p |
дица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео |
начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке |
телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност раз |
ко хришћански био одгајен, који је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у неверн |
султанка.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да |
мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијом.{S} Царица Ма |
марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзира на ла |
шћанске власти.{S} То стање је остајало све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} В |
се друштвеног и државног уређења мењало све од почетка до краја.</p> <p>Простом народу још је б |
једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима била је једина |
дбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="26" /> |
{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунат |
а у ризници има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њему је било да одр |
вошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био власник зе |
Треба мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако о |
астало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју |
p>Новобрдске старешине скупе на договор све старешине војничке и градске и по савету с њима одг |
од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не зна |
апијући, примицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу |
едном он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар |
е употребљују положај да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ћ |
Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био |
н једва спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да |
е дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} По градовима и |
галантно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој припадају, не тражећи од ње ниш |
нцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} |
ли гласови са тога краја надвишавали су све остало на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош |
обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјекивале, коло је непрестано |
рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, |
ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо |
гојачије, црквенски, онако како се пишу све књиге.</p> <pb n="151" /> <p>— Како су стари нас уч |
о, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за гре |
, <pb n="190" /> и Италијана, и људи са свега југа словенскога.{S} Може бити да је војника из С |
н силан напад на Турке, коме они, поред свега свог великог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи |
околности се нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да |
олико тренутака код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити поводом његовог знаменито |
, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, |
им пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ћ |
адовољство и љутину, он је показивао од свега само онолико колико је налазио да треба да покаже |
х за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја |
шан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кући Плетикосићевој.{S} Од угарск |
него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Ср |
шњи умор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама његова појава наново развесели сестру |
еђене три ћелије, у којима је било увек свега што треба за преписивање: хартије, калема, ножића |
и сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново нудити и мол |
, твојом племенитом науком усадио корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца К |
косовске стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао не могући проговори |
S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилам |
здвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S |
еда особито је оживљавајући деловало на свеколике ратнике.{S} Никола Скобаљић удари негде око В |
штовање према Плетикосићевим особинама, свеколико дивљење добрим особинама и изредном васпитању |
ђе Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако |
њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико саставило око врснога сина, када га је промен |
е Гвозденовић гледао по своме начину, и свеколико поштовање према Плетикосићевим особинама, све |
, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, своје мисли, своје тајне.{S} Уче |
ногоме собом старао.{S} На њему је било свеколико наређивање о обради њива, винограда, воћњака |
ије одело, другојачији језик.{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свак |
нског стола.</p> <p>Па свакидашња храна свеколикога тога света разнога реда, који је у двору жи |
присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа и свеколикога његова двора.</p> <p>Истом кад су се разишл |
дбина и срећа, ти чудни анђели храниоци свеколикога људског делања, забаве као год и најозбиљни |
на и начин живота у њеном двору.{S} При свеколикој смерности царичина живљења, двор је опет био |
нству и црквеним дужностима?... „0 Боже свемогући! шапташе царица крстећи се, смилуј се и укреп |
ти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве државне в |
ављу према књигама, према цркви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког прњавор |
кла је игуману царица Мара, честитам на свему.{S} Уједно моје највеће сажаљење на тешким губитц |
стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, који |
долазио на разговор, да се извештава о свему што се тицало северо-западне границе Турскога Цар |
имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја |
ије знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и з |
у и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспотица се вајкаше што се царица н |
и Гвозденовић га је обично испитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а |
от у збеговима.</p> <p>Још је требало о свему известити царицу Мару и примити њене заповести.{S |
је игуман или архимандрит био господар свему осим живота, којим је располагао врховни државни |
ола беше издао 30 септембра 1454 распис свему хришћанству да се диже против Турака.{S} Услед то |
теличић у Плочнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше претурио педесету |
стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправан према дужностима вере, волео је бујан жи |
о бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, верн |
а верност и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Пле |
говоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </p> </div> <div type="cha |
е царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак.{S} Царица је штедром руком додавала ман |
тим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, к |
најем за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја |
ам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним нар |
срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитиван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гвоз |
д се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где |
ао спомен, који ће потомство држати при свести и при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угрејан |
ота српског народа у средњем веку у што свестранијем облику.{S} И облик приповетке учинио му се |
Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> </div> <div type="chapter" |
вршио, силна је крв проливена, силан је свет одведен у ропство, многе су штете почињене, многе |
рава Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испропадао од чемера, од болести, од безбројних не |
ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом г |
на којима <pb n="77" /> се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>по |
и узбуђујући, могао потрести хришћански свет великим енергичним саучешћем и помоћи вам.{S} Прев |
су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с нашим оце |
а у послушности Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначк |
инова.{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља. |
неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш може знати оно што |
ветог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</p> <p>— Шта им |
јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима обележити |
н паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне свакога привлачи |
паде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је н |
Нешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Празан простор у градићу |
ђи Калистрат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих |
беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те ве |
о његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Оста |
и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се о |
<pb n="236" /> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p |
дица, у којој је Немањино подружје Ана, света Анастасија, установила женски манастир.{S} Моја ј |
радеда нашега, свети Никола, и женски — света Богородица, у којој је Немањино подружје Ана, све |
аше читаоце занимао опис крајњих делова света, који је уплетен с Александровим освајањем и крат |
он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n="285" /> тражећи једину срећу у служби вер |
ољубивости и ради прљавих користи овога света.{S} Па се сети сина свога Којадина који је о књиж |
у не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је п |
а мене.{S} Оставио си сву таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То |
ањем и кратка Александрова похода онога света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо б |
издајници бити проклети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, лагано, |
<p>Па свакидашња храна свеколикога тога света разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S |
Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше |
их.{S} Али ће остати српско име, остаће света вера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и |
ли да се нахвале царичине доброте спрам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме бла |
је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Међу израђевинама могла се видети сва домаћа |
скога времена.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих времена, и свак се напајаше њеним т |
ија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви зема |
косић.{S} Од часна пада остаје частан и светао спомен, који ће потомство држати при свести и пр |
ивљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не велим ниш |
о у самој непосредној близини манастира Свете Богородице.{S} Наређено је да се начини и пут од |
{S} Моје место није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја в |
ност, ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби. |
ству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гор |
да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао деловати уз |
цима се нарочито одазивала.{S} Манастир Свете Богородице, задужбина Стефана Немање, био је осир |
јао од главног пута на лево за манастир Свете Богородице чекао је деспота и царицу Мару топличк |
ших калуђерица.</p> <p>— То је манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве |
а предводи дочек царице Маре у манастир Свете Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлич |
у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Богородице чекала је царицу игуманија Анастасија, |
р од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада пун калуђерица.</p> <p>У м |
рокупља, зазвонише звона и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Н |
дужбине Стефана Немање, прадеда нашега, свети Никола, и женски — света Богородица, у којој је Н |
е што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар н |
ну службу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мара их беш |
остоли оставили, само се чува као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не |
ати калуђерима и хришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је ост |
они упрљају вековима чуване хришћанске светиње, да освоје и униште и последњи остатак Цариград |
ош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да |
е милост Божју и опште поштовање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, благослови их и с |
за.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, некадашњи К |
аку заборава цареви и краљеви, јунаци и светитељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, а |
<p>— То је баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехота! р |
з Светога Писма оба завета, и апокрифна светитељска житија читао је у сласт.{S} Манастир Св. Ни |
које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с дво |
и дечанску, и Арханђелову призренску, и свето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу |
грчко него турско, више калуђерско него световно, од тамно лаког источног ткива.{S} Коса јој је |
вопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} Читајући све до чега |
а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша прип |
архимандрит Калистрат, игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозд |
данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био |
малена <pb n="53" /> властеоска црквица Светог Томе, крсног имена Гвозденовићевог.{S} Нешто је |
у Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољ |
у манастир.{S} Тада је изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањину задужбину, једно |
велике хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђела у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} |
ине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Шк |
исом израдити у књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за |
> <p>Од како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Калистрат је испустио из својих рук |
ем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, |
времена живео је непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва |
одавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> |
и кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S |
S} А прослава крсног имена домаћиновог, Светога Томе, обављала би се сваке године с великом све |
су јунци? упита Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, господару!{S} Игуман ме послао да их п |
омози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић опет повика на свој |
онде међу њима, архимандриту манастира Светога Николе, Калистрату.</p> <p>— Браћо и господо, м |
о, различите апокрифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна светитељска житиј |
ску, и свето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власт |
а на словенски, животи Стефана Немање и Светога Саве, Родослов и Цароставник о српским владаоци |
тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичке хришћане узбудило, одушеви |
овима око куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабр |
као вољу Божју.</p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било |
дашњим књижницама.{S} Сав исторички део Светога Писма старога завета, књиге о царевима и о јевр |
мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза им неко |
домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi> Многаја љета < |
" /> је кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу Калистрату.{S} Ње |
ниче.{S} Овде, на манастирском панађуру Светога Николе, нема места <hi> удави </hi>.<ref target |
ројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорског манастира Лавре прошао <pb n="147" /> је к |
о свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задо |
S} За остало, нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар |
лму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти па |
је неповољна хришћанска оданост својој светој вери, напомену деспот, кад су они сами својој по |
у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу. |
о је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији старога Гвозденовића неста.{S} Казао је да |
а.{S} Њему су, заиста, <pb n="92" /> по светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако прем |
и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике х |
ва зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче сам |
и разломити се.{S} Није само Србија на свету и у околини Турског Царства.{S} Има и других зема |
ладост своју проводили, увек мислећи на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, |
бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву православнога хришћанства, п |
ање каквог започетог дела.</p> <p>Овоме свету интелигенције припадао је још и гуслар Милојко, к |
нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле ис |
ми је још једино познато место на овом свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењу Божјем |
н у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети заш |
вати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је пушт |
и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка од туча б |
дровом војевању и тумарању с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили како се своји |
ма и хришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго не |
више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет |
} И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} |
м се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела мн |
Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно о |
ико не верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног |
.{S} Црква замириса измирном и воштаним свећама.{S} Пријатан звук кадионице сусретао је из олта |
била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај к |
о.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у господским кућама и у црквама.{S} |
их.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{ |
оста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао често и пе |
кренула моја политика, рече султан мало свечаније.</p> <pb n="33" /> <p>Царица Мара устане и, п |
ржи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је |
јвише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се с <pb n="138" /> Драгошем.{S} И |
калуђером царичиним.{S} Тако је царица свечано примила посланике свога оца, који беху дошли на |
ан, плећат, лепе појаве кад обуче своје свечано властеоско одело.{S} У карактеру и у нарави био |
} Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, пасао сабљу и златни појас и о |
носили на рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао господару властелину, у којега с |
мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом п |
ротовистијар и војнички велики челник у свечаном руху, које је личило на данашње свештеничке од |
х здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на гра |
а.</p> <pb n="106" /> <p>Била је читава свечаност кад се спремао већи лов са многим званицама.< |
као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић оста |
лов са многим званицама.</p> <p>Така се свечаност једно јутро спремала у кући Јанка Плетикосића |
пше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дан |
, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио |
чекује се долазак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту |
пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <pb n="60" /> антерију и мећући на се свој злат |
а кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоску хаљину, као поповску, до чланака, и |
е старешине наспрам цркава и манастира, свештеника и народа.</p> <p>— Не могу ти лако казати, о |
скиде капу узбуђен, приђе к руци седога свештеника и искрено је пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} |
ти топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника и калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто гла |
чку пропаганду, да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и латински језик, да нагон |
на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником старала се како о хришћанском васпитању сво |
ђе свака из своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као вр |
д опусте манастири, кад замукну цркве и свештеници — Срби су пропали, рече отац Калистрат зажар |
ани људи из народа били су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, црква држала просвет |
их руку много питомаца, који су се, као свештеници и калуђери, разишли по народу.{S} И сви су б |
не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или манастирским старешинама, или изборном |
вечаном руху, које је личило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиротски владика и свеште |
ао властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином намером да приме образованос |
никада не тражи суда турскога; да своје свештенство сматра као своје управнике и судије; да се |
ке одежде, а за њима пиротски владика и свештенство заједно са старешинама града Пирота, изађош |
енство, калуђери из околних манастира и свештенство из околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха |
м у руци.{S} За њим је било многобројно свештенство, калуђери из околних манастира и свештенств |
егов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и |
њему говорило да није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</ |
Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у |
властелинова њива приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Он |
<p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва, прођоше поред њега да му целива |
уне, не треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде |
ти отпеваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошт |
убеђењем.</p> <p>— Хвала, господару!{S} Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам за |
ужине која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним |
но чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југозапада, од Косова, |
имену и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} Сви се и |
, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама |
та и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необичним задовољством.{S} |
ш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} |
звијаше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим к |
а ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би |
> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Ста |
бна слутња.{S} У међусобним разговорима сви су признавали да се у Србији не може водити другоја |
раније издала наредбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} |
ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говори |
тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац. |
треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим |
ун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и д |
тамницу.</p> <p>Мало по том кренуше се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се с |
ђа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом с |
пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, поскидаше капе и побожно слушаху молитву.{ |
крили војска са свих страна, и пошто се сви силни топови послаше које сухим које водом низ Мора |
рети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гв |
Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанино |
p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архима |
ије било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви земаљски језици као на Вавилонској Кули.{S} То је т |
моћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печења људи су узи |
ици и калуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} А |
је нежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би в |
узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан |
="92" /> по светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љ |
{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били задо |
одмара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мало верује лова |
а покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с |
> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинс |
унем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?< |
ом и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ћ |
} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред |
а, али како су се, најпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није мо |
ити је била тако многобројна.{S} Готово сви образовани људи из народа били су калуђери или свеш |
<pb n="148" /> се тако ми не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми б |
е пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје н |
еновићка, Србија се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром в |
и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, да слу |
уо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био ве |
се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су бил |
кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, |
илици, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога манастира.{S} Над свим |
да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће |
добро промишљеном и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно зас |
то великом меланхоличном пажњом.</p> <p>Сви Гвозденовићеви гости нису могли стати за парадну ве |
не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</ |
царици се у последње време највише била свидела Стаменија Плетикосићева својом отвореношћу, бис |
9" /> <p>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш |
ојати раја.{S} Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенски био че |
њиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца да му |
е као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђуј |
асника и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере |
оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Ал |
старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност прес |
био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господару |
свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске старешине и слушам |
м се деловало.{S} Једноме се властелину свиди, на пример, један млин.{S} Он истера власника и п |
Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> <pb n="128" /> < |
4" /> <p>— Зашто ти се тај живот толико свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато што су под султанско |
лаву изради на штитовима и на шлемовима свију својих војника и војвода, да би се знало чија су |
утило, какви се тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> |
заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао првих дана напред само онај к |
му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, ње ради, о |
оће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али ос |
ра и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се от |
н дворац поред манастира.</p> <p>Између свију дворкиња царици се у последње време највише била |
умешни били и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти и |
} Људи пак другојачије природе, који су свикли у свакој прилици тражити свој интерес и довијати |
момци султански донесоше као чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога донесоше као ок |
султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену по њиховоме начину, па се по том огрну |
осили поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као старо |
турска перјаница, забодена у скупоцену свилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и господско ту |
свитак хартије, од којега је о црвеној свили висио златан печат државни.</p> <p>Нашавши очима |
не царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Царица Мар |
оставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над моравском долино |
Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама и |
ђен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља |
очне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом |
омаћинска страна оца Калистрата била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говори |
овор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова одлука беше сазр |
, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Б |
n="95" /> <p>Намештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком поњавицом |
ло.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозденови |
ар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} Господи помилуј!</ |
гле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{ |
ји до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да |
{S} И онда су састанци око њих имали са свим друго значење у срцима народним него што је било о |
боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сам |
ира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам |
уд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, са |
али.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачи |
ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препоручи |
екивао је о сводове храма, који је у са свим другојачијим временима подигнут.{S} Царица је одма |
ило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њих с |
ападне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским |
два две три речи проговорила.</p> <p>Са свим другојачије је царица Мара примила игумана Калистр |
а седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икаква договора тој се истој чесми |
се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, да изазове што боље оцене.{S} Као вел |
авним градовима и православним државама свима без разлике, тако је узеће његово <pb n="202" /> |
видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; радовали су се хришћанским победа |
ојство, неизвесност, и да то јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било у глави како се спр |
че, пастири морачкога манастира.{S} Над свима је био каравански капетан, Дубровчанин, заклет ко |
трагички гледала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино средство о |
месту остајали до своје смрти, научили свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега ов |
о слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг старешину |
бина) Нехтенав, цар египатски, одупирао свима својим противницима, али како су се, најпосле, пр |
ва.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастирима и код велике господе српске.{ |
орена само једна.{S} Онда изда заповест свима кућним старешинама да на она једна отворена врата |
љад домаћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај се |
сложни. неспремни, неорганизовани.{S} У свима досадашњим ратовима <pb n="102" /> посведочило се |
освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско |
силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују свршетак само од насиља. |
вести издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала дец |
тражила боље снахе од Стаменије, али у свима пословима који су се тицали кућног и породичног у |
м занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} Насељење није било врло |
о је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Србији.{S} Тако је после Х |
дбом, уживали потпуну слободу.</p> <p>У свима местима на цариградском друму, од Пирота до Беле |
е иђаху мирно, пастирче весело дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} Могло му је бит |
, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега је о црвеној свили висио злат |
нко!</p> <p>Старац припали свој воштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољ |
послат један турски чиновник из њихове свите да нађе старешину тога турског одреда што пре и к |
усретао је из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема дворским го |
нџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљега реда.{S} На трећој прекрасни |
градски, старешина градски и старешина свих еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да |
S} Поља око Крушевца прекрили војска са свих страна, и пошто се сви силни топови послаше које с |
спремао панађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S} Све што је |
дети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојаких |
ји су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви к |
е онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</p> <pb n="265" /> <p>Султан Мехмед је |
н напад на Турке, коме они, поред свега свог великог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи разби |
на овом свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех |
амоли епископа Венедикта, <pb n="76" /> свога старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} |
софра послужена, и отац Калистрат позва свога госта у трпезарију. </p> </div> <div type="chapte |
крена служба народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живом речју, служио |
адожењини су родитељи искали девојку за свога младића.{S} Стаменијин разговор показивао би као |
? почеће Драгош, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти |
у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опа |
људи најпосле покопају под развалинама свога града.“</p> <p>Новобрдске старешине скупе на дого |
ати, мислећи једнако о мутним изгледима свога живота и своје младости, с којима су се, на длаку |
редусретљиво старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имат |
а околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене главе лебде |
оје је и удаљена околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украш |
користи овога света.{S} Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верским стварима з |
јом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{S} У су |
> <p>Драгош ту заста.{S} Миља устаде са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она |
са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју властиту пропаст |
Може, може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. — Каквим добром, ти красни младићу, ова |
Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад |
знао врло добро мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та распо |
ехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед |
ица изађе да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов протовистиј |
је, по нарави, био сушта противност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин је |
вољан да следује само наклоностима срца свога.{S} Он је често размишљао шта ће радити кад дође |
руну, која је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни она |
чника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, која |
ад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет |
је био у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, само |
обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј куле, с источне стране, ослањ |
ако је царица свечано примила посланике свога оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли |
новога госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић, с многим клањањем, ис |
говори Драгош.</p> <p>Миља само гледаше свога изабраника с пуним задовољством и поносећи се у с |
к једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свога двора мотрио на турске операције.{S} Наспрам Ситн |
је штедром руком додавала манастиру из свога двора, који је, у непосредној близини, одвојено з |
штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После повољног свршетка Божјега Суда окр |
на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо ш |
у га могли одвратити да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и славу своје породи |
ан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разликовао властелина племића и |
тиоци.{S} Они су ту растоваривали сваки свога коња, па товар остављали себи више главе, а они б |
у он може од времена до времена послати свога човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гвозденови |
p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да г |
це било пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскоро <pb n="165" |
лила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља исп |
о никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може |
о сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише |
.{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара и великог челника над војском, да |
угу војску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци српској био задата |
за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекајући свој ред за путово |
е она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била вр |
ахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се силно поколебао. |
деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара, особито кад нас на то упућује превисок |
ма да је у неколико знала за наклоност свога брата према Стаменији Плетикосићевој.{S} Миља Гво |
у нарав, ни за ову романтичну наклоност свога сина, макар да није имао никаква стварног пригово |
нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеко |
црном руху калуђерском оплакујем судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божиј |
дан преплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{S} По том је наредила да се у цркви пева |
{S} Он је некада оставио бегством земљу свога господара.{S} Али га је господар нашао и к себи п |
девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта |
е брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} Пошто су беспослена вл |
рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? уп |
имандрита, доста снажан, одјекивао је о сводове храма, који је у са свим другојачијим временима |
да му читају краљевску повељу уписану у сводовима велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу |
али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне обичаје.{S} Нарочито је учио |
у онда војводе саветовале Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу и |
а небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћ |
зрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> <p>— |
е.{S} Стаменија је тиме доста променила свој дотадашњи начин живота и више се погосподила.{S} О |
ао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде висила о његовим речима, г |
не.{S} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим уверењима и склоностима.{S} До |
аре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђ |
зом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на ново!</p> <p> |
и момци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на |
и властелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркв |
Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к ца |
у <pb n="60" /> антерију и мећући на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је она |
да на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибиња |
ћући на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред |
би је мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисан |
сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много којешта из домаћинства |
Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припали свој воштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} |
икад није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога р |
који су свикли у свакој прилици тражити свој интерес и довијати се, мислили су којим би начином |
ио свога коња и стајао спреман чекајући свој ред за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с |
S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се јо |
лтанова, одговараше царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} Због тога ми |
ћан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни и стуш |
у, као поповску, до чланака, и опасивао свој златни властеоски појас и огртао се „коластом азди |
Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} |
, округлим скупоценим огртачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интересовао. |
летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад |
зна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеж |
поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, с |
донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша р |
се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које су |
т и деспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом |
Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</ |
ких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, |
раг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанкама, у лову, и у |
ке, из Мореје, и наместише се такође на своја места, испод галерије, на којој су турска господа |
и су се били позатварали у градове, а и своја су села почесто обилазили старајући се, помало, и |
иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј румелијски <ref t |
шао је једном да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао |
<foreign xml:lang="cu-Cyrl"> послушљив, своје бреме савршене водештошу отложив, не отречет живо |
шевљењем отварао свеколико своје знање, своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су владали овим до |
рао свеколико своје знање, своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су владали овим добрим старцем, |
њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} |
чи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне обичаје.{S} Нарочито је учио људе да ника |
е, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и |
продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера.</p> <pb n="18" /> |
а; да никада не тражи суда турскога; да своје свештенство сматра као своје управнике и судије; |
његове саветовале да одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике поуклања пре него |
из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је непов |
говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова |
ољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онда је |
сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изабрали збегове и распоредили све што треба |
в родитељски, па да природа пусти крила своје нежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, |
се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S |
о му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му |
фана.</p> <p>Властеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и |
рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву о |
изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на |
на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он |
је су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше та |
лтан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отворен |
не треба веровати.{S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и о |
ан заискао, деспот би одредио некога од своје властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао врш |
ату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и о |
бески са спокојством човека који је све своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испун |
ли је милост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити или у |
шао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или т |
у манастир по пређашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зим |
ио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријатеље, није уводио у породицу.{S} А Миља је и |
о ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја са |
смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на пос |
као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвозденовић гледао по своме начину, и св |
оме господару.{S} Гледа себе и интересе своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја дру |
еко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је узето из византијскога права; |
народу; смирите се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жеда |
идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па |
покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче своје свечано властеоско одело.{S} У карактеру и у нара |
устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с пуно очинс |
ца и царица Мара сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и да еписк |
, он није смео пустити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно г |
ковић, подноси најсрдачнија честитања и своје смерне поклоне Величанству твоме.{S} Прими их мил |
днако о мутним изгледима свога живота и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни |
поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и з |
се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржати, па |
н млин.{S} Он истера власника и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође с |
иле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икаква дог |
м војном силом, коју беше прикупио ради своје властите сигурности, деспот је у току јуна и јула |
испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нарочито место, јер су они своју робу, мало незго |
ојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао ш |
о, који је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на |
рат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховиту чету, |
за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достојанство међу народима.{S} Ако то не могу, њи |
накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо показати |
она <pb n="84" /> и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, |
здам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо |
пташе царица Мара преда се, понављајући своје уобичајене молитве.{S} То је свршено.{S} Ко зна к |
је био такође поносит именом и значајем своје породице, мило му је било што му је отац име и зн |
на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом |
рскога; да своје свештенство сматра као своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у |
кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости и о будућност |
гибаници, држале су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире |
арица Мара провела многе године, све до своје смрти 1487 године.</p> <milestone unit="subSectio |
ењали него су на свом месту остајали до своје смрти, научили свима тим пословима.</p> <p>— А шт |
икли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се вршило о |
Косову 1448, деспот је коначно променио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у за |
бом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, пасао сабљу и златни пој |
.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узи |
му је и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су вл |
гласови нагомилали, преврћући нервозно своје бројанице, <pb n="163" /> и шапућући: „Господи по |
ом заравањку више манастира, и нарочито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино р |
мером да приме образованост и писменост своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је |
ари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
а да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, |
ном оделу, старе и младе, све умотане у своје трубе калуђеричке хаљине, у којима се све заборав |
тави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане, замирисане миром силнога цвећа из султан |
на, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се свеч |
није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} |
еке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничев |
прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове пр |
горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат их |
га сина само с обзиром на углед и славу своје породице.</p> <p>Кад је иза његове последње мисиј |
вши се о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме доста променила св |
деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог ло |
стањем ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби међу интересима и уве |
говој, сад је на ново понављала у храму своје прародитељке, Немањине Анастасије.{S} По том се п |
ало и других јела, која су, као промену своје свакидашње хране, у сласт трошили.</p> <p>На једн |
у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на |
старала се како о хришћанском васпитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужн |
ве су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, |
даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро |
воју мајку.</p> <p>Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследника.</p> <pb n |
тајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се вршило о великим празницима |
игла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана |
а би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начинима, што се само рани |
еда.{S} Она се забављала <pb n="209" /> својим цвећем, бирајући с клупице на којој је седела ру |
по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући с |
воме мислили сваки на свој начин, према својим уверењима и склоностима.{S} Добри, побожни и пош |
и да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; радовали су се хришћанским победама на |
Нехтенав, цар египатски, одупирао свима својим противницима, али како су се, најпосле, противни |
да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују свршетак само од насиља.{S} С |
кад овде држали села поручују по људима својим познаницима овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи |
n="177" /> Скопља били су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговци оружја, дрводеље, ка |
="#SRP19130_N2" /> и остали, султан, са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у |
ињанин у том моменту истрчи из града са својим војницима и удари под сабљу пометеног непријатељ |
растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у с |
у.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је |
том камиле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим ме |
.{S} Соколови су кликтали, и свак је са својим <pb n="117" /> поуздањем полазио на посао, у ком |
м новом султану, кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао којим ће начином удесити <pb n= |
ену малу свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{ |
морала задржати.{S} Градић пиротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге |
и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са својим справама ишли су напред.{S} По том камиле с това |
ра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштај |
нови насељеници пиротски, стајали су са својим старешинама у нарочитој групи, готови да поздрав |
о лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре |
о Миливоје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза њега, |
гове; видех крваве дане љуте освете над својим родним домом; окушах смерно трпљење и побожно уз |
ац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча лова |
<p>Најпре су се обојица чудили како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сма |
ле Косова, деспот више не може веровати својим суседима са севера и са запада.</p> <p>— Може би |
господар, стајао је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p> |
томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може м |
о већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Бео |
њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом и понашањем оличена верност и правило.</ |
} На једанпут се зачу звоно, и складним својим гласом одјекиваше кроз планину.{S} Они су се при |
селима било је још не мало, забављена о својим сеоским пословима.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ ора |
учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи суда турскога; да |
је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине постеље у једном крајичк |
Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепаст |
гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларским начином.{S} Којадин се десио ту, и чу |
е, држећи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, српским језиком, с малом примесом онда |
је мислила што брже путовати на сусрет својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту морала зад |
икада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни за што, ос |
ило за њих неповољно, приписивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никад |
и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и забаченим планинским селима ништа нису |
к је био иначе нарави благе, постојан у својим намерама и мислима.{S} Главна му је страст била |
И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рачунима, није му ни накрај памети |
ахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима, али се сетио да је још рано, и уз |
црква држала просвету и образованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они |
и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеоским плашт |
Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, |
Тако је султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</ |
ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што треба.{S} Још бих молил |
е потурчио, све је постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није мог |
после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, који је из њих изашао.< |
ви, колико их је било, били су искључна својина њихових господара, онако исто као домаћа животи |
е ствари били су довукли по читава кола својих израђевина.</p> <p>Драгош Плетикосић, по наредби |
са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојаких судова, који су у оно време испуњали |
ему је било да одреди меропашким кућама својих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. |
ка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одређених јој положаја. |
ало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S} На какав се начин гуслар-М |
цу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Вел |
сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао и в |
о имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, или своју трговину, доносио је на панађу |
Александар применио чак и на издајнике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванредним интересом |
отребио да од деспота потражи увеличање својих градских <pb n="43" /> повластица.{S} Једна депу |
никако не могаху потиснути хришћане из својих заузетих шанчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше |
} Супрот те војске деспот је скупљао из својих западних крајева другу војску, којој је за војво |
г Николе, отац Калистрат је испустио из својих руку много питомаца, који су се, као свештеници |
тац Калистрат то није био никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од младих људи пристајао у |
{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и овамо; кад се само не би мислило да |
ио.{S} На њему је било да одреди између својих отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеос |
зради на штитовима и на шлемовима свију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска |
свом властитом избору колико по избору својих родитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и |
ожај.{S} Збијен једва у половину старих својих земаља, с отвореним за Турску путем низ Мораву, |
е то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао је о њеном манастиру и о њој |
а врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
е тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није нимало марио |
села према војничким списковима и према својој војничкој обавези.{S} Слободних људи и слободњач |
боту, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, под том погодбо |
ћев испод Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не |
.{S} То је још једини пут којим се може својој савести данас одужити син једне заслужне породиц |
на.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се својој двадесетој години, и била је у напун века за уда |
} Властела господари нису знали границе својој самовољи.{S} Узалуд су државни закони узимали у |
вери, напомену деспот, кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично одани?</p> |
, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о м |
за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како |
м да је султан Мехмед у великој милости својој наредио да се царица Мара с царским почастима от |
ј ствари настало.{S} У дубокој старости својој, погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек |
анских осећања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њихово |
уђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} Његова п |
змом и великом оданошћу <pb n="61" /> к својој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у вел |
слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе пове |
ц припали свој воштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде |
верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори царица живље, али он ч |
но у његовој души.{S} Он је размишљао о својој личној судбини, нарочито од онога горкога дана к |
ладалаца и њихове властеле, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у за |
што им је неповољна хришћанска оданост својој светој вери, напомену деспот, кад су они сами св |
з-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уни |
вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошто је у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме те |
а гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.< |
да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна расположења, и задовољство и љу |
ког били Персијанци.{S} Византинци су у својој књижевности тим именом и Турке звали.{S} Тако је |
епе две ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле |
ше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, али није опажао никаква |
ше била свидела Стаменија Плетикосићева својом отвореношћу, бистрином и умешношћу у свачему.{S} |
о нас <pb n="67" /> коре, што жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је жа |
Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести о положају у Турском Царству и о |
еоградом без довољне заштите, излети са својом војском из града, заузме их после кратке борбе и |
оних потреса на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена |
Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случа |
разним земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи |
еновићу, па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да |
и уз њих минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали верне на молитву. |
ло гостију, држи у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} На њему је, на послетку, бил |
видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се |
{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком углађеношћу молити Гвозденовића да н |
ац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебношћу, није умео довољно да г |
> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се |
робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, или своју трговин |
о било што би оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} |
редбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне обичаје.{S} Нароч |
се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то |
а и спасења народа мисли да мирно преда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, |
а њеном женском особљу, које је она, за своју службу нарочито одбирала из меропашких и из отроч |
и Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мироват |
ски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{ |
царици; иначе је остајала код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену приро |
се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да н |
оја је, у пуној уздржљивости, претурила своју тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко |
јих родитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb |
<p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од св |
оту, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Стаменија |
p>Султан Мурат је такође походио каткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За н |
а у нарочитој групи, готови да поздраве своју султанку, коју нови султан с толиким почастима к |
би га пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <pb n="60" /> антерију и мећући на се сво |
пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беш |
орбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" /> стане соколити нападаче. |
него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар није више била међу њим |
о, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листиће <pb n="126" /> и цвећ |
овић, колико је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, |
у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном в |
, то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без |
ли или лењствовали, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у колико ј |
оју израду, или плод својих земаља, или своју трговину, доносио је на панађур.{S} А све што је |
нским дворима никад није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за о |
имали своје нарочито место, јер су они своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могли но |
е и најбогатији човек мучно могао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као с |
ош је имао највеће задовољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дуб |
на, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској п |
аку.{S} Нека превисоко ти царство пусти своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли |
је са свога стана више Београда гледао своју властиту пропаст и штету, коју нити је више могао |
и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита за случај опсаде, сланин |
на, султан је ипак веома сјајно показао своју наклоност према вама.{S} Сјајни начин, којим вам |
ија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Как |
и Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госп |
зницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоску хаљину, као поповску, до члана |
="232" /> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у свој |
етите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег господара; дајте, т |
амедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет своју красну домовину, најлепшу земљу, створену за ново |
а оживим места, у којима су они младост своју проводили, увек мислећи на свету веру своју.</p> |
о пусти своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још с |
крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротским ћилимим |
пистрански ни тада не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве напада |
ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог |
начином нове прилике требало окренути у своју корист, тако да њима после промене власти буде бо |
узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршит |
>Гвозденовић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на С |
учио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Царица изађе на праг својега дворца |
а изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све што |
а Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има већ <pb n=" |
вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што је настало по |
уге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи |
же двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Јанко Плетикосић, који је стално |
на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица и де |
у проводили, увек мислећи на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђ |
биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{ |
и скупови.</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речима, псовкама |
борбу треба прихватити обадвема рукама, свом снагом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му вер |
едати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се од г |
и момци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до своје смрти, научили свима тим п |
на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађени |
чије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком углађеношћу молити Гвозденовића |
е падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опремом <pb n="274" /> хришћани заробише.{S} Турск |
ултан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему |
тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни |
стеле, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православну вер |
вали све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима тргови |
се удавале и момци женили не толико по свом властитом избору колико по избору својих родитеља. |
дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, све умотане у своје тр |
нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој припадају, не тражећ |
његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Ст |
теоски људи из околних крајева, који су свом властелину плаћали погођени откуп за работу, коју |
од Сланкамена.{S} Заповеднику Београда, своме зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све |
Гвозденовић да посвети неколико часова своме сакривеном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упу |
ај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, |
сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу и господару, била непослушна и |
атински језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље нег |
ше и показаше султану, који је седео на своме узвишеном престолу.{S} Један од паша, нарочито за |
, Немањину задужбину, једно да је ближе своме постригу, манастиру Студеници, а друго и поглавит |
ли Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину новцем откупљивао за работу, коју му ј |
арско било је дужно сваке године давати своме властелину прописани број научених соколова.{S} К |
е још за неке работе био дужан помагати своме великом властелину, за оне нарочито које су биле |
мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и интересе своје напаћен |
ремишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у С |
ако га Гвозденовић остави, препоручивши своме највештијем момку да би му нарочито на услузи био |
тирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта н |
мену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том |
добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило било да г |
био и није могао бити заинтересован, по своме чисто испосничком начину живота.{S} Очевине и има |
и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом предосећању, није радовао.</p> <p>Ову п |
се своје породице Гвозденовић гледао по своме начину, и свеколико поштовање према Плетикосићеви |
златним печатом, и прочита како деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденовићу поклања у |
овори царица живље, али он чува верност своме господару.{S} После онога што је било на Златици, |
ултану Мехмеду, царица Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p>П |
вачки делегати и деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разумев |
о народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није о |
е много којешта из домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У |
и о ергелама, којих је имао неколико у своме пространом властелинству.</p> <p>Вођење дома, с д |
зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио нешто из ока, см |
и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} |
који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да причека.{S} Међутим то |
и обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хришћанск |
њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитиван и ком |
тко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако как |
ислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јес |
ме, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори сваком |
влу, да изврши дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје, повика пристав јачим гласом.</p> |
пространих комбинација.{S} На томе се и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, којој је он, |
гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или како бисм |
пше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино |
илуј!“</p> <p>У који мах отац Калистрат свршаваше молитву, зачу се јако куцање халком на вратни |
сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чини ш |
и он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и камилавка једини су частан излазак из |
падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с |
ије дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда п |
не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом женидбом, одговори Којадин суморно |
лтанског орлића.</p> <p>— Да, да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављајући свој |
јући своје уобичајене молитве.{S} То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од те |
.</p> <p>— То би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српске власти, проговори Драгош |
а се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром по |
е и да у свима својим пословима очекују свршетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова |
5 била Европа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, који премину 24 марта 145 |
планине и свога села.{S} После повољног свршетка Божјега Суда окривљеник није имао <pb n="176" |
шао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до |
толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се велика |
може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с |
1 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји |
бало, <pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да |
тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Ниј |
е год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препоручивши свом |
ледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим начином.{S} Може се у |
ена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано |
ти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у и |
спремљени као стан.{S} Пошто се парада свршила, <pb n="42" /> народ се разишао да се весели и |
рање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и поче |
о рећи, никад није растајала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија и |
о санова пред посланике.</p> <p>Тако се свршила аудијенција кнеза Гвозденовића код султана Мехм |
сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сам |
ај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, б |
га цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, |
ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се сав слеже |
не јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље |
ругом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу |
то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам радио о мој |
је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да с |
дмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје |
ного јаче.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва, прођоше поред ње |
и, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан је свет одведен у |
на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, препун горчине и очајања, |
хоће ли се просидба или женидба његова свршити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло |
мо деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на |
е воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али о т |
ира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је |
а још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} |
зирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио су |
и да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, госпо |
и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби ве |
еликим губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и кад на сп |
врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све |
еспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца |
ља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница. |
уст, и од њега није било човека који би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком пог |
p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да нап |
Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Ду |
главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="287" |
Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, гл |
вор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним из |
би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, оц |
ите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваш |
Турке цариградским путем све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирот |
S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се |
аком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и турски во |
пади су били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда један исти с |
о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе притиска неспокојство, неизвесност, и да то |
смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност |
јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору р |
, самозвани војвода, самозвани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} |
али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот |
S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да |
тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега блата и неч |
је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сва |
је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове другога реда.{S} Уљари или п |
се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска војска у |
има.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ ораше се свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, |
.{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда по границама заповести да се треба надати турском |
ији језик.{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Н |
овољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници вере.{S} Новим госпо |
и ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих но |
на и побеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и |
одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Н |
неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би |
а се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи |
се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, |
љи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од боло |
чно доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим |
честити господине, страда <pb n="81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје це |
аца пробуди му жељу, која <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир |
теоски двор.{S} Очекивао <pb n="224" /> се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да б |
софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па |
у ја сам готов потурчити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> |
мо да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би с |
говори неколико речи, брзо <pb n="9" /> се погоди с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о |
"#SRP19130_N5" /> Варило <pb n="179" /> се и пекло и продавало и других јела, која су, као пром |
истерани с великим губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали |
почну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и об |
ако, честити беже?</p> <p>— Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно господарс |
ара и од његових страсних пожуда, једва се, као кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да ј |
њим.</p> <p>Миливоје, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p |
се привикне дворскоме животу.{S} Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манасти |
нда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна борба води око Београда.{S} Нико није мислио |
у којима се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке напунила.{S} Глас старога архимандрита, |
а приђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само |
јске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећ |
њим и са турском заставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" |
стим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља |
кање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила на те игре, и ту ј |
машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у т |
.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с дру |
његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона ра |
га госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу |
то тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар от |
ало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавали су овај |
које се разливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S |
ио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочито, потурчењак ретко где могао скрасити.</p> |
ком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му |
падне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да |
т, то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не по |
преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада |
хришћанин може достојати раја.{S} Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је тек |
и куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано м |
06" /> <p>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте господство |
ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се |
и тако како се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи читања нису могли задовољити ни у ј |
упореде тај словенски превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и |
ом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{ |
и се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним расправама прибегавало С |
е давало путнику и намернику.{S} С тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} |
е стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе нар |
ци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века, а |
да се одржи име народно без прекида, да се преко славе народне не простре густа скрама незнања, |
очињао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су |
и султанови новобрдским старешинама, да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопају |
ро наоружаних и напуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p> |
су дошле заповести од новог султана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој с |
ја на Косову од пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али о |
<p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевид |
одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к с |
пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две |
заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уз |
добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим начи |
жање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и |
Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости |
вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име н |
датак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властели |
спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по којој |
становнике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} |
Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихват |
твар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вршит |
ошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p |
њанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да |
аспитани, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима оч |
, осећаше немилостиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На |
време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори сва |
грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у |
нам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибрахи |
је створење тако обесно и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> <p>Насељеници сељ |
послужи старога деспота тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам |
, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажа |
ра 1455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шт |
е су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред |
знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше б |
/p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одм |
дана не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори Кој |
, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што се тицало северо-западне грани |
Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко |
огађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш |
ерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S |
ерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино |
им; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> < |
лочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у |
тан у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушев |
сматра као своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православн |
вориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака весељ |
ла госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли |
род међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше |
а остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S |
затворени.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе так |
ве у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напу |
ка зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} |
и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и |
док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде је Гвозденови |
јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одговори стари калуђер, и прост човек |
сти и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{ |
, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега т |
а њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, д |
ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, |
, то је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> <p |
е и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде т |
левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, пре |
ане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи |
ином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, |
ничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ |
исли удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је м |
} Стаменија јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се под њ |
мам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на велике султане Турско |
се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва |
свога посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Ко |
аредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу са |
е Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и |
!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз царицу М |
о казала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</ |
ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледа |
ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провириваше |
То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његов |
за писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из мног |
на у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј |
} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном К |
ан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у св |
крстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{ |
да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну во |
ио да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— Отк |
ицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа |
ти самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовар |
ло је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три Не |
врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било т |
сокоме ти царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству |
свога старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благослов |
и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да т |
о смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, |
пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом не |
а му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђе |
ио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} З |
во и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати да |
чношћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да ка |
олитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се ве |
ша није одобравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гла |
остојању, смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је су |
ан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} |
нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особи |
пустити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати |
последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће от |
{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласти и од папске пропаганд |
и је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанко н |
вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће С |
да и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуздат |
За најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се предад |
еном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата тако и |
ах погубе; за 700 женских наредио је да се предаду његовим војним старешинама као награда војсц |
, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="211" |
, или брата или детета — природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по |
ира Свете Богородице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би мог |
му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу ч |
упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} |
а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести о положају у |
сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у руку |
емамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том о |
тако благо поступало.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду допуст |
ама и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звона н |
ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су о |
ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна |
рво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не може, синко |
Којадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не |
уго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да те |
да је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Цари |
{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p> |
p> <p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави |
.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, до |
в те политике и заступали су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb n="283" /> <p |
>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врат |
ље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било |
проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа н |
посао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име |
е невесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да с |
том и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> <p> |
т удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду виде |
ало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су кипт |
лако казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од рук |
ја, која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким народом српским. </p> </div> <di |
наједанпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па |
од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путници примичу од Прокупља, зазвонише звона |
дање у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умотане |
ак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p |
остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићко |
њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време до |
џамијама место звона <pb n="84" /> и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута |
е да никада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни за ш |
ко би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пож |
могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} Најтачније |
т према отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p>У |
ту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>С |
у изјави саучешће српскога деспота и да се постара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се велик |
наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимоват |
био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} Сук |
нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се још |
врда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубивости и ради прљавих користи о |
се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </p> </div> <div type |
ајмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Стамен |
м.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Божј |
</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па д |
иливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се пото |
из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у то |
оја су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p |
.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва ули |
не турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београд |
да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигну на |
до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам. |
> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <pb n="255" /> позатварају сва градска врата, остави |
рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да |
још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, |
љу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник Мехмед, који ће бити султан |
, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља |
регледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смеште |
товаре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто ни |
даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизручене три велике |
д међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде на |
но и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на |
, дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити |
собним разговорима сви су признавали да се у Србији не може водити другојачија политика него он |
гу Турцима одупрети и који су држали да се српски послови могу европском и западњачком помоћу и |
и и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 до |
ије био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали да |
аше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине доброте спрам света који јој се јав |
разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али |
свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно. |
какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делега |
роде, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше |
олити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p |
за другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одреди |
кући отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згод |
азала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила |
пун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разра |
оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турс |
жби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме ни |
} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, |
примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с пут |
а и за султана венчана само у намери да се српски деспотски и султански турски <pb n="11" /> дв |
о од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску удари онако како треба.{S} Али |
се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> <p>— |
з одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска |
даду се свуда по границама заповести да се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} |
p> <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се биј |
ађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји нај |
ала кроз гомилу ловаца, надгледајући да се међу ловцима јутарње послужење и закуска изврши како |
и такав план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Запо |
оје му је управник поднео, наредивши да се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза се |
е, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не |
Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденови |
м на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околно |
аспоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд оду |
су место сваке друге работе задатак да се старају о производњи меда и воска, које је требало н |
шљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} |
да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, од |
пред.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже пр |
себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би про |
— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја |
благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још г |
мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање Католичк |
ило на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, к |
ам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му |
ким послом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неки |
мајући град један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турски |
и упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, н |
атоличком и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт |
се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и за |
уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у цркве |
логотета, да је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме животу.{S} Једва се измолио у дес |
о је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млад |
пропаст српскога господства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих господара т |
ено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окоре |
који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се |
а, они разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али он |
ада, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници |
пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S |
етко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} |
Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустенд |
шила, <pb n="42" /> народ се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p>Ова |
х под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али многи у нас |
ио се да није до турске војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништ |
да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из Бео |
S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p |
лим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у с |
и су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири о |
ће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини д |
та се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска војск |
ека велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је б |
икао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{ |
њ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј куле, |
опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Он |
и оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да пр |
се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Ц |
ривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређени момци везали су га |
урци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на |
S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за гл |
е узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и |
мед у великој милости својој наредио да се царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу у |
свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, |
ни.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни |
ди око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Бео |
на је још раније издала наредбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не |
мали земље или имања тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувај |
дари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" /> турска баци међу две |
тала права мајка и васпитачица, тако да се може казати како је, од онога што је малим дететом и |
о да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној границ |
и мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља |
" /> казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</ |
ове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не изла |
кави Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденови |
пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све |
сле пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{S} |
о пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се |
сто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио.{S} Мог |
а и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S |
— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту |
ених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у ст |
о да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да је |
и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају из |
шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје место није више |
телин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек |
разумети зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та ф |
ица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике |
њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио |
риће се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати н |
за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске удружи с католичким |
м да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот так |
ветиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ру |
видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема |
а друга, непозната, немила?{S} Зашто да се та <pb n="120" /> дружба за цео живот изложи случајн |
ом доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак |
ј сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград био круна п |
игнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав |
а свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Н |
и Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворено |
236" /> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смири |
за деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе |
} Нарочитим робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баш |
е муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним путевима преко преко планина докопа Софи |
тембра 1454 распис свему хришћанству да се диже против Турака.{S} Услед тога расписа наређен бе |
а на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и |
ке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи суд |
рен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му т |
а, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгош |
<p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота п |
ник из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њ |
жаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће о |
по необичној живости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} Заповести су издаване; људ |
ставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу |
о.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гл |
рађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с |
султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја д |
да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају да си угово |
и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за др |
<p>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <pb n=" |
ашима турским и распитујући од њих када се може јавити самом новом султану, кнез Гвозденовић је |
е око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мех |
онуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Стаменија, рече јој Којадин, који |
себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у сво |
ва свршити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ћ |
ве, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Д |
добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен |
о је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављајући своје уобичајене молитве.{S} То је сврш |
е сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, истргавши мач и |
</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му лице с |
, прелепа ћерка Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљино ли |
аста пролеће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити |
помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли |
м Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу |
> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, и |
сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који |
/p> <p>Пред вече тога истога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали |
напред крену.</p> <p>На послетку указа се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћи |
же чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у |
чи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничи |
<p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја |
у бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви ж |
.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не ве |
е верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, д |
и није то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се х |
у деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али с |
мане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда |
Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се бо |
?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буд |
на воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се клањам силноме слузи његову, одговори Гвозденовић, а |
добро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта го |
неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мен |
аде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано |
еће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плети |
је пала, продужи Гвозденовићка, Србија се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спа |
</p> <p>Опколише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога народа.</p> <p>— Амо |
е Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не м |
рота и од малена рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, как |
нуло.{S} Велика народна трагедија, која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким н |
Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара |
од њих била господарска самовоља, која се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{S} Вл |
у слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су |
сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се помињу при Александрову васпитању, нису много дражил |
Она заједница осећања и интереса, која се током времена начини међу мужем и женом као међу јед |
иче.</p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премиш |
одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац, који су освојили у почетку рата |
ожудама, пуно крепости и енергије, која се показивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала м |
алпаком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту |
а, заједно са својом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена, немогући се никако опора |
Разговор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Љу |
у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала, нека позавиди, нек се попл |
} Место се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонит |
та пекла под пеком од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је |
{S} Они ударише поред наше дружине која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и к |
спитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о |
њих установио био нарочиту порезу која се звала <hi> војштатик </hi>, којом су се издржавали о |
еским, јер прозор гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у ко |
ћи лов са многим званицама.</p> <p>Така се свечаност једно јутро спремала у кући Јанка Плетикос |
ка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја жени |
.</p> <p>— Превисоко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборск |
р потпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо до |
{S} Ново нема ништа.{S} Његова политика се више не предругојачује.{S} Правац који је ухватио по |
Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта |
поносом из Смедерева.{S} Турска војска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Ес |
свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} |
} Она је са домаћим свештеником старала се како о хришћанском васпитању своје деце, тако и о по |
се свашта.{S} Вера православна осећала се овим догађајем обезглављена и побеђена.{S} И тај ути |
одина.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се својој двадесетој години, и била је у напун века за |
збор света.{S} Међу израђевинама могла се видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих стран |
ле <pb n="158" /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умереност |
наклоност која још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним током обртати у нежну и |
ш на миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану |
<p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјаница, забодена у скупоцену свилену |
еђу турских и угарских граница находила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као своју, ал |
оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зе |
ају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је жи |
срцима хришћанским успламтела и зарила се у најдубље <pb n="203" /> жилице срца хришћанскога.{ |
љубитељи, у којих је младост претворила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или |
рше све деспотове заповести.{S} Слутила се пропаст српскога господства, па као да се мислило да |
цу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибра |
целе околине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људ |
то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимо |
новићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно после подне беше упутила к чесми, како се то м |
уној искрености и оданости.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до |
и.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле |
S} Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домов |
већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p> <p>— |
ички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој То |
да је био одан ниским страстима, којима се топио у телесном уживању, султан Мурат је био човек |
<p>И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосредно у врт. </p> </div> <div type="ch |
рници у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан с |
есто покрај самих дворских врата којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, |
лом бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикавају послушности и уређе |
интересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Сав истор |
свакојаких других знаменија, по којима се могло погађати хоће ли се просидба или женидба његов |
воје трубе калуђеричке хаљине, у којима се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке напунила. |
деспотову.</p> <p>— Правим пријатељима се говори искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мисли |
} Њихови су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих |
ер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца |
каквом црквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је |
а се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић |
му није помоћи пружила.{S} Болесницима се нарочито одазивала.{S} Манастир Свете Богородице, за |
liminal"> <p>1865-1913</p> <p>Читаоцима се на овим листовима пружа приповетка коју није писао п |
Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увући.{S} Они <pb n="286" |
чану <pb n="60" /> антерију и мећући на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је о |
и оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p>— То је |
, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одрж |
pb n="228" /> отпор дају.{S} На султана се викало као на највећег вероломника, што је нападао з |
а породичног угледа — имање.{S} Народна се расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} |
сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у |
деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А угов |
ву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напада Цари |
и султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни повратак кћери |
ра 1455.{S} Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који |
с једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако в |
, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="209" /> својим цвећем, бирајући с к |
ћ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје |
ата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева и једна јој с |
дио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила |
о се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да бу |
а га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматни |
На послетку, све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа |
ланинама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегеди |
лазили у своме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разумевали.{S} Њихово пријатељство и њ |
бруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врача |
{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много барата |
свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас ре |
кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, |
свиле, скројену по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, постав |
ради прљавих користи овога света.{S} Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верск |
е, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђ |
ли свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те разумео, мајко, одговори Ко |
нчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена |
у Турску к султану Мехмеду, царица Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице код Беле Црк |
и како је турски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прилици узнемиривала и плашила султан |
вор, једанпут уговорен и потписан, мора се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати нов |
нов човек кога још не познаје.{S} Мора се очекивати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дал |
сли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На |
у богатој хиландарској књижници начита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у |
енећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљићева поб |
арод што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?< |
рчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомилом, кој |
да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор и народу се показа госп |
ика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и по |
} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као |
ајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођ |
огођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша |
p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то тебе тиче?</p> <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S} Ти |
а народа, која је радознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључеве.{S} Секири |
вом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се |
који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (па |
.</p> <p>Којадин ником није казивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о |
је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из |
вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује н |
спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов дома не за |
{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај |
ad> <p>На тихим дунавским водама спушта се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ |
, столица православља.{S} За патријарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S |
убови је радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша |
чкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S} Изван трговачке улиц |
ели или морали заноћити.{S} И коњушница се налазила још једна на страни, а била је, омања, и по |
местима, или кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин |
д воштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. |
да почињаше бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у отвореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и |
царицом о свему разговарати, деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, и |
у, сам што дубље проникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Ј |
ругим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да |
а својих дугачких путовања.{S} На какав се начин гуслар-Милојко служио разговорима с Којадином |
калуђерица!{S} Кад на то помислим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио да у |
м Шанине постеље у једном крајичку, сав се остали намештај могао на прсте пребројати.{S} Један |
ересима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишчауравао каткад и одвише пов |
вона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по планинама.{S} Коло стаде и нар |
ић није могао присетити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли |
вић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Сибињанинова војска поставила у бојни ред пред Круше |
ле и превући воловима или биволима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је ун |
оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Ал |
господине, страда <pb n="81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Н |
Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он |
и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозде |
ма сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихових обавеза властелину.{S |
би имао својих присталица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је б |
тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија |
расни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се посланици, клањајући се, приближише султану, нарочит |
за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} |
рагош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p> |
а говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора б |
а, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чин |
настиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу |
ти с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за |
м на моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почела растурати турска војска, Драгош узбуни народ |
а не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем задобијати боља будућност, |
</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступити |
Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца |
ге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било војнич |
ала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете сво |
а ће године живота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад је |
еди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла к |
иша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара довела за султаниј |
и оружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због |
м погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад су под Беогр |
бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба |
илостиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу |
д сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кре |
ао и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске старешине |
о није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те разуме |
106" /> <p>Била је читава свечаност кад се спремао већи лов са многим званицама.</p> <p>Така се |
м и босиљком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад се и то посвршавало, женскадија с момцима навали да изв |
b n="253" /> <head>XVIII.</head> <p>Кад се почело примицати пролеће 1455 године, султан Мехмед |
<pb n="266" /> <head>XIX.</head> <p>Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспо |
у као ослобођење из ропства.</p> <p>Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспотицом, и из но |
фу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим ка |
ривеном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном |
се сад тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није |
нин, њега нико није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Својима као да |
.{S} Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај опет опије храб |
е раширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слутње з |
никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени лице |
е о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <hi> Соколари </hi> или <hi> Соколовци |
го о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је још је |
ао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је |
ко целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши ж |
, и начин ће се тај показати.{S} Напред се погодити не може.{S} Они који буду пред народом када |
њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гво |
се парада свршила, <pb n="42" /> народ се разишао да се весели и забавља све до поласка царичи |
је више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавил |
шио, звона зазвонише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p |
прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с ниш |
на Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и правилно и искрено пријатељс |
ици.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатељ |
војна се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспо |
умевајући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње мисије још већма утврдил |
и су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се |
ле у часовима његова самовања.{S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S |
/p> <p>У самој Гвозденовићевој кући све се променило после изласка Којадинова.{S} Одмах за тим |
у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојаких других знаменија, по којима се мог |
а се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је |
бе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{ |
воју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обрт |
зим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фериз- |
равила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb |
доше одмах у манастирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, р |
на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} |
јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На оруж |
панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски момак који је онде био |
S} Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино |
еспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свет |
те!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p |
избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот |
унила војска.{S} Топличка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пут границе или |
S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним ми |
лепшим и што угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра ра |
, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и д |
јко служио разговорима с Којадином може се видети <pb n="155" /> по овоме примеру.{S} Тражећи п |
еда, који је из њих изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је |
ина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију с |
што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим пре |
бивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад |
..</p> <p>Он не изговори — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч |
о су стално одрицали код судије, а није се могло утврдити другојачије ни за једнога ни за друго |
аквој.{S} Осим тога казна сажизања није се употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се |
о оно што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада подизао |
е, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и др |
во правдање неће примити.{S} Најтачније се <pb n="66" /> морају вршити све заповести.{S} Најошт |
имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и признаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га |
Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место, и не могаше опсадити како треба |
е смрти или до својега ослобођења, које се вршило о великим празницима или приликом <pb n="58" |
За њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико саставило око врснога сина, када га је про |
удије, јер и за неке обичне сцене, које се показују једнаке с данашњим народним животом, писац |
, изношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику.{S} С тога се само благос |
ко поштовање према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Свет |
ује тужном опелу госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била |
им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздати и на које треба да |
</p> <p>Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског звона, Стаменија уђе |
у народу ни оно мучно расположење које се раширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело да с |
земље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n="272" /> било је рас |
ађивале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез |
е купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су се црпле многе посластице оно |
уговорима обележити граница, преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човек |
ојима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зн |
ига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио и солио дома |
Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{ |
рање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле н |
цали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужа |
ио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио.{S} Непријатан задах згорелих хаљина |
о, докле се језик српски говорио, докле се крстом православним крстило. </p> </div> <div type=" |
ало докле се за име српско знало, докле се језик српски говорио, докле се крстом православним к |
правде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се језик српски говорио, |
творио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису |
<pb n="182" /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било ш |
годбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама |
е, задиркивати и шале правити?.{S} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није снеб |
такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, верности и послушн |
Драгош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очинс |
на путир.{S} Покрај тога места, на коме се служило пиће онима који су хтели, беху намештени там |
на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> |
кав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец дана.</ |
ако преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица отпуто |
/> <head>VII.</head> <p>У време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим градова, није |
ра светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, интелигенција није била што ј |
средство којим се деловало.{S} Једноме се властелину свиди, на пример, један млин.{S} Он истер |
ових пространих комбинација.{S} На томе се и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, којој ј |
веколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спази не сам |
а свога о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Ко |
се навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је требало он |
вим људима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима |
ам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште политике и скорашње будућности.</p> <p>Ду |
ко се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар |
ушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа промени.</p> <p>— Истину ли сад говори |
припремила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога труб |
тима к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се на цариградском друму указаше царичине коморе и комо |
зет <pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султа |
стави и призва караванског капетана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима кој |
е млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне предање наших словенс |
.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистрат |
пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n=" |
бранити.</p> <p>— Где у планини? уплете се Драгош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочн |
игуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и |
ц лаганим гласом. — Само ћутите, чините се невешти.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, |
, иначе веома омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје пос |
ди, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете. |
отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке да сусретне? викаше много њих |
те ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалу |
којој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изне |
уд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо |
и, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома ом |
звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} |
мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова, упита царица, и како сте бил |
лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и н |
оривши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило |
телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући сеоског предстојника, којега је Којадин знао.{S |
бало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од |
, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо |
за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је могло бит |
их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} |
како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је т |
о лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} |
ило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти с |
ргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, |
од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-ог јула |
ошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио главн |
Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, |
нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалуци, као што су се онамо, јужно |
и, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је |
аниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то |
лтан ће примити у први петак, и њима ће се предати султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа |
астира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он |
} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа |
заповедником посести и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је посести о |
е деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> у |
ли су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању. |
ница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ни |
шу у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је ми |
д ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{ |
о је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити.{S} Све је било вес |
јући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?</p> <pb n="205" /> <p>— Смириће се народ, честити б |
ред живота, истина као пламичак који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче о |
ћа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад вид |
су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево до |
требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра |
ан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се погодити не може.{S} Они |
да, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата б |
ражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново. |
ико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је |
а.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, одговараше |
соке куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, |
ошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљин |
ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања ц |
еће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у |
естима нашим када то наступи, састараће се начинима који онда буду могућни.{S} На послетку, све |
повести.{S} Најоштрије казне употребиће се без поговора и без оклевања против оних који би се у |
рговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p> |
{S} Погореће властеоски двори; попалиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће |
даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да |
данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша доби |
ше главом.</p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољ |
ће се?</p> <pb n="205" /> <p>— Смириће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p |
хим-беј махаше главом.</p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{ |
нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{ |
то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да старе грехе покаје.{S} Пого |
ле, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драг |
атила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како |
уђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} П |
зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила сухарцима, које би с |
им огртачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интересовао.{S} Његова жена, вл |
е му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смејати на путника.</p> <p>Путник, опет, п |
И она изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одма |
едан преврташе наливене чаше и залагаше се залогајима које је други момак за оним на послужавни |
аљини само руменео сунчев заход, могаше се видети једно ослабело, измучено створење, где, пошта |
<p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настав |
ови другови и калуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим |
} Силан интерес за књижевност развијаше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, о којима |
ти као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} |
/p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош |
а поче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помо |
м Светога Николе у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађу |
о изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаш |
ловима.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ ораше се свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где харај |
деновић, очевидно незадовољан, и жураше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди што је треб |
ност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут |
нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и раздражени |
озденовићу, па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин |
стало му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S |
нствен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога старешину и народнога уч |
ма завлада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попи |
а и по већим трговима или селима почеше се дизати неверничке џамије <pb n="293" /> и уз њих мин |
урска сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје сп |
нила свој дотадашњи начин живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одл |
н.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше са |
Гвозденовић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су |
39" /> видеше и познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше з |
S} Туђи људи, та нова господа, начинише се господари земљи и народу.{S} Њихови су интереси били |
нада и опет хришћанска власт и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Кал |
у победу.{S} Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да |
нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Пле |
јадин Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали |
ултан попео на престоно место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки |
знали, на једанпут чуше и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови оја |
разагна, Турци у Крушевцу запрепастише се видећи пред собом угарску војску у потпуном бојном р |
осне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на своја места, испод галерије, на којој су т |
поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим <pb n="37" /> друговима |
ници огрезоше у пламеном мору, пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напуст |
ску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуше се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће с |
, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисоко ти царство, боље него и откуд с дру |
а свију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су |
ду, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали |
еда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни речи п |
рема теби милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, |
се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега ск |
емо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би нек |
шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна послуга њихова.{S} |
S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега блата |
подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Ш |
домаћиновог, Светога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Власт |
ља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске столице, и — то је |
е штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> < |
Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се |
улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозде |
ташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, кој |
ан до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије <pb n="295" /> смиривало, кад би |
ређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одре |
нај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S |
витије <pb n="295" /> смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се ви |
је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други п |
и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале да |
итаће царица радознало.</p> <p>— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју |
хнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обича |
у.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној носиљц |
ио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о путо |
цео живот изложи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао живет |
просторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале би смрт |
старога хришћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у с |
м би турска војска ударила, фамилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и |
Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је |
ј да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика про |
дин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са |
да није <pb n="210" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била ј |
ије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турској војс |
подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти |
едио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, |
вора и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправности или у непослушности.{S} Нар |
е дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће празнично рухо, повео б |
ко тренутака весеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске ст |
спођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С такво |
Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p> < |
уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да почну католичку п |
ту буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год |
о манастирско властелинство, Којадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или на |
часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачу |
цима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је |
власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S} У |
била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Ал |
дведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било доч |
к слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би |
а госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад |
урчити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се |
ка код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити поводом његовог знаменитог разговора с |
говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то противило предањима словенских апостола?</p> <p>— |
Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би па |
перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би с |
е теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе иска |
апут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После повољног свршетка |
пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искрености и оданости.</p> <p |
тац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је д |
ио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, и власте |
оклони, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш пре |
езбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђ |
манастирских стражара.</p> <p>— Остави се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— |
посвети цркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама <title><hi> Рајске леств |
ју.{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на н |
уном милоште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, |
ати заузете <pb n="244" /> земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Има |
тпеваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је |
допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, пр |
тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност онда није могла развијати тако како се да |
био расцеп у деспотовој породици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отров |
ало даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је |
даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и |
застаде, и племићска поноситост разбуди се у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{ |
ке улице око града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нест |
је требало много одмора.{S} Његови људи се размилеше по границама око Србије и почеше будити и |
ости било није.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мре |
дговори Драгош набусито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одврати Миливоје.</p> <p>— У |
трже мач такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} О |
и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!< |
e> Рајска лествица </title>.{S} У њојзи се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се добар |
и соколови.{S} Поред соколова, у Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стој |
били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину новцем откупљивао за работу, коју м |
стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима између града и стана, поплаши се |
Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до своје |
ити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих војвода.{S} Син је ст |
ођа је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом једнако давао знак целом кар |
{S} У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако |
е отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пад |
кастела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} |
још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула начини деспотом на моравском путу кроз |
живом, верном и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам ра |
онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У г |
живота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао |
новић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало |
емо показати осталима шта чека оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је теш |
како ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и ов |
м.{S} Свакога је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међус |
радац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и |
припијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на једну, час на другу страну |
нарочитог плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи о |
погледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> < |
је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећи тако |
једном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не тр |
ђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, може, |
уј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!</p> <p>Царица Мара кл |
беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли |
ратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузел |
ја, по којима се могло погађати хоће ли се просидба или женидба његова свршити срећно или несре |
од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки |
Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превл |
меш казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> <p>— Зле с |
ије поменуо у својим наговештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро у |
е могло бити преко шездесет година, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb |
еспот, знам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике никада. |
угов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом |
решио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дош |
сти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура |
сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком |
ц Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с какви |
Једино што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску |
о и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господаре. „Најб |
Нису још дошле последње заповести, али се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Ка |
а га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да не по |
чега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> < |
p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, |
ка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на у |
м обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да |
ан човек, бејаше претурио педесету, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с как |
у војску удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка војска |
сусрет својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту морала задржати.{S} Градић пиротски са свој |
из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије |
а разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше < |
> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме |
азбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за |
и власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведо |
гости су поустајали од трпезе и почели се међу собом разговарати.{S} Неки су се спремали да по |
ати, блага топлота нежне оданости разли се по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта сам |
њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да |
ли, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене |
шен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно ба |
да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гос |
бежиште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, |
и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се |
црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрнути.{ |
ародољубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркв |
аше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> |
ехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити доб |
, и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властел |
а; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="84" |
им оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— |
арица Мара.{S} Моји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају да |
ати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p> <p>— |
ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече о |
еме је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и |
Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена |
ренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, |
не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћанскога и |
царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговори Г |
Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, да су ми |
вете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не |
> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и |
и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јан |
ов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се н |
аш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И с |
злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме му |
теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А м |
ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> < |
? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријате |
ке старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност п |
чинило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> <p>Као |
вако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, који никад |
вика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освету.</p> <pb n |
релише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p> </div> <div type |
ије било дочекати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу |
једини који то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пора |
тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је пал |
као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} Полуде, раздраже неприја |
нас.{S} Прекида међу вековима нема; они се преливају лаганим, поступним променама један у други |
, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p |
ови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћ |
која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копор |
ому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвоз |
од, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико т |
ој и Марковој земљи.</p> <p>— Па говори се свашта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, али све н |
ма чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поч |
и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржат |
" /> смрт нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Н |
е за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се један по један отварају вечерњем хладу и лахору из ш |
ће он, променила си одело, начинила си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Д |
и ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извад |
p>— Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштин |
јући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којадино |
ош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио?</p> <pb n="89" /> <p>— Шта мислим, одговор |
да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у вр |
политике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који т |
, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но ик |
видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти п |
ади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, к |
и моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибра |
твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не |
имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће о |
у моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и дон |
и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у |
обро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам гр |
је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господ |
/title></p> <pb n="14" /> <p>— Зашто ти се тај живот толико свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато |
слити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти |
ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да с |
истрату поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, г |
није предало, мораће клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је |
е може оставити ни напустити.{S} Уздати се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ |
дати се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким запле |
и, час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброчинству и црквеним д |
прилици тражити свој интерес и довијати се, мислили су којим би начином нове прилике требало ок |
ити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служите |
новцима.{S} Требало је и тамо спремати се за турски напад <pb n="196" /> и оправљати град.{S} |
пријатељима, најбоље умела разговарати се, задиркивати и шале правити?.{S} Чиме се сад тако на |
>— А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Св |
зденовићем и његовим друговима, наврати се опет млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и прија |
нљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху по |
о царице!{S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала |
вић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како обично раде западни хришћани.{S} Ал |
ности.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања ниј |
инског Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само |
марио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање |
{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха ки |
бије слати војску.{S} Мислио је служити се још воденим путем од Видина и неготинске Крајине, ко |
о говорио и који је одмах почео служити се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, |
ново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно видео, Стаменија, <pb n="1 |
ед иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера.</p> <p |
турска сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија на свету и у околини Турског Ца |
да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, сме |
а је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од |
, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клони |
тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лагано порумени и пружаше му рук |
да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="20 |
обро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут При |
и одмах, али војници нису смели хранити се храном спремном за опсаду пре него што би градови би |
, калуђери и попови огрубети и начинити се јадне незналице.{S} Са сиротињом све то само долази. |
на знање коме треба да желите поклонити се самоме султану и предати му поздраве и поклоне деспо |
воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли превисоко ти царство одма |
ултану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот зажарен.</p |
о гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде окло |
на колена пред иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли рас |
оји би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снеби |
о нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво предосећање да су т |
Којадин знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим околним кућицама. <pb n="87" /> За вечеру |
S} Околности су биле такве, а околности се нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињан |
о, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који |
— и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гв |
уђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је благослове |
дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p |
рада, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним окло |
којима су становници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх То |
ри </hi>, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену се |
озвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и |
осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима |
о, повика отац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} |
радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко на |
кву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Десп |
услар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешт |
! <pb n="233" /> викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је |
говараше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} У |
браника с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> < |
штену, на којој су гости седели частећи се и припијајући, а уживајући у погледу који се на проз |
мах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући молитву.</p> <pb n="200" /> <p |
а дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном |
Боже свемогући! шапташе царица крстећи се, смилуј се и укрепи!“ </p> </div> <div type="chapter |
е нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком 1455 |
се такође вукла као пребијена, немогући се никако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да |
знатни Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је |
<p>— Може, може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. — Каквим добром, ти красни младић |
Ето, устала сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би пок |
о што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу |
лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину.{S} Иначе његова нога не прекорачи више пра |
бојама.{S} Кад се посланици, клањајући се, приближише султану, нарочити султански момци прихва |
којој је султан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче |
крај куле, с источне стране, ослањајући се уза градски зид, била је малена <pb n="53" /> власте |
ло, измучено створење, где, поштапајући се, једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хум |
у били прекрилили авлију, разговарајући се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и |
уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу др |
смо које јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном читању, сам што дубље прон |
ином упућивао њихову наставу, старајући се да они читају оно што би од веће користи било њихово |
оја су села почесто обилазили старајући се, помало, и о зимници.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђ |
тиштенога.{S} Људи су плакали растајући се с њиме.{S} Један једини човек <pb n="284" /> који је |
оћ његову, рече она свечано, праштајући се с <pb n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишч |
а дружине, с распореним носом, сећајући се доброчинства царичина, викаше колико га грло доноси |
Шта ти је стало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло |
требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да са |
у наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан на гра |
ца отпусти игумана Калистрата, радујући се што се тако млад човек тога посла примио.{S} За онај |
ићеве речи с највећом тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и си |
омила, множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије |
у, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, поскидаше капе и побожно слушаху молитв |
лико толико у времену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од |
ра.</p> <p>Између свију дворкиња царици се у последње време највише била свидела Стаменија Плет |
њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" /> једни да донесу столове, на кој |
јом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога задатка |
, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори |
ада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и |
шанчевима између града и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну линију, скупи кол |
ишћанска, рече отац Калистрат, удубивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица ка |
ара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се великашима турским и распитујући од њих када се може |
је престајала мислити.</p> <p>Помоливши се Богу, као што рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на |
о спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљен |
је собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског |
Беле Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} |
е, видећемо, одговори Којадин, упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир |
и остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане, замирисане миром силнога цвећа из с |
а, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крсн |
може бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој п |
а казна.</p> <pb n="189" /> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах |
шлости и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестал |
синко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.< |
Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> н |
у Приштину, некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је т |
ога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О |
n="52" /> Гвозденовић имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато намештен |
ици а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштатик </hi> наплаћивао од свакога без |
ма и ћуповима.</p> <pb n="57" /> <p>Тај се посао продужавао преко целога лета, до позне јесени. |
p> Српски летописи. </p> <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити с |
ана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, макар да је десп |
рке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и |
S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила |
b n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S |
у тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Кру |
епала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> |
реба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама |
је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, |
отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и по |
а мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи |
та Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> <pb n="128" / |
а посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека траје.</p> |
ори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, рече су |
пусти посланике, препоручивши им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би послови ко |
а свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилазила н |
ана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене зем |
ње шале и безазленога весеља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и и |
бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати о |
p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћ |
атком заносу детињске радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху само |
е царичине доброте спрам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S |
ову у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах |
а, видело се само са стране; видело јој се красно око, округласти образи, правилни нос, златна |
њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње |
ви.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да |
у одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је политика неп |
бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало робље, купци почињу већ долазити и разглед |
, јер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је |
љу врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин може достојати раја.{S} Књига се та |
га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са границе био му је д |
на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место покрај самих дворск |
га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у |
ватре, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела једна секирица и једно каменарско |
јаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} |
свим случајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, прими |
ељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, моли |
гући! шапташе царица крстећи се, смилуј се и укрепи!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
у служби вере и народних интереса, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он |
а о путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору |
ту света остава старих времена, и свак се напајаше њеним тајанственим успоменама.</p> <milesto |
исмо царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, прого |
е, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Смедерева.{S} Станови |
безглављена и побеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени о |
кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа трговачка роба за иностранство.{S} |
нутог планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је о |
ка у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Бо |
љућена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на н |
своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо |
ану царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње да |
{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд и |
ју, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турске.{S} Тек су т |
је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и |
Турчина и турског војника.{S} Нов језик се такође морао учити. <pb n="294" /> Тако се у тихе сл |
т показа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руко |
рилазећи царици Мари, престолонаследник се по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у р |
ом часног поста.{S} На чисти понедеоник се вршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За |
S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза им неколико речи, по којима га |
се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се |
рски муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан је св |
вце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— |
и кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећ |
пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не изгуби |
споћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору К |
ворио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — |
ега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново ну |
избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди деспот.{S} |
спотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што |
опусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и ме |
ах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли |
идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, |
и весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи с |
еше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} |
шта, одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило било да |
еремо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти |
ате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је |
даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату после Сегединског М |
ину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела |
ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вај |
ити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кр |
ио педесету годину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси л |
је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</p> <p>— Има право високо ти деспотств |
за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облику приповетке износи дело студије, јер и |
у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ј |
споту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде. |
печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и т |
све турске чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Виде |
милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће ско |
зазујале би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и |
сто на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, |
као староме пријатељу да упитају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упут |
.</head> <p>У средњим вековима о многим се стварима мислило другојачије но што се мисли данас.{ |
сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим г |
ани од великог цариградског пута, којим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чис |
увременицима у облику приповетке, којим се и модерни живот представља.{S} Писац, наравно, не ми |
ли с крагујима било је одликовање којим се није смео свак забављати.{S} Само су господа и власт |
S} Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Једноме се властелину свиди, на пример, |
ложење ни одушевљење ни ауторитет којим се још служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве године в |
> Христу.{S} То је још једини пут којим се може својој савести данас одужити син једне заслужне |
падно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јеру |
е што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога толико колико на његове доглавнике |
е, једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласал |
едан човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си м |
часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{ |
ив глаголати не вест </foreign>.{S} Тим се обележавала тврда дисциплина, којој су подвргнути би |
озденовић са соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити сељацима хајкачима, ловцима и |
pb n="281" /> Слава му, што је умео тим се случајем потпуно користити за овај мах.{S} То он уме |
Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја н |
лучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао на ст |
из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455, још, нада све то, обележено |
сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и ос |
адинову Стаменијом.{S} Царица Мара, чим се населила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве, уз |
ђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога |
више прага тога двора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и н |
од кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се султан попео на престоно место, пожурише се к њему п |
е да пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се одморимо, одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на р |
ша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао му да се везу |
да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се |
Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у |
ина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, Рањи |
и, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ |
јлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога |
о каменарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала |
ост хришћанство данас нема снаге, којом се може одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ више ниш |
га, пуна кроткости и стидљивости, којом се само могла одликовати млада српска девојка.{S} Њена |
соху, са шиљатим окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде |
S} Између зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља с |
стиру се плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, и манастирски је доходак био велик |
7" /> поуздањем полазио на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Судбина |
е.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао одржати против њих, ма да Топл |
радалница!{S} Шта чинила да чинила, њом се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чист |
дитељке, Немањине Анастасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њез |
а оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дан |
у војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост в |
војено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о свако |
у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе |
Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама који |
каш, ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена |
лутио.{S} После узећа Цариграда, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су |
се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену по њих |
јку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски преко |
о својим гусларским начином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прос |
Гвозденовића.{S} Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мир |
видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосредно у врт. |
би смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</ |
равити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин се потпуно користи том приликом.{S} Он у Београд пошље |
рате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нар |
ам је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца |
казивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с о |
је у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као да |
дио главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалац |
говом путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана |
на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који су увек против |
и у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, приступи постељи која је за њ била спрем |
тезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињств |
{S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, ко |
отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио пророчким одушевљењем.</p> <p |
би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећања Круниних, која је |
агано порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брис |
не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, молио Богу и закли |
учава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти зн |
ом начину живота.{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће ње |
томе писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с исто |
редусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре ш |
С истом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с великим властелином и са сиромашним сељ |
вика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, још једанпут промери очима простор кроз цр |
м после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на такву случајност, која му се |
е.</p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се повратак господара и гостовање султана Мехмеда.{S} А |
ећним не учини.</p> <p>То јутро радовао се лову поглавито зато што је унапред осећао да ће том |
средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца Калистрата одакле је, о |
али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико ј |
бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле поређане |
ако је царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак.{S} Царица је штедром руком додавал |
ки властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњој Србиј |
дмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденовићем, али |
што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, да изазове што боље оцене.{S} Као |
рци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мисл |
о свој златни властеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, округлим скупоценим огртачем, и |
хо, пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и д |
главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само пространством дворишта, лепшом зградом и већим |
узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла |
е нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твој |
м који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, они приговор |
— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властеличић.</p> <p>— Ја рад |
ећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуш |
едалеко од Беле Цркве.{S} Властелинство се његово пружало од Топлице на север к Јанковој Клисур |
оваше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубови је радосно по |
се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу припове |
њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се бе |
анима.{S} Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у |
ни прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине Београда; јека топова ч |
стељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од б |
га, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Ту |
> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма десп |
ивао је велика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је то чинио |
ачином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамти |
оба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем. |
и судија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се м |
ом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник ист |
жност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, него да се српска посада д |
S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и ин |
та Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb n="34" /> по нарочитом церемонијалу. |
ш сокола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему одупрети?{S} Такога султана још турска вер |
Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То |
о за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескака |
и видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека си |
покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас |
им народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb n="2 |
бро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и предати се дан |
на будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће по |
али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са |
оме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калистрат |
вршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожел |
о добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим |
боље познавао.{S} С друге стране, како се он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n |
после подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве |
на његовој жени, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвоз |
Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори просто затварају и |
S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, к |
анпут сестра његова Каја споменула како се поговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетикосиће |
амо застане свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који |
који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по наро |
вести у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустаф |
рале гледаху задовољно испред куће како се лов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче |
о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађава овим задовољс |
, неких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој ко |
каменарско повелико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је каза |
у показивао шта које место значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош |
по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и |
шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манаст |
ловима.{S} Свакоме је било у глави како се спрема нека велика промена, и сваки је желео да се о |
е беху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко некаква |
су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, св |
/p> <p>Најпре су се обојица чудили како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда |
т наших читалаца, али су се чудили како се у детињској игри показала већ потоња велика сила и с |
е уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} |
и стајали пред две ватре гледајући како се железна секирица и каменарско повелико длето црвене |
већ другојачије, црквенски, онако како се пишу све књиге.</p> <pb n="151" /> <p>— Како су стар |
ост онда није могла развијати тако како се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи читања |
шевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки показао |
него владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубими |
обро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља |
седају.{S} Уступајући натрашке, једнако се клањајући и гледајући у лице султану, кнез и његови |
вен у кошуљу катраном намазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није |
/note> <note xml:id="SRP19130_N4"> Тако се у Србији средњега века звало хватање и затварање за |
такође морао учити. <pb n="294" /> Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче |
своје властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћи |
ђивани на издржавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од турско |
е хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, без н |
77" /> стане соколити нападаче.{S} Тако се развије одушевљен силан напад на Турке, коме они, по |
шћу и уздањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите нам |
b n="241" /> <head>XVII.</head> <p>Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог није |
лико санова пред посланике.</p> <p>Тако се свршила аудијенција кнеза Гвозденовића код султана М |
а далеких степа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су један по |
није далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудн |
док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушавајући Којадина и испитујућ |
султану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турк |
а Мара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони султану.</p> <p>— Превисоко ти царство и сув |
и упропастити, рече Гвозденовић, дубоко се клањајући пред преобученим Турчином.</p> <p>— Ја сам |
у.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на осванку.</p> <p>— |
очито место, а остало којешта продавало се по нарочитим склоништима, начињеним од дасака и од л |
х петнаест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, ка |
ника.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по продавницама доста околне властеле, која су изашл |
паоника студених зимских јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, д |
ам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака ј |
још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана била дошла порука де |
им владаоцима и господарима; договарало се и саветовало са владаоцима и господарима западне Евр |
договарања и саветовања.{S} Договарало се и саветовало с оближњим владаоцима и господарима; до |
огодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло |
ем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи |
и осорљива људина, успротивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, |
5—56.{S} Кад наста пролеће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови по |
лице, обасуто сунчевим зракама, видело се само са стране; видело јој се красно око, округласти |
енији посао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турс |
адионице, нарочито за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низов |
од магле после топлих киша.</p> <p>Село се још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} |
је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад пр |
Немање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што |
акали, нарочито женскадија.{S} Полазило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није м |
о је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мис |
бити увек на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни |
исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим |
лтан Мурат говорио царици Мари испунило се годину или годину и по након онога разговора покојно |
у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна осећала се овим догађаје |
S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда |
ића.{S} Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Црк |
Словенима и Србима слово Божје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде |
ким причама.</p> <p>Од новости говорило се тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед |
куда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикоси |
тко где могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосић |
играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали ј |
њим ратовима <pb n="102" /> посведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једн |
то је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, која је радознало гледа |
стити и патити!</p> <p>Лето 1453 прошло се још на миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у С |
о.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја |
а чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} |
а, а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што |
/p> <p>Пастирче коме се он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из д |
ва долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како овако дуго трајати не може и |
ве је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили |
а?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањ |
Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дак |
рећну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Б |
а су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао |
и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, п |
да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на |
ав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{ |
м вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и |
ури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно |
те били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво, одговараше младић, али задовољни нисмо били |
кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неиск |
жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац, а покра |
е нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је вре |
пске власти, проговори Драгош, очевидно се сневеселивши.</p> <p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па ш |
калуђер клече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече ста |
јега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу детињске радости; срце |
е обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе турс |
— Драгошу, ти си, промуца она, пријатно се повративши од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад б |
и главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се време променило, настави Драгош.{S} Мисли, жеље, осе |
ду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској |
ло приказати господару.</p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, |
ије био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све служб |
обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <re |
хмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута, а |
ило да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног поста.{S} На чисти |
ас, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крс |
басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, али после двадесет и пет година.{ |
спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе |
вници и по благим застранцима.{S} Место се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су |
ље поотимала бесна околна властела, што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, |
јим згодним или незгодним начинима, што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилиј |
ачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна власт треба да је је |
ече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Ту |
рено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед избрисао као да га никад б |
и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почел |
мноштвом свештеника и калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвоз |
ви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не мож |
криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит |
нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за пра |
чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb n=" |
192" /> утврдили који је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они |
задржати читав месец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући |
али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} |
потство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде д |
на сваком листићу зеленога шипрага што се споља кроз прозор од стране долине видео, као да уск |
тра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Г |
} Није било никакве користи од тога што се војевању на Турке стављао на чело и започињао га пап |
се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} П |
еном гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су |
хан, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> |
знати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на до |
бивим жаром живо интересовао за све што се тицало политике, пође на поље више града, одакле је |
други саветници, који ће знати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити св |
што веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p |
еспотовој породици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим ј |
сти игумана Калистрата, радујући се што се тако млад човек тога посла примио.{S} За онај крај н |
у разговарати, деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод |
>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузети б |
ру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би |
ад, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати |
имером <pb n="247" /> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то |
кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мало верује ловачким причама.</p> <p>Од нов |
ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p> |
ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изг |
ршања све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бог |
ма било је самовоље много више него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није бил |
нију жицу њенога срца покренуо него што се могло споља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што |
у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} |
се стварима мислило другојачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу |
о је претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере праотачке као један од првих људи у зем |
свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само н |
дрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима |
здржавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од турског освојења |
ом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћ |
м.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ дев |
ћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин |
сли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намр |
оном и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену |
а разговор, да се извештава о свему што се тицало северо-западне границе Турскога Царства.{S} О |
спред султана Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије в |
Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима никад није за |
еном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му толике послове поверава. |
он свога учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојач |
али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све |
ећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Ма |
он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кв |
топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због |
а одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Слан |
је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадије заустављале на |
листа били спремљени као стан.{S} Пошто се парада свршила, <pb n="42" /> народ се разишао да се |
и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у к |
прекрили војска са свих страна, и пошто се сви силни топови послаше које сухим које водом низ М |
Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очек |
да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ |
и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољубивим жаром живо интересовао за све ш |
х Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и |
о је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb n="263" /> Дан п |
ад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је |
с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борб |
оказао предео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p> |
м.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? промуца она, погледав га погле |
ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима обележити граница, преко које |
и.{S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одб |
уном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече султан мало свечан |
авши очима Гвозденовића, ћефалија Петар се поклони, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и |
авде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотет |
видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити и спуштати к Смеде |
могао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, |
е!</p> <pb n="91" /> <p>Он уздахну, јер се при самој помисли на зло време које их је чекало, би |
о и у образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари |
ају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разговор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога проле |
ај господин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати |
ицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто с мастионицом и калемима за писање |
о ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После његове см |
рема овим младим људима, отац Калистрат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао великим ма |
рају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одликовао љубављу према књигама, према цркви и према |
на нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли |
дно је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— |
га освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земљ |
сти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друг |
е чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се врат |
н вам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвозденовићем, пољубивши г |
ђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле м |
у даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складним својим гласом одјекиваше кроз |
дао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао |
међу једноставном моралном целином, већ се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p> |
у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђ |
ало на турској страни.{S} Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али |
о врховни домаћи властелин, Гвозденовић се налазио у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете |
апуне испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздрави човеку н |
кит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се силно поколебао.{S} Најдубље жилице праотачке вере з |
, брзо позаузимао.{S} Стари Гвозденовић се налазио у пратњи султановој, и после узећа Новога Бр |
томира Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се као домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је би |
м окитим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут |
иди с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј |
по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој |
ла, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се нису дал |
ти широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена нежнија природа.{S} Није много м |
стрвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се мо |
ека.{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда по границама заповести да се треба надати турс |
е на двору отвори један прозор и народу се показа госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче она гово |
г и трговачке улице око града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живо |
шу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, коју ј |
ви двори по наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све прегледам |
ке, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед пр |
цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих страна с |
турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па ће нест |
му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од |
ка и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца Ка |
Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се |
е бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{ |
а га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, |
оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну о |
Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо душом |
и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде |
е цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, тога истога дана, и |
ог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, |
ри отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би м |
деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, |
га помисла на такву случајност, која му се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да он |
/p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Уг |
— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, |
еверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смејати |
болеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога |
рожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко целе године, него су једне друг |
ћ Острвицу у околини Рудника, одакле му се отварала граница угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђ |
к, као заточник правде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се језик с |
note xml:id="SRP19130_N3"> Развалине му се сад зову Курвин Град. </note> <note xml:id="SRP19130 |
на његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није унапред по |
еда, превела, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој поми |
се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза. |
рстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно своје бро |
постави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} К |
о је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској др |
е.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У то |
а мисли као на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Стаменија као дувна, у црним груби |
да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар десп |
ори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> <p |
облику.{S} И облик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у об |
иградском путу.{S} Кад прегледа како му се била распоредила цела војска, он даде знак да се бом |
ји, све невесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је врем |
Док није био на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{ |
ер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с |
би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb |
у се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да |
дуће супарнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда в |
је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало да он без ње |
огађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска управа у мана |
чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа зак |
с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти њего |
рском Царству и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом предосећању, није радовао |
ом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђур |
от.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, с |
{S} Њојзи је главно интерес.{S} Султану се после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у де |
кнез Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлиј |
S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео ма |
Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграби грлицу |
манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу монасима живописцима, и огл |
моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царс |
продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, |
ој сјајности српске велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочит |
заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали него су на |
ник и балканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Даријевом писму |
аву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамо |
ено сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене те |
које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било много, па су запр |
певање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало |
га живота и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је |
се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p> <p>У време |
и трговци, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причек |
који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу |
ко куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, |
као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војници што су учествовали |
ање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружј |
{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он |
вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспоти |
икога његова двора.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети некол |
а се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен. |
о што није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој дв |
то рударско место српско.</p> <p>Кад су се објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо као п |
цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А топол |
на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у присенак, тако да н |
, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађивале.{S} Па крушке и д |
а послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за |
и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Поред соколова, у Србији |
д брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном месту, могле и превући воловима или бивол |
ли у около софе с узглавницима, које су се могле за час лепо наместити простиркама и украсима, |
ло у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред куће како |
ку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и о |
времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили не толико по свом властитом и |
ити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао једа |
испод воћњака, <pb n="131" /> виделе су се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака, р |
полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало |
руп, или које се киселило.{S} Одатле су се црпле многе посластице оновременог властелинског сто |
кар какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пећим |
трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас да |
северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби |
рада доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две с |
њу с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили како се својим знањем и вештином (а з |
чњака и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге је |
је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на |
и звук топовске грмљавине.{S} Зидови су се градски ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је је |
ултана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили само преко његових доглавн |
м позивали верне на молитву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу крста; звук звона им ј |
и међу интересима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда |
а је била једино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, |
ојих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се м |
су изашли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки |
лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Мла |
из својих руку много питомаца, који су се, као свештеници и калуђери, разишли по народу.{S} И |
жђа прави особито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвас |
спота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала з |
еговом, били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} Соко |
таменије, али у свима пословима који су се тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић ни |
у додавали што је требало онима који су се били позатварали у градове, а и своја су села почест |
ле.{S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао |
ни отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали би у двор |
а њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија |
агујца </hi> на руци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су |
и се међу собом разговарати.{S} Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, по |
жила радозналост наших читалаца, али су се чудили како се у детињској игри показала већ потоња |
ти са свима својим Турцима; радовали су се хришћанским победама на Смедереву, на Бањи и на Круш |
ући се никако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима |
} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљ |
о пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у којима су становала или околн |
своје царство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Так |
а гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са сок |
деспотом и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</ |
еће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем на |
ј.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гоми |
косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надст |
, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају какв |
го што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе саветовале Александру д |
ивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци усн |
ародом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад |
мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Између турски |
хришћанима није одмагао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његов |
више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред ко |
ије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И прв |
а Плетикосића из истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, без наме |
асом одјекиваше кроз планину.{S} Они су се примицали манастиру.</p> <p>— Победиће онај у кога н |
оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брез |
ице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, који с |
алистрату однесу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим људим |
једног краја стана на други; војници су се спремали и размештали; топови су непрестано грували |
напад малих хришћанских лађа, Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са вод |
ло је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав пр |
аха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се |
се звала <hi> војштатик </hi>, којом су се издржавали ови најамници а и остала војска деспотска |
ично спојено с овим књижевним, у ком су се живописале иконе, или оно што треба живописом изради |
икосићка, обе одличне домаћице, живо су се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене преве |
се књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, а преписати једно дело у више ексемплар |
има даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стре |
свима својим противницима, али како су се, најпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и он |
љна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— А к |
Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали догађаји, који су одмах настали чим је лет |
Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и |
се раширити турски пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњ |
ледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, т |
зао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорц |
етворила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали.{S |
тром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се |
телина и његове породице, у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене куће, у којима |
а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа с |
та није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с |
. У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, |
ао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или за наград |
остављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се ска |
или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надстрељивало.{S} Међу другим стварима |
био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у млад |
кола у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је заслужио на |
мао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му с |
ратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранит |
посланства неколико знанаца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи |
рин посинак и љубимац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопо |
ке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S} Место |
ек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), так |
S} Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвозденовићку, <pb n |
дости, потпуно заслужени, распростираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну цариц |
Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ викале су н |
ина, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедере |
, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења мењало све од почетка |
раја их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви земаљски језици као на Вавилонској К |
Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нароч |
отац Калистрат свршаваше молитву, зачу се јако куцање халком на вратницама.{S} Вратар отвори в |
узвицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним сановима служи |
, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном огрт |
шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може |
војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа н |
и уништена била народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце |
проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његов |
што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако к |
, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— |
ли и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како ј |
а ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, |
и они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима све ви |
их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се свршила м |
.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као ста |
увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У о |
е, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће в |
.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се |
о те савладати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у манасти |
све остало у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за п |
азао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо друговање; слободно т |
а ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно |
готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ |
ад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу К |
у, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже и |
Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да |
аше у манастирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш |
ред последњим часом. <pb n="218" /> Још се није било стишало у народу ни оно мучно расположење |
авало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим т |
Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвен |
мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и интересе своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако |
а свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се |
и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ весе |
е бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, |
ри све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би требало |
је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} |
pb n="112" /> на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвозден |
ара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S |
Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако д |
дисциплину <pb n="110" /> почињао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га |
/> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти каз |
ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео |
лужио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{S} У сукобима с |
ена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} Ма д |
Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} |
и с клупице на којој је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахи |
срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим |
ити од веће породице, <pb n="121" /> да себи стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дот |
стир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и |
амфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређајући по крилу красне ките које је била поизод |
И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руц |
ња.{S} Он сместа притврди и прегледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па |
ли сваки свога коња, па товар остављали себи више главе, а они би легали између товара и коња п |
о салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около су б |
је требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповедало.{S} Али |
ј кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S} По |
и помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на |
подара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би поп |
се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} |
мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{ |
возденовић је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће породице, |
ије могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано је |
почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао врл |
оклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија |
сали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} |
едино разонођење које је отац Калистрат себи давао од читања и размишљања било је у домаћинским |
екјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гл |
само одговарао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.< |
посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина |
вом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто |
и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим |
и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себ |
Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и н |
тељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам св |
ерете међу собом распоређују.{S} С тога себичност његову нико није опажао, и опште је мњење бил |
линство се његово пружало од Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику |
ише не може веровати својим суседима са севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одговори султан |
, да се извештава о свему што се тицало северо-западне границе Турскога Царства.{S} Опширна обр |
ро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима бе |
Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и |
негде треба с главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</ |
не Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхта |
ћ је после боја на Златици, 1443, после Сегединског Мира 1444, после погибије краља Владислава |
јачује.{S} Правац који је ухватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран |
заклео на верност султану Мурату после Сегединског Мира, тако сам готов сад заклети се на верн |
ота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског Мира (1444) опет били уступили деспоту.{S} |
и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до д |
и!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Варну, гд |
{S} Пошто је свршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{ |
има које су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и б |
{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше |
ам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за овогодишњу летину и за |
Ушавши у дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено. |
тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморни |
е примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил, њез |
она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгош |
S} На узвишеном месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати |
ватре је на троножној столици замишљена седела Шана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у др |
зденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара седела је на источној страни села Плочника више пута уз |
ати око ружичнога џбуна украј којега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатк |
цвећем, бирајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада |
ог ружиног жбуна, на јутарњој хладовини седела златокоса Миља, прелепа ћерка Гвозденовићева.{S} |
ва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њ |
офама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта властелина и њег |
ану богато намештену, на којој су гости седели частећи се и припијајући, а уживајући у погледу |
ма и шиљтетима од кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се султан попео на престоно место, пожур |
софре, која је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} Д |
и тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако |
је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туца |
ве, господин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит Калистрат, игуман манастира Светог Ни |
одговори други један властелин, који је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше |
ипадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} |
их уздигоше и показаше султану, који је седео на своме узвишеном престолу.{S} Један од паша, на |
ајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове к |
та говоре.{S} На средини је те гомилице седео један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он |
уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у султана |
доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, заради |
сама седела; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осе |
, од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с извесном војном силом, к |
Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не |
није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас х |
још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папско |
о знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега |
, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и |
зири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази велики пут из Д |
вога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене главе лебдело је узвишено опште пошто |
Домаћи калуђер, отац Панкратије, погнут сединама и старошћу, улази у дворац царичин и заузима м |
чекала је царицу игуманија Анастасија, седином украшена старица са десетак калуђерица у њихово |
зведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па |
</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се |
је застала у харему султанову у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен |
иготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драго |
едонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја чинити |
сазовемо саборску седницу; да саборској седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало |
ека се не љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборској седници саопштиш шта си одлучио.{ |
у дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да |
ојадин скиде капу узбуђен, приђе к руци седога свештеника и искрено је пољуби.</p> <p>— Хвала, |
и уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљтету.</p> <p>Гво |
алистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском дворишту, |
е не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него турски намесник.</p> <p>Нема |
није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру Св. |
.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала, нека позавид |
д куле, тако и на другим местима где су сејани купус, краставци, диње и лубенице, роткве и оста |
> <pb n="56" /> <p>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу |
ом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нек |
једно копље усправљено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком у |
ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Ж |
/p> <p>Вода почињаше бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у отвореном црвенилу.</p> <p>Врата ц |
} На једној се у пламену црвенела једна секирица и једно каменарско железно длето, а на другом |
ред две ватре гледајући како се железна секирица и каменарско повелико длето црвене и како се в |
ио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је ло |
цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало на с |
оји му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти |
обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у вра |
ве стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на |
а и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо б |
нога госта, који, чекајући оно неколико секунада, с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаш |
.</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу. |
у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После повољног свршетка Божјега Суда окривљени |
и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изабрали збегове и распоредили |
а властелина.{S} Природно чедо српскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, |
, како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n="240" /> попаљена и поп |
обројним зградама од осталих кућа онога села.{S} Чардак, главно станиште властеличићево, био је |
сина властеличића Плетикосића из истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоск |
{S} Иначе је војска наилазила на празна села, празне тргове, празна насеља, без живе душе.{S} И |
/hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бринути се мест |
S} Изгледала су <pb n="230" /> чудно та села и та насеља.{S} Све празно, све посакривано.{S} Ку |
а Шана, која је живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче |
и ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</p> <p |
летку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе ј |
илом, која је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели |
ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb n="107" /> кућу уредила и припремила, момак с |
ету.</p> <pb n="234" /> <p>А споља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад |
је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о прош |
ра тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намери д |
294" /> Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче увлачити реч по реч, донде |
ачије.{S} Они који су некад овде држали села поручују по људима својим познаницима овуда <pb n= |
на врачара седела је на источној страни села Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога м |
н имао по неколико, каткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличића.{S} Властел |
господариле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему |
оклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за превелик |
и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <hi> Соколари </hi> или <hi> Соколовци </hi> или п |
самостално, по једно село и по половину села према војничким списковима и према својој војничко |
или позатварали у градове, а и своја су села почесто обилазили старајући се, помало, и о зимниц |
било да одреди меропашким кућама својих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ћ |
авези.{S} Слободних људи и слободњачких села није на том крају било никако.{S} Становници градо |
су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине поруче којим правцем треба да |
бити ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, гу |
а, пошто би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на по |
S} По градовима и по већим трговима или селима почеше се дизати неверничке џамије <pb n="293" / |
у својим мирним и забаченим планинским селима ништа нису знали, на једанпут чуше и запрепастиш |
отову наредбу о збеговима.{S} Народа по селима било је још не мало, забављена о својим сеоским |
војници распоређивани на издржавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, |
х више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро |
данде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султан |
е птице продаване су за скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке године давати своме |
ојечега што је припадало властелину.{S} Село је било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле рас |
ира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Пор |
су сами из свакога села сваки за своје село изабрали збегове и распоредили све што треба за жи |
и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, |
</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат их испраћ |
а, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико |
иде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће сагр |
пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута гов |
али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за |
ле Цркве.</p> <p>Барбатовац је повелико село које је припадало властелинству Гвозденовићеву.{S} |
а.{S} Плочник, истина, није манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у |
ила своје нежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговор |
о негде и засебно, самостално, по једно село и по половину села према војничким списковима и пр |
ђемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мисли |
с.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кући Плетикосићевој.{S} Од угарске војске већ нигд |
диме од магле после топлих киша.</p> <p>Село се још није било успавало, кад су стигли наши гост |
а је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при нек |
грали и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Јанк |
који је стално живео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Плетикосић је |
ћерку, удату онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и по |
ио је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само насе |
српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби |
, ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дв |
до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n="46" /> р |
оваке неправде нема?“ узвикиваше један сељак огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с рас |
ка самовоља, која се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{S} Властела господари нису |
е сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако ле |
узимали у заштиту слободу насељеника и сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном в |
ји није разликовао властелина племића и сељака меропха.{S} Њему су, заиста, <pb n="92" /> по св |
и из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови другови пит |
ло у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно |
о с великим властелином и са сиромашним сељаком меропхом или отроком.{S} Његова блага, божанско |
држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом б |
уди који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изаб |
мања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крајеви |
једва може замислити.</p> <p>Насељеници сељаци средњега века били су, нарочито на великим власт |
е дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове с |
овима, за тим се двориште почело пунити сељацима хајкачима, ловцима и господом.{S} Били су међу |
лину.{S} Село је било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, ко |
с; посебно старање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити |
мала.</p> <p>— Није мала спрам простих сељачких кућа, али као кућа једнога властеличића, далек |
оде, као што је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плет |
гиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара |
на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његова града, сабирали, и он им ништа није био н |
а упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога ка |
чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везу |
зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа није ни би |
од воћњака, <pb n="131" /> виделе су се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака, расп |
и покрет према тихоме једноликом животу сеоске куће малога властелина.{S} Природно чедо српског |
ад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће празнично рух |
било је још не мало, забављена о својим сеоским пословима.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ ораше се с |
нда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: неколико лонаца и чинија, наћве, ковчег з |
ањ живи.</p> <p>Пред једном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, па |
.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући сеоског предстојника, којега је Којадин знао.{S} Њихова |
е промене, које су дотадашњем природном сеоском девојчету давале извесну господственост, извесн |
Србији, 1454, папа Никола беше издао 30 септембра 1454 распис свему хришћанству да се диже прот |
<p>Скобаљићева победа над Турцима од 24 септембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињан |
око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци бил |
а Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да |
нком Сибињанином на једанпут, пред крај септембра, груне преко Рудника.{S} Велики угарски ратни |
русалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинског Језера, како |
n="289" /> је новим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и |
>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? |
војој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p> |
лу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се ми |
.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, — |
едноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје лепи |
госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до дру |
и били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имала старати о дворби и п |
деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калистр |
вести издавао.{S} Тако је њему једанпут сестра његова Каја споменула како се поговара да Којади |
<p>— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, могао те је и |
ла реда, верности и послушности.</p> <p>Сестра Драгошева Стаменија, ћерка Плетикосићева, ванред |
е деце, нарочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајк |
ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су осо |
ној сладости, која га нехотице обузе од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника.</p> <p> |
веће задовољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призр |
ту, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није |
га, сама његова појава наново развесели сестру његову.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет сумо |
сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му |
и прљавих користи овога света.{S} Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верским |
Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ће |
е под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, која му сад |
е.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим |
поменуо у својим наговештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учин |
, одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило било да га |
је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиља |
и коловођа дружине, с распореним носом, сећајући се доброчинства царичина, викаше колико га грл |
Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведе |
који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојаких других знаменија, по којима се могло |
му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећања Круниних, која је у |
буди уверена — никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, |
мо заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој црк |
одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет годин |
{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да п |
деш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе д |
а, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си се пола калуђерица, па не могу да |
ећи ће он, променила си одело, начинила си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p> |
ја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>П |
в на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина при |
размишљањем и читањем.</p> <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећ |
} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, мато |
ницу; да саборској седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би мог |
.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> |
, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је к |
рпељивости, издржљивости, верности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није вр |
Боже, невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Дра |
ти да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовањ |
<p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност |
кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош из |
О царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни пророк.</p> |
и и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина |
ни.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да |
ад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају |
н уцветале ружице.</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца она, пријатно се повративши од лаког изнена |
> <p>— Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таш |
род штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојом племенитом науком усадио кор |
нио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, н |
д имање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку |
и коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђерица.</p> <p>— |
и одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка трговца.</p> <p>— Јесам, честити суди |
кону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ранио манастирск |
њеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> |
ељење дворца.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, дакле, дворник честитога падишаха што си мој дом уд |
тефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам з |
ом могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право |
и заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала тв |
оме да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може. |
Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не |
<p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} |
ић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сиб |
н, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу ни |
свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трч |
а се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих д |
<p>— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на |
разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Злат |
у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="2 |
ра?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону се то ради, одговори |
у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} |
илујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којад |
} Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам радио |
{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припал |
а, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од |
арство.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убиј |
учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те надариш |
рагош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио?</p> <pb n="89" /> <p>— Шта мислим, одго |
ојо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћерета |
— Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да т |
невоље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори ота |
, дакле, дворник честитога падишаха што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш пр |
дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је |
а, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у |
оју кривицу. <pb n="175" /> Признај што си одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Ма |
Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калис |
тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великог |
им, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем ра |
— Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш |
време после тога, Јанко <pb n="243" /> Сибињанин искрсне изненада и потајно, а брзим кретањем, |
д у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са свим турску војску и з |
упи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војске да Турке ко |
а се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспот |
макну колико да султану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска про |
У његовим властитим шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљ |
а дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и овамо; к |
хмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушев |
ио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њи |
спот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће |
се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђур |
јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, |
Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако в |
S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је д |
ака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљевским намесником. |
отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сибињанин Јанко, као главни војвода, и папин изасланик |
њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да ид |
д свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи |
овољна.{S} Саставивши такав план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код |
врло слабе страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске ша |
могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин се потпуно користи том приликом.{S} Он у Беог |
е, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Капистрански ни тада не |
град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим војни |
дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требал |
увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла и судије прве врсте, |
дарцем изненада.</p> <p>Тога ради Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске на левој страни |
преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Смедерева |
дној страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непрестаним говором и храбрењем |
од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати.{S} М |
ва на Варни, 1444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео да Србија као држава |
ових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој отац |
је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединскога Мира |
S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо |
и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао |
а у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, а неус |
.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Сибињанинова војска поставила у бојни ред пред Крушевце |
и.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је бранио интересе Србије и инт |
.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову страд |
икали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} Туркофил, изд |
знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству пос |
з-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињанином на једанпут, пред крај септембра, груне пре |
ким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом партијом у Угарској, уз коју је |
знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао пр |
омче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с |
ри или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистр |
апске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу мора спустити.{ |
ар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> < |
је био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему |
акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да п |
а ти је сад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени |
а, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошт |
хмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, одговори кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша |
ли, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће де |
ој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас |
дници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати как |
се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се |
>— Зар турске власти нису штитиле општу сигурност?{S} У нашем случају, на прилику, зар не би он |
ра? упита деспот калуђера, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим самим и по њег |
коју беше прикупио ради своје властите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 године по |
<pb n="63" />, деспотица и царица Мара сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне свеш |
почињаше бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у отвореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и вра |
иговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје накрај краја зарђа и поло |
тињској игри показала већ потоња велика сила и слава непобеднога Александра.</p> <p>Прича о Але |
од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и |
е.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале |
може бити негде на другом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија |
тврђења око вароши удари одморна турска сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у варош. |
утем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља и дол |
p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S |
ароде! продужи Гвозденовићка, турска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на |
оје му је нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на |
аповеднику Београда, своме зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му по |
ај обрт свршио, силна је крв проливена, силан је свет одведен у ропство, многе су штете почињен |
вине за права Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испропадао од чемера, од болести, од безб |
дина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност развијаше се у дубљину, и и |
нападаче.{S} Тако се развије одушевљен силан напад на Турке, коме они, поред свега свог велико |
није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне свакога пр |
ве пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра да |
.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар |
ада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Ца |
рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују свршета |
ришћана у Београду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{S} Разумевајући добро шта је опс |
су с оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.</p> <pb n="231" /> <p>Топлицу су, међутим |
е и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан је свет одведен у ропство |
а подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падишахова, кад шаље слуге своје с љ |
ета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља о |
огодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад су под Београд |
справе које су онда биле познате.{S} И силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} |
елика властела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Т |
дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се клањам си |
оме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.</p> <p>— У ва |
оравски пут у Србији преплавише бегунци силне, многобројне војске турске, која је, пре неколико |
био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, |
те до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну један младић.{S} Зашто његова |
и војска са свих страна, и пошто се сви силни топови послаше које сухим које водом низ Мораву, |
није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни народ око њега отворено је гунђао против овог ода |
лице прекриљаваше.{S} Миљино срце стаде силније куцати, блага топлота нежне оданости разли се п |
наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни про |
рица Мара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед његов, све су ове мисли још више о |
ка је то била многобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где |
а чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак стаја |
свога харема заиште.{S} Гвозденовић се силно поколебао.{S} Најдубље жилице праотачке вере затр |
ољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати |
х.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да сми |
с.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога народа.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш вл |
ши се у своје дворане, замирисане миром силнога цвећа из султанских вртова.</p> <p>У тај мах ја |
немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно |
том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} Заповести су |
ститога падишаха!</p> <p>— Ја се клањам силноме слузи његову, одговори Гвозденовић, а што беј г |
ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити.</p> <p>— Дед |
или тако васпитани, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим по |
е, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево гл |
н 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у |
одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} |
на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне |
цело лето у Смедереву с извесном војном силом, коју беше прикупио ради своје властите сигурност |
е.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто вештином, Александар побед |
мање.{S} Народна се расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин |
мим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има |
е можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хо |
да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле го |
моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> <p> |
ера имала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигур |
ве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султана Мехмеда?{S} |
еспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и радости, потпуно заслужени, распростираху с |
трили на своју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb n="119" /> и удају, када би то |
се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у |
н, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку велико |
трао за једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бо |
м појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ћ |
му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и гов |
, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих дво |
али су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу остаде такође под |
p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па |
спођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после лова, који ј |
ке операције.{S} Наспрам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији старога |
изу педесет година.{S} Најстарији му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћ |
предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита к |
и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпо |
оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоски |
лики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не чекајући ни |
ва жена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и зас |
ворили другојачије видике.{S} Размажени син великога властелина није ни помишљао да може бити с |
аборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју |
им се може својој савести данас одужити син једне заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то и мисли |
Круна, којој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n="237" /> |
, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, |
ротивност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и у ствар |
е био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је |
ип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, тога истога дана, и гласници |
ке поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте |
летикосићеве деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени, н |
адина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властеличића Плетикосића из истога села.{S} Они су |
дају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденови |
огли одвратити да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и славу своје породице.</p |
јску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци српској био задатак да б |
в, ни за ову романтичну наклоност свога сина, макар да није имао никаква стварног приговора ни |
научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико с |
риспели да објаве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се помињу при А |
које се свеколико саставило око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} Он је зна |
њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогатијих породица у |
оспођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и извештаваше се о п |
, манастирска братија изберу за игумана сина Гвозденовићева, монаха Калистрата, и ако је био мл |
није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина, игумана, који је све то присвојио.{S} Видео је ја |
авих користи овога света.{S} Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верским ствар |
њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Бож |
{S} А пред свакога донесоше као округлу синију од црвене коже.{S} По том донесоше јестива у нек |
?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема рукама, св |
служитеља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служ |
т, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, синко, по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим |
тикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинам |
као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину |
дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сп |
скрсава на ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим исти |
ли Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак |
о дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене није послао |
нских апостола?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који |
ро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, не заборави трпљивост, не заборави благост према |
ју <pb n="15" /> поплавили?{S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— М |
лби ни у том погледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим |
први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариграду.</p> |
ци по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео |
и борба с католицима.</p> <p>— Не може, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра велику |
осиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сач |
идно се сневеселивши.</p> <p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му с |
астирских стражара.</p> <p>— Остави се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако |
о бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p |
дни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S |
</p> <p>— Стари Гвозденовић тачно суди, синко, само је претерао.{S} Погрешио је грдно што се од |
и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти |
како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нам |
.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред |
врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} |
сао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужен |
и, оче Калистрате!</p> <p>— Благосиљам, синко, али тешка срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј |
ази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{ |
е сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} |
о твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја нисам заповедао, јер није требало |
еома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по |
се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти у |
ојска за њим, само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би треб |
ео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се та |
адесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам |
ади моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} |
аслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припали свој воштани свитац и крен |
ирима и калуђерима?{S} А после, они су, синко, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну по |
ци, одговори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак |
момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да п |
о.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, синко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им је јако имањ |
ар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} |
к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа |
ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неодобрава |
ј кући, као што је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или унучади.</p> <p>Нарочиту су бри |
, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од |
ати једнога <pb n="99" /> од деспотових синова да окрене народном политиком, против Турака.</p> |
n="184" /> госпођу Плетикосићку, њихове синове и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S |
овораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим поштовањем поздрави царицу, која оста очевидно |
ао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду д |
које је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота |
ре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздравље.{ |
к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко |
и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољу.{S} Ок |
м ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде |
<p>— Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражи |
намернику.{S} С тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико није могао д |
нарочито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино разонођење које је отац Калистра |
х послова везана била с млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту |
било места покрај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насил |
није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какв |
, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увес |
<p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћане у Цариграду.< |
ију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке |
о од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји С |
лагом подручју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи п |
е само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене добро |
богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада није било много |
е разговарао с великим властелином и са сиромашним сељаком меропхом или отроком.{S} Његова благ |
испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и мног |
ли и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу сво |
а тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за |
на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз |
ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати |
Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече |
ти и начинити се јадне незналице.{S} Са сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> < |
служену му медљаницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом тихоћом, |
српских владалаца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље много више него што се |
њег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очију, широких меснатих образа, носа великог, за |
е очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрш |
су говорили о трговачким пословима и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, |
рговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавниц |
мотрио на турске операције.{S} Наспрам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} По Свето |
рду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по један, понајвише предајом, б |
у српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резерва |
га од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна, и ударил |
о, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Т |
тских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравс |
еву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа и свеко |
показао своју наклоност према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу |
пћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни повратак кћери староме деспоту.{S} Посланици су |
{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоређене у мање |
Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао своју наклоност према вама.{S} Сјајни на |
љу које је она у њему развијала у пуној сјајности српске велике куће, сва су се њена осећања и |
уде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула мој |
еђен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калис |
во из околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" />, деспотица |
је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је веома забринут ујахао |
ужје смелост, и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавниј |
ицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летописи. </p> <p> |
ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или за награду к |
p> <p>И лако, као млађано јеленче, поче скакутати око ружичнога џбуна украј којега је седела, и |
ше у његову срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе испред Којадинова зеленка, несташно га задирк |
м <pb n="239" /> видеше и познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко |
} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их |
падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} Пос |
н, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не зн |
ра људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу |
агословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући мо |
друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к руци седога свештеника и ис |
е.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему. |
к у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао деловати узбуђујући, могао потрести хришћ |
а се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид стај |
ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана |
з шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складним својим гласом одјекиваше кроз планину.{S} Они |
кратијa.</p> <p>Царица је била средњег, складног стаса, у расцветаној лепоти жене која је, у пу |
сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње заповести, али се оч |
могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше |
м.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у присенак, тако да није много прошло а да је |
зо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито ако би их више било.</p |
/p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд д |
ни.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се |
да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За з |
и турска војска ударила, фамилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на |
је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти |
анастирско властелинство, Којадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или наста |
еће одмах, али пошто је момак изврстан, склонићемо га накрај крајева.{S} Треба мало времена.{S} |
стало којешта продавало се по нарочитим склоништима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико с |
на свој начин, према својим уверењима и склоностима.{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су к |
... рањена! викну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> |
е од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} |
се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искренос |
и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нароч |
већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето |
ца Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, вел |
је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта то управо зн |
од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су св |
чалмом познаше Гвозденовића, наједанпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по |
еловало на свеколике ратнике.{S} Никола Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску војску, |
ном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаиловић <pb n="219" |
рднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци и в |
командом војводе <pb n="211" /> Николе Скобаљића, а код Приштине према Скопљу друга.{S} Тако с |
пали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком смрћу умори |
ој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S} Топличка војска имала је поћи на ту стран |
се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа над Турцима од 24 септембра у предел |
.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки показао.{S} |
е, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица м |
е поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску султан спремао у Скопљу |
из Дубровника, Призрена, <pb n="177" /> Скопља били су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, |
стендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војск |
рата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и |
га поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни би |
ога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били једа |
ом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог д |
на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износили на продају најлепше ствари.{S} Ту је |
итања о граници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцима и о стањ |
Николе Скобаљића, а код Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали догађаји, који су |
да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па |
опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да |
фанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком |
ву.{S} Другу је војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, |
ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си за |
{S} Моје оцене се тичу опште политике и скорашње будућности.</p> <p>Дубровачки делегати и деспо |
српскога робља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Ма |
е спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Н |
ном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на ту |
рога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанс |
е ваљало приказати господару.</p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненаднога г |
а мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држан |
меса само по изузетку.{S} Једноничио је скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелиј |
ојима се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке напунила.{S} Глас старога архимандрита, дос |
етити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренул |
ко не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} |
м познаницима овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} |
и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспотове.</p> <p>Последња речениц |
а <pb n="272" /> било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није в |
осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми с |
грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био влас |
емо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми ш |
влада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, к |
ење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, у ком би могла одати |
ито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино разонођење које је отац Калистрат себ |
лице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су се црпле мно |
ја је за њ преписивана. <hi> Прост инок скот словесан </hi>, писаше у оном, тексту, <foreign xm |
ко ће он пристати да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, а |
сели сестру његову.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, |
ка је благословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слуш |
седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом |
ски капетан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекајући |
се преко славе народне не простре густа скрама незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и |
е, нарочито, потурчењак ретко где могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турци изгинули |
је знао да негде треба с главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој ра |
мислима отиште и он кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана |
Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и |
престано копкаше шта му тамна будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се непрестано по њег |
м језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Соф |
свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} По њен |
се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену по њиховоме начину, па се по том огрну другом |
и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да |
очи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући молитву.</p> <pb n="200" /> <p>— Хва |
Што буде воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све |
крупне, црне, држање више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињама, женама старијим, |
ом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} |
би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика свагда п |
т старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је могло бити сваки |
одигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим, слушала је |
но дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност онда није |
ао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у на |
вама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа трговачка роба за иностранство.{S} Нарочитим роби |
нин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику Београда, своме зе |
о научене ловачке птице продаване су за скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке год |
ога града.“</p> <p>Новобрдске старешине скупе на договор све старешине војничке и градске и по |
му хришћани не пресеку повратну линију, скупи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с |
еђу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="211" /> |
обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код Смед |
ла уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стр |
тужном опелу госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била вео |
е сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од ову |
купила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опс |
ло му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} С |
јих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила |
говој кулачи.{S} Непрестано се око њега скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, рече ота |
ког Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупљао из својих западних крајева другу војску, којој |
} Неповољни су им хришћански празници и скупови.</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, уп |
аници су носили поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту |
а ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све на хитњи закоп |
да собе.{S} Обдан су они били покривени скупоценим млетачким засторима.{S} У источном углу собе |
огртао се „коластом аздијом“, округлим скупоценим огртачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за ц |
купоцену свилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и господско турско одело као на паши.{S} О ра |
ла се бела турска перјаница, забодена у скупоцену свилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и го |
покрај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у свој |
да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао |
а, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је |
змишљањем.{S} Што су хришћани несложни, слаби, за војевање неумешни, у религиозном фанатизму за |
аву већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још наро |
и.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбра |
Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске широке чакшире на ногама су му.</p> |
ити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће света вера |
ма и манастиру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах с |
овек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На <pb n |
речју, служио правди и истини и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи су плакали растајући се |
се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није било места покрај обесних насилника.{S} Сир |
је, слеп случај помогао. <pb n="281" /> Слава му, што је умео тим се случајем потпуно користити |
игри показала већ потоња велика сила и слава непобеднога Александра.</p> <p>Прича о Александру |
Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене. |
оља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као |
не само због великога гласа и заслужене славе оца Калистрата као учена и заслужна човека у наро |
жи име народно без прекида, да се преко славе народне не простре густа скрама незнања, да не за |
е у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза |
ћи узалуд.{S} Као на Златици, као после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни х |
Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну један младић.{S} Заш |
се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одговори |
{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те |
на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је исти |
а и осталих царстава по Европи, причу о славном тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешку |
би свога сина само с обзиром на углед и славу своје породице.</p> <p>Кад је иза његове последње |
их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разговор се окрете на царицу |
оздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ на |
оје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио ис |
ђе преко Којадинова лица, Он у незнаној сладости, која га нехотице обузе од сестрине милости, к |
ји је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи |
о данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, |
јој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је пре |
ла или двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обич |
се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} О |
дили од дрвета што треба кући, ступице, сланике, столичице, жбаниће и остале ствари били су дов |
ну спрему, много жита за случај опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, којима су требали |
да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику Београда, своме зету Михаилу |
псадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Зе |
ледњу пару своју.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дре |
</foreign>) него <hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговара |
, као промену своје свакидашње хране, у сласт трошили.</p> <p>На једном крају панађура, у једно |
апокрифна светитељска житија читао је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књиж |
дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити се још воденим путем |
, и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло п |
, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} |
/> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су, добро осушени, могли врло дуго |
се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у часовима њего |
</p> <p>Једни су продавали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, прасце <pb |
те, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, да су ми се ова |
брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу детињске радости; срце јој се ширило, је |
су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да |
вен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога старешину и народнога учите |
а се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Тур |
е, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поукл |
оуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте бил |
н осећања, и у стварима љубави вољан да следује само наклоностима срца свога.{S} Он је често ра |
hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклањ |
{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља и долове о |
она зазвонише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољ |
м војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb n="281" /> Слава му, што је ум |
упи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је |
ни.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одговори ота |
ањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још |
/p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што са |
Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} Све ј |
ат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и заступали су м |
к, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа оставе двор |
тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула ка |
е.{S} Голубови су се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је м |
и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа |
р од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном косом, с оним жив |
којој је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само |
<p>— Ето видите, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је о |
упили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њ |
Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за султана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј |
знало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли |
лом такве државне власти може бити вера слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — говораше царица, |
о да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n="160" /> од ове самовоље, макар да су он |
Прокупља, Беле Цркве били су понајвише слободни људи, или туђинци, често Грци и Цинцари, или с |
а би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собом несложни, од |
ма и према својој војничкој обавези.{S} Слободних људи и слободњачких села није на том крају би |
радова, није било готово никако потпуно слободних људи.{S} Властеоски ред — властела и властели |
} Послушај још мало за старо друговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад |
ез ичега, усред мира, одговараше момчић слободно, добивши поверења пред старцем, који је покази |
ео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слободно смеш казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се за |
војничкој обавези.{S} Слободних људи и слободњачких села није на том крају било никако.{S} Ста |
ога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло в |
ој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је б |
а су, под том погодбом, уживали потпуну слободу.</p> <p>У свима местима на цариградском друму, |
луд су државни закони узимали у заштиту слободу насељеника и сељака, кад је властела и иначе, п |
предањима словенских апостола?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S |
кривење било, и пошто су Словенима онде слова подарена, онај је изговор остао за све, по благос |
говораше отац Калистрат, откривено нама Словенима и Србима слово Божје говорило се другојачије |
ошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде слова подарена, онај је изговор остао за |
ао учити. <pb n="294" /> Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче увлачити |
е о историји, која су преведена била на словенски, животи Стефана Немање и Светога Саве, Родосл |
гинал и да вешти књижевници упореде тај словенски превод.{S} С тога се онда та књига била прочу |
свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мутан и неразумљив, деспот беше нар |
.{S} Зашто би се то противило предањима словенских апостола?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар |
и не мењају, јербо су оне предање наших словенских апостола, а оно што су апостоли оставили, са |
, с малом примесом ондашњега књижевнога словенскога језика, и пошто је отац Калистрат био врло |
0" /> и Италијана, и људи са свега југа словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије било |
ње.{S} Како ће он пристати да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује ономе што г |
за њ преписивана. <hi> Прост инок скот словесан </hi>, писаше у оном, тексту, <foreign xml:lan |
трат, откривено нама Словенима и Србима слово Божје говорило се другојачије него што ми говорим |
вам је, децо, главно старање да народу слово истине очувате.</p> <pb n="268" /> <p>— Добро је |
народ, превисоко ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране њего |
жје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, који никада не гин |
овим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне |
ти не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо после по |
шћанску дужност.{S} Помену послушност и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у |
ци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати |
једна иста огорченост, свуда један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понек |
ји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дирека.{S |
ли како су се, најпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, |
могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ |
тац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> < |
Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше ка |
м више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити д |
е турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике никада.</p> <p>— Драги о |
ке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанска, рече отац Калист |
х.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложнији, много истрајнији и много доследнији.{S} Они ћ |
ошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} |
на сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.</p> <p>— То би било добро, |
у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војво |
да изврше пресуду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном намазану, једнако се |
ко хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је |
Силна ли је милост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити |
ини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S |
6" /> и не заборави твога свагда верног слугу.{S} Буди милостив жељама и потребама његовим и зе |
ише.</p> <p>Жена Миливојева и једна јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</p> <p>Миливо |
} Тако је нашла признања његова искрена служба народу.{S} А он је, целога свога дугог века, јед |
ила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb n=" |
звона, у певању калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је провела на су |
е исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихових обавеза властелину.{S} Иначе благ и чо |
у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и |
а она као султанка излази на хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} То |
новићеве у време рата.{S} Осим војничке службе под командом Гвозденовића, он је још за неке раб |
аклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, Б |
Плочника, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочнику готово више не |
им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспо |
ио царичину богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним везама с |
анастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти зна |
рагош, који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога дана с |
кле кад се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму своје |
таменија рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{ |
ња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се могу крен |
оји су умешни били и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали би у двору до своје |
ри деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n="70" /> гр |
, <pb n="285" /> тражећи једину срећу у служби вере и народних интереса, свак се могао њему пов |
летикосићева биле везане и суседством и службом, Којадин и Стаменија одрасли су, тако рећи, зај |
се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и простор |
Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, |
и пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без уви |
нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не боји |
S} Чим му боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p> |
м женском особљу, које је она, за своју службу нарочито одбирала из меропашких и из отрочких ку |
о.{S} Сада би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више ј |
, из царичине околине, одређен за личну службу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно и |
има одред делија, који су њима на личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатов |
ођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је била служена у малој игумановој трпезарији само за оца Калис |
ле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n= |
ељна била отвореног, јавног хришћанског служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка |
говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} |
.{S} У сукобима соха је, према прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири |
носили сви празници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гос |
ћи.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила |
свему томе.</p> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издат |
хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављање пр |
путир.{S} Покрај тога места, на коме се служило пиће онима који су хтели, беху намештени тамбур |
ве у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се места |
мене поздрављате, украс је цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет ду |
зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неповољни су им хришћански празници и скупо |
гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо т |
гог века, једино саветом и живом речју, служио правди и истини и штитио слабога и потиштенога.{ |
и господи око њега у металним сановима служио пилав од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвоз |
њен калуђер, старац Панкратије, који је служио царичину богомољу и могао је бити на служби и за |
ху, са шиљатим окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на |
ња.{S} На какав се начин гуслар-Милојко служио разговорима с Којадином може се видети <pb n="15 |
ада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старинс |
ркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало чита |
нску цркву, на којој би тога дана често служио епископ топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики вл |
ни одушевљење ни ауторитет којим се још служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве године војевања |
а.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да, синко, биће цркв |
цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знат |
преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити се још воденим путем од Видина и неготинске Кра |
овори Којадин.{S} То значи: треба цркви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{ |
и је мало говорио и који је одмах почео служити се вештином да на далеко унапред смишља своје п |
падишаха!</p> <p>— Ја се клањам силноме слузи његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о |
и да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, |
дговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу |
ошћу изврше све деспотове заповести.{S} Слутила се пропаст српскога господства, па као да се ми |
кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго треба чекати, постити и патити!</p> |
} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију страна |
шљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, султан се почео бавит |
о што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, |
ји се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобним разговорима сви су признавали д |
ати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био обузет <pb n="22" /> султан Мурат, |
је смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Од |
енскадија.{S} Полазило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знати ко ће |
ло да се обистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веро |
ола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторск |
оспођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Говори!</p> |
у.</p> <p>— Ето видите, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Ов |
А Миља је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј |
ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb n="281" /> Слава |
љи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола ка |
држао своју војну спрему, много жита за случај опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, ко |
ува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и |
ју, али су велике масе народне сматрале случај или последицу хитрине или отврдлости као вољу Бо |
нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјекивале, |
еоград се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај опет опије храброшћу и уздањем браниоце Београда |
{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље ул |
онда против тога и сматрали су да често случај заступа тако звану правду Божју, али су велике м |
ском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb n="281" /> Слава му, што је умео ти |
.{S} Весеље и радост војника после тога случаја тешко је било испричати.{S} Кратко време после |
{S} И ту остаје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још као једини разлог. </p> </div> <div |
е употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата |
ст, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да п |
n="281" /> Слава му, што је умео тим се случајем потпуно користити за овај мах.{S} То он уме.{S |
S} Пошто паљевине могу бити много чешћи случаји неголи убиства оца или матере, или брата или де |
е и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћ |
жасавао се и од самога помисла на такву случајност, која му се чинила готово неизбежна.{S} По т |
b n="120" /> дружба за цео живот изложи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом п |
а свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће султан.{S} Влатко је имао да пу |
ису штитиле општу сигурност?{S} У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливо |
отачка вера једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша н |
те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> |
маш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</ |
иповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубар |
га толико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манас |
ељку панађура, где се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гла |
м је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их како на |
и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи г |
ње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљајући каква |
де његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући молитву.</p> <pb n="200" /> <p>— Хвала, оче К |
еним рукама, с очима к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb n="223" /> притече у помо |
олина је, први пут тада, <pb n="254" /> слушала чудан, дотле непознати звук топовске грмљавине. |
е песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде висила о његови |
у.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало, кад би се |
уди могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави весе |
нима који су највише волели и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добр |
/p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали домаћинство оца Калистрата, |
Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић слушали су са жудном радозналошћу богате поуке Калистра |
нскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом меланхоличном пажњом.</p> <p |
{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која |
Ја њих признајем за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то прес |
о сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим |
p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за с |
S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти |
ој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли |
ева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларским начином.{S} Којадин се десио т |
и веома образован човек, Којадин га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и |
н га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{ |
је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуд |
разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб, за |
Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршил |
ља.{S} Којадин је с ванредним интересом слушао ову прекрасну причу, коју <pb n="150" /> су Виза |
току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћанима није |
време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче о Александровом војевању и тумар |
м прост човек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему |
ица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук звона и уживати у црквеним парадама.{S} Он |
царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци на |
p>— Али накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо |
је, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, — купите нас Бога ради!{S} |
е сви уредише, поскидаше капе и побожно слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче говорити.{S} Он |
с сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се да |
стаде на своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратијa.</p> <p>Царица ј |
ажи суда турскога; да своје свештенство сматра као своје управнике и судије; да се њима обраћа |
ваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се |
и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистр |
е збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани, да |
равду Божју, али су велике масе народне сматрале случај или последицу хитрине или отврдлости ка |
зумевали прави смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни за |
и мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да често случај заступа тако звану правду Б |
и и поштени људи ишли су као отровани и сматрали ову неминовну казну Божју као несрећу коју, по |
е у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су као ослобођење из ропства.</p> <p>Кад се ус |
ок је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбин |
м и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар египатски, одупира |
урђу, одговори султан.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} |
и да Турци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S} Људи су о ов |
урчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Турчина и турско |
одила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автоно |
да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао |
и или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори из топ |
од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Царица изађе на п |
онаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султан |
буђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То ш |
а отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} Па није ни т |
рада.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи |
еће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb |
панађуру Светог Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Камат |
и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Гов |
а увек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а |
ј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде тр |
овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу.</p> <p>Властеличић је ми |
хватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко с |
а <pb n="162" /> казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџб |
пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} Па н |
Сумрак се хватао над пределом око града Смедерева.{S} Станови <ref target="#SRP19130_N1" /> су |
арској једну војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево опсађивали |
куда је с њоме намислио.{S} Ослобођење Смедерева и одступање самога султана Мехмеда особито је |
дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у којима су му јављани најновији, све невесе |
нин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска војска се стане повлачити ка Круше |
нпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место, и не могаше опс |
Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Ср |
отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила војска.{S} Топличка војс |
ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Могу, зашто |
е пролетње, фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним ме |
не гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију |
вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља |
/p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али |
ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, дес |
То неће.{S} Јутрос је рано отпутовао у Смедерево неким послом оца Калистрата.{S} Мислим да се |
ремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Отац Калистрат ка |
ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога ор |
а обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска н |
код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа послужи старога деспота |
и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту |
на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедеревом.{S} Оставља деспоту Кучево, Браничево и Реса |
тарога деспота тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Ме |
е отварала граница угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде |
радовали су се хришћанским победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше доша |
тана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се С |
ан по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турски војсковођа Иса- |
и сплавови почеше товарити и спуштати к Смедереву.{S} Осим тога поче стизати Крушевцу из Софије |
нде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опс |
Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него турски намесник. |
као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као ком |
ца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец дана.</p> <p>— Што се ти |
је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у |
>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Лазара, али он не |
<p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару.{S} Старог |
у.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и остала фа |
слетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с извесном војном силом, коју беше прикупио р |
три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не |
едали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енергич |
ког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него скру |
г, закучастог, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада |
ош поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак |
анских лађа, Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у |
на.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Даријевом писму и мудром одговору Алек |
ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот? |
е, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, |
не могаше досадити — поче се плазити и смејати на путника.</p> <p>Путник, опет, псујући на нек |
м Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с п |
ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш мо |
зато би требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам |
ћне трупе за напад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце |
схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Го |
ли знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше |
по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у |
љало је посести одмах, али војници нису смели хранити се храном спремном за опсаду пре него што |
о се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску удари онак |
} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</ |
вораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{ |
ложи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S} Помози, господару |
>— Шта мислим, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства. |
е наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређ |
емо ли о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Ко |
а кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и д |
, није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и вол |
гујима било је одликовање којим се није смео свак забављати.{S} Само су господа и властела могл |
ачком кликом залетали на Турке, он није смео пустити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима у |
он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком клик |
У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} |
S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слободно смеш |
<p>Он не изговори — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</p> < |
а пролеће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити и с |
адаоцима српским исто тако као и његове смерне препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хришћанск |
подноси најсрдачнија честитања и своје смерне поклоне Величанству твоме.{S} Прими их милостиво |
, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји |
ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је царица |
освете над својим родним домом; окушах смерно трпљење и побожно уздање; сахраних оца Калистрат |
S} Гвозденовић је једва познаде у њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, ј |
грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оплакујем судбу свога н |
живота у њеном двору.{S} При свеколикој смерности царичина живљења, двор је опет био двор, и пр |
} Нека превисоко ти царство пусти своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу. |
, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерин |
Мара је одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га |
Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина |
д што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> |
ило и да све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> < |
е ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа познаше манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} |
у у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа притврди и прегледа на себи оружје, заповеди мом |
те познам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа промени.</p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му |
дати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, реч |
} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва улица |
леда оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени |
урских чиновника, упућених да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момак |
а те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће моје налоге да се о томе договори с прев |
споту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли ста |
је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскоро <pb n |
да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и извештава |
т који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић |
лео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и главни |
неспокојство, неизвесност, и да то јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било у глави како |
Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападне Беогр |
Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушн |
но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу |
у са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} Како да н |
аповедај.</p> <p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она см |
мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За паш |
ању и расуђивању испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чу |
ере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Панкратије, који је служио ц |
ластелина није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срц |
да, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрд |
д њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти |
?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слободно смеш казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да |
седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу детињске радости; срце јој се |
ње, за стан властеоског надзорника и за смештај десетка и осталога којечега што је припадало вл |
онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа властеличића Миливоја била ј |
м и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као |
вде у чељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господ |
е свемогући! шапташе царица крстећи се, смилуј се и укрепи!“ </p> </div> <div type="chapter" xm |
од, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> <p>— Смири |
е се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не м |
би се вече најчаровитије <pb n="295" /> смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев з |
не о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} |
госпођа, иначе веома омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте своје куће и гледајте с |
да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру о |
д куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке да сусретне? викаше мн |
м, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не оста |
на силу, којој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле сл |
ану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате заповести да се |
разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе |
Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, |
да, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот заж |
беј махаше главом.</p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Д |
S} Докле ће се?</p> <pb n="205" /> <p>— Смириће се народ, честити беже, не може бити да се не с |
<p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, ка |
тва.{S} Једни су добро разумевали прави смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска пород |
разрачуна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се ј |
играда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> <p>— Али шт |
прилично војске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако гра |
се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризн |
да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се пожур |
е после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште сам |
било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се м |
летку, препун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он л |
<p>— Не говори тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n=" |
да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Десп |
а на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу по |
Његова одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крс |
е да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште |
у одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао с |
крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио |
ате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опрос |
љама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, д |
и је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брз |
пријатеља, а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био |
лужити се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, али да о томе никоме ништа не отк |
све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S |
га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ет |
бало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Срби |
та Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да |
ази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну |
ли се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су мо |
досав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и |
хришћанску него породичну политику и да смо народне интересе потурили за љубав личних рачуна де |
као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду |
какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрек |
рагом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручен |
мо чекати, одговори Гвозденовић, и нека смо препоручени превисокоме ти царству.</p> <p>— Већи д |
<p>Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капист |
едалеко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— |
изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали д |
ме јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико зај |
љнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} |
{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја |
шло је већ више година од догађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема више |
жја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</ |
о нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће к |
ењем.</p> <p>— Хвала, господару!{S} Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задово |
у послушност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим |
да нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано заједно.{S} Ах, купите нас, добри човече |
у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком |
ко сте били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво, одговараше младић, али задовољни нисмо б |
анити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испашта |
Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говори |
мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој в |
.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже |
овораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из |
државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још |
та.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић |
е поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби ј |
војка, — купите нас Бога ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо |
о? упита султан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бит |
шта немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то н |
ну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасн |
о је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је |
пуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе ст |
огасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попус |
Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама д |
помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помаг |
и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собом несложни, одговори отац Калистрат.{ |
смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо |
га.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо после погибије кнеза Лазара имали династичку борбу |
подара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па е |
уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> |
млате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, |
х купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девој |
} Ораси најкрупнији и најмекши, бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ре |
ало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонитим, к југу окр |
ападаче бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би д |
ао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђ |
стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, њ |
јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градски |
от Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> умрети, |
ександрова похода онога света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш је |
о само за цара Стефана.{S} После његове смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и |
Мара провела многе године, све до своје смрти 1487 године.</p> <milestone unit="subSection" /> |
него су на свом месту остајали до своје смрти, научили свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће б |
ако треба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се вршило о велик |
е застала и прва турска окупација после смрти деспота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота |
/> <p>Мало више од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, |
ата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефана и наскоро по том кад су |
о Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога Калистрата, манастирска братија изберу за |
ксандра и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој |
глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како |
зле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити, по |
и, на <pb n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> </di |
каквом граду или утврђењу, зазујале би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напа |
ропа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, који премину 24 марта 1455.{S} На |
аљића и стрица му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску им растурили и побили.{S} Страш |
, још, нада све то, обележено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем |
ема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би |
реле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p |
S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивши такав план, Јанко Сибиња |
ви.{S} На жалост хришћанство данас нема снаге, којом се може одупрети мусломанима.{S} Не остаје |
Јован Капистрански настојавао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} Тога ра |
рали су да деспотска породица нема више снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи с |
агош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испу |
треба прихватити обадвема рукама, свом снагом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не |
мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио д |
и на <pb n="45" /> господаре. „Најбољу снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за своје ст |
лочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којек |
ла.{S} Глас старога архимандрита, доста снажан, одјекивао је о сводове храма, који је у са свим |
ерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче своје с |
али је грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p |
> <p>— Али, господару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају.{S} Божја вољ |
а ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он себи |
им осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима пословима који су се ти |
новић је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће породице, <pb n |
о.</p> <p>Може се мислити какав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Уз |
н другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што ни |
наједанпут збуни?{S} Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала |
ала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад на |
та чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја |
и друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада |
е власти, проговори Драгош, очевидно се сневеселивши.</p> <p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па шта |
њем поздрави царицу, која оста очевидно сневесељена после ове походе младога султанског орлића. |
се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало путове и план |
е гране ружичњака и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, се |
мишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити |
госпођини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских јутар |
S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под |
ти, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна располо |
ћу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другојачије природе, који су свикл |
а спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су били так |
нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сн |
свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пе |
ровидним платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била пространа дворана |
се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоценим млетачк |
спот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19130_ |
уде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са ко |
посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, бој |
ти, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићим |
млетачким засторима.{S} У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хил |
о.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа. |
оштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. < |
би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и |
а белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис на |
епим пиротским ћилимима.{S} Одморници у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузим |
о имао.</p> <pb n="95" /> <p>Намештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена |
данпут у свакоме крају њезине девојачке собице, у плаветникастом зрачку кандила што је пред ико |
олитве, када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <pb n="125" /> <p>Мушким, тешким и |
Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па продужи у башти започето |
ворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротским ћилимима.{S} Одморници |
.</p> <p>Султан је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља посадом.{S} Док није био на мест |
овршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћели |
ти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на |
рдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} |
ао.{S} Комаде печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На посл |
аркао с југозападних планина, носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и |
и још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пре |
задовољни што овога минута гледате пред собом положај којим можете бити задовољни.{S} Али ја са |
у Крушевцу запрепастише се видећи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах с |
ревођење отац Калистрат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, српским језик |
агош повика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи оружје Миливојево, к |
лико.{S} Имао је много властеличића под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> |
<p>Гвозденовић се као домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је било свеколико наређивање о |
и ћеш у службу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, р |
ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће д |
у поустајали од трпезе и почели се међу собом разговарати.{S} Неки су се спремали да полазе; не |
де наићи на медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробита |
ди међу собом живе, ни како терете међу собом распоређују.{S} С тога себичност његову нико није |
.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом распоређују.{S} С |
голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он |
ли слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собом несложни, одговори отац Калистрат.{S} Ту је одгон |
е потезали терети, или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надстрељивало.{S} М |
ски турски <pb n="11" /> двор вежу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно примио и дао ј |
е из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} Тога ради је сазван угарски сабор за Б |
рађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, |
ка на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на осван |
/p> <p>По том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који |
већицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако ј |
астеоско, коњ зеленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном раскрсницом сео |
одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како |
беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, било узвишено, и на средин |
ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему одуп |
се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи момак је водио њихове |
укао у стајаће празнично рухо, повео би соколаре, који су соколе носили на рукама по ловачком н |
околова.{S} И сад се по имену села <hi> Соколари </hi> или <hi> Соколовци </hi> или по грчком < |
ће одгајивати и лову учити псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био задатак бринути се о поди |
у, међу послугом његовом, били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовима или крагујим |
це продаване су за скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке године давати своме влас |
знично рухо, повео би соколаре, који су соколе носили на рукама по ловачком начину, и свечано б |
им соколовима или крагујима старали.{S} Соколи су били окићени прапорцима и имали су на ногама |
х соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у стаја |
говором и храбрењем војнике упућивао и соколио папски делегат Јован Капистрански.{S} Тако почн |
се своју заставу и <pb n="277" /> стане соколити нападаче.{S} Тако се развије одушевљен силан н |
е могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника од |
су се некада гајили соколови.{S} Поред соколова, у Србији се припитомљавала за лов и једна врс |
о задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <hi> Соколари </hi> |
воме властелину прописани број научених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, с |
такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколове на руци.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} |
Пси су весело лајали и подскакивали.{S} Соколови су кликтали, и свак је са својим <pb n="117" / |
село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Поред соколова, у Србији се припитомљавала |
Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи момак је водио њихове хртове.{S} У |
астела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима било је одликовање којим се |
о су господа и властела могла ловити са соколовима.</p> <pb n="106" /> <p>Била је читава свечан |
арочити соколари, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} Соколи су били оки |
имену села <hi> Соколари </hi> или <hi> Соколовци </hi> или по грчком <hi> ђеракари </hi> види |
првима је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити се |
зливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су |
пространа дворана с великим столовима и софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Оси |
врх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, које су се могле за час лепо намес |
ним путевима преко преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{ |
ати из Београда; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски |
.{S} Осим тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Ниј |
би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденов |
и, који такође цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратни |
ултан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спр |
скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мехме |
ом самим, којега су полу мртва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегунци |
је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и к |
кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, д |
и га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву православнога хришћанства, преобра |
инко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва свога госта у т |
најодличнији.{S} Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гостио млађи |
ћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била постављена на кули, седео је владик |
пред Ибрахим-беја читаву <pb n="74" /> софру разних понуда за послужење, и јела, и вина, и мед |
ости нису могли стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличн |
новића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан |
клизавици или низбрдици.{S} У сукобима соха је, према прилици, служила и као оружје.{S} Били с |
S} Сваки је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, којом се служио и да п |
ве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих н |
едај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатни |
S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у |
а средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад |
соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они би |
ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубиња |
оњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да |
свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим мач |
ли свој воштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на |
ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и |
деновићевој кући отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би |
Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како у |
е.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би на |
за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега чове |
pb n="109" /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> |
еспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом |
пунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго треба чекати, |
сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{ |
преко преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору м |
истрат Гвозденовић.{S} То нам је једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} Остајем |
спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју област Топлиц |
Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа м |
најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрено запева |
е може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на м |
земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у врем |
рци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам |
и био учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога в |
а ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири треба да |
било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво предосећање |
етоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом неред |
лин </hi>, а сад му је постало име <hi> спахија </hi> или <hi> читлук-сахибија </hi>.{S} Работа |
о је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се н |
е било никакве промене, али опет турски спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ва |
Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је онако морало бити ка |
ло од турског освојења унапредак вршити спахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве промен |
.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искакали |
што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће с |
село и по половину села према војничким списковима и према својој војничкој обавези.{S} Слободн |
асно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити и спуштати к Смедереву.{S} Оси |
а се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не з |
лежити границу човеку неверну, немирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и |
шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да |
.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у ком су се живописале иконе, |
само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верује |
или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мор |
арали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, |
а к земљи.{S} Чекао је позив небески са спокојством човека који је све своје дужности на овој з |
и ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од |
аховиту освету.</p> <pb n="234" /> <p>А споља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Турци |
сваком листићу зеленога шипрага што се споља кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе |
е остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече |
њенога срца покренуо него што се могло споља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о лову.{ |
е десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слушаоц |
едном хришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турска сила, п |
у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пија |
енак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и старих предања најрадије приања |
{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књ |
настир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су они младост |
S} Од часна пада остаје частан и светао спомен, који ће потомство држати при свести и при крепо |
ако је њему једанпут сестра његова Каја споменула како се поговара да Којадин радо гледа Стамен |
у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност онда није могла |
била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <pb n="125" /> <p>М |
ници.{S} Њена кухиња и кувари са својим справама ишли су напред.{S} По том камиле с товарима.{S |
.{S} Војска је носила собом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} И силна војска поч |
мове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справедљиви мусломански султани и њихови чиновници и ка |
еприступна за захвалност и за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је главно интерес.{S} Султану с |
оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска в |
човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с халком око |
ло спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дв |
ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам простих сељачких кућа, али као кућа једнога власт |
отребама баштинске цркве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвозденовићеву властелинс |
поређане у једној дугачкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S |
су могли да се нахвале царичине доброте спрам света који јој се јављао и који је живео у њезино |
у оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и тако да |
би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је он траж |
ладаоци се у Европи нису десили како би спрам великога задатка требало.{S} Енглеска и Француска |
вори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ства |
ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Све |
а ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на |
ултан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар и |
ко повелико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је казао да ће |
емена, синко.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, |
тио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотет |
тви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се већ р |
необичној живости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} Заповести су издаване; људи с |
има.{S} Свакоме је било у глави како се спрема нека велика промена, и сваки је желео да се она |
м се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало |
<p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарс |
ако она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p |
пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње з |
мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед извршио реч, дат |
ојске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотер |
ворио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанко никако не мирује.{S} Они в |
а повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта ве |
а.</p> <p>Така се свечаност једно јутро спремала у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне с |
е међу собом разговарати.{S} Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто |
ног краја стана на други; војници су се спремали и размештали; топови су непрестано грували на |
се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле као широке гал |
зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова сок |
ђа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш мож |
д тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спреми св |
ке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано г |
скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекајући свој ред за путовођом.{S} Путовођа је |
ска царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или где би била наређен |
пошто њезин дворац још није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је |
и мање тако саграђене куће, у којима је спремано ноћиште и боравак гостима властелиновим или љу |
а посланик султанов дома не застане.{S} Спремање војске, које је одмах наредио, деспот остави н |
е и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местима, по |
" /> <p>Била је читава свечаност кад се спремао већи лов са многим званицама.</p> <p>Така се св |
ву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих страна са с |
Скобаљићеву.{S} Другу је војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ |
спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, |
вако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа и |
а помогао новцима.{S} Требало је и тамо спремати се за турски напад <pb n="196" /> и оправљати |
весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвозденовић |
разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, проду |
<p>И Миља поче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога |
манастиром Светога Николе у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> |
.{S} За збегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не |
вити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у |
агош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Калист |
возденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пиро |
има све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се с |
долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у свако |
мо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отид |
га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му тре |
Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главн |
готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново нудити и молити оне који |
е у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по |
ојем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, Којадин |
овек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно би |
што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требало, б |
у; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо |
госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте са |
о.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који с |
иже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи забор |
Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, |
а бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено ј |
тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег |
/> собом, да све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај манастира у којима ћемо од |
тасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био |
адњаке који су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошто се парада свршила, <pb n=" |
биволима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља с |
рија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се султан попео на престон |
равља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништ |
а била.{S} На једном крају дворане беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, |
у.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да |
на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега, готова |
ричин и заузима место у малој капелици, спремљеној у једном одељењу дворца, почињући <pb n="10" |
ила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над моравском долином и н |
стиркама и украсима, који су у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb n="52" /> Гвоз |
тари Гвозденовић и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским хаљинама, огрнутим |
а хатовима њиховим.{S} Момци су стајали спремни при камену, који је пред вратима стајао за узја |
јничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да с |
кле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој непосредној близи |
агањаца.{S} Момци с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авли |
царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби султановој довршују с |
су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="26" /> <p> |
ли војници нису смели хранити се храном спремном за опсаду пре него што би градови били затворе |
<p>— Чим будем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку.</p |
ише манастира, и нарочито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино разонођење које |
У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита за случај опсаде, сланине, сухога ме |
воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета |
цета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши св |
е, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, д |
са одсече парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш р |
оштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Го |
оду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, показ |
из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, сред |
што га судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђ |
даље манастирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p |
<p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута. |
и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Ка |
спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав проговор |
румени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брисаше убру |
рата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој дво |
на је од папе, али народну заставу мора спустити.{S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се не мо |
лима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад спустише носила, госпођа Круна приђе да прегледа рањени |
шале и безазленога весеља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгу |
II.</head> <p>На тихим дунавским водама спушта се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је Смедере |
јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража |
и сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле мана |
а с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не |
се поједини сплавови почеше товарити и спуштати к Смедереву.{S} Осим тога поче стизати Крушевц |
ичке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и др |
грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушени, шанчеви |
него ћеш или крст морати попљувати, или срамно повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зл |
ој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако. |
даног породичног живота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њега ни мр |
су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заст |
о деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, |
знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо после погибије кнеза Лаза |
е.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито превисоко ти царство, од |
егово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достојанство ме |
стири, кад замукну цркве и свештеници — Срби су пропали, рече отац Калистрат зажареним гласом.{ |
казна постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достојанство међу народима.{S} |
ти страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи |
био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се |
и другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичк |
а сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Турцима, непријатељима хришћ |
ибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот |
Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањени |
ма, непријатељима Турске.{S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али |
да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било његов |
Србија је пала, продужи Гвозденовићка, Србија се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој |
ужавнику носио.</p> <pb n="235" /> <p>— Србија је пала, продужи Гвозденовићка, Србија се одржат |
ка Сибињанина на Косову, 1448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема н |
ом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што је б |
пред њим остала још моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и о |
на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Н |
ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пи |
еоград? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци у |
рица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да би требало де |
иш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака весеља у |
изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске удружи с католичким држ |
турских и угарских граница находила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али м |
во, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, |
м тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се д |
и на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија на свету и у околини Турског Царства.{S} Има и д |
, боли срце гледајући у каквом је стању Србија.</p> <pb n="261" /> <p>— Разумем, пречасни оче, |
УК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У XV ВЕКУ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Штампано |
} Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после п |
говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, д |
е чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда |
ињанинову.{S} Деспот је бранио интересе Србије и интересе православне вере, радећи онако како ј |
ја ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим глас |
венскога.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се |
, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није раста |
че и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су |
ијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задовољан.< |
у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је |
у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та |
, султанијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дош |
година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалуци, као што |
су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толико колико и на |
умели сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаш |
пот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код новог султана и на Високој По |
јте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе |
е наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> |
облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирајући набра |
е само дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити се још водени |
гови људи се размилеше по границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за које су рачуна |
рство!{S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрдачнија честитања |
узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p>Сул |
, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита царица.</p> <p>— Јесмо, |
рили.{S} Ишту од деспота јужну половину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; и |
брани их од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима |
о, обележено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она |
Копријана, за превелике услуге, учињене Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се дв |
пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека |
јзнатније и највиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 1451 — могао је им |
с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад б |
реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао |
о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се извешт |
ђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, сум |
у годину у свима великим манастирима по Србији.{S} Тако је после Хиландара боравио по годину, д |
а гајили соколови.{S} Поред соколова, у Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{ |
реме у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим градова, није било готово никако потпуно с |
рађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се по |
Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак |
а се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу свет |
их није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу мо |
V.</p> <p>Услед прве године војевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао 30 септембра 1454 |
јгласовитијих и најбогатијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни са |
м разговорима сви су признавали да се у Србији не може водити другојачија политика него она кој |
> <note xml:id="SRP19130_N4"> Тако се у Србији средњега века звало хватање и затварање за дуг. |
потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај пред |
само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још б |
господство над целим новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором <p |
у Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у С |
носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегунци силне, многобројне војске тур |
.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану Мехмеду н |
о је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који с |
у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на коју она никада није престајала мислити.</p |
да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у сви |
ланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1455. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
дине, султан Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче с |
иштао густ облак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобним разговорима |
уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право |
лим, оче Калистрате, да Турци завладају Србијом.</p> <p>— Може то бити попуштењем Божјим за гре |
га извести о томе догађају, који је за Србију имао замашних последица.</p> <p>Тога ради је мис |
бистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да је |
ан Мехмед сам пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} Заповести су биле издане да још |
утра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин обећа помоћ старом |
већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново обратити у пашалуке, као што ју је онда б |
о ће сутра турска војска пролазити кроз Србију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. |
дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Ка |
начини деспотом на моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почела растурати турска војска, Драго |
о том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је о |
е десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n="15" /> поплавили?{S} Мехмеде, синко, срце |
ској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је |
ани нас и помилуј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће |
рски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Нов |
и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах десп |
мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед његов, |
скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево |
је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по народу ми |
еоград.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да |
реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се |
вај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти деспотство нека се не љут |
заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провириваше, у тону кој |
та добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи која је у њему била |
и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним изво |
на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S} Помози им пр |
ц Калистрат, откривено нама Словенима и Србима слово Божје говорило се другојачије него што ми |
је крива што турским новцем чини добро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умало не п |
, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Мени се чини |
рь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍг |
ам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у |
и нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчиј |
Зашто то?</p> <p>— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још |
клони.{S} Једна велика ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест путира, све окићено драгим |
узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за шербет, налик на путир.{S} |
воје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред госте.{S} На узвишеном м |
лије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији |
ену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоценији посао далекога Д |
ј се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружице.</p> <p> |
главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на |
черали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице седео један, који је имао велику |
та зграда с пространим двориштем.{S} На средини је зграде било огњиште <pb n="48" /> с великом |
емни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребр |
испуњени танким провидним платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била |
омила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довели с |
већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око ог |
} Место је, такође, било узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за ше |
тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано с |
а једну, час на другу страну.</p> <p>На средини затвореног градског дворишта стајао је обичан, |
накит женски, и имао је продавницу при средини улице.</p> <p>Његов тужилац био је некакав кама |
Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ при |
се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{ |
краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, т |
преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то није помаг |
и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S} У оно време војни |
гао на прсте пребројати.{S} Један котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; јед |
подару, била непослушна и самовољна.{S} Средњевековни властелин, богат и на гласу, био је створ |
у оца Панкратијa.</p> <p>Царица је била средњег, складног стаса, у расцветаној лепоти жене која |
доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очиј |
xml:id="SRP19130_N4"> Тако се у Србији средњега века звало хватање и затварање за дуг. </note> |
оже замислити.</p> <p>Насељеници сељаци средњега века били су, нарочито на великим властелинств |
цима пружи опис живота српског народа у средњем веку у што свестранијем облику.{S} И облик прип |
оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље мно |
сање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из многоброј |
а мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и |
рчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становници дужни |
> <pb n="172" /> <head>XII.</head> <p>У средњим вековима о многим се стварима мислило другојачи |
асну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих година, прилично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цр |
наређивано управницима, да употребе сва средства, како би о томе известили што пре све војничке |
њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики ст |
и како је њихово одело било широко, ово средство необично помогне.{S} За кратко време турски оп |
д сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Једноме се властелину св |
, без невоље.</p> <p>Још је било једино средство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим |
то чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши |
ких држава, који би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруара 1455).{S} Изађе на чисто само то, |
Турке који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа послужи старога деспота тако добро, да се опсада |
а све хришћане у овој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насил |
посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели хр |
дати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, проговори младић збуњеној девојци.{S} И |
лушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат |
о ће кога срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели храниоци свеколикога људског дел |
нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што с |
ва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно |
ашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S |
ам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.< |
н је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша до |
не, како се он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n="285" /> тражећи једину срећу |
збиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе засвираше, и војска п |
, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S} Помози им против оних који |
ба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан |
о капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако |
их Драгоша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — ја с |
се просидба или женидба његова свршити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло него нап |
коб са медведом, неких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оно |
х прелете преко Драгошева лица.{S} Неко срећно расположење цароваше у његову срцу.{S} Он поигра |
азишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb |
Отвори се опет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над разбојиштем на |
ј радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико |
га света, <pb n="285" /> тражећи једину срећу у служби вере и народних интереса, свак се могао |
<p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му лице сисаше |
фрички; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? упита |
неки замотуљак.{S} То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош б |
и, којом се само могла одликовати млада српска девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој ни |
pb n="159" /> <head>XI.</head> <p>Стара српска држава није била основана на административној це |
се да није до турске војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа н |
е војске деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војв |
еме допусти царици да може путовати.{S} Српске посланике султан ће примити у први петак, и њима |
д се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S |
рпским манастирима и код велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђ |
овора велики везир Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у ве |
их судова, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нарочито место, је |
ке, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о том |
она у њему развијала у пуној сјајности српске велике куће, сва су се њена осећања и мисли сави |
манастиром било свршено, чим би нестало српске власти, проговори Драгош, очевидно се сневеселив |
Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српске руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут С |
и?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици -бити милостиво примљени и обдарени |
бҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летописи. </p> <p>Ибрахим-беј се није дуго преми |
и у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Алексан |
ародна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твој |
воркињама, женама старијим, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се т |
Римској Цркви једнога народа као што је српски, тако јуначног, тако издржљивог, тако одличног у |
Турцима одупрети и који су држали да се српски послови могу европском и западњачком помоћу испл |
за султана венчана само у намери да се српски деспотски и султански турски <pb n="11" /> двор |
ше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него турски намесник.</p> <p>Нема више ср |
сецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војници што су учествовали у боју на Цариграду, |
се за име српско знало, докле се језик српски говорио, докле се крстом православним крстило. < |
турски спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на |
бом грчку књигу, чинио својим говорним, српским језиком, с малом примесом ондашњега књижевнога |
ога деспота и да се постара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се великашима турским и распиту |
А он је путовао често и певао по свима српским манастирима и код велике господе српске.{S} Он |
е Калистратове о господи и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне препоруке о трпљи |
поче да се врши над мученичким народом српским. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
Светога Саве, Родослов и Цароставник о српским владаоцима, Законици царева римских и цариградс |
Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче увлачити реч по реч, донде непозна |
ћа, то није могао да оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку.{S} У ситним стварима |
него турски намесник.</p> <p>Нема више српских судова ни ћефалија, ни других старешина.{S} По |
Сажизање жива човека на огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.</p> <p>У Законику Д |
е марта већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново |
и сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} |
жје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се језик српски говорио, докле се к |
ше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога соја, |
од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће света вера наша, остаће жив народ, д |
сти и лепоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља |
ани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p> <p>Кад су се објавиле ове тешке заповести, |
бито јуначки показао.{S} Долазак новога српског старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; |
{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац К |
еља била да читаоцима пружи опис живота српског народа у средњем веку у што свестранијем облику |
вима, да новоме султану изјави саучешће српскога деспота и да се постара о пословима српским.</ |
лости и о будућности православне вере и српскога народа, што је у његовој души било једно исто. |
уће малога властелина.{S} Природно чедо српскога села имало је сваки дан доста да посматра око |
ст.</p> <p>— Али то, оче, није достојно српскога народа, пред којим је пре сто година раније би |
народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро свагда бил |
потове заповести.{S} Слутила се пропаст српскога господства, па као да се мислило да последње з |
ио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рудар |
а или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој |
а.</p> <p>У Пироту је царица ступала на српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на |
анима.{S} Тако су ови младићи изучавали српску историју, и отац Калистрат им је на примеру пока |
ин употребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на |
поздраве царицу Мару при њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На цариградском друму испред Пирот |
а Турци тек што нису поплавили несрећну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— |
ћ је имао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{S} Као и други трезвени људи онога вре |
а ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство.</p> <p>— |
да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и |
е оклопи и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад поми |
екор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него што се могло споља опазити.</p> <p>— |
S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар |
да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио ка |
!</p> <p>— Благосиљам, синко, али тешка срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј неправду и насиље |
ишћана.{S} Колико је та победа оснажила срца Турцима и преузнела њихове наде, толико је религио |
бави вољан да следује само наклоностима срца свога.{S} Он је често размишљао шта ће радити кад |
нима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили |
лим трептањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он |
ила се у најдубље <pb n="203" /> жилице срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздал |
нових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>С |
био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, они приговори које му |
n="15" /> поплавили?{S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко ца |
сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе крају.</p> < |
оведам.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом |
шило у слатком заносу детињске радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди ди |
сима, бледа, превела, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој |
ет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћа |
{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити |
да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан |
} И ону божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је ов |
ави кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они оти |
кву такође их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњено зебњом.{S} Нису знали кол |
дић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може у |
И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише |
ро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Србија.</p> <pb n="261 |
душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих |
аменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не за |
му млађано лице прекриљаваше.{S} Миљино срце стаде силније куцати, блага топлота нежне оданости |
и га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми |
отове.</p> <p>Последња реченица текну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу |
и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба до |
звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњива пуноћа |
двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Тре |
и око њих имали са свим друго значење у срцима народним него што је било оно за хришћанскога вр |
ове наде, толико је религиозна мрзост у срцима хришћанским успламтела и зарила се у најдубље <p |
умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се клањ |
га.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, о |
ећом тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки п |
им жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стамени |
била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се тамни |
он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитиван |
ка с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> <p>У т |
страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, |
ко срећно расположење цароваше у његову срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе испред Којадинова |
Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о |
јачије (<foreign xml:lang="cu"> дьнь, чьсть </foreign>) него <hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi>, |
ош говори <hi><foreign xml:lang="cu"> чьст </foreign></hi> и <hi><foreign xml:lang="cu"> дьн </ |
ли он борби против Турака није могао да стави на расположење ни одушевљење ни ауторитет којим с |
плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су киптели на све |
ло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилазила на празна села, пра |
одба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен једва у пол |
гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са |
књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац на расположење старешини, да он сам наре |
ористи од тога што се војевању на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу |
великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пусти одеље |
ри оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Х |
говац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</ |
, као што рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу |
ла.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то |
ађано лице прекриљаваше.{S} Миљино срце стаде силније куцати, блага топлота нежне оданости разл |
ав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојаких других знаменија, по којима |
Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче са |
а другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком углађеношћу молити Гво |
arget="#SRP19130_N4" /></p> <p>Каматник стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p |
ријатно разлегаше по планинама.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је |
да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељн |
на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— Положи н |
.</p> <p>Пред једном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче |
обови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се један по |
и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само је још неколико корака требало па да до |
му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његово |
су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је б |
до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> видела није, премишљала ј |
ве, телад, коња или овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице.{S} Кровови су били од сламе |
и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} По |
> <p>Госпођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујах |
ја.{S} Турци, нови насељеници пиротски, стајали су са својим старешинама у нарочитој групи, гот |
оне ратнике, који су с оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.</p> <pb n="231" /> <p>То |
прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На с |
По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и веч |
и украсима, који су у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb n="52" /> Гвозденовић |
и су са засуканим рукама, али забринути стајали пред две ватре гледајући како се железна секири |
ицу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p> <pb n="183" /> <p>Два манастирска момка, к |
3" /> <p>Два манастирска момка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S} Н |
из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стајали спремни при камену, који је пред вратима стајао |
н сам покупи оружје Миливојево, које је стајало на једној столичици недалеко од одморника.</p> |
просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба добро погодити и тога |
ију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено једно теле и неколико прасаца и јаг |
горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на троножно |
тимали.{S} Властеличић, њихов господар, стајао је онде љутито вичући својим људима да влаха одг |
премни при камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је |
беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао не могући проговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Кр |
На средини затвореног градског дворишта стајао је обичан, свакидашњи стан властелинов, чардак.{ |
и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди |
и, прихвати други један младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, |
такође, било узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за шербет, налик |
сној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> |
што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} П |
свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекајући свој ред за путовођом.{S} Путов |
ти о врата својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар за њим. |
дају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће празнично рухо, повео би соколаре, који су соко |
} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{S} Драг |
собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарска икона Матере Божје.{S} Пред њо |
авањку више манастира, и нарочито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино разонођ |
ито, млекарник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају или наслон за стоку, кр |
ји наслон или стајицу за разне потребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце. |
машна.{S} Трчала је, радила, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморит |
> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до кра |
ачињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једног и другог места оста |
у властеличић Јанко Плетикосић, који је стално живео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге |
х те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицали код судије, а није се могло утврдити др |
</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{S} Што |
е већ разлегао звук манастирског звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао < |
женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да |
рави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на то помислим, сав се стр |
и.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Стаменија, рече јој Којадин, који ју је с милином и зад |
рном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одел |
царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш. |
ити се.</p> <p>— Нисам те одавно видео, Стаменија, <pb n="115" /> рече Којадин.{S} У нашу цркву |
и је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмашна.{S} Трча |
оти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме доста променила свој дотадашњи начин |
ој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорала да се не мисли удава |
Круном и са госпођом Плетикосићком.{S} Стаменија је била раније отпутовала на двор деспотов с |
ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И |
и послушности.</p> <p>Сестра Драгошева Стаменија, ћерка Плетикосићева, ванредна црномањаста ле |
е у последње време највише била свидела Стаменија Плетикосићева својом отвореношћу, бистрином и |
иговори које му је том приликом учинила Стаменија, први пут су му отворили другојачије видике.{ |
<p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари још једнога калуђера.</p> <p |
Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калистрата у м |
ај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обрани |
један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија разместила понуде, што је брзо ишло, јербо је |
ју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби Божијој |
азала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</p> |
азуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једва доче |
иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и о |
езане и суседством и службом, Којадин и Стаменија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су нав |
мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, |
ља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> <p>По ка |
жену.{S} По том му се стане приказивати Стаменија као дувна, у црним грубим хаљинама, умотана ц |
отурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија самом Којадину изговорила, с нарочитом намеро |
он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и њега да све чешћ |
и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа одговори |
ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имала старати о дворби и послужењу г |
<p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом женидбом, одговори Којад |
ако сам сирота и од малена рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за |
има, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима пословима који су се тицали кућн |
{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија самом Којадин |
ко знала за наклоност свога брата према Стаменији Плетикосићевој.{S} Миља Гвозденовићева је бил |
тање његове женидбе, његова љубав према Стаменији добили су најнеповољнији обрт.{S} И како ће о |
слио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та |
овом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} Како да на њено м |
ељи искали девојку за свога младића.{S} Стаменијин разговор показивао би као да су у Гвозденови |
ар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини родитељи, само што су они о томе у понечем |
ти не може.{S} То би значило избегавање Стаменијино, њен разговор о неудавању и њене напомене о |
што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од |
<head>X.</head> <p>Последњи разговор са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозден |
II.</head> <p>Разговор међу Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се кос |
мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења нимало ни |
е мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијом.{S} Царица Мара, чим се населила у Богородич |
и?{S} Јеси ли видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она је дочекала и испратила гос |
како се поговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он приста |
на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију Плетикосићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми је |
љне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазревањ |
родичину Манастиру код Беле Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној доброти и благости, ме |
напред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је ви |
у и у свечаном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви |
о неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, |
икосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она је доче |
Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, |
еновић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, |
је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то мога |
, Којо, одговараше Миља, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око за |
ви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста |
уће, као што често има, за одседање, за стан властеоског надзорника и за смештај десетка и оста |
оби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакн |
и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српске руке; султан одступи пут Крушевца и |
ише него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Т |
г дворишта стајао је обичан, свакидашњи стан властелинов, чардак.{S} То је била пространа зград |
ђе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије његове.{S} Прозори су били |
искаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{ |
јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четвртасто-д |
слободу њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Па |
јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошто се парада свршила, <pb n="42" /> народ с |
после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} С |
ега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска |
м отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју властиту пропаст и ште |
издаване; људи су трчали с једног краја стана на други; војници су се спремали и размештали; то |
е одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који се налазио у ша |
и се налазио у шанчевима између града и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну ли |
, изнесе своју заставу и <pb n="277" /> стане соколити нападаче.{S} Тако се развије одушевљен с |
носом из Смедерева.{S} Турска војска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад- |
исли као на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Стаменија као дувна, у црним грубим х |
му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може ра |
з града, заузме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, који |
тубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак |
, <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је ужив |
куће све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити један п |
/> Гвозденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и очек |
алих кућа онога села.{S} Чардак, главно станиште властеличићево, био је на два боја, као у Гвоз |
су се редови кућа и имања, у којима су становала или околна властела, или мајстори и трговци и |
н трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се |
стори и трговци из трга.{S} Мајстори су становали све по занатима, у гомили сваки по свом занат |
у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно сп |
есним уживањем кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб |
ао над пределом око града Смедерева.{S} Станови <ref target="#SRP19130_N1" /> су још отворени.{ |
увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда на ново охрабри, да се и даље боре |
села није на том крају било никако.{S} Становници градова и тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прок |
средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бринути се место сваке друге једи |
олазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Копријана <ref target="#SRP1 |
е од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb n="247" /> мога оца, као |
идели су по необичној живости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} Заповести су изда |
ак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Није много по том прошло, а султ |
чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> <p>Којадин ником није казивао шта се |
изумирали они који су још памтили старо стање за хришћанске власти.{S} То стање је остајало све |
старо стање за хришћанске власти.{S} То стање је остајало све даље на страни, улазило је све ви |
емо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, о |
ња тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{ |
зумете, боли срце гледајући у каквом је стању Србија.</p> <pb n="261" /> <p>— Разумем, пречасни |
е дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође |
же њега боље увести у послушност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми т |
ња и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радни |
Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе притиск |
егову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црк |
ост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања султана Мурата |
ава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојство које је тај разговор усад |
ли ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео |
, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немојте веровати у |
једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном по |
адин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и |
алистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати. |
ита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позо |
нехотице на језик натурила.</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек, отац Калистрат није марио за |
ић, домаћин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мо |
дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади |
тарати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је имала неког посла код куће у Плоч |
ди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име наро |
есе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јо |
сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твој |
а цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде имате у свакој |
11"> <pb n="159" /> <head>XI.</head> <p>Стара српска држава није била основана на административ |
место сваке друге работе задатак да се старају о производњи меда и воска, које је требало не с |
слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном читању, сам што |
другим начином упућивао њихову наставу, старајући се да они читају оно што би од веће користи б |
ве, а и своја су села почесто обилазили старајући се, помало, и о зимници.</p> <pb n="242" /> < |
бреде.{S} Она је са домаћим свештеником старала се како о хришћанском васпитању своје деце, так |
.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред куће како се лов креће |
се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} Соколи су били окићени прапорцима и имали с |
љубав међу деспотом и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ д |
а, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако |
ну дворбу гостију, њено српско нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једн |
, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Св |
не.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово истине очувате.</p> <pb n="268" |
S} На њему је, на послетку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих |
ој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И |
на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, да изазове што боље оцене. |
зденовић се као домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је било свеколико наређивање о обрад |
ић и сестра му Стаменија, која се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Плетикос |
хмед, Марин посинак и љубимац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у |
уштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Панкратије, који је служио царичину богомољу и м |
арца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.< |
</p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p> |
гу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас м |
иш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у |
, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припали свој воштани свитац и крену к својој спа |
, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из Турс |
к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, све умотане у своје трубе калуђеричке ха |
{S} Просуће се крв несрећног народа, да старе грехе покаје.{S} Погореће властеоски двори; попал |
а истока пут Београда.</p> <p>Деспотове старе размирице с Угрима и с папом и погодба његова са |
астир по пређашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским м |
з цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости и о будућности прав |
ј су били: владика, протојереј градски, старешина градски и старешина свих еснафа градских изађ |
} Ловци су журно довршивали закуску.{S} Старешина лова, Јанко Плетикосић, наређиваше хајкачима |
протојереј градски, старешина градски и старешина свих еснафа градских изађоше пред деспота да |
на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, |
а изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војнички, <pb n="59" /> он је био оштар у изи |
е српских судова ни ћефалија, ни других старешина.{S} По градовима су турски муселими, кадије и |
ротски владика и свештенство заједно са старешинама града Пирота, изађоше те поздравише царицу. |
сељеници пиротски, стајали су са својим старешинама у нарочитој групи, готови да поздраве своју |
али су изасланици султанови новобрдским старешинама, да се такви јунаци и такви честити људи на |
ивао људе свештеницима или манастирским старешинама, или изборном суду добрих и поштених људи.{ |
наредио је да се предаду његовим војним старешинама као награда војсци, а момке је узео у јањич |
дна.{S} Онда изда заповест свима кућним старешинама да на она једна отворена врата изиђе сваки |
гош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, старешине <pb n="178" /> овоме месту.{S} Пуштај човека, |
ачки показао.{S} Долазак новога српског старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што |
вобрдске старешине скупе на договор све старешине војничке и градске и по савету с њима одговор |
алинама свога града.“</p> <p>Новобрдске старешине скупе на договор све старешине војничке и гра |
ни свиди.{S} Ја њих признајем за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — |
овим гостима.{S} Све велике манастирске старешине, архимандрити и игумани знали су Милојка гусл |
еспот упита калуђера како су сад турске старешине наспрам цркава и манастира, свештеника и наро |
и о томе известили што пре све војничке старешине и војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дош |
би просто стављали новац на расположење старешини, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно в |
епископа Венедикта, <pb n="76" /> свога старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се |
ине беше се слегао да испрати омиљенога старешину и народнога учитеља и да ожали што га он оста |
непрестано гледали старога хришћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, |
бољим манастирима, и уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, био одељак за писање |
турски чиновник из њихове свите да нађе старешину тога турског одреда што пре и како било и да |
ц Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва, прођоше поред њега да му целивају десницу и |
из каквих других чисто његових разлога, стари Гвозденовић није потпуно извршио деспотову наредб |
ахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која |
лији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин стоје спремни за пут |
и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме градове, а нар |
ј и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драго |
понајвише предајом, брзо позаузимао.{S} Стари Гвозденовић се налазио у пратњи султановој, и пос |
сва јунаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари Гвозденовић тачно суди, синко, само је претерао.{ |
дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нама стари оставили, ми треба тако и нашима млађим да предам |
ико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манастирима |
ида, у дворе старога Гвозденовића његов стари познаник Ибрахим-беј.</p> <p>Новембарско јутро бе |
листрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истина као пламичак који ће се ускоро |
а попадамо часно, прихвати мало оштрије стари Плетикосић.{S} Од часна пада остаје частан и свет |
им.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да је |
за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, и властелин |
Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута глед |
грима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспот, знам рачуне турске политике, али се с њом |
Имао је много властеличића под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор |
о не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па |
екају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. < |
е не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb n="16" /> < |
о је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S |
сам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити |
е, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити да си |
— Не треба да се много погађа, одговори стари калуђер, и прост човек може видети, који нити је |
ри, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што |
као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које су дотад |
ство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш |
јао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправан п |
нала да видим тај манастир женски, тако стари. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19130 |
књиге.</p> <pb n="151" /> <p>— Како су стари нас учили, одговори отац Калистрат, ми онако учим |
љице и оставио их поред деспота.</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице и пружајући руку управник |
места.{S} То једино мени вреди.</p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с очевидном милошћу гле |
рују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, властеличић у Плочнику, али од |
, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма |
јеси вредан пашовати, тако умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља честитога пад |
</p> <p>— Ето, говораше Драгош, једноме старијем човеку, шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} |
ило у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек приповедаше, ако је истина, да је он тако |
ре онога времена.{S} Ред је држао један старији властелин из суседства.{S} Најпре је било надст |
Али уговори и воља господарева били су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се п |
но.{S} С њеним двема дворкињама, женама старијим, говорила је српски, јер их је била из Србије |
и старих предања најрадије приањао око старијих манастира.{S} И онда су састанци око њих имали |
лила што брже путовати на сусрет својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту морала задржати.{ |
S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед избрисао као да га никад било није.{S} |
.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих времена, и свак се напајаше њеним тајанственим у |
S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, силно ли |
прошло а да је спомен старога живота и старих предања најрадије приањао око старијих манастира |
ват положај.{S} Збијен једва у половину старих својих земаља, с отвореним за Турску путем низ М |
игуманија Анастасија, седином украшена старица са десетак калуђерица у њиховом црном руху с пр |
а обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се време променило, настави Драгош.{S} Мисли, жељ |
иш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо друговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} |
један изумирали они који су још памтили старо стање за хришћанске власти.{S} То стање је остаја |
тваране.{S} Понека мачка мауче и понеко старо псето лаје по напуштеним просторима видећи живе љ |
Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} |
{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријатељства, које одбегава одраслу |
шта му ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспоти |
њима.{S} Така је била и последња порука старога Калистрата.{S} Млади игуман Калистрат прими теш |
ама.{S} Сав исторички део Светога Писма старога завета, књиге о царевима и о јеврејској историј |
усломанску.{S} Њему је остао само углед старога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан |
вода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у практиц |
едном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића његов стари познаник Ибрахим-беј.< |
Смедерево опсађивали.{S} Срећа послужи старога деспота тако добро, да се опсада смедеревска ра |
ојадин пред војском.{S} По Светом Илији старога Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђ |
n="286" /> су у њему непрестано гледали старога хришћанског старешину, и где би се год што деси |
лади игуман Калистрат потпуно заступити старога оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је в |
афа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога Калистрата, манастирска братија изберу за игума |
.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у |
ако да није много прошло а да је спомен старога живота и старих предања најрадије приањао око с |
Капистрански дочека веома предусретљиво старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђ |
в. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после |
>Црква се скоро дупке напунила.{S} Глас старога архимандрита, доста снажан, одјекивао је о свод |
ему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када десп |
и да је одржао само материјалну страну старога породичног угледа — имање.{S} Народна се распол |
рва поздрави тако сјајни повратак кћери староме деспоту.{S} Посланици су носили поклоне за цари |
а га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се ја |
дифе, и јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају каквим се начином може иза |
} Најпосле, Јанко Сибињанин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну вој |
екадашњи Којадин Гвозденовић.{S} Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив |
има.{S} Деспот Ђурађ, међутим, подлегне старости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог |
писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} Његова политика |
је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком н |
ло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости својој, погнут годинама и бригама, деспот Ђура |
ђер, отац Панкратије, погнут сединама и старошћу, улази у дворац царичин и заузима место у мало |
акаше с коња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се |
воја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега з |
момчић слободно, добивши поверења пред старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Ку |
бу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опе |
ајне.{S} Ученици су владали овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и |
p> <p>Султан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очију, широк |
/p> <p>Царица је била средњег, складног стаса, у расцветаној лепоти жене која је, у пуној уздрж |
е; око голеница сукнене доколенице; око стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тв |
али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} С |
<p>Престолонаследник Мехмед је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушено стр |
чка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску султа |
и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста ил |
<p>Сви Гвозденовићеви гости нису могли стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Т |
а рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био |
Богородице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерин |
а не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру |
ли овце.</p> <pb n="54" /> <p>Није лака ствар управљати тако великом кућом као што је била кућа |
и неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније сп |
му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамни |
ам којим начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{ |
и од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна борба води око Бе |
и.{S} Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} Уздати се у |
ка.{S} Главно је да сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и лечи све, одговори отац Ка |
проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој шт |
носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље оста |
има у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак српс |
омаћице, живо су се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем према |
јаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у сл |
собито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао је с пуним разумева |
овогодишњу летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у манастирску п |
стало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада подизао вику, нити их изискивао баш |
е, сланике, столичице, жбаниће и остале ствари били су довукли по читава кола својих израђевина |
су добри романи и приповетке измишљене ствари, него да су дело студије, цртали они садашњост и |
лтану сазна многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, д |
а су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка |
лађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне предање наших словенских |
ше, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n="152 |
зденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести |
новци положе чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је з |
коме ти царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам један |
овчанина Паскоја, који је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те по |
и Скопљани износили на продају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је |
"199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ак |
то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости својој, погнут го |
несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његово |
же, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завада међу деспот |
н отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари говори о домаћинским пословима с таквим <pb n="1 |
или су како да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{S} У те |
и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, |
а помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те |
одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто |
хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек припове |
покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих пот |
али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да т |
ј опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, којима су требали хладовина и дебели зидови.{S} |
head> <p>У средњим вековима о многим се стварима мислило другојачије но што се мисли данас.{S} |
имали никаква утицаја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори к |
морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо показати пример добре деце.</p> |
послетку, надстрељивало.{S} Међу другим стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабу |
Којадина који је о књижевним и верским стварима знао више него владика.{S} Паде му на памет ка |
ме није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а немате |
х владалаца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље много више него што се данас |
човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује само наклоностима срца |
свога сина, макар да није имао никаква стварног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвоз |
не Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће |
ву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова |
своју красну домовину, најлепшу земљу, створену за ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађ |
вни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да се то данас једва |
гаше се видети једно ослабело, измучено створење, где, поштапајући се, једва прелази гробне бре |
стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она да се замота |
ићка, турска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете б |
о некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред н |
о су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачн |
ера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова неприја |
да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то тр |
орише они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па гд |
?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На пла |
> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> |
оји је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, ко |
узбудило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегавате да јој |
о, јер није требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповедало |
задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пред собом полож |
а у оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата. |
представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, као |
вала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибиња |
којој не можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне под небом.{S} Смирите се, |
ма.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали ст |
е.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислит |
о вратили из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво, одг |
а је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се прот |
жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S |
властела, међу којима је у Топлици био стегоноша, <pb n="39" /> властелин жупе Топлице, Витоми |
7" /> властелина Гвозденовића, жупскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта |
стеличића под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био приличн |
и Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прси.{S} Нека чудна милина обузе је целу.</p> <p> |
зати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А ј |
и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђ |
е брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — по |
; горски водопад бистрога потока; кршно стење подигнуто у небо изазивали су дивљење његово.{S} |
ч, донде непозната из језика са далеких степа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењ |
то у дворани.{S} То је била на неколико степеница узвишена пространа галерија с јастуцима и шиљ |
мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће |
био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао с |
што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио |
смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну један младић.{S} Зашто његова властела |
којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок шт |
ку и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком приликом нудио митром владичанском.{S} А |
агуја.{S} Стоји записано како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уо |
је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се н |
на, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су представљали деспоту да би то и |
его добровољни најамници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту порезу која |
Зашто је ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка стр |
) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Стефана, Бањског, свадио с неким властелином око продај |
и? упита Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, господару!{S} Игуман ме послао да их продам.{S |
осподару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић опет повика на своје људе д |
S} Манастир Свете Богородице, задужбина Стефана Немање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му |
} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После његове смрти — никад више.{S} Кнез Ла |
а римских и цариградских и Законик цара Стефана Душана, као и Цароставник библијски били су шти |
ута: одмах после смрти покојног деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освој |
ва турска окупација после смрти деспота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сиби |
аслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и б |
е животу.{S} Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао |
Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у М |
да су онде велики манастири, задужбине Стефана Немање, прадеда нашега, свети Никола, и женски |
су преведена била на словенски, животи Стефана Немање и Светога Саве, Родослов и Цароставник о |
е старих наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злос |
испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти |
оже повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је гре |
у с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом |
нску, и Арханђелову призренску, и свето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Т |
тину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју н |
Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То ј |
и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Буг |
зу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} У очинској |
д веће породице, <pb n="121" /> да себи стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила |
говором.{S} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану |
бежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точа |
>Село се још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела |
колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих |
ше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова њива п |
њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова њива приспела за косид |
већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра |
ристе лепим временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} На |
клону.{S} Наскоро <pb n="165" /> по том стигоше манастирски стражари.{S} Он им прегледа оружје. |
ј дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Тр |
ас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам само сад |
место звона <pb n="84" /> и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p> |
госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу др |
ји је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се сти |
га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостиј |
S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш |
зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стрела часове.</p> <p>— Врем |
ла тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, којом се само могла одликовати млада српск |
еком, природним током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени |
p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му вра |
к запита друге, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах |
<p>Народ се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, п |
<p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми |
спуштати к Смедереву.{S} Осим тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све виш |
окрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се |
н човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, |
оме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</p> <p>— Кога мислиш послати, |
руге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мир |
витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и мирну на |
сме о султанима и јунацима.{S} Поједине стихове тих песама пропраћали су узвицима присутни двор |
се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живот |
часом. <pb n="218" /> Још се није било стишало у народу ни оно мучно расположење које се рашир |
ама.{S} Хвала, синко, по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао |
редби Александрове македонске војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о с |
ојно српскога народа, пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Ц |
но старање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће с |
одморник.{S} Уз прозор се находио један сто с мастионицом и калемима за писање, увек претрпан к |
S} На средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљк |
м стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозденовић, о |
ова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама мест |
се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше јед |
АЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 149.</p> <p>СТОЈАН НОВАКОВИЋ</p> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕ |
код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим плочама с нат |
.{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским хаљинама, огр |
љавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот Стефан у самом тренутку к |
лавном тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена око |
е деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, |
што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с |
султан обезбеђује да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, још само педесет годин |
да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Иб |
} Опази неку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски момак који је онде био постављен д |
ине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с којега |
р, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да про |
и, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито место, а остало којешта |
у за разне потребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце.{S} Понегде су стаја |
љало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна посл |
то губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орасима види |
ге посластице оновременог властелинског стола.</p> <p>Па свакидашња храна свеколикога тога свет |
је била столица васељенског патријарха, столица православља.{S} За патријарха се у први мах ниј |
едио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столица васељенског патријарха, столица православља.{S} |
а.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима била је једина одвојила од намештај |
црног и белог, пет шест троногих ниских столица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и г |
би се тим начином отвориле владичанске столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа дру |
роножац, а покрај ватре је на троножној столици замишљена седела Шана, мотрећи на неку погачицу |
шао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаше Кој |
рвета што треба кући, ступице, сланике, столичице, жбаниће и остале ствари били су довукли по ч |
е Миливојево, које је стајало на једној столичици недалеко од одморника.</p> <pb n="167" /> <p> |
се жураху <pb n="98" /> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други да њихову п |
тране, била пространа дворана с великим столовима и софама унаоколо, где су гости боравили и се |
унава, па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потражи султана Мехмеда, којега је десп |
ору морао слати султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њ |
доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружаних и |
!</p> <p>— Па видиш, честити господине, страда <pb n="81" /> се, кад се добро ради, али за то д |
ца Мара! рече отац Калистрат.{S} Вечита страдалница!{S} Шта чинила да чинила, њом се испирају н |
прости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!</p> <p>Царица Мара клече на к |
акше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем задобијати боља будућност, ја бих |
српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да |
грешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи |
м, а заборављаш како је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити господине, страда < |
реко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих врата и улака којега |
а носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у каст |
стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје, полу напит, једва се п |
нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате |
је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих врата и улака којега он води, и одма |
манастирско брашно и ранио манастирског стражара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам |
е молим дај ми још тројицу манастирских стражара.</p> <p>— Остави се, синко.{S} Може бити да је |
еће брашна.{S} Драгош позва манастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стр |
воје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то |
му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа познаше манастирске вреће и рекоше да ј |
p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах |
пречицом преко планине, наредивши да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два са |
b n="165" /> по том стигоше манастирски стражари.{S} Он им прегледа оружје.{S} За коње им наред |
ећу нареди да се натовари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто никога није било, и нису му |
p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту |
н.{S} На кулама су на одређеним местима страже.{S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, |
их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из |
стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут. |
ог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Празан простор у г |
тереса имали.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Калистрата била са свим затворена, јер он с |
какви се тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пр |
ља око Крушевца прекрили војска са свих страна, и пошто се сви силни топови послаше које сухим |
мао панађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S} Све што је ко и |
сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојаких судов |
се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђе |
е.{S} И вапијући, примицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим гомилама |
у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу међу многима кој |
и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућама |
мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен |
зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, см |
уто сунчевим зракама, видело се само са стране; видело јој се красно око, округласти образи, пр |
ти пред госте.{S} На узвишеном месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим |
ога шипрага што се споља кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с о |
су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у кој |
уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те су опкољавали прилично велик |
а, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној страни реке заповедао је сам Јанко |
агове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже |
ла западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинског Језера, како ми је казивао покојни ота |
ликог челника над војском, да од његове стране поздраве царицу Мару при њеном уласку у српску з |
Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева пе |
има многобројним који су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му на паме |
војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измислио <pb |
далеко одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Плетикосић је био млађи команданат ј |
ио је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг |
ваком погледу боље познавао.{S} С друге стране, како се он искрено одрекао добара и среће овога |
е је било наслужено кандило.{S} С друге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зеленим шип |
о ти царство, боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и хришћанима који ходе |
а из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблист |
} Наједанпут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а о |
а и једна јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше сео на к |
едини је, међу собама с једне и с друге стране, била пространа дворана с великим столовима и со |
е упрашен и задихан коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Неколико је мин |
ога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир |
зити, докле стиже други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив и уморан.</p> <p>Наро |
</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разби |
ојадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n="240" /> попаљена и поплењена.{S} |
већ на место изашли из даљих села с оне стране планине поруче којим правцем треба да нагоне див |
и Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац властеличића Јанка Плетик |
ну Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <pb n="131 |
јску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стр |
ога господара.{S} Украј куле, с источне стране, ослањајући се уза градски зид, била је малена < |
ије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, бил |
и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове црнога дима.</p> <p>— Властелин |
S} И коњушница се налазила још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском к |
Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од великог цариградског пута, којим се очекивала |
ти.{S} То стање је остајало све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са сви |
штавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне кој |
, који је имао прилично војске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву |
е да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог |
е одмагао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његова града, сабир |
Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи |
и да победа неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у |
око флоте с обадве стране.{S} На једној страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој |
ности, као што би требало.{S} На једној страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна |
ли су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег хомољски, који т |
> <p>Шана врачара седела је на источној страни села Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од |
вори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог |
корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач |
к велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је бранио интересе Србиј |
Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино |
иште и он кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара се |
ска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад |
о.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама |
кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка |
зоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> <p>На средини затвореног градског дворишта |
едан.{S} Султан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију. |
деновић и да је одржао само материјалну страну старога породичног угледа — имање.{S} Народна се |
ожећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије имао, па |
{S} Топличка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је вој |
едњу десетину дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Цариграда.</p> |
хришћанство.{S} Немојте веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је ве |
траху и зебњи од господара и од његових страсних пожуда, једва се, као кришом, могла, како треб |
гура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} Па колико је хришћанскога нашег народа изгин |
јим намерама и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику количину вин |
ит и умерен.{S} Много размишља.{S} Није страстан.{S} Нека Господ отклони твоје сумње, нека још |
д ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се топио у телесном уживању, султан М |
ћ.{S} Лице му је било ведро, непорушено страстима и ниским пожудама, пуно крепости и енергије, |
ко, одговори Којадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манаст |
ри госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— |
ук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душ |
свак.{S} Страховиту тајну запрепашћења, страха, одвратности, која је свакоме у дну душе пливала |
ом.{S} Нису знали колико ће то трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не |
p> <p>„Турци!{S} Турци!“ ораше се свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и |
ки кривац, кад је над њим извршена тако страховита, мученичка казна.</p> <pb n="189" /> <p>Крен |
ко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} Страховиту тајну запрепашћења, страха, одвратности, кој |
>И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освету.</p> <pb n="234" /> <p>А споља и из с |
своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види се |
ти.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у |
што их је провела на султановом двору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пожуд |
или, а војску им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњ |
ну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду |
још нову ствар, и помишљајући каква се страшна борба води око Београда.{S} Нико није мислио да |
д народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по небројено пута око двора |
} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако није |
и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покојног мужа; једн |
{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ниш |
као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би |
ом плашњом и стидљиво бројало хитре као стрела часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драгош о |
чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покојног мужа; једно копље усправљено |
еме звале кириџије, били су сви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукн |
ду или утврђењу, зазујале би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били |
с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако |
<p>Миљу, у тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја св |
и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, које су се |
} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају |
копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље и на њему, на истој |
вало.{S} Међу другим стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу |
гобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом и понашањ |
ци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p> <p>— |
у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје |
луђерица!{S} Кад на то помислим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио да упра |
ј дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падиш |
м била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара било ни |
ћеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску |
тиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново |
те поучим умерености, тихоћи, мудрости, стрпељивости, издржљивости, верности, кад си био мали.{ |
же у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега |
ву, не једанпут опомињао на те дужности стрпљивости и благости, без којих на овој земљи правде |
нога живота и народне мисије непрестано струји и никад не засушује!</p> <p>КРАЈ</p> </div> </bo |
оговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} |
н.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније |
<p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био с |
стир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лу |
о веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских јутара, ваљало се госпођи постарати да |
д великих царских манастира, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар д |
младост утицао црквени живот манастира Студенице.{S} Ту је био примљен међу манастирске ђаке, |
о да је ближе своме постригу, манастиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb |
г прими у његовом постригу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина његова путовања |
елике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два нов |
ема свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког прњавора, и онде је на његову рану младост |
м читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и Арханђелову призренску, и све |
се овде у облику приповетке износи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које се показују ј |
ветке измишљене ствари, него да су дело студије, цртали они садашњост или прошлост.</p> <p>Годи |
задовољства.</p> <p>У Пироту је царица ступала на српску земљу, и одатле је мислила што брже п |
е и особита милост, којом је султан при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа и према којој |
оји су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп у једно |
одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p |
а не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цари |
и како су Александру, кад је као младић ступио на престо, војводе његове саветовале да одмах во |
ре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и ми |
зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сланике, столичице, жбаниће и остале ствари би |
title>.{S} У њојзи се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин може досто |
копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} После су настале трк |
</p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} О |
ву прекрасну причу, коју <pb n="150" /> су Византинци вешто прерадили по хришћанским мислима, т |
} Станови <ref target="#SRP19130_N1" /> су још отворени.{S} Трг и трговачке улице око града зат |
у поверење увући.{S} Они <pb n="286" /> су у њему непрестано гледали старога хришћанског стареш |
ате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} |
цима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин ј |
/> на добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нис |
пуној сјајности српске велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, наро |
чинила за откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопо |
ом без обзира за султаном самим, којега су полу мртва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Ср |
предавао господару властелину, у којега су, међу послугом његовом, били нарочити соколари, који |
поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ро |
би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали него су |
висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од |
тивник и балканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Даријевом пи |
са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећања била осећања целе Топлице; што је он |
а који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини о |
ати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су налож |
атко учинило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> < |
одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих |
сте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његови |
обама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и са |
изненада напали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком |
ј је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њ |
ћемо кад је практика свагда показала да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ак |
вести једнога турског команданта, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у св |
а би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништ |
Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их |
/> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској г |
вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да |
S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што |
адало је народом некакво предосећање да су ту последњи дани самосталног народног живота и да је |
е могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али |
товима <pb n="102" /> посведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољ |
прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и Ни |
овно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска управа |
Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Стефана Немање, пра |
ци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од вел |
ки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспо |
Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају т |
и откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, по |
животом, писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини |
дставља.{S} Писац, наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измишљене ствари, него да |
то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косов |
у Плетикосићеве деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени |
пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n="195" /> правос |
ност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и пон |
витлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гом |
о и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и мирну |
е он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, која се |
ти.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз ду |
Стаменијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спазил |
} Њено сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене |
ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је променио расположе |
и приповетке измишљене ствари, него да су дело студије, цртали они садашњост или прошлост.</p> |
и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га сл |
за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било много, па су з |
је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно до |
ежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њ |
pb n="160" /> од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S |
" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену п |
одитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам |
и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом |
рода који их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису |
ише мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог властелина Гвозденовића, одмах на |
их врата којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-бе |
да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд добро <pb n="192" /> утврдили који је |
због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима |
</p> <p>— Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари |
прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гу |
иањао око старијих манастира.{S} И онда су састанци око њих имали са свим друго значење у срцим |
исуре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређивала, што је најлепше, за царицу Мару, за в |
образованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, би |
омоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило |
војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противн |
е били позатварали у градове, а и своја су села почесто обилазили старајући се, помало, и о зим |
и пекло и продавало и других јела, која су, као промену своје свакидашње хране, у сласт трошили |
родавницама доста околне властеле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто |
г пријатеља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} |
рђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена била на словенски, животи Стефана Немање и |
ца, отићи ће његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанску.{S} Њему је остао само угле |
а вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила |
адатка требало.{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобним задевицама и у међусобном непо |
S} Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S |
и било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био на |
зна насеља, без живе душе.{S} Изгледала су <pb n="230" /> чудно та села и та насеља.{S} Све пра |
нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пу |
звишеном месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало д |
У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несугласицама и крвавим ра |
подар.{S} Поједина велика властела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је |
p> <p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} Застирке су на часној трпези биле |
ле ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јун |
у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; о |
ина.{S} Турске широке чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стр |
је Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним местима страже.{S} По виноградима и по |
где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије него данас и мање с |
се певање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растур |
а, ни других старешина.{S} По градовима су турски муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обр |
а страже.{S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак с |
не, сухога меса и других ствари, којима су требали хладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле бил |
бавио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} Отац Калистрат је најрадије пр |
на неколико места покидају ланце којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се |
свога живота и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју |
а приспела писма из Смедерева, у којима су му јављани најновији, све невесели гласови.{S} Јавља |
у у средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бринути се место сваке друге ј |
али су се редови кућа и имања, у којима су становала или околна властела, или мајстори и трговц |
помен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју проводили, увек мислећи на свету в |
ужиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести <pb n="236" /> да уз послужење |
од високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} |
потица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновника, упућених да отпрате |
Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p> <p>У вре |
од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соко |
уштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S |
представници вере.{S} Новим господарима су они изгледали као агенти потиштене, побеђене вере.{S |
то бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у којима |
о не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} |
ше још храбрије него дотле.{S} Утврђења су оправљали или новима замењивали, а на топовску ватру |
ој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је |
неки трговци, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га при |
дају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начинима, што се с |
у коњском бацали напред свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} |
на својој земљи с осталом родбином, па су, под том погодбом, уживали потпуну слободу.</p> <p>У |
нили само зато што их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властим |
рокупљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде били дес |
</p> <p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе! про |
н калуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође присутна.{S} Један је оптуженик био окри |
синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворена.{S |
} Онда кад је Калистрата нестало, његов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ниш |
ц, који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На ју |
та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног |
да.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мура |
а око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућ |
атова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n="15" /> поплавили?{S} Мехмеде, си |
<p>Село се још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закасне |
војој светој вери, напомену деспот, кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатичн |
зо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војници што су учествов |
о мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и ор |
ра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, |
његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека |
е огорчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху ор |
ем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим от |
ини, нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, |
урској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва ку |
никако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим |
силна војска купила око Београда, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и |
ром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, десп |
ог деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам т |
коликога његова двора.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети не |
.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли |
одне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне госте уносил |
, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмур |
само што није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој |
енито рударско место српско.</p> <p>Кад су се објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо ка |
у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвоз |
еном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на одређено место, царица иза |
="201" /> <head>XIV.</head> <p>Цариград су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29 маја |
с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А то |
Гвозденовић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред де |
нали границе својој самовољи.{S} Узалуд су државни закони узимали у заштиту слободу насељеника |
е барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, д |
нскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се |
зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{ |
b n="186" /> одличним домаћицама, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка.</ |
ре, не плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не зн |
ичке старешине и војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, |
потреби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим |
власт је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и судиле над великим бројем села, и ту ј |
и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у присенак, тако д |
тим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађивале.{S} Па крушке |
ед тога силно порастао углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање |
, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке ве |
о за послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни |
одара треба извршити потпунце.{S} И све су заповести извршене за врло кратко време.</p> <p>У Го |
силан је свет одведен у ропство, многе су штете почињене, многе тековине за права Бога паљевин |
турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни |
јадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима |
ку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износили на продају |
ма и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Поред соколова, у Срби |
еликим столовима и софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног борави |
код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, краставци, диње и лубенице, роткве и о |
За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућ |
по грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становници |
Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, |
краве, телад, коња или овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице.{S} Кровови су били од сл |
а дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео н |
И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, |
сто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би ус |
жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту је царица ступала |
е од брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном месту, могле и превући воловима или би |
лиснатим продавницама и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру |
, али у около софе с узглавницима, које су се могле за час лепо наместити простиркама и украсим |
е манастирске краве, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку више манастира, и нарочито |
бичај вратила.</p> <p>Ове промене, које су дотадашњем природном сеоском девојчету давале извесн |
, и потону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у часовима његова самовања.{S} И с |
о нарочите уљарске меропашке куће, које су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, да би |
но место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} По |
с млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о дома |
оружја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већм |
али домаћинство оца Калистрата, за које су још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска с |
нили да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само за |
и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почет |
ља изабра једну клупу међу многима које су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плети |
е, ратовања и свакојаких размирица које су с несталним и немирним политичким животом тесно веза |
ран.{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те су опкољавали прил |
је носила собом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} И силна војска поче нападати и |
ази на хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослав |
у, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удари ист |
есело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред куће ка |
и онамо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског вла |
ад.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград пад |
S} Крсташи разбише све турске чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турс |
чиниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида |
веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су |
еликом властелину, за оне нарочито које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купље |
ашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} |
ога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили не толико по свом властито |
ју, разговарајући се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} |
Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет |
аранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња. |
ара била су широм отворена.{S} Застирке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао |
рг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле поређане у једној дугачкој улици, је |
Не, не могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те |
еј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену |
, жене, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на |
од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, и ник |
еници.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ викале су непрестано оне гомиле, зајмљене и поплашене још од г |
не чете које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан та |
и пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао ј |
х страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе |
ћ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане кугле.{S} Многобројни топови почеше |
и, испод воћњака, <pb n="131" /> виделе су се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака |
уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих година |
у се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем према оцу Калистрату |
више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивал |
оле у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче одређене три ћелије, у којима |
ина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, које су |
једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто су раз |
оћа народа који их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељац |
су полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нест |
тупца, на ком је била окачена.{S} После су настале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, |
скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су се црпле многе посластице оновременог властелинског |
S} Кад је надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњско |
макар какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пе |
за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас |
сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах за тим о |
ели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он прис |
S} Тако научене ловачке птице продаване су за скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сва |
зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму |
уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У с |
ишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њи |
ети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толико заокупили посл |
у су били само најодличнији.{S} Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> |
да све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај манастира у којима ћемо одсести и у |
и започето пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току к |
ли га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио.{S} Неприја |
еограда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и дв |
— Тако је, превисоко ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисо |
ела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} Момци су трча |
арању с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили како се својим знањем и вештином ( |
ва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} |
ужичњака и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге |
су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких заповести.{ |
је су на две стране полазили зидови, те су опкољавали прилично велики квадратни простор, као гр |
; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу погледали |
о везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских уда |
ме, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно |
Насељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама; великих здања |
и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с једном већом или мањом |
је било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" |
спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је би |
, кад замукну цркве и свештеници — Срби су пропали, рече отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он |
едаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрт |
родитеље? упита трговац.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство т |
ћанска власт него муслиманска.{S} Какви су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбиј |
ворим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb |
сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече н |
те је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, |
стајала кола или двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће с |
нати звук топовске грмљавине.{S} Зидови су се градски ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је |
село лајали и подскакивали.{S} Соколови су кликтали, и свак је са својим <pb n="117" /> поуздањ |
о султана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили само преко његових догл |
е нешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао |
асом позивали верне на молитву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу крста; звук звона и |
ици су се спремали и размештали; топови су непрестано грували на град, који је био са земљом ср |
дати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ |
тим се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно |
се господари земљи и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити. |
у говорило да није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> < |
удо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југозапада, од Косова, види |
за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необичним задовољством.{S} Сам |
слутња.{S} У међусобним разговорима сви су признавали да се у Србији не може водити другојачија |
и калуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али н |
о промишљеном и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно заступи |
орби међу интересима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова наје |
авали откуда им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p> <pb |
оницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито женскадија.{S} Полазило се у рат с |
знамења пред кобним непријатељем; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умо |
одавали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, прасце <pb n="41" /> или тела |
чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна |
еобично.{S} Заповести су издаване; људи су трчали с једног краја стана на други; војници су се |
е њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају само са силом, да с |
и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи су плакали растајући се с њиме.{S} Један једини човек < |
а и до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, |
се као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим ув |
итва је била једино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сиро |
тисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, |
И нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је требало онима који су се били позатв |
авалише на посао.{S} Комаде печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напр |
> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом |
и којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су с |
а, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали д |
дно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, |
ластеоски људи из околних крајева, који су свом властелину плаћали погођени откуп за работу, ко |
уна кола својих свакојаких судова, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали |
сунчаним местима, испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испо |
рахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу предани били.{S} Ватра је врцал |
"183" /> <p>Два манастирска момка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S |
ота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и н |
ени тамбураши с великим шаркијама, који су певали јуначке песме о султанима и јунацима.{S} Поје |
о лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} |
наместити простиркама и украсима, који су у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb |
али.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно нар |
ради дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито волели и који би проводили цео ве |
тио из својих руку много питомаца, који су се, као свештеници и калуђери, разишли по народу.{S} |
.{S} Људи пак другојачије природе, који су свикли у свакој прилици тражити свој интерес и довиј |
н, није нимало марио за западњаке, који су му њиховим биготизмом и великом оданошћу <pb n="61" |
још већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.</p |
грожђа прави особито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као мал |
ара и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узима |
ем од Видина и неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то з |
деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удал |
тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и |
празнично рухо, повео би соколаре, који су соколе носили на рукама по ловачком начину, и свечан |
не сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb n="181" /> на продају, без новаца.{S |
се вајкао по обичају простих људи, који су увек против сваког плаћања господару и држави, не ми |
{S} Тако су се очекивали догађаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика народна |
м његовом, били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} С |
трговци оружја, дрводеље, качари, који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, |
били један калуђер и неки трговци, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће д |
рицу.{S} За њима приступише Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} П |
лица, која се предала, и Крушевац, који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острви |
потражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-бе |
прекора за људе из његова подручја који су пијанчили или лењствовали, или у нереду држали своју |
шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту |
д Стаменије, али у свима пословима који су се тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић |
аше хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих села с оне стран |
уд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалс |
ста, на коме се служило пиће онима који су хтели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, |
и су додавали што је требало онима који су се били позатварали у градове, а и своја су села поч |
то и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели и најрадије слушали гуслар-Милојка би |
тан Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше п |
о том је царица упућена у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошт |
ију код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа послужи старога деспо |
ом узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше |
јпре је било надстрељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кро |
те у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p> <pb n="183" /> <p>Два манастирска |
>И поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не проп |
.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме |
вљале.{S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај пос |
д шљива прави врло слатке колачиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао |
рочито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике одвео је |
им који су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена |
} Они отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали би у д |
Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се српски послови могу европском и западња |
о зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом. |
} За њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћел |
Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити |
ије га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султ |
стира у манастир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се п |
м, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S |
ако је осим других деспотових људи који су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ни |
јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов господар, ст |
иђемо једној гомилици простих људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и |
род оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Г |
уда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно ве |
ранице, говори другојачије.{S} Они који су некад овде држали села поручују по људима својим поз |
ко су један по један изумирали они који су још памтили старо стање за хришћанске власти.{S} То |
.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цр |
n="282" /> <head>XX.</head> <p>Они који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и |
крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали |
и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли како |
м стави на чело онима многобројним који су киптели на све стране и који су били против Турака.{ |
а не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистр |
напретка!{S} Помози им против оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{S} Учини с |
сваке врсте.</p> <pb n="292" /> <p>Који су имали земље или имања тражили су како да се измире с |
{S} Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да |
чели се међу собом разговарати.{S} Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, |
Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p> |
дражила радозналост наших читалаца, али су се чудили како се у детињској игри показала већ пото |
у владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског Мира (1444) опет били уступили |
ште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима и |
у потпуности врши прописане работе, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих била го |
ај заступа тако звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале случај или последицу хи |
лити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Т |
абота је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нове го |
овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је на њихову врату о |
се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и саветовања.{S} Д |
ућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за п |
е пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Т |
есели гласови са тога краја надвишавали су све остало на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драг |
ез кувао и остављао за зиму, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких п |
кршно стење подигнуто у небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њи |
едино уздали су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време |
хов и зелена трава испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту нала |
то десило за њих неповољно, приписивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима |
ицати са свима својим Турцима; радовали су се хришћанским победама на Смедереву, на Бањи и на К |
могући се никако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са сви |
знали колико ће то трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до тр |
егунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа н |
носе соколове на руци.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и за |
ни људи који су нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо м |
.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша т |
, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у којима су становала или ок |
у своје царство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} |
пи к извршењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По |
пођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвоз |
урци, нови насељеници пиротски, стајали су са својим старешинама у нарочитој групи, готови да п |
и јагањаца.{S} Момци с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини а |
Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови новобрдским старешинама, да се |
чека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са |
огобројан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Која |
, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1456 зауставио је проц |
ц још није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито |
коли су били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С |
ругога реда.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе задатак да се старају о про |
јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени б |
и, на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоц |
аја у нараштај овим послом бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикав |
старешине, архимандрити и игумани знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак |
били су против те политике и заступали су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb |
еђу деспотом и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову |
истрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме господару.</p> <p>— Ви с |
прави смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни за какву по |
и били су и онда против тога и сматрали су да често случај заступа тако звану правду Божју, али |
ву.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су као ослобођење из ропства.</p> <p>Кад се уставише но |
послушности и уређеном лову.{S} Хватали су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на н |
лову.{S} Хватали су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано пр |
и неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем |
Поједине стихове тих песама пропраћали су узвицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и |
ло, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, |
о.{S} Његов глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито же |
Гвозденовић и Драгош Плетикосић слушали су са жудном радозналошћу богате поуке Калистратове о г |
усађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа ј |
као год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим пос |
ме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по необичној живости у турском стану да се спрема не |
штај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у г |
>Деспот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише |
или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних крајева, који су сво |
еле косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, на |
не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ко |
њи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сваки св |
су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су |
и овога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се |
оци или робови, колико их је било, били су искључна својина њихових господара, онако исто као д |
та, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Бр |
прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога манастира.{S} Над с |
као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једн |
хајкачима, ловцима и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из |
{S} Али уговори и воља господарева били су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала с |
ли да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака |
тово сви образовани људи из народа били су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, цркв |
<p>Насељеници сељаци средњега века били су, нарочито на великим властелинствима, подељени <pb n |
а, Призрена, <pb n="177" /> Скопља били су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговци ору |
усправљено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на раф |
м воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на су |
Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су понајвише слободни људи, или туђинци, често Грци и Ц |
одрасли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она природна наклоност ко |
а, чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гвоздено |
ушана, као и Цароставник библијски били су штиво, које је отац Калистрат препоручивао његовим у |
столичице, жбаниће и остале ствари били су довукли по читава кола својих израђевина.</p> <p>Дра |
ну.{S} Велики и искуснији мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да често случај зас |
мљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала отворен |
најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и заступали су мишљење да се треб |
бе, његова љубав према Стаменији добили су најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико |
ару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају к |
него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе саветовале Александр |
дубивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци |
p>Који су имали земље или имања тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те да што б |
ост.{S} Грнчари са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојаких судова, који су у оно |
јачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Царигра |
ла како ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској политици.{S} Царица Ма |
ити свој интерес и довијати се, мислили су којим би начином нове прилике требало окренути у сво |
а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој |
би неко превршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драго |
сти.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпу |
а о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с какв |
> народом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p> |
ки низови товарних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, |
ловима или крагујима старали.{S} Соколи су били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавиц |
и службом, Којадин и Стаменија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друг |
ељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њ |
ити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Између тур |
и своје песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде висила о |
кухиња и кувари са својим справама ишли су напред.{S} По том камиле с товарима.{S} Царица је са |
.{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и сматрали ову неминовну казну Божју ка |
како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, |
S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја с |
еспот и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и пог |
по избору својих родитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија |
не да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Ч |
ама и вировима или рибњацима насељавани су рибари, којима је задатак био, место сваке друге раб |
разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нарочито у |
аду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њи |
Он хришћанима није одмагао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком ње |
неке земље повратио деспоту, Дубровчани су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Висо |
породици није било јединства.{S} Једни су добро разумевали прави смисао уговора од 1455 и смат |
расце <pb n="41" /> или телад.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који |
и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред |
рота био је читав панађур.</p> <p>Једни су продавали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли ј |
ни стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке |
еспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} В |
ољу прими поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сеља |
ечице, одмах испод воћњака, распоређени су били купушњаци Гвозденовићеви.</p> <p>Неколико дана |
Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{ |
а довела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био с |
их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{ |
н је свршен.{S} Раса и камилавка једини су частан излазак из мога положаја.</p> <p>— Још треба |
S} Наша земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо |
када би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали девојку за свога младића.{S} Стамени |
о им је што често служимо.{S} Неповољни су им хришћански празници и скупови.</p> <p>— Па чим по |
јачије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И |
настирима и калуђерима?{S} А после, они су, синко, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једн |
} Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџ |
чића Плетикосића из истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, без н |
као поклон султанов за деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем |
е коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сваки свога коња, па товар остављал |
гласом одјекиваше кроз планину.{S} Они су се примицали манастиру.</p> <p>— Победиће онај у ког |
ти? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени сви |
, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи о |
мињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опе |
но време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нарочито место, јер су они своју робу, м |
Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Б |
еспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају поуздано како су дошле з |
је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи раздори; Немци су били не |
е много властеличића под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је |
— Шта мислиш, синко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попу |
трговцима и о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе притиска неспокојство, неизвеснос |
астелинов и фамилије његове.{S} Прозори су били испуњени танким провидним платном, а на средини |
мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори су становали све по занатима, у гомили сваки по свом за |
не вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакивали.{S} Соколови су кликтал |
да браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије навике, другојачије одел |
њима се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи љ |
ла твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} |
ом на Србију преко Пирота.{S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Морав |
се спрема нешто необично.{S} Заповести су издаване; људи су трчали с једног краја стана на дру |
> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и почели се међу собом разговар |
идело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били тешком бригом.{S} Сваког |
ечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом меланхоличном пажњом.</p> |
о на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба напити у здравље |
царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, кој |
ској да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се нису дале променити поред |
неколико властеличића.{S} Властеличићи су имали по негде и засебно, самостално, по једно село |
и ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изабрали зб |
у Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим љу |
ише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали закуску.{S} Старешина лова, Јанко П |
так кћери староме деспоту.{S} Посланици су носили поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кад |
јутра.</p> <pb n="174" /> <p>Оптуженици су са засуканим рукама, али забринути стајали пред две |
е, своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су владали овим добрим старцем, и он није знао шта је д |
с једног краја стана на други; војници су се спремали и размештали; топови су непрестано грува |
м појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, разговарајући се.{S} Жене и |
акође, трајали унутрашњи раздори; Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био |
епископу и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвозд |
ње и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непрестано разносили закуску и пиће; она је једнако |
ива била за климатске промене.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, м |
ла из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стајали спремни при камену, који је пред вратима ста |
меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и с |
аше на све стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разно |
су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па су га р |
едонског били Персијанци.{S} Византинци су у својој књижевности тим именом и Турке звали.{S} Та |
чео напад малих хришћанских лађа, Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са |
Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с д |
је имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бедема насртали у |
} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложнији, много истрајнији |
ане.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј ис |
<head>III.</head> <p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 год |
из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и оне ч |
било је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав |
на очи.{S} На <pb n="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и остал |
не нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикосићу, |
, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, замишљене, показујући дубок ум |
из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде. |
се обележавала тврда дисциплина, којој су подвргнути били калуђери.{S} Којадин застаде, и плем |
а своја места, испод галерије, на којој су турска господа поседала била.{S} На једном крају дво |
ао у дворану богато намештену, на којој су гости седели частећи се и припијајући, а уживајући у |
овластица.{S} Једна депутација, у којој су били: владика, протојереј градски, старешина градски |
рити.{S} Изван трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, п |
еће, засађено на гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у друг |
у, превисоко ти деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како |
птембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош |
ирио општи страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам |
и војници којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао |
p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме влас |
појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да |
ке војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, |
звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, |
е била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сибињанин Јанко, као главни војвода, и пап |
ја се звала <hi> војштатик </hi>, којом су се издржавали ови најамници а и остала војска деспот |
ио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањ |
обично спојено с овим књижевним, у ком су се живописале иконе, или оно што треба живописом изр |
рска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахи |
ји је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто в |
су тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трговачким пословима и о ситницама у блис |
дини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запа |
удром одговору Александровом.{S} По том су редом пратили Александрово покоравање Атине, Рима и |
о, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоценим млетачким засторима.{S |
страт.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне предање наших словенских апостола, а оно што су |
летикосићка, обе одличне домаћице, живо су се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене пр |
Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсц |
ржава на данашњи начин издржавала, него су војници распоређивани на издржавање по селима.{S} Та |
ер се књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, а преписати једно дело у више ексемп |
нису претрзале преко целе године, него су једне друге све сустизале. <pb n="185" /> Имао је на |
задовољити ни у једном манастиру, него су морали управо путовати од манастира до манастира, да |
стирски момци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до своје смрти, научили свима |
е што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разликовању |
ли, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он налазио да |
пот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће б |
иле су добро насељене и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле од кретања војске, |
алуђера, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању изв |
зујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследни |
опаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су др |
астима даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани с |
ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нама стари оставили, ми треба тако |
ила је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће Гвозденовићева и Плетикосићева б |
што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели наваљивати у густим гомилама на гр |
Па хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плети |
све књиге.</p> <pb n="151" /> <p>— Како су стари нас учили, одговори отац Калистрат, ми онако у |
даље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турске старешине наспрам цркава и манастира, све |
и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе саветовале Александру да свој белег (гр |
мало по мало земља мењала све више како су један по један изумирали они који су још памтили ста |
о да му се родио син Александар, и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспели да о |
Самокову, како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n="240" /> попаљ |
рао свима својим противницима, али како су се, најпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и |
е.{S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је као младић ступио на престо, војв |
вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— |
и њихова права и имања чувати тако како су их чували православни <pb n="250" /> господари.{S} Т |
еравали деспота, да знају поуздано како су дошле заповести од новог султана, да се највећа пажњ |
ављала наше читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњ |
Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имањ |
бина још није била раставила, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обуче |
од Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали догађаји, који су одмах настали чим је |
ризрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавали српску историју, и отац Калист |
оће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и туро |
ватру спремали, или се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и више.{S |
им се није смео свак забављати.{S} Само су господа и властела могла ловити са соколовима.</p> < |
ије обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјекивале, коло је непрест |
, око Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе |
тригу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина његова путовања, све у нади да ће му |
и стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош П |
чке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у т |
некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је на |
цу Калистрату чинило највећу радост, то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било |
би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини родитељи, само што |
пља, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци, који су путовали |
ирода пусти крила своје нежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било зап |
ца, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите породице да буду < |
једно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговор |
ном, Александар победио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је као |
p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко |
м, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хришћани несложни, слаби, за војевање неумешни, у ре |
анима, непријатељима Турске.{S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буде, а |
, синко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложни. неспремни, неорганизовани.{S |
а, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква |
S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника |
е вратили кућама они српски војници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о том |
м љуцима властеличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бит |
Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било ње |
помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити |
и од великих царских манастира, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиланда |
ће се раширити турски пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некад |
и!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу |
војску под једном командом тако као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску |
то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Кр |
а су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра Македонског били Персиј |
динови и Стаменијини родитељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики |
ке твога неодобравања?</p> <p>— Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он |
ње наших словенских апостола, а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака светиња.</ |
свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато што су под султанском руком и Македонија и већи део земаља |
и, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођ |
се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по народу мислили да у том повратку има и њего |
зе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поре |
свога властелина и господара.{S} Пошто су беспослена властела много времена проводила у лову, |
ца и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, п |
су разгледали многе продавнице, и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе оде |
А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде слова подарена, онај је изговор остао |
д сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а |
о задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто су разгледали многе продавнице, и пошто су и девојке ку |
о их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицали код судије, а није се могло утврдити |
одице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а п |
ола?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их |
ного требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у господским кућама и у |
тављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички |
нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости |
још од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ ко |
се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта х |
они су имали своје нарочито место, јер су они своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, м |
тога времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови оставили тешке трагове.{S} |
ом приликом учинила Стаменија, први пут су му отворили другојачије видике.{S} Размажени син вел |
, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на |
друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што |
о, каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у којих је младост претворила се у |
и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег |
елина племића и сељака меропха.{S} Њему су, заиста, <pb n="92" /> по светоме писму, били једнак |
оучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин је јо |
оказао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светог |
е био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница за на |
властелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни ка |
олним кућицама. <pb n="87" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је био сп |
да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим |
претворила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали |
о место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се пл |
да биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерин |
велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} Служене су још две три со |
својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање жива човека |
е поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино поз |
ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или |
ођење деце или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом |
р купци долазе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, м |
ластелина и његове породице, у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене куће, у који |
ости људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настав |
турској.</p> <pb n="231" /> <p>Топлицу су, међутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Гвозденов |
а, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већ |
ет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</ |
Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи мом |
заше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклони.{S} Је |
} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим |
n="293" /> и уз њих минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали верне |
а се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превис |
колико ће то трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три чети |
на, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зл |
д у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна хришћа |
ултану.</p> <p>— Превисоко ти царство и сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланици |
ам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти мог |
прошлости, увек занимљив, представљају сувременицима у облику приповетке, којим се и модерни ж |
и је стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за шербет, налик на путир.{S} Покрај тога места, на |
о искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао |
ти како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Ту |
не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, ал |
па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, к |
S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна д |
в.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Божји Суд, је обелоданио твоју кривицу. <pb n="175" /> Призна |
ака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише кри |
ара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се сав с |
е да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим би неко пр |
икућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд добро <pb n="192" /> утврдили који је кривац.{S} Шт |
ела.{S} После повољног свршетка Божјега Суда окривљеник није имао <pb n="176" /> ником ништа ви |
е учио људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверницима не обраћа |
едио да му се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} |
зује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматни |
о својим потребама; да никада не тражи суда турскога; да своје свештенство сматра као своје уп |
ке, противнике вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде |
те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају |
знало како ће кога срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели храниоци свеколикога љ |
Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна с |
p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре вр |
о месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, зар за казну |
о често заливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још као једини |
е лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако су молили Бо |
авно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онд |
ећ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита царица.</p> <p>— Јесмо, превисоко ти цар |
уши.{S} Он је размишљао о својој личној судбини, нарочито од онога горкога дана кад су га кући |
уна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су не |
тклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити до |
ерном, црном руху калуђерском оплакујем судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности |
игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамницу.</p> <p>Мал |
езања.</p> <p>— Стари Гвозденовић тачно суди, синко, само је претерао.{S} Погрешио је грдно што |
могао судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није |
жилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја пров |
правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано железо из ватре пред црк |
властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одс |
и ћефалија (начелник) <pb n="169" /> ни судија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и |
ам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани војвода, самозвани ћефалија свуда док |
љу.</p> <p>Пошто су стално одрицали код судије, а није се могло утврдити другојачије ни за једн |
нко Сибињанин, познаваоци овога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља во |
вештенство сматра као своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је |
и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде |
исам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} Али мој тужил |
Марка трговца.</p> <p>— Јесам, честити судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ |
е и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати најпре једно |
атре су стајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега један калуђер с епитрах |
а се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав проговори првом оптуженику, по имену П |
ко растурена.{S} Цркве су господариле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архи |
ја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, истина, није манастирск |
њу и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господ |
То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман суди.{S} |
сту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближ |
обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасн |
ти понедеоник се вршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало |
озили су по пуна кола својих свакојаких судова, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И |
рски намесник.</p> <p>Нема више српских судова ни ћефалија, ни других старешина.{S} По градовим |
ће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубровник |
с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S} Около чесме је све било л |
збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову опту |
се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано же |
железо из котла кључале воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале |
манастирским старешинама, или изборном суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да о |
.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је онако морало би |
плетеним правним расправама прибегавало Суду Божјем на више разних начина, обично онда кад ника |
Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којади |
а Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога весеља |
По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли превисо |
враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Круне, |
о закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме |
брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд пој |
и сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на |
{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега |
на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори отац Калис |
аласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p |
да мучна и туробна, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неумољива игра случаја |
цом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгр |
пло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очински пољуби |
адама.{S} Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је врати |
а, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он |
сам, честити судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Д |
т тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпусти љу |
м Маром.{S} Миља је, једва задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S |
о куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано копкаше шта му тамн |
јући оно неколико секунада, с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела. |
, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да о |
На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене доколениц |
г сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене доколенице; око стаса угасито црвен појас.{S} С |
били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале кап |
ачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} |
деновића у Плочнику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју глав |
госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин |
је је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и |
у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су пов |
истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неких година, и прошао срећно, и как |
тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај м |
икне на спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Су |
негде на клизавици или низбрдици.{S} У сукобима соха је, према прилици, служила и као оружје.{ |
тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горк |
у у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба просто |
и.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти и смрти |
Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове ми |
у.{S} Разумевајући добро шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београд |
рка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао своју наклоност пре |
утем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који |
посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збегове, па раза |
у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену |
е почело примицати пролеће 1455 године, султан Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са |
рота.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је би |
потов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло |
<ref target="#SRP19130_N2" /> и остали, султан, са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у |
спотици, пошто је очима протрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још т |
ма, којима се топио у телесном уживању, султан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђ |
сколик турски стан падне у српске руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Сул |
утња, којом је био обузет <pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последњ |
што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за се |
тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, |
ско, оставивши код куће све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну |
менем неке мисли, као један предлог.{S} Султан је према теби милостив.{S} Могућно је да би се м |
лика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадо |
пи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ |
лима и да нападају тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па |
нити је што читао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибиња |
<pb n="11" /> двор вежу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом |
ђани почну пролазити један по један.{S} Султан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — |
граду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Београда гледао св |
/> <p>Мир се по том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио |
не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне с |
пота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прим |
томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми |
ми казати?</p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, је |
угарске границе.</p> <pb n="49" /> <p>— Султан Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и з |
ији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на Србију прек |
док једнога човека траје.</p> <p>С тога султан поручи заповеднику града да му каже погодбе под |
ве више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војск |
молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми к |
це, нарочито за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови това |
ил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војске и да поздравља десп |
овић, али све не треба веровати.{S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{ |
едио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишље |
</p> <pb n="264" /> <p>— Како то? упита султан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слоб |
о мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут |
а границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није од об |
благост према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бит |
г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом с |
цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву православнога |
је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својој наредио да се ца |
шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађ |
ти са султаном мир по захтевима које је султан у почетку рата истављао, на име: да се султану у |
су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ |
/> <p>Дервишко предсказивање о коме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се годину или |
а се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје власт |
, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у |
же били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави |
вићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у |
љења била је и особита милост, којом је султан при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа и п |
р ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра по |
зденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље повратио деспоту |
ује на реч султанову.{S} Говори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} Мора се очекив |
и за војевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором.{S} То |
1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к |
их граница находила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала |
и да може путовати.{S} Српске посланике султан ће примити у први петак, и њима ће се предати су |
је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са границе био му је доне |
кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се султан попео на престоно место, пожурише се к њему паше |
јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад на Цари |
Ви сте моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да |
може, у крајњем случају онако како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо |
ар се како окренула моја политика, рече султан мало свечаније.</p> <pb n="33" /> <p>Царица Мара |
ш нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се |
ндирима.</p> <p>— Не, не могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале.</p> <pb n="19" / |
ила по упутствима игумана Калистрата, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдарив |
е само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад |
има уз пиће.{S} При једној такој забави султан на пречац занемогне.{S} Донесу га једва жива у д |
рици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нови султан показиваше најбоље расположење, али не говораше |
ише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита деспотица.< |
д чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, колико сутра посл |
се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила да пр |
и да поздраве своју султанку, коју нови султан с толиким почастима к њеном оцу испраћа.</p> <p> |
еговим друговима, наврати се опет млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нови султ |
теличић Плетикосић, али чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све што стоји, овако как |
Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мехмед махну руком заустављајући га.</p> <p>— По |
бу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, |
са запада.</p> <p>— Може бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с моји |
е моје поздраве деспоту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се |
Ја хоћу верност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има |
престолонаследник Мехмед, који ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мар |
ао дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> < |
надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњег с |
оложај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва донесоше |
евска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српске р |
ином, постављеном зибелинима.{S} За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То је била |
ећ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да |
ија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам |
ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као |
о слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта то управо значи тек |
како овако дуго трајати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, па да и |
ећ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима између града |
оци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, |
н?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му вре |
Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султан.{S} |
команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да уд |
ја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на |
} За господски живот доста му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш зас |
е с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново под |
је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, размишљајући баш |
д свих и свакога.</p> <pb n="265" /> <p>Султан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плоч |
жне мисли растера.</p> <pb n="18" /> <p>Султан Мурат је такође походио каткад своју султанку, ц |
узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо |
ским у томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љ |
о је било већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Н |
у одбрани нимало попуштала није.</p> <p>Султан је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља п |
вора покојнога султана и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} |
ој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, бел |
топа из Београда.{S} То <pb n="275" /> султана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се |
ољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, па је остао мртав н |
ску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему одупрети?{S} Такога |
30" /> <p>Ја сам једанпут видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с дес |
ек тада познао праву опасност од новога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом |
нопољу сам био при почетку владе новога султана Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану |
{S} Ко се може њему одупрети?{S} Такога султана још турска вера имала није.</p> <p>— Знам ја ту |
Ослобођење Смедерева и одступање самога султана Мехмеда особито је оживљавајући деловало на све |
ну и по након онога разговора покојнога султана и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву |
ћу 1413 године, царица Мара се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја би |
о дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у намери да се српски деспотски и |
граду ваљало је увек држати слободан за султана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по |
војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} На султана се викало као на највећег вероломника, што је н |
то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога толико колико на његове доглавнике.{S} З |
ир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Е |
стању да задовољи и најдубља размишљања султана Мурата и да помогне оријентацију његових простр |
уздано како су дошле заповести од новог султана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у |
утицај Србије толико порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком |
као да их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити |
ма.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћн |
аш познаник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђур |
шила аудијенција кнеза Гвозденовића код султана Мехмеда II у марту 1451 године.</p> <p>Сутрадан |
кивао се повратак господара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању. |
су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb n="283" /> <p>Мало више од четири месе |
имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на таласима ду |
ба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре мож |
n="246" /> оних стопа, пошао да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смедереву ра |
не признајем више никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се |
рбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, који је из њих изашао.</p> <p>Може се |
<p>Може се мислити какав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му |
ремонијалу.{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре п |
д од 1456 зауставио је процес и забавио султана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђурађ, међу |
висне хришћанске земље?{S} То је морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Т |
<p>Ускоро је царица отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутствима иг |
p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:</p> <p>— Преви |
илу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад б |
е хришћанство нема шта жалити на велике султане Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац |
ду попустљиви и справедљиви мусломански султани и њихови чиновници и кадије, они ни из близа не |
и сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш веру м |
да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспот |
кад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси |
дру Македонском.</p> <pb n="20" /> <p>— Султанијо!{S} Ја сам ти захвалан за та упутства моме ми |
го година по том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупил |
ркијама, који су певали јуначке песме о султанима и јунацима.{S} Поједине стихове тих песама пр |
а ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, д |
нству проведем остатак живота као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављ |
урађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропст |
царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње да сул |
Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази на хришћанске службе и у цркве које су |
мало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113" /> деспотове кћери, око њених дво |
говораше царица.</p> <p>— Ничим, драга султанко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као |
изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има већ <pb n="40" /> шеснае |
ан Мурат је такође походио каткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких п |
рочитој групи, готови да поздраве своју султанку, коју нови султан с толиким почастима к њеном |
} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска војска ударила, фамилије би |
шта се може радити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спремање војске, које је о |
и ће камиле терати, одређени као поклон султанов за деспота.{S} Они су имали заповест да се дог |
нде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одговараше царица, да ја држим свој засебан |
ао том приликом и да одговори на питања султанова, која би му тај везиров човек усмено саопштио |
узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови новобрдским старешинама, да се такви јунаци и |
е мале, полусакривене дворске црквице у султановим дворима у Дренопољу.{S} Црква замириса измир |
ултанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У султановим вртовима око дворова, робови вртари већ зали |
ој такој прилици узнемиривала и плашила султанових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад |
старам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У султановим врт |
е све спремно.{S} Нови двори по наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> соб |
} Стари Гвозденовић се налазио у пратњи султановој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоце |
их.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мехмед махну руком заустављајући |
оз шеснаест година што их је провела на султановом двору у страху и зебњи од господара и од њег |
а за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Није много по том прош |
ао мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у његовој седмој години, и како јој се као ле |
е сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори како је султан нов човек кога још |
лаве и наже бегати главом без обзира за султаном самим, којега су полу мртва носили у Софију.{S |
с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват полож |
.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, час |
n="257" /> 1454 закључио општи савез са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше |
о, да може у име деспотово закључити са султаном мир по захтевима које је султан у почетку рата |
Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.</p> <p>— То би |
овори с превисоким деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно задово |
Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја чинити што је чин |
рви пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је |
само у намери да се српски деспотски и султански турски <pb n="11" /> двор вежу међу собом.{S} |
мити у први петак, и њима ће се предати султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пр |
њајући се, приближише султану, нарочити султански момци прихватише поклоне, па их уздигоше и по |
ена им места.</p> <p>Одмах по том момци султански донесоше као чаршав од свиле међу посланике.{ |
добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима никад није заборављала ни своју веру |
ране, замирисане миром силнога цвећа из султанских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да |
моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} |
но сневесељена после ове походе младога султанског орлића.</p> <p>— Да, да, то је свршено, шапт |
твој, често заборавља да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хришћанима, непријате |
упита царица.</p> <p>— Зато што су под султанском руком и Македонија и већи део земаља које је |
а.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборави |
је гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску власт, па потврди Халил-пашу у везирству, одг |
у добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љубимац.</p> < |
у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану Мехмеду није требало много одмора.{S} Његови љу |
а заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану није никада требало одмора.{S} Од Крушевца је о |
дљивост.{S} Њојзи је главно интерес.{S} Султану се после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли |
Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо па |
} Једва с мраком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Беог |
крај самих дворских врата којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, велики |
а дошла на Порту међу првима, да новоме султану изјави саучешће српскога деспота и да се постар |
оме треба да желите поклонити се самоме султану и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?< |
е и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с тим да свак ост |
у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, |
рвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденов |
ицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним сановима служио п |
једнако се клањајући и гледајући у лице султану, кнез и његови другови поседаше на одређена им |
тише поклоне, па их уздигоше и показаше султану, који је седео на своме узвишеном престолу.{S} |
се посланици, клањајући се, приближише султану, нарочити султански момци прихватише поклоне, п |
ангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску прибирао и у |
не и, пуно задовољна, дубоко се поклони султану.</p> <p>— Превисоко ти царство и сувише је мило |
је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они |
ти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Турск |
} Путујући у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара се устави у своме манастир |
од њих када се може јавити самом новом султану, кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао |
Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствари, и он |
о положају у Турском Царству и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом предосећа |
отидоше на Цариград да помогну турском султану освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то |
ако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и д |
е сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату после Сегединског Мира, тако сам готов с |
ажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити |
анска.{S} Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да нападне уг |
у.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала ве |
менити пријатељу, одговараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати исти |
p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> <p>Којади |
— Зар, господару, сумњаш?</p> <p>— Увек сумњам, не због деспота, него због његових суседа из пр |
не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сумњаш?</p> <p>— Увек сумњам, не због деспота, него збо |
је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам |
страстан.{S} Нека Господ отклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Бож |
је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свет |
е ће показати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбр |
ало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори десп |
т Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> <p>— Збиља, збиља, тврђаше Гв |
а понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистрата. |
уди су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шта да рад |
</p> <p>Драгош погледа у оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под турском влашћу? упи |
је са мојом женидбом, одговори Којадин суморно али веома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, си |
ву.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро |
бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако |
ке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Смедерева.{S} С |
весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па продуж |
? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? |
жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице |
и а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</ |
као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што |
ера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не кло |
рушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу запрепастише се в |
не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно |
кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога и момк |
рство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> |
То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад |
и, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко је н |
а да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb n="123" /> небо |
вени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине за о |
чном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарска икона Матере Божје.{S |
у, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му с |
ле на врло заклонитим, к југу окренутим сунчаним местима, испод винограда, који су даље по брег |
али су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, фамилијарни дворс |
ло, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се видети једно ослабело, измучено |
утог, жбуна видело Миљино лице, обасуто сунчевим зракама, видело се само са стране; видело јој |
војује и да своје противнике или будуће супарнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} |
од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко ш |
, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велик |
даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупљао из својих западних к |
ри други један властелин, који је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше се сво |
} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозденовићу.{S |
ретка!{S} Помози им против оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{S} Учини све |
, и с њим и са турском заставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n |
избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина, игумана, који је с |
ево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне главиц |
њам, не због деспота, него због његових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињанина.</p> <p>— |
ежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би вам д |
ва, деспот више не може веровати својим суседима са севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одг |
Ред је држао један старији властелин из суседства.{S} Најпре је било надстрељивање, за оне који |
еновићева и Плетикосићева биле везане и суседством и службом, Којадин и Стаменија одрасли су, т |
нарави био је са свим супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је би |
је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у Точанима украо некакве телеће коже и однео их |
} Кад с првим зимским маглама, кишама и суснежицама наста изненада и опет хришћанска власт и ук |
одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту мор |
ру његову.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} |
Народ је с изјавама великог задовољства сусретао деспотску породицу.{S} Царица Мара била је на |
пископија.{S} Народ је радосним клицима сусретао царицу и њене родитеље.{S} Пред царичином носи |
ним свећама.{S} Пријатан звук кадионице сусретао је из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Цари |
ого њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке! г |
деновић је отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке да |
{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што |
осада није била многобројна, и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало је не |
ко целе године, него су једне друге све сустизале. <pb n="185" /> Имао је начин да од шљива пра |
тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он да |
вет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште око опаље |
де ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља вид |
родом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти деспотств |
оња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра каравански капетан да знак за полазак, свак би ск |
а јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо д |
и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим калуђ |
ош за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити |
ао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити кроз Србију да нападне уг |
Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и с |
бија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећа, |
Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима се из |
те православне властеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане?{ |
ши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о |
н учинити?</p> <p>— Морам одмах, колико сутра послати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Ма |
то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који ј |
бро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих р |
дало, мораће клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Ср |
као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разговора велики везир Халил-паша |
ји, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Нај |
у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.< |
ао да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после лова, који је Којадину, брату њеном, до |
који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота |
ти.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте с |
Мехмеда II у марту 1451 године.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{ |
али.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, тако к |
град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког времена града Београда готов |
наче се за обичну кућну потребу служила сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За |
као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружице.</p> <p>— Дра |
аком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и пов |
пошто се сви силни топови послаше које сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војс |
рада где стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађен |
{S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати |
ва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жерави |
умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако |
, много жита за случај опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, којима су требали хладовин |
е, обично само с једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад д |
покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага нед |
аној шири од грожђа прави особито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било |
не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне |
ло да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћ |
или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на |
ванредна црномањаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће |
повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта противност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљ |
ских господара, милански господар Фрањо Сфорца беше 30 августа <pb n="257" /> 1454 закључио опш |
навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га |
да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнут |
јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца, кад су баш |
али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као ј |
носи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које се показују једнаке с данашњим народним жив |
ош нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p> |
била црква — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, начинише се господари земљи и народу.{ |
травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког бр |
пкаше шта му тамна будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се непрестано по његовој глави, |
Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове с |
ад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и <pb n="134" /> |
Којо, Којо!{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Д |
аја је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постане туробан и највес |
с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да н |
ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Ал |
оже.{S} Они који буду пред народом када та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја с |
тај словенски превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, |
p>— Султанијо!{S} Ја сам ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и |
и </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бринути се м |
што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити један по један.{ |
ме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма најподеснија за показани задатак.{S} Ако њему |
нулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила срца Турцима и преузнела њихове наде |
а или детета — природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала |
м путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља и |
шћанин може достојати раја.{S} Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст |
вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, десп |
руга, непозната, немила?{S} Зашто да се та <pb n="120" /> дружба за цео живот изложи случајност |
и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у на |
ружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ран |
не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозде |
ржао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и |
S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, одговараше Ми |
н оставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављал |
едала су <pb n="230" /> чудно та села и та насеља.{S} Све празно, све посакривано.{S} Куће поза |
аве давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали нов |
ноги нису ни сазнавали откуда им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу били оба |
товања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није унапред познато где ће |
уди, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> <p>Управника имања и рудника из |
е.{S} Изгледала су <pb n="230" /> чудно та села и та насеља.{S} Све празно, све посакривано.{S} |
надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити во |
.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} |
женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Којадин је, |
да смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} |
.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили војс |
а белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што |
Полазило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће |
његова свршити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла |
Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Н |
олико сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада није било много црквених имања.{S} Мало који од ве |
/p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код |
в човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозд |
у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{S} Човек је био иначе нар |
настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турске.{S} Тек су тада |
све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чис |
видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало да он без ње не |
ти као сваког другог непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— |
гумана Калистрата, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb n="289" /> ј |
н и папин делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише |
ст од новога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариг |
годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новога султана Мехмеда II |
био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадова |
сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате |
четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тада, <pb n="254" /> слушала чудан, дотле непознати зву |
ту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачк |
да.{S} Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било |
м морао крити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње |
иљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спа |
о општи страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по |
ала наше читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњу М |
е будућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши к |
е главе, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није оно што је јава. |
а чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући |
опском и западњачком помоћу исплести из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој ве |
и рођаци.{S} Њихови другови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро пон |
озденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{S} Као и други трезвени људи о |
е моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она |
о уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља гово |
<pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато наме |
сковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда |
јамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштатик </hi> наплаћивао од свакога |
носила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин употребљен и овде при њеном уласку у српск |
м једнако давао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говор |
елики квадратни простор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је |
и, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико |
тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе где |
ли посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни |
саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И |
су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се мо |
нуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошљ |
а, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p |
.{S} И облик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облику п |
рт.{S} Гвозденовић никако није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкрат |
те данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, мак |
авни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би н |
свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, пасао са |
слуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник) < |
Никада се толика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и раз |
оригинал и да вешти књижевници упореде тај словенски превод.{S} С тога се онда та књига била п |
рица Мара са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавил |
о је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код ку |
у стању да разбију неспокојство које је тај разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву но |
ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главно ј |
ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано је да је некоме десп |
страта да набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен препис, те је он дао трошак да једа |
{S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се погодити не може.{S} Они кој |
tle></p> <pb n="14" /> <p>— Зашто ти се тај живот толико свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато што |
и муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан је свет |
оје властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим љ |
{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Т |
на рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако ш |
догађајем обезглављена и побеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли ка |
му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да с |
звади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с |
кви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако стари. </p> </div> <div type= |
руна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти к |
об, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су |
према цркви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем п |
, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, ко |
одговори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, обне |
кину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брзу |
ћали су узвицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним санови |
к по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спр |
да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина |
али су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој н |
ке.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало пу |
д је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому |
читог плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда |
је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али |
<p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама пор |
како није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице М |
ните хришћанство.{S} Немојте веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска ј |
очети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале |
своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и значаје |
с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа притврди и п |
, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова |
га цвећа из султанских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник Мех |
S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врата |
и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, разм |
би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба нап |
корити ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беш |
повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном цр |
о у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потпуне телесне зрелости у Која |
амату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име |
дговори на питања султанова, која би му тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. |
ди дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век п |
онцима и ћуповима.</p> <pb n="57" /> <p>Тај се посао продужавао преко целога лета, до позне јес |
тарих времена, и свак се напајаше њеним тајанственим успоменама.</p> <milestone unit="subSectio |
е више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд |
а да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У посл |
еколико своје знање, своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су владали овим добрим старцем, и он |
се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то |
је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него што се могло спо |
ли откуда им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p> <pb n=" |
зубима, али ћуташе свак.{S} Страховиту тајну запрепашћења, страха, одвратности, која је сваком |
био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња порука старога Калистрата.{S} М |
ао већи лов са многим званицама.</p> <p>Така се свечаност једно јутро спремала у кући Јанка Пле |
ра <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Такав човек био је најбољи кандидат за владику и патриј |
и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни з |
тима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима или варошима. |
ао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му мо |
1455 године.</p> <p>Пошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к |
је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао |
о заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не |
одговараше онај господин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам по |
ен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да ср |
а, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да |
ги посао снага недовољна.{S} Саставивши такав план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго |
тили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> < |
У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S} Ч |
о драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећутати.</p> <p>Л |
илији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избег |
се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се нису дале променити поред свега ш |
е војничке старешине и војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Ср |
апну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд јој такве мисли! упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој |
свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве државне власти може бити вера слободна.</p> <p>— |
вотом, писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има |
ултанови новобрдским старешинама, да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопају под |
дским старешинама, да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопају под развалинама св |
ствари говори о домаћинским пословима с таквим <pb n="186" /> одличним домаћицама, какве су бил |
е ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да, синко, би |
} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад ј |
аном да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освај |
воје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој б |
не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему |
?{S} Ужасавао се и од самога помисла на такву случајност, која му се чинила готово неизбежна.{S |
уживао што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је |
да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови п |
ign xml:lang="cu"> дьн </foreign></hi>, тако како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ств |
ришћани су се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његова града, сабирали, и он им ни |
пашовати, тако умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> |
удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли о |
да па удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" /> турска баци |
падао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених и потврђених уговора.{S} Сав |
у брзо показивати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице |
султану Мурату после Сегединског Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмед |
, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу |
у је постала права мајка и васпитачица, тако да се може казати како је, од онога што је малим д |
српски, тако јуначног, тако издржљивог, тако одличног у сваком погледу, не би прошло без искрен |
арода као што је српски, тако јуначног, тако издржљивог, тако одличног у сваком погледу, не би |
ких граница, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Срби |
сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин |
ткуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међ |
равославним државама свима без разлике, тако је узеће његово <pb n="202" /> значило да је цело |
у како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, краставци |
иљем — био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него с |
султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има право; онда су уз |
ако о хришћанском васпитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам |
узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале да се учини неправд |
радознала да видим тај манастир женски, тако стари. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
Цркви једнога народа као што је српски, тако јуначног, тако издржљивог, тако одличног у сваком |
не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те ди |
у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна |
ћка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни п |
ску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спрема |
истинитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч прониц |
градовима све више склањале у присенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота |
ти које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, |
те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним |
једно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и зем |
ће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ак |
она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, |
е коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било много, |
рилике требало окренути у своју корист, тако да њима после промене власти буде боље но што је п |
ма деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ван |
е наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужно |
лужбом, Којадин и Стаменија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S |
Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Бо |
Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог |
ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на |
ад. </note> <note xml:id="SRP19130_N4"> Тако се у Србији средњега века звало хватање и затварањ |
к се такође морао учити. <pb n="294" /> Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама |
, а код Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали догађаји, који су одмах настали чи |
Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим других деспотових људи који су по дужности |
га од своје властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и д |
споређивани на издржавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од т |
а у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавали српску историју, и отац К |
је не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се |
чево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег хомољски, који такође цео зароби и |
и није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, |
n="277" /> стане соколити нападаче.{S} Тако се развије одушевљен силан напад на Турке, коме он |
свима великим манастирима по Србији.{S} Тако је после Хиландара боравио по годину, две дана у А |
о папски делегат Јован Капистрански.{S} Тако почне напад на дунавску флоту турску.{S} Турске ла |
њижевности тим именом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Александров био онај исти који је он |
а упутства како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан |
Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује туж |
а домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препоручивши своме највешти |
ем Панкратијем, калуђером царичиним.{S} Тако је царица свечано примила посланике свога оца, кој |
ели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушност, да на позив ч |
реће радећи.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш |
и у томе је само заповести издавао.{S} Тако је њему једанпут сестра његова Каја споменула како |
аћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његов |
у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања његова искрена служба народу.{S} |
е дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пр |
ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице продаване су за скупе новце. |
ће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и |
раће клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пал |
тају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио педесету годину живота. |
ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти царство.{S} Оне су обе, једна за |
дерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одговараше царица, да ја држим |
уздржите, султан ће попустити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми м |
гош, очевидно се сневеселивши.</p> <p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, |
рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац |
е једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и |
уј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Б |
да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се исту |
, као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога треба <pb n="162" /> ка |
се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је то |
="152" /> нама стари оставили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не |
ако сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме |
потових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је |
ос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из ок |
да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То м |
те помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, заварани пропагандом католичком и уга |
.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити |
вративши од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Ним |
да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци д |
него ли једнога правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријате |
>— Све је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има |
сић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, |
{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за њ |
а тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разу |
ја није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви образовани људи из наро |
ја крив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село |
стински кривац, кад је над њим извршена тако страховита, мученичка казна.</p> <pb n="189" /> <p |
а и сматрали су да често случај заступа тако звану правду Божју, али су велике масе народне сма |
поклон да како манастиру оца Калистрата тако и калуђеричком манастиру Св. Богородице.</p> <p>У |
ивали.{S} Срећа послужи старога деспота тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је |
ја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако |
ркивати и шале правити?.{S} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није снебивала, |
ли говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и пон |
<p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један влас |
ло је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га |
ма и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима |
у у сводовима велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Свето |
Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ћ |
ана може много учинити.</p> <p>— Све је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја |
је напаћене земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, госпо |
увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш сво |
дећи се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и д |
ородицом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прили |
О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Калистратом.{S} И |
лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{ |
b n="162" /> казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину |
у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене куће, у којима је спремано ноћиште и бор |
елин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да се то данас једва може зами |
да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с |
еблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада на |
е за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{ |
преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица отпутовал |
истрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, да су ми се |
е писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом и |
игумана Калистрата, радујући се што се тако млад човек тога посла примио.{S} За онај крај није |
свога учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије |
аља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После његове смрти |
је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се свршила моли |
и у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове |
рбо је народ чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога |
тиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Дра |
хотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и ре |
у халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халц |
ао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомилом, која је била све већа што |
етурио педесету, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{ |
раброшћу и уздањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочит |
бије, за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турс |
жића за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се |
може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} О |
ску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда на ново охрабри, да се и даље |
ате.</p> <pb n="268" /> <p>— Добро је и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом путу; |
ик вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на по |
ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј |
> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?... упита чисто зач |
тац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат |
манска.{S} Какви су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада?</p |
, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни повратак кћери староме деспоту.{S} Посланиц |
о да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не |
они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они не помишљају.{ |
буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство?</p> <p>— То је за М |
ећ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају само са силом, да се само ј |
заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпуту |
гласови о догађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вр |
хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано јеленче, поче скакутат |
треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило |
али веома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућ |
кофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не свр |
ао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да |
ријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могл |
то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.< |
овластице и њихова права и имања чувати тако како су их чували православни <pb n="250" /> госпо |
се књижевност онда није могла развијати тако како се данас развија.{S} С тога се велики пријате |
n="54" /> <p>Није лака ствар управљати тако великом кућом као што је била кућа властелина Вито |
пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја |
ога колико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делег |
такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да прост |
рос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листиће <pb |
ај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усме |
{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S} Помози, господару, ако |
имао државну војску под једном командом тако као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војс |
ек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неких година, |
ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он говори, већ другојачије, црквенски, онако |
а образован човек, Којадин га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, |
Није то могао другојачије учинити него тако преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгод |
с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гв |
то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{ |
е уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Милив |
мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао |
трате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовић |
ем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме |
ди!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да |
аше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред |
н. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се |
ивидном мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као |
сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држав |
овићева, меда је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у госп |
так, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друг |
од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би с |
да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош |
јницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког времена града |
ина велика властела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће. |
на прође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихових обаве |
е о господи и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне препоруке о трпљивости, о мило |
внови и прасци и месо се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref target="#SRP1913 |
н запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, одго |
, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам |
<pb n="127" /> <p>— Којо, Којо!{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више |
> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— Онде где је Божјим |
д се одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, |
> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а п |
, Александар победио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је као мла |
.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S |
"> <pb n="241" /> <head>XVII.</head> <p>Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог |
неколико санова пред посланике.</p> <p>Тако се свршила аудијенција кнеза Гвозденовића код султ |
ако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађура био на служби |
чари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором |
ика са далеких степа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су једа |
ехмеда?{S} Ко се може њему одупрети?{S} Такога султана још турска вера имала није.</p> <p>— Зна |
т, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, скиде |
арен лов, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколове на руц |
е шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, било узвишено, и на средини је стајао велики ср |
ити да од њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до б |
коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављала наше читаоце и опомињала их како су |
ио владалац без вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи раздори; Немци су били неслож |
ила испунила војска.{S} Топличка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пут грани |
р с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође присутна.{S} Један је оптуженик био окривљен да |
се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем |
Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу остаде такође под заповестима већи одред, да чува границу од К |
лишту, на пољицу испред градића, где је такође било изнето једно буре вина за оне који би пити |
а.</p> <pb n="18" /> <p>Султан Мурат је такође походио каткад своју султанку, царицу Мару, и ак |
пити велику количину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичи |
заједно са својом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена, немогући се никако опоравит |
е, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на своја места, испод галерије, на којој су турс |
чина и турског војника.{S} Нов језик се такође морао учити. <pb n="294" /> Тако се у тихе слове |
"63" />, деспотица и царица Мара сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне свештеним л |
{S} Тако разбере за збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је сам |
а, увек би га пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <pb n="60" /> антерију и мећући на |
у по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало разумевао, јер је у оца његова један момак |
се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и значајем своје породице, мило м |
у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драго |
где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изречену самртну пресуду.</p> <p>Н |
у и рече: „Нека је благословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и |
ројна послуга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које |
к новога српског старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце било непрестан |
ар.{S} Поједина велика властела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је ка |
Призрена, <pb n="177" /> Скопља били су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговци оружја |
ио зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница за најод |
ењивали, а на топовску ватру одговараху такође топовском ватром.{S} Сам велики везир Караџа пог |
и ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја |
рски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прилици узнемиривала и плашила султанових пожуда. |
ву с пријатељима уз пиће.{S} При једној такој забави султан на пречац занемогне.{S} Донесу га ј |
им хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само |
тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с царицо |
ана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> <p>С |
красне ките које је била поизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ов |
ар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и ста |
их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно |
и од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у којима су му |
а услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба напити у здравље дом |
иће онима који су хтели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, који су певали јуначке п |
Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витла |
оном времену, непрестано копкаше шта му тамна будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се н |
и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{S} Као и друг |
м милоште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па |
амницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање ниј |
такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не |
> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p |
и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао |
ман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуше се сви пут манастир |
рско, више калуђерско него световно, од тамно лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, |
мнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међ |
т сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова посланика, и с њи |
едно.{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Ја |
твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби султаново |
гласова долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како овако дуго трајати не мо |
а било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p> |
аве није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјекивале, коло је не |
Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турс |
се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов д |
које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука манастирима |
су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладовини сед |
арајући се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се |
сти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S} У он |
годне, око Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати |
м постригу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина његова путовања, све у нади да |
гош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па |
е њима помогао новцима.{S} Требало је и тамо спремати се за турски напад <pb n="196" /> и оправ |
ићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми нар |
али две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздати и на које треба да пазе, ј |
Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капистранс |
додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, го |
о о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, |
Наредбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="2 |
ку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског влаха како се бори око дв |
ађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на Београд опет н |
и; попалиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S |
ије његове.{S} Прозори су били испуњени танким провидним платном, а на средини је, међу собама |
то, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред госте.{S} На узвишеном месту са |
S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се та |
бан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постане т |
дно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинског Језера, како ми је казивао покојни отац Калис |
че Калистрате, али има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— |
от нису полазили у своме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разумевали.{S} Њихово пријат |
ије оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мура |
жности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу |
а напрезања.</p> <p>— Стари Гвозденовић тачно суди, синко, само је претерао.{S} Погрешио је грд |
вонило.{S} Постове је постио с највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по изузетку.{S} |
номе угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="287" /> |
то морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те |
синко?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неодобравања?</p> <p>— Оно што су сажегли жива, н |
х милостиво <pb n="36" /> и не заборави твога свагда верног слугу.{S} Буди милостив жељама и по |
било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, проговори пристав.{S} Деде, Милија, прогов |
ва, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља са |
, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султанској милос |
могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да пом |
>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или поту |
лика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то. |
ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече између гробова, и |
Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његов |
д си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца, коме с |
— То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на па |
нека саслуша твоје молитве, нека испуни твоја надања, нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су |
борављам, нећу заборавити твоје савете, твоје материнске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар с |
Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када |
е ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозде |
Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша твоје молитве, нека испуни твоја надања, нека наврши тв |
еби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и С |
ти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падишахова, кад шаље слуге |
} Није страстан.{S} Нека Господ отклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад во |
жила.{S} Не заборављам, нећу заборавити твоје савете, твоје материнске поуке.{S} Нисам ли им ув |
, нека испуни твоја надања, нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење в |
ањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да дос |
превисоко ти царство известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам |
} Хвала ти, пречасни оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те надарише твоји тр |
чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехоти |
је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
звишене вере и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смер |
, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb n="16 |
и и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место је и |
то се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разликовању.</ |
ако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образом морам истину говорити.</p> <p>— К |
ку дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори |
вица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништен |
лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју |
ам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да ј |
Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица о |
> издати, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би го |
и на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спр |
н одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене |
о и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојом племенитом науком усадио корен свега честитога и |
га властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Т |
дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гл |
накост још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{ |
вори:</p> <p>— Божји Суд, је обелоданио твоју кривицу. <pb n="175" /> Признај што си одрицао, ј |
ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S |
тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља |
<p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да |
урађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан крснога имена лично пре |
ароде српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог суд |
тања и своје смерне поклоне Величанству твоме.{S} Прими их милостиво <pb n="36" /> и не заборав |
риградског Царства.{S} О Боже, преблаги творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахрани и помилуј Срб |
н на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео как |
амештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком поњавицом, била му је од |
вест </foreign>.{S} Тим се обележавала тврда дисциплина, којој су подвргнути били калуђери.{S} |
ио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма какв |
страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли дале |
инио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И |
ставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи рад |
како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самово |
задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уз |
е на другом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија на свету и у |
од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је о |
кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске широке |
огао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што ј |
ржите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.</p> <p>— Тако нам |
Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од как |
ави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зависи и вера и отаџбин |
црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, којом се |
ио далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Поб |
м и испитивањем.</p> <p>— Збиља, збиља, тврђаше Гвозденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако не веру |
заустави и призва караванског капетана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима |
оваше у његову срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе испред Којадинова зеленка, несташно га зад |
тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миљ |
е време царица је била веома забринута, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} К |
е ружичњака и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио др |
ли су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких заповест |
вонише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се сп |
гне старости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотст |
иди манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у |
беше развалио уста против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— |
ди златник и од убруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам |
које су на две стране полазили зидови, те су опкољавали прилично велики квадратни простор, као |
ао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је |
ако да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој бор |
го се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни о |
еш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наградама теби можемо показати осталима шта |
ључио општи савез са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Тура |
ла опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београд |
се користе лепим временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину. |
то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S |
.{S} Њена је удаја била политично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у |
мамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даћ |
ци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од |
Св. Николе тај добар исправљен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписуј |
е требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који с |
еру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка од туча била му |
е властеличића.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Др |
Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповес |
ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне предање наших слов |
бом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушн |
ате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Б |
давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудрости, стрпељивости, и |
{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То д |
p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори М |
гласове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручу |
анпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> |
еби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи |
те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажар |
ам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа промени. |
, по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си |
Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те |
одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И |
буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће мо |
ио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспо |
што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији? |
ц.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна |
ој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј |
би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је с |
ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино |
одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу каз |
ла си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово |
p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што се |
ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и п |
" /> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистра |
знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке д |
ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? промуца она, погледав га погледом који је |
се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао ј |
ах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш |
лим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је |
се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пуст |
ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је сти |
/p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало тре |
устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за дру |
тима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми |
више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ов |
не заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те ви |
ству.{S} Она би Гвозденовићу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толи |
се омладина из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и ве |
му могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је р |
у пријатељству, не једанпут опомињао на те дужности стрпљивости и благости, без којих на овој з |
да тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те ви |
ла, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове црнога дима.</p> <p>— Власте |
екстове.</p> <p>Дворкиње отворише врата те мале, полусакривене дворске црквице у султановим дво |
рагош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно шт |
и син Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и заступали су мишљење да се треба држати Т |
е <hi> Многаја љета </hi>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог |
овек оштар и поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочника и Точана, многобројан и веома доб |
Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и ка |
љем; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу поглед |
послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице седео један, који је имао велику масницу на |
ве добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како |
ље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи |
у часовима његова самовања.{S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} С |
Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мисли |
омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, |
но са старешинама града Пирота, изађоше те поздравише царицу.{S} За њима приступише Турци, који |
уги посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, |
а то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон царски, одговори Драгош набусито.{S} Устај, ве |
ра једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може бо |
} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љуб |
ије.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калист |
есно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских |
е се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска |
>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја |
ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; |
арем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти |
е пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно видео, Стаменија, <pb n="115" /> рече Којадин |
ско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да ка |
тера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те разумео, мајко, одговори Којадин плашљиво.</p> <p>— |
аком твоје узвишене вере и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, обасја |
ини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси тво |
вагда бар он лично разрачуна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259 |
е свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се |
таменија.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је |
кроз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, ал |
а ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?< |
м учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} |
, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти не |
ин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није |
ко ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто |
је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка ко |
, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам пр |
ша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће моје налоге да се о то |
тим брашно манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирских стражара.</p> |
и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао мени несрећници, закука жена!</p> <p>— |
веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли в |
а, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом |
т Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупљао из својих западних крајева |
м је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћеф |
ако пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb |
анкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с једном већом или мањом су |
отпуности врши прописане работе, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих била госпо |
ђера, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању изврше |
ка наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опе |
?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, проговори |
Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош |
че онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу. |
је.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше т |
ма украо некакве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицали к |
бхрвале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те могла разгалити, господару, говораше царица.</p> <p> |
је ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} А з |
акати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као |
разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми не |
сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p> |
би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги камен. |
м могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им |
Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да |
бе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила |
то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он од |
она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ј |
проговори младић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш |
мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се |
ару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и признаде.< |
ац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, видећемо, одговор |
— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то тебе тиче?</p> <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме |
ришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, ш |
хим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет |
еље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни др |
гло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих пош |
само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, |
/p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И |
ри Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на после |
самит.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p |
ћ.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном прил |
е западни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад |
Да примиш ислам, те да нашим наградама теби можемо показати осталима шта чека оне који се добр |
а.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не могу да се |
, као један предлог.{S} Султан је према теби милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.< |
а.{S} У осталом зар мој отац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и х |
а није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, сле |
n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, несташна?</p> |
е, што би особита царска милост једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло пр |
ни с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и п |
сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, |
едноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе |
пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом |
ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и на |
> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша во |
е он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз |
28" /> <p>— Немој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, др |
Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{ |
мљу држи по султанској милости; он увек тегли хришћанима, непријатељима Турске.{S} Све што су С |
ећ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској политици.{S} Ц |
се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља бр |
без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јерб |
е, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се вршил |
ати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност он |
вори он одмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да п |
вешто прерадили по хришћанским мислима, тежњама и потребама.{S} Не мање је наше читаоце занимао |
оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била историјска дела.{S} А |
страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње |
д свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, на |
а да је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве државне власти може бити вера слоб |
раширио општи страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај |
аху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однек |
ора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи |
џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турске.{S} Тек |
су се разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски |
асност од новога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Ц |
аху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу би |
на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један манастирски момак |
је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којо |
о да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{ |
<p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и |
нут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новога султана Мехмед |
го владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, |
у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник је Мехмед већ имао |
ровачким караваном од триста коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да |
чињао га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним зе |
— Поручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину |
оћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну српску земљу.</p> <p>— |
т II, али је познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој ста |
обро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обра |
толички владаоци у разним земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни вл |
си у најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако |
е да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио |
блага, божанском милошћу напојена поука текла је за свакога под једнако као извор чисте планинс |
уге деспотове.</p> <p>Последња реченица текну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кро |
ропство, многе су штете почињене, многе тековине за права Бога паљевини предате.{S} Силан је св |
ега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима као да су његов |
у крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На оружје, на одбрану, народе, ако ни |
собито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мутан и неразумљив, деспот бе |
0" /> читати и певати црквене прописане текстове.</p> <p>Дворкиње отворише врата те мале, полус |
нок скот словесан </hi>, писаше у оном, тексту, <foreign xml:lang="cu-Cyrl"> послушљив, своје б |
о да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</p> <p>Ово усмено превођење отац Калист |
ребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце.{S} Понегде су стајала кола или дв |
рња он им показиваше манастирске краве, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку више ман |
гањце, овнове, прасце <pb n="41" /> или телад.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепац |
{S} Близу њих стајало је испечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима |
p> <p>У тај мах је с наступањем потпуне телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и ду |
дан ниским страстима, којима се топио у телесном уживању, султан Мурат је био човек дубоких мис |
која закаснела крава где муче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући сеоског |
једноме суседу у Точанима украо некакве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пош |
иле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном месту, могле и превућ |
ворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклони.{S} Једна велика ваза од ко |
е окићено драгим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На |
ледња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући |
се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из Београ |
еновићев испод Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опе |
Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скоп |
камилама и с камиларима који ће камиле терати, одређени као поклон султанов за деспота.{S} Они |
своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из све |
рати у Београд, а његова војска продужи терати Турке цариградским путем све до Пирота, свуда па |
о ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом распоређују.{S} С тога себичност њего |
у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на |
несталним и немирним политичким животом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље би |
ици, држале су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и изн |
олином и над Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу зап |
азумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас |
да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли да |
изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на |
у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могл |
.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати |
за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена, о коме ми прич |
и њене напомене о некаквим разговорима тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, |
о су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће повере |
је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити н |
авна.{S} Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекају тешка искуш |
добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> |
о.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n="46" /> работа, а друго га |
страте!</p> <p>— Благосиљам, синко, али тешка срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј неправду и |
остала иста.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нове господе на веру, на об |
а су времена настала.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тре |
> <p>— Не, не могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим |
о српско.</p> <p>Кад су се објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо као пред последњим ча |
словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине |
западњачком помоћу исплести из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био м |
р су на њему недавнашњи ратови оставили тешке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране |
.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говора |
ехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерев |
отворише.</p> <pb n="125" /> <p>Мушким, тешким и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којад |
ему.{S} Уједно моје највеће сажаљење на тешким губитцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да н |
е се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. </p> </div> <div type="chapter" |
у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним расправама прибегавало Суду Б |
искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тренутцима који чекају свакога од нас.{S} Нека Б |
ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких послова везана била с млекарником, са сиром и ма |
ојне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помаж |
n="34" /> по нарочитом церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} |
еље и радост војника после тога случаја тешко је било испричати.{S} Кратко време после тога, Ја |
дају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја |
> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешк |
страта.{S} Млади игуман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити |
а живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја с |
ом свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да се маши фо |
кову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили |
ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса на крају јула, заједно с |
врши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђ |
ли је било насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S |
што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби међу интересима и уверењима, многи су се, |
пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</ |
о, гости су Гвозденовићеви обузети били тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак који се |
у.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И Кал |
пљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имања од грабљивости на |
поред 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасвим почетнички обрађена у приповедци „Калуђе |
разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим ствар |
.</p> <p>— Којо, Којо, одговараше Миља, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њо |
га срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели храниоци свеколикога људског делања, за |
данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припали свој вошт |
ости и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врли |
довољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много инте |
ке политике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини кој |
по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме |
ра са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То верујем и |
се са свога троношца. — Каквим добром, ти красни младићу, овамо код маторе врачаре?</p> <p>— Д |
овек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија калуђерица!{S} Ка |
барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стамени |
шћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам |
е мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео. |
о сад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад наст |
г Јанка Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, |
аше деспот зажарен.</p> <p>— Господару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{ |
жбун уцветале ружице.</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца она, пријатно се повративши од лаког изн |
а.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за |
Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка |
шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа |
</p> <p>— Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву |
народ штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојом племенитом науком усадио |
бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко |
о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти д |
видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај м |
ти, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако о |
> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те |
ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, ниси пријатељица....</p> <p>Дра |
иљо, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} |
свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије навике, другојачије о |
а ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} |
кад имање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студени |
ру Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, д |
шу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не да |
све <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала.{S} Данас ј |
и, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети за поклон |
Добро, добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али |
д царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам |
} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо |
кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђерица.</p> < |
тва, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но |
остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо о |
ам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћан |
и се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим |
100" /> узимају да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумев |
је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад с |
оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су т |
оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар |
ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест |
Стараћу се, превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посла |
, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Пом |
то видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није т |
о си одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка трговца.</p> <p>— Јесам, честити с |
зумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брин |
куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад оче |
{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена посте |
и католици, одговори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То |
имо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Г |
ати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по |
рачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале ман |
закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ранио манасти |
рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?< |
одељење дворца.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, дакле, дворник честитога падишаха што си мој дом |
е Стефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да са |
он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци м |
ажим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како |
ови послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља |
покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти н |
и начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} |
тирског стражара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао |
чином могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и пра |
} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И |
и ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо д |
ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> < |
р си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала |
, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав |
и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавниц |
румену, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Ниса |
тац Калистрат.{S} Зависи од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи. |
Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>И |
а ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се са |
дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разгово |
ла и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, |
ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко |
зиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву |
из мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам т |
S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђе |
ан дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар |
и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би м |
лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотов |
аповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са за |
ала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја |
ен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек |
ислим, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар |
на.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих дево |
си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог п |
та ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Ни |
њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брат |
пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш вл |
p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> |
ешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покал |
а <pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је |
о она благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то |
{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад г |
истане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад |
и Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не би |
S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако м |
за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да т |
пштег и много цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што си зраком твоје узвишене вере и н |
друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти зн |
више Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на |
о, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, |
<p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим |
тао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, а |
ш се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу! |
дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{ |
и.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да нач |
е нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје |
же, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене |
то имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ћ |
ога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској |
за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иш |
а те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у |
еби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останем |
ити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су |
р.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор засл |
идела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита м |
сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е |
ести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место ј |
во ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n="260 |
аменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— Бо |
агосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем размишља |
> <p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да |
дознало.</p> <p>— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Гор |
вић, и нека смо препоручени превисокоме ти царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов |
е могу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.</p> <p>— Царице мајко, биће што желиш.{S} Ч |
на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повик |
ђено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша куп |
ржати читав месец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући се |
/p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојк |
бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги |
трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет. |
и.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те ј |
ломани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а н |
о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не мо |
стела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборав |
S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се |
при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспот |
уци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријатељ |
ју остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има пра |
p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба. |
ић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да п |
дговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савиј |
и Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља |
посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисл |
да се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је цар <pb n="229" /> хтео она |
и му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и |
тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме преп |
.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си се п |
, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу л |
ао што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, д |
дим по заповести игумановој.{S} Јеси ли ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p> |
ве јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам про |
ку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Крун |
и је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место стар |
/p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацим |
p> <p>— Може бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, |
вори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах |
.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти |
који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} |
д би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цари |
же, невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош |
>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и ј |
— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том |
{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону се то ради, одговори Дра |
гарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Са |
ико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам радио о |
на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тат |
з царицу.</p> <pb n="128" /> <p>— Немој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и |
Ништа зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку о |
да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помо |
ли опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћан |
<pb n="20" /> <p>— Султанијо!{S} Ја сам ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти |
гано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без |
ита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{ |
а игумана Калистрата.</p> <p>— Честитам ти, рекла је игуману царица Мара, честитам на свему.{S} |
Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши |
о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У до |
> <p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске послове.</p> <p>— Упућујем |
је и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, |
и добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам |
> <p>— Превисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те изв |
шао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје место није више овде; велике и свете дужнос |
{S} Томе више није време.{S} Превисоком ти царству данас требају <pb n="32" /> други саветници, |
> хтео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> < |
<p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, и |
ре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Гос |
вати, тако умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> <p>— |
у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженит |
з Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Б |
мењају мисли.</p> <p>— Има право високо ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче ц |
а сам сувише мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам ум |
Много боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 ли |
</p> <p>— С тога би се места, превисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране могло пома |
ове.</p> <p>— Упућујем народ, превисоко ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му з |
еђу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бо |
љубимац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мог |
</p> <p>— Ја сам то и мислио, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе с |
упита царица.</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши |
еспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам |
ли Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко ти деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој н |
се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да |
им саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; |
ругом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пр |
без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, одговори калуђер, то не можемо, на жалос |
и да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам запове |
лаву и намршти чело.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити што ти ве |
ра полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску |
се поклони султану.</p> <p>— Превисоко ти царство и сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли |
новић поче говорити:</p> <p>— Превисоко ти царство!{S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђур |
бегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство известим, да чујем твоје заповести и да их у |
те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пусти своју смерну поданицу да пође у своју |
Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д |
особито кад нас на то упућује превисоко ти царство.</p> <p>После тога царица отпусти посланике, |
> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање Католичкој Римској Цр |
куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство да напоменем неке мисли, као један предлог.{ |
се не може!</p> <p>— Мисли ли превисоко ти царство одмах путовати?</p> <p>— Чим будем готова с |
е, каквим год начином, помоћи превисоко ти царство?</p> <p>— Не знам, одговори царица.{S} Могла |
рбе.</p> <p>— Нека је честито превисоко ти царство, одговориће на то отац Калистрат.{S} Зависи |
д чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи пом |
вори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе |
немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не че |
ј још мало за старо друговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут |
ни несрећници, закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} М |
— никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу забора |
рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} |
а је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Ни |
и?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} На |
оз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што б |
тво, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле |
рипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева лица. |
а су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Бо |
i></title></p> <pb n="14" /> <p>— Зашто ти се тај живот толико свиђа? упита царица.</p> <p>— За |
мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да |
озденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога с |
она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, свој |
, свештеника и народа.</p> <p>— Не могу ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трп |
а стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много |
нко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворена.{S} К |
.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испр |
заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојо |
на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубо |
пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Н |
ством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У с |
се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад д |
ниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо ви |
вори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} |
ра у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно |
За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском зак |
завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не призн |
ро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош |
у две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пру |
против глаголати не вест </foreign>.{S} Тим се обележавала тврда дисциплина, којој су подвргнут |
нио му се за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облику приповетке износи дело студи |
н Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити сељацима хајкачима, ловци |
изати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, |
, који ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај |
хаљином, постављеном зибелинима.{S} За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То је б |
е кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили |
донске војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Дари |
о после изласка Којадинова.{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за |
<pb n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око моста пред |
еговим <pb n="37" /> друговима одмах за тим.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с камилама и с |
n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p> <milestone |
еле у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, |
кад, никад — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим поштовањем поздрави царицу, која |
је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовим |
остајали до своје смрти, научили свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, о |
х и потврђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да |
у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мисли |
у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске столице, и — то је све |
е, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмица |
.{S} Византинци су у својој књижевности тим именом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Алексан |
ли нарочити соколари, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} Соколи су били |
о. <pb n="281" /> Слава му, што је умео тим се случајем потпуно користити за овај мах.{S} То он |
Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војс |
{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су, |
ршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, |
он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари |
д старога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је с |
и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао н |
моћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455, још, нада све то, обележ |
султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без у |
ош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су га |
овој, ја милосник (извршилац).</p> <p>С тим речима ћефалија разви повељу са златним печатом, и |
јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, |
ци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада није било много црквених имања.{S} М |
била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао |
би.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца свога о же |
да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка н |
киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући |
нику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, онај што су му |
оче игумане.</p> <pb n="288" /> <p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанс |
а познање народне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне |
то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шал |
пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевидно туробно располо |
задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} |
им-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље |
и, међу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме доста променила свој дотадашњи начин живота и више |
она страдао.{S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с т |
што, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери |
, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостиони |
оде турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са |
два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, готово пл |
властелина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Са |
а грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих финих домаћинских послова, он је увек држао ћирицу |
и ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} |
оје, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу међу многима |
лтанима и јунацима.{S} Поједине стихове тих песама пропраћали су узвицима присутни дворани.{S} |
је коначно променио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али |
S} Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У же |
нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да пожи |
пет били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пруж |
угли Турско Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао првих дана напред само онај који је |
твеног трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може много учинити.</p> <p> |
сићевој.{S} Миља Гвозденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, којом |
е морао учити. <pb n="294" /> Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче увла |
смицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па п |
"> <pb n="23" /> <head>II.</head> <p>На тихим дунавским водама спушта се пролетње, фебруарско в |
разматрање, миловао је тонути у уживање тихих али величанствених природних дивота.{S} Леп изгле |
но порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брисаше |
да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они |
игнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом с |
часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поузданог породичног живота, с којим је био срас |
иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искрености и оданости.</p> <p>Миља |
} При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што није могао јавно д |
стављао је извесну вреву и покрет према тихоме једноликом животу сеоске куће малога властелина. |
ла, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудрости, стрпељивости, издржљивости, верности, |
ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се как |
зе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане, замир |
за.</p> <pb n="124" /> <p>Певушећи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сум |
сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене теков |
еније, али у свима пословима који су се тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић није |
а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по таласастом зелен |
сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихових обавеза властелину.{S} И |
им жаром живо интересовао за све што се тицало политике, пође на поље више града, одакле је чет |
азговор, да се извештава о свему што се тицало северо-западне границе Турскога Царства.{S} Опши |
че?</p> <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру к |
реко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како љу |
јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то тебе тиче?</p> <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, ј |
е мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна власт треба да је једна |
оштвом свештеника и калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозден |
ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Пра |
ство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да ј |
гурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, мо |
воре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим |
помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште политике и скорашње будућности.</p> <p>Дубро |
узети били тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, као к |
него световно, од тамно лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држ |
етовале Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради на штитовима |
ога султанског орлића.</p> <p>— Да, да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављајућ |
а, рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле дев |
смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац |
но што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да стар |
тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{ |
Угарске.{S} Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и |
га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеш |
на власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од српских владалаца у |
за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је |
озденовићка, Србија се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добро |
а био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру |
b n="68" /> <p>— Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с |
веру и свога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тима |
о само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често забор |
то беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже |
м и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шт |
ко било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су |
S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </ |
егови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гро |
ља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац при |
и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у турске држ |
високо ти деспотство, одговори калуђер, то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су |
у оцу Калистрату чинило највећу радост, то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је би |
p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се |
Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута |
и?</p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас гре |
ибе од хришћанског топа из Београда.{S} То <pb n="275" /> султана баци још у већу јарост.{S} С |
учио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.< |
ква може рачунати на земаљска имања.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна н |
о вољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служ |
но Турчин у овим земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> <p>Стари Калистрат махаше гла |
раве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу тро |
ио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини родитељи, само ш |
бију, па да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, |
онављајући своје уобичајене молитве.{S} То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја |
и било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног поста.{S} На чис |
и час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде |
од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање Стаменијино, њен разговор о не |
огу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном ти |
Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, |
из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а |
стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} |
сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био т |
у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нем |
послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{ |
Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци, који су путова |
љски језици као на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1 |
ан пође на престоно место у дворани.{S} То је била на неколико степеница узвишена пространа гал |
равославни <pb n="250" /> господари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, п |
.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb n="16" /> <p>— Царице |
о, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима |
настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни па |
="128" /> <p>— Немој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, |
отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио. |
вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата |
о, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, |
ли старо стање за хришћанске власти.{S} То стање је остајало све даље на страни, улазило је све |
природа пусти крила своје нежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било |
а да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао с |
свакидашњи стан властелинов, чардак.{S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан к |
коња је био превешен неки замотуљак.{S} То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистр |
ва војска за њим, само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би |
жим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која ме је послала да |
д извршио реч, дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султа |
="48" /> с великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себ |
ј син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спаса |
— Сад сам разумео, одговори Којадин.{S} То значи: треба цркви служити одано, с пожртвовањем, па |
тајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне историје.</p> |
ин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} |
помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити во |
кој седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазва |
љу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пр |
асти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуно |
натна тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, синко?</p> <p>— Манас |
ј кули стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> |
дговори млади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам је једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и п |
ао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти с |
и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, али после двадесет и пет годин |
е он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро распол |
боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био м |
ло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Калистрат особито радо имао.</p> <pb n="95" |
служиш вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још једини пут којим се може својој савести данас |
чајем потпуно користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да су |
<p>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је |
, готово независне хришћанске земље?{S} То је морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђур |
птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите породице да буд |
чином отвориле владичанске столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но |
мени несрећници, закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S |
о пропадне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја ва |
знаш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То верујем и видим, одговори госпођа <pb n="145" /> Кру |
за оправку једног дела града.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А |
еки манастир ваших калуђерица.</p> <p>— То је манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице |
ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо |
ећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца Калистрата.{S} Њега је, нерад |
очека свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђе |
у слози и у покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, с |
веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али |
мо што иду под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није |
гарским краљевским намесником.</p> <p>— То је од последњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Ва |
да сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ет |
наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром било свршено, чим би нестало ср |
ца? викаше каматник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} С |
заповеда високо ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо о |
>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано отпутовао у Смедерево неким |
о власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај начин који је мог |
, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав се |
овић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S |
који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга би |
<p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и |
ухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се |
подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радовао |
робуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон царски, |
м-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од |
рао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу |
султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} Да није пр |
8" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве |
ритиска неспокојство, неизвесност, и да то јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било у гла |
одговори Којадин, али морам признати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првен |
а ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тог |
} Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} |
изговорио, задовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ каз |
мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је ра |
њему његово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио |
што друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато |
чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при |
и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио |
{S} Они који буду на местима нашим када то наступи, састараће се начинима који онда буду могућн |
жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не |
ота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и |
оре, већ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима ш |
— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути |
ш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или манастирским старе |
а на његовом путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је |
пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, властеличић у |
о његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достојанство |
путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охрон |
елиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> < |
ооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто во |
зван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, |
n="81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо н |
ена — никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу заб |
Па тога треба <pb n="162" /> казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљ |
бији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској |
м нудио митром владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена ж |
ње ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске удружи с катол |
престолу.{S} Један од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у гале |
наместе људи које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Ту |
арицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен |
милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то најискренија.{S} Али није то доста према мени самој. |
е било надстрељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беоч |
е, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје |
је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко |
ију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни |
е тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће прис |
а, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, |
пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p |
идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спр |
а себи стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно |
ле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанк |
зати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S |
и тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па д |
, одговори он одмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треб |
огла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S |
а Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где |
ља трошила и последњу пару своју.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S |
блуди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они не помишљају.{S} Једнако нас <pb n="67" /> коре, |
ко и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим |
е коме се он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одговор |
укаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако |
омисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на то помислим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју је |
{S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је политика |
менију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало да он без ње не би могао у животу |
ито превисоко ти царство, одговориће на то отац Калистрат.{S} Зависи од превисокога ти царства, |
ла, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ић |
а?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на ме |
егове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, п |
отимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом |
њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се свр |
с.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није.{S |
аше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да б |
се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори Којадин, али морам признати да то није нем |
у је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посла |
мње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Буди |
ест свога господара, особито кад нас на то упућује превисоко ти царство.</p> <p>После тога цари |
је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и |
с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, н |
опио султан Мурат II, али је познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{ |
жити онај начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред |
е.</p> <pb n="49" /> <p>— Султан Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте б |
вио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти |
длуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна. |
о, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба при |
е примицаше пролеће 1455, још, нада све то, обележено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се у |
м одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Милив |
најстаријег сина, игумана, који је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио што |
воје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време допусти ц |
везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} Како д |
азала да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не |
и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да |
се јадне незналице.{S} Са сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синк |
х у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност престаје.{S} Онда сам ја |
људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, |
ом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} |
Турци завладају Србијом.</p> <p>— Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што |
ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазн |
једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, р |
е поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена, о ко |
Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утиц |
у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и |
млада српска девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је би |
ово Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна, и ударила је силно, али је и на ис |
ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не знам.{S |
а се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> |
б.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични. |
никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић малко узнемирен.</p> <p>— Как |
Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смеде |
од, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па |
сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин |
, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и њега да све ч |
Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог |
и многобројна послуга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особ |
и се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то рас |
пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— |
о не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да |
јити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли |
лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога весе |
ку им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село |
шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом |
га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења |
објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Копријана <ref targ |
је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих година, прилично пун.</p> <p>И |
ца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида |
ом.{S} Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђером царичиним.{S} Тако је |
или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажизања |
пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове |
овом реду и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик |
иге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро |
меност своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову на |
његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми с |
ашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао ј |
/p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе |
у и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачије учинити него тако преобучен у рухо |
, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорит |
вала му за то најискренија.{S} Али није то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што |
ехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у вел |
створење тако обесно и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> <p>Насељеници сељаци |
<p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то тебе тиче?</p> <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S} Тиче |
е године живота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад је на |
вајући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње мисије још већма утврдило б |
а.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа |
а жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али ј |
орите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то противило предањима словенских апостола?</p> <p>— Сл |
би је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може |
сле подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ра |
о разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га |
није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то |
и кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пу |
Ко си ти?</p> <p>— По царском закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манас |
да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— А како |
апрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Ту |
спуњено зебњом.{S} Нису знали колико ће то трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И |
камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свит |
војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му је |
спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито за |
католички владаоци у разним земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни |
то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удав |
Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као команданат војске него као деспот.{S} Град |
а.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога чове |
била је сваколика његова потреба.{S} И то му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила св |
ила је још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима бил |
з искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О |
слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног |
је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио о |
к се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, |
осиљком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад се и то посвршавало, женскадија с момцима навали да изврши п |
а сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Оста |
ојадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или н |
Нишевљани су представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно са |
се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p> <p>— Кад |
руна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа н |
би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мис |
удно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност |
утове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се ме |
.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Цари |
p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотич |
S} Треба мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја так |
и и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице |
а скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он о |
Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> <p>— Али |
таје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог н |
етвом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо |
а манастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа познаше манас |
управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровча |
је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим с |
није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Злат |
јачије одело, другојачији језик.{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало с |
Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим |
га благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није достојно српскога народа, пред којим је п |
које је и њему тешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да доб |
ма из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то исто јављају, одговори царица Мара.{S} Моји чиновниц |
је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми |
ље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n=" |
о се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А ме |
иста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете. |
е настало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак ко |
едиште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Европа је патила од једног великог |
е код Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп |
та му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сети |
к.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад н |
дети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми б |
кажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти наре |
се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, |
ј је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препадн |
p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си се пола |
па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Круна и |
арицу.</p> <pb n="128" /> <p>— Немој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоћ |
е већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима између гр |
аниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топли |
што га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком углађен |
поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, показа руку, поче мицати прстима, и прекрсти са на |
ехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Ка |
цима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах п |
а.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога |
едне заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то и мислио, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвала ти, и |
обри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера |
је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, |
да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво |
те је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој |
и се у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до |
49" /> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи ве |
абусито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одврати Миливоје.</p> <p>— Устани, отвори вр |
их нових гостију.{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> |
онац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од бл |
воје достојанство међу народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под |
кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та ни |
а се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У |
пријатељи.</p> <pb n="264" /> <p>— Како то? упита султан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом ве |
ом морам истину говорити.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, < |
S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору |
сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— |
на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха |
.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ј |
p> <p>— Не може, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завад |
p>— Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам |
фебруара 1455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе |
Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан десп |
е наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пр |
аше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша |
ш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један |
оград са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по необ |
аклоњен анти-турској политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац Калистр |
ће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, слож |
заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одго |
нолико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њ |
ће попустити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити запо |
</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога |
; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже |
нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као |
рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} Па колико је хриш |
г тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће |
о готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Срб |
и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> |
довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и до |
е кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко |
а за откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} |
ати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим |
, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педе |
х поданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет х |
росидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, н |
једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних с |
Превисоко ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их |
не плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш |
} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве |
у свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опет м |
и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по д |
ам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а де |
у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</p> <pb n="288" /> <p>Међ |
ици.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог д |
х дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мо |
само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорека |
озденовић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да |
е болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршав |
т умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник |
лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, некадашњи Којадин Гвозденовић |
арици Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори свој |
е и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Ник |
то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радовао се лову поглавито зато што је унапред |
ивљим корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи останак од свога нарашта |
d> <quote> <foreign xml:lang="cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Т |
дахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш |
мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нис |
<p>— Нека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свака |
и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло б |
рат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, |
послуже тополивцима.{S} А тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света није |
у ту растоваривали сваки свога коња, па товар остављали себи више главе, а они би легали између |
ним врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбр |
себи више главе, а они би легали између товара и коња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра |
вама ишли су напред.{S} По том камиле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињама путовала на |
} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрсне робе за дубровачке трговце |
ра ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити и спуштати к Смедереву.{S} Осим тога поче стиз |
да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звон |
дан стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио |
утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и мана |
тених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном и |
је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прекора.</p> <pb n="127" /> <p>— Којо, Којо |
никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у манастиру Светог Нико |
изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и у ту |
баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Кал |
му се родио син Александар, и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспели да објав |
може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма из Смедерева, |
овић.{S} То нам је једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету до |
и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је на бедну уло |
угарску властелу међу собом измири.{S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојављење 1455 у |
арицу Мару и примити њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манас |
лочнику беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два в |
ара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност онда није могла развијати тако |
кве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављање празника најтеже падало.{S |
аче његова нога не прекорачи више прага тога двора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему |
ор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама његова појава наново развесели сестру његову |
</p> <p>Па свакидашња храна свеколикога тога света разнога реда, који је у двору живео или слуш |
ној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим вр |
от?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога треба <pb n="162" /> казнити за то.{S} Како сме та |
дају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишавали су све остало на панађуру.</p> < |
скуснији мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да често случај заступа тако звану п |
а јој приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам до |
себан двор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу др |
упити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> < |
но што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у најближе велике манастире, у |
езоше у пламеном мору, пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и гр |
ству да се диже против Турака.{S} Услед тога расписа наређен беше сабор хришћанских држава на д |
ла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед његов, све су ове мисли још в |
је више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна дол |
вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, |
теоску.{S} Није било никакве користи од тога што се војевању на Турке стављао на чело и започињ |
ише да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како |
е Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се |
ковао.{S} Весеље и радост војника после тога случаја тешко је било испричати.{S} Кратко време п |
е било испричати.{S} Кратко време после тога, Јанко <pb n="243" /> Сибињанин искрсне изненада и |
ћује превисоко ти царство.</p> <p>После тога царица отпусти посланике, препоручивши им да јој с |
а у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који с |
чин.{S} Па тражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденов |
е!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али ш |
ледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопни |
причама.</p> <p>Од новости говорило се тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се |
реме царица је била веома забринута, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када |
е која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се турска војска с нишке стране. |
у религиозном фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми |
у.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једним о |
рећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у |
м заповест од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?</p |
је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обуз |
м.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> |
најглавније, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како |
пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</ |
шћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епископ топлички из Беле Цркве.< |
имао и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочни |
би оцу Калистрату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденови |
да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му крив |
с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх |
анађуру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p> <pb n="174" /> <p>Оптуженици су са засу |
уд за шербет, налик на путир.{S} Покрај тога места, на коме се служило пиће онима који су хтели |
ата, радујући се што се тако млад човек тога посла примио.{S} За онај крај није више бриге имал |
сприча новоме госту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на |
а.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на |
астојале из многобројних књига.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с |
господским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа трговачка роба за иност |
Ја знам, али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца пап |
ко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него |
вне власти имали веће поверење.{S} Осим тога недавно нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кра |
где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта властелина и његове породице, у |
о је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажизања није се употребљавала ни за што дру |
ламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столица васељенског патријарх |
ојави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао |
оварити и спуштати к Смедереву.{S} Осим тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војс |
ахим-беја замоли да причека.{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда по границама заповести |
шење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би |
вори отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило било да га сад ов |
мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сур |
<pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови |
вијати тако како се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи читања нису могли задовољити н |
а очекују свршетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин бе |
нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с |
о противник и балканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Даријев |
начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да |
ници упореде тај словенски превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је ч |
вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово |
езан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећања била осећања целе Топлице; што ј |
онима који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљ |
е и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и з |
нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута б |
еднако, био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био |
S} И то му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било |
ере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову наставу, старају |
научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Царица |
риликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистр |
Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S} |
лопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали |
/> султана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд |
бзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим св |
уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним расправама прибегав |
ако терете међу собом распоређују.{S} С тога себичност његову нико није опажао, и опште је мњењ |
оје се давало путнику и намернику.{S} С тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашки |
служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисоко ти царство, боље него и отк |
и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је д |
.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао |
нити док једнога човека траје.</p> <p>С тога султан поручи заповеднику града да му каже погодбе |
ста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се ј |
овник из њихове свите да нађе старешину тога турског одреда што пре и како било и да све обуста |
атељство и њихове многобројне везе нису тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трго |
н примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за |
и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер су на њему недав |
каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога ради Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске |
Србију имао замашних последица.</p> <p>Тога ради је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту м |
ли на другу страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише ј |
питати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Ма |
, више од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој к |
к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он обратио само |
>Са свим случајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, п |
ла кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништа |
ло; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима |
4 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Др |
е може, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завада међу де |
ци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом.</ |
ма на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци |
н био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетик |
а заједница осећања и интереса, која се током времена начини међу мужем и женом као међу једнос |
, почела се, са зрелим веком, природним током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело д |
ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је промен |
отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, један за другим, као да их је суд |
своје властите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ то |
ко њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед |
поту што се толико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb n="199" |
што никога није било, и нису му требали толики људи, нареди одмах да остане с њим само један ст |
раве своју султанку, коју нови султан с толиким почастима к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се |
а срца Турцима и преузнела њихове наде, толико је религиозна мрзост у срцима хришћанским усплам |
утврђен је био један котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} |
; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свем |
</p> <p>Лукави Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, |
бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војске да Турке код Београда разбије.{S} Управо |
И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар |
рдити.{S} Не жалим се на султана самога толико колико на његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио |
ред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плоч |
е он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у |
p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или није могао |
овољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, који је знао све финоће |
ас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диж |
ини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три летине, о |
Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} |
девојке су се удавале и момци женили не толико по свом властитом избору колико по избору својих |
ада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да |
м, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} |
јадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да рад |
е безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно проведених часова?{S} Време јури и одмич |
ређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада није било |
у-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толико заокупили послови панађура, да нису имали кад ни |
село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} Надам с |
њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота С |
ступању.{S} Али ниједног од њих није он толико ценио колико два младића из Плочника, Којадина, |
="259" /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ |
вде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Царици се Мари јави што мож |
неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба |
еди Србије, на коју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на |
pb n="14" /> <p>— Зашто ти се тај живот толико свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато што су под су |
нско, иноверно господарство.{S} Ето већ толико година правоверни гину, топећи крвљу и претрпава |
то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мут |
е шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{S} Разумевајући добро шт |
у Београду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{S} Разумевајући добро шта је опсада, су |
ац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то |
боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко Пле |
крс и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској |
бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинска црква, и кућа |
а му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цв |
бодних људи и слободњачких села није на том крају било никако.{S} Становници градова и тргова, |
, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан |
су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да |
/> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> |
и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц |
ој земљи с осталом родбином, па су, под том погодбом, уживали потпуну слободу.</p> <p>У свима м |
} Оне резерве, они приговори које му је том приликом учинила Стаменија, први пут су му отворили |
лавито зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како је код царице |
е деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{S} Деспо |
.{S} Јанко Сибињанин се потпуно користи том приликом.{S} Он у Београд пошље одморну војску, уву |
ку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и |
чили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је онако морал |
страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обича |
зазвало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори |
инити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с де |
аје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао том приликом и да одговори на питања султанова, која би |
га новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управнику многа питања о граници, о трговач |
аже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> < |
иште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом |
у заклону.{S} Наскоро <pb n="165" /> по том стигоше манастирски стражари.{S} Он им прегледа ору |
и били део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упућена у хладњаке који су јој од зелена |
је чула за победу свога посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за |
ја му се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, ка |
о душом означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} О |
.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде |
а својим справама ишли су напред.{S} По том камиле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињам |
ом заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спусти |
аредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити с |
ао округлу синију од црвене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико санова пред посланике.< |
рародитељке, Немањине Анастасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто |
е нису тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трговачким пословима и о ситницама у |
средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су |
и мудром одговору Александровом.{S} По том су редом пратили Александрово покоравање Атине, Рим |
арога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три |
може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Стаменија као дувна, у црни |
и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала |
ве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Б |
ан био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и д |
да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити свој |
закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Је |
у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, њени |
{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <div type="chapt |
ј да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама |
а је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога оца, који је пољуби у чело. |
зна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Драгош у |
, скројену по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, постављеном |
образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био з |
е даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да |
а Александрова похода онога света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на на |
споту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега ж |
22" /> Гвозденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и |
у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан. |
руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Ду |
ство готово било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S |
ранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој |
ву стану у Софији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском |
дини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} |
о у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуше се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да в |
све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Није много |
и покојног деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p>— |
!{S} Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по том јавише управнике добара и рудника из Трепче и из Но |
{S} Само <pb n="136" /> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p |
е на одређена им места.</p> <p>Одмах по том момци султански донесоше као чаршав од свиле међу п |
5"> <pb n="71" /> <head>V.</head> <p>По том је деспот, зналачким оком, прегледао рачуне које му |
ио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном и прорачунаном правцу сви су изгл |
е спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство |
p>Неколико њих отрчаше одмах.</p> <p>По том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе |
ом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледалаца и учес |
оше две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим говор |
, пошто су многи по народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, није много марио ни |
здаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба пр |
око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Иб |
ој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радо |
ц није давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то |
гао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од на |
у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим војницима и удари |
ни и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико велики |
му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и |
окој душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила срца |
у одобраваше све што је радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатн |
жбу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упут |
тица Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против |
ла, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђур |
d>VI.</head> <p>Неколико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се |
а послати свога човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао том приликом и да одгов |
д си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисоком ти царству данас тр |
слава крсног имена домаћиновог, Светога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу |
и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} |
о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад |
вању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руц |
натакнута била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било друго к |
лико, каткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличића.{S} Властеличићи су имали |
у његових пространих комбинација.{S} На томе се и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, ко |
<pb n="53" /> властеоска црквица Светог Томе, крсног имена Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, |
ц био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше м |
и Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић н |
пад малих хришћанских лађа, Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и |
женидбу <pb n="119" /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали дево |
авних хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан по угово |
дније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може |
има је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни о |
унапред смишља своје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 |
била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав |
аше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко испе |
ању, смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је султанс |
S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање |
ике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то зна |
ш већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{ |
турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и |
ма, да употребе сва средства, како би о томе известили што пре све војничке старешине и војнике |
ина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милост |
p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре. |
Стаменијини родитељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики властелин |
тно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, |
своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао замашних последиц |
бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p |
знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не к |
висти.</p> <p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, |
осла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао са |
ли у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је зна |
ра.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо врем |
Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде руком зн |
главним извором деспотових доходака, по томе пут к Београду, остављајући деспоту земље између М |
то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спази н |
асцеп у деспотовој породици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S |
та можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба |
а се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види с |
неких нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, леп |
е, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору обично Гвозденовић постављао <pb n="1 |
исли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је п |
као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и |
Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложни. несп |
шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек |
м и што угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра располо |
а се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине д |
.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S} Тако је њему једанпу |
о.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена д |
не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на поса |
ош немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти царство?< |
а од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао |
.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова од |
и нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропаст гд |
расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за |
с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, који премин |
ала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и закуску |
о пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза им неколико реч |
еспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву |
ља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи ло |
биља, тврђаше Гвозденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја |
</p> <p>Из његова питања провириваше, у тону којим га је изговорио, задовољство које би имао да |
се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање тихих али величанствених природних див |
лики везир Караџа погибе од хришћанског топа из Београда.{S} То <pb n="275" /> султана баци још |
и, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, |
Ето већ толико година правоверни гину, топећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границу.{S} |
је био одан ниским страстима, којима се топио у телесном уживању, султан Мурат је био човек дуб |
ања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није унапред познато где ће га |
и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат.</p> <p>От |
езина ока.</p> <p>Заигра му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсиј |
зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, |
што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Село се још није било успавало, кад |
} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац, који су освојили |
осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотад |
ко није могао одржати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се на |
вић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од великог цариградског пута, којим с |
лицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су то десп |
да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна, М |
.{S} Властелинство се његово пружало од Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу к |
даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у |
ога су његова осећања била осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав н |
од звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећања била осећања целе |
одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Плетикосић је био млађи команданат једне че |
рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n="240" /> попаљена и поплењена.{S} Одмах ј |
Плетикосића у Точанима, с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац властеличића Јанка Плетикосића у |
ице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <pb n="131" /> ви |
стегоноша, <pb n="39" /> властелин жупе Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио м |
и би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} С друге стра |
н нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз реку ја |
је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} |
е друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинству Вит |
узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је |
ом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран. |
на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозденовић би |
е за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да главном војском која ће п |
еновић имао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Властелинство се ње |
на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати |
лико великих властела, међу којима је у Топлици био стегоноша, <pb n="39" /> властелин жупе Топ |
инио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Калистрат је |
руговима.</p> <p>Као главни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице М |
ом, у ново подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и д |
июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни д |
пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ Мор |
/> <p>— Да, Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им |
што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене |
е на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је мног |
p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачна. |
и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав б |
им.</p> <p>— Па да нам помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наградама теби |
о Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је т |
астелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће |
арода мисли да мирно преда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и пле |
рица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Ду |
> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и бе |
рот сили турској.</p> <pb n="231" /> <p>Топлицу су, међутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Г |
до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S |
едерево је већ била испунила војска.{S} Топличка војска такође се већ живо кретала са својих зб |
за главног војводу Николу Скобаљића.{S} Топличка војска имала је поћи на ту страну и стати под |
наш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Д |
ородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника и калуђ |
којој би тога дана често служио епископ топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир |
городице чекао је деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је |
а и командарија (кипарско) од ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зре |
ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику.{S} С то |
, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизве |
попустити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповес |
к, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводн |
3" /> небо.{S} Птице почињаху летати по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање учеставаше, |
Миљино срце стаде силније куцати, блага топлота нежне оданости разли се по руменим јој обрашчић |
м.{S} У соби је мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају бил |
алека изнад целе околине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Ср |
а немогућно.{S} С тога изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обнов |
ула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћанима није одмагао.{S} Х |
уге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд |
и; војници су се спремали и размештали; топови су непрестано грували на град, који је био са зе |
че нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на град и дан |
камење и усијане кугле.{S} Многобројни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је |
ка са свих страна, и пошто се сви силни топови послаше које сухим које водом низ Мораву, пође о |
ограда готово није било изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало на зидове машина |
/> слушала чудан, дотле непознати звук топовске грмљавине.{S} Зидови су се градски ражљуљали и |
, а на топовску ватру одговараху такође топовском ватром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од |
у оправљали или новима замењивали, а на топовску ватру одговараху такође топовском ватром.{S} С |
у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја и |
сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А тополиваца и тобџија каквих није било |
вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} Којадин |
авник.{S} Одред те војске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремљен, имали су да |
Дворац властеличића Јанка Плетикосића у Точанима није имао куле као што ју је имао велики власт |
тро спремала у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац властел |
ку.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремал |
плицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви |
и што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко дру |
анима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сест |
седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> < |
Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви |
ник био окривљен да је једноме суседу у Точанима украо некакве телеће коже и однео их те продао |
био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само пространством дворишта, лепшом |
је стално живео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Плетикосић је био |
беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено једно теле и н |
ешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} Н |
> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} |
кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жеравици, на |
рачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Неколико њих отрчаше одмах.</p> < |
углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано |
и који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На с |
а, и још ћу све повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити леп |
д кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на ново!</p |
евој.{S} Од угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама и на зим |
чим је лето грануло.{S} Велика народна трагедија, која се видела и очекивала, поче да се врши |
тео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, без нево |
а њему недавнашњи ратови оставили тешке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве |
да би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега блата и нечисти.</p> <pb n="56" /> <p>К |
.{S} Нарочито је учио људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверн |
ара и среће овога света, <pb n="285" /> тражећи једину срећу у служби вере и народних интереса, |
ети <pb n="155" /> по овоме примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, Којадин је чи |
а Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и кад |
у све повластице које јој припадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страст |
без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ пре |
ство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да |
брине о својим потребама; да никада не тражи суда турскога; да своје свештенство сматра као св |
тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити.</p> |
ати?</p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће |
Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што п |
— Такав је уговор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда о |
ћа.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима пословима |
92" /> <p>Који су имали земље или имања тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те |
буњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, |
р за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако |
ети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто м |
е могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам п |
нађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одре |
путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S |
му је и доведена.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим заб |
ехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало што још није био стигао |
благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност двостручењем и привидном мекошћу.{S} |
гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из књ |
сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те о |
ај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пи |
а и осталих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није се бринуо |
Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сумњаш?</p> <p>— Увек |
жаву?</p> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то време нас |
кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само раз |
и ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао н |
рироде, који су свикли у свакој прилици тражити свој интерес и довијати се, мислили су којим би |
је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће породице, <pb n="121" |
х нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да с |
лац без вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи раздори; Немци су били несложни и без |
езици као на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1456, в |
мо се отворено говорило како овако дуго трајати не може и како султан треба што пре да заузме д |
њено зебњом.{S} Нису знали колико ће то трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И за |
> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је бо |
силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.< |
ишта не може учинити док једнога човека траје.</p> <p>С тога султан поручи заповеднику града да |
вета вера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, |
ем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето |
у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, м |
нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице |
нашњи ратови оставили тешке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишав |
t="#SRP19130_N1" /> су још отворени.{S} Трг и трговачке улице око града затварају се, и људи се |
своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износили н |
елих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали |
ане га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су пр |
<p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се ст |
лна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори су становали све по занатима, у гомил |
које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он |
н сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} К |
ју било никако.{S} Становници градова и тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били |
адницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би |
</p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита трговац.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а |
аљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за оде |
, који је само новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се |
то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину новцем откупљ |
а из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Само ћутите, чините се невешт |
Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.</p> <pb n="8" /> <p>— Ето, |
p>— Хоћу да те добро продам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац |
гибе Цветко Видаковић из Кратова, добар трговац, велики народољубац и пријатељ црквени.{S} Мисл |
S} Ах, купите нас, добри човече!</p> <p>Трговац проговори неколико речи, брзо <pb n="9" /> се п |
ме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју продавницу.</p> <p>Онамо даљ |
S} Осим тога восак се извозио као скупа трговачка роба за иностранство.{S} Нарочитим робињама б |
трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле поређане у једној дугачкој |
P19130_N1" /> су још отворени.{S} Трг и трговачке улице око града затварају се, и људи се повла |
е с оба краја могла затворити.{S} Изван трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, по пољ |
тио управнику многа питања о граници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачк |
рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прокуп |
ишта претрпеле.{S} По том су говорили о трговачким пословима и о ситницама у блиским рудницима |
војска наилазила на празна села, празне тргове, празна насеља, без живе душе.{S} Изгледала су < |
су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља тр |
ту.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} Насељење није било врло велик |
другојачије.{S} По градовима и по већим трговима или селима почеше се дизати неверничке џамије |
дио.{S} Како је трговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља по |
раду, или плод својих земаља, или своју трговину, доносио је на панађур.{S} А све што је ко има |
је оптуженик био окривљен да је једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и дигао му све |
ем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> |
ду други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и кама |
сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка трговца.</p> <p>— Јесам, честити судијо, одговори крива |
а је било сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше капетана, како је |
акође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговци оружја, дрводеље, качари, који су целе зиме гра |
зиме, била већа потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубровника, Призрена, |
да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, рече султа |
ала или околна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори су становали све по занати |
или.{S} То су били један калуђер и неки трговци, који су путовали даље, па су се онде задржали |
јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио х |
да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из |
са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{S} Одговори су били да свуд |
извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дреноп |
премаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавницу, п |
/></p> <p>Каматник стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде н |
имати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца да |
аскоја, који је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио јед |
.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош укло |
је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача |
Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико |
у пред народом када та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав |
Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другојачије природе |
разумео, одговори Којадин.{S} То значи: треба цркви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати |
ије доста Турчина истерати из Београда; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе. |
данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја г |
рстан, склонићемо га накрај крајева.{S} Треба мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И |
Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да на |
р није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедет |
се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави иза |
p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога треба <pb n="162" /> казнити за то.{S} Како сме тако да |
ушност и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и |
} Али је ту стајало као најглавније, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присебан |
помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо по |
одговори царица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руд |
да треба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, |
свега само онолико колико је налазио да треба да покаже, никада онолико колико би било у ствари |
х гости су таман били при тренутку када треба напити у здравље домаћину и његову крсном имену.< |
и да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац Калис |
нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb |
Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манасти |
последње заповести дојакошњих господара треба извршити потпунце.{S} И све су заповести извршене |
у казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни |
мислим и док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде је Г |
онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта |
Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што |
а даваше му драгоцена упутства како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву |
о.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити |
е дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога пута скренути к северу, па је мислио д |
вши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, |
тамо не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то нем |
е шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим милости и воље Б |
> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се самоме султану и предати м |
и који је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> |
<p>— Полако, полако одговори она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би о |
е не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Б |
сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одговори стари калуђер, и про |
ги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несло |
Твоја је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како |
, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића |
осићу, одговори Гвозденовић, али све не треба веровати.{S} Има султан доста своје земље и блага |
е.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} М |
а то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постане туробан и највеселији човек. |
е политике и заступали су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb n="283" /> <p>Ма |
у се свуда по границама заповести да се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За |
у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва т |
ћи, јер му требају још барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и неколико људи, од |
{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти н |
ио да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви |
јој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, |
имо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то вре |
<pb n="152" /> нама стари оставили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то ника |
вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама |
осим милости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поуздан |
оне стране планине поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће |
ућиваше на место и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на с |
вако дуго трајати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, па да истера г |
рао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не |
асавању.{S} Нису ни слутили колико дуго треба чекати, постити и патити!</p> <p>Лето 1453 прошло |
жуда, једва се, као кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држ |
ра) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми |
и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до својег |
анично место, и не могаше опсадити како треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом д |
е на опсадничку војску удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је опса |
ас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и пос |
алистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} |
е знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казат |
му његово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да |
ћелије, у којима је било увек свега што треба за преписивање: хартије, калема, ножића за зарези |
који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сланике, столичице, жбаниће и оста |
ли да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво време освануло.{S} Од зиме су се људ |
о није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb n="156" |
изабрали збегове и распоредили све што треба за живот у збеговима.</p> <p>Још је требало о све |
викну своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову с |
а.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем |
ад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба све |
} Ја ћу својим људима сама наредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје при |
рушено отац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштов |
њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p |
ком су се живописале иконе, или оно што треба живописом израдити у књигама.{S} У манастиру Свет |
род сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим |
а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што ј |
е тиче државне власти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под кри |
оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема рукама, свом снагом.{S} Народ |
обу главно оружје смелост, и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало к |
обадвема рукама, свом снагом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пр |
е, али има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, |
и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и |
ујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави |
их.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} За мале с |
ма блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашки |
излазак из мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е |
е време.{S} Превисоком ти царству данас требају <pb n="32" /> други саветници, који ће знати св |
а које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде нед |
т, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му један калуђер за |
пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се с он |
а.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толики људи, нареди одмах да остане с њим само |
сухога меса и других ствари, којима су требали хладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле с |
ачему.{S} Ништа јој није <pb n="220" /> требало двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица |
/p> <p>— Он је њима помогао новцима.{S} Требало је и тамо спремати се за турски напад <pb n="19 |
ладости, само што ми немамо преписа.{S} Требало би само препис набавити, друго ништа, одговори |
им готова нова кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође благослов родитељски, па да при |
овој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети с |
р султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи |
је одмах предао.{S} Султану није никада требало одмора.{S} Од Крушевца је одмах начинио зборно |
стазом.{S} Само је још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њ |
у десили како би спрам великога задатка требало.{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобн |
рају о производњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} |
жио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и кад год |
<p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p |
ио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} |
роведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађу |
7" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор |
чке вере затреперише у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам с |
.{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за дочек гостију, њихових пратилаца и турске во |
ом госту.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </div> <div type=" |
што збавило.{S} Људи су додавали што је требало онима који су се били позатварали у градове, а |
ранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га н |
еба за живот у збеговима.</p> <p>Још је требало о свему известити царицу Мару и примити њене за |
ривикнух и маших се мача.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S |
азумем.{S} Ја нисам заповедао, јер није требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповедали; с |
акција турска.{S} Султану Мехмеду није требало много одмора.{S} Његови људи се размилеше по гр |
ислили су којим би начином нове прилике требало окренути у своју корист, тако да њима после про |
његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од |
а већ у половину турско царство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике косов |
емена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозде |
ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и с |
твари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} А |
здавају и држе у умерености, као што би требало.{S} На једној страни је било самовољство, а на |
шло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити |
о је била Гвозденовићева, меда је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће упо |
из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма |
гови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се ш |
о да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и |
ицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на |
дан једини човек <pb n="284" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био М |
не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се не |
ви за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспотове.</p> <p>Последња реченица текн |
тадашњу српску политику.{S} Као и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је после боја |
к ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да буд |
често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем |
ица, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи |
ци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појаха коња |
ло што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да кажем |
се Србија покори папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би се они којима би с |
ion" /> <p>Драгош је остао још неколико тренутака код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло |
да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село з |
нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, лепотице |
p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба напити у здравље домаћину и његову |
јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на у |
записано како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће |
ња.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тренутцима који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде |
ка.</p> <p>Заигра му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стеза |
ња.</p> <p>Управника имања и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у |
ом јавише управнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му |
о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, стари д |
ма у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама у Вучитрн |
све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала ј |
, али народну заставу мора спустити.{S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начин |
претурила тридесету годину.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се |
а два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и |
нко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети |
из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војск |
ехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, читао <title><hi> Живот ц |
у свитци кадифе најскупљега реда.{S} На трећој прекрасни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се п |
Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удат |
јао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од стражарских к |
дну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодличније од људи заповеди |
, орасима, крушкама, јабукама, шљивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њ |
ета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирис |
, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застран |
машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништ |
Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила |
ругојачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На стр |
шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамниц |
ке земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покојног |
говци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови другови |
средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од српск |
екоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орас |
у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да |
а да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са свим другојачије је цар |
лико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људ |
р смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поу |
t="subSection" /> <p>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворова Муста |
го чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, али је увек много распит |
рејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лонч |
амо најодличнији.{S} Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гостио м |
биле су за калуђере преписаче одређене три ћелије, у којима је било увек свега што треба за пр |
твори.{S} Унутра стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва манастирске ст |
от тако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако ј |
брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали |
породице, у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене куће, у којима је спремано ноћи |
учења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се д |
ричамо, године 1450, била већ претурила тридесету годину.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и |
, у пуној уздржљивости, претурила своју тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко него |
о!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</ |
акрчен великим дубровачким караваном од триста коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тиск |
ту</hi>, или како бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред градића, где је такође било |
било је <hi> потециште </hi>, место за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из в |
на.{S} После су настале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање камена с рамена. |
ом је била окачена.{S} После су настале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање |
усијану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то ч |
и да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ком је била ок |
а ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па су га руком |
{S} Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угр |
лих царстава по Европи, причу о славном тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешку о једнол |
гу о Александру Великом Македонском и о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорског м |
и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњил |
њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга |
Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, један за другим, као да |
ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачиј |
, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирских стражара.</p> <p>— Остави се, синк |
ом, низови лука црног и белог, пет шест троногих ниских столица, позната оруђа за ватру, и по к |
о се пушило једно дрво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на троножној столици замишљ |
је један троножац, а покрај ватре је на троножној столици замишљена седела Шана, мотрећи на нек |
може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. — Каквим добром, ти красни младићу, овамо код |
дравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi> Многаја |
оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p>— То је леп |
у хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, |
ај добар исправљен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И кад б |
опољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S} На то јој је често сл |
промену своје свакидашње хране, у сласт трошили.</p> <p>На једном крају панађура, у једној лепо |
плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће в |
ста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господски живот доста му је што |
уштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нис |
чера је била служена у малој игумановој трпезарији само за оца Калистрата и за две госпође с њи |
а, и отац Калистрат позва свога госта у трпезарију. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
пота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са че |
примицало вече, гости су поустајали од трпезе и почели се међу собом разговарати.{S} Неки су с |
иром отворена.{S} Застирке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да |
проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а лова није могло бити |
печене прасце и јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, др |
јвећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих година, прил |
као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другојачије природе, који |
!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не р |
Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ! г |
шћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши |
и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слути |
удем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних у |
жи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није достојно с |
над својим родним домом; окушах смерно трпљење и побожно уздање; сахраних оца Калистрата; сахр |
ком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем задобијати боља будућност, ја бих најволео да |
м да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем задобијати |
ти, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто т |
> <p>— Али, Мехмеде, синко, не заборави трпљивост, не заборави благост према вери хришћанској о |
то тако као и његове смерне препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хришћанској једнакости.{S} Ц |
елу, старе и младе, све умотане у своје трубе калуђеричке хаљине, у којима се све заборавља.</p |
а му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с К |
S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замотуљак.{S |
љак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозд |
останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не п |
е вере и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом |
ека на огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.</p> <p>У Законику Душанову нејасно ј |
да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Није смела ништа да прог |
е јуче као домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, радила, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам |
разговарајући се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све |
мења пред кобним непријатељем; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, |
ично.{S} Заповести су издаване; људи су трчали с једног краја стана на други; војници су се спр |
била за климатске промене.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, мака |
идео је јасно колико је погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није да |
олако, полако одговори она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставил |
и за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се им |
везујем и затварам, викаше један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>О |
е, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем в |
ве.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на но |
окупација после смрти деспота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Ја |
кивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или за наг |
ост претворила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рв |
Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема рукама, свом снагом. |
било место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се |
града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Је |
рену за ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар африч |
ну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} Служене су још две три |
м, које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се |
еше остављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се |
о црквени живот манастира Студенице.{S} Ту је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио |
настиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација после смрти де |
астирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао |
и, или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надстрељивало.{S} Међу другим ствар |
буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре онога вре |
износили на продају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најле |
з Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, све до своје см |
научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису.{S} Покуш |
турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадве |
м несложни, одговори отац Калистрат.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву |
д под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад |
ао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање жива чове |
ивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једн |
<p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом свету.{S} Вид |
а је поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино |
но заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на тв |
, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у ње |
би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140" /> да је не см |
ку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одмо |
</p> <p>Султан Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан |
али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, |
множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије имао, |
ћа.{S} Топличка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је |
војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</ |
еговој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући мисли овамо она |
пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочник |
ата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у |
а, <pb n="177" /> Скопља били су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговци оружја, дрвод |
ћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих времена, и свак се напајаше њени |
а било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стам |
ба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба добро погодити и т |
и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и ни |
ћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико |
, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италиј |
ом руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара и великог |
еновића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{ |
прам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> |
стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врл |
ио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла |
ог планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац |
се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, |
иле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим жи |
је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у м |
из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на |
а Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је заслужио |
робна, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још к |
тур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледала |
рађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена зад |
м црквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко |
урци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, |
послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике одвео је Гвозденовић |
он Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на при |
брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а он |
мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те х |
Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:< |
д од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на |
ији.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Гр |
осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њег |
руги, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе! продужи Гвозденовићка, турска |
{S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна |
мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена |
азити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећ |
гусларским начином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, |
Нико није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат ј |
котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе, да извр |
ном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, |
дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове |
а од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прим |
ици и скупови.</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речима, псовк |
ло је народом некакво предосећање да су ту последњи дани самосталног народног живота и да је, п |
оња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сваки свога коња, па товар остављали с |
ица, ниси пријатељица....</p> <p>Драгош ту заста.{S} Миља устаде са свога места.</p> <p>— Ја са |
ја се између брегова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете матери |
ча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротски |
Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знају |
едао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински |
им местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђ |
ја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властели |
на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже |
врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и ск |
ја.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готово независне хришћанске земље?{S} |
ајглавније била црква — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, начинише се господари земљи |
браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије навике, другојачије одело, |
иш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гл |
ијете, повика путник властелин некаквим туђинским нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа |
Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ толико годи |
ве били су понајвише слободни људи, или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски љ |
{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уз |
ам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па |
да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господаре. „Најбољу |
.{S} Имао је обичај напаствовати људе и туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време ра |
давницу при средини улице.</p> <p>Његов тужилац био је некакав каматник из Прокупља, који је са |
> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је вер |
једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади |
ега један калуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође присутна.{S} Један је оптуженик |
/p> <p>Пристав погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— |
Срећа моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио краде |
се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера.</p> <pb n="18" /> <p>Султан Мурат |
новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о |
p>— Мехмеде, Мехмеде — говораше царица, тужно главом машући.</p> <pb n="17" /> <p>— Ја имам раз |
ме бегу било суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Круне, на које се скупила сва окол |
чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покојног мужа; једно копље у |
новате приче о Александровом војевању и тумарању с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојиц |
ени наново.</p> <pb n="238" /> <p>— Да, Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш власт |
ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки усплахирени наново.</p> <pb n="238" |
ва да окрене народном политиком, против Турака.</p> <p>— Донекле има право, одговори отац Калис |
пис свему хришћанству да се диже против Турака.{S} Услед тога расписа наређен беше сабор хришћа |
ги из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком 1455 била Европ |
меном Каликста III, али он борби против Турака није могао да стави на расположење ни одушевљење |
" /> се тако ми не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били с |
ели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена његова примити |
казну што се нису умели сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У |
Калистрат.</p> <p>— Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, |
p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Ја сам увек про |
ија и највештија човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, |
попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по градов |
да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султ |
го прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај опет опије храброшћу и уздањ |
} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на |
заступали су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb n="283" /> <p>Мало више од че |
ладика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, и к |
е?{S} Шта је? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> |
и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој |
аве господе оца свога и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов протовистијар и војнички велики чел |
не Турке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези. |
о Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајућ |
ин Јанко је имао једва толико војске да Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни то са својо |
{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, р |
на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори стр |
Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си та |
ако се развије одушевљен силан напад на Турке, коме они, поред свега свог великог броја, не мог |
ови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео пустити <pb n="279" /> и своје људе |
пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа послужи ст |
акве користи од тога што се војевању на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су папин |
слим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним |
беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колико да султану |
у турску војску, и 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани |
мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије |
е отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке да сусретне? |
ци су у својој књижевности тим именом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Александров био онај |
ски краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и п |
ову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којади |
говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни? |
Београд, а његова војска продужи терати Турке цариградским путем све до Пирота, свуда палећи и |
мешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта |
грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке! говораху д |
илике да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишље |
бињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и |
сима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишчауравао каткад и одвише повољн |
Та данас не треба много, па да постане туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави |
Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.</p> < |
куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје суд |
тим речима? упита Гвозденовић, очевидно туробно расположен и понесен и сам расположењима народн |
/p> <p>— Народе! продужи Гвозденовићка, турска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Уст |
да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само |
о да се бродарска опсада <pb n="273" /> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14- |
Лазар изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска војска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пр |
ска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен овоме на |
атном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турски |
ао на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоцен |
Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација после смрти деспота Стефана; ту је пре |
ела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану Мехмеду није требало много одмора.{S |
ст Турскога Царства, очекивао је велика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом живо |
од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би |
лави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјаница, забодена у скупоцену свилену чалму.{S |
штиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати |
пољна утврђења око вароши удари одморна турска сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у |
> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити кроз Србију да нападне угарски |
је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош погледа у оца Калис |
којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт |
<p>Пред вече тога истога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали вел |
дреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкам |
ца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, син |
е кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахи |
свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска војска ударила, фамилије би се склониле у збегов |
кроз Србију.{S} Кад се почела растурати турска војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и |
воја места, испод галерије, на којој су турска господа поседала била.{S} На једном крају дворан |
же њему одупрети?{S} Такога султана још турска вера имала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, а |
рдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске широке чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је пр |
ом <pb n="274" /> хришћани заробише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Беог |
очне напад на дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и ка |
он увек тегли хришћанима, непријатељима Турске.{S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p |
Гвозденовић је из свога двора мотрио на турске операције.{S} Наспрам Ситнице био је син му Која |
ио за то да се Србија у политици против Турске удружи с католичким државама и с Угарском, или с |
p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турске старешине наспрам цркава и манастира, свештеника |
рске сабље, колико је цркава пропало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим |
колико је рода хришћанскога изгинуло од турске сабље, колико је цркава пропало од турске нетрпљ |
варалице, за насилнике, нарочито за све турске насилнике или издајнике, противнике вере.{S} Ја |
могоше одолети.{S} Крсташи разбише све турске чете које су покушале да им се одупру и допреше |
хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако ошт |
авише бегунци силне, многобројне војске турске, која је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом |
а двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни |
Тек се тада раширио општи страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар да т |
та покидају ланце којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима |
м, Маро, рече стари деспот, знам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни ср |
саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="84" /> |
еспокојних гласова долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како овако дуго тр |
разе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Д |
е, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство?</p |
обро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се није |
о за дочек гостију, њихових пратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тог |
а хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опремом <pb n="274" /> хришћа |
нин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заштите, изле |
је дошао на место, уверио се да није до турске војске, него да се српска посада држи крепко и ј |
квама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису штитиле општу сигурност?{S} У нашем |
инила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим тога |
о показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац, који |
Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике одвео је Гвозденовић у Белу Црк |
е спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у |
ма.{S} Требало је и тамо спремати се за турски напад <pb n="196" /> и оправљати град.{S} Деспот |
ић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица |
у и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки |
а је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прилици |
во необично помогне.{S} За кратко време турски опсадници огрезоше у пламеном мору, пометоше се |
а и опет хришћанска власт и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калист |
је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужнос |
но, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свог |
мери да се српски деспотски и султански турски <pb n="11" /> двор вежу међу собом.{S} Султан је |
спота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Бр |
њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српске руке; султан одступи пут Кру |
лењена.{S} Одмах је оданде послат један турски чиновник из њихове свите да нађе старешину тога |
и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред мира, одгов |
Смедереву не сеђаше српски деспот него турски намесник.</p> <p>Нема више српских судова ни ћеф |
из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, п |
али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} |
ше властеличић Плетикосић, али чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све што стоји, ов |
главноме било никакве промене, али опет турски спахија није био оно што је био српски властелин |
ави на Смедереву.{S} По таквом је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај п |
ни других старешина.{S} По градовима су турски муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт с |
ева на Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозде |
а српским.</p> <p>Јавивши се великашима турским и распитујући од њих када се може јавити самом |
вљењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским круговима.</p> <p>Као главни властелин у Топлиц |
т с горким уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чини добро Србима и хришћанима.</p> <p>— |
убио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.</p> <p> |
хмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Турским Царством, издељен је био међу властелу крајишни |
неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и п |
рабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче уређ |
арица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновника, упућених да отпрате и сместе царицу |
ле на Београду и на Угарској.{S} Између турских и угарских граница находила се Србија.{S} Њу је |
га, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспот |
авцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао |
у.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерско него световно, од тамно лаког и |
.{S} На њему беше скупоцено и господско турско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива т |
турчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклони |
.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да би требало деспота збацити, Бранков |
епредвиђен, по личној заповести једнога турског команданта, ма да су опште заповести издане бил |
из њихове свите да нађе старешину тога турског одреда што пре и како било и да све обустави он |
да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који се нала |
о се дотле вршило властелину, почело од турског освојења унапредак вршити спахији.{S} Није, дак |
нство нема шта жалити на велике султане Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није да |
а своју дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов језик се такође морао учити. <p |
} Није само Србија на свету и у околини Турског Царства.{S} Има и других земаља око њега, и у А |
ојим потребама; да никада не тражи суда турскога; да своје свештенство сматра као своје управни |
Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запро |
Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јерб |
арочито је учио људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверницима |
му што се тицало северо-западне границе Турскога Царства.{S} Опширна образованост и широк ум де |
Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства, очекивао је велика турска освојења, и |
згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} На султана |
е било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} И |
а у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и правилно и искрено пријатељски.{S} Ни |
ше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз-беговић се непрестано упињао д |
оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.</p> <pb n="231" /> <p>Топлицу су, међутим, и с |
ишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, које је |
љење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа добро за јадну, више од пола п |
су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир |
о све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута разм |
је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се најед |
ити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској политици.{S} Царица Мара, деспотица Ј |
ече Драгош, очевидно више наклоњен анти-турској политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, с |
хвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сурва се у градски дубок јарак |
ата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ д |
границама заповести да се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове |
лавни војнички заповедник над Европском Турском. </note> <note xml:id="SRP19130_N3"> Развалине |
ед самим Крушевцем, где се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На д |
ћи царици Мари, престолонаследник се по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку по |
ти и од папске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу мора с |
ограду видели су по необичној живости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} Заповести |
са својом ћерком обавести о положају у Турском Царству и о новом султану, којему се деспот, по |
лили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имал |
ра жива, отидоше на Цариград да помогну турском султану освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје м |
на, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сес |
ну старих својих земаља, с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, м |
урска вера имала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана |
зао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухват |
} Сибињанин Јанко уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, сав тур |
ахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара се устави у своме |
вати, или срамно повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријатељу!</ |
Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} |
.{S} Тако почне напад на дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцима везане једна за |
ру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда нас чека или прави спас и |
{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султана Мехм |
је почео напад малих хришћанских лађа, Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад |
као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу запрепастише се видећи пред собом угар |
леци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо |
о ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачиј |
села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, сва |
не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и к |
су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовић |
им сеоским пословима.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ ораше се свуда страховита и поплашена вика. „Ет |
аху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ викале су непрестано оне гомиле, зајмљене и поп |
Пролеће је, у другој половини маја.{S} Турци, нови насељеници пиротски, стајали су са својим с |
и.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне |
огну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бед |
ико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бедема насрт |
е и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отво |
p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну по |
аву?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложнији, много истра |
д њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру и |
ља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стрес |
ас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за н |
спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из својих зау |
не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају Србијом.</p> <p>— Може то бити попуштењ |
сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну српску земљу.</p> |
ало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као знак о |
који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манаст |
обро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, |
{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим |
би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војск |
утра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p |
но имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, него |
оздравише царицу.{S} За њима приступише Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиро |
а се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спре |
не стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Ка |
ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запал |
једанпут чуше и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> |
красити.</p> <p>Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га ни |
едном командом тако као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску.{S} Није би |
Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину н |
уда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Мног |
војих заузетих шанчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку |
не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине |
38" /> <head>III.</head> <p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 14 |
.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Бо |
заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ев |
има <pb n="102" /> посведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом |
ђе до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и Никол |
тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од велико |
> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут |
ва, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n="15" /> поплавили?{S} Мехмеде, синко |
деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада |
01" /> <head>XIV.</head> <p>Цариград су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29 маја 145 |
се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели наваљивати у густим гомилама на град, |
више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири |
еника из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и |
егну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Г |
ена о својим сеоским пословима.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ ораше се свуда страховита и поплашена |
рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ викале су непрестано оне гомиле, зајм |
ојим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служ |
горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увући.{S} Они <pb |
шчауравао каткад и одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајућ |
а.{S} Колико је та победа оснажила срца Турцима и преузнела њихове наде, толико је религиозна м |
Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа над Турцима од 24 септембра у пределима Врања и ова велика |
рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми |
дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи |
стафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; радовали су се хришћанским победама на Смедере |
а војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља господарева били су стар |
ини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се в |
два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, да се, |
, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} Ј |
ако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p |
{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило м |
ући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у т |
х гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци |
ри и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма и |
руна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрахим |
мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко |
е него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току н |
ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који ос |
осимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Турцима, непријатељима хришћанства, против цара правосл |
.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио као да се у исто |
јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људе и туживати |
и.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке н |
ји су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се српски послови |
сли да мирно преда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} |
урци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворено гов |
у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, |
Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За оста |
довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће св |
астелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Др |
S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за сво |
нку.</p> <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати |
трате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим ув |
не мори ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, |
Народ вам је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, о |
а то сад морам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од |
у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље тога другог |
чу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S} То једино мени вре |
сподом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гост |
војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сурва се |
него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; треба га истерати и из Со |
ражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, наједан |
о мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није могао присети |
сматрао за своју дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов језик се такође морао |
и и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе |
ишћани ће скрстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их |
авијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене к |
ри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори просто затварају и како он од је |
ћ, дубоко се клањајући пред преобученим Турчином.</p> <p>— Ја сам, честити Гвозденовићу, рече И |
је гунђао против овог одашиљања војске Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и |
е спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача.{S} Узалуд |
е, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и |
друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за зи |
да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишавали су све |
на и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћанима није одмагао |
ђен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина |
туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Б |
ауторитетом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао |
њу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ н |
ко иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља |
да откуп састави.{S} Повелика халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави |
{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећи са собом мек, бла |
оновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, по |
лићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>И |
возденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стам |
аља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се поко |
послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и двор |
ојим познаницима овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{ |
а од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорал |
гло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар није више била међу |
ли чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, још |
требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће |
ији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње пит |
еко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило с |
но за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је могло |
оћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ћ |
да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој |
у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду к |
споду поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{ |
и разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једва д |
отврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлу |
се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и |
сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наићи |
а једина његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није унап |
и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно заступити старога оца |
е сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот? |
је од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> <p>Управника имањ |
зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек ср |
то их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{ |
ила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта ј |
ец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да |
уку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да пр |
само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упи |
помену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код новог султана и на |
лио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сили и |
био лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{ |
даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавал |
бро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не каж |
јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Ту |
ислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто ј |
збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару, т |
ра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и |
ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећа |
окључа.{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да изврше што |
ела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити нак |
шла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад на Ц |
поглавито зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како је код цар |
ји.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> < |
м тргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпо |
.{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће поро |
збуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи т |
дражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села |
ији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-ог ј |
о превршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је о |
е дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио гл |
е још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци брани |
о сваког другог непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ак |
S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгош |
је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново обратити у пашалуке, као што ју је онд |
ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалуци, као што су се онамо, ју |
у султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно. |
рада, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и н |
руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић |
молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пођ |
зденовић нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован |
{S} За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> и под којим заповедником по |
опет.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху н |
истаниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз |
султан ће примити у први петак, и њима ће се предати султански дарови и поздрави за деспота Ђу |
т Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико |
се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако се де |
лимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се у |
ено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити |
ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој дра |
.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим- |
е властите православне властеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, н |
и, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих господа |
и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} |
шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити |
ако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се к |
видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош пог |
или свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш |
не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бог |
уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који је ста |
p> <p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манаст |
манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} |
ожемо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} У |
се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од |
на се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, мор |
.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и госп |
рца свога.{S} Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу м |
се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли |
стати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да жи |
ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> умрети, после ручка пошао у лов, држе |
стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Нап |
у кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго |
им заповедником посести и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је посест |
о је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" / |
здали су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасава |
закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је |
ну.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена |
тао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад |
ама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље у |
право, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарско |
} Кад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, један |
/> господари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиром |
ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није |
и чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте |
-пашу у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је |
Кад ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слаби |
ским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p |
снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ |
се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој |
, пошто никоме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски |
рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, |
ела које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, и |
ад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, и |
реди меропашким кућама својих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да |
98" /> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње см |
јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедер |
м на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске према Косову; други пак с Гвозде |
имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити.{S} Све је било |
авајући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?</p> <pb n="205" /> <p>— Смириће се народ, честит |
сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите |
на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из |
сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви |
реди између својих отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под г |
породице да буду <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и лову учити псе, и <hi> соколари </hi>, |
е догодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превис |
, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести |
е позове престолонаследник Мехмед, који ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Ца |
ају <pb n="32" /> други саветници, који ће знати све што се где догодило, све што се где смишља |
ада остаје частан и светао спомен, који ће потомство држати при свести и при крепости.</p> <p>Р |
ми беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, одређени као поклон султанов за деспо |
урађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете <pb n="244" /> земље, и ови се одм |
актици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из сваког |
даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног ур |
оне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, упућиваш |
ри ред живота, истина као пламичак који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поч |
<p>— Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици -бити милостиво примљени и обдарени и даће |
јвећа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад |
војој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај ма |
} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, кол |
} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га је в |
ти помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће света вера наша, остаће жи |
ет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да |
да и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, |
ви и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспотове.</p> <p>Последња рече |
Чим би се установила њихова власт, они ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере |
западни хришћани ће скрстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску |
о истрајнији и много доследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Д |
његово лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не |
ш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Којадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у |
е оне људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> |
раше много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Срб |
/p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мори?</p |
ују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на же |
>— Ви сте моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли |
че Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегледали.</p> |
>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута г |
жи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко т |
му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, |
<p>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Си |
, по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му ово |
Србију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто д |
оже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си се пола калуђери |
; што буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанс |
други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} |
> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} |
ожијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у |
14" /> што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли п |
времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше гр |
проси или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по |
Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево |
је требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сут |
вић је са својим друговима гледао којим ће начином удесити <pb n="29" /> виђење са царицом Маро |
м да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба |
мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло препор |
же путовати.{S} Српске посланике султан ће примити у први петак, и њима ће се предати султански |
гућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се погодити не може.{S} О |
жити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих мога |
ти добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Тре |
и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у ов |
} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш как |
у.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутр |
у бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспото |
преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човеку неверну, немирну, сплеткаро |
Тада, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рат |
ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин н |
могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити кроз Србију да нападне |
Али, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} |
сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готово нез |
ђени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> словесан скот </hi> и како |
гослов они који се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога и онога света.</p> < |
потица Јелена, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, |
аздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на но |
рности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а ка |
да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и |
обили су најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, који је з |
, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То |
без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питањ |
дила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, одговар |
азио на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни а |
против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена његова примити глас о његовој промени вере.</p> |
је би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као |
о испуњено зебњом.{S} Нису знали колико ће то трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S |
S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене |
ислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо |
ажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти с |
вде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва доч |
високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заста |
тави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папаз |
а тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Т |
је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој сав |
ких граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За госп |
љен је био међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају гра |
Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство.</p> <p |
Откуда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих |
вори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, о |
>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош вл |
в дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и у ха |
а.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, |
крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио |
прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је проводио век, била је у |
порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у сво |
дина одвојила од намештаја најпростијих ћелија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из |
страт баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог |
ве прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај манастира у којима ћемо одсести и у којим |
е су за калуђере преписаче одређене три ћелије, у којима је било увек свега што треба за препис |
м се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спреман |
е из многобројних књига.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књигам |
и се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под ора |
еспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, з |
а влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће невер |
ам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само |
Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра и прекосутра, одговори деспотица |
е скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу вер |
е су и ћелије покрај манастира у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твој |
возденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим ва |
Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, — купите нас |
ј.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p> |
тискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S |
сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} |
имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако |
е би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика свагда показала да су, на жалост, |
, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S |
на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја с |
ешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас |
ије то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> |
ата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде |
ашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морам |
о би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговори Гвозденовић, и нека смо препоруче |
и несрећну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попушт |
седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је п |
рекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да в |
нас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо др |
а.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је |
у рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.</p> <p |
Господару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p |
ови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је из |
био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по че |
сти.</p> <p>Сестра Драгошева Стаменија, ћерка Плетикосићева, ванредна црномањаста лепотица, бил |
наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћ |
.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Кома |
упита Гвозденовић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја с |
ладовини седела златокоса Миља, прелепа ћерка Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеленог, ружама об |
гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра |
свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ ј |
о претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се својој двадесетој години, и бил |
ширна образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања |
ора, о женидби Александровој Роксандом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александар применио |
да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести о положају у Турском Царству и о новом |
отреса на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена, немог |
малог властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <pb n="137" /> властелина Гвозденовића, ж |
послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и њ |
век дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све |
јајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> |
ја се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској политиц |
на беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има већ <pb n="40" /> |
у куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док |
о је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко |
будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немојте |
своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{ |
погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{ |
ко ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одго |
вни.</p> <p>Нашавши очима Гвозденовића, ћефалија Петар се поклони, и приступивши му ближе поздр |
не свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда поротнога |
а госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Копријана <ref target="#SRP19130_N3" />, |
лосник (извршилац).</p> <p>С тим речима ћефалија разви повељу са златним печатом, и прочита как |
означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређени |
дар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан крснога им |
ао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник) <pb n="169" /> ни судија.{S} Ја сам |
ник.</p> <p>Нема више српских судова ни ћефалија, ни других старешина.{S} По градовима су турск |
ни судија, самозвани војвода, самозвани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уз |
азио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију под калпаком, на ком је |
у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, см |
астира у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не буду пот |
им тоном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и см |
еле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они с |
p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском |
вога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем |
узму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које на |
при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не п |
се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић ост |
нас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и |
оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она |
на је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо св |
а и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се н |
дар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раста |
желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпитање. |
заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљувати, или срамно повити главу |
>— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, г |
зденовић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачуна |
у га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не мог |
чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу ку |
ленога весеља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихо |
има одмах за тим.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с камилама и с камиларима који ће камиле т |
ајскупљега реда.{S} На трећој прекрасни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се посланици, клањају |
војачку собицу, застрту лепим пиротским ћилимима.{S} Одморници у соби, мекани и ниски, на којим |
х домаћинских послова, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, гов |
} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и |
ила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, прогово |
одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бра |
ена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство да напомен |
тари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди увер |
ци, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Д |
што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што треба.{S} Још бих мо |
о наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све прегледам и видим.{ |
ло треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и |
готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденови |
о.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а н |
та ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Б |
је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу |
емо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</p> <pb n="288" /> <p> |
ком панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> < |
оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа од |
е дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По |
га.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадит |
и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ра |
ега посланства неколико знанаца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми пом |
ај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати ово |
е!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али паш |
>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Дра |
проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше он |
ка ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господ |
поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на сед |
позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с н |
ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помо |
ли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S |
није.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаш |
.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању. |
есници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бо |
за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће |
адене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му |
езане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и ш |
у их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} |
па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то л |
ду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</p> <pb n="57" /> <p>Тај се посао продужавао |
нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нарочито уз постове.{S} |
ши су му повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса |
ш две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Кач |
војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагорично (Куманово) и |
ја је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и према д |
утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> |
ства, престаје друговање....</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настави он |
е главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} Страховиту тајну запрепашћења, страха, |
уним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> <p>У том зво |
саше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући руку како ј |
које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут |
звикиваше један сељак огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с распореним носом.{S} Не зна |
им, рече трговац лаганим гласом. — Само ћутите, чините се невешти.</p> <p>Двоје заробљеника пођ |
ти.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној з |
таман била приспела писма из Смедерева, у којима су му јављани најновији, све невесели гласови. |
ада гајили соколови.{S} Поред соколова, у Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја |
и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столица васељенског патријарха, сто |
3 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића његов стари познаник Ибрах |
ја <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} И на проле |
43" /> повластица.{S} Једна депутација, у којој су били: владика, протојереј градски, старешина |
је било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског з |
време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим градова, није било готово никако потпуно |
иди где су у средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бринути се место свак |
цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су с |
а сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама службе. |
а задовољства тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром |
је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био |
, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад |
Мајстори су становали све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда оби |
стане приказивати Стаменија као дувна, у црним грубим хаљинама, умотана црним превесом, с књиг |
у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у мана |
је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз шеснае |
аве, пружали су се редови кућа и имања, у којима су становала или околна властела, или мајстори |
м, у скорој будућности, час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само добр |
играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Ја |
и висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу погледали докле око допрети може, да |
ошили.</p> <p>На једном крају панађура, у једној лепој ливади беше остављено место за витешке и |
Царица је била средњег, складног стаса, у расцветаној лепоти жене која је, у пуној уздржљивости |
обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју проводили, увек мислећи н |
иштима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једног и другог м |
ти Никола, и женски — света Богородица, у којој је Немањино подружје Ана, света Анастасија, уст |
воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.< |
редводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци |
дима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Сме |
Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, т |
не наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће султан.{S} Влатко је |
о хришћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоск |
а устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је |
аса, у расцветаној лепоти жене која је, у пуној уздржљивости, претурила своју тридесету годину. |
храни, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, била већ претурила |
Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој половини маја.{S} Турци, нови насељеници пирот |
вала манастиру из свога двора, који је, у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен.{S} |
и су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, црква држала просвету и образованост у сво |
дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S |
књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису.{S} Покушао је ј |
елом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледалаца и уч |
калуђере преписаче одређене три ћелије, у којима је било увек свега што треба за преписивање: х |
оти.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинству Витомира Гвозденовића, има и |
е био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p> <p>М |
на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним клицима |
апредак вршити спахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве промене, али опет турски спахиј |
, који је стално живео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Плетикосић |
доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвикиваше један сељак ог |
дра глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска с |
су, као промену своје свакидашње хране, у сласт трошили.</p> <p>На једном крају панађура, у јед |
отане у своје трубе калуђеричке хаљине, у којима се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке |
код Призрена, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Ж |
а путовања у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Ка |
у и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S} У оно време вој |
да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа се |
никада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни за што, |
оотимала бесна околна властела, што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да |
азиле још три мање тако саграђене куће, у којима је спремано ноћиште и боравак гостима властели |
свакоме крају њезине девојачке собице, у плаветникастом зрачку кандила што је пред иконом горе |
боравишта властелина и његове породице, у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене к |
ла затворити.{S} Изван трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Н |
у, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица |
у?</p> <p>Из његова питања провириваше, у тону којим га је изговорио, задовољство које би имао |
хмед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, п |
> <p>У који су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп |
или за награду коју су давали љубитељи, у којих је младост претворила се у успомену беле косе; |
несложни, слаби, за војевање неумешни, у религиозном фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно д |
ари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђави |
двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозд |
ци код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала |
оће хришћанске вере, да живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута размишљао Кој |
заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах з |
нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би |
м Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се |
ком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с |
се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа и свеколикога њ |
ељење, обично спојено с овим књижевним, у ком су се живописале иконе, или оно што треба живопис |
н Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочиц |
иђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, у ком би могла ода |
само с једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спа |
ао пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда тур |
и су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да их је ис |
Муратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске в |
ег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, |
састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то на |
n="117" /> поуздањем полазио на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Су |
кућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Прек |
регова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> < |
жара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се |
него тако преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица |
прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја |
страт није марио за забавну књижевност, у којој је било пуно приповедака, макар да да су оне би |
жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог |
S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са границе био |
или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у |
ељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина њег |
су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место покрај сами |
! одговори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, об |
на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље и на њему, |
звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе |
но би их предавао господару властелину, у којега су, међу послугом његовом, били нарочити сокол |
планини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с л |
ила за откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{ |
есило за њих неповољно, приписивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима ник |
амера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведем остатак живота као уд |
има.</p> <p>— Властелину, Гвозденовићу, у Плочник! <pb n="233" /> викаше гомила, множећи се све |
свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша |
астеличић у Плочнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше претурио педесе |
носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, кој |
ао стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправан према дужностима вере, волео је бујан |
изантијски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако |
ишћанских држава на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и властела и не до |
азван угарски сабор за Богојављење 1455 у Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{ |
Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи раздори; Немци с |
м задевицама и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, т |
уг. </note> <note xml:id="SRP19130_N5"> У оно време домаћи производ, нешто другојачији од данаш |
бињанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косову од пре неколико година, |
и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви земаљски језици као на Ва |
ч такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице н |
ка <title> Рајска лествица </title>.{S} У њојзи се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој |
Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се |
ј здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозд |
стирима, био одељак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с овим књиже |
n="203" /> жилице срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и оче |
границе или одређених јој положаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана св |
ику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подр |
ла од намештаја најпростијих ћелија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, |
је не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком 1455 била Европа.{S} К све |
} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба |
треба живописом израдити у књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрат |
ова је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, |
рекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брз |
ао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега је о црвеној |
ма је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписан |
вени скупоценим млетачким засторима.{S} У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, |
трат препоручивао његовим ученицима.{S} У дугим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говор |
никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби увек вршио благо |
огао је попити велику количину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у двор |
аднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобним разговорима сви су признавали да се у Срби |
једнакости права као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су г |
и игумани знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчеш |
врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> < |
Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај |
дише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј |
вачке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови сул |
бар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би об |
слам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, |
у средишту власти, начинио распоред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржа |
у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јун |
.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно |
p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него турски намесни |
24 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју |
есто њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати ис |
скоше две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим гов |
готово је могла погодити и каква је.{S} У последње време царица је била веома забринута, те тог |
а од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не |
била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жи |
{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрсне робе за дубровачке трговц |
еговарају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то |
о пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, ста |
да што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби међу интересима и уверењима, многи су се |
највиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу п |
да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види |
несложни. неспремни, неорганизовани.{S} У свима досадашњим ратовима <pb n="102" /> посведочило |
раћали су узвицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним сано |
рава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило јед |
; Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједи |
по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и кру |
уџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарс |
азара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрем |
орушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначк |
е, негде на клизавици или низбрдици.{S} У сукобима соха је, према прилици, служила и као оружје |
ну <pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} У очинској љубави према овим младим људима, отац Калист |
а били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве |
живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се давно био од ран |
, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као к |
па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој |
и бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушниц |
тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би с |
ре, што жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки |
има белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис |
менија, <pb n="115" /> рече Којадин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не |
агош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав |
заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов |
и неких нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, л |
у небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} |
<p>— Јесу, превисоко ти деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> |
у је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко |
ође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору обично Гвозденовић постављао <pb n= |
к кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости својој, погнут годинама и бригама, д |
буче своје свечано властеоско одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме |
су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије |
мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је |
како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <p |
и, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас |
ркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити |
Не може, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завада међу |
ке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно могао имати св |
огу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине |
ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радио |
ке да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчи |
падало властелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличић |
је.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте |
ет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, п |
од српских владалаца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље много више него што |
ве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као ш |
он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз |
био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, ве |
х опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет д |
власти нису штитиле општу сигурност?{S} У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казнил |
а ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Шана примајући што јој је пруж |
сваки посао глатко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-бе |
хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, |
не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим |
на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да т |
рахим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати з |
убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га ј |
алуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 августа 1913</p> <p> <foreign xml |
мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови |
ружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, који никада не г |
ла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већ |
спотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека?</ |
ерност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у мо |
{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ни |
и носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судовима |
Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли те |
сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престају пријатељс |
овци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом. |
дужностима спрам других великих цркава у Гвозденовићеву властелинству.{S} Она би Гвозденовићу |
"82" /> људи разбегли.{S} Женска управа у манастиру није годила домаћинским пословима.{S} Од ка |
веома чудноват положај.{S} Збијен једва у половину старих својих земаља, с отвореним за Турску |
седео недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак |
ечац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да |
црвене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико санова пред посланике.</p> <p>Тако се свршил |
ностима гостољубља и распоредом послова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, |
и кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У султановим вртовима око дворова, |
амену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоценији посао далекога |
од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Д |
ш је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет Михаило Си |
новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором <pb n="239" /> видеше и |
н, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајући с |
ој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} |
стирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко |
нко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не |
ви с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.</p> |
сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливо |
ствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, |
да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на т |
У тај мах се султану и господи око њега у металним сановима служио пилав од овчевине.</p> <p>У |
мо ћерку, удату онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и |
орам одмах, колико сутра послати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик |
усадио корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви |
але из многобројних књига.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књиг |
отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило било да га сад овако п |
ега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржа |
ила спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су били т |
или и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази в |
стара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому треб |
Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведем остатак живо |
дбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени свет и да га батр |
боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј же |
би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Кој |
ито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко |
овићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разгово |
би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога муж |
ећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави |
а освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турск |
а силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују свршетак само од насиљ |
ађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љути |
ра, пошто су многи по народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, није много марио н |
риграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске |
дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала |
ом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо оста |
ардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драго |
за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оплакујем судбу свога |
ука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књиго |
дсудну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обо |
стао неповређен.</p> <p>Пристав погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по т |
ка власт настане?</p> <p>Драгош погледа у оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под ту |
земље?{S} То је морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и |
а се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас п |
лас, срце, осећај целога српског народа у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одл |
аоцима пружи опис живота српског народа у средњем веку у што свестранијем облику.{S} И облик пр |
он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти ме |
тефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком мук |
" /> је новим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Буга |
евисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства неколико |
е би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће |
руци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су многе начине кој |
ње.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске удружи с католичким државама и |
ајвештија човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађе |
Калистрата као учена и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове |
е и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах де |
онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, з |
било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми |
зденовић имао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Властелинство се |
ливада и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочи |
има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој |
спотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Ње |
ема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу св |
т је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Ско |
угу војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци |
крепости и енергије, која се показивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а |
сти, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао |
} Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и |
гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајности српске велике куће, сва су се њена ос |
е бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у отвореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и врата олта |
лужби његовој, сад је на ново понављала у храму своје прародитељке, Немањине Анастасије.{S} По |
>Така се свечаност једно јутро спремала у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топ |
ледњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</p> <pb n="265" |
а жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лиц |
сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у његовој седмој години, и како јој |
у Душановом манастиру Светог Арханђела у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови млади |
, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој по |
а у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за превелике усл |
чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин имао |
ротив њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И |
4) кад се Сибињанинова војска поставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ уда |
ослена властела много времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе пр |
енијом.{S} Царица Мара, чим се населила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве, узме Стаменију |
ом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља |
или кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин употребљен |
кидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А тополиваца и то |
жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <pb n="60" /> ан |
Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем |
едио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђ |
, донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша |
логу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, ни |
вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима |
зговора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била и |
рибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</p> <pb n="57" /> <p>Та |
папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отв |
<pb n="58" /> великих породичних весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, женидба син |
и знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Наго |
по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где |
лази са својим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом |
из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и иж |
сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Врат |
, и о трговачким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота |
отски, стајали су са својим старешинама у нарочитој групи, готови да поздраве своју султанку, к |
рима и хришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго |
зила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се нису д |
ли о трговачким пословима и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о тргова |
агош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање |
Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом оп |
е вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је во |
имање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се не да ни ис |
већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад в |
ојих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу |
не дворске црквице у султановим дворима у Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и воштаним свећ |
и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за |
овима и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким кол |
ек занимљив, представљају сувременицима у облику приповетке, којим се и модерни живот представљ |
<p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} |
head> <p>Летњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови в |
је највеће сажаљење на тешким губитцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, |
уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за цари |
е Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници код |
а молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту |
оведци „Калуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 августа 1913</p> <p> <fo |
вапијући, примицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим гомилама к двор |
сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{ |
које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости |
вила се бела турска перјаница, забодена у скупоцену свилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и |
исао тешње и сасвим почетнички обрађена у приповедци „Калуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ |
икосићка.</p> <p>Вечера је била служена у малој игумановој трпезарији само за оца Калистрата и |
опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте своје куће и |
лас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кући Плетикосићевој.{S} Од угарске војске већ ни |
} И она изгледаше замишљена, и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И |
би неким чаробним миљем била премештена у некакав мађијски врт самога мириса и благоте, она пог |
пиротскога.{S} По том је царица упућена у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени к |
ишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа добро за јадну, више од пола |
на Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се вратити!{ |
а је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у манастиру Бањс |
вићевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајности српске велике куће, |
је удаја била политично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у намери да |
дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој |
ла V.</p> <p>Услед прве године војевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао 30 септембра 145 |
Којадин је због тога чинио два путовања у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Сту |
.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио |
ластелину Витомиру Гвозденовићу поклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далек |
.{S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскоро <pb n="165" /> по том стигоше ман |
</p> <p>У тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Стамени |
ње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед њего |
им пословима.{S} Од како је царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак.{S} Царица је |
адимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину тур |
ћева победа над Турцима од 24 септембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђу |
се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била пот |
.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе |
век преписујући и путујући из манастира у манастир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спом |
Спремљене су и ћелије покрај манастира у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докл |
то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи |
еке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагони |
се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно |
чио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слуша |
ви беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао најве |
царица Мара се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја била политично де |
а имала околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} При свеколикој смерности царичина жив |
вља највећим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд јој так |
е могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којадин, ето примера, |
е требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, заст |
против цара православног, против места у ком је васељенски патријарх, против Цариграда!{S} За |
ена, и отац Калистрат позва свога госта у трпезарију. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
им старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чи |
је само одговарао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита |
нике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало |
дина.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p |
сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа |
а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро неб |
p>Дворац властеличића Јанка Плетикосића у Точанима није имао куле као што ју је имао велики вла |
јутро спремала у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац власт |
се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре суџуке, ко |
да оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље м |
м задовољством, превртањем новога новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управнику мн |
најгласовитијих и најбогатијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни |
а као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор |
, отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, један за другим, као да их је с |
украшена старица са десетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима.{S} Игуманија одведе д |
возденовић уведе на једна мала вратанца у особито одељење дворца.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, |
а пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километ |
Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само простр |
длучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек |
инили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Д |
ило колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђ |
за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софр |
уначног, тако издржљивог, тако одличног у сваком погледу, не би прошло без искреног и без дубок |
оме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо. |
оге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у кој |
е, замишљене, показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили |
његова непријатеља, Угарске.{S} Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити |
инству Витомира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соко |
анике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својој наредио да се царица Мара с ца |
ноћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра почео дизати пат |
риз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко у |
тана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек |
мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држ |
ислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српск |
а да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за |
S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено |
е свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозденовић се |
ђи команданат једне чете Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничке службе под командом Гвоз |
, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти да |
и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и |
т више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опе |
су сад била једина његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме |
p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и |
аше је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стам |
еле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p> </div> <div type="chapter" |
е своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али уг |
се одморимо, одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо |
м.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> братом.{S} |
осао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облику приповетке износи дело студије, јер и за неке |
/p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му к |
ији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се на родите |
га нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у планини? уплете се Драгош.</p> <p>— Недалеко одавде.{ |
ем кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку |
песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па |
аплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља |
ајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, одговориће Којадин, |
{S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{ |
а него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем |
то и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи остан |
стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дв |
ића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркв |
дин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
једнако као извор чисте планинске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ сваком |
и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мо |
његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је ц |
се међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 1451 — |
Он истера власника и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим љу |
м скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке који су Смедере |
о било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђ |
нику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спрем |
тво пусти своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још |
војничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Бел |
еспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са |
ника на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на осв |
им крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротским ћилим |
ђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београд |
има живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара д |
Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са султаном мир по захтевима |
оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец дана.</p> <p>— Што се |
е обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би требало.{S} На једној страни ј |
есту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбун |
цима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Тур |
а начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему н |
ављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност свога брата према Стамени |
х двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Т |
излази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што м |
у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су као о |
уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба |
х хришћанских осећања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом |
ију.{S} Према тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нарави, прем |
ли њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђериц |
ирска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског здања, окренутог планини и речици |
се својој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића дв |
колико великих властела, међу којима је у Топлици био стегоноша, <pb n="39" /> властелин жупе Т |
Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} |
живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; ин |
итих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би куповала |
hi> читлук-сахибија </hi>.{S} Работа је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешк |
куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога То |
тац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се |
е?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако ост |
ну о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда био вр |
ом одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешт |
вом диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> <mi |
страт.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем |
ликога тога света разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога јутра за б |
го?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште ј |
, одјекивао је о сводове храма, који је у са свим другојачијим временима подигнут.{S} Царица је |
агош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замоту |
ојима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао диз |
мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се |
томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био да с |
аревима и о јеврејској историји знао је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и др |
и апокрифна светитељска житија читао је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књ |
е цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе |
ешто ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је гла |
Градић пиротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дуг |
његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с |
великих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, |
е, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својо |
чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Калистрат ј |
ила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Макед |
ивати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на |
и он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитива |
би давао од читања и размишљања било је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњ |
вославне вере и српскога народа, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом в |
ојадин није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оц |
вој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, то с |
и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, стари |
обро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Ме |
ни вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошто је у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме |
стеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људе и |
к Којадин такође мало разумевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којади |
ди своје властите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ |
м обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова |
оту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} И |
ена верност и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко П |
увати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Д |
<p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У XV ВЕКУ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Штампано у Моде |
д Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложни. не |
на, пошто престолонаследник Мехмед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана |
деновић приликом последње његове мисије у Дренопољу пристао на поверљив предлог великог везира, |
p> <p>Кад је иза његове последње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед |
едном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат |
!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, а |
а је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, |
јим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела |
е Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно |
а лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове |
ве су се по градовима све више склањале у присенак, тако да није много прошло а да је спомен ст |
е су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манаст |
па, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље с |
ова са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен једва у половину ст |
ке службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављање празника н |
слатке маште, које су му често долазиле у часовима његова самовања.{S} И све се те маште сада с |
војска ударила, фамилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна м |
а пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима |
/> <p>У гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим |
.</p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о С |
листрат, игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо вр |
.</p> <p>Игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од љ |
Тада је изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе св |
у књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преп |
је непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупац |
{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с на |
, рече отац Калистрат, удубивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како је ца |
</p> <pb n="189" /> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути |
рдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од |
а више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и повратка царице Маре у домов |
својим гранама.{S} Осим Шанине постеље у једном крајичку, сав се остали намештај могао на прст |
и да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат |
у манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђела у Призрену и у м |
вде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој н |
n="103" /> <head>VII.</head> <p>У време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим градова |
манастира светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, интелигенција није бил |
а, страха, одвратности, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љути |
глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито женскадија.{S |
нијини родитељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики властелин Гвоз |
утра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач. |
ска, јер су воштане свеће употребљаване у господским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се |
} Трговачке су продавнице биле поређане у једној дугачкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се |
нападаче бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би |
црном оделу, старе и младе, све умотане у своје трубе калуђеричке хаљине, у којима се све забор |
а, заузме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, који је из |
е, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро научи грч |
ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливо |
ромах деспот није заборавио ни хришћане у Цариграду.</p> <p>— Како?</p> <p>— Он је њима помогао |
н Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српске руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут |
оклопима, на добрим коњима, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влах |
у и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, |
ика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова посла |
енио.{S} Завет прошлости и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је |
ен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузе |
служби и за све друге потребе царичине у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на кој |
ао.{S} Долазак новога српског старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце б |
на трава испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и р |
.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобро |
Капистрански ни тада не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве напа |
д је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игу |
нци око њих имали са свим друго значење у срцима народним него што је било оно за хришћанскога |
а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} |
реписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне ко |
заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али пом |
јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, ко |
оласка деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољства |
ћ је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете Богородице.{S} На челу дочека имао је |
ла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи д |
ио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног |
/p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ет |
је водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с |
ичнији.{S} Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гостио млађи свет, |
и са турском заставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> |
е у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним расправама прибегавало Суду |
га посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Коста |
писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из многобр |
мо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, до |
е говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанко ника |
и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуздати к |
договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </p> </div> <div type="c |
ним разговорима сви су признавали да се у Србији не може водити другојачија политика него она к |
о шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Уве |
агослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још гово |
они разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они н |
и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази |
а се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да је у |
.</p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљај |
цима хришћанским успламтела и зарила се у најдубље <pb n="203" /> жилице срца хришћанскога.{S} |
итељи, у којих је младост претворила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су |
свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те разумео, мајко, одговори Којад |
ако је турски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прилици узнемиривала и плашила султанови |
толица православља.{S} За патријарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} В |
шим и што угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра распо |
бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у ње |
илан интерес за књижевност развијаше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, о којима се |
зашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаше К |
завлада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, |
обеду.{S} Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да виш |
луша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о в |
д иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искрености и оданости.</p> <p>Ми |
таде, и племићска поноситост разбуди се у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} |
рочитог плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуд |
рет својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту морала задржати.{S} Градић пиротски са својим |
дољубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и |
Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину о |
оже оставити ни напустити.{S} Уздати се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Бо |
и се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетен |
А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Свето |
рио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање ти |
повика отац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не |
ника с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> <p>У |
ве речи с највећом тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне |
</p> <p>Између свију дворкиња царици се у последње време највише била свидела Стаменија Плетико |
властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога задатка тре |
остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане, замирисане миром силнога цвећа из султ |
е се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на д |
, мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље |
тре, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела једна секирица и једно каменарско же |
ена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново |
обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ шт |
аменарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S |
усретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума |
је царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак.{S} Царица је штедром руком додавала м |
Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb n="34" /> по нарочитом церемонијалу.{S} |
његовој жени, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозден |
и је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по народу |
аших читалаца, али су се чудили како се у детињској игри показала већ потоња велика сила и слав |
цу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки показао.{S |
te> <note xml:id="SRP19130_N4"> Тако се у Србији средњега века звало хватање и затварање за дуг |
ође морао учити. <pb n="294" /> Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче ув |
ли, нарочито женскадија.{S} Полазило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није мога |
з Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, |
остију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколо |
даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелам |
ље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до |
и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза |
да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељ |
аш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да с |
превисоко ти деспотство.{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 литара кованога новца.</p> <p>Д |
двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на |
ња тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Г |
/p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.< |
и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била за |
е Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре |
но да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{ |
је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, |
ајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред |
> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба |
им рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу први |
тикосићка је имала неког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точаним |
Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта |
рише очи.</p> <p>— Честити беже, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} П |
о сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше капетана, како је прошао |
те мале, полусакривене дворске црквице у султановим дворима у Дренопољу.{S} Црква замириса изм |
пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} С друге стране, како |
<note xml:id="SRP19130_N1"> Гостионице у оновременом језику. </note> <note xml:id="SRP19130_N2 |
з дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, све умотане у своје |
е молитву да Бог <pb n="223" /> притече у помоћ одбрани вере православне и оружју хришћанском.< |
ји је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} А |
и сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, тако како је у п |
Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену по њиховоме начину, |
н у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда н |
му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После |
и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обележено место.{S} Као помамљена и ожежена |
ца.{S} Неко срећно расположење цароваше у његову срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе испред К |
вце иђаху мирно, пастирче весело дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} Могло му је б |
сена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на |
лаветнилом небеским, јер прозор гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> <p>Ту ј |
ше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, с |
оја се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине |
аност и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања султана Мурат |
анога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" /> једни да доне |
једни.</p> <p>— Издајник је! понављаше у громовитом одјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њ |
е посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људи |
додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме др |
Прост инок скот словесан </hi>, писаше у оном, тексту, <foreign xml:lang="cu-Cyrl"> послушљив, |
све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то |
је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај пр |
ховом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пош |
се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући с |
тавио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам мо |
о никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољим изводима, а изговарам како је |
хмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту к |
дубље жилице праотачке вере затреперише у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину |
да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем |
шанчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} М |
арамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала |
јим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султа |
отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{ |
кратко време турски опсадници огрезоше у пламеном мору, пометоше се због тога, кренуше назад д |
под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и пр |
ојега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војс |
е одмах.</p> <p>По том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним стар |
сећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља бу |
тва.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, п |
у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је |
стела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је |
ан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује само наклоностима ср |
ао деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Х |
ратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испијен, с везано |
тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и ра |
су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале к |
ао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S} Тако је њему један |
жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни |
тва тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио би |
било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу монасима живопи |
говори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гу |
данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлу |
е.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се с <pb n |
.</p> <p>Пристав погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> <p |
ама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју ва |
рло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисци |
тац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне |
их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичућ |
знао како је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове |
еће употребљаване у господским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа трго |
а су биле још у међусобним задевицама и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац без |
лас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње заповести, |
наца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспот |
у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, о |
велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два н |
Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign xml |
Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и д |
управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера |
к.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је |
а, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је пр |
ећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни друговања |
султанка излази на хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради ј |
товање.{S} Нема никога виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао |
знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо показати пример добре дец |
жилице срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су |
> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу |
итро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} |
царство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако раз |
о је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко |
/p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац |
ице се на манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који ј |
је знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="96" |
Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сва |
да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече Ме |
а и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо |
на.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књижници начита се књига, до кој |
дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и с |
уђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде |
ји, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију т |
да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се |
окрај манастира у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не |
а госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног |
и ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестима његове жене, госпођ |
<pb n="96" /> <p>Од како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Калистрат је испустио и |
подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Ј |
хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало |
је само дошао у манастирској књижници и у путника калуђера, прочита једне зиме родослове и цео |
највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да |
дино средство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепа |
вно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, |
арадама.{S} Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је врат |
ио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испи |
.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јова |
ашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, |
тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство и непослушност властеле <pb n="158 |
огледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен |
би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које с |
ц њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и и |
а им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p> <pb n="44" /> < |
задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и цвећем. |
није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој с |
је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} На њему је, на |
цама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама у Вучит |
ио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрс |
е и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ о |
е и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина у |
манастиру Светог Арханђела у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавали |
ким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли не |
њима, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, ал |
чано властеоско одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, власт |
ма који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о то |
из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око |
ј мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом |
овољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим т |
мити се.{S} Није само Србија на свету и у околини Турског Царства.{S} Има и других земаља око њ |
тво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање тихих али вел |
у војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим <p |
{S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb n="119" /> и |
учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим то |
товати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И К |
тинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било да |
ј служби свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које |
би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под о |
рамен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, го |
ојој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div type="chap |
кава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" />, деспотица и царица Мара с |
тупи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица |
/p> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам |
, а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том |
кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац |
султану Мехмеду, царица Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p |
нао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута ра |
огао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове женидбе, њ |
мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окре |
У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче одређене |
то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и |
руна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се св |
вамо празним надама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква |
повести издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала д |
а госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице. |
о да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Ст |
војим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били из црквеног ре |
вере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, ка |
је нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетк |
обито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} На ње |
свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Калистрате!</p> |
оград одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане ку |
ош одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев де |
ле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве. |
ка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тренутцима који чекају свакога од нас.{S} Нека |
у собици на мекани одморник, па продужи у башти започето пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли |
тије, погнут сединама и старошћу, улази у дворац царичин и заузима место у малој капелици, спре |
Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, пр |
у и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и забаченим планинским селима ништа нис |
их ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума д |
је једнако подупирала и оправљала, али у одбрани нимало попуштала није.</p> <p>Султан је Мехме |
ог, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око пе |
би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима пословима који су се тицали кућног и породичног |
> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама п |
и.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, које су се могле за час ле |
<pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити |
о, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После њег |
отство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици није било јединства.{S} Једни су |
никако није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице |
би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још |
а они српски војници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по |
година од догађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема више никога од јунак |
ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко д |
ости и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православну веру и њене храмове?{S} Ма колико |
љи.{S} Узалуд су државни закони узимали у заштиту слободу насељеника и сељака, кад је властела |
ебало онима који су се били позатварали у градове, а и своја су села почесто обилазили старајућ |
е места преко порушених бедема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви |
днесу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим људима пођу даље |
а око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, ц |
разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мисли |
d> <p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их п |
е се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био |
свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспотица се вајк |
ли би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и К |
који су пијанчили или лењствовали, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему ње |
ди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</ |
их и најбогатијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, |
који би се ухватили у неисправности или у непослушности.{S} Нарочито је наређивано управницима, |
— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини Стра |
јима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао одржати прот |
манет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозде |
и неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и |
ама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгир |
абава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојство које је тај разговор ус |
Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или није хт |
ровачки делегати и деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разум |
е предала, и Крушевац, који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су |
а беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и |
аном самим, којега су полу мртва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегун |
клевања против оних који би се ухватили у неисправности или у непослушности.{S} Нарочито је нар |
пот и деспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с цариц |
сића из истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду |
пак другојачије природе, који су свикли у свакој прилици тражити свој интерес и довијати се, ми |
држао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, да изазове што |
клониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="2 |
от Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису вид |
ш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворит |
ега реда.{S} На трећој прекрасни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се посланици, клањајући се, |
S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су |
без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плет |
Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} |
на добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима никад није заборављала ни своју ве |
љама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од |
о мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} |
а свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније била црква — него џамија.{S} |
тац није давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што т |
кој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у гр |
ити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја прим |
ијатељи читања нису могли задовољити ни у једном манастиру, него су морали управо путовати од м |
b n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост |
Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник Мехмед није |
а силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? вик |
овну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буд |
е се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и |
За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима |
ка заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове |
деновић оздо вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Свето |
иј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојев |
а би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари |
прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају.{S |
могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од |
тво.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена |
свакојака воћа, које само може успевати у климату нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмекши, бадем |
о је могла слушати звук звона и уживати у црквеним парадама.{S} Она је клекла пред иконом и у с |
S} Како су Турци били почели наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било |
рените хришћанство.{S} Немојте веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска |
ње Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Ал |
{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкла |
ила да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао |
реба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било |
ћи набрано цвеће, она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, про |
без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да г |
а, што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да |
ора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа над Турцима од 24 |
љивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} |
да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, д |
лас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке царигра |
царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и |
а зрелим веком, природним током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје |
у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четв |
<p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Лазара, али он |
х је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака. |
ру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред |
Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немојте веровати |
казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али т |
е, или оно што треба живописом израдити у књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у |
казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом женидбом, од |
.{S} Српске посланике султан ће примити у први петак, и њима ће се предати султански дарови и п |
ман били при тренутку када треба напити у здравље домаћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх с |
ао.{S} И онда ће Србију наново обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Ал |
е помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази |
опустише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења |
<p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки успла |
још могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвоз |
без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност новоме стању него ми који смо га и до сад |
Београду видели су по необичној живости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} Заповес |
сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара се устави у сво |
е с наступањем потпуне телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан инт |
један црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса |
судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевск |
љна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не мо |
и начином нове прилике требало окренути у своју корист, тако да њима после промене власти буде |
амоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање тихих али величанствених природних дивота.{S} |
пе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче Калистрате, случа |
предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Сав исторички део Светога Пис |
<pb n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> <p>— Збиља, |
међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, |
е да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна расположења, и задовољство и |
ну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њи |
а ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет |
о узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало врш |
ог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пође |
ао редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </div> < |
а одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да |
ив, <pb n="194" /> па је на путу, идући у Приштину, некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обр |
и частећи се и припијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на једну, час |
добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто |
што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Србија.</p> <pb n="261" /> <p>— Разум |
рашке, једнако се клањајући и гледајући у лице султану, кнез и његови другови поседаше на одређ |
</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:</p> <p>— Пре |
ћи ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Ма |
очанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и се |
ркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Д |
се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по необичној живости у турском ста |
и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају.. |
лепим пиротским ћилимима.{S} Одморници у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, зауз |
да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљама, и то тек по договору са својом власте |
есто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу запрепастише се видећи пред собом угарску во |
е како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, по |
да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне обич |
такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом в |
зврши дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје, повика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао |
ицали манастиру.</p> <p>— Победиће онај у кога никад неће отупети и зарђати сабља, одговори Дра |
адо имао.</p> <pb n="95" /> <p>Намештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвен |
вом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} Насељење није било вр |
шње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећ |
е нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој припадају, не траж |
зима место у малој капелици, спремљеној у једном одељењу дворца, почињући <pb n="10" /> читати |
еса, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити за |
варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао дел |
је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да с |
с.</p> <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрењ |
а, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па продужи у башти започет |
ли као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су као ослобођење из ропства.</p> < |
/> се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или ка |
S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ п |
е разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војн |
протовистијар и војнички велики челник у свечаном руху, које је личило на данашње свештеничке |
е није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{ |
дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то |
да не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на по |
ома јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена н |
а не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <pb n="208" / |
и ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси |
их дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до кра |
у Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом ман |
криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спр |
још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти царство |
ислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријатељству, не једанпут опомињао на те дужности стр |
о зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по зако |
у и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у с |
сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> |
орчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.</p> <pb n="231" |
ући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ком је била |
лите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште политике и ск |
ревисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Буг |
ње мисије још већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским круговима.</p> |
ном, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене |
или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам |
амо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати мало ошт |
е да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на т |
— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне ве |
тавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти деспотство нека се не љ |
еда од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је има |
оз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим златником, натакнута била на једно копље, |
ерила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n |
пи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, старешине <pb n="178" /> овоме месту.{S} |
жи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском трг |
ђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од |
овика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи оружје Миливојево, које је |
његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, |
инама, умотана црним превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болес |
у страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински крива |
Јанком Сибињанином и с његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} |
од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је |
заном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p> |
чица и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни |
у и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p> |
ељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не |
били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном н |
зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.</p> <p>— То би било добр |
чини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека |
S} Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још |
.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци |
дознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако л |
ри.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова |
и господство над целим новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором |
м оплакујем судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени све |
Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенство, калу |
авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авли |
да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у |
бора хришћанских држава, који би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруара 1455).{S} Изађе на ч |
<pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакој |
вају лаганим, поступним променама један у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац с |
век је био иначе нарави благе, постојан у својим намерама и мислима.{S} Главна му је страст бил |
ултаном мир по захтевима које је султан у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа с |
S} Стоји записано како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана |
ио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бив |
ду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном намазану, једнако се крстећи и вичући |
је крв проливена, силан је свет одведен у ропство, многе су штете почињене, многе тековине за п |
и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што б |
спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатнијим расположењима.{S} Њему дође на памет |
очнику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало |
по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Ос |
другојачије учинити него тако преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгодно осећао.</p> |
круговима.</p> <p>Као главни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице |
ош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим војницима и уда |
е, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> |
к осмех пређе преко Којадинова лица, Он у незнаној сладости, која га нехотице обузе од сестрине |
се потпуно користи том приликом.{S} Он у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратни |
дена.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са ц |
одигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом |
Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима |
новићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет |
по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није |
деновићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута |
у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу монасима живописцима, и огледао је и да |
у Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало. |
а од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отв |
>— То неће.{S} Јутрос је рано отпутовао у Смедерево неким послом оца Калистрата.{S} Мислим да с |
/p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и |
био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увући.{S} Они <pb n="286" /> су у њему непре |
слио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену |
као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је му |
и били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства, очекивао је велика |
екакве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицали код судије, |
сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и |
властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и половину Плочни |
противници, рећи ће султан Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да |
ије више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сибињанин Јан |
нег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао прија |
а нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао све |
суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, некадашњи |
о измислио <pb n="214" /> што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвоздено |
а у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавило.{S} Људи |
родају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће празнично рухо, повео би соколаре, који су со |
> <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару.{S} Стар |
ћеву.{S} Другу је војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник |
а угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, |
ћно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац, ко |
тију, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато намештену, на којој су гости седели ча |
p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Требало би с |
а шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Која |
ога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу пр |
оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наст |
сти изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два оста |
<p>Гвозденовић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на |
од, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би катк |
> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе |
S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рачунима, није му ни накрај паме |
високо ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад |
ој чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зов |
спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Отац Калистрат |
ад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога |
дити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат |
а за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је г |
.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у путника калуђера, прочита ј |
pb n="105" /> умрети, после ручка пошао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци ко |
Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је |
носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао |
настирског звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвоздено |
Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у часовима ње |
еном, у ново подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и |
Турци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара |
онеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излети пружали су се и у Бранич |
у, седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> |
онаследник Мехмед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци уда |
ба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак |
вета који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника ни сир |
рад непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по се |
лу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којадинова лица, О |
ад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се нај |
ама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију |
та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска |
е једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Д |
од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован К |
ких здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на г |
ри, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела је би |
ости широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена нежнија природа.{S} Није много |
} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> |
цима отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} А н |
ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— Остав |
арочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер с |
у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима с |
је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко с |
во да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај св |
е био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховит |
еспокојство које је тај разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати |
равши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излети пружали су се |
хришћанске своје пријатеље, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} |
У тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђур |
идећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима између града и стана, поплаши се да му хриш |
омаћи властелин, Гвозденовић се налазио у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Богородице |
узимао.{S} Стари Гвозденовић се налазио у пратњи султановој, и после узећа Новога Брда даваше м |
о је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и |
<pb n="188" /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где |
е дворскоме животу.{S} Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада |
ко властелинство, Којадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао чит |
одан ниским страстима, којима се топио у телесном уживању, султан Мурат је био човек дубоких м |
у православнога хришћанства, преобратио у џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада р |
је много којешта из домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} |
овкама, намргођеношћу, прекорима кад ко у њих каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо |
еновића.{S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тр |
је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим мести |
олико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату д |
ма и о ергелама, којих је имао неколико у своме пространом властелинству.</p> <p>Вођење дома, с |
ио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, |
мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, ил |
} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и о |
роменама један у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко |
> <p>Још је било једино средство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима до кра |
<pb n="218" /> Још се није било стишало у народу ни оно мучно расположење које се раширило посл |
, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво џарање штапом |
се преписивале, а преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Т |
д, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситниц |
је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у |
чани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико вели |
почети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старал |
знао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости својој, п |
и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек припо |
ета свима пословима.{S} Свакоме је било у глави како се спрема нека велика промена, и сваки је |
е у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година |
ару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и остала |
а покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих п |
к у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомо |
за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху из |
и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу детињске радости; срце јој се ширило, |
вих поданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет |
о да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега скупљају рђ |
оји је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу |
је рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио е |
немирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па после г |
лаве, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику |
арем доведена и за султана венчана само у намери да се српски деспотски и султански турски <pb |
може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај з |
е, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и |
еник, био прилично непокретан, ако само у потпуности врши прописане работе, али су те работе би |
реба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код ц |
поче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита Калистрат |
инемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, |
што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег војника и за коју форинту. |
је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуше се св |
о да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство и |
в је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и зауз |
, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, |
</p> <gap unit="graphic" /> <p>Штампано у Модерној Штампарији „Пијемонт“, Београд 1913. </p> </ |
у потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој непосредној близини манастира Свете Богородице. |
> <p>Од тог времена живео је непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је за |
кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло |
ог корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мир |
и што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И |
ком није казивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о својој личној судб |
оруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је |
к вратима којима се излазило непосредно у врт. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19130 |
а покојног мужа; једно копље усправљено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намешт |
к, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, |
набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он |
мо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом ве |
ући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње мисије још већма утврдило бора |
, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да |
послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с извесном војном силом, коју беше прикупио |
ожја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спус |
тарање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се сп |
улази у дворац царичин и заузима место у малој капелици, спремљеној у једном одељењу дворца, п |
b n="12" /> царица стаде на своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратиј |
S} За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То је била на неколико степеница узвишена |
бистрога потока; кршно стење подигнуто у небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био з |
дин машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> < |
би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовањ |
<p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље |
брахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима, али се сетио да је још рано, и |
ила народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао |
оцу Калистрату приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да т |
а, 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп у деспотовој породици, види се по томе што се говорило |
азиш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си ул |
војнички, <pb n="59" /> он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је умео да томе да |
ити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Варну, |
је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цр |
против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ ј |
ицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у |
немогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се поз |
зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипа |
д прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове |
астасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није б |
ва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ деспот |
било и изван градића.{S} Празан простор у градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, круш |
ам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред м |
ао и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њ |
ељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у златним кондирима.</p> <p>— Не, не могу, говораше сул |
ити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљ |
олио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир Светог Николе у |
чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад |
ве и распоредили све што треба за живот у збеговима.</p> <p>Још је требало о свему известити ца |
е.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варали |
ихове наде, толико је религиозна мрзост у срцима хришћанским успламтела и зарила се у најдубље |
е, црква држала просвету и образованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, он |
есну уздржаност и зрелију прорачуњеност у понашању, нису нимало биле неповољне Којадину.{S} Он |
ћ и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеоским пла |
упа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с |
па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како |
ва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегунци силне, многобројне војске т |
почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник од косовске с |
илина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у свакоме крају њезине девојачке собице, у плаветникаст |
е његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити |
плах, краћег, веома јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се пову |
нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да би требало деспота збаци |
на младога Калистрата Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p> |
ру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану Мехмеду |
е достојанственике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом |
ести.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира.</p> <p>Између свију дворк |
ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} |
рили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <p |
<p>Стари Јанко Плетикосић, властеличић у Плочнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован |
{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и |
ада би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је ужива |
х отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестим |
и, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући мисли овамо онамо, паде му |
S} Она га је застала у харему султанову у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар |
е или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би служи |
женик био окривљен да је једноме суседу у Точанима украо некакве телеће коже и однео их те прод |
као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином намером да приме образован |
о горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат и |
као је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који |
ако ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.< |
ра са својом ћерком обавести о положају у Турском Царству и о новом султану, којему се деспот, |
на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и знача |
по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Аз |
по том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустил |
а му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео |
ис живота српског народа у средњем веку у што свестранијем облику.{S} И облик приповетке учинио |
боких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почаст |
калуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама де |
се налазио у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Богородице чекала је царицу игуманија |
ачин употребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку н |
е поздраве царицу Мару при њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На цариградском друму испред Пир |
ише се видећи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на с |
рицу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким каравано |
ишћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ усп |
па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си на |
То би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља ради |
т питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде. |
е мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико цар |
јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војев |
.{S} На <pb n="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом рук |
ојадин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је своје старе везе |
ма, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво |
о да му читају краљевску повељу уписану у сводовима велике куле.{S} С њима је тако читао и пове |
и кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, |
на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мех |
део је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Србији.{S} Тако је после |
спотове.</p> <p>Последња реченица текну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз глав |
тре густа скрама незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и светитељи н |
е, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кн |
ом, царица се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и премилос |
спођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо |
Зато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људ |
и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с |
никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама излишно; оно је с њ |
тварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах |
а што их је провела на султановом двору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пож |
оверење увући.{S} Они <pb n="286" /> су у њему непрестано гледали старога хришћанског старешину |
лашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропст |
и јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа н |
<p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској гран |
менијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спазили д |
високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За |
грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становници дуж |
кола својих свакојаких судова, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали сво |
местити простиркама и украсима, који су у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb n=" |
истрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с |
мо једној гомилици простих људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да |
могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и саветовања.{S} Дого |
спот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му |
низови товарних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па |
нога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нарочито уз п |
опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} |
на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па су га руко |
нског били Персијанци.{S} Византинци су у својој књижевности тим именом и Турке звали.{S} Тако |
тан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плет |
изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су с |
S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема |
нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју застав |
та, <pb n="285" /> тражећи једину срећу у служби вере и народних интереса, свак се могао њему п |
истим улаком пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и |
у, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па после гледај к |
ојом отвореношћу, бистрином и умешношћу у свачему.{S} Ништа јој није <pb n="220" /> требало два |
очекати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно ору |
дари к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудника, одакле му се отварала граница угарск |
а с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица н |
нија одведе деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродош |
султанску власт, па потврди Халил-пашу у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, је |
ри с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа притврди и |
ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у манастирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p |
ћем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па и |
бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S |
естим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, |
уги нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропаст |
е.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоређене у мањ |
изнајем за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и мо |
</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио уста пр |
покој душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила ср |
о деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге зем |
p>— Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На ш |
е био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само пространством дворишта, лепш |
а с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему раз |
<p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="2 |
, и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба |
ух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како |
читеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла п |
сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним н |
хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, |
даја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац власте |
ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бо |
емо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћ |
ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провириваше, у тону к |
го зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио нешто из ока, |
родају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше ствари на |
смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазил |
но заступити старога оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, кој |
м врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опом |
ло.{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобним задевицама и у међусобном неповерењу; у Шп |
<pb n="295" /> смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се видети је |
е радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, |
.{S} То <pb n="275" /> султана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула оп |
спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истр |
еза Гвозденовића код султана Мехмеда II у марту 1451 године.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је д |
е никуда не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје д |
7"> <pb n="103" /> <head>VII.</head> <p>У време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим |
2"> <pb n="172" /> <head>XII.</head> <p>У средњим вековима о многим се стварима мислило другоја |
ој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два но |
мпатичну царицу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачк |
нога цвећа из султанских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник М |
{S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту је царица ступала на српску земљу, и одатле је |
и само преко његових доглавника.</p> <p>У одређени петак кнез Гвозденовић и његово друштво крен |
онај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави цари |
ду и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је |
тила мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и |
дице био је тада пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било ст |
ских помоћних трупа за Цариград.</p> <p>У Законику Душанову нејасно је била означена казна за п |
.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врат |
ле куле манастира светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, интелигенција |
и извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да главном војском |
новима служио пилав од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђе |
само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом |
ричком манастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се повратак господара и г |
љаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада није било много црквених имања.{S} |
али да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекид |
вршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвозденовићевој кући све се променило после изл |
, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, ра |
да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба н |
му одобраваше све што је радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се прија |
ког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је |
у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитиван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гв |
покорити ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се б |
бе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном |
Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је б |
годбом, уживали потпуну слободу.</p> <p>У свима местима на цариградском друму, од Пирота до Бел |
султанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У султановим вртовима око дворова, робови вртари већ за |
хао у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потпуне телесне зрелости у Ко |
камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у и |
Смемо ли вређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише |
ди помилуј!{S} Господи помилуј!“</p> <p>У који мах отац Калистрат свршаваше молитву, зачу се ја |
Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су б |
најсвесрдније благосиљам, рече деспот с убеђењем.</p> <p>— Хвала, господару!{S} Сви смо сад зад |
Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да |
тала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро п |
бласт Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госп |
обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Кру |
уго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово после |
гло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач |
талан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта |
аше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према црк |
ник.{S} Многе је он обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на |
не могу бити много чешћи случаји неголи убиства оца или матере, или брата или детета — природно |
наче и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— А |
икосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне план |
сведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју није.{S} |
стен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим златником, натакнута била на једно копље, а пр |
г и мотраше на покрете онога парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и г |
тице.</p> <p>Драгош извади златник и од убруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти на к |
д ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехо |
то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Кл |
оше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у особито одељење дворца.< |
ресовао.{S} Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи такође своју свеча |
ројати.{S} Један котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколик |
сто с мастионицом и калемима за писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице |
којима су они младост своју проводили, увек мислећи на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твој |
угима, да живот <pb n="6" /> прошлости, увек занимљив, представљају сувременицима у облику прип |
} Колико је год пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом положају нема другог излаза |
окренутог планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То |
ом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али |
> <p>— Зар, господару, сумњаш?</p> <p>— Увек сумњам, не због деспота, него због његових суседа |
ири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манастири, ка |
ли, султан, са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у |
и купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни п |
ого утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p> |
е три велике књиге живих песама, али је увек много распитивао о књигама, и питао Којадина да му |
ог тих финих домаћинских послова, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заб |
евањем, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулаци |
{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за султана и његову војску.</p> <p |
стити.{S} Уздати се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у |
ц Калистрат се поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћу |
лагали мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадину ј |
лосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја ник |
а та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да не попус |
} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј |
макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била истор |
ање празника најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код |
У осталом зар мој отац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала |
и о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А ш |
твари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту и пра |
у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и |
b n="102" /> посведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у св |
упита млађи Калистрат.</p> <p>— Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговор |
књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, |
твоје материнске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко Мехм |
ако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадам |
ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог дај |
да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хришћанима, непријатељима Турске.{S} Све што |
користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Зл |
p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће |
е одређене три ћелије, у којима је било увек свега што треба за преписивање: хартије, калема, н |
атом.{S} Изгледало је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац |
жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима г |
вајкао по обичају простих људи, који су увек против сваког плаћања господару и држави, не мисле |
живати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је |
борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ увеличавала је јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>Али п |
је Ниш употребио да од деспота потражи увеличање својих градских <pb n="43" /> повластица.{S} |
.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— В |
от доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају поуздано како су дошле запо |
а се маши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма најподеснија за показани задатак. |
У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим кра |
ожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили |
пагандом католичком и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њи |
што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се |
добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p> |
се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби увек |
ити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити да си ми за то ти најви |
д услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учин |
вога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Тур |
убави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> </div> |
се.{S} У тешкој борби међу интересима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, и вере одриц |
слили сваки на свој начин, према својим уверењима и склоностима.{S} Добри, побожни и поштени љу |
писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, кој |
ва и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на б |
воју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, него да се српска п |
тидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види |
од сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност новоме стању него ми који смо га и |
не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, позна |
тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S |
ек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања и двостручења.{S} Према војницима он је био врл |
ву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С |
ске жупе и села по српским земљама поче увлачити реч по реч, донде непозната из језика са далек |
да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и латински језик, да нагоне народ да се н |
а, као хришћанске своје пријатеље, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила |
ек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није доста шт |
е?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго. |
а га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судит |
који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана че |
сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинств |
еше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у соб |
домаћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била постављена на кули, седео је в |
} Турцима се ипак није могао у поверење увући.{S} Они <pb n="286" /> су у њему непрестано гледа |
.{S} Он у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Беог |
зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па д |
асипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонч |
ред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињанином на једанпут, пред |
која нам је најближа; неће или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један |
аница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владислав је би |
Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је деспотова гласила да Вла |
ници неголи граници његова непријатеља, Угарске.{S} Београд у угарским рукама, то му је трн у о |
Рудника, одакле му се отварала граница угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отп |
ањена у село кући Плетикосићевој.{S} Од угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се во |
} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> <pb n="49" /> <p>— Султан Мехмед т |
{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> <p>— Говори |
<pb n="248" /> не полажете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европскога запада?</p> <p>— Ја |
оведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако је истин |
војска пролазити кроз Србију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија |
птембра, груне преко Рудника.{S} Велики угарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме намисли |
ђу собом измири.{S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојављење 1455 у Будим, који је посл |
спотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљевским намесником.</p> <p>— То је од после |
гова непријатеља, Угарске.{S} Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити д |
раду и на Угарској.{S} Између турских и угарских граница находила се Србија.{S} Њу је султан Ме |
ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској политици.{S} Царица Мара, деспотица Јерина, Ђу |
е мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Између турских и угарских граница находила |
је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су биле так |
је било једино средство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњих гра |
оћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код Смедерева и у |
/> <p>Деспот Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, да |
Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједиње |
говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанко никако |
нком Сибињанином и с његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} А |
огло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и саветовања.{S} Догова |
исле, заварани пропагандом католичком и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим б |
а кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласти |
Турске удружи с католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом партијом |
истрански настојавао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} Тога ради је саз |
пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедеревом.{S} Ост |
шевцу запрепастише се видећи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се запо |
ез поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га |
а.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа над Турцима од 24 се |
измислио <pb n="214" /> што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденови |
соко ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад од |
Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> по |
мрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, |
Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту осва |
којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели наваљивати у густ |
ина као пламичак који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор дола |
голеница сукнене доколенице; око стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду по |
им-беј стаде са свом својом источњачком углађеношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као |
о женидби свога сина само с обзиром на углед и славу своје породице.</p> <p>Кад је иза његове |
му је било, што се сав његов старински углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив ј |
ију, и кад је услед тога силно порастао углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је |
веру мусломанску.{S} Њему је остао само углед старога имена Гвозденовића, и он је с тим био зад |
о материјалну страну старога породичног угледа — имање.{S} Народна се расположења не могу силом |
а који су се тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те с |
слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину овога света, |
ко куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када |
па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас |
готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакоја |
еним млетачким засторима.{S} У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше леп |
, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела је био |
покојног мужа; једно копље усправљено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај |
у Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на К |
ш с Маџарима, <pb n="100" /> узимају да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с |
" /> узимају да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају |
ови делегати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима, <pb n="100" /> узимају да уговараш |
раше онај господин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, п |
ан деспот, одговараше онај господин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта |
прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора се вршити.{S |
XX.</head> <p>Они који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, само па |
га, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо посл |
е преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <p |
и и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да до |
после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се м |
/p> <pb n="28" /> <p>— Имате белешке од уговора? упита деспот калуђера, ради потпуне сигурности |
ан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша прикричио кнезу Гвозде |
Једни су добро разумевали прави смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска породица нем |
тако брзо после обновљених и потврђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорче |
ив Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не ти |
ултан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} П |
/> <p>Деспот Ђурађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја знам шта накрај |
лтана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији. |
ћу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> <pb n="25" /> |
и ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора се вршити.{S} Друге нема.</p> |
> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступити ни |
у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља господарева били су старији од свачега д |
опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима обележити граница, преко које се маћи не могу |
заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви. |
сано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и на цар |
султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>П |
е у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало што још није био стигао да зауз |
тати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ |
њици оклопници, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p> <p>Из оних стопа пође |
</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо н |
у, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</ |
еспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драгош, једноме старије |
} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може |
е њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика да се |
при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угрејаним људима поче узимати неповољан обрт.{S} Гвозде |
} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспот, |
ада.</p> <p>Деспотове старе размирице с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 б |
да се на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> |
емена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили не толико по свом властитом избо |
јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањ |
анађуру Светога Николе, нема места <hi> удави </hi>.<ref target="#SRP19130_N4" /></p> <p>Каматн |
и, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу ож |
Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја била политично дело, те је она у харем доведена и |
х весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или унучади.</ |
?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не |
ла, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила ка |
т тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки да |
арству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведем о |
сетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна д |
оме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена |
х симпатија за женидбу <pb n="119" /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родит |
ли о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је |
рат, био је један од људи, на које је и удаљена околина гледала као на свога оца и на свога вођ |
вота.{S} Леп изглед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистрога |
од кожу подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле з |
{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако р |
е на миру и заклоњене од непријатељских удараца.{S} Њихова плодност и вредноћа народа који их ј |
овести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врањ |
клони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спреме и з |
ати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који остају.{S} Пра |
топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволских |
о у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут П |
под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска о |
ру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Мил |
војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа п |
у истрчи из града са својим војницима и удари под сабљу пометеног непријатеља.{S} Није много пр |
ли, и кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турска сила, попустише пред њом и почеше |
ву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудн |
знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом |
пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над моравском долином и над Крушевцем маг |
С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то у |
а свеколике ратнике.{S} Никола Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септ |
и помишљати да се на опсадничку војску удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учи |
у и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опр |
напад султанов.{S} Чим би турска војска ударила, фамилије би се склониле у збегове, а људи би с |
/p> <p>Војска је то била многобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазил |
у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господ |
ести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рање |
</p> <p>Турци су заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Која |
је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину Србије до Кр |
ајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздов |
насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чим нек |
роду и погледају забаву народну.{S} Они ударише поред наше дружине која се уз вечеру разговарал |
ка могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога ради Јанко Сибињанин, кој |
шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, е |
говорила да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац |
једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорала да се не м |
а не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Кај |
ини.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврш |
ребају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова д |
склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у з |
арицом Маром.{S} Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђером царичиним.{S |
војим друговима гледао којим ће начином удесити <pb n="29" /> виђење са царицом Маром.{S} Његов |
Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после д |
теличић, свађалица и приличан насилник, удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> < |
ога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не мог |
ица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио све што тр |
оброчинству проведем остатак живота као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене |
Јадница Мара, наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с |
ица Јелена, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, уг |
орник честитога падишаха што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах с обуће |
адро оружје подићи. „На оружје, народе, удри неверника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој |
и неверника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Так |
је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те д |
ли куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од катол |
о да се Србија у политици против Турске удружи с католичким државама и с Угарском, или с Јанком |
а него хришћанска, рече отац Калистрат, удубивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том о |
та па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки господин |
ратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, |
егао звук манастирског звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" |
> <p>Мушким, тешким и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху |
унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, |
ци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница |
дморника на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на |
.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном левом р |
рану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скр |
другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротским ћ |
ам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот |
а не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> |
са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, |
рба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губит |
е приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да ј |
изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{ |
братио у џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турске |
ла обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Ја |
е тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљајући |
памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим |
м, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на такву случајност, ко |
је почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом |
ости седели частећи се и припијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на ј |
да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певањ |
. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у См |
алом родбином, па су, под том погодбом, уживали потпуну слободу.</p> <p>У свима местима на цари |
ло дупком пуно народа из околине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће |
оћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање тихих али величанствених природних дивота.{S} Л |
највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове где у огњу го |
м страстима, којима се топио у телесном уживању, султан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} До |
исао да је ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске ста |
м би гледао како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајући похвале кротости, простоте и доброср |
земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште поштовање живога светите |
стити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву једну услу |
ладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов |
у Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} По |
ћена, што је могла слушати звук звона и уживати у црквеним парадама.{S} Она је клекла пред икон |
Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу |
на и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили само преко његових доглавника. |
анином и с његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет ни |
Трећи момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим ј |
, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали |
еком поњавицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто с мастионицом и калемима |
еома забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је |
тињства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња н |
био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су ку |
ле неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусла |
биле издате заповести <pb n="236" /> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они |
тивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} |
алена рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш так |
} Пошто се турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, |
; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање милине |
ан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној такој забави султан на пречац за |
источној страни села Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу |
се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше доса |
други посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даск |
се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан |
јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима |
та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му |
оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насеље |
лице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је м |
Они ударише поред наше дружине која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коло |
а одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле поређане у ј |
аву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито |
гошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} Птице почињаху летати |
ве остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод, |
и дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Леск |
зати неверничке џамије <pb n="293" /> и уз њих минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и ж |
окрај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега један калуђер с |
твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато |
S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико оч |
како су тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је био шаре |
стираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитеље!</p> <p>У повр |
е <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог |
це међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз реку јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше срп |
етог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све виш |
ну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} |
вати други један младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га |
оворио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Ни |
аки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турци |
у Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој |
ћуповима и били су посластица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикос |
јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле као ш |
Каже да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> <pb n="128" /> <p>— Немој ти то веровати |
је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је радио властелину.{S} Весеље је |
рискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико мол |
рквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко вр |
што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство |
/p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив б |
теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је |
манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силн |
не седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећ |
</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас |
ј куле, с источне стране, ослањајући се уза градски зид, била је малена <pb n="53" /> властеоск |
орбу царици; иначе је остајала код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену п |
p>Још је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, би |
положе чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцим |
дине? почеће Драгош, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да |
.{S} Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се за |
и ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалил |
нису знали границе својој самовољи.{S} Узалуд су државни закони узимали у заштиту слободу насе |
а Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његов |
оцима и господарима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно |
пињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са свим турску |
Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као после славне одбране Нов |
слите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p> |
> <p>— Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари Гво |
ако на миру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету |
и светога оца папу и католичке хришћане узбудило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изв |
уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити |
Гвозденовић је <pb n="79" /> био дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне најбољим ви |
Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к руци седога свештеника и искрено је по |
<p>— Читав месец дана? — одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистра |
не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположе |
осле рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</p> |
еног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О том с |
две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим говорили. |
ру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати као |
одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали су свак |
ваш одустанак од скизме, могао деловати узбуђујући, могао потрести хришћански свет великим енер |
рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала |
почела растурати турска војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што б |
ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвикиваше један сељак огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, р |
а братинске милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цв |
Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и радости, потпуно заслужени, распрост |
једине стихове тих песама пропраћали су узвицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и го |
и за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени. |
ни.{S} То је била на неколико степеница узвишена пространа галерија с јастуцима и шиљтетима од |
ли, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи |
а ти, пречасни оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те надарише твоји труди, Б |
:</p> <p>— Превисоко ти царство!{S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подно |
гове сединама украшене главе лебдело је узвишено опште поштовање.{S} Нема никога виђенијег онде |
оћних сокова.{S} Место је, такође, било узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb n="3 |
рне тањире и износити пред госте.{S} На узвишеном месту са стране гостима седела су два гуслара |
оказаше султану, који је седео на своме узвишеном престолу.{S} Један од паша, нарочито за то од |
е биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, које су се могле за час лепо наместити пр |
тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић приликом последње ње |
и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ре |
а ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности |
ети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb |
огу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} Он ће |
то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143 |
летиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она св |
анскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити |
>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се |
хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, |
му је православна праотачка вера једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игумане?</p |
е мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али га је после њих са свим |
Јован Капистрански ни тада не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљи |
домом; окушах смерно трпљење и побожно уздање; сахраних оца Калистрата; сахраних Драгоша.{S} Н |
> <p>Овај случај опет опије храброшћу и уздањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвор |
р Бог не може оставити ни напустити.{S} Уздати се у правду значило је увек уздати се у несумњив |
.{S} Уздати се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешки |
/> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође је |
ли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну један младић.{S} Зашто његова властела нису бољ |
м за попуштање!</p> <pb n="91" /> <p>Он уздахну, јер се при самој помисли на зло време које их |
же, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти |
} Грехота! рече отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чини добро |
било дочекати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу гла |
ло што му је отац име и значај породице уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то |
а.{S} Застирке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спус |
лтански момци прихватише поклоне, па их уздигоше и показаше султану, који је седео на своме узв |
т као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поноси |
им на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} Птице почињах |
{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у |
давале извесну господственост, извесну уздржаност и зрелију прорачуњеност у понашању, нису ним |
штајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, |
а докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се с |
захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.</p> <p>— Тако нам је ист |
асцветаној лепоти жене која је, у пуној уздржљивости, претурила своју тридесету годину.{S} Одел |
стајала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу цр |
општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо пост |
роћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није |
ђе у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је |
и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговач |
решинама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу А |
ојима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „ |
"196" /> и оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p> |
и уз летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у |
о мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да |
.</p> <p>Пошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и п |
Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожу |
опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано с |
а.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Капистра |
ће као издајнике косовске протерати, па узети другу какву династију, или натерати једнога <pb n |
акона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И |
се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити пош |
е стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео |
рата или дете своје.{S} Ово последње је узето из византијскога права; оно прво било је домаћа н |
ме што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, султан се почео бавити мишљу куда ће д |
се налазио у пратњи султановој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства како где |
ним државама свима без разлике, тако је узеће његово <pb n="202" /> значило да је цело правосла |
мно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по један, пон |
мању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед од |
Ако уговараш с Маџарима, <pb n="100" /> узимају да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијем |
ом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући град један по један, с планом да се заустави |
јој дужности и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православну веру и њене храмове?{S} М |
нило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци ст |
ј самовољи.{S} Узалуд су државни закони узимали у заштиту слободу насељеника и сељака, кад је в |
лише на посао.{S} Комаде печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред. |
Разговор међу већ угрејаним људима поче узимати неповољан обрт.{S} Гвозденовић никако није мари |
нио; многога је убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не пита |
Рајска лествица </title>.{S} У њојзи се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се добар хр |
камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је веома заб |
Богородичину Манастиру код Беле Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној доброти и благост |
и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио |
на, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до тад |
ћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за |
иград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови новобр |
ад са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по необичн |
да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и |
д после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— |
акав је то дар? упита Гвозденовић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву |
тане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни |
купља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зо |
} Царица Мара се у свакој такој прилици узнемиривала и плашила султанових пожуда.{S} И сад јој |
Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју продавниц |
добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко к |
ори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не |
</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што ни |
омника, што је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених и потврђени |
треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, вла |
— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неодобравања?</p> <p>— Оно што су сажегли |
м је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, |
манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог т |
S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очи |
о дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих д |
е.</p> <p>Гвозденовић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је |
на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред су јахал |
ици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи о |
тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев |
ману царица Мара, честитам на свему.{S} Уједно моје највеће сажаљење на тешким губитцима у поро |
ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су ј |
Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се |
ица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговори Гвоз |
</p> <p>Најпре се на цариградском друму указаше царичине коморе и коморници.{S} Њена кухиња и к |
ни који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима све више |
истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је кра |
матник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врати с |
е с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђ |
p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</ |
аста изненада и опет хришћанска власт и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше на ново и |
не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј куле, с источне стране, ослањајући се уза градски |
нче, поче скакутати око ружичнога џбуна украј којега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице |
ла је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би о |
кривљен да је једноме суседу у Точанима украо некакве телеће коже и однео их те продао у Прокуп |
вака добра реч, којом мене поздрављате, украс је цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова н |
гле за час лепо наместити простиркама и украсима, који су у орманима спремни стајали.{S} Ако би |
возденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Али, |
езању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} Отац Калистрат је најрадије примао калуђ |
је царицу игуманија Анастасија, седином украшена старица са десетак калуђерица у њиховом црном |
и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене главе лебдело је узвишено опште поштовање.{S} |
шапташе царица крстећи се, смилуј се и укрепи!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао другојачији рачу |
овима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се |
Панкратије, погнут сединама и старошћу, улази у дворац царичин и заузима место у малој капелици |
арицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема дворским госпођама у црквицу, крс |
о стање је остајало све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки |
ник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и о |
ћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван гр |
уку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, |
прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошт |
ву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пу |
ј је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовни |
еста је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србиј |
ража опазила стражара с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и о |
из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у |
дворани на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мртва умо |
чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потр |
у је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полазили |
угови и калуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепси |
деновић се налазио у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Богородице чекала је царицу игу |
ај је начин употребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци донели но |
е стране поздраве царицу Мару при њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На цариградском друму исп |
колико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети |
ј дугачкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S} Изван трговачк |
један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгон |
/> су још отворени.{S} Трг и трговачке улице око града затварају се, и људи се повлаче на вече |
аја могла затворити.{S} Изван трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе с |
енски, и имао је продавницу при средини улице.</p> <p>Његов тужилац био је некакав каматник из |
давнице биле поређане у једној дугачкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла |
у Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је зас |
је само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињан |
бија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо т |
а одређених за послове другога реда.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе зад |
{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местима, покрај цветни |
и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарске меропашке куће, које су биле нарочито опроштене |
дмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост ду |
не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</ |
а том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се |
м нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, |
Преврћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог села.{ |
м потпуне телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књиже |
арства.{S} Опширна образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубљ |
асти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у ки |
испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђа |
а и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше р |
ла брбљивица, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, ох |
потпуно користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да султану |
и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави осва |
S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио два |
и.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S} О |
а и <pb n="134" /> пријатељима, најбоље умела разговарати се, задиркивати и шале правити?.{S} Ч |
а ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудр |
лтана Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије више не б |
исоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што |
и се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— |
а посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обред |
јадин, ето примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми н |
њега храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да га свак сл |
у изискивању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у св |
омогао. <pb n="281" /> Слава му, што је умео тим се случајем потпуно користити за овај мах.{S} |
о својом одлучношћу и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како в |
оњ је све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с ца |
на, погледав га погледом који је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар мо |
ба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} Није страстан.{S} Нека Го |
} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудрости, стрпељивости, издржљивост |
обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би требало.{S} На једној страни је |
дим људима, отац Калистрат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирима.{S} |
љи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља |
о за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Макар коли |
госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да |
из отрочких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли како тре |
осићева својом отвореношћу, бистрином и умешношћу у свачему.{S} Ништа јој није <pb n="220" /> т |
ше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубови је радосно поздр |
јка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Ми |
аже, за први мах, <pb n="31" /> благо и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кр |
ланхоличне, замишљене, показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек бил |
делегати и деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разумевали.{S |
, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и |
се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је |
<p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојст |
постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на к |
проспавана ноћ увеличавала је јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама ње |
на, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој кожи.{S} Али с |
кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу погледали докле око допрети м |
егових руку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— |
шке стране, опет сав задухан, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта |
S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној носиљци.{ |
и стрица му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску им растурили и побили.{S} Страшан је |
То, синко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} |
н био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушавајући Којадина и испитујући га о ономе |
и, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство.</p> <p>— Шта је б |
се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Стаменија, рече јој Којадин, који ју је с мили |
ија као дувна, у црним грубим хаљинама, умотана црним превесом, с књигом у руци, с крстом на пр |
асртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што |
у свом црном оделу, старе и младе, све умотане у своје трубе калуђеричке хаљине, у којима се с |
а је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, бол |
старости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотство |
ад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом |
болети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> умрети, после ручка пошао у лов, држећи <hi> крагујца < |
вао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с извесном војн |
било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био |
тало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увући.{S |
е очима протрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дрен |
оме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</p> <pb n="288" /> <p>Међу тим радо б |
на дворана с великим столовима и софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога |
о радовао се лову поглавито зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{S} |
пунити та топла жеља, пошто никоме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> |
почео служити се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, али да о томе никоме ништ |
властелину, почело од турског освојења унапредак вршити спахији.{S} Није, дакле, у главноме би |
ад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> <p>Ст |
х отрчаше одмах.</p> <p>По том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с јед |
о, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо после погибије кнеза Лазара имали ди |
ди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пу |
ислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви го |
чуване хришћанске светиње, да освоје и униште и последњи остатак Цариградског Царства.{S} О Бо |
исли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ја бих се одметнуо у пла |
фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји |
и одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Ф |
на кулу <pb n="78" /> међу главне госте уносили печење и гибаницу, вратар објави долазак новога |
мбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{ |
у столици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади |
соше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, да |
дметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што с |
вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи раздори; Немци су били несложни и безвољни.{S |
ство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепаној, влас |
кћери, женидба синова, рођење деце или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви |
p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти ба |
царица Мара преда се, понављајући своје уобичајене молитве.{S} То је свршено.{S} Ко зна колико |
не полажете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европскога запада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} |
<p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рач |
м тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> умрети, после ручка пош |
ости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотство остан |
онче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен |
пуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кућ |
а огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то у |
отане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Тур |
n="220" /> требало двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни |
ер добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко во |
је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удава н |
е онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну причу.{ |
о, зажарише очи.</p> <p>— Честити беже, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душ |
pb n="204" /> послузи, то је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога |
страни.{S} Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сиб |
ано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} |
је водио да му читају краљевску повељу уписану у сводовима велике куле.{S} С њима је тако чита |
д раше!</p> <p>— Откуд јој такве мисли! упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа ман |
> <p>— Јесте се здраво вратили из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> <p>— Врати |
Шта ви мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тог |
мате ново, превисоки господине деспоте, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одгов |
ли о положају Србије и о мојој судбини, упита царица.</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, одг |
и султан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и |
у Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисо |
ремену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се одморимо, одговори деспот |
одимо?{S} Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја |
<p>— Па чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речима, псовкама, намргођеношћу, |
дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не признајем више ник |
ли хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозден |
тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снебивањем.< |
у ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу |
p>— Зашто ти се тај живот толико свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато што су под султанском руком |
А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Ја сам увек против Тура |
<p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевидно туробно расположен и понесе |
="28" /> <p>— Имате белешке од уговора? упита деспот калуђера, ради потпуне сигурности, и ако с |
овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита трговац.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мај |
Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, може, одг |
кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце ни |
епо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето так |
ури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p |
авиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{ |
ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, господару |
н?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је ме |
и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан п |
а спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим |
анице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? упита Гвозденовић радознао.</p> <p>— Народ вам је хрсус |
атељи.</p> <pb n="264" /> <p>— Како то? упита султан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером |
исам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и |
<p>— Ви сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах п |
угојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем староме дес |
по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Ни |
е, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турске старешине наспрам црк |
с дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и |
најпре деспоту као староме пријатељу да упитају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} Де |
ин радо гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде сна |
отски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показа царица |
ти.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p> <p>— Кад би се превисоком |
огао одбранити.</p> <p>— Где у планини? уплете се Драгош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се и |
имао опис крајњих делова света, који је уплетен с Александровим освајањем и кратка Александрова |
ви грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај словенски превод.{S} С тога се онда та књиг |
Нарочито је наређивано управницима, да употребе сва средства, како би о томе известили што пре |
није радовао.</p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увеличање својих градск |
дину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца Калистрата одакле је, одго |
шити све заповести.{S} Најоштрије казне употребиће се без поговора и без оклевања против оних к |
ој.{S} Осим тога казна сажизања није се употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се де |
Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у господским кућама и у црквама.{S} Осим |
ато намештеној носиљци.{S} Тај је начин употребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> |
ан што западни хришћани ни сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку све користи које |
<pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска управа у манастиру није годила домаћинским пословима.{S |
је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чинило |
Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну незг |
е поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаиловић <pb n="219" /> властелин из Бе |
ила као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сибињанин Јанко, као главни војвода, и папин |
свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао н |
/p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Сте |
е.</p> <pb n="54" /> <p>Није лака ствар управљати тако великом кућом као што је била кућа власт |
ачким оком, прегледао рачуне које му је управник поднео, наредивши да се новци положе чиновнику |
<p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заг |
ин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочника и Точана, мног |
застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к д |
е он испунити та жива очекивања.</p> <p>Управника имања и рудника из Трепче, деспот питаше о ст |
; да своје свештенство сматра као своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру |
и помилуј!</p> <p>Деспоту по том јавише управнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, к |
авог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријатељству, не једанпут |
укама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управнику многа питања о граници, о трговачким везама с |
еспот погледа џакуљице и пружајући руку управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нов |
епослушности.{S} Нарочито је наређивано управницима, да употребе сва средства, како би о томе и |
ити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један стариј |
.{S} За њима приступише Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} По то |
ојске да Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случа |
а.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надати д |
је постио с највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по изузетку.{S} Једноничио је скор |
и ни у једном манастиру, него су морали управо путовати од манастира до манастира, да би у свак |
али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Б |
ље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шт |
о султан Мурат II, али је познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} |
ати.</p> <p>На једанпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник од косовске стране.{S} Зној г |
је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске светиње, да освоје и |
у онамо где може мачем све покорити или упропастити, рече Гвозденовић, дубоко се клањајући пред |
н, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им ј |
својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући сеоског предстојника, којега је Којадин з |
чу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвоздено |
иш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосредно у врт. </ |
<p>— Хајде, видећемо, одговори Којадин, упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у |
анкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане, замирисане миром силнога ц |
ила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је |
јадином, Миља се једно после подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сам |
име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.</p> |
вца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управнику многа питања о граници, о трговачким в |
може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је су |
еном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о о |
е узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступати.{S} Тако га је допрат |
Султанијо!{S} Ја сам ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и ка |
лтана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутствима игумана Калистрата, и султан је доиста и тад |
аки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази |
ђанства пиротскога.{S} По том је царица упућена у хладњаке који су јој од зелена листа били спр |
има су ишли дванаест турских чиновника, упућених да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и |
вао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам ст |
ло и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или манастирским старешинама |
непрестаним говором и храбрењем војнике упућивао и соколио папски делегат Јован Капистрански.{S |
је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову наставу, старајући се да они читају оно |
аседи чекати, издаваше друге заповести, упућиваше на место и показиваше пут којим треба на мест |
а, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори како је султан нов |
свога господара, особито кад нас на то упућује превисоко ти царство.</p> <p>После тога царица |
е упућујеш хришћанске послове.</p> <p>— Упућујем народ, превисоко ти царство, и делом и словом, |
м и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе? |
у тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске послове.</p> <p>— Упућујем народ, п |
> викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или с |
ђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали две т |
д је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебношћу, није умео довољ |
и ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милују |
„ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александрове македонске војске од сто хиљада људ |
ама оданде из села, <pb n="107" /> кућу уредила и припремила, момак с ловачким рогом попе се на |
о је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, поскидаше капе и побожно слушаху молитву.{S} О |
љавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромаш |
м се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се |
ље грабљивице привикавају послушности и уређеном лову.{S} Хватали су младе птиће, метали су им |
овати, на врху се друштвеног и државног уређења мењало све од почетка до краја.</p> <p>Простом |
ју, где је он једнако војску прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, в |
ада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непр |
у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на послушно |
е ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска |
че Калистрате, твојом племенитом науком усадио корен свега честитога и доброга у моју децу, у м |
збију неспокојство које је тај разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао |
а, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђенога пал |
са-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Ис |
поведи момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом преко планине, наре |
ј смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учитеља |
p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату |
ама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане кугле.{S} Многобројни топови почеше бљувати ват |
.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а другом |
ред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га судски п |
н је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав проговори првом |
цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и |
S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по небу вит |
живота, истина као пламичак који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет |
те на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био ис |
у коме се тако незгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} |
ложен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе |
, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом |
з прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном косом, с о |
ори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко ц |
ришћанству да се диже против Турака.{S} Услед тога расписа наређен беше сабор хришћанских држав |
љу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед његов, све су ове мисли |
јим се још служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве године војевања у Србији, 1454, папа Никола |
је речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од |
далеко од града Копријана, за превелике услуге, учињене Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново ве |
бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{S} Само не може бити свачије, што б |
спота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспотове.</p> <p>Последња реченица текну у срце |
околини коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био о |
му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао |
е је од својих људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обичајима оно |
гати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћ |
највештијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тр |
а му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да су |
{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на |
султанова, која би му тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везир |
алном грчком тексту поновим.</p> <p>Ово усмено превођење отац Калистрат је, држећи пред собом г |
, с оним живосним очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поносом који му мла |
ојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, тога ис |
о, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} |
кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <pb n="136" /> |
плих киша.</p> <p>Село се још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по г |
ије могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере дв |
њак, пун свакојака воћа, које само може успевати у климату нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмек |
су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њ |
моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S} Помози им против оних који су суп |
Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог није било могућно показати.{S} Ниш, који |
рви мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколико места покидају ланце којима су би |
религиозна мрзост у срцима хришћанским успламтела и зарила се у најдубље <pb n="203" /> жилице |
љене и поплашене још од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човечанску крв где се |
на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки усплахирени наново.</p> <pb n="238" /> <p>— Да, Турака. |
е, заиста се оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомилом, која је била све већа што се више |
, и свак се напајаше њеним тајанственим успоменама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У гр |
ељи, у којих је младост претворила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су се |
ама Шанинога покојног мужа; једно копље усправљено у углу; мотика и секира били су готово сав Ш |
да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош поги |
јим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу |
разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му |
урци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заст |
оседели калуђер клече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, р |
, царица се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и премилости |
огу захвалити за његову службу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић |
о турски насилник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слободно, добивши поверењ |
лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева т |
нила да чинила, њом се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p> |
ништа револуционарно.{S} Кроз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не б |
сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе |
"76" /> свога старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји б |
никад — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим поштовањем поздрави царицу, која ост |
S} Не знајући шта говори, беше развалио уста против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух |
ога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене |
да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и зат |
урску к султану Мехмеду, царица Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве. |
ао ослобођење из ропства.</p> <p>Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљ |
уноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом д |
ица....</p> <p>Драгош ту заста.{S} Миља устаде са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, |
акога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку мо |
настиру и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Кал |
њега времена тако горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} |
он царски, одговори Драгош набусито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одврати Миливоје |
и је штапом.</p> <pb n="8" /> <p>— Ето, устала сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи с |
ћи се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта |
халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне под небом.{S} Смир |
ла голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; ус |
урска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни |
пља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може много учинити.</p> <p>— Све је тако, одгово |
је било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, |
аније.</p> <pb n="33" /> <p>Царица Мара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони султану.</p |
гурила, али милости било није.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљ |
о то говори, одврати Миливоје.</p> <p>— Устани, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, ил |
емањино подружје Ана, света Анастасија, установила женски манастир.{S} Моја је жеља била да обн |
ерен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да почну католичку проп |
ници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту порезу која се звала <hi> војшта |
на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекр |
асти образи, правилни нос, златна коса, усташца и поносито чело.{S} Миља онда није ни знала да |
ам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо друговање; сл |
е заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољства. |
за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, д |
трату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p> |
ку рата истављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно |
Гвозденовићу и његовима да поседају.{S} Уступајући натрашке, једнако се клањајући и гледајући у |
после Сегединског Мира (1444) опет били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне ш |
не изговори — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миљ |
м путницима.</p> <p>Царица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук звона и уживати у ц |
су порота или суд добро <pb n="192" /> утврдили који је кривац.{S} Што се он куне, не треба мн |
њему приликом последње мисије још већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним ту |
том у томе га је са свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова одлука беше сазрела.{S} Он беше смис |
но одрицали код судије, а није се могло утврдити другојачије ни за једнога ни за другога, они с |
на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толико широк да |
ена, држаше још храбрије него дотле.{S} Утврђења су оправљали или новима замењивали, а на топов |
ришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турска сила, попустиш |
.{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отво |
{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале би смртоносне стреле чим би им се на |
особито измислио <pb n="214" /> што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Г |
а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лагано порумени и пр |
уче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p |
Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{ |
ђајем обезглављена и побеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као оп |
азговор са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времена Која |
шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлуку у ко |
ену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код новог султана и на Вис |
ру и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није |
и на њену природну бистрину великог је утицаја имала околина царичина и начин живота у њеном д |
више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и |
авора, и онде је на његову рану младост утицао црквени живот манастира Студенице.{S} Ту је био |
, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, и д |
тављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакал |
pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисат |
емена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе |
е развалио уста против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Ниј |
пуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, прого |
и, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на |
му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу |
и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћ |
аст не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калист |
а и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправности или у непослушности.{S} Нарочи |
у, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску им растур |
ао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да до |
>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без ич |
.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отои |
ше не предругојачује.{S} Правац који је ухватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} Вера |
жити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и лечи све, |
оказиваше десну руку, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{ |
али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне планине до др |
мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да ди |
ја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би власти каш |
инила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружице.</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца она, |
Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехме |
са и заслужене славе оца Калистрата као учена и заслужна човека у народу него и као домаћег при |
живеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истина као пл |
истрат то није био никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и |
оје знање, своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су владали овим добрим старцем, и он није знао |
ату чинило највећу радост, то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и |
Плетикосића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици оца Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош Пле |
је отац Калистрат препоручивао његовим ученицима.{S} У дугим и неисцрпним разговорима с њима, |
је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <hi> Соколари |
но српско нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако промицала кроз го |
абора, била неописана врева гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по прода |
лом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање учеставаше, јачаше непрестанце.</p> <p>— Охо, почеће оп |
ратили кућама они српски војници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе д |
ле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно |
дају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене |
је савете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем размишљањем и читање |
а.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада н |
летикосића из истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, без намере |
> <pb n="151" /> <p>— Како су стари нас учили, одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а в |
но, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама |
чили, одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговор |
тни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са мном било овде у |
ешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времен |
гош је уживао што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, а |
хотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радовао се лову поглавито зато ш |
нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници. |
колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче |
ко благо поступало.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, |
Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружи |
, они приговори које му је том приликом учинила Стаменија, први пут су му отворили другојачије |
а примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државн |
и вредноћа народа који их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да |
..{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?... упита чисто зачуђен |
птембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и |
искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред |
.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Ниј |
се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех п |
ам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања |
и Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирн |
странијем облику.{S} И облик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се |
то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не бран |
га, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу обори |
ијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет.{S} |
још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда срца, љ |
и гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажизања ниј |
чином ништа не можете учинити.{S} И ако учините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће |
а оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{S} Само не може бити свачије, што би особита ц |
пко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека траје.</p> <p>С тога султан |
љуби руку.{S} Није то могао другојачије учинити него тако преобучен у рухо калуђерско, у коме с |
ти царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно |
ажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} И ако учините, пролићете крви, огришћете бо |
јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, колико сутра послати нек |
иља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља |
Тиха реч с миросаних устана може много учинити.</p> <p>— Све је тако, одговори Драгош, али ја |
како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка војска могла град дићи за ча |
у, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говор |
м борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика |
се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогне |
н.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-п |
д града Копријана, за превелике услуге, учињене Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље зао |
} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако |
, своје народне обичаје.{S} Нарочито је учио људе да никада не траже турскога суда и да се, у с |
ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ств |
ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише како о |
испрати омиљенога старешину и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му |
листрата, нашега општег и много цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што си зраком твоје |
нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојо |
у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да и |
и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку |
г војника.{S} Нов језик се такође морао учити. <pb n="294" /> Тако се у тихе словенске жупе и с |
ме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе |
псари </hi>, који ће одгајивати и лову учити псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био задатак |
пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте с |
је из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либ |
а да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може |
гово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, п |
буне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћ |
p>— То је манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад |
Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је радо |
вона и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске |
ћом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи ону другу |
Деспотица Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник |
хим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспотица Јери |
м сунчаном месту налазио се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем.{S} На згодном |
танов.{S} Чим би турска војска ударила, фамилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули |
ју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије његове.{S} Прозори су били испуњени танким про |
раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе |
би, за војевање неумешни, у религиозном фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу |
сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они не помишљају.{S} Је |
речи с највећом тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне р |
оји би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруара 1455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо |
им дунавским водама спушта се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} |
ме никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био да свр |
неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војс |
са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} |
Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињанином |
лавном турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Си |
S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче зал |
Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александ |
еш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми |
ифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудрости знао је готово на из |
ожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих финих домаћинских послова, он је увек држао ћирицу из П |
ришћански био одгајен, који је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у неверничко |
, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скуп |
n="274" /> хришћани заробише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с |
не стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној страни реке заповед |
рански.{S} Тако почне напад на дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцима везане јед |
ске властеле за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — н |
белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма најподеснија за показани задатак.{S} Ако њему ниј |
што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показа |
и зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма нај |
ћанских држава на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођо |
великога задатка требало.{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобним задевицама и у међус |
алијанских господара, милански господар Фрањо Сфорца беше 30 августа <pb n="257" /> 1454 закључ |
било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> < |
да је могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако тур |
абљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца њихова, |
ом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала. |
лтанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели некак |
ли некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса н |
ашно га задиркујући.</p> <p>— Па добро, хајде проговори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мисл |
лећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осм |
ућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, видећемо, одговори Којадин, упутивши се к оседла |
еника, коме је било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, проговори пристав.{S} Деде, |
, нељубљену, румену, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљ |
што се могло споља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Т |
/> <div type="titlepage"> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type=" |
p> <p>СТОЈАН НОВАКОВИЋ</p> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У XV |
оворило се много да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочито, поту |
S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да |
тим се двориште почело пунити сељацима хајкачима, ловцима и господом.{S} Били су међу позваним |
шина лова, Јанко Плетикосић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на ме |
, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео Којадин |
о да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> |
и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига |
рно није, одговори кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша није одобравао покушаје Мехмедове да се што |
о писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи |
ехмед прими султанску власт, па потврди Халил-пашу у везирству, одговори деспот, све ће се тим |
се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед н |
арство, одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао му покло |
есте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Срби |
II у марту 1451 године.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено |
се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>З |
а дан после овог разговора велики везир Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио им да |
с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, одговори кнез Гвозд |
лио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} П |
свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад отк |
свршаваше молитву, зачу се јако куцање халком на вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у ав |
м њега је седео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Ско |
S} Или су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} После су на |
или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету |
На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на си |
свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, а |
несвестио.{S} Непријатан задах згорелих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину.{S} Мо |
ати Стаменија као дувна, у црним грубим хаљинама, умотана црним превесом, с књигом у руци, с кр |
оје спремни за пут у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеоским плаштевима и са златним |
војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим <pb |
, све умотане у своје трубе калуђеричке хаљине, у којима се све заборавља.</p> <p>Црква се скор |
се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, постављеном зибелинима.{S} За тим султан пође |
трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниш |
30_N4" /></p> <p>Каматник стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја |
нда би облачио своју свечану властеоску хаљину, као поповску, до чланака, и опасивао свој златн |
рану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену по њиховоме начину, па се по |
м.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд јој такве мисли! упита М |
о њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена била н |
S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стај |
траховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S |
а је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни и стушти ма |
исли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али |
удаја била политично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у намери да се |
еј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се силно поколебао.{S} На |
веће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се један по један отварају вечерњем хл |
атрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у његовој седмој години, и како јој се |
ло увек свега што треба за преписивање: хартије, калема, ножића за зарезивање, шила за шпартање |
ем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега је о црвеној свили висио златан печа |
у јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су у |
ребало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврш |
без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она обећа |
дани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стајали спремни при камен |
но раде западни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S |
шега општег и много цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што си зраком твоје узвишене ве |
и деспот, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, синко, по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те |
, али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали |
стаде и пољуби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.< |
шајући молитву.</p> <pb n="200" /> <p>— Хвала, оче Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо |
га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од |
вештеника и искрено је пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам |
ошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, погурен мукама и |
ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, |
али ја више Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме углед |
сиљам, рече деспот с убеђењем.</p> <p>— Хвала, господару!{S} Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Ал |
мислио, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се |
м увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу д |
радите, децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здр |
о благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то најискренија.{S} Али није то доста према |
Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехм |
верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?</p> <p>— |
спот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што |
оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати. |
>— Којо, Којо, одговараше Миља, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и |
људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" |
икавају послушности и уређеном лову.{S} Хватали су младе птиће, метали су им капе на главе, а п |
цали напред свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљ |
"> Тако се у Србији средњега века звало хватање и затварање за дуг. </note> <note xml:id="SRP19 |
ао за збегове, па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ов |
бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Смедерева.{S} Станови <re |
есковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> |
смо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби је све властела кри |
је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке градове, тако |
ница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља |
а онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свет |
манастирима по Србији.{S} Тако је после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Ма |
со допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је било на |
ео Данилов цароставник.{S} Данилов опис хиландарске одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, која |
приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књижници начита се књига, до којих није ла |
отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро научи грчки |
ло доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу монасима живописц |
и Александрове македонске војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукоб |
ћи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београдске војске.{S} А д |
ога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут Цари |
о им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздат |
>Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе |
је ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман да зан |
ластелину, за оне нарочито које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купљење сена |
оценије имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обележено место.{S} Као по |
, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколико места покидају |
неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стрела часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поч |
ка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога ради Јанко Сибињан |
е народне сматрале случај или последицу хитрине или отврдлости као вољу Божју.</p> <p>Пред мана |
простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трк |
мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла н |
наново развесели сестру његову.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> |
абукама, шљивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењивали су салон |
, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад |
врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{ |
</p> <p>У свему позитиван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне пог |
> к својој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства, очек |
и ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: <pb n="226" |
ти и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало је |
ротскога.{S} По том је царица упућена у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени као |
моме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, |
меса и других ствари, којима су требали хладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелн |
мо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладовини седела златокоса Миља, прелепа ћерка Гвоздено |
ори се један по један отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу цар |
стоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво џарање штапом, да се исправи |
би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Кал |
еђу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и |
Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у |
{S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелин |
, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} |
едњи међу Турском и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београ |
је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, д |
н се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношен |
{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века, али |
II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p |
идео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је св |
оћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скида |
S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и с |
и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом |
Плетикосић, по наредби оца Калистрата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ра |
при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} |
о помагати калуђерима и хришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам |
а, синко, по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако |
жјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правде Божје.{S} Име м |
ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и |
страни Мораве.{S} Тако разбере за збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут Софије.{ |
рестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима су се об |
ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код кућ |
могу ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво ид |
т, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти |
во и сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> < |
поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос ј |
у?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не |
рога Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниш |
личић Гвозденовићев испод Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S |
ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његов |
ном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је на |
Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих |
, да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспо |
је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да зас |
оћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да |
ти.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу д |
се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И |
{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драго |
, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да с |
знаменија, по којима се могло погађати хоће ли се просидба или женидба његова свршити срећно и |
и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај |
очито за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних би |
у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да |
аво.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао з |
пре може, у крајњем случају онако како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и к |
земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са |
о и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и |
у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам п |
.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам ка |
т.{S} Зависи од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи.</p> <pb n=" |
и, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а после све више |
о наш властелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред |
, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а |
оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он властеоским људима.</p> <p>— Ено нашег |
ема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пун |
том, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером.</p> <p |
е.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о оно |
цама и цвећем.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, в |
бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је м |
докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Калистрате!</p> <p>— Благоси |
д главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад |
да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих на |
покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одгова |
мер и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевид |
> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="207" |
те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште |
томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} |
ташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато |
Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништ |
тпуно разумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имањ |
, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, |
и, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одговараше трговац.</p> <p>Пре |
> <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач нос |
е што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не може бити једн |
амо одговарати истом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност моме барјаку, одговори султан, а у веру се |
<p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба |
Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да |
емојте веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Ште |
, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="84" /> и да се |
штому...{S} Последујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати не вест |
нин; на другој је непрестаним говором и храбрењем војнике упућивао и соколио папски делегат Јов |
сада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије него дотле.{S} Утврђења су оправљали или новим |
то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе т |
д Турака.</p> <p>Овај случај опет опије храброшћу и уздањем браниоце Београда, и тако се мало п |
а, доста снажан, одјекивао је о сводове храма, који је у са свим другојачијим временима подигну |
имали у заштиту православну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справедљиви |
жби његовој, сад је на ново понављала у храму своје прародитељке, Немањине Анастасије.{S} По то |
видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано |
астелинског стола.</p> <p>Па свакидашња храна свеколикога тога света разнога реда, који је у дв |
Народ се навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је треб |
, која су, као промену своје свакидашње хране, у сласт трошили.</p> <p>На једном крају панађура |
Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда на но |
ао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века, али је био |
неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за приповест |
ти.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели храниоци свеколикога људског делања, забаве као год и н |
е посести одмах, али војници нису смели хранити се храном спремном за опсаду пре него што би гр |
дмах, али војници нису смели хранити се храном спремном за опсаду пре него што би градови били |
Милутина у Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душа |
.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и Арханђелову приз |
Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђела у Приз |
н крснога имена лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по висок |
} Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих господара и владалаца и њихове властеле, |
вета, да послужиш вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још једини пут којим се може својој са |
е Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сили и толиком |
помогну турском султану освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> <p> |
цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила срца Турцима |
који је онда био противник и балканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали м |
рад, против <pb n="195" /> православних хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Т |
али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би |
ите што би светога оца папу и католичке хришћане узбудило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте је |
их догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он до |
S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћане у Цариграду.</p> <p>— Како?</p> <p>— Он је њим |
ово, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из својих заузетих шанчева.{S} Многи знатни Ту |
Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе турске лађе пот |
тне лађе са свом опремом <pb n="274" /> хришћани заробише.{S} Турске флоте није више било на Ду |
криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани никад заједно не могу.{S} Ето, и т |
раду.{S} Он хришћанима није одмагао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунава, тако рећи под |
и отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Ту |
време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења |
Ето, рече Којадин, ето примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> |
Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; они ће пустити Турчина да се |
и не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо |
се и престати, како обично раде западни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно |
.{S} Али ја сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето, не употребљују положај да из њега |
} Борба се продужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђења око в |
између града и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну линију, скупи колико је мо |
продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хришћани несложни, слаби, за војевање неумешни, у религ |
инко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложни. неспремни, неорганизовани.{S} У |
за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске ратне лађе |
и будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран с |
што турским новцем чини добро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Ни |
руге стране могло помагати калуђерима и хришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерус |
жи по султанској милости; он увек тегли хришћанима, непријатељима Турске.{S} Све што су Срби пр |
и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани никад заједно не мо |
слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћанима није одмагао.{S} Хришћани су се, на другој с |
кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља господар |
ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се потурч |
као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин може достојати раја.{S} Књига се та била особ |
сади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453, од пада Цари |
нгубимо.</p> <p>— А што им је неповољна хришћанска оданост својој светој вери, напомену деспот, |
страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S |
јска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанска, рече отац Калистрат, удубивши се даље у чит |
пад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S} Какви су разлози |
ама и суснежицама наста изненада и опет хришћанска власт и уклонише се турски муселими и кадије |
они који су још памтили старо стање за хришћанске власти.{S} То стање је остајало све даље на |
допуштао да она као султанка излази на хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Дрено |
е грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске светиње, да освоје и униште и последњи остат |
акнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сме |
преко туђе, автономне, готово независне хришћанске земље?{S} То је морило султана Мехмеда у Цар |
ки био одгајен, који је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у неверничкој кући? |
-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријатеље, није уводио у породицу.{S} |
о бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске послове.</p> <p>— Упућујем народ, превисоко |
гао деловати узбуђујући, могао потрести хришћански свет великим енергичним саучешћем и помоћи в |
он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвозденовићевој кући св |
е што често служимо.{S} Неповољни су им хришћански празници и скупови.</p> <p>— Па чим показују |
и обрт.{S} И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, који је знао све финоће хришћан |
е, толико је религиозна мрзост у срцима хришћанским успламтела и зарила се у најдубље <pb n="20 |
са свима својим Турцима; радовали су се хришћанским победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевц |
50" /> су Византинци вешто прерадили по хришћанским мислима, тежњама и потребама.{S} Не мање је |
о тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који би сазван у Најштат за Сретени |
} Услед тога расписа наређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту. |
у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећања Круниних, која је у деци својој, и |
на за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Турци су се томе с почетка смејали.{S |
/> су у њему непрестано гледали старога хришћанског старешину, и где би се год што десило за њи |
{S} Али је жељна била отвореног, јавног хришћанског служења Богу, јер ред није допуштао да она |
м.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанског топа из Београда.{S} То <pb n="275" /> султ |
е цепа кад само помислим колико је рода хришћанскога изгинуло од турске сабље, колико је цркава |
срцима народним него што је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту света ос |
> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било цара |
> <p>— Мајко царице, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само о |
е у најдубље <pb n="203" /> жилице срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су |
ска и политичка страст?{S} Па колико је хришћанскога нашег народа изгинуло приликом ратова, пре |
пљивост, не заборави благост према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, св |
препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хришћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, имала |
а домаћим свештеником старала се како о хришћанском васпитању своје деце, тако и о потребама ба |
помоћ одбрани вере православне и оружју хришћанском.</p> <p>После молитве је царица Мара отпуст |
рити.{S} Он помену деспотску заповест и хришћанску дужност.{S} Помену послушност и слогу.{S} Ре |
ота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну политику и да смо народне инт |
вету Софију, главну цркву православнога хришћанства, преобратио у џамију, настао је општи јаук |
ославни, идемо с Турцима, непријатељима хришћанства, против цара православног, против места у к |
му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубивости |
на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на велике султане Турског Ц |
лите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немојте веровати у тај страсни сан ваши |
Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћанство данас нема снаге, којом се може одупрети му |
ше издао 30 септембра 1454 распис свему хришћанству да се диже против Турака.{S} Услед тога рас |
деновић радознао.</p> <p>— Народ вам је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се б |
оловима.{S} Трећи момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рого |
дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити сељацима хај |
за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на к |
отов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати пок |
повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахн |
ала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва |
горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо |
или посетом, или из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S} И коњушница се налазила ј |
а се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац на расположење стар |
ето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре |
, на коме се служило пиће онима који су хтели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, ко |
ра у манастир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се преп |
заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћане |
а страну.{S} Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да д |
интерес.{S} Султану се после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не |
ила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да |
> благо и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио т |
та стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p |
пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливене чаше |
је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради |
владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрест |
ставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледа |
м мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш |
и, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут св |
Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али као д |
вори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, |
она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, м |
та.{S} Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећниц |
а знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом |
и тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до |
о?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја |
, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</ |
елази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачк |
и око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четр |
. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим плочама с натписима.{S} Око кр |
њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> братом.{S} Ево и |
, засађено на гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој |
а онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар египатски, одупирао свима својим противницима, али |
ије био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Маш |
оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је ми |
<p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} Нег |
град су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађај |
<p>Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Алек |
о глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед С |
cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и раси |
чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну један младић.{S} Зашто његова власт |
едонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да |
пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узро |
.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо |
p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је ту |
.{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом |
ти.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После његове смрти — никад више.{S} Кн |
цима, непријатељима хришћанства, против цара православног, против места у ком је васељенски пат |
у.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било |
ви певају задушне молитве за покој душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S} Кол |
коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој Роксандом, ћерком Да |
а и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој Роксан |
царева римских и цариградских и Законик цара Стефана Душана, као и Цароставник библијски били с |
султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти |
а.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су с |
овом приликом, читао <title><hi> Живот цара Александра Македонца. </hi></title></p> <pb n="14" |
грехе старих наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао |
а ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> <p> |
<p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао. |
да са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својо |
оставник о српским владаоцима, Законици царева римских и цариградских и Законик цара Стефана Ду |
незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и светитељи народни.{S} Не при |
о Светога Писма старога завета, књиге о царевима и о јеврејској историји знао је у потпуности.{ |
н Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Зна |
а се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али |
— То је све једно.{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под |
њу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.</p> <p>У Законику Душанову нејасно је била оз |
еспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, али јој је |
и оклопници, као ватра жива, отидоше на Цариград да помогну турском султану освојити га од хриш |
р се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад — говораше Мехмед.< |
и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n="195" /> православних хришћана.{ |
амо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом захтеву. |
нде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— Ма |
уј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже |
p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га пог |
р да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград био круна православним градовима и православни |
му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Т |
би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета |
одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да о |
4"> <pb n="201" /> <head>XIV.</head> <p>Цариград су Турци освојили и византијски је цар погинуо |
војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да брани Бео |
расположење које се раширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињавају тада раш |
је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S |
а у ком је васељенски патријарх, против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} К |
во промени и да Турци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S} Љу |
део да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку религиозн |
о уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, |
је главно интерес.{S} Султану се после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у |
шењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга била на реду, не |
рада; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ, д |
мим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Д |
му извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то исто јављају, одго |
ти говорило се тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главни град гр |
транџи и на Деркоском Језеру, у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с ловом?</p> |
пника у пуној бојној оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад ка |
ладу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у |
кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не одричете никад од по |
д, а његова војска продужи терати Турке цариградским путем све до Пирота, свуда палећи и пленећ |
м владаоцима, Законици царева римских и цариградских и Законик цара Стефана Душана, као и Царос |
S} Како је Топлица на страни од великог цариградског пута, којим се очекивала војска, а може би |
, да освоје и униште и последњи остатак Цариградског Царства.{S} О Боже, преблаги творче, сахра |
пуну слободу.</p> <p>У свима местима на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Курш |
њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се на цариградском друму указаше царичине коморе и коморници. |
њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На цариградском друму испред Пирота био је читав панађур.< |
брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад прегледа како му се била расп |
ки војници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у |
дмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по уго |
инко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хр |
да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столица васељенског патријарха, столи |
емље?{S} То је морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и п |
ћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра почео дизати патри |
мах деспот није заборавио ни хришћане у Цариграду.</p> <p>— Како?</p> <p>— Он је њима помогао н |
тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ |
е спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера како с |
отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвод |
и већим местима, или кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је |
било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летов |
е добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти игумана Калистрата, радујући се што се т |
, па опазивши велику пријемчивост духа, царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, та |
оји су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за султана Мурата у јесен 1435 год |
звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се ту |
м и пред воштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку мо |
енопоље, и кад се, много година по том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, њени су га |
је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају сла |
сиоци донели носиљку на одређено место, царица изађе да прими поздраве господе оца свога и онде |
кој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице |
се Богу, као што рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на своје место у цркви и побожно слушаше в |
напред.{S} По том камиле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али |
</p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву |
p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна с |
потица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога оца, који је |
е к анти-турској, угарској политици.{S} Царица Мара, деспотица Јерина, Ђурђева жена, брат Јерин |
двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и |
да се спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прилици узнемиривала и пл |
астиру, показао се у свему напредак.{S} Царица је штедром руком додавала манастиру из свога дво |
ње на женидбу Којадинову Стаменијом.{S} Царица Мара, чим се населила у Богородичину Манастиру к |
м везено, које му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори |
н после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа ј |
вим другојачијим временима подигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к |
} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од |
Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чу |
свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару с |
из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема дворским госпођама у |
вољства сусретао деспотску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како он |
бра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S |
превисоко ти царство.</p> <p>После тога царица отпусти посланике, препоручивши им да јој се поз |
Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу и позв |
отом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном с |
а, викаше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ |
шао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по народу мислили да у том |
ше није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави |
егове последње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно пораста |
ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац Калистрат.{S} Вечита страдалница |
Јесте се здраво вратили из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> <p>— Вратили смо |
оложају Србије и о мојој судбини, упита царица.</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, одговори |
.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се одморимо, одговори деспот.{S} О |
што ти се тај живот толико свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато што су под султанском руком и Мак |
ају право, јербо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако |
спотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Ј |
не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као |
људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочито |
ју хришћанском.</p> <p>После молитве је царица Мара отпустила Гвозденовића.</p> <milestone unit |
говорила.</p> <p>Са свим другојачије је царица Мара примила игумана Калистрата.</p> <p>— Честит |
говорала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије нежна т |
део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упућена у хладњаке који су јој од зелена листа б |
ла домаћинским пословима.{S} Од како је царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак.{S |
атијем, калуђером царичиним.{S} Тако је царица свечано примила посланике свога оца, који беху д |
сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Ал |
тако незгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је о |
рске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, све до своје смрти 14 |
су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту је царица ступала на српску земљу, и одатле је мислила што |
познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам сво |
огодити и каква је.{S} У последње време царица је била веома забринута, те тога ради није више |
у великој милости својој наредио да се царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу у Бел |
азговарати, деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод бли |
<p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p> <p>— Кад би се превисокоме ти цар |
<p>— Тако је воља султанова, одговараше царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султан |
те могла разгалити, господару, говораше царица.</p> <p>— Ничим, драга султанко.{S} Један дервиш |
а.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — говораше царица, тужно главом машући.</p> <pb n="17" /> <p>— Ја |
жностима?... „0 Боже свемогући! шапташе царица крстећи се, смилуј се и укрепи!“ </p> </div> <di |
/p> <p>— Да, да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављајући своје уобичајене моли |
поде, преблаги и премилостиви, шапуташе царица, погледај милостивим оком на мога оца и на моју |
су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновн |
руку владику <pb n="63" />, деспотица и царица Мара сиђоше такође свака из своје носиљке да се |
ана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је бил |
е нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да зн |
себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p> |
p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада оти |
веран својој праотачкој вери, одговори царица живље, али он чува верност своме господару.{S} П |
ти царство?</p> <p>— Не знам, одговори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прил |
n="221" /> ми то исто јављају, одговори царица Мара.{S} Моји чиновници, јавља ми се, остаће мир |
се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам |
тане код врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је једва познаде |
Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у |
<p>— Па чему би то служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисоко ти царст |
твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи ру |
</p> <p>— Честитам ти, рекла је игуману царица Мара, честитам на свему.{S} Уједно моје највеће |
ан мало свечаније.</p> <pb n="33" /> <p>Царица Мара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони |
е чаша страдања нашег испунила?!</p> <p>Царица Мара клече на колена пред иконом и продужи крсти |
дао благослов високим путницима.</p> <p>Царица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук |
беше прошло од овога разговора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} |
а ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са захвалношћу одговори да је тај налог изв |
у сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престоло |
вечерњу молитву оца Панкратијa.</p> <p>Царица је била средњег, складног стаса, у расцветаној л |
ти се, спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, би |
ру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови |
је бити не може.</p> <pb n="16" /> <p>— Царице мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као |
помоћи превисокоме ти царству.</p> <p>— Царице мајко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време |
чио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понес |
еље у част доласка деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог |
у међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговара |
<p>Неколико дана после овога разговора царице Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим друговима, |
а Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани |
ететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву с |
реме да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им б |
ком видети Стаменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља з |
елу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је |
говори, беше развалио уста против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</ |
једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удај |
одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да је изб |
кон онога разговора покојнога султана и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељ |
(данас Куршумлије), очекује се долазак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султа |
вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се |
, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете Богородице.{S} На челу доч |
тављаш бурама и ветровима живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бу |
Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где |
он је цара хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше |
од благости и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих |
кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, чес |
, али не говораше много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се |
и био задовољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је мн |
је примио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој од |
јави се стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине |
че Драгош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога |
ру из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне |
ћи и колико толико у времену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздрав |
н још једном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачије у |
да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, |
манастира.</p> <p>Између свију дворкиња царици се у последње време највише била свидела Стамени |
ово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат |
месеца касније, кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Српске посланике султан ће |
нашање зрелога човека.</p> <p>Прилазећи царици Мари, престолонаследник се по турском обичају ду |
уговима, наврати се опет млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нови султан покази |
нувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао је о њеном мана |
казивање о коме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се годину или годину и по након он |
ричине околине, одређен за личну службу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвоз |
есне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала код куће уза своју мајку.{S} |
.{S} Стаменија се не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мисл |
е више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био |
лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од С |
начином удесити <pb n="29" /> виђење са царицом Маром.{S} Његов калуђер Генадије удесио је то с |
м зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу |
.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се |
ла раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржавајући сузе, озб |
рац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспотица се вајкаше што с |
а томе се и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пу |
е такође походио каткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест го |
ачин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n= |
а су распоређивала, што је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, |
поту.{S} Посланици су носили поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се н |
у.{S} С тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахв |
зденовићу.</p> <p>Разговор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у |
жности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и с |
ан звук кадионице сусретао је из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази са своји |
итају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибр |
д војском, да од његове стране поздраве царицу Мару при њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На |
у у манастир Свете Богородице чекала је царицу игуманија Анастасија, седином украшена старица с |
лази престолонаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у х |
чиновника, упућених да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} И |
.</p> <p>Последња реченица текну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао |
ама града Пирота, изађоше те поздравише царицу.{S} За њима приступише Турци, који су, управо, и |
pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Пис |
же да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> <pb n="128" /> <p>— Немој ти то веровати.{S |
тир Свете Богородице чекао је деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци.{ |
} Игуманија одведе деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву д |
уста и са синовљим поштовањем поздрави царицу, која оста очевидно сневесељена после ове походе |
/p> <p>Још је требало о свему известити царицу Мару и примити њене заповести.{S} Тога ради пође |
.{S} Народ је радосним клицима сусретао царицу и њене родитеље.{S} Пред царичином носиљком јаха |
о сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама д |
двор вежу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повла |
ле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут б |
нут сединама и старошћу, улази у дворац царичин и заузима место у малој капелици, спремљеној у |
пореним носом, сећајући се доброчинства царичина, викаше колико га грло доноси „Живела царица М |
о да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман код сваког |
стрину великог је утицаја имала околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} При свеколико |
еном двору.{S} При свеколикој смерности царичина живљења, двор је опет био двор, и представљао |
е бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним везама с родитељским домом и са Србијо |
крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине доброте спрам света који јој се јављао и који |
о сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом везено, кој |
Најпре се на цариградском друму указаше царичине коморе и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са |
Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине, одређен за личну службу царици Мари.{ |
и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспели да објаве рођење давно жељенога сина. |
сио је то с оцем Панкратијем, калуђером царичиним.{S} Тако је царица свечано примила посланике |
љство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти |
усретао царицу и њене родитеље.{S} Пред царичином носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, |
уђер, старац Панкратије, који је служио царичину богомољу и могао је бити на служби и за све др |
гошева лица.{S} Неко срећно расположење цароваше у његову срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе |
чита једне зиме родослове и цео Данилов цароставник.{S} Данилов опис хиландарске одбране од Шпа |
ефана Немање и Светога Саве, Родослов и Цароставник о српским владаоцима, Законици царева римск |
их и Законик цара Стефана Душана, као и Цароставник библијски били су штиво, које је отац Калис |
мо не може бити свачије, што би особита царска милост једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни |
/p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S |
во.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S} О |
право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, него има заслуге.< |
.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон царски, одговори Драгош набусито.{S} Устај, вежи се!</p |
ости својој наредио да се царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јо |
црквених имања.{S} Мало који од великих царских манастира, као што су Студеница, Градац, Бања, |
Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си ју |
ндрово покоравање Атине, Рима и осталих царстава по Европи, причу о славном тројанском војевању |
тицало северо-западне границе Турскога Царства.{S} Опширна образованост и широк ум деспотове ћ |
адно гледао у велику будућност Турскога Царства, очекивао је велика турска освојења, и дивио се |
еља, с невиђеним бесом јурила из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> <p>Деспотов |
униште и последњи остатак Цариградског Царства.{S} О Боже, преблаги творче, сахрани нас и поми |
ма шта жалити на велике султане Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није давао пово |
амо Србија на свету и у околини Турског Царства.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у |
Калистрат.{S} Зависи од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи.</p |
он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од моли |
ватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Ку |
ам сувише мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела |
> <p>— С тога би се места, превисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране могло помагат |
.</p> <p>— Упућујем народ, превисоко ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зара |
живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи |
> <p>— Ја сам то и мислио, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе стал |
та царица.</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши изј |
ота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у т |
ом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресв |
а га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест |
поклони султану.</p> <p>— Превисоко ти царство и сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и |
ић поче говорити:</p> <p>— Превисоко ти царство!{S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђурађ |
ове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство известим, да чујем твоје заповести и да их у св |
свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пусти своју смерну поданицу да пође у своју зем |
бито кад нас на то упућује превисоко ти царство.</p> <p>После тога царица отпусти посланике, пр |
да ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство да напоменем неке мисли, као један предлог.{S} |
не може!</p> <p>— Мисли ли превисоко ти царство одмах путовати?</p> <p>— Чим будем готова с нар |
каквим год начином, помоћи превисоко ти царство?</p> <p>— Не знам, одговори царица.{S} Могла би |
.</p> <p>— Нека је честито превисоко ти царство, одговориће на то отац Калистрат.{S} Зависи од |
ега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи |
овину, најлепшу земљу, створену за ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабист |
ву.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се д |
вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> |
и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао првих д |
воре да је Србија већ у половину турско царство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као |
ет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи |
} Предео пиротски, на граници с Турским Царством, издељен је био међу властелу крајишнике што ћ |
.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не |
p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у п |
нало.</p> <p>— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, |
, и нека смо препоручени превисокоме ти царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</ |
огу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.</p> <p>— Царице мајко, биће што желиш.{S} Чим |
Томе више није време.{S} Превисоком ти царству данас требају <pb n="32" /> други саветници, ко |
ом ћерком обавести о положају у Турском Царству и о новом султану, којему се деспот, по своме в |
Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о б |
ме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} |
аље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју |
венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се це |
ла маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на ју |
S} Осим тога недавно нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кратова, добар трговац, велики наро |
пчелама.{S} На згодним местима, покрај цветних ливада и зелених пашњака, поред липика у гори, |
у се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао пријатну топлоту и |
ма су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Смеде |
своје дворане, замирисане миром силнога цвећа из султанских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дво |
ећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча другим крајем вр |
, па продужи у башти започето пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онам |
свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва ј |
<p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> <pb n="124" /> <p>Певуш |
ошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките по |
ас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата! |
плочама с натписима.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једној су хумци мајк |
ужица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи н |
е на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршив |
и скидаше с ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако |
госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како |
но властито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми |
око дворова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозо |
ланине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистрога потока; кршно стење под |
еној шали замршиваше му косу ружицама и цвећем.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутр |
Она се забављала <pb n="209" /> својим цвећем, бирајући с клупице на којој је седела руже око |
ичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред градића било је <hi> |
њаху летати по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање учеставаше, јачаше непрестанце.</p> < |
нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, превисоко |
га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, |
Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за |
ад прегледа како му се била распоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Ра |
} С тога су његова осећања била осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао |
пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине Београда; јека топова чула се чак до Сегед |
в народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећања била осећања |
уке и крушке му се нису претрзале преко целе године, него су једне друге све сустизале. <pb n=" |
о на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1456, видело се |
говци оружја, дрводеље, качари, који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сл |
еду старештва, прођоше поред њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном |
и везир поклонио сабљу и господство над целим новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочник |
пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом и понашањем оличена верност и прав |
и женом као међу једноставном моралном целином, већ се почела јављати међу њима двома сама по |
љаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{ |
еће његово <pb n="202" /> значило да је цело православље клонуло пред исламом и да га је ислам |
; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу измеђ |
ти крила своје нежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, од |
је ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с извесном војном силом, коју беш |
гова искрена служба народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живом речју, |
ико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> <p>Д |
колини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе крају.</p> <p>Још дететом |
57" /> <p>Тај се посао продужавао преко целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњам |
еним бесом јурила из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> <p>Деспотове старе разм |
и кретао и меденицом једнако давао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само |
ј души било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, то су |
м.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брд |
еже прси.{S} Нека чудна милина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у свакоме крају њезине девојач |
.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од њ |
ом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, |
бро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржати, па не мо |
по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Ш |
да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за н |
.{S} Али ниједног од њих није он толико ценио колико два младића из Плочника, Којадина, из куће |
није била основана на административној централизацији и на једнакости права као што је данашња |
дрита Калистрата, нашега општег и много цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што си зрак |
или се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу свога посин |
да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, оп |
ојега су полу мртва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегунци силне, мно |
Зашто да се та <pb n="120" /> дружба за цео живот изложи случајностима, где би се он везао с де |
о разбере за збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још в |
<p>Ново весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозденовић је <pb n="7 |
им животом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од неп |
алуђера, прочита једне зиме родослове и цео Данилов цароставник.{S} Данилов опис хиландарске од |
млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја |
сао нарочито волели и који би проводили цео век преписујући и путујући из манастира у манастир. |
о по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око |
от је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћани |
вор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам ник |
новићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочни |
заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћанскога изги |
а ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сут |
, превела, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли |
мци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> <p>Др |
у оно време <pb n="34" /> по нарочитом церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до султана и чут |
ио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уго |
ада.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за вин |
лободни људи, или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних крајева |
а сукнене доколенице; око стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду потешку со |
свакога донесоше као округлу синију од црвене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико сано |
на секирица и каменарско повелико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски п |
поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела једна секирица и једно каменарско железно длет |
чеве.{S} Секирица се сијала у отвореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара била су ш |
око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чуд |
је носио свитак хартије, од којега је о црвеној свили висио златан печат државни.</p> <p>Нашавш |
асан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио св |
м у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену по њиховоме начину, па |
она, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српск |
ога изгинуло од турске сабље, колико је цркава пропало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу више |
ра како су сад турске старешине наспрам цркава и манастира, свештеника и народа.</p> <p>— Не мо |
ли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Кру |
кве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвозденовићеву властелинству.{S} Она би Гвозде |
<pb n="62" /> народом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је коло од ранога ј |
лних манастира и свештенство из околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владик |
или свештеници, пошто је, у оно време, црква држала просвету и образованост у својим рукама.{S |
емаљска имања.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на ж |
милосрђу и о хришћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава |
це у султановим дворима у Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и воштаним свећама.{S} Пријатан |
.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Рад |
ом приликом би служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева вла |
више ни у каквом месту најглавније била црква — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, нач |
сподњега!{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} Господо честита и браћо др |
е Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је в |
Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} То разумеш шт |
љине, у којима се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке напунила.{S} Глас старога архиманд |
у живу веру у народу поколеба, имање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузда |
нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске власти |
е употребљаване у господским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа тргова |
време власт је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и судиле над великим бројем села, |
амтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у присенак, |
="250" /> господари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, |
се имало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p> <pb n="174" |
жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p |
воје деце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвоз |
а, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су понајвише слободни људи, или туђинци, чес |
вцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је повелико село које је припа |
од Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Властелинство се његово пружало од Топлице на |
јску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравил |
</p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И он је |
своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој д |
родице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу |
елила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној доброти и |
а битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденови |
које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набав |
вљена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео архима |
ва Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјаци |
а често служио епископ топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић број |
иловић <pb n="219" /> властелин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред те војс |
одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да |
а цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак царице Мар |
ела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десе |
ни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске према Косову; друг |
7" /> и клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје |
века који би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} С др |
а времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Бело |
суду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n="160" /> од ове самовоље |
е бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} |
ад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не велим ништа про |
на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао деловати узбуђују |
иновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и њихова права и имања чувати |
/p> <pb n="251" /> <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, који |
овањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n="251" |
а, прилично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухвати |
ија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и раз |
е да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског звона, |
<p>Отац Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском |
ацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише |
е примао калуђере писце, од којих, осим цркве, никакав други посао изискивао није!{S} Имао је у |
ултанка излази на хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој |
и.{S} Кад опусте манастири, кад замукну цркве и свештеници — Срби су пропали, рече отац Калистр |
те, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их бра |
чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небе |
јала у отвореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} Засти |
е она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником старал |
оменом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било чо |
почињући <pb n="10" /> читати и певати црквене прописане текстове.</p> <p>Дворкиње отворише вр |
ј накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим с |
трговац, велики народољубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што с |
и онде је на његову рану младост утицао црквени живот манастира Студенице.{S} Ту је био примљен |
да.{S} Отуда оно велико поштовање према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p> |
ење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S |
ио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из к |
мо посту и молитви, само доброчинству и црквеним дужностима?... „0 Боже свемогући! шапташе цари |
њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђерица |
је могла слушати звук звона и уживати у црквеним парадама.{S} Она је клекла пред иконом и у суз |
<p>У тим крајевима тада није било много црквених имања.{S} Мало који од великих царских манасти |
роду, они који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велико поштовање према цркв |
ла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина м |
рема књигама, према цркви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког прњавора, и о |
о тако како он говори, већ другојачије, црквенски, онако како се пишу све књиге.</p> <pb n="151 |
о, одговори Којадин.{S} То значи: треба цркви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ни |
одликовао љубављу према књигама, према цркви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из студе |
бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p |
да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други који су се о |
а реч, којом мене поздрављате, украс је цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила |
ар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се к |
шљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким в |
као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам преговарају како је деспото |
вара.{S} Приступање Католичкој Римској Цркви једнога народа као што је српски, тако јуначног, |
ле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n=" |
и деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир |
уги обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази велики пу |
нађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{ |
гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим плочама |
>Пред манастиром Светога Николе у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу |
игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, вл |
>Игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од људи, на |
изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе своме пост |
а.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче од |
стано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација посл |
анак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од |
ађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му дубровач |
изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весе |
ма.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо служио, а јева |
ана из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, све |
а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица бо |
з нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицо |
гова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с н |
посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Костант |
n="12" /> царица стаде на своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратијa. |
била је малена <pb n="53" /> властеоска црквица Светог Томе, крсног имена Гвозденовићевог.{S} Н |
ше врата те мале, полусакривене дворске црквице у султановим дворима у Дренопољу.{S} Црква зами |
зи са својим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, |
од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане, замирисане миром |
иру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две велике |
улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача, гомила с |
ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркв |
тачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интересовао.{S} Његова жена, владика |
да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Ни |
еда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вирови |
још једанпут промери очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу |
ше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори |
службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао пана |
р човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би обла |
љубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов д |
на, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <pb n="60" /> анте |
н погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буде |
дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо |
у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље |
и је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, |
} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и бе |
а би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала |
ја одведе деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродошли |
што би оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и з |
већама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати |
С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епископ топли |
авре прошао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те књиге |
Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати овде |
Долазак новога српског старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце било неп |
кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се |
ио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с једном |
p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали |
упати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са гран |
{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам |
јанственике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где и |
ским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено |
а је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву православнога хришћанства, преобратио у џамију, н |
<pb n="115" /> рече Којадин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба |
е, народе, удри неверника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор |
ше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на |
{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него скрушено.{S} С њеним дв |
ко секунада, с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одв |
е пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неисказане.{S} Све једнако |
дувна, у црним грубим хаљинама, умотана црним превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бл |
тане приказивати Стаменија као дувна, у црним грубим хаљинама, умотана црним превесом, с књигом |
су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ћ |
био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто |
ушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке |
вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих ниских столица, познат |
они, опет са те стране, густе праменове црнога дима.</p> <p>— Властелину, Гвозденовићу, у Плочн |
ше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оплакујем судбу свога народа с к |
ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном косом, с оним живосним очима, с оним руменим усна |
старица са десетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима.{S} Игуманија одведе деспота, де |
шта хитале су к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, све умотане у своје трубе к |
каза царица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упут |
еше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, готово плах, краћег, веома јаког |
таменија, ћерка Плетикосићева, ванредна црномањаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{ |
а највећим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд јој такве |
, или које се киселило.{S} Одатле су се црпле многе посластице оновременог властелинског стола. |
ишљене ствари, него да су дело студије, цртали они садашњост или прошлост.</p> <p>Година 1865 м |
ислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очевидно задиркујући га, нељубље |
гојачије (<foreign xml:lang="cu"> дьнь, чьсть </foreign>) него <hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi |
још говори <hi><foreign xml:lang="cu"> чьст </foreign></hi> и <hi><foreign xml:lang="cu"> дьн |
ед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к царигра |
е околине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи с |
от радио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно |
, и о казни коју је Александар применио чак и на издајнике својих непријатеља.{S} Којадин је с |
ко паса и око слабина.{S} Турске широке чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве врат |
исле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрек |
а истог дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и |
аше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, наједанпут склопише руке и |
естити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{ |
перјаница, забодена у скупоцену свилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и господско турско оде |
и?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само то, драги |
ине; неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шаниног |
је обичан, свакидашњи стан властелинов, чардак.{S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је |
зградама од осталих кућа онога села.{S} Чардак, главно станиште властеличићево, био је на два б |
Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о вр |
неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој осед |
оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев |
на јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше сео на кревет и |
} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога |
алиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће |
пут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некакав мађијски врт с |
мах по том момци султански донесоше као чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога донес |
Да није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и мо |
оји се на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> <p>На средини затвореног градс |
офе с узглавницима, које су се могле за час лепо наместити простиркама и украсима, који су у ор |
је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога ради Ја |
Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога народ |
, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па |
очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећ |
пот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још |
властеоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико ни |
д познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{ |
чаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио Драго |
га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом |
.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер |
ћи у погледу који се на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> <p>На средини за |
вићеви.</p> <p>Неколико дана после мало час наведеног разговора Миље Гвозденовићеве с њеним бра |
раво, потврди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да види |
ти.</p> <p>— Ја не тражим одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти зн |
пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непос |
а живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он |
моли да причека.{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда по границама заповести да се треба |
а борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео |
стина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив |
ћавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поуздано |
ти мало оштрије стари Плетикосић.{S} Од часна пада остаје частан и светао спомен, који ће потом |
него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво без в |
Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образом морам истину говорити.</p> <p>— Како то? |
} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљувати, или |
с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати мало оштрије стари Плетикосић.{S} Од ча |
еде.{S} То се радило редовно с почетком часног поста.{S} На чисти понедеоник се вршило чишћење |
ла су широм отворена.{S} Застирке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го мра |
и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих година |
огао је Гвозденовић да посвети неколико часова своме сакривеном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад |
и?{S} Знаш ли толико заједно проведених часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} |
њом и стидљиво бројало хитре као стрела часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драгош озбиљниј |
атке маште, које су му често долазиле у часовима његова самовања.{S} И све се те маште сада сав |
је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће |
ти, свак је претрнуо као пред последњим часом. <pb n="218" /> Још се није било стишало у народу |
на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </hi> другојачије (<foreign xml:lang="cu"> дьнь, ч |
више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и повратка царице Маре у домовин |
ари Плетикосић.{S} Од часна пада остаје частан и светао спомен, који ће потомство држати при св |
е свршен.{S} Раса и камилавка једини су частан излазак из мога положаја.</p> <p>— Још треба да |
ато намештену, на којој су гости седели частећи се и припијајући, а уживајући у погледу који се |
168" /> задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му |
ришћанство напусти и да се потурчи ради частољубивости и ради прљавих користи овога света.{S} П |
м, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе ш |
нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави |
војим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n=" |
ати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи |
{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!</p> <p>Царица Мара клече |
е с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} И то му |
шћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни |
е.{S} Један по један преврташе наливене чаше и залагаше се залогајима које је други момак за он |
еном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време |
е Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом и уда |
} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заје |
држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанска, рече ота |
{S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда |
и се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али с |
чево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, д |
еко некаква румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар повија и |
и белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p |
на, своје крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у путника |
ој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! узд |
ма западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала ре |
радост, то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје |
ске куће малога властелина.{S} Природно чедо српскога села имало је сваки дан доста да посматра |
ћу.</p> <p>— Ја знам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим прили |
{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао |
о мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, |
адама теби можемо показати осталима шта чека оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, |
у Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много по |
дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</ |
де, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јо |
прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место покрај самих дворских |
утрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђ |
, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље дру |
срећу турску. <pb n="109" /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо др |
од сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће д |
.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на д |
<p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није.{S} Осим |
што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот п |
свакога подржи у тешким тренутцима који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милости |
а, тешка су времена настала.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у теш |
ић да прихвати изненаднога госта, који, чекајући оно неколико секунада, с поуздањем сукаше дуга |
Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој |
и натоварио свога коња и стајао спреман чекајући свој ред за путовођом.{S} Путовођа је обично б |
p>На уласку у манастир Свете Богородице чекала је царицу игуманија Анастасија, седином украшена |
ожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто паше и |
продавницама и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звони |
и самој помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, пу |
свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском |
ори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем |
} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао |
се погоди с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја |
тарост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са спокојством човека који је св |
шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, |
та на лево за манастир Свете Богородице чекао је деспота и царицу Мару топлички владика Венедик |
у.{S} Нису ни слутили колико дуго треба чекати, постити и патити!</p> <p>Лето 1453 прошло се јо |
атке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, који је из њих изашао.</p> <p>М |
је већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве |
заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, упућиваше на место и |
ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговори Гвозденовић, и нека смо препоручени пр |
раги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се |
ћ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога да |
мрави под кожу подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из г |
азбио.{S} У његовим властитим шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба |
ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише д |
се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао мени несрећници, закука жена |
ачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозд |
д калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан златним појасом, а на себ |
га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не |
еспотов протовистијар и војнички велики челник у свечаном руху, које је личило на данашње свешт |
слао био свога протовистијара и великог челника над војском, да од његове стране поздраве цариц |
S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспав |
уне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су киптели на све стране и |
ога што се војевању на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек |
оји већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори он |
<p>Папски делегат обори главу и намршти чело.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја не могу н |
у смеђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезин |
место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не исп |
ни нос, златна коса, усташца и поносито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај вр |
ц Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <p |
пи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица ј |
а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том од |
Маре у манастир Свете Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мн |
ма Косову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хвата |
ође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинс |
брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> < |
у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и о |
е сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све што има.{ |
и и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се на родитеље |
{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као д |
ослови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} |
ољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</ |
о и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајн |
и?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим |
n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и |
те, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште политике и скор |
егове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, те |
предате.{S} Силан је свет испропадао од чемера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</ |
о знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога |
шту.{S} Ту би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао. |
а испод винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима |
гош је остао још неколико тренутака код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити повод |
међу многима које су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим сл |
кра судовима за захитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрмљено плочама, а около је |
ајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драго |
иља се једно после подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи |
с путање којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиз |
му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превисоки господар, десп |
на црква и вера православна.{S} Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све |
рица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разговор се окрете |
титам ти, рекла је игуману царица Мара, честитам на свему.{S} Уједно моје највеће сажаљење на т |
ра примила игумана Калистрата.</p> <p>— Честитам ти, рекла је игуману царица Мара, честитам на |
е Ђурађ Бранковић, подноси најсрдачнија честитања и своје смерне поклоне Величанству твоме.{S} |
</hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у р |
беј с извесним снебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу с |
> <pb n="205" /> <p>— Смириће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрах |
што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати |
преобученим Турчином.</p> <p>— Ја сам, честити Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим |
опљачкао Марка трговца.</p> <p>— Јесам, честити судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грун |
ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже?</p> <p>— Не покорава се никоме; неће да ч |
рстите и крметину једете?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Мог |
чевидно радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је |
о на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити господине, страда <pb n="81" /> се, кад се добр |
даље присркивао, зажарише очи.</p> <p>— Честити беже, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа сило |
старешинама, да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопају под развалинама свога гр |
их лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито превисоко ти царство, одговориће на то отац Кал |
ом племенитом науком усадио корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадин |
аријега, тако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се клањам силноме слузи |
брахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило |
pb n="73" /> <p>— Ти си, дакле, дворник честитога падишаха што си мој дом удостојио почасти да |
у понајвише слободни људи, или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из ок |
е политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султанској милости; он |
су и онда против тога и сматрали су да често случај заступа тако звану правду Божју, али су ве |
баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епископ топлички из Беле Цркве.</p> <p>Вел |
и последњу пару своју.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је |
само наклоностима срца свога.{S} Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у |
е лукавства и ненависти.</p> <p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркв |
ма гудео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастирима и код велике |
војим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да набави |
ту Ђурђу, и како је текст словенски био често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се |
итаће га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, одговорић |
азмишљања, свагда мучна и туробна, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неумољив |
да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неповољни су им хришћански празници и |
то то у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је |
ића ни какве властелинове куће, као што често има, за одседање, за стан властеоског надзорника |
тону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у часовима његова самовања.{S} И све се |
ике, пође на поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор |
ати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с пространим |
н.{S} Стан је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с пространим двориштем.{S} |
одолети.{S} Крсташи разбише све турске чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до |
летикосић је био млађи команданат једне чете Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничке служ |
им одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у |
лили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опремом <pb n="274" /> |
ана.</p> <pb n="283" /> <p>Мало више од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му |
не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Ско |
У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, |
о бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе |
цале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тада, <pb n="25 |
рско, хајдучко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стамен |
тко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш |
а се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрат |
манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један дан з |
бама.{S} Пошто паљевине могу бити много чешћи случаји неголи убиства оца или матере, или брата |
а жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке вере |
војих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни пр |
ве једно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош влаха.</p> <p>— Светога Сте |
Којадинову Стаменијом.{S} Царица Мара, чим се населила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве |
м суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим |
радове, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио |
ешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом |
тре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пружала уз |
рачи више прага тога двора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем |
— То би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српске власти, проговори Драгош, очевидн |
и да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план б |
је био никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао во |
е, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину |
било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову службу и толику ус |
да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска војска ударила, фамилије би се склониле у |
има од кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се султан попео на престоно место, пожурише се к ње |
уд онима који су највише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалством, говорили су да ће му |
ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија разместила понуде, што је брзо ишло, ј |
послетку указа се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћици, па присту |
али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да почну като |
> <p>— Царице мајко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твој |
мисли обхрвале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те могла разгалити, господару, говораше царица. |
слите да пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се одморимо, одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље |
око ти царство одмах путовати?</p> <p>— Чим будем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас |
о да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Је |
или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве |
и му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да ник |
еспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта т |
хватати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који остају.{S} |
шћански празници и скупови.</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— |
ро изабраним и спремљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ћ |
утврђењу, зазујале би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијан |
е имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb n="263" /> Дан по т |
алистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је ка |
з Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао му да се |
екивали догађаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика народна трагедија, која |
ју бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање н |
наредивши да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се нах |
ју и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао д |
ира Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, на |
Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, |
>Али султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <pb n="255" /> по |
му, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све |
ати се, задиркивати и шале правити?.{S} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није |
о, говораше властеличић Плетикосић, али чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све што |
Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.< |
е једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> <p |
и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама <title><hi |
а ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благо |
остима властелиновим или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или |
казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине Ни |
ари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изглед |
уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ |
рива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш как |
— Да његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно |
то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} Уговор |
о и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде н |
месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао |
се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или шт |
ини који то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза |
мо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он д |
ћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору Која |
ени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p |
послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да |
ога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденов |
хом.{S} Она је крива што турским новцем чини добро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним |
вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, |
амештај сеоских кућа: неколико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочи |
зне величине; неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелам |
S} Вечита страдалница!{S} Шта чинила да чинила, њом се испирају нечиста уста, макар да је она, |
преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се с |
алистрат.{S} Вечита страдалница!{S} Шта чинила да чинила, њом се испирају нечиста уста, макар д |
у веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога робља, којега су, у то време, |
све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави.{S} |
помисла на такву случајност, која му се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Ста |
е и философе?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, прил |
његовој наредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празниц |
стини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда изглед |
ожја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена имају д |
вет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опет мудр |
осадом.{S} Док није био на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју |
рањена звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, прим |
му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мисли |
е.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</ |
хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, |
то се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били тешком бри |
> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, то су његови ученици.{S} Једино |
че не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад |
p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено пр |
читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти нај |
трат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, српским језиком, с малом примесо |
о у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у најближе велике манастире, у Бању |
корити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозв |
ави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлици и у ма |
есто, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи ће |
или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и |
ог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се |
> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани |
е је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још ј |
вићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Кој |
м реду и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изн |
трговац лаганим гласом. — Само ћутите, чините се невешти.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к |
, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу |
није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичке хришћане узб |
а султански престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?</p> <p>— Мога |
м рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— |
душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена |
је радио калуђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калу |
или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш |
{S} Одмах је оданде послат један турски чиновник из њихове свите да нађе старешину тога турског |
ра.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновника, упућених да отпрате и сместе царицу Мару, са |
ик поднео, наредивши да се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Л |
ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пут савијао од главно |
праведљиви мусломански султани и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове |
јављају, одговори царица Мара.{S} Моји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама.{ |
нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, |
ова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се је |
кла је за свакога под једнако као извор чисте планинске воде у гори између камења и букових жил |
редовно с почетком часног поста.{S} На чисти понедеоник се вршило чишћење кухиње, судова и кућ |
ци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле |
далека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне |
од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који |
ретеније (2 фебруара 1455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ |
чинили.</p> <p>— Потурчити се?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снебивањем.</p> <p |
било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који с |
није могао бити заинтересован, по своме чисто испосничком начину живота.{S} Очевине и имања он |
е савладати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.< |
га сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му |
т, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на дево |
вао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, |
ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђе |
војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гвозденовић није потпуно и |
што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} Завет, мног |
о у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како ње |
ам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не би смел |
што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек |
читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким гласом, лага |
адин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге ж |
ше но обично збиљским начином.</p> <p>— Читав месец дана? — одговори Миља узбуђенијим гласом.{S |
цариградском друму испред Пирота био је читав панађур.</p> <p>Једни су продавали разна јела и с |
оме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти ј |
алистрата.{S} Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неким више но обично |
коловима.</p> <pb n="106" /> <p>Била је читава свечаност кад се спремао већи лов са многим зван |
ниће и остале ствари били су довукли по читава кола својих израђевина.</p> <p>Драгош Плетикосић |
ке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тада, < |
и, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао ш |
/p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беја читаву <pb n="74" /> софру разних понуда за послужење, |
вао њихову наставу, старајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем |
анастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану у сводовима велике куле |
лика Светог Јована, своје крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижн |
о како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајући похвале кротости, простоте и добросрдачности, |
у, нису много дражила радозналост наших читалаца, али су се чудили како се у детињској игри пок |
обедио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је као младић ступио на |
је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто вешт |
тера, остави се са свим тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у |
ње које је отац Калистрат себи давао од читања и размишљања било је у домаћинским пословима око |
развија.{S} С тога се велики пријатељи читања нису могли задовољити ни у једном манастиру, нег |
рат.{S} Ја сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналн |
з царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз наш |
и онде би превртао књиге, или настављао читање каквог започетог дела.</p> <p>Овоме свету интели |
рече отац Калистрат, удубивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како је цар |
досадно време прекраћујем размишљањем и читањем.</p> <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми |
пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост д |
о да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиља |
старајући се да га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{S} Деспотица се поче кр |
азивао како је у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Македонском.</p> <pb n="20" /> |
> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, читао <title><hi> Живот цара Александра Македонца. </hi |
ним разумевањем, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим |
дин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Требал |
завета, и апокрифна светитељска житија читао је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста |
у прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док ј |
игама што би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} Јед |
услар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко испева уз |
ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче о Александровом |
змишљањем и читањем.</p> <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи п |
е и друге ствари које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, чи |
попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку, и деч |
а.{S} И Калистрат их је са задовољством читао.{S} Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говори |
водовима велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефа |
ост човек може видети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће постићи шт |
царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродошлице и дао благослов високим путн |
лиже и слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном читању, с |
ио као говече, такође је забављала наше читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи |
тежњама и потребама.{S} Не мање је наше читаоце занимао опис крајњих делова света, који је упле |
лканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Даријевом писму и мудро |
едач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српског народа у средњем ве |
div type="liminal"> <p>1865-1913</p> <p>Читаоцима се на овим листовима пружа приповетка коју ни |
одељењу дворца, почињући <pb n="10" /> читати и певати црквене прописане текстове.</p> <p>Двор |
е.{S} Деспотица се поче крстити и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наше најбољ |
еванђеље и друге ствари које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита нар |
књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да набави за ман |
били.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозденовићу.</p> <p |
постало име <hi> спахија </hi> или <hi> читлук-сахибија </hi>.{S} Работа је у главноме остала и |
поста.{S} На чисти понедеоник се вршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је сл |
вао шта које место значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикос |
ану властеоску хаљину, као поповску, до чланака, и опасивао свој златни властеоски појас и огрт |
ричином носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадо |
<pb n="219" /> властелин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред те војске из П |
ему је тада било око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у својим наме |
о се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар. |
а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и |
е му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је кр |
n="94" /> и дворскога живота.{S} Такав човек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{ |
први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, |
султанову.{S} Говори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} Мора се очекивати наредба |
итања султанова, која би му тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај |
алистрата, радујући се што се тако млад човек тога посла примио.{S} За онај крај није више бриг |
<p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни и |
го, па да постане туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} |
вари, мало је ко знао.{S} Један старији човек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, |
изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно могао имати своју већу библиотеку, јер се к |
тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвоз |
ли растајући се с њиме.{S} Један једини човек <pb n="284" /> који је требао да буде, није био н |
.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно |
врло даровит, искусан и веома образован човек, Којадин га је слушао тако рећи нетренимице, и сл |
од богатијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше претурио педесету, али се здрављем држаше |
се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да г |
орту ступи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Д |
ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p |
устили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је се |
ца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави |
атурила.</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек, отац Калистрат није марио за забавну књижевност, |
ом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад су се де |
>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео служит |
у телесном уживању, султан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој |
султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситни |
у В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања и дв |
и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих година, прилично пун.</p> <p>Изиђ |
Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S |
да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о п |
рат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати.{S} Д |
погађа, одговори стари калуђер, и прост човек може видети, који нити је што читао, нити много п |
дио се како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио ону по |
кну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је |
препастиле две ствари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цар |
само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Деспот наређиваше млађима |
оже од времена до времена послати свога човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао |
хмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p> <p>Прилазећи царици Мари, престолонаследник |
ој се ништа не може учинити док једнога човека траје.</p> <p>С тога султан поручи заповеднику г |
а.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га прат |
истрат.{S} Два најглавнија и највештија човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђ |
аве оца Калистрата као учена и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља |
е <pb n="178" /> овоме месту.{S} Пуштај човека, каматниче.{S} Овде, на манастирском панађуру Св |
} Чекао је позив небески са спокојством човека који је све своје дужности на овој земљи савесно |
покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калистрате |
Плетикосића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S |
и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву пространу околину Беле Цркве и Топли |
Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат, и нареди момку да му с |
чили на потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да |
лати свога човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао том приликом и да одговори н |
на ново <pb n="75" /> диже да наздрави човеку најпопуларнијем и најчувенијем онде међу њима, а |
Ето, говораше Драгош, једноме старијем човеку, шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, |
>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом |
ом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица з |
могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човеку неверну, немирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само |
у <pb n="110" /> почињао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина д |
вих обавеза властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност дво |
гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже текови |
опи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам по |
стано заједно.{S} Ах, купите нас, добри човече!</p> <p>Трговац проговори неколико речи, брзо <p |
орцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела и |
ама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> |
е такође под заповестима већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би ш |
слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихов |
ори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину. |
а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да |
ве наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне обичаје.{S} |
заклет код дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе коме је упућ |
кој вери, одговори царица живље, али он чува верност своме господару.{S} После онога што је бил |
Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му м |
иљена у народу; смирите се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко |
ћи граничаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама наслед |
и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} |
воту, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у |
дић.{S} Зашто његова властела нису боље чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у |
аш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имања од грабљивости наше властите п |
ва права и имања чувати тако како су их чували православни <pb n="250" /> господари.{S} То је ј |
за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске светиње, да освоје и униште и последњ |
ези од разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нар |
S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на ца |
авноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у Копаонику између |
ма рукама, свом снагом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{ |
ихове повластице и њихова права и имања чувати тако како су их чували православни <pb n="250" / |
Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села свак |
азговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади Калист |
Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калис |
А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ва |
одређен за личну службу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, цари |
видеше и познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, |
, први пут тада, <pb n="254" /> слушала чудан, дотле непознати звук топовске грмљавине.{S} Зидо |
ња, а гуслар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин |
ања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе саветовале Ал |
м по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили како се својим знањем и вештином (а знање се и в |
а радозналост наших читалаца, али су се чудили како се у детињској игри показала већ потоња вел |
трат, удубивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на |
ским начином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, добро |
ти читав месец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући се за |
лепотице, кућанице нигде више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{ |
ојзи нешто необично стеже прси.{S} Нека чудна милина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у сваком |
а сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослони |
срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели храниоци свеколикога људског делања, забав |
ве душе.{S} Изгледала су <pb n="230" /> чудно та села и та насеља.{S} Све празно, све посакрива |
ултаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен једва у половину старих сво |
и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче о Александровом војевању и тумарању с в |
, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за двор ца |
осећање милине и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стрела часо |
акоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и према онима који би шта б |
жје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали ка |
/p> <p>— Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ тол |
м.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у манас |
с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле |
о моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султ |
љење на тешким губитцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема ви |
горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно радознао.</p> <p> |
ио да превисоко ти царство известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— |
иш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори |
оже да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се |
ј руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина |
у је бити око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повика путник властелин некаквим туђинск |
асни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком |
у путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они с |
знад целе околине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S |
е, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{S} По том је наредила да |
ло, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим теле |
/p> <pb n="288" /> <p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске послове.</ |
т склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је оштро у |
n="266" /> <head>XIX.</head> <p>Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот в |
планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Ка |
у и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према деспо |
намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке обр |
ма, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би сам |
нут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин ра |
а књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књи |
ства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо науми |
p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о т |
ат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратио |
еј, очевидно радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јерб |
.{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вр |
При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време и господи на ку |
ако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да п |
ста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску, да |
им селима ништа нису знали, на једанпут чуше и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи |
ед деспота.</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице и пружајући руку управнику, питаше га:</p> <p> |
зио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> <p>Стари деспо |
из једне <pb n="69" /> па онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с ту |
овац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком најпре из једне <pb n |
о ти деспотство.{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 литара кованога новца.</p> <p>Деспот пок |
вом месту најглавније била црква — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, начинише се госп |
о пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="84" /> и да се морам стидет |
или селима почеше се дизати неверничке џамије <pb n="293" /> и уз њих минарета.{S} С њих су му |
православнога хришћанства, преобратио у џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раш |
неком бедном хладу, осећаше немилостиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци |
о јеленче, поче скакутати око ружичнога џбуна украј којега је седела, и брати ружице.{S} Њено с |
, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</ |
да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сили и то |
иђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, д |
а поче у брзо показивати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале |
и ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога весеља колена јој се спустише на ћил |
дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисл |
ам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо |
оље умела разговарати се, задиркивати и шале правити?.{S} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{S} |
ће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и цвећем.</p> <p>— Миљ |
ротивници, рећи ће султан Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да ва |
јеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудо |
А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добро, одгово |
се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, с |
.{S} Силна ли је милост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све пок |
ечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој влас |
Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко |
авану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товарима |
е на троножној столици замишљена седела Шана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом кр |
исли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог села.{S} И ма да |
идбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче |
упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не мо |
вратима.</p> <p>— Може, може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. — Каквим добром, ти |
страну од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара седела је на источној страни села Плочника |
јањем да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} |
видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет година, али се веома |
p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине бриж |
ије ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Ка |
> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, реч |
глу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се |
те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</ |
д неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине постеље у једном крајичку, сав се остали намешта |
мршава.</p> <pb n="141" /> <p>Псетанце Шанино које је било на вратима, објави јаким лајањем да |
ва три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покојног мужа; једно копље усправљено у углу; |
се чело још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— |
мо је био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве од |
ожја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико на |
у потиснути хришћане из својих заузетих шанчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше у борби, излажу |
дао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заштите, излети са с |
{S} Зидови око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ј |
таше био разбио.{S} У његовим властитим шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет |
разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београда, |
ећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима између града и стана, поплаши се да му хришћа |
ед њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато |
веним дужностима?... „0 Боже свемогући! шапташе царица крстећи се, смилуј се и укрепи!“ </p> </ |
орлића.</p> <p>— Да, да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављајући своје уобичај |
тву. „Господе, преблаги и премилостиви, шапуташе царица, погледај милостивим оком на мога оца и |
возно своје бројанице, <pb n="163" /> и шапућући: „Господи помилуј!{S} Господи помилуј!“</p> <p |
алуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} Отац Калистрат ј |
вати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто |
лица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар и |
овоме начину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, постављеном зибелинима.{S} За |
ели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, који су певали јуначке песме о султанима и ј |
Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређајући по крилу |
у набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет година, али се веома добро држала, само што је |
ајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за шербет, налик на путир.{S} Покрај тога места, на коме с |
ри по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у златним кондирима.</p> <p>— Не, не могу, говор |
ом крају дворане беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, било узви |
коју нису видели има већ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њи |
калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је провела на султановом двору у |
сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих ниских столица, позната оруђа за ватру, и |
ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште један каме |
заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се један по један отварају в |
забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он причаше гусла |
S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, као што |
{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи |
хартије, калема, ножића за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезач |
нске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја ниса |
је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, којом се служио и да подупре то |
дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Цари |
вишена пространа галерија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се су |
ао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се клањај |
ном горело и на сваком листићу зеленога шипрага што се споља кроз прозор од стране долине видео |
рен велики прозор беше заклоњен зеленим шипразима и красним плаветнилом небеским, јер прозор гл |
{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре суџуке, који су се д |
ом заносу детињске радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом с |
глављена и побеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од т |
анину, па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство највећа неправда.{S} Уживао б |
кога Царства.{S} Опширна образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и н |
ег, веома јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замиш |
је био један котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златни |
ироко око паса и око слабина.{S} Турске широке чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао пр |
али, или се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стр |
мекаст, беле коже, плавих ситних очију, широких меснатих образа, носа великог, закучастог, брад |
ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске широке чакшире |
ма на град, и како је њихово одело било широко, ово средство необично помогне.{S} За кратко вре |
ољно испред куће како се лов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су |
<p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} Застирке су на часној трпези биле уз |
д ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искува |
како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Стефана, Бањског, свадио с |
а и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао п |
чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} Страховиту тајну з |
лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима свију својих војника и војвода, да би се знал |
але. <pb n="185" /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су, добро осушени |
S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посласти |
ним воћем, орасима, крушкама, јабукама, шљивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трав |
да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађивал |
јмекши, бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равни |
задевицама и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, так |
{S} Данилов опис хиландарске одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, која <pb n="93" /> се и инач |
, калема, ножића за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат |
и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турц |
мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина |
сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? упита Гвозденовић радознао.</p> <p>— Народ ва |
би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, од |
удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда |
разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се |
теља из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је он |
вораше Драгош, једноме старијем човеку, шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, правосл |
пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистрат.</p> <p>— О |
повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође |
ело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако |
ац Калистрат.{S} Вечита страдалница!{S} Шта чинила да чинила, њом се испирају нечиста уста, мак |
кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију корис |
ка или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оч |
ће Драгош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме он |
, наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови сул |
наше властите православне властеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењ |
тијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, |
е.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} |
ветињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад ј |
о доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица |
с одавно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Бо |
<p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одго |
p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По цар |
дговори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка |
ласти, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих гос |
се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да |
сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не |
уше и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци |
Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану пово |
, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не |
Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаш |
вица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одм |
есец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући се за једну ружи |
е по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорит |
<p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо који час! |
која прати....</p> <p>Он не изговори — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудн |
си се замислио?</p> <pb n="89" /> <p>— Шта мислим, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{ |
глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да |
ао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Није добро! одговори |
стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистр |
е време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир к |
и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео Којадине? почеће Драгош, лагано коња ја |
је ме нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се у |
а да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, синко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им |
ах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да |
је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драг |
влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он властеоским људима.</p> <p>— Ен |
би мрави под кожу подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак |
ема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам зад |
орамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих |
пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, оч |
доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, |
вестим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на п |
, наш неред, наше самовољство.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми |
је добро! одговори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пр |
ома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки господине деспоте, упита Јова |
и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p |
убав личних рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми |
а заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за кој |
никако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна |
ца Калистрата.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство умори |
} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни м |
Само, јеси ли добро промислио?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити |
о.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то тебе тиче?</p> <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S |
<p>— Па шта је радио калуђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних |
о да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити до |
ма што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, |
уга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p |
и није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спр |
ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош |
научили свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти скло |
како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} |
ајем при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја |
остаје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још као једини разлог. </p> </div> <div type="c |
омила народа, која је радознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључеве.{S} Се |
ља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена има |
папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455, још |
ли на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја |
ли бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на велике султане Турског Царства.</p> <p>— |
наградама теби можемо показати осталима шта чека оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу глед |
немају право, јербо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се ни |
ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам |
ачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш |
ој Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што |
м, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим д |
жен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о |
боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</ |
пот другојачије није могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити к |
рски него његов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта је радио калуђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} |
једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарс |
нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{ |
кав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који је |
еме рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бо |
ујем размишљањем и читањем.</p> <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По |
нице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у раз |
и.</p> <p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и ма |
о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад |
о су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ев |
} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трго |
Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спрема |
руштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где |
верном оном времену, непрестано копкаше шта му тамна будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћа |
он говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писа |
} Са сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то. |
ко је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена поми |
на да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, |
Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје |
зати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и |
рема непослушнима и према онима који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући |
свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, усп |
пут манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи |
своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и како с |
, жупскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} |
ти, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко д |
ћи руку како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње с |
Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, |
се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика свагда показала да су, на жало |
ко можемо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{ |
и слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} |
роговори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио?</p> <pb n="89" /> <p>— |
у!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, |
ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђењ |
не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, |
таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и је |
о.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш |
ови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ор |
а какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденовићу у |
мак који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах |
купци почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге |
гога је убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пош |
новић сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p> |
вору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и |
ни и жалосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање н |
им умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио уста против јадне царице, те |
а ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић |
ш данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу каза |
у ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то |
о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирск |
ре кнезу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја знам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша доб |
тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренут |
ће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, несташн |
Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпутовао |
ити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога с |
куј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не веру |
мена.</p> <p>Којадин ником није казивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљ |
ац Калистрат им је на примеру показивао шта које место значи и како се који члан разуме.{S} И К |
дао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужв |
а све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед до |
ма срца свога.{S} Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом де |
е у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су с |
али овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које |
склопио султан Мурат II, али је познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари наста |
о у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очеку |
чао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, |
ас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био ра |
ето.</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебношћу, н |
у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста |
ојника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с го |
е јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је |
кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им посла |
тане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов дома н |
на трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице седео један, к |
и толиком оружју.{S} Разумевајући добро шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Ду |
асти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} Господ |
-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота |
једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је |
ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били сла |
му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин |
ахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремам |
чунати на земаљска имања.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско и |
ило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не |
седницу; да саборској седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би |
код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Па |
воју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, а преписати ј |
на у приповедци „Калуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 августа 1913</p |
У XV ВЕКУ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Штампано у Модерној Штампарији „Пијемонт“, Београд 1913 |
nit="graphic" /> <p>Штампано у Модерној Штампарији „Пијемонт“, Београд 1913. </p> </div> <pb n= |
мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.</p> <pb n="8" /> <p>— Ето, устала сам, одговара |
едном хладу, осећаше немилостиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе. |
помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала |
плицу су, међутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свога двора мотрио на тур |
обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оч |
ште заповести издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и ос |
ша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти б |
казао се у свему напредак.{S} Царица је штедром руком додавала манастиру из свога двора, који ј |
неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови новобрдским с |
ј кожи кључала вода није нанела никакве штете.{S} Очевидно је остао неповређен.</p> <p>Пристав |
лан је свет одведен у ропство, многе су штете почињене, многе тековине за права Бога паљевини п |
да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће |
и било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност једин |
еограда гледао своју властиту пропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{ |
на, као и Цароставник библијски били су штиво, које је отац Калистрат препоручивао његовим учен |
окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису штитиле општу сигурност?{S} У нашем случају, на прилику |
и живом речју, служио правди и истини и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи су плакали растај |
т воловску (или лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима свију својих војника и војвода |
, били су сви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак |
сти православне вере и српскога народа, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у |
се викало као на највећег вероломника, што је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако б |
пало много, и господа су распоређивала, што је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, |
земље поотимала бесна околна властела, што се, у оно време, редовно догађало и на другим мести |
својим згодним или незгодним начинима, што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фам |
а.</p> <p>Царица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук звона и уживати у црквеним па |
н дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, |
ренопољског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Богу и слу |
ема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не |
> <p>— Охо, почеће опет мала брбљивица, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад |
{S} Чим је Стаменија разместила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из сел |
ао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јо |
учинити.{S} Само не може бити свачије, што би особита царска милост једноме теби могла дати.{S |
p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, преви |
свајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна власт треба да ј |
ти царство.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и |
ају.{S} Једнако нас <pb n="67" /> коре, што жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је изгуб |
м, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба |
инити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S |
ног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те над |
владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд |
се све скршити када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није |
рски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио |
кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рање |
искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед избрисао као да га ник |
молу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били п |
за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на |
лучај помогао. <pb n="281" /> Слава му, што је умео тим се случајем потпуно користити за овај м |
че Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио?</p> <pb n="89" /> <p>— Шта мислим, |
гова осећања била осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у ок |
вота.{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој |
е ништа особито измислио <pb n="214" /> што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како с |
ватрен пољубац.{S} Само <pb n="136" /> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га пр |
О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ће |
уштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Сак |
ито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p |
ће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је |
аде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли |
кт с мноштвом свештеника и калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто |
пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За |
од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћанск |
и.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да |
ео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаш |
га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не |
уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже п |
у је криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поно |
S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руц |
као агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, изди |
оре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за |
еба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би п |
ворим, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хришћани несложни, слаби, за војевање неумешни, |
род чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb |
без невоље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори |
е смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима |
Којадин машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</ |
нам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио мо |
то су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не |
n="192" /> утврдили који је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви |
ад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Дес |
о јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грле |
еву задржати читав месец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машај |
урчин на ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? упита Гвозденовић радознао.</p> |
ићка, пошто су све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Ка |
ило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собом несложни, одговори отац Калистр |
е — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја. |
— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто |
/p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Царигра |
имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору об |
е слузи његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само пус |
каше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Т |
аст, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут |
деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам бу |
своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна хришћанска оданост својој светој ве |
уго трајати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу |
страт с горким уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чини добро Србима и хришћанима.</p> |
ло и на сваком листићу зеленога шипрага што се споља кроз прозор од стране долине видео, као да |
ости се нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врл |
тренутака код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити поводом његовог знаменитог разг |
а сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости |
три ћелије, у којима је било увек свега што треба за преписивање: хартије, калема, ножића за за |
за смештај десетка и осталога којечега што је припадало властелину.{S} Село је било сасвим про |
>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића |
</p> <pb n="17" /> <p>— Ја имам разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хр |
буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су |
ако да се може казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од ц |
верност своме господару.{S} После онога што је било на Златици, после Варне, после Косова, десп |
да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S |
у.{S} Није било никакве користи од тога што се војевању на Турке стављао на чело и започињао га |
сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео н |
се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби међ |
јадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се |
е да нађе старешину тога турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе |
мире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте д |
чаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде? |
рат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаће двадесе |
на сажизања није се употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца |
ичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у том |
ене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке н |
вак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb n="22 |
ђуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју прода |
отребама, неверницима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би мо |
смо слаби; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало |
њега ради, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј с |
ричу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша ста |
ода за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Ост |
људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауто |
еле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже?</p> < |
илазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је сврш |
аша приповетка, интелигенција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Готово |
собице, у плаветникастом зрачку кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога |
оде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или прос |
ла на српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим старим родитељима.{S |
уна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у ко |
по овоме примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, Којадин је читао на више места ш |
ако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} К |
оче Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Г |
се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.</p> <p |
јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и уста |
ема мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шт |
ега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{ |
епотама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је провела на султановом двору у страху и зебњи |
ика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била неп |
азну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S} Ј |
тако често иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је ка |
раше на покрете онога парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше |
ри, који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сланике, столичице, жбаниће и |
азвао није.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на покаја |
ало време сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће |
ли, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој вл |
ахиреном гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни |
и си, дакле, дворник честитога падишаха што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресе |
из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди |
рај краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то |
јете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p>Млад |
хришћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у својим м |
задухан, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.< |
старао се, свима средствима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војнички, <pb n |
и ће знати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда н |
онда буду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је вољ |
буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба з |
ришћанима, непријатељима Турске.{S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буд |
на са стоком и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих |
био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће се оп |
аје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас б |
говину, доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{ |
дољубивим жаром живо интересовао за све што се тицало политике, пође на поље више града, одакле |
трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво време освануло.{S} Од зиме су се |
жио да му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистр |
њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је ве |
мушко и женско, оставивши код куће све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Ново |
ећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{ |
римати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је верно до саме њене нара |
кивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb n="1 |
село изабрали збегове и распоредили све што треба за живот у збеговима.</p> <p>Још је требало о |
Онда викну своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султано |
од по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, удри |
о уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавају |
" /> други саветници, који ће знати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бит |
рски султан обезбеђује да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, још само педесет г |
н.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиг |
танка.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је б |
ризници има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди |
м он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Мил |
на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово |
го што се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио |
Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не не |
тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи |
рећа, синко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложни. неспремни, неорганизован |
еду.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана сам |
>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толи |
и прост човек може видети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће постић |
као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неповољни су им хришћански празни |
пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им |
упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све |
мора!{S} За господски живот доста му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота не |
да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје же |
ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових |
н, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царст |
издељен је био међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају |
традао.{S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и |
одговараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати истину мојих речи.{S} |
послати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови су |
кот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Ал |
вршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стиг |
вајући Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасн |
рђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу |
S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани |
, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој д |
се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа |
го сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба |
о у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, с |
у деспотовој породици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А ч |
овека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Та |
ту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копао |
и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за вр |
није одобравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа. |
а не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упу |
p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и св |
отпусти игумана Калистрата, радујући се што се тако млад човек тога посла примио.{S} За онај кр |
м вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где |
то бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људим |
} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичке хришћане узбудило, |
да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да при |
ти царству.</p> <p>— Царице мајко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је |
о донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за дочек гостију, њихових пратилаца и ту |
свему разговарати, деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде где |
ти најпре једнога, па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начети |
дим деспоту што се толико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb n |
p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија ве |
сно било за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при |
и је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манастир и народ око |
да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика д |
> <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузе |
већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа до |
он, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле к |
одговарао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> < |
астиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта |
ош више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али |
времену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од де |
акривеном госту.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </div> <div |
можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p> |
расположење старешини, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што |
да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман би |
свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би |
у што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </ |
<p>— Господару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме |
е се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је требало онима који су се били позатварали у град |
тарешину и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији б |
шта смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они |
вим инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио |
тељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто та |
. <pb n="87" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ло |
сва средства, како би о томе известили што пре све војничке старешине и војнике.{S} Исте такве |
та би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нароч |
до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драг |
ља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је л |
готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наор |
ћи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пред собом положај којим может |
при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и |
у кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа ш |
га погледом који је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не мар |
имио, одговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти м |
седе на једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина |
а!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игум |
} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбо |
е.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје |
нски престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?</p> <p>— Могао би и |
ога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем |
потство, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске влас |
/p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p> |
ного памти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио |
У добри час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати беле |
су се вратили кућама они српски војници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о |
коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; г |
само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим начином.{S} Може се у томе д |
о твоју кривицу. <pb n="175" /> Признај што си одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачка |
ђавим љуцима властеличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може |
ља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледат |
другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један манастирски момак мотр |
ручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину Срб |
сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну српску земљу.</p> <p>— Па м |
p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није бил |
е да га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчк |
ова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборав |
ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њ |
еоград, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помиш |
ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} |
ана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће султан. |
коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Кр |
аката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио г |
и, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспот |
ти задовољни.{S} Али ја сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето, не употребљују положа |
о да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада г |
ечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу |
једа, клетве и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он |
матрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари мог |
који од великих царских манастира, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хил |
а примером <pb n="247" /> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— |
арочито које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{ |
Србију наново обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то |
д је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и |
еличића ни какве властелинове куће, као што често има, за одседање, за стан властеоског надзорн |
вој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мало верује ловачким причама.</p> <p>Од |
еспота султан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију |
<p>Отац Калистрат се поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, |
ебе обуздавају и држе у умерености, као што би требало.{S} На једној страни је било самовољство |
да!“ Господској, гостољубивој кући, као што је била Гвозденовићева, меда је много требало.{S} И |
родичних весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или уну |
уда ће се раширити турски пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по н |
и.{S} Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стањ |
на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S |
иш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{ |
мислити.</p> <p>Помоливши се Богу, као што рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на своје место |
жни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме кор |
у, колико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Уг |
и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград био круна православним градовима и прав |
а дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је |
ентрализацији и на једнакости права као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако расту |
личкој Римској Цркви једнога народа као што је српски, тако јуначног, тако издржљивог, тако одл |
ела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> |
за навек.</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо |
ац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају м |
у, да до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.< |
није пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац |
данас, или које су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида међу вековима нема; они |
уно ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што |
етикосића у Точанима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, |
сету годину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро |
езнатнија од велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то ми |
вори, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после ово |
ам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се |
рости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја |
свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил |
посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом људским. </p> </div> |
ствар управљати тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.</p> |
вну војску под једном командом тако као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војску власте |
рати у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи |
т, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођ |
о не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, |
погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за |
жјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, са |
ко је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ј |
ена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ак |
ђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне в |
ебно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лес |
ашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Му |
убивости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих п |
лово Божје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и п |
или будуће супарнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су |
и се храном спремном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За народ изађе наредб |
варима било је самовоље много више него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није |
им друго значење у срцима народним него што је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаш |
тајнију жицу њенога срца покренуо него што се могло споља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми |
је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади |
ранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и о |
ефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} Ето вид |
о.{S} Видео је јасно колико је погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више |
носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У по |
хвала теби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица М |
Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> |
о што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{ |
<p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Дру |
о што је тражио уговором.{S} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах п |
оје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Ду |
ле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завлад |
видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим шанче |
начајем своје породице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али није |
рчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркву и велику к |
чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра Македонског били Пе |
слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо после погибије кнеза Лазара имали династичку бо |
да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се с |
година, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n="141" /> <p>Псетанце Шани |
Којадинови и Стаменијини родитељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Вел |
људи остављаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати н |
ревод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Требало би само препис набави |
{S} Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспо |
се њиховом реду и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на |
Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњено зебњом.{S} Нису зн |
сеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима, али се сети |
ало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што |
>Којадин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја |
и то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси |
и скрушено отац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с по |
господара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, |
— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да |
огим се стварима мислило другојачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у в |
њима после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с вел |
а, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј м |
p> <p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим |
ико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисок |
} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Про |
у.{S} Којадин није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се стара |
само је претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере праотачке као један од првих људи у |
ђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио са |
и је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш тв |
милост с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме о |
узроке твога неодобравања?</p> <p>— Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S |
редање наших словенских апостола, а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака светињ |
су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла је за то |
еба њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p |
питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним |
ем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средст |
ме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С то |
тир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђ |
гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларским начином.{S} |
а се видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чек |
<p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство.</p |
на издржавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од турског освој |
иш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева л |
да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два пут |
, у ком су се живописале иконе, или оно што треба живописом израдити у књигама.{S} У манастиру |
сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.< |
p>— Откуда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја |
гог непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет от |
не би мислило да се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био ве |
ј народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти |
ултан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало што још није био |
е, али опет турски спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак |
род је тихом демонстрацијом изјавио оно што није могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је в |
потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} |
нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни х |
наставу, старајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} |
љало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпо |
и на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су |
више наклоњен анти-турској политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац |
ољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби |
и да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да |
ла да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не мож |
отови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија |
>Година 1865 метнута је поред 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасвим почетнички обрађе |
Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} О |
лико свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато што су под султанском руком и Македонија и већи део зем |
кујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ |
у своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} Па није ни то све.</p |
т не чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и ра |
вино, тако да су се одбранили само зато што их је било много, па су запретили да ће се одупрети |
S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајк |
То јутро радовао се лову поглавито зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Стамени |
сти из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није |
помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибиња |
јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали |
а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег господа |
} Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се |
а ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Ка |
живота српског народа у средњем веку у што свестранијем облику.{S} И облик приповетке учинио м |
д иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњ |
је очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном |
с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застр |
ио на разговор, да се извештава о свему што се тицало северо-западне границе Турскога Царства.{ |
ма, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Ш |
зденовић га је обично испитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је |
за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послу |
ла испред султана Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити против Турака.</p> <p>Ни Срби |
.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима никад ниј |
Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример |
рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му толике послове повер |
м рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Капистрански дочек |
у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радос |
ц Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му поса |
д Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи везу |
сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је |
селио нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, |
ека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} |
адан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о великим св |
хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у Копаонику између Беле Цр |
дан отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито |
они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Рудника. |
звао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и го |
ом пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни народ око њега отворено је гунђа |
ребу служила сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорил |
га мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила и |
ма по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни и |
> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складним својим г |
гова жена Круна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; њено свагдашње нерасположење кад би |
} Драгош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искр |
, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље ста |
ни и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Калистр |
едерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летописи. </p> <p>Ибрахим-беј се није |
C16"> <pb n="227" /> <head>XVI.</head> <quote> <foreign xml:lang="cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июли |