| опријана <ref target="#SRP19130_N3" />, а долазио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија П |
| осподару било име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име <hi> спахија </hi> или <hi> чит |
| лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан |
| отац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и |
| а ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатнијим рас |
| ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, |
| возденовић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо поша |
| ом низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у о |
| } Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје, полу нап |
| {S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са С |
| га к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти о |
| танијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да |
| о брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с две кова |
| <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без |
| > <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља п |
| адског пута, којим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, с |
| оне предање наших словенских апостола, а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака |
| стити.{S} Полуде, раздраже непријатеља, а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да |
| и мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробо |
| ма, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало |
| власт ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо свој |
| је све било лепо покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чист |
| пише у најстаријим и најбољим изводима, а изговарам како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче |
| шта не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{ |
| железо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, |
| оја су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S |
| лаван султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, |
| им оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и је |
| еновић постављао <pb n="154" /> питања, а гуслар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пут |
| ова и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опста |
| ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Има |
| ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закач |
| S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити један по један.{S} Султан |
| била само његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Ј |
| у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав какав ј |
| избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи сул |
| ана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора |
| ријарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна осећала се ов |
| м Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Ота |
| <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче |
| да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке |
| ојводе <pb n="211" /> Николе Скобаљића, а код Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекив |
| тето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, ис |
| Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила |
| сутра и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радоз |
| коња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху < |
| али из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови |
| аље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграб |
| а њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друг |
| ога је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> |
| {S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке цариградским путем |
| ли се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко |
| м.{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланх |
| н седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безаз |
| едно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање н |
| ладе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење л |
| ња, па товар остављали себи више главе, а они би легали између товара и коња по заосталом месту |
| они сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потп |
| е био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су |
| сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се нису дале променити поред свега што је Ј |
| ила, фамилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да ту |
| от је наредио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци |
| који су се били позатварали у градове, а и своја су села почесто обилазили старајући се, помал |
| ност властеле <pb n="158" /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе |
| е личило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиротски владика и свештенство заједно са ста |
| > <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 1442, после бо |
| он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору |
| томоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци |
| {S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и п |
| шту Смедерево и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по т |
| ражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каж |
| <p>Пошто су стално одрицали код судије, а није се могло утврдити другојачије ни за једнога ни з |
| на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодличније од људи зап |
| ампале као сад, него су се преписивале, а преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, |
| е наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи. |
| познатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи |
| еновићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гости |
| хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> |
| атником, натакнута била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било |
| апад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смело |
| чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам да је |
| давао трпези властеоској лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, сокол |
| молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Св |
| ораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</ |
| манастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две |
| оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, који никада не |
| У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> |
| звољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несугласицама и |
| и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић |
| куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту. |
| осла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим в |
| чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у о |
| земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буд |
| куд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега. |
| старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе |
| "> дьн </foreign></hi>, тако како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, ника |
| Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} |
| врћаше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} |
| е ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са с |
| рга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, д |
| ења су оправљали или новима замењивали, а на топовску ватру одговараху такође топовском ватром. |
| а кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја |
| ао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у ниш |
| ђ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се бр |
| му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску им растурили и побили.{S} Страшан је то био гл |
| и што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и |
| ушница се налазила још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} |
| лушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај |
| и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци. |
| живо су се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем према оцу Кали |
| деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека? |
| се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће |
| исера, те поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито зад |
| ени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једна |
| доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том раз |
| есу столове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p |
| аније та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад |
| људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село из |
| е кротости, простоте и добросрдачности, а осуде лукавства и ненависти.</p> <p>Како је често раз |
| гости седели частећи се и припијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на |
| аоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти |
| же своме постригу, манастиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и |
| {S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— |
| војним старешинама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пош |
| <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задо |
| ед су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу пр |
| да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> |
| најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му |
| ује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде |
| рвих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили |
| е он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он мога |
| ма кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шт |
| ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, |
| ека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отво |
| је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији |
| е сав био заузет <pb n="62" /> народом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је |
| чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— |
| били испуњени танким провидним платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, |
| м.{S} И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} |
| ије могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толик |
| верност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у |
| веље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} |
| ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима п |
| а Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши |
| Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо |
| е опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Т |
| било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче о Александровом војева |
| че спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из својих з |
| } На једној страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би г |
| оме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опомен |
| а ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад сп |
| S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај ј |
| Отац Калистрат је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао |
| ко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав |
| а Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да |
| Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и |
| слим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не мог |
| црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, |
| вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све |
| p>Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог није било могућно показати.{S} Ниш, ко |
| одјекивале, коло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{ |
| евојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се |
| офији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на Србију пр |
| еног непријатеља.{S} Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај |
| ве три године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне |
| а косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} А |
| Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> |
| > Сибињанин искрсне изненада и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред гла |
| ачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, |
| и знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српск |
| шао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити |
| ирица и једно каменарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беш |
| стоку је било одређено нарочито место, а остало којешта продавало се по нарочитим склоништима, |
| бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гв |
| мах да остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манаст |
| и.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да |
| ори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Кали |
| еновић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе. |
| урски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како |
| оме слузи његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само п |
| оменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није о |
| знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богоро |
| а била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је |
| ј који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга |
| чни благослов они који се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога и онога света |
| е сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита тр |
| p>— Да његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигур |
| тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху ц |
| ланини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било нико |
| гош.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.< |
| ан.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} |
| гли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судови |
| оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио |
| а обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, |
| едну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио так |
| и продати због трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ће |
| селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећ |
| е Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова мило |
| ељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, зауз |
| и се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало путове и пл |
| } Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи |
| народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта |
| вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на |
| Јесам, честити судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} |
| о једно дрво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на троножној столици замишљена седела |
| руј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, |
| не слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} |
| јима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те |
| друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> |
| оли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га н |
| или није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и с |
| о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастир |
| је гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је |
| тију из даљих крајева властелинства.{S} А прослава крсног имена домаћиновог, Светога Томе, обав |
| р се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а |
| последњи останак од свога нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, само без зимскога прекид |
| а у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја |
| Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> |
| ило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат |
| p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели |
| Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегава |
| И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драг |
| лао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би |
| у се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правд |
| као чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога донесоше као округлу синију од црвене ко |
| од пропале турске београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При кра |
| > <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак |
| енију Плетикосићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила |
| теља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све др |
| викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— |
| оје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јо |
| ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора се вршити. |
| сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши с |
| здам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити |
| постане туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помис |
| ити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиск |
| сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер |
| приликом нудио митром владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог в |
| — одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош м |
| таман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиља |
| ку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мрш |
| чена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> |
| е чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Дра |
| !“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да с |
| природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S |
| и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда |
| на мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Ни |
| еш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши нај |
| се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима он |
| оју трговину, доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на пана |
| лугу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разл |
| власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи п |
| ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам |
| Они иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све |
| изнања његова искрена служба народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живо |
| ко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу |
| е пријатеље, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу |
| и, или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њи |
| S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли |
| олика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, они су, синко, непостојани, несложни.{S} Кад и |
| он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће |
| неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо |
| то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престају пријате |
| оје договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— А како мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Кру |
| а се очекивати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклон |
| И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос |
| а му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оста |
| , научили свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти ск |
| имаће двадесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Казано ј |
| раотачка вера једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша |
| лтанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице |
| и како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{ |
| што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Кал |
| е, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавн |
| ла да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У |
| овори она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове |
| о је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p |
| стајем при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ј |
| али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али |
| а своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна хришћанска оданост својој светој |
| пуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да |
| ба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимају |
| ав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и |
| /p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> видела није, премишљала је о исто |
| на, и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} |
| опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њ |
| ник, удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош пот |
| е Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Тр |
| м све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати |
| ругим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени |
| >, којом су се издржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војшт |
| ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Тур |
| к, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно |
| С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто вештином, Александар победио Кум |
| е у присенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и старих предања најрадиј |
| властела и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио |
| а нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп б |
| удили како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтен |
| траховиту освету.</p> <pb n="234" /> <p>А споља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Тур |
| милански господар Фрањо Сфорца беше 30 августа <pb n="257" /> 1454 закључио општи савез са сул |
| штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 августа 1913</p> <p> <foreign xml:lang="de"> Bad Nauhei |
| вићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога народа.</p> < |
| ам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мал |
| одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здел |
| здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозден |
| нији.{S} Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гостио млађи свет, к |
| Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало је и |
| >Отац Калистрат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти с |
| бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, разговарајући се.{S} Жене и девојке су трчале т |
| али су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред с |
| тницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном |
| е се на манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је |
| овића.{S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па траж |
| чне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник од косовске стр |
| еновић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самоков |
| {S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место пок |
| ао своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, а |
| Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готово независне хришћанске земље?{S} То је |
| макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се на родитеље моје и на |
| ађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би куповала робље да нико не зна за |
| ла за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан |
| Новим господарима су они изгледали као агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа |
| ара српска држава није била основана на административној централизацији и на једнакости права к |
| властеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, округлим скупоценим огртачем, и пасао свој ма |
| де непозната из језика са далеких степа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењала св |
| е у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, па је ост |
| а Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, зао |
| а.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па |
| , и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију тих |
| силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаш |
| е и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спр |
| а.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једн |
| је су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га за |
| деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш |
| се према нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посин |
| {S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа |
| шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хва |
| људску. „На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко |
| је у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, |
| и онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Ми |
| ка врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се |
| о сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочек |
| ади да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и |
| ој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше |
| рски Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, рече Драгош.{S} Прегов |
| ао.{S} Један старији човек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са |
| ако ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којад |
| ља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто |
| пре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако |
| S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то р |
| , на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шт |
| еду, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је |
| не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од |
| јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb |
| Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар |
| ставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако ми |
| мо код маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те п |
| а киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин |
| није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да жи |
| као насељеник, био прилично непокретан, ако само у потпуности врши прописане работе, али су те |
| оста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио. |
| а добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и предати се |
| њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће кућ |
| ије могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити кроз Србију да нап |
| и кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна са |
| кога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и за сељачк |
| султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад |
| ти што није моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властелич |
| вовали, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он налазио |
| акедонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш о |
| е мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа |
| и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом ме |
| , ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би бил |
| ом била потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божј |
| лу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Л |
| ти своје достојанство међу народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као |
| идиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увес |
| ед ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и оп |
| рестајали госпођини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимс |
| можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама |
| који су у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију |
| тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.</p> <p>— Та |
| маља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на ми |
| , са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од п |
| к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S |
| ма најподеснија за показани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би |
| зирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће |
| аше Гвозденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шали |
| о без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се пр |
| Њихови делегати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима, <pb n="100" /> узимају да угов |
| деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, не |
| ; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова њива приспела за косидбу, сви морам |
| — Хоћеш ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити б |
| би; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за наве |
| не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја би |
| и радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, не |
| вете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262 |
| снагом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, си |
| ост, његову захвалност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у наро |
| , празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам ј |
| свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску власт, па потврди Халил- |
| ира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено ј |
| же бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком. |
| ко то? упита султан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо |
| арода и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чи |
| то коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калис |
| одговори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, |
| го <hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— Он |
| и и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> |
| Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано |
| е ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на стра |
| ада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријат |
| на Гвозденовићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је |
| ро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турск |
| а, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле од кретања војс |
| де чинило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S |
| ако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према |
| от калуђера, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању |
| S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се прод |
| У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео |
| које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, |
| о каткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога бра |
| дељени <pb n="104" /> по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одр |
| показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонасл |
| м начином ништа не можете учинити.{S} И ако учините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да |
| и којим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало |
| ожју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта |
| и извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они п |
| ?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онд |
| нце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: <pb |
| неверницима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За |
| есе своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар |
| ваља и склањати испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима |
| о особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушност |
| ј се познатим путем опет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем окренули.</p> <p>И ак |
| стирски је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Ме |
| е буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, рани |
| су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави |
| , пречасни оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели |
| —54 почела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану Мехмеду није требало много од |
| о ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановим |
| повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у ког |
| а света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Кал |
| силом а <pb n="149" /> нешто вештином, Александар победио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом чит |
| ом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александар применио чак и на издајнике својих непријате |
| егде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, тога истога дана, и гласници цар |
| зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако |
| ија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја с |
| потоња велика сила и слава непобеднога Александра.</p> <p>Прича о Александру младићу и детету |
| приликом, читао <title><hi> Живот цара Александра Македонца. </hi></title></p> <pb n="14" /> < |
| је згодно било што су главни противници Александра Македонског били Персијанци.{S} Византинци с |
| а тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Д |
| ом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Александров био онај исти који је онда био противник и |
| етен с Александровим освајањем и кратка Александрова похода онога света, и по том смрт његова.< |
| ене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александрове македонске војске од сто хиљада људи.{S} З |
| крајњих делова света, који је уплетен с Александровим освајањем и кратка Александрова похода он |
| ександровом.{S} По том су редом пратили Александрово покоравање Атине, Рима и осталих царстава |
| мрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој Роксандом, ћерком Даријевом, и о казни ко |
| тао, а Којадин слушао чудновате приче о Александровом војевању и тумарању с војском по свету.</ |
| итоме Даријевом писму и мудром одговору Александровом.{S} По том су редом пратили Александрово |
| Аристотеља и Омира, која се помињу при Александрову васпитању, нису много дражила радозналост |
| обојица како су онда војводе саветовале Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или л |
| непобеднога Александра.</p> <p>Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је |
| два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом Македонском и о Тројанском Рату.{S} |
| у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Македонском.</p> <pb n="20" /> <p>— Султаниј |
| S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинове, да му |
| S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је као младић ступио на престо, војводе |
| а варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се пову |
| Миљом, својом другарицом од детињства, али није опажао никаква особита <pb n="132" /> осећања, |
| ти.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по другим зн |
| ат.</p> <p>— Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе |
| и.{S} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На питање о |
| бегове не излази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време сп |
| а девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар |
| а их је једнако подупирала и оправљала, али у одбрани нимало попуштала није.</p> <p>Султан је М |
| са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода није нанела ника |
| окаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— Устани, покажи се, како |
| лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађив |
| > <p>Оптуженици су са засуканим рукама, али забринути стајали пред две ватре гледајући како се |
| зуст две три велике књиге живих песама, али је увек много распитивао о књигама, и питао Којадин |
| ахаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} Страховиту тајну запрепашћења, стра |
| је није поменуо у својим наговештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је доб |
| леда задовољан и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч сул |
| ки, одупирао свима својим противницима, али како су се, најпосле, противници сви сложили и дигл |
| } Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одго |
| ни је могло бити преко шездесет година, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> |
| одговори госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p |
| еву?{S} Оставио је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас |
| н о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може прими |
| смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко Србиј |
| споте, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се |
| ци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> < |
| Није мала спрам простих сељачких кућа, али као кућа једнога властеличића, далеко је мања и нез |
| буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Европа је патила од једног |
| ого дражила радозналост наших читалаца, али су се чудили како се у детињској игри показала већ |
| ебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, кој |
| ио је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци |
| оворе султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању |
| а те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу ј |
| својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дван |
| на далеко унапред смишља своје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебр |
| ирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, |
| сно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с т |
| или није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са |
| частог, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било ок |
| то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> |
| би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} |
| тина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо влас |
| не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима пословима који су се тицали кућног и породи |
| ри деспот, знам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике ник |
| , рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казив |
| .</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратница |
| Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода. |
| је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том ис |
| праотачкој вери, одговори царица живље, али он чува верност своме господару.{S} После онога што |
| хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па |
| га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, |
| а он је имао уздања у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна са |
| м.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те |
| дакле, у главноме било никакве промене, али опет турски спахија није био оно што је био српски |
| четку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског Мира (1444) опет били уступ |
| султан показиваше најбоље расположење, али не говораше много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће о |
| Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу мора спустити.{S} Треће нема ништа. |
| ладаоцима и господарима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И |
| штен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из |
| погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је |
| од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо. |
| униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојеви |
| амо у потпуности врши прописане работе, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих бил |
| полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, |
| идови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, које су се могле за ча |
| власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и кли |
| а то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био д |
| агош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано копкаше ш |
| да <pb n="81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не м |
| то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахи |
| судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао |
| но упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са свим ту |
| на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сва |
| косићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија је |
| отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с к |
| .{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу во |
| град.{S} Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било |
| .{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту |
| ерно одговорала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије |
| добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p |
| онело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господаре. „ |
| осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S |
| ој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на |
| ој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, мо |
| .{S} Нису још дошле последње заповести, али се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S |
| оштар у изискивању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држе |
| ио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да н |
| стима покорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, сво |
| нез Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мехмед махну руком заустављајући га.</p> <p> |
| ер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „ |
| о је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} |
| ном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница не |
| деспот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно с |
| ницима он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки |
| пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим прек |
| урци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не |
| згубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то |
| на Косову.{S} То се смирило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Дан |
| } Народ ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слав |
| тан Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с вели |
| рани пропагандом католичком и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се устан |
| а.</p> <p>— Може бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царств |
| ношћу одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће |
| <p>— Не мислим на то, одговори Којадин, али морам признати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Бо |
| м ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</ |
| p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну сте |
| је отац име и значај породице уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у |
| га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешко било уда |
| је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвесрдније благосиљам, рече деспот с убеђењем.</ |
| та Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не пла |
| .{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и |
| — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p> |
| бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани н |
| ?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, какв |
| /p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" / |
| ијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да |
| а их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} |
| је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да ус |
| на ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да |
| Калистрате!</p> <p>— Благосиљам, синко, али тешка срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј неправд |
| Плочник, истина, није манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој |
| о била многобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се наш |
| евојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој |
| као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта |
| ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> час |
| ачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{ |
| р; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} |
| кле има право, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с |
| ету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти деспотств |
| е да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског капетана, т |
| с бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих |
| шта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, али све не треба веровати.{S} Има султан доста своје зе |
| атили смо се здраво, одговараше младић, али задовољни нисмо били много.{S} Досађивала нам је вр |
| лепо, говораше властеличић Плетикосић, али чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све |
| случај заступа тако звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале случај или последиц |
| у.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазревање, њена озб |
| Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да |
| намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у |
| елики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у То |
| нко Плетикосић, властеличић у Плочнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован човек, беја |
| а?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта |
| ала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам |
| нам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље |
| током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и |
| сцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопи |
| штован човек, бејаше претурио педесету, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с |
| га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори |
| дни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје накрај краја |
| </p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у г |
| ристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, склонићемо га накрај краје |
| ове на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели хранити се храном спремном за оп |
| /p> <p>— Господару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на о |
| </p> <p>— Све је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Док |
| ека чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта то управо значи тек кад је зло у само |
| од Валенције, под именом Каликста III, али он борби против Турака није могао да стави на распо |
| љна.</p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора н |
| и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе. |
| први <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора гово |
| лико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} |
| благо, још један само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам |
| ничку војску удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка вој |
| е воља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш |
| о туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко |
| отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста с |
| бојној оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да |
| сподара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога д |
| есте, и хвала му за то најискренија.{S} Али није то доста према мени самој.{S} Ја се лично нема |
| у су најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, |
| а од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> |
| тајући руку како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у |
| на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвозденовић гледао по |
| на сусрет својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту морала задржати.{S} Градић пиротски са |
| иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља господарева били су старији од сваче |
| ао да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не с |
| е молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{ |
| ем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да |
| авио бегством земљу свога господара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши |
| о на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с ј |
| м?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га |
| S} Работа је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нов |
| ори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храб |
| куд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мис |
| заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n=" |
| х на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је на њихову вра |
| ја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио педесету годину живота.{S} Не осећа |
| ојска разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипа |
| калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хришћанског служења |
| користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду |
| ујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крмет |
| ћи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинит |
| еду треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба добро погод |
| м очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна ц |
| и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност престаје.{S} О |
| епше одмара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мало верује |
| Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо покази |
| , па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а д |
| звршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} |
| , како обично раде западни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што |
| положај којим можете бити задовољни.{S} Али ја сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето |
| бљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори |
| ?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зеб |
| синко, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После |
| , да га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, |
| ву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војск |
| о, барем као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисл |
| ишта, што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим д |
| кава пропало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И т |
| ст Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— |
| и му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и саветовања.{ |
| ругојачије одело, другојачији језик.{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваља |
| — Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи |
| дији.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судиј |
| ам оче Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, д |
| ице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S} Први пут сам |
| ило мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренут |
| јвиђенијом и најбогатијом породицом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће |
| Господару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да саз |
| одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти |
| јој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је политика неприступна за захвалност и за нежност |
| оју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, |
| .{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега б |
| и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао првих дана напред с |
| тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, |
| њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Д |
| општити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака к |
| био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Свој |
| а оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар |
| едно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако |
| дали; срце вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, ал |
| /p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћане у Царигра |
| е осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо |
| ке би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу ос |
| <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима н |
| златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред и на црквене об |
| да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниј |
| пушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих врата и улака |
| Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код кућ |
| ду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ст |
| се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саста |
| о окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је |
| сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан |
| лик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није он толико ценио колико два мла |
| својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се |
| Деспотство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици није било јединства.{S} Једни |
| на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор |
| е бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће света вера наша, остаћ |
| вић никако није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер ца |
| исам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на то помисли |
| и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба |
| ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и |
| ало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се |
| реме, одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти си |
| Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозден |
| бити извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако о |
| им не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба |
| ди споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно п |
| се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је |
| гове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али католици, одговори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко |
| То би било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, не заборави трпљивост, не заборави |
| реха, синко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, |
| еспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено з |
| ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га |
| а ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и жи |
| уговање....</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, у |
| време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам преговарају како је деспотова политика сасв |
| ару!{S} Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S |
| душевио пророчким одушевљењем.</p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не |
| рговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и |
| ао што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи с |
| били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја з |
| замоташ чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један |
| у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није достојно српскога народа, пред којим |
| — Хвала ти на том разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родит |
| зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика свагда показала да су, на |
| } Како можемо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господ |
| с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поносом који му млађано лице прекриљаваше.{S |
| ојом женидбом, одговори Којадин суморно али веома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} |
| рање, миловао је тонути у уживање тихих али величанствених природних дивота.{S} Леп изглед на п |
| о пута око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко не |
| огодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео гр |
| а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану |
| а је јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама његова појава наново развес |
| да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је |
| његова властела нису боље чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем с |
| овачке власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред |
| у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху |
| } Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављ |
| Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпр |
| свакоме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидо |
| аслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је |
| купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећ |
| га народа.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се |
| прегледати од силнога народа.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, господар жупе на |
| огородица, у којој је Немањино подружје Ана, света Анастасија, установила женски манастир.{S} М |
| е Богородице чекала је царицу игуманија Анастасија, седином украшена старица са десетак калуђер |
| у којој је Немањино подружје Ана, света Анастасија, установила женски манастир.{S} Моја је жеља |
| ла у храму своје прародитељке, Немањине Анастасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене з |
| рехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистра |
| послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели храниоци свеколикога људског делања, забаве као |
| свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нем |
| ста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драг |
| чећи такође своју свечану <pb n="60" /> антерију и мећући на се свој златом искићени зубун и св |
| удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској политици.{S} Царица Мара, деспот |
| мо, рече Драгош, очевидно више наклоњен анти-турској политици по што по то.</p> <p>— Камо да мо |
| арају како је деспотова политика сасвим антихришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч султан |
| а авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} |
| ео и приповетке, и. нарочито, различите апокрифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба завета, и |
| , и. нарочито, различите апокрифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна свети |
| апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна светитељска житија читао је у сласт.{S} Манас |
| би се то противило предањима словенских апостола?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, на |
| , јербо су оне предање наших словенских апостола, а оно што су апостоли оставили, само се чува |
| наших словенских апостола, а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака светиња.</p> |
| вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> <p>И |
| српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном раскр |
| ве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се помињу при Александрову вас |
| се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нис |
| хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђела у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су |
| Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници код Пр |
| хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и Арханђелову призренску, и свето-стефанску, и грачаничку |
| најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{ |
| .</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архимандрит Калистрат замоли епископа Венедикта, <pb n= |
| манастира Светог Николе у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од људи, на које је |
| великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим живота, којим је ра |
| жји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, којом мене поздрављате |
| сподин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит Калистрат, игуман манастира Светог Николе у |
| пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита Калистрата, нашега општег и много цењеног |
| е скоро дупке напунила.{S} Глас старога архимандрита, доста снажан, одјекивао је о сводове храм |
| а.{S} Све велике манастирске старешине, архимандрити и игумани знали су Милојка гуслара.{S} У П |
| очио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше |
| ларнијем и најчувенијем онде међу њима, архимандриту манастира Светога Николе, Калистрату.</p> |
| у редом пратили Александрово покоравање Атине, Рима и осталих царстава по Европи, причу о славн |
| пред посланике.</p> <p>Тако се свршила аудијенција кнеза Гвозденовића код султана Мехмеда II у |
| ше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по |
| а стави на расположење ни одушевљење ни ауторитет којим се још служио папа Никола V.</p> <p>Усл |
| ече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак из Скопља |
| ђује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну медљаниц |
| ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ал |
| Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се |
| ком султану освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко |
| ог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ уз |
| вили; остали смо непрестано заједно.{S} Ах, купите нас, добри човече!</p> <p>Трговац проговори |
| лар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на |
| се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљи |
| ем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, бла |
| зачки халат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украша |
| После узећа Цариграда, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржа |
| о којешта из домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега с |
| иноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пред |
| нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмекши, бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и т |
| љ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи т |
| чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S} Около чесме је све |
| онај исти који је онда био противник и балканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весел |
| анастира, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које с |
| е хришћанским победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се |
| тпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је |
| једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагорично (Куман |
| онице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним |
| на Шишатоваца из манастира Св. Стефана, Бањског, свадио с неким властелином око продаје манасти |
| рског здања, окренутог планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу |
| у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се |
| , и Светостефански Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манастиру Свето |
| путовања у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Кали |
| да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са западом те да види има ли сми |
| х граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владислав ј |
| е.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S |
| го не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја |
| анаест километара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је повелико село које је припадало властелин |
| Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.</ |
| бору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, п |
| Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде |
| тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше |
| месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отп |
| отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пу |
| хнуће Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју |
| омоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ј |
| ла, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Он |
| аја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити |
| м с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и |
| ом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека |
| Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило изми |
| стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их там |
| ти Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S |
| ни наредише да се на насртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго |
| а га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане кугле.{S} Многобројни топови |
| ог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дан |
| коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па су га руком хватали, не п |
| мље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n="272" /> било је раскли |
| више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{ |
| к клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамниц |
| ске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине б |
| едала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у отвореном црвен |
| љаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Ал |
| бродарска опсада <pb n="273" /> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, |
| Београда.{S} То <pb n="275" /> султана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 2 |
| .{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <pb n="137" /> властелина |
| а тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири к |
| ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, к |
| нање народне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне гост |
| <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако у |
| оћу исплести из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равноду |
| p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она в |
| , Гвозденовић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начино |
| а.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не |
| е мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвали |
| а испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа |
| га учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је наш |
| смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте за |
| од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се ни |
| — Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далек |
| жасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога |
| Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити н |
| на, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Ту |
| свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доб |
| тац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у стол |
| х стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезник |
| , за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У сул |
| од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} |
| м.</p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Угарск |
| ед се находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа |
| час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без |
| ом ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако стари. |
| никада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за љу |
| /p> <pb n="49" /> <p>— Султан Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближ |
| обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућива |
| ада није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру |
| на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног руж |
| S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама; великих здања није било.{S} Град је сав био у |
| собици на мекани одморник, па продужи у башти започето пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ро |
| ници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих к |
| аспитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам других великих црк |
| оску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почел |
| рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епи |
| стелину Витомиру Гвозденовићу поклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко |
| ро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису могле бити без оца |
| 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу |
| о таквом је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан |
| Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; радовали су |
| хнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било |
| Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозден |
| ио на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога Калистрата, |
| е могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозден |
| ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињан |
| ед главном турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад с |
| њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њим |
| еновић није могао присетити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке м |
| дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гв |
| ла два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљ |
| ком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио |
| ојасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамил |
| а што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненада сукну |
| је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље |
| остаде без <pb n="278" /> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим, којега су п |
| бити нимало на турској страни.{S} Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одр |
| цу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињанином на је |
| турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Сибињани |
| м турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва |
| је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе пр |
| Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољ |
| асницу на носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу свога господара.{S} Али га је господар н |
| вио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном опелу госпо |
| набави, испроси или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе |
| часова своме сакривеном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са |
| S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегунци силне, многобројне војске турске, која је, пре |
| Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбун |
| ци су већ на више места преко порушених бедема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја о |
| за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У т |
| њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му ни |
| и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука |
| ично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебе |
| е за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво џарање штапом, да се |
| ади Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега б |
| ту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега с |
| аштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, разговар |
| а себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега ј |
| тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају |
| ржећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне с |
| м ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којад |
| ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? упита Гвозденовић радознао.</p> <p>— На |
| весним снебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом |
| "205" /> <p>— Смириће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј м |
| о стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{ |
| иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже?</p> <p>— Не покорава се никоме; неће да чује за т |
| радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чу |
| сркивао, зажарише очи.</p> <p>— Честити беже, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако |
| и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи |
| а из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— С |
| вац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао му д |
| игде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? |
| S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то |
| и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове ве |
| зна села, празне тргове, празна насеља, без живе душе.{S} Изгледала су <pb n="230" /> чудно та |
| и гледала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино средство остало у |
| оше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb n="278" /> главе и |
| оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да о |
| ас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слободно, доби |
| и у оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином намером |
| о ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју |
| на те дужности стрпљивости и благости, без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су |
| је био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања и двостручења.{S} Према војницима он |
| ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слоб |
| покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност нов |
| му поверени <pb n="181" /> на продају, без новаца.{S} Властеличић, свађалица и приличан насилн |
| би Гвозденовићу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу |
| Време ће показати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме |
| ом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да |
| ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поме |
| све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у |
| S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости |
| > војштатик </hi> наплаћивао од свакога без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад |
| растао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто ј |
| ега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вам |
| градовима и православним државама свима без разлике, тако је узеће његово <pb n="202" /> значил |
| се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} Јован Кап |
| изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb n="278" /> главе и наже бегати главом без обзир |
| ришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Панкратије, који |
| сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па |
| оће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. |
| воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, његов |
| ести.{S} Најоштрије казне употребиће се без поговора и без оклевања против оних који би се ухва |
| в научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите поро |
| ном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је о |
| јама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасн |
| ах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да по |
| све друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пр |
| рије казне употребиће се без поговора и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправ |
| ље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чи |
| ом погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и ве |
| ко он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} |
| ан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да |
| и борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах |
| у приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рад |
| воје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо и |
| е.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како с |
| је издала наредбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен |
| веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, о |
| , све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистр |
| ој лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без па |
| цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S |
| чи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и тр |
| !{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Ко |
| ти, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави са |
| трата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помо |
| ом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манасти |
| и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади пом |
| b n="278" /> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим, којега су полу мртва носи |
| па видећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заштите, излети са својом војском из града, |
| властелинова била као град, а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> <p>Отац Кал |
| када је на то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисл |
| Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да жи |
| поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми |
| заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уш |
| одличног у сваком погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђењ |
| {S} А нараштаји пролазе као лишће, само без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позо |
| е вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе народне не простре густа |
| амо по изузетку.{S} Једноничио је скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија мана |
| } И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одговори отац Кал |
| ш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што о |
| већег вероломника, што је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених |
| к остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена |
| ече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{ |
| м неповерењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи р |
| то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога весеља колена јој се спустише на ћилим пред |
| адеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и цвећем.</ |
| и; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином.</p> <p>П |
| .{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно пр |
| им разговорима с њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, |
| ет испропадао од чемера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</p> <pb n="292" /> <p>Ко |
| ије.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у |
| рашњи раздори; Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су |
| узи његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само пусто у |
| <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, |
| p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш |
| бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше |
| отеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта |
| и тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, |
| собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S |
| глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да |
| искати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем |
| видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше б |
| а задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свак |
| дмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да И |
| сам, честити Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара да помо |
| еђу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехме |
| Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну служ |
| властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела |
| му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држа |
| је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет своју красну домовину, најлепшу земљу, |
| им одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очеку |
| обро, биће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино р |
| Деде збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити б |
| /p> <p>— Добро, добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете. |
| озденовића његов стари познаник Ибрахим-беј.</p> <p>Новембарско јутро беше једва свануло.{S} На |
| head>XV.</head> <p>Наш познаник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне |
| мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не за |
| чити се?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S |
| ке из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима |
| прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком углађеношћу молити |
| днеш, упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> |
| беђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-б |
| агдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских |
| гова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште. |
| e> <p> Српски летописи. </p> <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јави |
| ан силнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљан |
| да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у в |
| оже бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} |
| султана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, макар да је |
| у.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у на |
| узели своја места, велики везир, бејлер-беј румелијски <ref target="#SRP19130_N2" /> и остали, |
| а ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да причека.{S} Међутим тога истога часа изд |
| ђе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим других десп |
| дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те ј |
| ице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беја читаву <pb n="74" /> софру разних понуда за послуж |
| тијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше претурио педесету, али се здрављем држаше тако д |
| образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања султан |
| Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све с |
| знаменитог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који |
| родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким караваном од триста |
| на за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје |
| ли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј румелијски <ref target="#SRP19130_N2" /> и о |
| зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима то је теже. |
| ео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на |
| p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} |
| ти душу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, к |
| >На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјаница, забодена у скупоцену свилену чал |
| тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су понајвише слободни људи, или туђинци |
| је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очију, широких меснатих образа |
| рбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је повелико село које је |
| вор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Властелинство се његово пружало од Топли |
| ијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета бо |
| рица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И |
| ви у своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за по |
| Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, |
| е населила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној добро |
| е била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозд |
| луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу |
| постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео а |
| а и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о ку |
| а дана често служио епископ топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић |
| Михаиловић <pb n="219" /> властелин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред те |
| ви се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденов |
| има на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак цариц |
| властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, |
| : једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске према Косову; |
| n="47" /> и клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари где |
| јих је младост претворила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су се момци ме |
| ло човека који би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} |
| и боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у |
| p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се п |
| пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По т |
| а војводе саветовале Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради |
| ан црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса што |
| адао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал ра |
| спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p> <p>У време у к |
| ипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене н |
| о је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма најподесн |
| а, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању извршене. |
| ај пољуби.</p> <pb n="28" /> <p>— Имате белешке од уговора? упита деспот калуђера, ради потпуне |
| тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александрове македонске вој |
| пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих ниских столица, позната оруђа |
| ме дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет < |
| дговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај ман |
| и и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази вел |
| пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима у |
| <p>У гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим п |
| /p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. |
| страт, игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо врат |
| /p> <p>Игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од људ |
| ада је изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе свом |
| књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере препис |
| непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупациј |
| и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одм |
| от Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му ду |
| хмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на ре |
| 448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да |
| данде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Бел |
| к висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хазди |
| ред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле |
| ира Лавре прошао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те |
| .{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати |
| .{S} Долазак новога српског старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце бил |
| аве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, коли |
| е водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с је |
| ти.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат мо |
| поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са |
| жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркв |
| достојанственике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, |
| с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на |
| мпано у Модерној Штампарији „Пијемонт“, Београд 1913. </p> </div> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <di |
| овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибиња |
| граници његова непријатеља, Угарске.{S} Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ћ |
| њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио мило |
| шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна царица М |
| амошње приморје.{S} Султан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји ил |
| поту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1456 зауставио је процес и забавио султана М |
| S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволских кола вукл |
| реди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> |
| ј град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново г |
| идина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружаних и напуњених војницима, да се |
| ојска купила око Београда, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и кад се |
| а султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико |
| рђева автономија.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готово независне хришћан |
| око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београ |
| омбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} |
| јску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако је истина, заист |
| ролазити кроз Србију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро п |
| нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није у томе |
| оворило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се ипак би |
| рес.{S} Султану се после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира |
| с однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке цариградс |
| е потпуно користи том приликом.{S} Он у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних |
| ити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} |
| ријатеља.{S} Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај опет оп |
| уха.</p> <p>После кратког времена града Београда готово није било изнад земље.{S} Топовске кугл |
| може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" /> ту |
| ехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле |
| е имао једва толико војске да Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војском |
| ране и ратних потреба и тако становнике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град |
| а видео се из далека изнад целе околине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до поло |
| опет опије храброшћу и уздањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима |
| S} Султан Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју властиту пропаст и штету, коју ни |
| ир Караџа погибе од хришћанског топа из Београда.{S} То <pb n="275" /> султана баци још у већу |
| раја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, |
| има.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом без д |
| тан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску оба |
| гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад су под Београд носили оружје и другу во |
| шљајући каква се страшна борба води око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрет |
| из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> <p>Деспотове старе размирице с Угрима и с |
| ва скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику Београда, своме зету Михаилу Силађију, поручи да и он п |
| Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заштите, излети са својом војском |
| ају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с |
| сет и пет хиљада људи од пропале турске београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом |
| које је пре педесет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су предста |
| одине по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћанима није одмагао.{S} Хришћани су |
| даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Између турских и угарских гр |
| четком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља и долове око њега |
| е није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехме |
| ором деспотових доходака, по томе пут к Београду, остављајући деспоту земље између Мораве и Дри |
| о с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје, а ос |
| Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за султана и ње |
| уђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 августа 1913</p> <p> <foreign xml:l |
| ме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{S} |
| по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по необичној живости у турском стану |
| имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била на ко |
| пођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нароч |
| зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег |
| а не малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од по |
| че.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва, прођоше поред њега да м |
| га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их како на красним коњима јаш |
| S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, у оно време, редовно дог |
| живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео К |
| ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове где у |
| мамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к дво |
| ја је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога царства и с целога истока пут Бе |
| жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, зарадићеш неш |
| ога властелина и господара.{S} Пошто су беспослена властела много времена проводила у лову, и п |
| је била многобројна, и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учин |
| ме се служило пиће онима који су хтели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, који су п |
| ом и погодба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен јед |
| а Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У См |
| новића двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу |
| м стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, к |
| возденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од П |
| .</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југоза |
| отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и да |
| ечано примила посланике свога оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с |
| ах за тим.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, |
| е продужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши уда |
| двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће пред на |
| кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљега реда.{S} На трећој прекр |
| рат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио пророчким одушевљењем.</p> <p>— Али, оче |
| побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио уста против јадне царице, те ућута кад му |
| ест путира, све окићено драгим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Ново |
| ране чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— |
| агим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху |
| {S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није мог |
| коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао не могућ |
| јадин Гвозденовић.{S} Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са |
| pb n="252" /> утврдио.{S} Његова одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој нар |
| не војевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао 30 септембра 1454 распис свему хришћанству д |
| дину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, |
| ом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника |
| ne unit="subSection" /> <p>Десетак дана беше прошло од овога разговора.</p> <p>Царица Мара беше |
| свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је |
| {S} Посада није била многобројна, и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало |
| е султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека п |
| од овога разговора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево ј |
| сподара, милански господар Фрањо Сфорца беше 30 августа <pb n="257" /> 1454 закључио општи саве |
| ји је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архиманд |
| ехотично му не испуштајући руку како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се ст |
| p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам |
| против Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот |
| се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један манастирски момак мотраше на |
| ив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта ј |
| седала била.{S} На једном крају дворане беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Мест |
| ом Којадином, Миља се једно после подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла ј |
| еличанствен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога старешину и народно |
| рад.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе ту |
| је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Кали |
| ош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о |
| м крају панађура, у једној лепој ливади беше остављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао |
| Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо |
| д су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш десп |
| >XV.</head> <p>Наш познаник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гла |
| одби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га уста |
| чким караваном од триста коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се |
| еву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош ос |
| о, кнез Гвозденовић са својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{ |
| в Турака.{S} Услед тога расписа наређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра 1454 у |
| >Изгледали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, ен |
| о.{S} Његова одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замен |
| је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену д |
| корачаше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске ми |
| азивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа |
| к Ибрахим-беј.</p> <p>Новембарско јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао |
| е било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, некадашњи Којадин Гвозденовић.{S |
| о путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, удри неве |
| } С друге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зеленим шипразима и красним плаветнилом н |
| Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље |
| у, њихове синове и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња он им показива |
| ки био често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти |
| Смедереву с извесном војном силом, коју беше прикупио ради своје властите сигурности, деспот је |
| и одређених јој положаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњил |
| а у скупоцену свилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и господско турско одело као на паши.{S} |
| јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога |
| рсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу |
| онога парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S |
| Султан Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници него |
| ило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисоко ти царство, боље него и откуд с |
| то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим |
| вима свију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што |
| ободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнав |
| о и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих |
| преда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни реч |
| путовати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} |
| и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад ми |
| страт.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи |
| атио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама |
| ито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле |
| судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим и |
| озденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О |
| ао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није б |
| е и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-б |
| као, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш о |
| а има међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрат |
| во, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу д |
| ље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао време |
| али на вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S |
| е према теби милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог б |
| Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и |
| ихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, так |
| бија већ у половину турско царство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике ко |
| бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега |
| е Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним ил |
| у од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи ве |
| Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чуј |
| нко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима |
| на једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некакав мађиј |
| S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратр |
| ј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут |
| унима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је |
| омремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би |
| препоручивши своме највештијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су |
| S} Нишевљани су представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно |
| за женидбу <pb n="119" /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали д |
| Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећ |
| и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне |
| ављање празника најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе |
| и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мен |
| ти шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна послуга њихова. |
| а бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то |
| а.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега бл |
| бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Н |
| деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у |
| ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоску хаљину, као поповск |
| .{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић |
| не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p> |
| ће узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то сул |
| реба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје |
| , одговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се са |
| и да одговори на питања султанова, која би му тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је |
| ета, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистр |
| ена домаћиновог, Светога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Вл |
| <p>— Не знам, одговори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми |
| еле, калуђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор |
| ику града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће о |
| есеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске столице, и — то |
| а у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила п |
| у Гвозденовићеву властелинству.{S} Она би Гвозденовићу напомињала те дужности; без ње би он на |
| раше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p |
| лазили посетом, или из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S} И коњушница се налазил |
| о свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} |
| арске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове стра |
| не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени |
| води у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} |
| нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, о |
| сне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео Којадине? почеће Драгош, лагано коња јашући |
| ај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта |
| а ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} В |
| шио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успроти |
| ати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гво |
| служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} |
| би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p> <p>— К |
| д за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите |
| вију користи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и пород |
| ни?{S} Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи |
| несташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, |
| шубару увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путов |
| у најрадије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опр |
| један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије <pb n="295" /> смиривало, кад |
| ола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта м |
| ута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за |
| ину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао. |
| еодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у о |
| ан сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси |
| и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања |
| аровитије <pb n="295" /> смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се |
| ти жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то |
| та је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико друг |
| во и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале |
| рописани број научених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предс |
| каква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би |
| луђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гусл |
| Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застав |
| је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мал |
| n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписа |
| упитаће царица радознало.</p> <p>— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у примор |
| .{S} Говорите ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни |
| рцима; њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоки |
| н од преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита |
| Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари об |
| луђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у свој |
| коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној нос |
| поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно сво |
| радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о п |
| ата и нечисти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што је п |
| баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било |
| тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звон |
| се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, ко |
| за цео живот изложи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао жи |
| ним просторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале би с |
| ли старога хришћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, |
| спреман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је |
| ојадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао читање каквог започето |
| Чим би турска војска ударила, фамилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градов |
| у кућну потребу служила сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она у |
| {S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио |
| ожај да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика |
| којим га је изговорио, задовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам |
| ваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна тур |
| кли каквом граду или утврђењу, зазујале би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Н |
| еба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потв |
| ти.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилније |
| ојадин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио |
| овода није <pb n="210" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења бил |
| од јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, удара |
| пу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он |
| а Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништ |
| вог, тако одличног у сваком погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то |
| и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора |
| ене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ читаше |
| о ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манасти |
| забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наред |
| амо отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{ |
| овића.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима послови |
| иче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</ |
| с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића |
| едну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он с |
| ко схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p |
| до гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том |
| S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} К |
| мен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипа |
| благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе остав |
| е он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на |
| урцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И |
| а то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на с |
| могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још |
| {S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и о |
| ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или ма |
| пор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели нава |
| о од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практ |
| S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изаз |
| вања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Уг |
| } Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркв |
| тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њ |
| S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb n=" |
| а виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан сав |
| ли на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готов |
| гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису бог |
| те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који |
| Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде |
| нске столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p> |
| што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и овамо; кад се само не би ми |
| ојих присталица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је било под цар |
| њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{ |
| та, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрос |
| ање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу |
| {S} У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно |
| ложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p |
| штро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је |
| не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег |
| И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени |
| дравље од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у |
| деновићу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме м |
| вој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{S} Главно је |
| мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту |
| милије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турској в |
| другога сабора хришћанских држава, који би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруара 1455).{S} |
| им или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељства, |
| их подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће |
| изуст, и од њега није било човека који би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком |
| т према непослушнима и према онима који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знају |
| било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све вите |
| оји су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век преписујући и путујући из манастир |
| одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или се |
| " /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?... упита чисто |
| оговора и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправности или у непослушности.{S} |
| реме дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће празнично рухо, пове |
| менију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденови |
| ше нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, к |
| и су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтел |
| олико тренутака весеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске |
| аћој служби свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, ко |
| што би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу по |
| е та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац на расположење старешини, да о |
| госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С та |
| S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чи |
| товар остављали себи више главе, а они би легали између товара и коња по заосталом месту галер |
| им би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило р |
| ла крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш |
| би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као |
| аношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епископ топлички из Беле Цркв |
| око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискоч |
| а прогутати и понека погрешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија с |
| и, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p |
| вански капетан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекај |
| ао.{S} Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <p |
| > чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајућ |
| међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било дочекати напад његов.{S |
| интерес и довијати се, мислили су којим би начином нове прилике требало окренути у своју корист |
| .{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом тач |
| би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српске власти, проговори Драгош, очевидно се |
| се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска војска ударила, фамилије би се склониле у збе |
| нима који су највише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалством, говорили су да ће му доћ |
| сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да почну католичк |
| забраним и спремљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се |
| ђењу, зазујале би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани оп |
| трату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква |
| ити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће |
| за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очи |
| корој будућности, час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброчинст |
| доносили сви празници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна |
| вало манастирско властелинство, Којадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или |
| ликом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, па |
| е Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само в |
| ника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да и |
| уле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ пр |
| и примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом кој |
| Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} |
| жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се каз |
| Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа |
| адића.{S} Стаменијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадин |
| ио Александар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никад |
| .{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече |
| мој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва |
| била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место н |
| {S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађе |
| слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једн |
| је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа |
| му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што |
| обукао у стајаће празнично рухо, повео би соколаре, који су соколе носили на рукама по ловачко |
| га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистр |
| им забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и ра |
| и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Која |
| једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је |
| рема нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и |
| ога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља з |
| мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би |
| ша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слу |
| и су у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију, та |
| Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола |
| овори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одго |
| рницима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то |
| а и склањати испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завл |
| познатим путем опет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем окренули.</p> <p>И ако ве |
| де свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније с |
| вницима, да употребе сва средства, како би о томе известили што пре све војничке старешине и во |
| ве власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S |
| ба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један ст |
| и владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога задатка требало.{S} Енглеска и Францу |
| на била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} |
| , али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг |
| ом.{S} И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам |
| медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било |
| ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље |
| морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку |
| ца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се нај |
| времена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гво |
| треба да покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и о |
| само што ми немамо преписа.{S} Требало би само препис набавити, друго ништа, одговори отац Кал |
| .{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То |
| свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад |
| ш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, к |
| д не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла |
| нило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би се они |
| потурчити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити |
| залудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућн |
| еновића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвозд |
| на рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао господару властелину, у којега су, међу |
| ру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу бил |
| да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта ј |
| о.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> |
| такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање Стаменијино, њен разговор о неуда |
| Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не |
| ар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То |
| седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати |
| лози и у покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синк |
| е људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српск |
| ије ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи |
| скреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О то |
| У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S |
| пољског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Богу и служби |
| нити.{S} Само не може бити свачије, што би особита царска милост једноме теби могла дати.{S} Па |
| вакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански кр |
| арод поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше бр |
| агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже н |
| много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке |
| утака код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити поводом његовог знаменитог разговор |
| воме примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу |
| еле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди изм |
| да му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата |
| са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долаз |
| им тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичке хришћане узбудило, одуш |
| каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако б |
| се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Рас |
| обуздавају и држе у умерености, као што би требало.{S} На једној страни је било самовољство, а |
| пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће б |
| , али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог ра |
| храном спремном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За народ изађе наредба да |
| и.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, |
| аву, старајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела |
| жевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен |
| ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то противило предањима словенских апостола?</p> < |
| би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би |
| Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша |
| {S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба д |
| ом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче о Александро |
| пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје властеле за заповедника.{S} |
| рошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац на расположе |
| плаћали погођени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом род |
| на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако науче |
| за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки ма |
| о путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се |
| шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за |
| од липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад би |
| за перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта б |
| енопољу имала веште агенте, преко којих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} |
| е, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао |
| цара Стефана Душана, као и Цароставник библијски били су штиво, које је отац Калистрат препору |
| тији човек мучно могао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, него су |
| врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Драгош улази |
| ође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јач |
| ли је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био кри |
| отпуне телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевно |
| ном месту, могле и превући воловима или биволима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци |
| на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су |
| марио за западњаке, који су му њиховим биготизмом и великом оданошћу <pb n="61" /> к својој ве |
| "290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он |
| е, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војске да |
| су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало ро |
| уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио |
| S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! з |
| медереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан |
| е, у време о коме причамо, године 1450, била већ претурила тридесету годину.</p> <p>Као треће д |
| скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледалаца и учесника.</p> <p>Други |
| осићева, ванредна црномањаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" |
| стране, ослањајући се уза градски зид, била је малена <pb n="53" /> властеоска црквица Светог |
| ем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностр |
| , међу собама с једне и с друге стране, била пространа дворана с великим столовима и софама уна |
| а манастирска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског здања, окренутог планини и |
| рда постеља, застрвена неком поњавицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто |
| ма своме врховном владаоцу и господару, била непослушна и самовољна.{S} Средњевековни властелин |
| а.{S} У таквом је стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу па |
| ница се налазила још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} К |
| простије него данас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} Момци су трчали да свако |
| насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја из куће никада ни |
| нски превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како ј |
| е Цариграда.{S} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и |
| ени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисан |
| а у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја била политично дело, те је она у харем доведена и за су |
| с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, п |
| били.</p> <p>Кућа властеличића Миливоја била је нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а |
| учени су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је б |
| или су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} |
| Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, с |
| иста.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје |
| је, на којој су турска господа поседала била.{S} На једном крају дворане беше спремљено за пиће |
| и господар.{S} Поједина велика властела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бива |
| а доста околне властеле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да |
| новила женски манастир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којим |
| о приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српског народа у ср |
| Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи грани |
| адина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати све ш |
| да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу |
| за иностранство.{S} Нарочитим робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребн |
| ве.{S} Велика једна столица с наслонима била је једина одвојила од намештаја најпростијих ћелиј |
| а велика је врста тешких послова везана била с млекарником, са сиром и маслом, које су власи до |
| нало се да <pb n="108" /> је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску |
| и Зонаре о историји, која су преведена била на словенски, животи Стефана Немање и Светога Саве |
| Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па |
| је вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хришћанског служења Богу, јер ре |
| } О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло изв |
| мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{ |
| их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били тол |
| ле Топлице.{S} С тога су његова осећања била осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мис |
| ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особита милост, којом је султан при ступању н |
| етао деспотску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султа |
| лу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} Застирке су на часној трпези |
| нин може достојати раја.{S} Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст сло |
| је ова домаћинска страна оца Калистрата била са свим затворена, јер он с њима о томе никада ниј |
| а.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И то је било све |
| вету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинс |
| дним у њу убоденим златником, натакнута била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу ст |
| стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе |
| лика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, радила, нудила.{S} Стала |
| ткуп састави.{S} Повелика халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, исп |
| Његова добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као |
| у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина његова путовања, све у нади да ће му се исп |
| о задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} И то му је манасти |
| етикосићевој.{S} Миља Гвозденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, |
| зном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили |
| еђу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је |
| или одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда један исти сложан отп |
| је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био |
| госпођом Плетикосићком.{S} Стаменија је била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром |
| рсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве |
| јој кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога |
| е тако за усплахиреном гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова пролазило |
| о са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} П |
| мена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливо |
| , готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња порука старога Калистрата.{S} Млади игу |
| полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb n= |
| тима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода |
| е мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозден |
| че пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном мило |
| о по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико великих властела, међу којима |
| а да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин |
| ве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се |
| } Варош није више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сиби |
| жа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Оси |
| исоким путницима.</p> <p>Царица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук звона и уживат |
| госпођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је била служена у малој игумановој трпезарији само за оца |
| сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и главни извор неспокојних гла |
| каква је.{S} У последње време царица је била веома забринута, те тога ради није више мислила ни |
| олитву оца Панкратијa.</p> <p>Царица је била средњег, складног стаса, у расцветаној лепоти жене |
| сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла је д |
| , ређајући по крилу красне ките које је била поизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{ |
| генција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви образовани људи из |
| но лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него |
| пот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у |
| ском скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} После су настале трке коњске, па трке |
| ђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан златним |
| иру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним клицима сусретао |
| гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је |
| .</p> <p>У Законику Душанову нејасно је била означена казна за паликућу, па је позније неко, по |
| е на престоно место у дворани.{S} То је била на неколико степеница узвишена пространа галерија |
| ашњи стан властелинов, чардак.{S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом |
| е био превешен неки замотуљак.{S} То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.</ |
| сподској, гостољубивој кући, као што је била Гвозденовићева, меда је много требало.{S} Исто так |
| управљати тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Гвоз |
| али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n="141" /> <p>Псетанце Шанино које |
| збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествичника <title> Рајска лес |
| што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и судиле н |
| м победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столица васељенског патријарха, столица православљ |
| рилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те |
| летњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио м |
| старијим, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад ни |
| >XI.</head> <p>Стара српска држава није била основана на административној централизацији и на ј |
| аник Јован Капистрански.{S} Посада није била многобројна, и она беше сустала беспрекидном борбо |
| ива наша приповетка, интелигенција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Го |
| } Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако су молили Бога да их опет бар |
| сад више ни у каквом месту најглавније била црква — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа |
| г јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстрељивање заврше |
| стане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} |
| с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла в |
| ј искрености и оданости.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње |
| је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, која је радознало гледала |
| адском путу.{S} Кад прегледа како му се била распоредила цела војска, он даде знак да се бомбар |
| ати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима. |
| оју мајку известити.{S} Ствар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико м |
| шило зидове градске.{S} Варош није више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Пос |
| киња царици се у последње време највише била свидела Стаменија Плетикосићева својом отвореношћу |
| римицала се својој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозден |
| ужила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} А |
| еман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је ле |
| ка све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Бе |
| у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен |
| доше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и изве |
| иљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некакав мађијски врт самога мириса и |
| су дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одличн |
| и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у |
| е уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо др |
| ата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у којима су му јављан |
| гло диже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи |
| Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна, и ударила је силно, али је и на исти |
| ерама и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У |
| то ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукам |
| к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила војска.{S} Топличка војска такође се већ |
| ракари </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бринути |
| вало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} М |
| Према тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нарави, према велик |
| гарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несугласицама и крвавим распр |
| алуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође присутна.{S} Један је оптуженик био окривље |
| уме се да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта проти |
| спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо ве |
| боте биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се вршила над главама с |
| .{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По то |
| ти са соколовима.</p> <pb n="106" /> <p>Била је читава свечаност кад се спремао већи лов са мно |
| жале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих г |
| иво су се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем према оцу Калист |
| /> куће Гвозденовићева и Плетикосићева биле везане и суседством и службом, Којадин и Стаменија |
| шаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку оче |
| а собом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} И силна војска поче нападати и гинути |
| г Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче одређене три ћелије, у ко |
| н каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница за најодабраниј |
| ладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, кој |
| {S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских удараца.{S} |
| нданта, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпо |
| која се садила.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим сунчаним мест |
| ло пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су |
| ове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с једном већом или мањом сухот |
| врши прописане работе, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих била господарска сам |
| е уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле поређане у једној дугачкој улици, једна спрам друг |
| ворена.{S} Застирке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ |
| од Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том о |
| оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског влаха како с |
| у прорачуњеност у понашању, нису нимало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стам |
| ри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто с |
| се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у све |
| с је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, замишљене, показујући дубок умни рад |
| тка требало.{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобним задевицама и у међусобном неповер |
| неколико места покидају ланце којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се изм |
| ле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести <pb n="236" /> да уз послужење оп |
| ="186" /> одличним домаћицама, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка.</p> |
| рске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за |
| унавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напа |
| ело је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, ко |
| анастирске краве, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку више манастира, и нарочито сво |
| арочите уљарске меропашке куће, које су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, да би по |
| изабра једну клупу међу многима које су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво. |
| ком властелину, за оне нарочито које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купљење |
| ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S |
| ељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама; великих здања ниј |
| било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" /> |
| на Србију преко Пирота.{S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву о |
| ј да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се нису дале променити поред св |
| тру спремали, или се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С |
| есто народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћа |
| мао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n="160" /> од ове самовоље, макар да |
| тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћани |
| ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону |
| уди у народу, они који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велико поштовање пр |
| ли коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сва |
| како су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевен |
| аваоци овога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна д |
| ну, у којега су, међу послугом његовом, били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовим |
| } Отроци или робови, колико их је било, били су искључна својина њихових господара, онако исто |
| заиста, <pb n="92" /> по светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао. |
| ку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Но |
| према прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога манастира.{S} |
| млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и |
| ацима хајкачима, ловцима и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Ма |
| цима.{S} Али уговори и воља господарева били су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзм |
| пе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три с |
| ља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на отку |
| S} Готово сви образовани људи из народа били су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, |
| </p> <p>Насељеници сељаци средњега века били су, нарочито на великим властелинствима, подељени |
| овника, Призрена, <pb n="177" /> Скопља били су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговц |
| опље усправљено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и н |
| браном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном |
| у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошто се парада свршила, <p |
| лавни противници Александра Македонског били Персијанци.{S} Византинци су у својој књижевности |
| ота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су понајвише слободни људи, или туђинци, често Грц |
| ли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци |
| деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био |
| ајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли |
| у, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи |
| одавали што је требало онима који су се били позатварали у градове, а и своја су села почесто о |
| {S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао рад |
| > <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини |
| атили из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво, одговар |
| о неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници вере.{S} Новим |
| енија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она природна наклоно |
| шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гво |
| сти били задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати |
| о Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалством, говорили су |
| емном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За народ изађе наредба да се сав скл |
| >Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стамени |
| ана Душана, као и Цароставник библијски били су штиво, које је отац Калистрат препоручивао њего |
| више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њих се указивало |
| Турци су заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имал |
| ба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одг |
| Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посвед |
| иступише Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упу |
| а, који су њима на личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} |
| ртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске |
| су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа властеличића Миливоја била је нека оп |
| а та села, у којима су становници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој работи. |
| ци којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао одржати |
| имали су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоценим млетачким засторима.{S} У ист |
| чких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли како треба, ост |
| ике, столичице, жбаниће и остале ствари били су довукли по читава кола својих израђевина.</p> < |
| ом оданошћу <pb n="61" /> к својој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућнос |
| и земљи и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти с |
| чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак кој |
| свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољни!{S} |
| а тврда дисциплина, којој су подвргнути били калуђери.{S} Којадин застаде, и племићска поносито |
| истину.{S} Велики и искуснији мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да често случа |
| а Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био м |
| би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели наваљивати у густим гомилама на град, и как |
| збије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно |
| са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала от |
| о дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети |
| лави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник је Мехмед већ имао држа |
| гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигура |
| зи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба напити у здравље домаћину |
| им гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Зна |
| и они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оч |
| гов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Г |
| } Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собом несложн |
| одговараше младић, али задовољни нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се м |
| ворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш з |
| не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S |
| ома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и заступали су мишљење да се |
| у их после Сегединског Мира (1444) опет били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и |
| идина и неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ дос |
| за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике одвео је Гвозде |
| испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била |
| дити и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се |
| о властеличића под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био пр |
| ст; многи су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p> <pb n="44" /> <p>Да приђемо једној |
| не на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихов |
| ајала кола или двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су б |
| алуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али није |
| би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна ист |
| ива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају само са силом, да се с |
| ражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј о |
| који су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена ње |
| и туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних крајева, који су свом в |
| има или крагујима старали.{S} Соколи су били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице о |
| стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пел |
| прими поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци |
| це, одмах испод воћњака, распоређени су били купушњаци Гвозденовићеви.</p> <p>Неколико дана пос |
| овцима и о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе притиска неспокојство, неизвесност, |
| елинов и фамилије његове.{S} Прозори су били испуњени танким провидним платном, а на средини је |
| ојасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, разговарајући се.{S} Жене и дев |
| ђе, трајали унутрашњи раздори; Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дет |
| се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друг |
| ead>III.</head> <p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године |
| астица.{S} Једна депутација, у којој су били: владика, протојереј градски, старешина градски и |
| <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властел |
| , који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци, који су путовали даљ |
| може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна |
| неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред с |
| стелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве |
| ику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} Служене су још две три софре |
| ова забава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојство које је тај разгов |
| у.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или ни |
| бро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада није |
| д Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису били пописана војска, него добровољни најамници.{S} Још |
| урђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толико заокупили послови панађура, да нису имали к |
| и је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и от |
| а и воћних сокова.{S} Место је, такође, било узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb |
| ли добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити |
| бистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би с |
| убља и распоредом послова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно |
| ебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек |
| ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им |
| је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Празан простор у градићу био ј |
| еном руком.{S} На њему је, на послетку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ерг |
| S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове другога реда.{S} |
| к усмено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовић |
| .{S} Никаква повода није <pb n="210" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против свак |
| ацало на зидове машинама <pb n="272" /> било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове г |
| м коњима, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> |
| телад.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме |
| оле у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место би |
| овићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију |
| ам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S} Какви су раз |
| {S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} А |
| , не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је ба |
| и цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар гот |
| ш с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ |
| време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави б |
| сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин |
| у реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне историје.</p> <p>Међу тим |
| нова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она |
| и.{S} Лов са соколовима или с крагујима било је одликовање којим се није смео свак забављати.{S |
| аредбу о збеговима.{S} Народа по селима било је још не мало, забављена о својим сеоским послови |
| надстрељивало.{S} Међу другим стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с ј |
| ца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље много више него што се данас и помисли |
| страт себи давао од читања и размишљања било је у домаћинским пословима око куће и у воћарству. |
| {S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали |
| ба одлични јунаци и војници којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крај |
| само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка |
| непослушнима и према онима који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући му н |
| ћем.{S} На згодном месту испред градића било је <hi> потециште </hi>, место за трке и остале ју |
| ао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим ула |
| тарински углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина, игум |
| за захитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрмљено плочама, а около је било више кл |
| S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво |
| аним двориштем.{S} На средини је зграде било огњиште <pb n="48" /> с великом наложеном ватром.{ |
| ромене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и |
| на пољицу испред градића, где је такође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{ |
| и су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарско) од онд |
| ало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињ |
| писаче одређене три ћелије, у којима је било увек свега што треба за преписивање: хартије, кале |
| путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу. |
| одељак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у ком |
| и је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној о |
| еред, наше самовољство.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже |
| авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа |
| ао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S |
| Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> и под ко |
| који су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, жељна уживања, весе |
| ад на заседу почети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о д |
| к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и повратка |
| с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} |
| b n="141" /> <p>Псетанце Шанино које је било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици |
| које је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових |
| штиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Једноме се в |
| ине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој половини маја.{ |
| д је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, про |
| ко смета свима пословима.{S} Свакоме је било у глави како се спрема нека велика промена, и свак |
| ска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је било наслужено кандило.{S} С друге стране, отворен вели |
| ене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} З |
| ји властелин из суседства.{S} Најпре је било надстрељивање, за оне који су за то вештине имали. |
| е мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и |
| Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешко било ударити, и |
| и не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео цариградск |
| је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} |
| што би требало.{S} На једној страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплин |
| очело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у м |
| роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местим |
| У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, као што ч |
| своју тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерско него свето |
| марио за забавну књижевност, у којој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома по |
| јску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на К |
| ено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у гради |
| Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенство, калуђери из околних манас |
| нскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе |
| питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову |
| по нарочитом церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови с |
| ост војника после тога случаја тешко је било испричати.{S} Кратко време после тога, Јанко <pb n |
| што је припадало властелину.{S} Село је било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурене п |
| о лепо покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у |
| веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци не |
| међу једног и другог места остављено је било место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и пр |
| опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе |
| је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наред |
| ча и предсказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи |
| ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} |
| Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто |
| шио реч, дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на т |
| још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима била је ј |
| ади вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 14 |
| колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је |
| ад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на плани |
| своме господару.{S} После онога што је било на Златици, после Варне, после Косова, деспот више |
| о значење у срцима народним него што је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је |
| мислило да се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики ју |
| је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито место, а остало којешта продавал |
| сим обичне пријатности.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких наро |
| д је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим |
| их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед избрисао као да |
| седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега, г |
| е био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушено страстима и ниским пожудама, пун |
| ио је скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је проводио |
| очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ уве |
| м и значајем своје породице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али |
| пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на с |
| ином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату |
| што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућама својих села које ће ка |
| н о многоме собом старао.{S} На њему је било свеколико наређивање о обради њива, винограда, воћ |
| то би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између својих отрока (робова) који ће вр |
| е, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особ |
| пхе.{S} Отроци или робови, колико их је било, били су искључна својина њихових господара, онако |
| да су се одбранили само зато што их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и |
| ила је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет г |
| до краја.</p> <p>Простом народу још је било најлакше.{S} Пређе је његову господару било име <h |
| римиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино средство остало у самој Угарској и у њеној, |
| а.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренул |
| риповетка, у Србији, осим градова, није било готово никако потпуно слободних људи.{S} Властеоск |
| а њима заблисташе оклопи и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не з |
| вео у њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да |
| опа је имала војску властеоску.{S} Није било никакве користи од тога што се војевању на Турке с |
| књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву пространу околину Беле Цркве и |
| изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подручја који су |
| стражарских коња.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толики људи, нареди одмах да ос |
| машни.</p> <p>У тим крајевима тада није било много црквених имања.{S} Мало који од великих царс |
| осподару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и ос |
| но опкољене баштама; великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен застав |
| није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви земаљски језици |
| >— Шта је било?</p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирског млина |
| недеља војевало, а успеха великог није било могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турс |
| трговима или варошима.{S} Насељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкоље |
| едњим часом. <pb n="218" /> Још се није било стишало у народу ни оно мучно расположење које се |
| ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се пока |
| зару.{S} Али у деспотској породици није било јединства.{S} Једни су добро разумевали прави смис |
| омислити може.{S} Нејаком и слабом није било места покрај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб |
| о онда кад никаквим другим начином није било могућно пронаћи истину.{S} Велики и искуснији мисл |
| ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— |
| тког времена града Београда готово није било изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које се ба |
| овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> |
| .{S} А тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу |
| асака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једног и другог места остављено је било |
| ле топлих киша.</p> <p>Село се још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула |
| ржао и којим би оружјем најпробитачније било дочекати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, |
| оће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже |
| рите ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{ |
| ити спахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве промене, али опет турски спахија није био |
| је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} |
| говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде слова подарена, онај је |
| гову нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ |
| и му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калис |
| властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова ко |
| акође их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњено зебњом.{S} Нису знали колико ћ |
| иру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро п |
| ани заробише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са с |
| и испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада неки др |
| исури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под собом |
| што не промени? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одго |
| тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио |
| "156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач б |
| да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди |
| има сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И дес |
| истрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, с |
| би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редо |
| или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао |
| еба да покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и оста |
| дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{ |
| и и у покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, |
| е примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Бо |
| ића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што |
| ољен дубоким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао |
| погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путник запит |
| ли мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S |
| ивим рачунима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{ |
| а они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и |
| се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те прода |
| нгали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и |
| српскога народа, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистр |
| ић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не |
| се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се н |
| тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе |
| слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разговора велик |
| ни све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се |
| земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српске власти, проговори Д |
| еба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркву и вел |
| колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај по |
| ожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног п |
| а и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да |
| узето из византијскога права; оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама.{S} |
| е дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, оп |
| о бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су |
| шину тога турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да га у |
| ици начита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се |
| Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин |
| е су за скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке године давати своме властелину проп |
| било насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чи |
| омилама на град, и како је њихово одело било широко, ово средство необично помогне.{S} За кратк |
| о тога у младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту понов |
| омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу |
| ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу |
| оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари |
| знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра Македонског би |
| е је копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље и на њему, на истој висини као и јабук |
| обожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га онако радо с |
| рио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Д |
| м смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће |
| а могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити как |
| ногобројна послуга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, |
| д њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па |
| ће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузето <pb n="173" /> лиснатим продавницам |
| за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} |
| дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што б |
| а се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Кр |
| и и слободњачких села није на том крају било никако.{S} Становници градова и тргова, Пирота, Из |
| ој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-б |
| је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кос |
| најлакше.{S} Пређе је његову господару било име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име |
| о га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозде |
| ет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност једини су дим и |
| мио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Пут |
| о само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетик |
| који се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с |
| брог старешину и при мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} У већима је било и одеље |
| та 1455.{S} На његово је место, истина, био одмах изабран Борџија, владика од Валенције, под им |
| њишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: неколико лонаца |
| себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослу |
| е Богородице, задужбина Стефана Немање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотим |
| била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта противност оца свога.{S} Добар и покоран син, |
| уше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јов |
| ељеник.{S} Истина је он, као насељеник, био прилично непокретан, ако само у потпуности врши про |
| то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, идући у При |
| едном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које с |
| са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној заповести једнога турског |
| ц Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су ње |
| Чардак, главно станиште властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић ј |
| х жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, |
| м мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, |
| помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз |
| е у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од људи, на које је и удаљена околина глед |
| дњевековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да се то данас |
| телина.{S} Гвозденовић је <pb n="79" /> био дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне |
| вратар објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Копријана <r |
| дакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, н |
| ражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и м |
| могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче |
| {S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој |
| однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих година, прилично пун.</ |
| од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слаб |
| а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде ви |
| м освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> |
| ме заступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда |
| Александров био онај исти који је онда био противник и балканских хришћана.{S} С тога су се на |
| обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује |
| Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему не |
| лели и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска н |
| ти.{S} Градић пиротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је н |
| јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови љ |
| у да га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њ |
| преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижев |
| ко је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога |
| <p>На цариградском друму испред Пирота био је читав панађур.</p> <p>Једни су продавали разна ј |
| Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих |
| паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</p> <p>— Има право в |
| великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту |
| ој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n="62" /> народом, а око Немањиних цркав |
| иђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба обр |
| ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је |
| вали.{S} Тако је непријатељ Александров био онај исти који је онда био противник и балканских х |
| тварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p> <p>— Кад би се преви |
| } За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га мога |
| ени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо |
| огао предвидети.{S} Као што је Цариград био круна православним градовима и православним државам |
| ресовала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које |
| је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су в |
| стока, и манастирски момак који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да ја |
| на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога ст |
| лику количину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, сул |
| ју, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се топио у телесном у |
| и, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, онај ш |
| постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увућ |
| аву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко |
| ри морачкога манастира.{S} Над свима је био каравански капетан, Дубровчанин, заклет код дуброва |
| и псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} |
| битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртв |
| који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замотуљак.{S} То је била половина срн |
| омили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} Насељ |
| каква јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Ка |
| о да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина, игумана, који је све то присво |
| атови оставили тешке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више |
| анат војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спрема |
| ти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Ниш |
| ="13" /> <p>Престолонаследник Мехмед је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непор |
| > <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео сл |
| е и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> |
| али, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао право. |
| зивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и н |
| > <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јав |
| е, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога |
| ро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може |
| и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајал |
| е бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и и |
| су непрестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су пор |
| говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела ј |
| на уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> |
| ићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављала наше читаоце и опом |
| е певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, не |
| вор међу Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова |
| отица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп у деспотовој породици, види се по томе што с |
| ио је већ претурио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца Кали |
| .{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј |
| е била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле ос |
| и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требал |
| енија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, и |
| да било око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у својим намерама и ми |
| стрела могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скину |
| лом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се по |
| или при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда ра |
| сили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требал |
| поузданог породичног живота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њега н |
| ви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког прњавора, и онде је на његову рану м |
| љена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био обузет <pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на |
| ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних план |
| ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с |
| ло под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његово |
| а истој висини као и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толико широк да је кроза њ |
| граници с Турским Царством, издељен је био међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, кој |
| и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује с |
| младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена нежнија природа.{S} Није м |
| старешина војнички, <pb n="59" /> он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је умео |
| и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе кр |
| Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и значајем своје породице, ми |
| дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разликовао в |
| и двостручења.{S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем п |
| сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко |
| о.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" |
| деновићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и |
| су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вери и |
| како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главн |
| о учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{ |
| амо жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече го |
| ом у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стубе н |
| /> с великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што |
| буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога |
| Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гуса |
| корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} |
| .</p> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Људи |
| опет турски спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикн |
| да му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, з |
| пио у телесном уживању, султан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у с |
| јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих с |
| друге стране Топлице.{S} Плетикосић је био млађи команданат једне чете Гвозденовићеве у време |
| елину В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања |
| куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Д |
| м руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Калис |
| ро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше се сл |
| оноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, |
| ени живот манастира Студенице.{S} Ту је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи |
| шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако ба |
| ли јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, там |
| више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном он |
| о.{S} Такав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је |
| n="284" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденови |
| е промене, али опет турски спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да |
| ек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови остав |
| ости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— О |
| ова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није с |
| ш гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он ж |
| благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линиј |
| ве земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само насељеник.{S} Истина је он |
| , макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као што је |
| веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} |
| ледњи час.</p> <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву н |
| м дошао да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чинило му се да војска не чини потп |
| непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући |
| и и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме чисто исп |
| а дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске удружи |
| олитика мира и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за |
| Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше властелич |
| а су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од млади |
| и сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Т |
| ио уговором.{S} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Сул |
| жу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопо |
| њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе |
| да, пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте |
| вега што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258" /> па д |
| и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А |
| као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра |
| ота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S |
| S} Свакога је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобн |
| главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, |
| Гвозденовића, он је још за неке работе био дужан помагати своме великом властелину, за оне нар |
| свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и ради |
| пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Нико |
| ултан задржао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота |
| на турске операције.{S} Наспрам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији |
| ин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истица |
| је и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се да |
| ло.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим шанчевима чекаше га |
| спот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац Кал |
| га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на |
| ињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио ку |
| } Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га |
| иђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет. |
| а.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да изба |
| уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је н |
| о.</p> <pb n="95" /> <p>Намештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком |
| савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз др |
| теоско одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, властелину В. |
| пред само онај који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, к |
| тијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку |
| вља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања његова искрена служба на |
| И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, који је знао све финоће хришћанске вере, д |
| еспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му |
| , у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш к |
| и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало шт |
| е.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није нимало марио за западњак |
| љивости, издржљивости, верности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време |
| сла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{ |
| иких властела, међу којима је у Топлици био стегоноша, <pb n="39" /> властелин жупе Топлице, Ви |
| сина Лазара.{S} Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско мест |
| та, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb n="289" /> је новим земљама |
| о?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> |
| то зарађивало, и манастирски је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало вел |
| умевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} |
| насељавани су рибари, којима је задатак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и л |
| " /> и дворскога живота.{S} Такав човек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{S} Заи |
| поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или где би била нар |
| <p>Нарочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, ј |
| овце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у Точанима украо нека |
| такође присутна.{S} Један је оптуженик био окривљен да је једнога трговца из Прокупља предусре |
| ложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несуг |
| } Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем з |
| преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристаде на мо |
| дик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Мехмеда II, имао ј |
| потврђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће о |
| арога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је свако |
| ару 1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да |
| его у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точани |
| била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који г |
| и само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушава |
| гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гусла |
| у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало |
| година.{S} Најстарији му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља пр |
| ање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби му ништа |
| и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра- |
| а је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом и понашањем оличена верност и |
| {S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она бра |
| је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао |
| га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице |
| вама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара и великог челника над војском, |
| ке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана |
| ош деспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту порезу која се звала <hi> војштатик </hi>, |
| шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе |
| шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милој |
| орби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да |
| ру му остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко бол |
| ред за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом је |
| очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да И |
| им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кућ |
| дин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незг |
| и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је п |
| скога језика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и веома образован човек, Која |
| мерности царичина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет према |
| ем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим живота, којим је располагао врх |
| ет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново обратити у паша |
| к се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан усн |
| стави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да |
| <p>Од како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само |
| а на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде |
| у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се |
| јчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је |
| ин.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме |
| ре педесет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су представљали дес |
| и је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, кад б |
| и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије његове.{S |
| ост и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикоси |
| , у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао |
| ада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне |
| ан градића.{S} Празан простор у градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабу |
| ма још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, ве |
| ?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани војвода, самозвани ћефа |
| и простор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зими било и в |
| зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} К |
| при средини улице.</p> <p>Његов тужилац био је некакав каматник из Прокупља, који је само новце |
| ац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а пог |
| Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици |
| ји је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула на |
| историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различ |
| забављала <pb n="209" /> својим цвећем, бирајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} |
| ци и по благим застранцима.{S} Место се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су на |
| вари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{ |
| х шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, п |
| ала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, |
| ака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собом н |
| азне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је на |
| х као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што м |
| а се журио <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред гради |
| ј седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволе |
| се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на в |
| јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па он |
| закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као и највећ |
| енија Плетикосићева својом отвореношћу, бистрином и умешношћу у свачему.{S} Ништа јој није <pb |
| њену девојачку нарав и на њену природну бистрину великог је утицаја имала околина царичина и на |
| ; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистрога потока; кршно стење подигнуто у небо изазивали |
| еба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у |
| овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примеро |
| ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет |
| а му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она бил |
| ној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту |
| е из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Ка |
| обро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господ |
| ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање Стаменијино, |
| лагости, без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да |
| } О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Није, з |
| бар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудрости, стрпељ |
| и.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило с |
| егове државе, и помишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађава овим задовољством, пре |
| и.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наићи на тврдо |
| није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онак |
| све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома |
| аше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то |
| деновићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смел |
| ити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем. |
| људи са свега југа словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друг |
| ршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да |
| ара.</p> <p>— Остави се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати |
| p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од н |
| јемо! — одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја |
| ма са севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува |
| и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не |
| постао злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се |
| пута, којим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гв |
| о будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мис |
| ога властелина није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у сво |
| Смириће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.< |
| вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n="65" /> <p>— Племенит |
| двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људ |
| елико царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео к |
| ике услуге све учинити.{S} Само не може бити свачије, што би особита царска милост једноме теби |
| ек под крилом такве државне власти може бити вера слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — говораш |
| Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се |
| на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Уз |
| је служио царичину богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним |
| е Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника и |
| кву веселу народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повик |
| какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb n="16" /> <p>— Царице мајко, опро |
| разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које |
| енија, све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Ка |
| ане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољн |
| говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио |
| веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с ј |
| {S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне п |
| гледате пред собом положај којим можете бити задовољни.{S} Али ја сам незадовољан што западни х |
| .{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немојте веро |
| рдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио |
| о тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита |
| ваког другог непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако с |
| свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако се деспо |
| ластите православне властеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нест |
| по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих господара |
| иш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош поглед |
| свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи |
| могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, |
| <p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири |
| се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора с |
| ти.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи |
| {S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а |
| огодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко |
| озове престолонаследник Мехмед, који ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Цариц |
| добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требал |
| он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на н |
| , поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он |
| иш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и н |
| м ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са м |
| уда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то |
| ив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољ |
| но ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, него ће |
| рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати срп |
| аничком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да се ма |
| а скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз-беговић се непр |
| види надалеко некаква румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и како вет |
| .{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има |
| е би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијо |
| .</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар |
| онику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем |
| ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тич |
| Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласн |
| од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи.</p> <pb n="264" /> <p>— |
| пите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} |
| и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао би ми смета |
| ји се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калист |
| нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ј |
| мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова по |
| дати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме чисто испосничком начину ж |
| је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну |
| је имао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда |
| рашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет година, али се веома добро држала, |
| ти када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, |
| теоској лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и б |
| цу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, |
| в Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у мана |
| .{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивал |
| а Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а њег |
| вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одг |
| !{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, с |
| .{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, срп |
| рци завладају Србијом.</p> <p>— Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је |
| е с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била п |
| огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако |
| чешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо |
| дан.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.</p> <p>— Ц |
| маћим потребама.{S} Пошто паљевине могу бити много чешћи случаји неголи убиства оца или матере, |
| сци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест до |
| а жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; |
| има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да |
| Порта буде држана, српски ће посланици -бити милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрав |
| ешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде б |
| удима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у то |
| градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и за то. |
| ибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан |
| а Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци про |
| неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Ко |
| говори тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> |
| коме ти царству.</p> <p>— Царице мајко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, ка |
| еља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, |
| ј вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да |
| ожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n= |
| к мислећи на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је |
| о је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав б |
| а на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Д |
| сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих |
| ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очев |
| овољством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— |
| ула и уништена била народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрест |
| опуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оплак |
| ошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито превис |
| где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у њ |
| ле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“ |
| иђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} А |
| трпљењем задобијати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанствено |
| ица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо |
| се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги |
| инио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани војвода, самозвани |
| т, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу с |
| ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тер |
| о је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година про |
| кој онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хри |
| става, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство |
| што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољ |
| о се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био |
| нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сун |
| тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Папски |
| цу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим |
| ајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> < |
| и могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих |
| авда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих |
| ва.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слободно |
| p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сумњаш?</p> <p>— У |
| и си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти с |
| , али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ј |
| о да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би р |
| p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом вид |
| тене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па ид |
| ио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао |
| , одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога ко |
| ити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати н |
| а ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?< |
| е, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао б |
| S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на вели |
| </p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси |
| , оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у т |
| ли обхрвале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те могла разгалити, господару, говораше царица.</p> |
| авио у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промисли |
| ушманске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја |
| је ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове гд |
| {S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учини |
| да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим |
| го уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека |
| не.</p> <pb n="288" /> <p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске послов |
| Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој хар |
| а, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родите |
| ај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на пр |
| браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут там |
| одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти |
| , у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пу |
| м.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију Плетикосићеву |
| само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало |
| лим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Ка |
| људима сама наредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањи |
| ршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и |
| сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи о |
| онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p |
| ва пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се продужил |
| властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празници |
| озападних планина, носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Ј |
| и њихових обавеза властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарн |
| 10" /> почињао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чу |
| дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна |
| иља Гвозденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, којом се само могл |
| е.{S} Миљино срце стаде силније куцати, блага топлота нежне оданости разли се по руменим јој об |
| сељаком меропхом или отроком.{S} Његова блага, божанском милошћу напојена поука текла је за сва |
| ни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S |
| вати.{S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољуб |
| о лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце мили |
| ет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у својим намерама и мислима.{S} Главна |
| им руменим уснама и с оним збиљским али благим поносом који му млађано лице прекриљаваше.{S} Ми |
| решње ређаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S} Место се бирало по потреби воћке |
| урђу покаже, за први мах, <pb n="31" /> благо и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, гд |
| "200" /> <p>— Хвала, оче Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} |
| се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није дост |
| брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале да се учини неправда и н |
| о то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги камен...{S} Али је врло ран |
| њу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих господара и владалаца и њих |
| да и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је л |
| им.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена |
| ој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за к |
| и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божј |
| м и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше у |
| благословити, оче Калистрате!</p> <p>— Благосиљам, синко, али тешка срца, рече отац Калистрат. |
| } Ја нисам заповедао, али најсвесрдније благосиљам, рече деспот с убеђењем.</p> <p>— Хвала, гос |
| ва породица.{S} Требало је да само дође благослов родитељски, па да природа пусти крила своје н |
| ала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквиц |
| једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, н |
| вали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{S} Сва |
| С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родитеља.{S |
| вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а како ће издајници |
| е покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, п |
| недикт читао молитву добродошлице и дао благослов високим путницима.</p> <p>Царица Мара је била |
| путнику и намернику.{S} С тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико ни |
| а очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде његов к |
| а светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих |
| рат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p |
| S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја јед |
| >— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калис |
| милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Калистрате!</p> <p>— Благосиљам, синк |
| арена, онај је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, |
| дна црномањаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће Гвозд |
| нко, не заборави трпљивост, не заборави благост према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S |
| зар мој отац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то на |
| <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу од |
| воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме ув |
| менију, известивши се о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме дос |
| т опомињао на те дужности стрпљивости и благости, без којих на овој земљи правде бити не може.{ |
| у некакав мађијски врт самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи неш |
| м у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша |
| а очистили и поуклањали трагови зимњега блата и нечисти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би настало вр |
| есу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим људима пођу даље п |
| нице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џо |
| м, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; су |
| чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад прегледа како му се б |
| аћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одговараше цари |
| та ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, старају |
| да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила |
| Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе своме постригу, манастиру Студеници, а друго и по |
| {S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова непријатеља |
| ста.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> <pb n="49" /> <p>— Султан Ме |
| ор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерин |
| озденовићева двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, |
| лија Петар се поклони, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</ |
| е знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехме |
| н знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим околним кућицама. <pb n="87" /> За вечеру су они |
| и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и њихова права и им |
| } Место је изабрано у самој непосредној близини манастира Свете Богородице.{S} Наређено је да с |
| из свога двора, који је, у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се н |
| одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев десп |
| аћи властелин, Гвозденовић се налазио у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Богородице ч |
| астир код Липљана, на врло лепом месту, близу Неродимке, одузео нам заједно с овогодишњом жетво |
| ана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено једно теле и неколико пра |
| >Два манастирска момка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко дода |
| о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу педесет година.{S} Најстарији му је син Којадин б |
| Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам |
| едајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, |
| родних дивота.{S} Леп изглед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад |
| о трговачким пословима и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачк |
| да из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глав |
| ане кугле.{S} Многобројни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време но |
| ку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пр |
| радању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Го |
| моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша твоје молитве, нека испуни т |
| м што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, |
| пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити о |
| еваше <hi> Многаја љета </hi>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да |
| к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти ост |
| у и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студеници.{S} |
| </hi>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други |
| верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ зна |
| милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозд |
| {S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седео с |
| њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи |
| небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb n="223" /> притече у помоћ одбрани вере правосл |
| Све нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тренутцима који чекају свак |
| има који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин д |
| {S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> |
| </p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она |
| га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без |
| риге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је |
| ешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Калис |
| се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она да се зам |
| с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још |
| Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав |
| био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којад |
| а нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љу |
| S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се т |
| ти као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су м |
| ада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпадне |
| , па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда |
| S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже пр |
| у знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја |
| потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— |
| И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> < |
| синко, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, |
| да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано заједно.{S} |
| гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико |
| од маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам |
| и морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има л |
| ажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему |
| Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} Уздати се у правд |
| Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот ник |
| туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је |
| љену, румену, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} |
| штете почињене, многе тековине за права Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испропадао од ч |
| меја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста ј |
| што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад |
| 5" /> православних хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Су |
| нски патријарх, против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да |
| ја се засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— П |
| а није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао |
| моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић опет пови |
| некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те д |
| а и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанском т |
| ђа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја |
| адио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим |
| ије била раставила, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у ја |
| емљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образом |
| дућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по дру |
| листрате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад |
| ише никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачу |
| рата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се проз |
| лушати, проговори девојка, — купите нас Бога ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог |
| е мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпу |
| се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на доб |
| да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се |
| илице срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су ка |
| самовољна.{S} Средњевековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољ |
| м манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата тако и ка |
| ниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> < |
| косић слушали су са жудном радозналошћу богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српс |
| азати на коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу |
| а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да |
| нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, |
| вољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост в |
| и путујући из манастира у манастир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давал |
| тикосић, властеличић у Плочнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше прет |
| како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом |
| и кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин употребљен и |
| се врховни бој куле претварао у дворану богато намештену, на којој су гости седели частећи се и |
| p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} П |
| .{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књижници начита се књига, до којих |
| пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца |
| Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припали св |
| ао што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми ст |
| S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојављење 1455 у Будим, који је после одгођен за дан |
| атије, калуђер царице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине, одређен за личну |
| ма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљ |
| није манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p> <p> |
| е српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвесрдније |
| правим пророком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће десп |
| ас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Превис |
| рво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњ |
| а јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без његов |
| ородичиној.{S} Ти знаш колико је царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ј |
| рац Панкратије, који је служио царичину богомољу и могао је бити на служби и за све друге потре |
| от Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај кра |
| одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег војника и за ко |
| нашега, свети Никола, и женски — света Богородица, у којој је Немањино подружје Ана, света Ана |
| ца Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој бил |
| трата тако и калуђеричком манастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се пов |
| мој непосредној близини манастира Свете Богородице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог |
| е нарочито одазивала.{S} Манастир Свете Богородице, задужбина Стефана Немање, био је осиромашио |
| главног пута на лево за манастир Свете Богородице чекао је деспота и царицу Мару топлички влад |
| луђерица.</p> <p>— То је манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топ |
| води дочек царице Маре у манастир Свете Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички вла |
| зини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Богородице чекала је царицу игуманија Анастасија, седин |
| алости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада пун калуђерица.</p> <p>У манасти |
| а, зазвонише звона и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе |
| д сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица богомољна.</ |
| ијом.{S} Царица Мара, чим се населила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве, узме Стаменију, |
| у, Којадин је читао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он причаше гуслар-Мило |
| а пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и нео |
| што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на ме |
| , децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, |
| а отвореног, јавног хришћанског служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази |
| иште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, по |
| но окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} |
| иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера.</p> <pb n |
| престајала мислити.</p> <p>Помоливши се Богу, као што рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на св |
| S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено |
| лече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ћ |
| аницу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме мо |
| , као кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и кал |
| Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Бел |
| и претекле кад се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму |
| до последњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> |
| веселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манас |
| можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p> |
| то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} |
| јарх, против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо? |
| , да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди |
| е предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наи |
| ко се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, јед |
| ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникне жбун |
| меропхом или отроком.{S} Његова блага, божанском милошћу напојена поука текла је за свакога по |
| најволео да будем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч |
| И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљем.{S} |
| дне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} |
| ахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!</p> <p> |
| а се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозд |
| ао деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џами |
| е само стаде крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспот |
| оже бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрос |
| в с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осве |
| е он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} |
| аповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише |
| е у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не |
| а јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драг |
| брочинству и црквеним дужностима?... „0 Боже свемогући! шапташе царица крстећи се, смилуј се и |
| о и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде во |
| рад падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помил |
| на Гвозденовића, жупскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, од |
| — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим пл |
| ђу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах |
| {S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А |
| аро друговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У ме |
| њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, промени |
| е погледима братинске милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже |
| >— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као д |
| кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето |
| наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p |
| S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, |
| а нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ја бих с |
| зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и сп |
| заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја нисам зап |
| зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло |
| едњи остатак Цариградског Царства.{S} О Боже, преблаги творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахран |
| да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвик |
| знати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Кру |
| још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ј |
| о зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{S} См |
| и ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хр |
| .</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути |
| евишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерно |
| > <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је |
| они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже ус |
| а рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда |
| о века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко |
| да с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне |
| же знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна |
| право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, |
| а помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово го |
| вању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотство остане на деспот |
| деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за султана Мур |
| ашао се за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морај |
| састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Ка |
| {S} Крепост и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја п |
| оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> |
| треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> <p>— |
| кле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није |
| све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калистрат.{S} Ми |
| лања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а |
| вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши не |
| Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно |
| Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> |
| к живота као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима |
| ар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих |
| > <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и |
| друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> |
| ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим |
| жности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пр |
| прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се д |
| творена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку |
| ива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа К |
| /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, |
| и се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду |
| > <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу |
| пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши о |
| за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Кали |
| Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по |
| ходио као осветник, као заточник правде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, |
| нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба |
| шкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа се и отац |
| дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје, повика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се пре |
| Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Бо |
| ислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим када то наступ |
| , стајаше лепа хиландарска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је било наслужено кандило.{S} С дру |
| а и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прси.{S} Нека чудн |
| откривено нама Словенима и Србима слово Божје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} |
| S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ћ |
| свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене ук |
| ротивнике вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу |
| свога села.{S} После повољног свршетка Божјега Суда окривљеник није имао <pb n="176" /> ником |
| Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане б |
| је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зет |
| ним правним расправама прибегавало Суду Божјем на више разних начина, обично онда кад никаквим |
| Видех пропаст народа свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте о |
| ћи га једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Б |
| се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{ |
| ила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Божји Суд, је обелоданио твоју кривицу. <pb n="175" /> |
| рим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти |
| м.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родит |
| ругога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, која |
| и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су најви |
| одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се |
| лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже |
| невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош то |
| их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могл |
| о за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим би н |
| књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су н |
| и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С |
| гледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за о |
| еднако изговарамо?</p> <p>— Онде где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, откривено н |
| бијом.</p> <p>— Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, мож |
| једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је и |
| } Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио |
| иновну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другој |
| лине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега нараштаја.{S} |
| <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и д |
| рат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем сл |
| цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к |
| рви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-б |
| Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност ца |
| све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере н |
| с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште поштовање живога светитеља.</p> <p>Он дођ |
| годи?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, мора |
| ило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним расправ |
| често случај заступа тако звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале случај или п |
| {S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стаменија ре |
| следицу хитрине или отврдлости као вољу Божју.</p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Белој Цр |
| отровани и сматрали ову неминовну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и |
| самосталног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да |
| а Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападну |
| ка!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је глас |
| > <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у рам |
| Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа |
| а препала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он. |
| м; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С |
| тпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити ни |
| возденовић имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато намештену, на којој |
| S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође |
| им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима к |
| >— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.< |
| станиште властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и полов |
| Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једним одељењ |
| </p> <p>— То је од последњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јан |
| ва, од боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— |
| } После повратка са Златице 1442, после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот ј |
| е 1442, после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот је коначно променио своје м |
| уди онога времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 1443, после Сегединског Мира 1444, пос |
| је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косову од пре неколико година, да се они измири |
| ако учините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста п |
| су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога ви |
| , као после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; он |
| , био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} |
| На трећој прекрасни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се посланици, клањајући се, приближише с |
| попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика |
| то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понес |
| ...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, |
| ви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих |
| то треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би бил |
| ају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују свршетак сам |
| сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <pb n="249" /> До |
| /p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Оп |
| Опрости што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на ср |
| оту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја б |
| p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не веруј |
| Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости што мора |
| кад се Сибињанинова војска поставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари |
| је, на послетку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао н |
| све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" /> стане |
| д се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце |
| ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређени су били |
| ћи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се мог |
| ојсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војн |
| ухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије њего |
| врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку писмо цар |
| стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} Служене |
| <pb n="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није |
| душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила срца Тур |
| ви, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гусла |
| ну, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом |
| о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о де |
| и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кне |
| , што жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки д |
| ити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је |
| они српски војници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по н |
| у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку пе |
| жичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} |
| нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах |
| почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га са |
| и судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да з |
| и могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се наг |
| .{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шта |
| p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S |
| >— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну српску |
| а.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла је да испрати м |
| крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на оч |
| ине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће |
| трат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се |
| сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесницима се нарочито одазивала.{S} Манастир Свете Бо |
| би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада ч |
| ин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да |
| Силан је свет испропадао од чемера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</p> <pb n="2 |
| Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи ц |
| е добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Србија.</p> <pb n |
| > поплавили?{S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то |
| хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи |
| излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса на крају јула, заједно са свој |
| е, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра да |
| пот Ђурађ, међутим, подлегне старости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте |
| инов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} |
| рве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе |
| мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S} К |
| служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не п |
| се мора страдањем и трпљењем задобијати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете |
| више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили |
| тога би се места, превисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђер |
| х народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност новоме стању него ми који смо |
| о њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима пословима који су |
| .{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном и прорачунан |
| тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да |
| игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно зад |
| т Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како обично раде западни х |
| Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, |
| знану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли он |
| деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, оти |
| а онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и доша |
| н Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвоз |
| говори да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калис |
| се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} |
| p>— Како ради нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овд |
| измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби међу ин |
| ао се, свима средствима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војнички, <pb n="59 |
| Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и м |
| у Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} С друге стране, како се он искрено од |
| а баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну дв |
| имо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама нач |
| н младић.{S} Зашто његова властела нису боље чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо б |
| орокову, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како т |
| а да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} Читања |
| народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Деспот наређиваше |
| с на далеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа по |
| около.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да пот |
| } Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с наши |
| а стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг старешину и при |
| ребало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима насељ |
| оредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупре |
| не куће, у којима је спремано ноћиште и боравак гостима властелиновим или људима разнога чина и |
| {S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско ца |
| } Још више је уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Бож |
| оловима и софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта власт |
| а по Србији.{S} Тако је после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру ко |
| боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта властелина и његове породице, у дворишту су с |
| рагоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том прилик |
| иком последње мисије још већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским кру |
| намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ увеличавала је ј |
| Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може |
| а бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху мал |
| рци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош |
| ш.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него |
| Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се |
| е, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојем |
| у ствар, и помишљајући каква се страшна борба води око Београда.{S} Нико није мислио да се Беог |
| а власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема рук |
| > смрт нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико |
| шају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, |
| Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог пла |
| орба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не може, синко, јербо није |
| тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католи |
| ојском из града, заузме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехме |
| ти да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Многе |
| ску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко сла |
| ље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби међу интересима и уверењима, многи су се, за љуба |
| енције, под именом Каликста III, али он борби против Турака није могао да стави на расположење |
| а беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом. |
| нчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међ |
| бројна, и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се пос |
| Два најглавнија и највештија човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сиб |
| рочито његови крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу |
| погибије кнеза Лазара имали династичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{ |
| то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема рукама, свом снагом.{S} |
| Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску |
| в народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, н |
| застане свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који су |
| тана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи |
| ао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Б |
| време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица |
| није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео |
| ово је место, истина, био одмах изабран Борџија, владика од Валенције, под именом Каликста III, |
| вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} |
| стала још моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године |
| у ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све |
| ицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{ |
| и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад се и то посвршавало |
| а, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живо |
| } Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; |
| паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на с |
| и најбогатијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, м |
| , која се показивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, |
| гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} |
| дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник је М |
| натих образа, носа великог, закучастог, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим |
| к, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, к |
| и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, п |
| тко.{S} За неких петнаест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по д |
| {S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто ј |
| даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју |
| 54 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова |
| ариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, г |
| ада, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се и |
| и бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већма о |
| } Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p> < |
| а великим интересима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишчауравао каткад |
| следњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац |
| а није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако м |
| о је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини |
| стири корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Цркв |
| вак морао поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали |
| ме освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S |
| а један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали су с |
| Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми б |
| и, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји кој |
| <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{ |
| ин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек из |
| и, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег господара; |
| е Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога |
| ћи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је бранио интересе Србије и интересе православне вере, рад |
| риштину, некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је треб |
| p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дуж |
| ј случај опет опије храброшћу и уздањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба |
| али су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пу |
| ну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божи |
| и ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно см |
| су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за свој |
| " /> и под којим заповедником посести и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ва |
| урци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— |
| ложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први |
| е да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у |
| } Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="23 |
| ушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузим |
| Смедеревом.{S} Оставља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине св |
| ђу Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало |
| у земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живет |
| арство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбе |
| че Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о |
| оме говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што би |
| узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрдачнија честитања и своје смерн |
| би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и прес |
| бу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала је да |
| арство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике косовске протерати, па узети д |
| > <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице |
| цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила обилаж |
| о што је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић |
| есмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је на |
| а Мара, деспотица Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур б |
| да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори |
| <p>На једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обој |
| на очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најст |
| на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешт |
| ни, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бр |
| ерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један |
| м и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, ч |
| још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско |
| у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме го |
| ад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је узето из визан |
| ве на руци.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Дра |
| је у неколико знала за наклоност свога брата према Стаменији Плетикосићевој.{S} Миља Гвозденов |
| ке.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и полити |
| аше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их к |
| чаји неголи убиства оца или матере, или брата или детета — природно је да се раније та казна вр |
| аше један сељак огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта |
| жичнога џбуна украј којега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу |
| е смрти старога Калистрата, манастирска братија изберу за игумана сина Гвозденовићева, монаха К |
| е виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошав |
| ј хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> братом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Бо |
| г разговора Миље Гвозденовићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно после подне беше упутил |
| глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца |
| Сутра-дан после лова, који је Којадину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у св |
| анко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се тол |
| ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде |
| хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Кој |
| иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанску.{S} Њему је ост |
| ра Светога Николе, Калистрату.</p> <p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче р |
| вера православна.{S} Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекај |
| лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега заг |
| ило запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стамени |
| стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва манастирске стражаре да му кажу |
| ара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манасти |
| тац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се |
| или слушао!{S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање з |
| олико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и |
| човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Не |
| трат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још |
| ош.{S} Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ранио манастирског стражара.</p> <p>— Ја?</p> |
| тражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа познаше манастирске вреће и |
| ца и носећи пре подне отето манастирско брашно неначето.</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта |
| ањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у плани |
| естанце.</p> <p>— Охо, почеће опет мала брбљивица, што пред другим никада не уме ока од земље п |
| едно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном мес |
| пратњи султановој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступ |
| ији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљега реда. |
| ља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Село се јо |
| м.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на ње |
| ци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костадиновој и Марково |
| — Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре годину д |
| Златици, као после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити р |
| е добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође |
| аца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад |
| не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место |
| о треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и уз |
| војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на г |
| своји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и к |
| о.{S} Сељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Круше |
| местима страже.{S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} С |
| ање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна |
| свуда један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали |
| и ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и пред |
| прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{ |
| то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гур |
| а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опса |
| еста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред |
| ли гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он к |
| ед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор |
| ојсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p> <p>Кад су се |
| ји је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици су |
| м, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} |
| ошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетк |
| .{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нит |
| до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево |
| жну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором деспотових доходака, по томе пут |
| вину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево |
| 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочни |
| о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама |
| лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поус |
| је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које |
| очној страни села Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу укр |
| S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не |
| прозор гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним |
| сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском пут |
| стима, испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда |
| мила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на |
| е, поштапајући се, једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му |
| али.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису б |
| gn xml:lang="cu-Cyrl"> послушљив, своје бреме савршене водештошу отложив, не отречет животноје |
| .{S} Млади игуман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ |
| а и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око |
| </p> <p>— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан |
| деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како обично раде запа |
| о ради нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде имате |
| с не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика сва |
| звикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је крас |
| а српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим старим родитељима.{S} Ал |
| Сибињанин искрсне изненада и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред главн |
| пи постељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе |
| а момка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко додаде конопац, те |
| /p> <p>Трговац проговори неколико речи, брзо <pb n="9" /> се погоди с продавцем и исплати га.{S |
| је, један по један, понајвише предајом, брзо позаузимао.{S} Стари Гвозденовић се налазио у прат |
| сно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, калуђери и попови о |
| е се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да |
| је Стаменија разместила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb |
| у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} С |
| а неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освету.</p> <pb n="2 |
| То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које |
| само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и озго — г |
| ће то трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири неде |
| ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало. |
| земљу без икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених и потврђених уговора.{S} Сав је н |
| Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Те |
| ови о догађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили |
| то њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испр |
| сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, тако како је у прв |
| > се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или како |
| , одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца |
| ари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им ж |
| власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало |
| аћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али |
| окој старости својој, погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност |
| ршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> <milestone unit="sub |
| ле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ увеличавала је јучерашњи умо |
| посла примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња |
| а. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, |
| Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома |
| , врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу кој |
| и су Гвозденовићеви обузети били тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак који се био над |
| се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде сре |
| ње деце или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би |
| ки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. </p> </div> <di |
| н се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе у |
| е?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочи |
| његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи суда турск |
| а нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у ком |
| икада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш как |
| то ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} |
| ак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина |
| арочитим робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштин |
| ну своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време |
| Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су више к |
| ослом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што |
| но што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада подизао ви |
| рио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни |
| <p>— Господару, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} Много р |
| села, у којима су становници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И |
| > соколари </hi>, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по |
| .</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњи |
| с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњу |
| сти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледа |
| кунада, с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше |
| земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори |
| мни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник је Мехмед ве |
| и истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" /> турска баци међу две ва |
| зборно место и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S |
| одине давати своме властелину прописани број научених соколова.{S} Кад би време дошло да се сок |
| рке, коме они, поред свега свог великог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи разбише све турске |
| оста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да за д |
| је је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стрела часове.</p> <p>— Време јури, М |
| ви нагомилали, преврћући нервозно своје бројанице, <pb n="163" /> и шапућући: „Господи помилуј! |
| <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњо |
| кве су господариле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господа |
| у кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у |
| нај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом меланх |
| а путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара |
| прам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места бил |
| је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска |
| и је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоск |
| ла како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не мож |
| ост престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког |
| ту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султа |
| олитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спр |
| њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује о |
| човек <pb n="284" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег |
| овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то није |
| та као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живот |
| оди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о |
| га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он |
| остиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече између |
| препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После поврат |
| свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може |
| је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле с |
| ену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе пита |
| а.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас мол |
| ло да узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио бе |
| бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици -бити милостиво примље |
| који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бо |
| носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> |
| жао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар н |
| вота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руц |
| n="269" /> <p>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуст |
| ност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање |
| ло и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете гор |
| ка ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје с |
| виђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: |
| Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Бо |
| рист, тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметал |
| ође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на вл |
| у, њено српско нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако промицала кр |
| је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна вла |
| арице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда в |
| а.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n |
| ц?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благо |
| .{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој бра |
| , пошто су све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калист |
| <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман суди |
| то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и о |
| а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату |
| крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, цар |
| јати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} Ка |
| "171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја |
| ти царство одмах путовати?</p> <p>— Чим будем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас изв |
| и је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и |
| узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као шт |
| о, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш |
| пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не вер |
| према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у ста |
| тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби |
| и.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у наши |
| маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратниц |
| ти оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну со |
| заборави твога свагда верног слугу.{S} Буди милостив жељама и потребама његовим и земаља његов |
| ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон царски, одговори Драгош набусито.{S} Уста |
| ведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити да си ми за то ти |
| уди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон царски, одг |
| ван угарски сабор за Богојављење 1455 у Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} |
| се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био ли |
| мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало је |
| бране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све |
| милеше по границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на |
| ељеника одређиване нарочите породице да буду <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и лову учити |
| ну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справедљиви мусломански султани и њих |
| аступи, састараће се начинима који онда буду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања |
| становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој непо |
| Напред се погодити не може.{S} Они који буду пред народом када та времена наступе, треба да нађ |
| } Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим када то наступи, састараће се нач |
| могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не |
| дивши да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио |
| одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике поуклања пре него што му се они и нада |
| оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о исто |
| ра страдањем и трпљењем задобијати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете вере |
| штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Ту |
| ремену, непрестано копкаше шта му тамна будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се непрест |
| Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, |
| вратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства, очекивао је велика турска о |
| оцене се тичу опште политике и скорашње будућности.</p> <p>Дубровачки делегати и деспот нису по |
| султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, у ком би могла одати се сам |
| старе кости и размишљао о прошлости и о будућности православне вере и српскога народа, што је у |
| рагош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Б |
| ио.{S} Завет прошлости и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је К |
| зати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти |
| сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја |
| а двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освету. |
| један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> <p>— Полако, |
| бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазр |
| справан према дужностима вере, волео је бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајк |
| S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се |
| ијатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену жељу — да му |
| е планинске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он пл |
| еисказане.{S} Све једнако народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, н |
| друге стране чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се. |
| ља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице!{S} Како је мен |
| радића, где је такође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту |
| ило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точе |
| Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и ост |
| ко је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Пр |
| </head> <quote> <foreign xml:lang="cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь оп |
| им супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је био човек отворен, ис |
| проговорише сви земаљски језици као на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 1455—56.{S |
| ија, проговори даље манастирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај |
| тре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га суд |
| ти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прек |
| супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред госте.{ |
| јама деспотови поклони.{S} Једна велика ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест путира, с |
| за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе ужив |
| ланина, носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског М |
| ебо.{S} Птице почињаху летати по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање учеставаше, јачаше |
| био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p> <p>Миљ |
| његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који су увек против сва |
| ако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мис |
| рицом о свему разговарати, деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или |
| , био одмах изабран Борџија, владика од Валенције, под именом Каликста III, али он борби против |
| ма <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А |
| и да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести ос |
| а се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша |
| госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, пит |
| господар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} По градовима и по већим т |
| погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Ц |
| > <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Нар |
| ст вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више |
| а га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило са |
| јутарње послужење и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непрестано разносили закуску и пиће; |
| вим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.< |
| није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђа н |
| ромери очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у |
| S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито ако би их више б |
| дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S |
| те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио |
| крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд добро <pb n="192" /> утврдили |
| ли с Копаоника студених зимских јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе |
| тала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне и да се од |
| био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на |
| каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> <p>На скоро се јави сам |
| дмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунити житом, све магацине одређеним потребама |
| у пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим удар |
| сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би |
| дмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва |
| олико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спази не само д |
| затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султ |
| им потребама.{S} Млинове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{ |
| ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели хранити |
| и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за султана и његову војс |
| ност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љ |
| да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— |
| могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> |
| жи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом |
| кад се под њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа |
| ити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште |
| синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јеса |
| от, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово истине очу |
| е вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвес |
| , госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у разгово |
| та Гвозденовић радознао.</p> <p>— Народ вам је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као |
| ете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибра |
| м.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом прос |
| да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадин |
| т великим енергичним саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само |
| ност према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити д |
| и и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите да тр |
| кати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздра |
| ; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без г |
| </p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него са |
| с на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите |
| а ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не |
| гришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га |
| у мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро |
| на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не |
| слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} Г |
| вори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да |
| ма сјајно показао своју наклоност према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку |
| аше.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, којом |
| ављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу |
| тави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем. |
| агошева Стаменија, ћерка Плетикосићева, ванредна црномањаста лепотица, била је сушта благост и |
| ике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванредним интересом слушао ову прекрасну причу, коју <p |
| а се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вери и црк |
| наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војника после то |
| ена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И в |
| инило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних страна у све већим, пом |
| да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање Католичкој Римској Цркви једнога на |
| угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да |
| на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, нарочито за све турске насилник |
| амо бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цр |
| оје је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто дру |
| о железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један |
| о и пиво. <ref target="#SRP19130_N5" /> Варило <pb n="179" /> се и пекло и продавало и других ј |
| S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипа |
| а.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни гото |
| сле онога што је било на Златици, после Варне, после Косова, деспот више не може веровати своји |
| едњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа. |
| 444, после погибије краља Владислава на Варни, 1444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косову, |
| повратка са Златице 1442, после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот је коначн |
| ну, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто са |
| оши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S |
| ро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није више била ограђена, она је била као у отворе |
| ог непријатеља.{S} Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај о |
| да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том момент |
| твори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} |
| ма, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али |
| устише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења и |
| малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турска сила, попустише пред њом и |
| је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је ста |
| д непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по сели |
| је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} Насељење није било врло велико.{S} Куће су |
| ољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се х |
| има који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је ч |
| е.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је вољ |
| , али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која |
| ите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султанови |
| баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова |
| ли да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којад |
| смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да |
| угујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли |
| и да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ак |
| ко су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли виде |
| овини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ос |
| коње сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите |
| ином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите |
| е нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, — купите нас Бога |
| одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац |
| говори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S |
| ице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свог |
| ци из властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу П |
| оварају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то в |
| препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докл |
| иш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си улов |
| хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикос |
| това с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић с |
| Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, к |
| ара православног, против места у ком је васељенски патријарх, против Цариграда!{S} За Бога и по |
| Осим тога, у Цариграду је била столица васељенског патријарха, столица православља.{S} За патр |
| калуђер царице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине, одређен за личну службу |
| ко је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српске руке; султан одступ |
| ележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је |
| заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост духа, царица |
| атрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају само са силом, да се само јаче с |
| како је достојно твојих заслуга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти д |
| ештеником старала се како о хришћанском васпитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркв |
| ико дивљење добрим особинама и изредном васпитању Плетикосићеве деце, очевидни знаци да су син |
| Омира, која се помињу при Александрову васпитању, нису много дражила радозналост наших читалац |
| царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, тако да се може казати како је, од онога ш |
| у њима на личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} Момци су |
| премљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда |
| елом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу. |
| к, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Цариград да помогну турском султ |
| месту освануло згариште око опаљене, од ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна от |
| Један манастирски момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај в |
| рукама, али забринути стајали пред две ватре гледајући како се железна секирица и каменарско п |
| ада <pb n="273" /> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} |
| мим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црв |
| воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало |
| удија одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано |
| проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трп |
| ините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести |
| рво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на троножној столици замишљена седела Шана, мо |
| аше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијски прист |
| и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужно |
| се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} |
| око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <pb n="136" /> што га одмах по |
| Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, коју је и да |
| у куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S} П |
| ње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци разне величине; нек |
| и кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, п |
| овску ватру одговараху такође топовском ватром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанско |
| њиште <pb n="48" /> с великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи греја |
| оногих ниских столица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа им |
| ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле као широ |
| е трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео |
| е.{S} Многобројни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било |
| ли или новима замењивали, а на топовску ватру одговараху такође топовском ватром.{S} Сам велики |
| С тога изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљен |
| лику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао деловати узбуђујући, мог |
| , може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустанак од скиз |
| т и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, |
| о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и |
| да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам простих с |
| се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћет |
| рећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете је |
| ако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не |
| евисокоме ти царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам |
| је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Му |
| ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неисказане.{S} Све јед |
| .{S} Немојте веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{ |
| дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђерица.</p> <p>— То је манастир Свете Богород |
| крас је цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А |
| ваки посао глатко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, |
| , топећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?</p> <pb n="205" /> <p>— С |
| вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не |
| ло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одгов |
| на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не мо |
| абрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слути |
| у?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} Птице почињаху летати по |
| леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушено страстима и ниским пожудама, пуно кре |
| нику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му |
| бињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији о |
| ву, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мис |
| ки, одговори Драгош набусито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одврати Миливоје.</p> < |
| агош трже мач такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти. |
| и и султански турски <pb n="11" /> двор вежу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно прим |
| водештошу отложив, не отречет животноје вежуштому...{S} Последујет водештому јакоже хоштет и да |
| приступи к извршењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем |
| ку многа питања о граници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцим |
| и за све друге потребе царичине у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на коју она ни |
| листрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова |
| им овога велика је врста тешких послова везана била с млекарником, са сиром и маслом, које су в |
| турску.{S} Турске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћ |
| уће Гвозденовићева и Плетикосићева биле везане и суседством и службом, Којадин и Стаменија одра |
| ико места покидају ланце којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају |
| ним и немирним политичким животом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на |
| нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све с |
| уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био |
| лат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} |
| ивот изложи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} |
| теличића.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драгош с |
| ихово пријатељство и њихове многобројне везе нису тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говор |
| по пређашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама |
| чине, султан Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Царица Мара је ст |
| су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј румелијски <ref target="#SRP19130_N2" |
| иниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p |
| рско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство над целим новим вилај |
| х сутра дан после овог разговора велики везир Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио |
| такође топовском ватром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанског топа из Београда.{S} |
| ије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог |
| е, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S |
| ољу пристао на поверљив предлог великог везира, да му он може од времена до времена послати сво |
| е сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из М |
| ори на питања султанова, која би му тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. бил |
| > <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о полож |
| пштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма к |
| ултанску власт, па потврди Халил-пашу у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, јер |
| лизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице |
| анас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучн |
| да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стам |
| биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и поса |
| из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима |
| S} Она природна наклоност која још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним током обр |
| тави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за другим |
| аишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на он |
| ет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> |
| астирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Кали |
| ајали госпођини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских |
| ом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми |
| му а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, |
| нарочито волели и који би проводили цео век преписујући и путујући из манастира у манастир.{S} |
| > <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Људи су с |
| Ћелија манастирска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског здања, окренутог план |
| ом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељс |
| SRP19130_N4"> Тако се у Србији средњега века звало хватање и затварање за дуг. </note> <note xm |
| лити.</p> <p>Насељеници сељаци средњега века били су, нарочито на великим властелинствима, поде |
| народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живом речју, служио правди и ист |
| ој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и |
| .{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часо |
| м храни.{S} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На пи |
| "172" /> <head>XII.</head> <p>У средњим вековима о многим се стварима мислило другојачије но шт |
| ао што изгледају данас.{S} Прекида међу вековима нема; они се преливају лаганим, поступним пром |
| на Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске светиње, да освоје и униште |
| а још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним током обртати у нежну и стидљиву пажњу |
| жи опис живота српског народа у средњем веку у што свестранијем облику.{S} И облик приповетке у |
| ниједан од српских владалаца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље много више |
| ек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из многобројних књиг |
| да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чин |
| i> ђеракари </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бр |
| било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, то су његови |
| ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши о |
| ариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је бил |
| ИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У XV ВЕКУ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Штампано у Модерној |
| знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагори |
| омози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам |
| ђем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није м |
| о се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пе |
| лица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима била је једина одвојил |
| у одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика народна трагедија, која се видела и очекивала, п |
| је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена |
| од 24 септембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 сеп |
| вршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких послова везана била с млекарнико |
| оме је било у глави како се спрема нека велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврш |
| а и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На месту гд |
| м тепсијама деспотови поклони.{S} Једна велика ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест пу |
| о врховни државни господар.{S} Поједина велика властела била су такође исто тако силна, и у њих |
| се у детињској игри показала већ потоња велика сила и слава непобеднога Александра.</p> <p>Прич |
| {S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић |
| живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио педесе |
| будућност Турскога Царства, очекивао је велика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њихов |
| ачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и исти |
| споту, Дубровчани су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом и старали с |
| {S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба |
| огли стати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с про |
| као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмаш |
| а се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453, од па |
| о пословима српским.</p> <p>Јавивши се великашима турским и распитујући од њих када се може ја |
| ством ти.{S} Моје место није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако ј |
| паст народа свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете над |
| ју краљевску повељу уписану у сводовима велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Мил |
| отово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред госте.{S} На узви |
| ла да се хришћанство нема шта жалити на велике султане Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим да м |
| еличића, далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} |
| евао по свима српским манастирима и код велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева |
| , на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у плам |
| } Пад Цариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на сво |
| многобројним деспотовим гостима.{S} Све велике манастирске старешине, архимандрити и игумани зн |
| S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} Видело с |
| због тога чинио два путовања у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} |
| њему развијала у пуној сјајности српске велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале ок |
| о да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која ме је послала да откупим два роба |
| ефански Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђела |
| ита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, али је увек много распитивао |
| и.{S} Унутра стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва манастирске стража |
| у.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, з |
| заступа тако звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале случај или последицу хитри |
| рица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, с |
| S} Када су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј румелијски <ref target="#SRP19 |
| ко Видаковић из Кратова, добар трговац, велики народољубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у на |
| p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.< |
| крај септембра, груне преко Рудника.{S} Велики угарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме |
| томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики властелин Гвозденовић, који је нарочито изашао н |
| .{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје запове |
| ом није било могућно пронаћи истину.{S} Велики и искуснији мислиоци били су и онда против тога |
| нуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство над целим нови |
| <p>Одмах сутра дан после овог разговора велики везир Халил-паша позвао је српске посланике и са |
| ика у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Стефана Немање, прадеда наш |
| ако како се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи читања нису могли задовољити ни у једн |
| етикосић имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обичајима онога краја за властелу и |
| седи владика топлички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су |
| њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба зак |
| а.{S} Деспотов протовистијар и војнички велики челник у свечаном руху, које је личило на данашњ |
| а с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> |
| >— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник) <pb n="169" /> |
| ривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанино |
| овараху такође топовском ватром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанског топа из Беогр |
| ено кандило.{S} С друге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зеленим шипразима и красним |
| , било узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за шербет, налик на пут |
| вима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војнички, <pb n="59" /> он је био ошта |
| анима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе б |
| од царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој сн |
| у је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, замиш |
| арађивало, и манастирски је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики |
| нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Међу израђевинама могла се видети |
| азили зидови, те су опкољавали прилично велики квадратни простор, као градац.{S} Тај је градац |
| , чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу они |
| Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{ |
| _C4"> <pb n="51" /> <head>IV.</head> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор |
| епископ топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу нај |
| ма његовој комбинаторској нарави, према великим интересима које је он имао да брани, његов се т |
| а обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Србији.{S} Тако је после Хиланда |
| аску у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклони.{S} Једна велика ва |
| љаци средњега века били су, нарочито на великим властелинствима, подељени <pb n="104" /> по раб |
| а.{S} Цркве су господариле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био |
| p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким караваном од триста коња, који тек |
| чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> </div> <div type="chapter" xml |
| у увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао че |
| до својега ослобођења, које се вршило о великим празницима или приликом <pb n="58" /> великих п |
| је знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају |
| друге стране, била пространа дворана с великим столовима и софама унаоколо, где су гости борав |
| свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и |
| орту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили |
| оше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Је |
| ји су хтели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, који су певали јуначке песме о султа |
| и с истом искреношћу он се разговарао с великим властелином и са сиромашним сељаком меропхом ил |
| ки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били п |
| уђујући, могао потрести хришћански свет великим енергичним саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко |
| у биле просте, обично опкољене баштама; великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном |
| м празницима или приликом <pb n="58" /> великих породичних весеља у властеоској кући, као што ј |
| S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како је |
| о много црквених имања.{S} Мало који од великих царских манастира, као што су Студеница, Градац |
| .{S} Земља је била подељена на неколико великих властела, међу којима је у Топлици био стегонош |
| инске цркве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвозденовићеву властелинству.{S} Она б |
| повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је мл |
| е царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменув |
| листрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико саставило ок |
| даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под собом, и стар |
| ли варошима.{S} Насељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама |
| на, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велико поштовање према црквеним људима које се држи до |
| ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не може бити једне вер |
| Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољства сусретао деспотску породицу.{S} Цар |
| их очију, широких меснатих образа, носа великог, закучастог, браде округле, косе више смеђе, ал |
| већ неколико недеља војевало, а успеха великог није било могућно показати.{S} Ниш, који је одм |
| ад на Турке, коме они, поред свега свог великог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи разбише св |
| у Дренопољу пристао на поверљив предлог великог везира, да му он може од времена до времена пос |
| помагало.{S} Европа је патила од једног великог зла, од претеране децентрализације.{S} Нико још |
| валили.{S} Како је Топлица на страни од великог цариградског пута, којим се очекивала војска, а |
| аницу послао био свога протовистијара и великог челника над војском, да од његове стране поздра |
| на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог властелина Гвозденовића, одмах нареди да га пус |
| ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистрат могао да се прив |
| властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <pb n="137" /> властелина Гвозденовића, жупског |
| јачку нарав и на њену природну бистрину великог је утицаја имала околина царичина и начин живот |
| вањем према оцу Калистрату не само због великога гласа и заслужене славе оца Калистрата као уче |
| и се у Европи нису десили како би спрам великога задатка требало.{S} Енглеска и Француска су би |
| весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозденовић је <pb n="79" /> би |
| ли другојачије видике.{S} Размажени син великога властелина није ни помишљао да може бити сметњ |
| авио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дру |
| ике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својој наредио да се царица Мара с царс |
| ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара |
| за неке работе био дужан помагати своме великом властелину, за оне нарочито које су биле хитне |
| е радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је ми |
| адњаке, који су му њиховим биготизмом и великом оданошћу <pb n="61" /> к својој вери били одвра |
| ротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је она |
| 4" /> <p>Није лака ствар управљати тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира |
| угарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом меланхоличном пажњом.</p> <p>Сви Гвозденовићеви |
| је зграде било огњиште <pb n="48" /> с великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер т |
| ога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан |
| лије), очекује се долазак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље |
| било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све деспо |
| им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p> <pb n="44" /> <p> |
| асу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи |
| ла на грчком језику, књигу о Александру Великом Македонском и о Тројанском Рату.{S} Један калуђ |
| он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу |
| ербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и |
| т.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао, једно ш |
| оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборавља |
| је страст била пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У пићу је такође био сама добр |
| да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост духа, царица Мара му је постала пра |
| е те гомилице седео један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бегство |
| елике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би |
| Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али |
| били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства, очекивао је велика т |
| ићеви гости нису могли стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само на |
| лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева лица.{S} Не |
| цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем ово као некакву пог |
| дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите |
| миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, |
| та или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није |
| осле деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао |
| , миловао је тонути у уживање тихих али величанствених природних дивота.{S} Леп изглед на плани |
| ачнија честитања и своје смерне поклоне Величанству твоме.{S} Прими их милостиво <pb n="36" /> |
| тром; један крчаг; неколики лонци разне величине; неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два |
| прсте пребројати.{S} Један котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крча |
| p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p |
| оју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи |
| {S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још и |
| потицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродошлице и дао благослов вис |
| лу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника и калуђера.{S} Што се ти |
| деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно |
| едео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит Калистрат, |
| , архимандрит Калистрат замоли епископа Венедикта, <pb n="76" /> свога старешину, за допуштење |
| је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца |
| од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не за |
| та Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за с |
| те је она у харем доведена и за султана венчана само у намери да се српски деспотски и султанск |
| одио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису били пописана вој |
| ивале, коло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На |
| мањаст, енергичан, готово плах, краћег, веома јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} |
| ице на језик натурила.</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек, отац Калистрат није марио за забав |
| апски делегат Јован Капистрански дочека веома предусретљиво старога деспота па вратима свога до |
| је.{S} У последње време царица је била веома забринута, те тога ради није више мислила ни на к |
| околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла је да исп |
| угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом |
| е смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда |
| е као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу соб |
| е чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на добри |
| вање и сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо |
| но приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најми |
| огло бити преко шездесет година, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n= |
| вицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло |
| и, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте |
| ске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић |
| ц Калистрат био врло даровит, искусан и веома образован човек, Којадин га је слушао тако рећи н |
| женидбом, одговори Којадин суморно али веома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} Што |
| ли за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао своју наклоност према вама.{S} Сја |
| рђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор |
| ткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога брака д |
| јим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало гов |
| јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га |
| а са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен једва у половину стар |
| те?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику |
| е знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна осећала се овим догађајем обезглављена |
| о што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином бил |
| одупрети?{S} Такога султана још турска вера имала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам |
| добру, и да му је православна праотачка вера једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче |
| рдаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно по |
| Али ће остати српско име, остаће света вера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца |
| аших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султ |
| узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да с |
| би држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити кра |
| !{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} Господо честита и браћо драга, теш |
| врдоће, послушности и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они ко |
| д крилом такве државне власти може бити вера слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — говораше цар |
| ле Сегединског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Глед |
| чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско |
| ма не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори царица живље, ал |
| ог Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и инт |
| ти, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот |
| } Он ће нас први <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем |
| агош, у свему исправан према дужностима вере, волео је бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, л |
| Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одр |
| а.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, |
| ве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна х |
| опустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, ја |
| е ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на посао.{S} |
| b n="84" /> и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно |
| да приме образованост и писменост своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим |
| ске насилнике или издајнике, противнике вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и народнога.{S} М |
| о, оставио пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен кал |
| јен, који је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико |
| ајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила |
| поколебао.{S} Најдубље жилице праотачке вере затреперише у њему.{S} Мало је требало па да плане |
| интересе Србије и интересе православне вере, радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије |
| о прошлости и о будућности православне вере и српскога народа, што је у његовој души било једн |
| во, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који је он д |
| згледали као агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њ |
| часни оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим дух |
| ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Ти |
| њима, многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда која је пратила освајача |
| } Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је ба |
| омисли како је кад је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у ј |
| ="285" /> тражећи једину срећу у служби вере и народних интереса, свак се могао њему поверити и |
| {S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад н |
| <pb n="223" /> притече у помоћ одбрани вере православне и оружју хришћанском.</p> <p>После мол |
| а његова примити глас о његовој промени вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошто је у својој кући све |
| били свуда радо дочекивани представници вере.{S} Новим господарима су они изгледали као агенти |
| аџарима на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А |
| о око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе |
| p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само матер |
| ико је погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} |
| ао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како |
| ајлепшу земљу, створену за ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту |
| нити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— |
| дно добар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његов |
| ви трпљивост, не заборави благост према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла би |
| је жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрено запеваше <hi> |
| кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није нимало марио за зап |
| великом оданошћу <pb n="61" /> к својој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику буд |
| Деспот Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори царица живље, али он чува верност своме |
| деспот, кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они |
| стало, нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске |
| ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, |
| овољна хришћанска оданост својој светој вери, напомену деспот, кад су они сами својој поганој в |
| стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— В |
| си сву таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још једини пут к |
| осића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао |
| и својом песмом и живим гласом позивали верне на молитву.{S} Нови су се господари мрштили при п |
| ром живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се |
| а и све што је чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи |
| pb n="36" /> и не заборави твога свагда верног слугу.{S} Буди милостив жељама и потребама његов |
| црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се не да ни истребити н |
| ери, одговори царица живље, али он чува верност своме господару.{S} После онога што је било на |
| Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дођ |
| во што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату после Сегединског Мира, тако сам |
| елим својим животом и понашањем оличена верност и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави њ |
| дговарати истом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не м |
| ме се Драгош држао очевих правила реда, верности и послушности.</p> <p>Сестра Драгошева Стамени |
| , мудрости, стрпељивости, издржљивости, верности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Том |
| њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечн |
| а оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мало верује ловачким прич |
| ри како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век с |
| рбију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом |
| одговори Гвозденовић, али све не треба веровати.{S} Има султан доста своје земље и блага без м |
| арне, после Косова, деспот више не може веровати својим суседима са севера и са запада.</p> <p> |
| у да искорените хришћанство.{S} Немојте веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И х |
| цу.</p> <pb n="128" /> <p>— Немој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће д |
| — За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго с |
| S} На султана се викало као на највећег вероломника, што је нападао земљу без икаква узрока и п |
| <p>Султан Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима гра |
| а закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгуби |
| ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помре |
| тан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; |
| брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} Па колико је хришћанскога |
| на свога Којадина који је о књижевним и верским стварима знао више него владика.{S} Паде му на |
| е, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а |
| е његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанску.{S} Њему је остао само углед старога и |
| а била самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад виш |
| га код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп са |
| ј туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из др |
| поведио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{ |
| ма, свом снагом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Види |
| греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— |
| ћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачу |
| и за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истин |
| ност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме |
| <p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство још боље веж |
| реба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да поми |
| нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама излишно; оно ј |
| гову оданост, његову захвалност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу ве |
| која је пратила освајача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обича |
| еко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од |
| тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми |
| врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне обичаје.{S} Нарочито је |
| дворима никад није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп с |
| {S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да |
| и позиву, узимали у заштиту православну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и |
| вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег господара; дајте, то јест, да зад |
| своју проводили, увек мислећи на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одгов |
| верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поузд |
| е жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља о |
| ?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} |
| , а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, |
| за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али |
| </p> <p>— Како не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као м |
| о на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за т |
| и султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велик |
| ио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљи |
| нису веровали, као што се, обично, мало верује ловачким причама.</p> <p>Од новости говорило се |
| о.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мен |
| ворио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с |
| Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани никад зајед |
| еђу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праотачк |
| ш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То верујем и видим, одговори госпођа <pb n="145" /> Круна, |
| ко је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p |
| зденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимал |
| деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је ју |
| дати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко П |
| се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Ша |
| а, <pb n="42" /> народ се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p>Овако |
| ју музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишавали су све остало |
| рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, |
| сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ |
| под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали јагањци, ов |
| вши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило би |
| м пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} |
| д смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно проведених час |
| хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Даријевом писму и мудром одгово |
| заседу почети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби |
| ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb n="197" /> доб |
| вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакивали.{S} Соколови су кликтали, |
| ="124" /> <p>Певушећи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак |
| ти што је набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није |
| астирче весело дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест г |
| пуно народа из околине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у др |
| “, и исред отоичашње шале и безазленога весеља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и о |
| покори папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начи |
| иликом <pb n="58" /> великих породичних весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, жени |
| м се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војника после тога случаја тешко је бил |
| ге послове које је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко збо |
| је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима с |
| > <p>После вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на |
| не Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз цео дом великога власте |
| Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{ |
| антелеја више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и повратка царице Маре |
| места остављено је било место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јест |
| тог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је п |
| елији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија калуђерица |
| аже до закољенија сапротив глаголати не вест </foreign>.{S} Тим се обележавала тврда дисциплина |
| у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећи са собом |
| ора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су ст |
| е досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну ме |
| ега другог но од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове |
| буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко о |
| хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама златом изв |
| тово плах, краћег, веома јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се |
| о што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костадиновој и Марковој земљ |
| ема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Г |
| двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немај |
| ти ико други писао тако како он говори, већ другојачије, црквенски, онако како се пишу све књиг |
| /p> <p>У почетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића њ |
| као међу једноставном моралном целином, већ се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> |
| ећ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога |
| о Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n="62" /> нар |
| рани, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили |
| ашћу? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефан |
| ља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друг |
| њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани |
| м саставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи |
| му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и у |
| аше читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка |
| а, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, М |
| ра у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да би требало деспота з |
| удили како се у детињској игри показала већ потоња велика сила и слава непобеднога Александра.< |
| време о коме причамо, године 1450, била већ претурила тридесету годину.</p> <p>Као треће дете д |
| у ћерку, султанку, коју нису видели има већ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њихов |
| непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано до |
| аче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, с |
| пила у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око |
| ошћу на младога Калистрата Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> |
| и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим у |
| ли пробили, престолонаследник је Мехмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p> <p>Прила |
| тан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново об |
| p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан |
| ник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила војска.{S} Топличка војска такође се |
| е за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих |
| ква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и могао се |
| от.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде ру |
| , гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећ |
| Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузето <pb n="173" /> лиснатим продавницама и насл |
| "291" /> <head>XXI.</head> <p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у доса |
| може одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времен |
| има да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине |
| ћи Плетикосићевој.{S} Од угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла ку |
| пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је |
| свршити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће с |
| лепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су виш |
| говор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи |
| а миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану Мех |
| ла војска.{S} Топличка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одр |
| > <p>Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског звона, Стаменија уђе на |
| ху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му |
| ="241" /> <head>XVII.</head> <p>Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог није бил |
| ром <pb n="247" /> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је |
| убровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и поч |
| {S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, сток |
| , царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву |
| /> што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли паша |
| , опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стран |
| тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљтету.</p> <p>Гвозденови |
| S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску |
| ез Гвозденовић са својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} См |
| е су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, |
| о на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота |
| чи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је |
| смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> |
| вим вртовима око дворова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Х |
| мах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.< |
| , ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за |
| о кратко време, мислио такође да изврши већ изречену самртну пресуду.</p> <p>Неколико дана посл |
| новићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Нази |
| Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стар |
| немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се о |
| једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутр |
| от остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је нареди |
| 19130_C1"> <head>I.</head> <p>Летњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су |
| д је Калистрата нестало, његов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не зна |
| , фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним местима стра |
| се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Ш |
| <p>Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце б |
| ђ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је с |
| , већ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта |
| и по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера да |
| туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ толико година правоверни гину, топећи крвљу и претр |
| олико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарск |
| нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци н |
| Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хриш |
| ти и при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угрејаним људима поче узимати неповољан обрт.{S} Гв |
| иким везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита |
| којој се продавало робље, купци почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робљ |
| у и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начинима, што се само |
| м крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Ка |
| од Видина и неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ |
| ито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике одвео је Гв |
| имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бедема насртали у гра |
| емену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностране р |
| усплахиреном гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p> |
| е чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орасима |
| /p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуни |
| очитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао |
| тарајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа |
| себи снаху тражити и Којадина женити од веће породице, <pb n="121" /> да себи стече пријатеља.{ |
| збуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p |
| ва, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим тога недавно нам незнано погибе |
| а сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он |
| p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта или оброц |
| .</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, |
| ручени превисокоме ти царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> < |
| зденовићу остаде такође под заповестима већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на |
| су под султанском руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац. |
| нопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој |
| Била је читава свечаност кад се спремао већи лов са многим званицама.</p> <p>Така се свечаност |
| ући, примицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гво |
| ространством дворишта, лепшом зградом и већим кућама и многобројним зградама од осталих кућа он |
| дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се носила |
| етати другојачије.{S} По градовима и по већим трговима или селима почеше се дизати неверничке џ |
| ирима, био одељак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с овим књижевн |
| и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовића.{S} Међу љ |
| ="233" /> викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што леп |
| абе од помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Кали |
| ад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.< |
| то у њему приликом последње мисије још већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врхов |
| тпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукам |
| заступити старога оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које |
| их увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} Мило |
| су те биле малене, обично само с једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњ |
| p>— Пречасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{ |
| S} То <pb n="275" /> султана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет |
| јбогатији човек мучно могао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, не |
| рати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. |
| војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се турска војска с нишке ст |
| до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије <pb n="295" /> смиривало, кад би се |
| м водама спушта се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама с |
| вом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и почели се међу со |
| а.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом свету. |
| ио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђош |
| ебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало п |
| вој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспотица се вајкаш |
| еновићка и госпођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је била служена у малој игумановој трпезарији са |
| неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с из |
| крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те |
| и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња он им показиваше манастирске к |
| истрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња он им показиваше манастирске краве, телад, пчел |
| и са слашћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су вр |
| ари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се један по један от |
| двеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и г |
| радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по планинам |
| ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 |
| мски прозори се један по један отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У д |
| а своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратијa.</p> <p>Царица је била с |
| задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било |
| ижим околним кућицама. <pb n="87" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је |
| } Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </div> <div type="chapter" xm |
| рада затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У |
| и ударише поред наше дружине која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођ |
| на царица Мара! рече отац Калистрат.{S} Вечита страдалница!{S} Шта чинила да чинила, њом се исп |
| омиру Гвозденовићу поклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Ко |
| и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам ј |
| <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> <p>Он не изгово |
| виси и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а како ће изд |
| ђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p> |
| от Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би куповала робље да нико не |
| на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тест |
| дио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај словенски превод.{S} С тог |
| увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи мог |
| својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар египа |
| ило надстрељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беочуг |
| оворио и који је одмах почео служити се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, али |
| обојица чудили како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџби |
| је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто вештином, Александар победио Кумане.{S} Исто су тако с |
| чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади златник и од убруса одсеч |
| ричу, коју <pb n="150" /> су Византинци вешто прерадили по хришћанским мислима, тежњама и потре |
| > <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на до |
| а и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} И ако учи |
| уће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божј |
| т с јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па |
| не узбудило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегавате да ј |
| д био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако |
| едао, јер није требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповед |
| сам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пред собом по |
| да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много ун |
| њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако бог |
| и хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да иско |
| ороком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан |
| леда у оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистра |
| се представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, |
| } Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сиб |
| аст ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју |
| и отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калист |
| а и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он властеоским људима.</p> <p>— Ено на |
| ше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p |
| мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мај |
| оримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ни |
| на јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb n="206 |
| зао предео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Н |
| жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} См |
| а.{S} Треба мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја |
| , турска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити |
| Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Срби |
| ати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се само |
| али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и катол |
| о држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.</p> <p>— Тако н |
| и било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то против |
| нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем жели |
| ењем.</p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Уга |
| {S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми. |
| слиманска.{S} Какви су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада? |
| ћ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На <pb n="153" |
| тога недавно нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кратова, добар трговац, велики народољубац |
| гао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или с |
| прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био из |
| .</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; дру |
| околне властеле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што |
| ала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војск |
| походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство да |
| мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, вез |
| издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турак |
| ме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, |
| бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада |
| пред њим стајала а њега <pb n="133" /> видела није, премишљала је о истом предмету.{S} И она и |
| под пеком од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло би |
| о.{S} Велика народна трагедија, која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким наро |
| о.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави |
| Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с то |
| в.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам једанпут видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити |
| о долини, испод воћњака, <pb n="131" /> виделе су се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод |
| Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у |
| је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав прого |
| од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ који |
| тану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p> |
| ошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ |
| о то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по необичној живости у турском стану да се сп |
| ако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Тур |
| чекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има већ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се |
| ин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цв |
| име 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини спла |
| Миљино лице, обасуто сунчевим зракама, видело се само са стране; видело јој се красно око, окр |
| евим зракама, видело се само са стране; видело јој се красно око, округласти образи, правилни н |
| јскупоценији посао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је надену |
| војне радионице, нарочито за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачк |
| пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовић |
| се иза зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљино лице, обасуто сунчевим зракама, видело се |
| не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Десп |
| аширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слутње за С |
| бртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да је |
| ат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, |
| Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока до |
| ораза Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од |
| бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив чове |
| , игумана, који је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио што је трчао с промен |
| а, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му |
| пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине Београда; јека то |
| вога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, та |
| јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и |
| је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе |
| расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њену дво |
| ребати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према о |
| е чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је н |
| слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би тур |
| ед у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство и непослушност власте |
| о се споља кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом цр |
| у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше |
| То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у ве |
| а Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она ј |
| да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео |
| вале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, |
| ојешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је |
| видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p>— П |
| оша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје.</p> < |
| о ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за ово |
| стати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом о |
| у.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио д |
| ка је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили војска са сви |
| ишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да ч |
| послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно видео, Стаменија, <pb n="115" /> рече Којадин.{S} У наш |
| е куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јес |
| неначето.</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебно |
| совало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— Што ми о |
| да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> |
| иви и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размиш |
| овори стари калуђер, и прост човек може видети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Су |
| ор света.{S} Међу израђевинама могла се видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна д |
| служио разговорима с Којадином може се видети <pb n="155" /> по овоме примеру.{S} Тражећи по к |
| ни само руменео сунчев заход, могаше се видети једно ослабело, измучено створење, где, поштапај |
| } Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, проговори мла |
| ах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} |
| ледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шу |
| пали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n= |
| S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ић |
| то је унапред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ј |
| пријатности.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећ |
| ју; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Жив |
| кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоре |
| вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> |
| оном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело |
| о тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, видећемо, одговори Којадин, упутивши се к оседланом коњ |
| ј мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи све више зал |
| допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима из |
| сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и н |
| аро псето лаје по напуштеним просторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду ил |
| Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заштит |
| загна, Турци у Крушевцу запрепастише се видећи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду |
| еру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Кру |
| а, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и |
| г да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архимандрит Калистрат за |
| слиш послати, упита деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре кој |
| опуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете над својим родним домом; |
| једино познато место на овом свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењу Божјем за велике |
| нику пред његовим двором <pb n="239" /> видеше и познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки м |
| не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један |
| како се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко некаква румен, која неће бити ни од чега |
| ки је био расцеп у деспотовој породици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина |
| "188" /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где стоји |
| </hi> или по грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су ст |
| <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица |
| ивовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, |
| тка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али |
| е и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године |
| служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозд |
| се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— |
| бар он лично разрачуна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" /> и |
| ком делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана с |
| сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те |
| ога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице. |
| друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ов |
| су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Мес |
| воје.</p> <p>— Устани, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обит |
| ебало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одма |
| а и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну цар |
| ледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И |
| ња све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, |
| ерати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Ма |
| ко лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави |
| га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на в |
| ту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} |
| свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе |
| ко је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу |
| ултану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумад |
| више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почет |
| ја, први пут су му отворили другојачије видике.{S} Размажени син великога властелина није ни по |
| н.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, иког |
| ш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право |
| она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче |
| лој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако стари. </p> </div> <div |
| да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двоји |
| тнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, к |
| <pb n="50" /> собом, да све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај манастира у који |
| азговарам никада.</p> <p>— То верујем и видим, одговори госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме ст |
| } За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али |
| же!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз |
| ео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може би |
| озор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор |
| слио је служити се још воденим путем од Видина и неготинске Крајине, који су већ били у турским |
| се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро |
| ез икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа над Т |
| те ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским ст |
| ићка, Србија се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом |
| о да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар С |
| рада.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако |
| ао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам |
| оша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио |
| зденовића, жупскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори |
| о му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не |
| оздрављајући госта на осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} |
| а милост једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја б |
| је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити господине, страда <pb n="81" /> се, кад |
| њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој о |
| спотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Ту |
| <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесм |
| о Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да |
| амо што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад |
| све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад |
| е јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја ве |
| ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к врат |
| и учесника.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по продавницама доста околне властеле, која с |
| Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина г |
| исање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, али није |
| зованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били из |
| звишено опште поштовање.{S} Нема никога виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио как |
| којим ће начином удесити <pb n="29" /> виђење са царицом Маром.{S} Његов калуђер Генадије удес |
| се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућ |
| </head> <p>Цариград су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гл |
| дете своје.{S} Ово последње је узето из византијскога права; оно прво било је домаћа наредба, и |
| ксандра Македонског били Персијанци.{S} Византинци су у својој књижевности тим именом и Турке з |
| прекрасну причу, коју <pb n="150" /> су Византинци вешто прерадили по хришћанским мислима, тежњ |
| из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по небројено |
| “ ораше се свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Ка |
| војој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! пови |
| ви ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ викале су непрестано оне гомиле, зајмљене и поплашене ј |
| у и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, н |
| n="228" /> отпор дају.{S} На султана се викало као на највећег вероломника, што је нападао земљ |
| , издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши са |
| од!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни.</p> <p>— Издајник је! понављаше у громови |
| сом, сећајући се доброчинства царичина, викаше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Жи |
| да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У |
| ати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.</p> <pb n="8" /> <p> |
| дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за другим једним и држећи га |
| Гвозденовићу, у Плочник! <pb n="233" /> викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на т |
| а смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— Господару, ти паметно г |
| е.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одго |
| е се, људи!</p> <p>— Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусрет |
| да јавим.</p> <p>— Којадина... рањена! викну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. |
| подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и |
| p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој с |
| за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спреми све што треба за полазак |
| е и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ће |
| бар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови |
| то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> < |
| .{S} За мале ствари није никада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није би |
| .</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјаница, забодена у скупоцену сви |
| онио сабљу и господство над целим новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његов |
| дци „Калуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 августа 1913</p> <p> <forei |
| возденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} |
| /p> <p>Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по је |
| а, где је такође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту игра |
| у разних понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта н |
| се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарско) од ондашњег |
| пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушав |
| сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време и го |
| се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref target="#SRP19130_N5" /> Варило <pb n |
| њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница за најодабраније коње, кухиња и простор |
| гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било |
| ултана и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној тако |
| ило свеколико наређивање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постар |
| југу окренутим сунчаним местима, испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх |
| били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле |
| је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић имао о |
| а су на одређеним местима страже.{S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и бреск |
| на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно д |
| ареди момцима да пехаре напуне најбољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубров |
| <p>Последњи разговор са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог |
| о и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима насељавани су рибари, којима је |
| слушала на свој начин; омладина је овде висила о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки сло |
| та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и |
| но било друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био један котур, као пр |
| ама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два т |
| к хартије, од којега је о црвеној свили висио златан печат државни.</p> <p>Нашавши очима Гвозде |
| елу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске према Косову; други пак с Гвозденовиће |
| пријатељем; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу |
| м носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и ко |
| ра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Сел |
| ластеоски двори; попалиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити пра |
| ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путници примичу од Прокупља, зазвонише звона и н |
| ао молитву добродошлице и дао благослов високим путницима.</p> <p>Царица Мара је била усхићена, |
| урска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношен |
| авимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, к |
| о.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калист |
| јем се мењају мисли.</p> <p>— Има право високо ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А што се |
| е толико порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме много |
| и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац).</p> < |
| да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли ра |
| су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, го |
| ој лепој ливади беше остављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у |
| ли.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један стари |
| блаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; као д |
| лачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по н |
| , <pb n="39" /> властелин жупе Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију дес |
| ли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, |
| {S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Вито |
| /> <head>IV.</head> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у То |
| из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу најзнатније и највиђ |
| м кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се као домаћи |
| ском, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> |
| зденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјаница, за |
| Куршумлије, у некадашњем властелинству Витомира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђерак |
| p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га прим |
| ђом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но што |
| ита како деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденовићу поклања у баштину на вечита време |
| Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreig |
| их се мача.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће |
| <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на |
| сподство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога са |
| , и оно по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи т |
| ибињанин Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хри |
| се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листи |
| катраном намазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.< |
| гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору вла |
| , њихов господар, стајао је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.< |
| урско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована |
| тране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растов |
| госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о т |
| научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ћ |
| ело јој је било више грчко него турско, више калуђерско него световно, од тамно лаког источног |
| а помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара д |
| урској не обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи |
| и, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрост |
| брао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> |
| о лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, |
| ки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и |
| ге су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, д |
| ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, игум |
| ица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у част доласка де |
| ела је на источној страни села Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу ј |
| а Калистрата; сахраних Драгоша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младости и милине.{S} |
| сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, повод |
| ошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти царств |
| дали у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И |
| еспот него турски намесник.</p> <p>Нема више српских судова ни ћефалија, ни других старешина.{S |
| да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од на |
| ама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које |
| м расправама прибегавало Суду Божјем на више разних начина, обично онда кад никаквим другим нач |
| би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он пр |
| емена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бедема насртали у град.{S} К |
| рен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју властиту пропаст и штету, ко |
| ићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Он |
| а дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја извр |
| ао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, |
| увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну. |
| ик није имао <pb n="176" /> ником ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пош |
| Стефана.{S} После његове смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко врем |
| о што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео |
| ебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не мо |
| чаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније била црква — него џа |
| љубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем |
| евцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан |
| p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су један по један изумирали они који су још п |
| прстом.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у присенак, тако да није много прошло а д |
| јало све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који с |
| дираше изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На један |
| у видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} Птице по |
| овића.{S} Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мирна прир |
| ије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога |
| Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb n="247" /> мога оца |
| отуда да се нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе |
| Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није |
| такве девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она мог |
| ио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само насељеник.{S} Ис |
| властиту пропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин с |
| гу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{ |
| сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српск |
| а и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да |
| одржати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збего |
| и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће т |
| анастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на ск |
| хришћани заробише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је |
| била веома забринута, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили |
| тога посла примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дво |
| с господарством ти.{S} Моје место није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбин |
| ће своју мајку известити.{S} Ствар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан кол |
| порушило зидове градске.{S} Варош није више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S |
| ве што се тицало политике, пође на поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Би |
| био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисоком ти царству данас требају |
| у.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} |
| је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињам |
| зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није нимало марио за западњаке, који с |
| оме ти царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству пр |
| Ново нема ништа.{S} Његова политика се више не предругојачује.{S} Правац који је ухватио после |
| араше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри |
| м гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се |
| еликог, закучастог, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је |
| једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинству Витомира Гв |
| оја је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрве |
| променила свој дотадашњи начин живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред |
| као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији |
| ате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела вел |
| н сам још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калист |
| аки свога коња, па товар остављали себи више главе, а они би легали између товара и коња по зао |
| о време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пећима и ватр |
| от с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није |
| данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, ниси пријатељица....</p> <p>Драгош |
| ћину.{S} Иначе његова нога не прекорачи више прага тога двора.{S} Којадин, чим се придигао, иша |
| и ли добро промислио?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем. |
| а, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш дана |
| тац Калистрат.</p> <p>— Ја не признајем више никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{ |
| и.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> < |
| после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну же |
| итав месец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљским начином.</p> <p>— Читав месец д |
| илост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен |
| ји је ухватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме г |
| је о књижевним и верским стварима знао више него владика.{S} Паде му на памет како се тек Тура |
| возденовићу, седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точ |
| ситним стварима било је самовоље много више него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и с |
| и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S |
| о, завађени су међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слог |
| а и султана.</p> <pb n="283" /> <p>Мало више од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и |
| тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерско него световно, |
| о покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушња |
| сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа оста |
| Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад н |
| толика одбранимо, рече Драгош, очевидно више наклоњен анти-турској политици по што по то.</p> < |
| дереву је остао само деспот Лазар, и то више као команданат војске него као деспот.{S} Град је |
| јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или до |
| ко ми је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> |
| тици, после Варне, после Косова, деспот више не може веровати својим суседима са севера и са за |
| " /> <head>XXI.</head> <p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у досадашњ |
| одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S |
| е преписивале, а преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тог |
| радом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим |
| ="115" /> рече Којадин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти |
| да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин |
| пчеле, које су биле на једном заравањку више манастира, и нарочито своје стаје и спрему за млек |
| ио тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у |
| како ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској политици.{S} Царица Мара, |
| је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници вере.{S} Н |
| ало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какв |
| и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> ма |
| лањати испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада не |
| Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да о |
| цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравила код оца и ма |
| ин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каж |
| и не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?</p> |
| нцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео ди |
| астао углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којади |
| ошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори он — казуј т |
| аше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости |
| зне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњам |
| , смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по благим |
| и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помиш |
| да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу покл |
| це делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа добро за јадну, ви |
| pb n="67" /> коре, што жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, г |
| ати осталима шта чека оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти |
| међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајали ун |
| благоверних и христољубивих господара и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужност |
| ије могао да оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је |
| истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Европа је патила |
| своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су владали овим добрим старцем, и он није знао шта је дост |
| ечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, није би |
| ар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат п |
| мали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљама, и то тек по договору са свој |
| ру са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога |
| вембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њег |
| подарима; договарало се и саветовало са владаоцима и господарима западне Европе, али узалуд.{S} |
| Саве, Родослов и Цароставник о српским владаоцима, Законици царева римских и цариградских и За |
| } Договарало се и саветовало с оближњим владаоцима и господарима; договарало се и саветовало са |
| богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне препор |
| властела и иначе, према своме врховном владаоцу и господару, била непослушна и самовољна.{S} С |
| ошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Мехмеда II, имао је прилике да о н |
| и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегед |
| сто, истина, био одмах изабран Борџија, владика од Валенције, под именом Каликста III, али он б |
| ије нимало интересовао.{S} Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи так |
| >Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и |
| .{S} Једна депутација, у којој су били: владика, протојереј градски, старешина градски и стареш |
| ота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродошлице и дао благо |
| ја је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике |
| {S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази велики пут из Дубров |
| свештеничке одежде, а за њима пиротски владика и свештенство заједно са старешинама града Пиро |
| S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника и калуђера.{S} Ш |
| чекао је деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било мно |
| евним и верским стварима знао више него владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере |
| из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит Калистрат, игуман манастир |
| ла, што је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића |
| Такав човек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сва |
| p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" />, деспотица и царица Мара сиђоше т |
| Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин засту |
| динског Мира 1444, после погибије краља Владислава на Варни, 1444, и после пораза Јанка Сибињан |
| кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госп |
| е они којима би се тим начином отвориле владичанске столице, и — то је све.{S} Нико не би, инач |
| пот Стефан сваком приликом нудио митром владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује |
| ва.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а |
| милост, којом је султан при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот п |
| млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој |
| емље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само насељеник.{S} Истина је он, ка |
| ди, на пример, један млин.{S} Он истера власника и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се в |
| варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да почну католичку пропаганду, да гоне на |
| моћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S} Какви су разлози из којих ви |
| жицама наста изненада и опет хришћанска власт и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше н |
| ст.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S |
| ле врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> < |
| от сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош погледа у оца Калистрата с |
| смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да |
| што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} |
| што се тиче државне власти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек п |
| свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да о |
| p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозден |
| рава као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и |
| властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претит |
| а, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, ал |
| /p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску власт, па потврди Халил-пашу у везирству, одговори десп |
| н је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаб |
| орим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти пр |
| главама сељака ратара и насељеника.{S} Властела господари нису знали границе својој самовољи.{ |
| уно слободних људи.{S} Властеоски ред — властела и властеличићи, мало по праву а мало неситом г |
| ст властеле <pb n="158" /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у |
| ољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несугласицама и к |
| ! уздахну један младић.{S} Зашто његова властела нису боље чувала његов аманет и његове поруке? |
| ни државни господар.{S} Поједина велика властела била су такође исто тако силна, и у њиховој др |
| е дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На |
| ина и господара.{S} Пошто су беспослена властела много времена проводила у лову, и пошто је лов |
| е да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, у оно време, редовно догађало и на др |
| имања, у којима су становала или околна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори с |
| младићу, рече Гвозденовић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини |
| иту слободу насељеника и сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу и госпо |
| или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима ил |
| ео свак забављати.{S} Само су господа и властела могла ловити са соколовима.</p> <pb n="106" /> |
| у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ниш |
| Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али |
| ља је била подељена на неколико великих властела, међу којима је у Топлици био стегоноша, <pb n |
| ољубивих господара и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужности и по свом завету |
| скао, деспот би одредио некога од своје властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без |
| не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли |
| д грабљивости наше властите православне властеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Бо |
| Остала земља је била у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин имао по неколико, катка |
| еспотове кћери, око њених дворана, њене властеле, калуђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би |
| виђало се по продавницама доста околне властеле, која су изашла била да виде панађур и да се п |
| о и у држави самовољство и непослушност властеле <pb n="158" /> квари све, а властела се не обз |
| раздорима до крајњих граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{ |
| управља Јован Михаиловић <pb n="219" /> властелин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник |
| у Топлици био стегоноша, <pb n="39" /> властелин жупе Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти |
| Пређе је његову господару било име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име <hi> спахија < |
| одине с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоск |
| а је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> < |
| рског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, казавши |
| ије опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и |
| шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То |
| у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин имао по неколико, каткад и по десетак села, и |
| отац Панкратије, калуђер царице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине, одређе |
| у у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију, тај с |
| времена.{S} Ред је држао један старији властелин из суседства.{S} Најпре је било надстрељивање |
| понечем другојачије мислили.{S} Велики властелин Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас |
| ћ имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обичајима онога краја за властелу и за њих |
| ке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На |
| мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник) <pb n="169" /> ни суд |
| ије имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти |
| и се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који |
| pb n="51" /> <head>IV.</head> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Пло |
| п топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу најзнатниј |
| спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахиј |
| им турским круговима.</p> <p>Као главни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи до |
| епослушна и самовољна.{S} Средњевековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесн |
| теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибиња |
| па пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозденовић се налазио у близини.</p> <p>На |
| .</p> <p>— Чујеш, дијете, повика путник властелин некаквим туђинским нагласком, можеш ли ми каз |
| одузео нам заједно с овогодишњом жетвом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од |
| S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седео супрот Гвозденовићу, па сад бе |
| Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлицу.</p> |
| а.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; |
| поглед на ћерку великог <pb n="137" /> властелина Гвозденовића, жупскога стегоноше.{S} Боже, в |
| лам.{S} Недавно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти има |
| у о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} Пошто су беспослена властела |
| ори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозденовић је <pb n="79" /> био дубоко |
| ачије видике.{S} Размажени син великога властелина није ни помишљао да може бити сметње његовим |
| исмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могл |
| ме једноликом животу сеоске куће малога властелина.{S} Природно чедо српскога села имало је сва |
| седели.{S} Осим тога главног боравишта властелина и његове породице, у дворишту су се налазиле |
| тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се |
| у забаву.{S} Када су јој јавили великог властелина Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој |
| људи свога времена који није разликовао властелина племића и сељака меропха.{S} Њему су, заиста |
| ци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомила гово |
| пођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, како ћемо |
| ришта стајао је обичан, свакидашњи стан властелинов, чардак.{S} То је била пространа зграда.{S} |
| } На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије његове.{S} Прозори су били испуњ |
| шетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја из к |
| оје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова њива приспела за косидбу, сви морамо ићи д |
| и, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, као што често има, за одседање, за с |
| јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и заба |
| а је спремано ноћиште и боравак гостима властелиновим или људима разнога чина и реда, који би Г |
| ра Св. Стефана, Бањског, свадио с неким властелином око продаје манастирских јунаца.{S} Купио и |
| м искреношћу он се разговарао с великим властелином и са сиромашним сељаком меропхом или отроко |
| за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро ј |
| у се црпле многе посластице оновременог властелинског стола.</p> <p>Па свакидашња храна свеколи |
| а би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} А прослава крсног имена домаћиновог, |
| дњега века били су, нарочито на великим властелинствима, подељени <pb n="104" /> по работама.{S |
| а у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Властелинство се његово пружало од Топлице на север к Ј |
| у Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари |
| у је каква год посла давало манастирско властелинство, Којадин би се склонио у књижницу, и онде |
| х Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинству Витомира Гвозденовића, има и сад у планин |
| јих је имао неколико у своме пространом властелинству.</p> <p>Вођење дома, с дужностима гостољу |
| овац је повелико село које је припадало властелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су били само ме |
| других великих цркава у Гвозденовићеву властелинству.{S} Она би Гвозденовићу напомињала те дуж |
| ио је са свим супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је био човек |
| , густе праменове црнога дима.</p> <p>— Властелину, Гвозденовићу, у Плочник! <pb n="233" /> вик |
| тицало њихове службе и њихових обавеза властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он |
| ци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину новцем откупљивао за работу, коју му је дуго |
| било је дужно сваке године давати своме властелину прописани број научених соколова.{S} Кад би |
| едство којим се деловало.{S} Једноме се властелину свиди, на пример, један млин.{S} Он истера в |
| и људи из околних крајева, који су свом властелину плаћали погођени откуп за работу, коју би му |
| том, и прочита како деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденовићу поклања у баштину на в |
| работе био дужан помагати своме великом властелину, за оне нарочито које су биле хитне природе, |
| ову њиву уз друге послове које је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гус |
| ка и осталога којечега што је припадало властелину.{S} Село је било сасвим просто.{S} Сељачке к |
| има.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од турског освојења унапредак вршити |
| ину, и свечано би их предавао господару властелину, у којега су, међу послугом његовом, били на |
| немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, властеличић у Плочнику, али од богатијих, у свему зната |
| b n="181" /> на продају, без новаца.{S} Властеличић, свађалица и приличан насилник, удешава, св |
| оских људи који су му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов господар, стајао је онде љутито вичу |
| >— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при с |
| анастирских јунаца.{S} Купио их некакав властеличић Гвозденовићев испод Копаоника, па хоће да и |
| Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош влаха |
| довољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше властеличић Плетикосић, али чиме нас турски султан обез |
| и око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Тур |
| селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Јанко Плетикосић, који је стално живео неда |
| ао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властеличић.</p> <p>— Ја радим по заповести игумановој. |
| аш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} |
| е сме бити на манастирском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад |
| , па води, Другојачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> |
| тих сељачких кућа, али као кућа једнога властеличића, далеко је мања и незнатнија од велике вла |
| ијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осуди |
| , из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властеличића Плетикосића из истога села.{S} Они су се у |
| ва момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа властеличића Миливоја била је нека опала, неоправна кул |
| на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <pb n="1 |
| су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и по |
| сније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к запа |
| ику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под собом, и стари су му били стегоноше у |
| десетак села, и према томе по неколико властеличића.{S} Властеличићи су имали по негде и засеб |
| му су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, као што често |
| , с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац властеличића Јанка Плетикосића у Точанима није имао кул |
| онога села.{S} Чардак, главно станиште властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића. |
| према томе по неколико властеличића.{S} Властеличићи су имали по негде и засебно, самостално, п |
| их људи.{S} Властеоски ред — властела и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу |
| људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> <p>Вла |
| земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису де |
| и властелин по обичајима онога краја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, кол |
| кога?</p> <pb n="206" /> <p>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S |
| с Турским Царством, издељен је био међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, којима је ду |
| и настојавао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} Тога ради је сазван угар |
| адски зид, била је малена <pb n="53" /> властеоска црквица Светог Томе, крсног имена Гвозденови |
| S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с |
| , далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси л |
| отово никако потпуно слободних људи.{S} Властеоски ред — властела и властеличићи, мало по праву |
| време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани |
| служен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb n="224" /> се отац Кал |
| ода, да старе грехе покаје.{S} Погореће властеоски двори; попалиће се и порушити високе куле и |
| инци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних крајева, који су свом власте |
| ску, до чланака, и опасивао свој златни властеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, округл |
| у Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеоским плаштевима и |
| у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеоским плаштевима и са златним појасом и мачем о б |
| људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он властеоским људима.</p> <p>— Ено нашег господара, одгов |
| а како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S} Властелич |
| агош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он влас |
| коњаник.{S} Одело на њему беше српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога соја, као ога |
| ат, лепе појаве кад обуче своје свечано властеоско одело.{S} У карактеру и у нарави био је са с |
| лин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се |
| као што често има, за одседање, за стан властеоског надзорника и за смештај десетка и осталога |
| ила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а лова није могло бити без на |
| b n="58" /> великих породичних весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, женидба синов |
| отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестима |
| имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску.{S} Није било никакве користи од тога што се |
| народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоску хаљину, као поповску, до чланака, и опасивао |
| врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су |
| и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше |
| S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у |
| у још памтили старо стање за хришћанске власти.{S} То стање је остајало све даље на страни, ула |
| ром било свршено, чим би нестало српске власти, проговори Драгош, очевидно се сневеселивши.</p> |
| д насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, него има заслуге.</p> <p> |
| ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису штитиле општу сигурност?{S} У нашем случају |
| тан, Дубровчанин, заклет код дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда |
| {S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу.</p> |
| дмашна.{S} Тек под крилом такве државне власти може бити вера слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехме |
| елина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим тога недавно нам не |
| <p>— Да, освајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, н |
| воју корист, тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није |
| рђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имања од грабљ |
| , докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар |
| ено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска |
| укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја |
| опишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S} У оно време војнике није д |
| астеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити ка |
| шћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да као о |
| тили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно в |
| ом силом, коју беше прикупио ради своје властите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 |
| е манастирска имања од грабљивости наше властите православне властеле.{S} Шта ће бити сутра, ка |
| што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвор |
| ију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она га поче |
| вом султану, којему се деспот, по своме властитом предосећању, није радовао.</p> <p>Ову прилику |
| давале и момци женили не толико по свом властитом избору колико по избору својих родитеља.{S} Р |
| свога стана више Београда гледао своју властиту пропаст и штету, коју нити је више могао попра |
| р да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рачунима, није му ни накрај памети било д |
| , крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише последњи м |
| јњем случају онако како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је |
| ица.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њи |
| еди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово |
| војој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске јунце, који су |
| дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Сте |
| родао, али новце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вр |
| је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи изме |
| е.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских |
| па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манаст |
| не.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи са свега југа |
| де.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? |
| — Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце нисам примио, о |
| ћ.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, господару!{S} Игуман м |
| ири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на своја места |
| рно.</p> <p>— Ви сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: |
| нела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода није нанела никакве штете.{S} Очевидно је остао не |
| но длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један манасти |
| енарско повелико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је казао д |
| ајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авли |
| е радознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у о |
| <head>II.</head> <p>На тихим дунавским водама спушта се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је |
| ластеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне љ |
| јан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Г |
| четка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није ша |
| им био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} И то му је ма |
| а под једнако као извор чисте планинске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ с |
| да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти |
| звади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код |
| алаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрмљено плоч |
| ојим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних |
| Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њега, б |
| гош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање којом се |
| боким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мос |
| руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег |
| } Један котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци р |
| и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да |
| пуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког врем |
| било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са сво |
| ати војску.{S} Мислио је служити се још воденим путем од Видина и неготинске Крајине, који су в |
| се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манастирско бр |
| ет животноје вежуштому...{S} Последујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив г |
| -Cyrl"> послушљив, своје бреме савршене водештошу отложив, не отречет животноје вежуштому...{S} |
| р, и помишљајући каква се страшна борба води око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд см |
| i> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче |
| ложи новце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач |
| новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засе |
| </p> <p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић |
| ажара с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</ |
| воме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не |
| ена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркв |
| стирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуш |
| одара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти прод |
| на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну политику и да смо наро |
| рдима и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Ку |
| спунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се био истака |
| Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео |
| колара са соколовима.{S} Трећи момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с |
| и другојачија политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико |
| ао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану у сводовима |
| .{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Ру |
| чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у бог |
| мекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около ст |
| ви су признавали да се у Србији не може водити другојачија политика него она коју је водио десп |
| средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S |
| n="224" /> се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Бо |
| пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено к |
| ви силни топови послаше које сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим пу |
| у и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад се и то пос |
| удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистрога потока; кршно стење подигнуто у небо и |
| крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није |
| .{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново |
| Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очеки |
| који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред к |
| а; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Евр |
| ина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене главе лебдело је |
| своме пространом властелинству.</p> <p>Вођење дома, с дужностима гостољубља и распоредом посло |
| господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас са |
| а и на шлемовима свију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згод |
| ра, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа о |
| Ја бих био самозвани судија, самозвани војвода, самозвани ћефалија свуда докле ме ноге носе и |
| у управљали Сибињанин Јанко, као главни војвода, и папин изасланик Јован Капистрански.{S} Посад |
| који се сматрао за једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава |
| ру, кад је као младић ступио на престо, војводе његове саветовале да одмах војује и да своје пр |
| у.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе саветовале Александру да свој белег (грб), то ј |
| е да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="211" /> Николе Скобаљића, а код Приштине |
| та и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име д |
| адних крајева другу војску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци ср |
| ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише по |
| ка у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S} Топличка војска имала је п |
| .</head> <p>Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог није било могућно показати.{ |
| имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се |
| папа Никола V.</p> <p>Услед прве године војевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао 30 септ |
| {S} Што су хришћани несложни, слаби, за војевање неумешни, у религиозном фанатизму занесени?{S} |
| ју преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед извршио |
| ину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p> <p>Тога |
| ије било никакве користи од тога што се војевању на Турке стављао на чело и започињао га папа, |
| слушао чудновате приче о Александровом војевању и тумарању с војском по свету.</p> <p>Најпре с |
| а по Европи, причу о славном тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби |
| ишта не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предад |
| јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, |
| ад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ак |
| ушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} Видело се да су |
| а се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, најви |
| ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољубивим жар |
| о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на до |
| о морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужност да по |
| има пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њи |
| стаће му само његово лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Ста |
| акав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао оку |
| богорадимо у европске властеле за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; н |
| дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов језик се такође морао учити. <pb n="294 |
| га југа словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S |
| еме било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја с |
| ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војника после тога случаја тешко је било испричати.{S} |
| а штитовима и на шлемовима свију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Вр |
| ласти, начинио распоред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржавала, него с |
| естили што пре све војничке старешине и војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување |
| угој је непрестаним говором и храбрењем војнике упућивао и соколио папски делегат Јован Капистр |
| енских наредио је да се предаду његовим војним старешинама као награда војсци, а момке је узео |
| м стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ см |
| у трчали с једног краја стана на други; војници су се спремали и размештали; топови су непреста |
| а златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, разговарајући се.{S} |
| ола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара било није.{S} Док су они били у жив |
| лу, кад су се вратили кућама они српски војници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао ј |
| на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели хранити се храном спремном за опсаду |
| ва на данашњи начин издржавала, него су војници распоређивани на издржавање по селима.{S} Тако |
| и к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, поскидаше капе и побожно слушах |
| икаква увијања и двостручења.{S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им је св |
| у том моменту истрчи из града са својим војницима и удари под сабљу пометеног непријатеља.{S} Н |
| д Београд, добро наоружаних и напуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са |
| х начинио зборно место и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к |
| а, како би о томе известили што пре све војничке старешине и војнике.{S} Исте такве су оштре на |
| Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: ј |
| тарешине скупе на договор све старешине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану |
| те Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничке службе под командом Гвозденовића, он је још за |
| што боље оцене.{S} Као велики старешина војнички, <pb n="59" /> он је био оштар у изискивању во |
| и планине и одлагаше сваки политички и војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могл |
| них Турака.{S} Деспотов протовистијар и војнички велики челник у свечаном руху, које је личило |
| ote> <note xml:id="SRP19130_N2"> Главни војнички заповедник над Европском Турском. </note> <not |
| земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је де |
| по једно село и по половину села према војничким списковима и према својој војничкој обавези.{ |
| n="59" /> он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и |
| а заблисташе оклопи и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплач |
| ема војничким списковима и према својој војничкој обавези.{S} Слободних људи и слободњачких сел |
| ајвећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се |
| ад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила. |
| Седећи цело лето у Смедереву с извесном војном силом, коју беше прикупио ради своје властите си |
| је.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита за случај опсаде, сланине, сух |
| е пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опсадне справе које су онда |
| мед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није. |
| Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb n="278" /> главе и наже бегати гл |
| Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половин |
| анин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке цариградским путем све до П |
| ињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко, није ни |
| -ог октобра, (1454) кад се Сибињанинова војска поставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим сп |
| сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> и под којим заповедником посести |
| ј да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве |
| ије био на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад |
| деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, |
| е и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, гово |
| е деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Ник |
| оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињанином на једанпут, пред крај се |
| — Све је то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспо |
| изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска војска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом |
| Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити кроз Србију да нападне угарски Београд |
| д вече тога истога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики вла |
| е у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, |
| чекује напад султанов.{S} Чим би турска војска ударила, фамилије би се склониле у збегове, а љу |
| бију.{S} Кад се почела растурати турска војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче д |
| е већ била испунила војска.{S} Топличка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пу |
| г војводу Николу Скобаљића.{S} Топличка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду С |
| нешто морало учинити, јер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изн |
| г цариградског пута, којим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових ра |
| се издржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштатик </hi> |
| егледа како му се била распоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао |
| рини.{S} Смедерево је већ била испунила војска.{S} Топличка војска такође се већ живо кретала с |
| рсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истер |
| Рудника.{S} Коњаници нису били пописана војска, него добровољни најамници.{S} Још деспот Стефан |
| е Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} |
| Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="211" /> Николе Скоба |
| ма, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад су под Београд носили |
| е које су онда биле познате.{S} И силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови |
| } Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одред |
| ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али у |
| је и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране н |
| овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не |
| ој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилазила на празна села, празне тргове, празна |
| е већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом |
| S} Најпосле војничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, о |
| тизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, |
| водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та с |
| Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанска, р |
| део није.{S} Поља око Крушевца прекрили војска са свих страна, и пошто се сви силни топови посл |
| јника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници |
| .{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господски живот |
| Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна, и ударила је силно, али |
| творено је гунђао против овог одашиљања војске Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уг |
| едњих година доста претрпеле од кретања војске, ратовања и свакојаких размирица које су с неста |
| {S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево |
| иљада људи од пропале турске београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> |
| дноликој уредби Александрове македонске војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве |
| село кући Плетикосићевој.{S} Од угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска раз |
| чек гостију, њихових пратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истог |
| о на место, уверио се да није до турске војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки |
| и преплавише бегунци силне, многобројне војске турске, која је, пре неколико недеља, с невиђени |
| к султанов дома не застане.{S} Спремање војске, које је одмах наредио, деспот остави на сину Ла |
| мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабра |
| к оштар и поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро |
| е упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска у В |
| ризрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупљао из својих западних крајева дру |
| ске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за оп |
| повратну линију, скупи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставив |
| битке дају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је би |
| S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војске да Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни т |
| Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадн |
| деспот Лазар, и то више као команданат војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у |
| еновићу да султан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и |
| Смедереву.{S} По таквом је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усв |
| га протовистијара и великог челника над војском, да од његове стране поздраве царицу Мару при њ |
| прам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији старога Гвозденовића неста. |
| м без довољне заштите, излети са својом војском из града, заузме их после кратке борбе и стане |
| а разбије.{S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помог |
| це, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису |
| уга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потр |
| Крушевцем, где се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог |
| ј Топлици Гвозденовић нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању у |
| аузме Крушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом |
| шло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} Заповести су биле из |
| икоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, об |
| е о Александровом војевању и тумарању с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили ка |
| ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас |
| о су је имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску.{S} Није било никакве користи од тога |
| арод је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле пос |
| ко је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} Т |
| ти под команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописан |
| ти поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих зема |
| ке градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити се још воденим путем од Ви |
| лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао |
| ави султану у Софију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, да нема разлога да какав би |
| да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и |
| век држати слободан за султана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести свога |
| и Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао |
| ој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбат |
| в готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава |
| купљао из својих западних крајева другу војску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{ |
| нски ни тада не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве нападаче бац |
| препастише се видећи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, |
| анин Јанко уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски ста |
| ћ удари негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој |
| , смело и помишљати да се на опсадничку војску удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто мор |
| лизације.{S} Нико још није имао државну војску под једном командом тако као што су је имали Тур |
| у.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке к |
| вим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други н |
| приликом.{S} Он у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становн |
| а порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драгош, једно |
| д најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими п |
| није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драго |
| о Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n=" |
| његовим војним старешинама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио д |
| том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, |
| у одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменит |
| беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки показао.{S} Долазак новог |
| ић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи гот |
| у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} На султана се вика |
| а ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-б |
| рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом.</p> < |
| ош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пу |
| лену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило |
| на, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек сп |
| мбра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ва |
| сто, војводе његове саветовале да одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике поукл |
| био нарочиту порезу која се звала <hi> војштатик </hi>, којом су се издржавали ови најамници а |
| војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштатик </hi> наплаћивао од свакога без разлике и ник |
| пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Која |
| је калуђера, који су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век преписујући и путују |
| у свему исправан према дужностима вере, волео је бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и б |
| ро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очевидно за |
| дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, сл |
| е узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се К |
| .{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различите апокрифе.{S} |
| нога султана и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једно |
| .{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа и |
| квим стварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Калистратом.{S} Изглед |
| не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан у |
| нуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто |
| а срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће х |
| колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Б |
| ровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли виде |
| то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S |
| моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> |
| ван султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, су |
| све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео |
| р тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дал |
| у, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гв |
| подара, онако исто као домаћа животиња, волови, краве или овце.</p> <pb n="54" /> <p>Није лака |
| су се, по равном месту, могле и превући воловима или биволима, кад се под њих подметну добро сп |
| Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради на штитовима и на шл |
| </p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом об |
| е, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања про |
| нете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли |
| епост и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претури |
| ксандар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих могао |
| Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милос |
| него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ј |
| позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну |
| у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се да исти |
| Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја |
| евисоким деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да ж |
| ти старијега, тако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се клањам силноме |
| нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан. |
| и, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече између гробо |
| што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> |
| и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— |
| а Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста |
| то су све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калистрат.{ |
| акнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо |
| чека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је и |
| али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{ |
| благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да |
| о, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће и |
| ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили на |
| акука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако ст |
| или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одговараше царица, да ја држим свој зас |
| а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар |
| <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике. |
| ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која ме је послала да откупи |
| статак живота као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветр |
| ишћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља господарева били су старији од свачега другог.{S} |
| је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S |
| је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује само наклоностима срца свога.{S} Он је |
| знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Ста |
| азговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, |
| телину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност двостручењем и прив |
| еније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се с |
| Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима |
| госпо, хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијат |
| т зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— |
| ханичка навика на послушност не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не |
| ћи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам |
| алног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да Турци |
| казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другојачије п |
| ету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S |
| је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац).</p> <p>С тим |
| ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, |
| Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити |
| к пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што |
| говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ни |
| а Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих дво |
| е Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ и |
| по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом ме |
| н се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје зна |
| рева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два позн |
| } То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све деспотове зап |
| к и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради |
| у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи раз |
| Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога осваја |
| ра кованога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џ |
| се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велик |
| добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на једанпут, |
| оверења пред старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и |
| младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у |
| тпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стамени |
| ли последицу хитрине или отврдлости као вољу Божју.</p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Бел |
| ан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошлости, увек зан |
| одчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону |
| .</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речима, псовкама, намргође |
| чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци |
| одским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа трговачка роба за иностранст |
| датак да се старају о производњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку |
| пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, ко |
| , меда је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у господским |
| робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркв |
| начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима |
| је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које само може успевати у климату нашем.{S} Ораси |
| да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45 |
| је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чу |
| а госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у |
| ле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бер |
| начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од којега |
| стор у градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабукама, шљивама, трешњама и |
| ених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарске ме |
| S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао н |
| транцима.{S} Место се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене биле на вр |
| воране беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, било узвишено, и на |
| им пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком |
| к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које само може успевати у к |
| тави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ |
| .</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом мес |
| ом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо нед |
| ко наређивање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пун |
| сне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <pb n="131" /> виделе су се сеоске куће.{S} По |
| оске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака, распоређени су били купушњаци Гвозденовићеви.< |
| су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с |
| рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима |
| ез икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетик |
| е на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени |
| ца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приг |
| о требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у господским кућама и у црк |
| ноћ, синко!</p> <p>Старац припали свој воштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драго |
| Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и воштаним свећама.{S} Пријатан звук кадионице сусретао ј |
| вицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти на коле |
| над Турцима од 24 септембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Кру |
| дред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга |
| ике.{S} Никола Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра разбије Ту |
| ично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да с |
| а низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Сит |
| оје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска |
| а држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пр |
| која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаиловић <pb n="219" /> властелин |
| је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скоба |
| Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отво |
| крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на п |
| <pb n="255" /> позатварају сва градска врата, оставивши отворена само једна.{S} Онда изда запо |
| едан коњаник, задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мос |
| е и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} |
| одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је |
| кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се по |
| ку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику.{S |
| им старешинама да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад |
| о има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити један по један.{S} |
| одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секиру, об |
| овић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{ |
| >Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <pb n="125 |
| сане текстове.</p> <p>Дворкиње отворише врата те мале, полусакривене дворске црквице у султанов |
| ореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} Застирке су на |
| врати Миливоје.</p> <p>— Устани, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места |
| , Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворена.{S} Кад |
| спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза |
| а халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или састави, па дон |
| едео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који г |
| одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева |
| дска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник ј |
| мах за тим отвори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена |
| на почасно место покрај самих дворских врата којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели |
| ли је стража опазила стражара с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали |
| се сијала у отвореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} |
| ега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у особито одељење дворца.</p> <pb n="73" /> <p |
| главне госте уносили печење и гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар |
| се јако куцање халком на вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски мома |
| да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза сту |
| /p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађ |
| ва отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа над Турцима |
| .{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, |
| Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га |
| захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишл |
| стиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу дес |
| тану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке ц |
| у манастирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на |
| може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја |
| дмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које су дотадашњем природн |
| чито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по народу мислили д |
| ца, и како сте били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво, одговараше младић, али задовољни |
| данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војници што су учествовали у |
| у се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече |
| у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова, упита царица, и како сте били задовољн |
| зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сам |
| ата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Пл |
| за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком обро |
| <p>— Може ли се? упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, може, одговори Шана, дижући се |
| " /> <p>Псетанце Шанино које је било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици примиче |
| веома предусретљиво старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— |
| тајали спремни при камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.</p> <p>Гвозде |
| или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосредно у врт. </p> </div |
| на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред |
| е усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључ |
| цама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манаст |
| с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за по |
| властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о путовањ |
| о царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, проговор |
| и нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само др |
| .</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном |
| д како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само јед |
| више казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S} На какав се начи |
| какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, за |
| гао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносил |
| инама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, |
| неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети |
| ом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неким више н |
| ано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда и |
| товао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на |
| он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провириваше, у |
| ао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, в |
| ај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких н |
| молитву, зачу се јако куцање халком на вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе м |
| Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манастирској порти отворише и у авлију у |
| ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да |
| е како се лов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и |
| милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетик |
| халком на вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испиј |
| и много пута одговарали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брз |
| , деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p |
| ног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво |
| ест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.< |
| према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ни |
| трате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се |
| поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је било, да одм |
| у од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара седела је на источној страни села Плочника више |
| врћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог села.{S} |
| села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача |
| ом, ти красни младићу, овамо код маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{ |
| био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве од рана. |
| на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, |
| (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар египатски, одупирао свима своји |
| као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже?</p> <p>— Не покорав |
| на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S |
| је, у том крају сабора, била неописана врева гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан панађура, |
| опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет према тихоме једноликом животу сеоске ку |
| Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити старијега, тако ти. |
| страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S} Т |
| се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво с |
| оћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не |
| м земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с очевидн |
| без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војск |
| ити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвоз |
| је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, |
| поверењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи раздо |
| јатељских удараца.{S} Њихова плодност и вредноћа народа који их је насељавао учиниле су да су и |
| ти у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и |
| томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гво |
| и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне историје.</p> <p>Међу тим, баш |
| а из околине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој полови |
| от, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати истину мојих речи.{S} Без сумње не ми |
| ли толико заједно проведених часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас |
| а женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру |
| , Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбр |
| ојало хитре као стрела часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време |
| тара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, т |
| и на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби р |
| бало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао прили |
| је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје д |
| новићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} |
| во Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак |
| ојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготов |
| ле.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и |
| скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистрат.</p> <pb n="164" /> <p>— Ник |
| ити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње мисије још |
| рат.</p> <pb n="164" /> <p>— Никад није време, одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, мо |
| лим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад би време б |
| S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисоком ти царству данас требају <pb n="32 |
| .{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам |
| бу <pb n="119" /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали девојку з |
| ме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> |
| огла погодити и каква је.{S} У последње време царица је била веома забринута, те тога ради није |
| еђу свију дворкиња царици се у последње време највише била свидела Стаменија Плетикосићева свој |
| човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу |
| лаву, па опет заћута.</p> <p>— Старо се време променило, настави Драгош.{S} Мисли, жеље, осећањ |
| p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта |
| то изврши два месеца касније, кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Српске послан |
| исани број научених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предстој |
| } Говорите ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни но |
| се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго треба ч |
| ве, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да с |
| о реду обаве све што треба, макар какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожу |
| могао чути гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Господа н |
| чаја тешко је било испричати.{S} Кратко време после тога, Јанко <pb n="243" /> Сибињанин искрсн |
| средство необично помогне.{S} За кратко време турски опсадници огрезоше у пламеном мору, помето |
| ез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калис |
| ве су заповести извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да гл |
| хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изречену самртну пре |
| живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} |
| ти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што је падало на го |
| здахну, јер се при самој помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, ј |
| јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем размишљањем и читањем.</p> <p>— Па шт |
| шћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, |
| алуђери или свештеници, пошто је, у оно време, црква држала просвету и образованост у својим ру |
| ла бесна околна властела, што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да су му |
| јски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако брзо |
| note> <note xml:id="SRP19130_N5"> У оно време домаћи производ, нешто другојачији од данашњега п |
| ости права као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су господа |
| ишту власти, начинио распоред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржавала, |
| ложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије него д |
| он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је бил |
| рости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно могао имати своју ве |
| роизводњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда био врло ску |
| </p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb n="34" /> по нарочитом церемонијалу.{S} Тешко |
| ој жени, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка |
| на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелама, мач |
| <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} |
| тиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} А нарашта |
| својих свакојаких судова, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нар |
| ски, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцим |
| ко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за мој |
| одак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Међу израђевинам |
| у, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви. |
| огаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео сво |
| ду на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате |
| и онај начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се |
| а откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Ца |
| ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од |
| раде округле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет |
| оданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиља |
| ећ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су |
| умевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам прег |
| служио пилав од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генад |
| ани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, била већ претурила т |
| "203" /> жилице срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очеки |
| ајвиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу пед |
| команданат једне чете Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничке службе под командом Гвозде |
| > <pb n="103" /> <head>VII.</head> <p>У време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим г |
| куле манастира светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, интелигенција ни |
| есам ли ја крив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у св |
| ет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разликовао властелина племића и сељак |
| им него што је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих в |
| некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и мом |
| шту играле су се све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један старији властелин из сус |
| ику.{S} Као и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 1443, по |
| ичанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи |
| ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а |
| обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Др |
| иње да султан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Царица М |
| ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и др |
| .{S} Они који буду пред народом када та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад |
| возденовићу поклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана |
| све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је |
| ти путник запита друге, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у |
| ако као и са суха.</p> <p>После кратког времена града Београда готово није било изнад земље.{S} |
| сак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и манастир |
| ада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у манастиру Светог Николе у |
| редлог великог везира, да му он може од времена до времена послати свога човека по извештаје.{S |
| је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божију?</ |
| дница осећања и интереса, која се током времена начини међу мужем и женом као међу једноставном |
| око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места пр |
| ко изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута колико би требало да от |
| .{S} Пошто су беспослена властела много времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези в |
| ког везира, да му он може од времена до времена послати свога човека по извештаје.{S} Томе чове |
| у поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаљ |
| ах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њ |
| нићемо га накрај крајева.{S} Треба мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лич |
| ли је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је нај |
| Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S} Н |
| е може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С |
| ак осећаше да је ту света остава старих времена, и свак се напајаше њеним тајанственим успомена |
| жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник Мехмед |
| То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Царигра |
| е храма, који је у са свим другојачијим временима подигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрш |
| ари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, кал |
| ах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште баре |
| алеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба |
| тира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упита царица.< |
| ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано копкаше шта му тамна будућност скри |
| , те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и |
| наца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, п |
| е уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од |
| нутра стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва манастирске стражаре да м |
| {S} Стражари сместа познаше манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се извед |
| S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти |
| ужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове |
| рији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како прол |
| мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p |
| ек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У оста |
| лествица </title>.{S} У њојзи се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин |
| руна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићево |
| ела размишљања, свагда мучна и туробна, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неу |
| <p>Госпођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Г |
| вода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра |
| ављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога робља, којега су |
| су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Ч |
| унце.{S} И све су заповести извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић |
| господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бри |
| оћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом месту, близу Неродимке, одузео нам заједно с |
| садила.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим сунчаним местима, исп |
| ета — природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</ |
| још један само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећут |
| д пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао м |
| је дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу |
| да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење дес |
| дело.{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потруд |
| илостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изречену |
| Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима св |
| 185" /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су, добро осушени, могли врло |
| то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На |
| колачиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у к |
| а њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледа |
| ладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{S} Као и |
| >Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца свога о женидби Стам |
| ством читао.{S} Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу мо |
| аступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно |
| остручења.{S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњ |
| а језика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и веома образован човек, Којадин |
| је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој се |
| ле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на |
| вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к |
| има или варошима.{S} Насељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене ба |
| алека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била нен |
| мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву |
| оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госп |
| у је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, |
| !{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} |
| новића, које се свеколико саставило око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} О |
| Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот Стефан |
| у овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких послова везана била с млекарником, са сиро |
| ми чин, заустави се једном на неколиким врстама <title><hi> Рајске лествице </hi></title>, која |
| н, познаваоци овога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била до |
| тао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјекивале, коло је непрестано игр |
| од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</p> <pb n="292" /> <p>Који су имали земље или им |
| иљем била премештена у некакав мађијски врт самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере |
| азио се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред градића |
| вратима којима се излазило непосредно у врт. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19130_C |
| ажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао |
| онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се |
| јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, |
| султановим вртовима око дворова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетњ |
| ање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари |
| исане миром силнога цвећа из султанских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази прес |
| ворова у Дренопољу.</p> <p>У султановим вртовима око дворова, робови вртари већ заливају цвеће |
| Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и |
| и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на др |
| а будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а он није био на |
| нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један д |
| рође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве |
| .{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод, из кога ј |
| нице, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже |
| вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо |
| .{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо |
| 52" /> Гвозденовић имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато намештену, |
| свему осим живота, којим је располагао врховни државни господар.{S} Поједина велика властела б |
| има и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозденовић се налазио у близ |
| дило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским круговима.</p> <p>Као главни властелин |
| а, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу и господару, била непослушна и самово |
| тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога |
| народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења мењало све од поч |
| и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда |
| личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стајали |
| . бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, |
| на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, |
| се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој зако |
| која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким народом српским. </p> </div> <div t |
| т прошлости и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата н |
| лично непокретан, ако само у потпуности врши прописане работе, али су те работе биле многобројн |
| мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> деспот |
| њих била господарска самовоља, која се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{S} Власт |
| не од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брин |
| ов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили само преко његових доглавника.</p> <p>У одређени |
| Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p |
| ли погођени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, |
| по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од турског освојења унапредак |
| мрти или до својега ослобођења, које се вршило о великим празницима или приликом <pb n="58" /> |
| часног поста.{S} На чисти понедеоник се вршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За ти |
| ој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S |
| деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb n="34" /> по нарочитом церемон |
| х.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат.</p> <p>Отац Калис |
| ако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзира |
| вића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвоздено |
| ц.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни |
| Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, него |
| талом зар мој отац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за |
| ле за заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је б |
| дин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други ј |
| ђуру Светог Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник |
| , једанпут уговорен и потписан, мора се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце. |
| и између својих отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под глав |
| у, почело од турског освојења унапредак вршити спахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве |
| авницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обртао на ова |
| опло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара, особито кад нас на то |
| .{S} Најтачније се <pb n="66" /> морају вршити све заповести.{S} Најоштрије казне употребиће се |
| у борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала |
| {S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу |
| са својом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена, немогући се никако опоравити.{S} Р |
| Дугачки низови товарних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поски |
| уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, а |
| ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини |
| и о трговачким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота с |
| је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и |
| а Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летописи. |
| ста Турчина истерати из Београда; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То |
| доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као |
| се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан |
| <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих у |
| <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— |
| ткад и одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му тада |
| е задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају |
| отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косов |
| Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с ист |
| је могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што |
| а Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет |
| изнаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи ору |
| } Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир С |
| еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет годи |
| ве обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа |
| ходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружј |
| је јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{ |
| аест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би о |
| Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, ил |
| тељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ће |
| као му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да |
| ла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао зама |
| .{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспо |
| да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење |
| помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви |
| не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радо |
| ну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> |
| о православље клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била |
| ности Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу |
| да се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави |
| ластелина Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не донос |
| нули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драго |
| град опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао |
| као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе. |
| анастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, к |
| је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у њего |
| ромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира |
| нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете |
| прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њи |
| , одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост |
| и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштов |
| а је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом |
| а, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити |
| ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на послу |
| в његов старински углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег с |
| а не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Иб |
| ео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови |
| и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићев |
| Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, нап |
| ити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао д |
| д је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да |
| један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови |
| идео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио звер |
| у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S |
| покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спремање војск |
| младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</p> |
| учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.< |
| град падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако |
| је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми |
| шћу и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и упр |
| ао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и |
| држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да |
| од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако ошт |
| а ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студеници. |
| није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то |
| колико саставило око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене |
| Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријатеље, није уводио у пород |
| о уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам сам |
| нова лица, Он у незнаној сладости, која га нехотице обузе од сестрине милости, корачаше с њоме |
| гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Г |
| е већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опсадне справе које с |
| b n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта м |
| и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући руку |
| наш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли |
| рог пријатељства, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ј |
| има, и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> <p>На скоро се ја |
| ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елегантну појаву млад |
| .</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезан |
| е царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у његовој седмој годин |
| одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около |
| џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се в |
| овори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p> |
| ије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и |
| .{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> |
| идат за владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком приликом нудио митром владич |
| ва.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је позн |
| се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, |
| за те не марити? промуца она, погледав га погледом који је једини умео казати што је девојче у |
| ем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гвозде |
| да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био |
| ам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упут |
| им новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором <pb n="239" /> видеше |
| ова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем |
| еђен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајућ |
| алу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, |
| огађају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, |
| јам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесец |
| чан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и према |
| 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао друго |
| Овај разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова одлука |
| једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пру |
| n="168" /> задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што |
| ојском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу |
| ак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је било нас |
| ластеличића.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драго |
| отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који с |
| уђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> <p>Момц |
| ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи? |
| За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> и под којим заповедником посес |
| ошто никоме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски ниј |
| гово лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не уда |
| ве дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир. |
| беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође |
| S} У његовим властитим шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с пром |
| Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми о |
| љице и пружајући руку управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам |
| шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта |
| е бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео. |
| рица.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шт |
| ат.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S |
| ма међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата д |
| да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је |
| рда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона н |
| {S} Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <pb n |
| ушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном |
| наву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша нег |
| а кад један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине |
| у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти |
| ш остао код њега, <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> < |
| к је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по с |
| стали, султан, са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим |
| ен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим грана |
| каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товар |
| } Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себ |
| и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Ка |
| ти пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, |
| је имао уздања у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, д |
| је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано копкаше шта м |
| бегством земљу свога господара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му н |
| деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки го |
| анастирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кре |
| ена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с |
| е стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да в |
| ="9" /> се погоди с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> |
| рад да помогну турском султану освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</ |
| гу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој |
| се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаука |
| неверну, немирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па |
| анастирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Ја |
| синко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада |
| човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац |
| Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игуман |
| боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како |
| пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цр |
| султан Мехмед махну руком заустављајући га.</p> <p>— Понесите моје поздраве деспоту Ђурђу, одго |
| милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с |
| , одговори Драгош, очевидно задиркујући га, нељубљену, румену, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога т |
| ити саслушавајући Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је зн |
| и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им по |
| драви с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.< |
| , нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја |
| хан коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао не мо |
| >— Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, |
| ку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у планини? уплет |
| вораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према |
| а земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни |
| ојадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Тре |
| ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, |
| његова питања провириваше, у тону којим га је изговорио, задовољство које би имао да то одобри |
| лтан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султаниј |
| рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и |
| и око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али |
| а би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да |
| деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом приликом је певао пред мно |
| скусан и веома образован човек, Којадин га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гла |
| шно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Мил |
| срнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја о |
| њу на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одл |
| анастиру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрат |
| е он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће |
| мо његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона |
| ти.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, |
| ан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твој |
| апаствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завиј |
| е пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон царск |
| } Зар није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за |
| тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести м |
| стак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе То |
| пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о мн |
| тства како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задрж |
| аћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препоручивши своме највештијем м |
| се доброчинства царичина, викаше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђур |
| ахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша |
| је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држ |
| ља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би н |
| али пошто је момак изврстан, склонићемо га накрај крајева.{S} Треба мало времена.{S} И оставите |
| ослушност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начи |
| ах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, |
| аше испред Којадинова зеленка, несташно га задиркујући.</p> <p>— Па добро, хајде проговори, реч |
| ну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема н |
| рен пољубац.{S} Само <pb n="136" /> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекор |
| , рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га |
| ради, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде |
| </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, п |
| било за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при сви |
| оварао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Ме |
| шину и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{ |
| та султан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију нан |
| и да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} П |
| остављаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће. |
| ано железо из котла кључале воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључ |
| ено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажње |
| жњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начин |
| Којадин Гвозденовић.{S} Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески |
| и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испитивао о свему што је он имао прилике д |
| ослушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, о |
| стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухвати |
| а по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је п |
| напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Ј |
| исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар |
| ријатеља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Ота |
| оњском бацали напред свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Ил |
| {S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отиша |
| , нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и |
| место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто |
| Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вре |
| га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио.{S} Непријатан |
| ешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни |
| к извршењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По то |
| ији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда |
| воје песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде висила о њег |
| овела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећ |
| онику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држал |
| било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је |
| јим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање жива човека на |
| и људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави в |
| и султан на пречац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времен |
| тикосићева једно другом наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о женидби свога сина само с |
| тиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација после смрти деспо |
| развијаше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњи |
| погодба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен једва у |
| тар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, |
| крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div |
| , дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на такав на |
| анинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Поред соколова, у Србији се припито |
| гре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S} При о |
| жу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице к |
| а неколико степеница узвишена пространа галерија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним |
| местише се такође на своја места, испод галерије, на којој су турска господа поседала била.{S} |
| и се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су |
| између товара и коња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра каравански капетан да знак за по |
| } С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су |
| приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајући се |
| ламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе |
| у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или простак. |
| огобројни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружј |
| јао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав проговори првом оптужен |
| везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још виш |
| ред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарске меропашке куће, ко |
| ао и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 1443, после Сегед |
| међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић, с многим клањањем, исприча новоме госту ка |
| /head> <p>Неколико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се држао |
| ме ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није могао присетити.{S} Ибрахим-бег се осм |
| " /> <p>— А како мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо н |
| на.</p> <p>— Народе! поче она говорити, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је да сусретне Ту |
| </p> <p>Као главни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице Маре у ман |
| иван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српск |
| руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозденовић се налазио у близини.</p> <p>На уласку у ма |
| ну, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, н |
| јали.{S} Ако би властелин <pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију, тај се врховни бој куле претв |
| нути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност |
| је био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану |
| и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозденовић је <pb n="79" /> био дубоко узбуђен.{S} Нар |
| пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он себи снаху тра |
| иговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од најгласовитијих |
| се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном смерном оделу двор |
| се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздр |
| д њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се силно поколебао.{S} Најдубље жилице прао |
| слетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже пример.{S} За њи |
| ђутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свога двора мотрио на турске операциј |
| понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> |
| да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху |
| људима поче узимати неповољан обрт.{S} Гвозденовић никако није марио за тај правац.{S} Али у т |
| ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатнијим распо |
| свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препоручивши своме највештијем момк |
| оплици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калис |
| {S} Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби |
| Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевидно туробно расположен и понесен и са |
| </p> <p>— Што је, беже, шта само? упита Гвозденовић радознао.</p> <p>— Народ вам је хрсуско кол |
| оворио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и ти при |
| ркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним путевима преко преко план |
| а том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога Калистрата, ман |
| е преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> |
| ика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла савес |
| у прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић приликом последње његове мисије у Дренопољу |
| нове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде је Гвозденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски |
| стиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита за слу |
| Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико часова своме сакривеном |
| /p> <p>Турске достојанственике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позва |
| маћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу и напио |
| човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао том приликом и да одговори на питања с |
| ор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показа царица Мара у п |
| а.{S} Али је на интересе своје породице Гвозденовић гледао по своме начину, и свеколико поштова |
| <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може |
| ачем све покорити или упропастити, рече Гвозденовић, дубоко се клањајући пред преобученим Турчи |
| чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби је све властела крива, а и сам си вла |
| тивањем.</p> <p>— Збиља, збиља, тврђаше Гвозденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако не верујеш, про |
| то пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозденовић, очевидно незадовољан, и жураше се сакривен |
| истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, игумане!{ |
| и се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:</p> <p>— Превисоко ти царств |
| > <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим калуђером беше већ код деспота Ђу |
| е може јавити самом новом султану, кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао којим ће начи |
| в од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије показаш |
| м.</p> <p>— Сигурно није, одговори кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша није одобравао покушаје Мехм |
| оглавника.</p> <p>У одређени петак кнез Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су |
| а његовим и земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мехмед м |
| био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испитивао о свему што је он им |
| и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било у |
| оле у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у здравље д |
| ић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који |
| вих других чисто његових разлога, стари Гвозденовић није потпуно извршио деспотову наредбу о зб |
| на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин стоје спремни за пут у сво |
| о резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, ал |
| ише предајом, брзо позаузимао.{S} Стари Гвозденовић се налазио у пратњи султановој, и после узе |
| унаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари Гвозденовић тачно суди, синко, само је претерао.{S} Пог |
| земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати |
| у ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа |
| лика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговори Гвозденовић, и нека смо препоручени превисокоме ти царс |
| — Јесмо, превисоко ти царство, одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши изјавио поздраве десп |
| ма право високо ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче царице <pb n="27" /> Маре |
| е клањам силноме слузи његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n="204" /> послузи, |
| говори се свашта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, али све не треба веровати.{S} Има султан д |
| ту куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозде |
| идео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну стар |
| За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за цари |
| о кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да главном војском која ће поћи под |
| и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављ |
| оња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у особито одељ |
| и њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира.</p> <p>Између |
| господару.</p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, који, чекају |
| .</p> <p>Ученици оца Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу |
| ст Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново ловачки ро |
| ко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, повика ота |
| како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић слушали су са жудном ра |
| еше игуман Калистрат, некадашњи Којадин Гвозденовић.{S} Дубока старост га беше жива прибила к з |
| , да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица |
| сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим се двориште п |
| њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и распо |
| , и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и милостив. |
| ругојачије мислили.{S} Велики властелин Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас од како се |
| уле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у |
| приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлицу.</p> <p>— Па ка |
| сно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало замишљ |
| готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Н |
| гледати од силнога народа.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, господар жупе наше.{ |
| занимало.{S} У томе је разговору обично Гвозденовић постављао <pb n="154" /> питања, а гуслар-М |
| држао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда срца, љубљаше своју ле |
| "39" /> властелин жупе Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију деспота Ђур |
| посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим |
| њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гво |
| >IV.</head> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у Топлици, н |
| Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу најзнатније и највиђеније љу |
| државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам је једино спасеније.{S} Тога рад |
| е тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он |
| чи.</p> <p>— Честити беже, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Послуша |
| ластелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се као домаћин о многоме собом старао.{S} Н |
| тајао за узјахивање и сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} |
| војом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро б |
| да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће |
| с известити по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију |
| бучен уврх одморника на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављај |
| } Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то |
| они у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у свој |
| приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненада сукну пламе |
| во већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио с |
| ећ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића његов стари познаник Ибрахим-беј.</p> <p>Н |
| ред војском.{S} По Светом Илији старога Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Б |
| је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражи |
| а царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.</ |
| од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говор |
| едица.</p> <p>Тога ради је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима, да новоме султ |
| p> <p>Тако се свршила аудијенција кнеза Гвозденовића код султана Мехмеда II у марту 1451 године |
| >После молитве је царица Мара отпустила Гвозденовића.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Де |
| тан печат државни.</p> <p>Нашавши очима Гвозденовића, ћефалија Петар се поклони, и приступивши |
| пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због |
| Њему је остао само углед старога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хле |
| пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодил |
| ом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времена Којадин се све више при |
| ћерку великог <pb n="137" /> властелина Гвозденовића, жупскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта |
| } Када су јој јавили великог властелина Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— |
| и!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомила говорило се да |
| ао што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се као домаћин о много |
| еш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путни |
| и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјаница, забодена у |
| је, у некадашњем властелинству Витомира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где |
| погледа с милошћу на младога Калистрата Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше с њима у р |
| Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико да је |
| велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?</p> < |
| рилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору обично Гв |
| ш у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико саставило око врснога с |
| младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властеличића Плетикосића |
| ако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да |
| ругог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, наједанпут склопише руке и закукаше да се |
| Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како у авлију у |
| противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто |
| м својом источњачком углађеношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле |
| а.{S} Осим војничке службе под командом Гвозденовића, он је још за неке работе био дужан помага |
| а да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{ |
| ба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било д |
| b n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> <p>— Збиља, з |
| астеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и половину Плочника |
| у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година.{ |
| полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху изва |
| о ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p |
| г времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је с |
| иваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и п |
| анастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се повратак господара и гостовање |
| аклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које само мож |
| Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао по |
| јунаца.{S} Купио их некакав властеличић Гвозденовићев испод Копаоника, па хоће да их тера својо |
| ни седела златокоса Миља, прелепа ћерка Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеленог, ружама обасутог |
| кој, гостољубивој кући, као што је била Гвозденовићева, меда је много требало.{S} Исто тако и в |
| према Стаменији Плетикосићевој.{S} Миља Гвозденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткос |
| астирска братија изберу за игумана сина Гвозденовићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, г |
| одјекиваше по небројено пута око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворени.</p> <p |
| лојко, који је седео недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просе |
| кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара седела је на |
| pb n="130" /> <head>IX.</head> <p>Испод Гвозденовићева двора и његових кула, мало ближе реци, у |
| доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће Гвозденовићева и Плетикосићева биле везане и суседством |
| аницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом тихоћом, радујући се у ф |
| hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све стране по двори |
| после мало час наведеног разговора Миље Гвозденовићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно |
| осић је био млађи команданат једне чете Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничке службе по |
| ода, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копао |
| еликом меланхоличном пажњом.</p> <p>Сви Гвозденовићеви гости нису могли стати за парадну велику |
| те.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадн |
| воћњака, распоређени су били купушњаци Гвозденовићеви.</p> <p>Неколико дана после мало час нав |
| ло и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били тешком бригом.{S} Свакога ј |
| .{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила да у њено и |
| еоска црквица Светог Томе, крсног имена Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за ст |
| ц Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе |
| ав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвозденовићевој кући све се променило после изласка Кој |
| нијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спазили да |
| рло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је она у њему |
| ађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их помислио сам како би |
| ужностима спрам других великих цркава у Гвозденовићеву властелинству.{S} Она би Гвозденовићу на |
| ко село које је припадало властелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су били само меропси, и нити |
| види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испитивао о |
| нијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S} Авлија |
| ере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна |
| као се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нисам.</p> <p>— |
| ле овога разговора царице Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим друговима, наврати се опет млад |
| имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </ |
| <p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у образе.{S} Калуђеру пружи |
| готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво |
| а отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш |
| ове планинске према Косову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле и |
| а.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођом |
| астица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка, обе одличне домаћ |
| дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n="180" /> њена деца, |
| ичним домаћицама, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је |
| те, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегледали.</p> <p>— Што бу |
| еме звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем на |
| покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако |
| рајући ту реч.</p> <p>— Народе! продужи Гвозденовићка, турска је сила голема.{S} На кога сте ви |
| n="235" /> <p>— Србија је пала, продужи Гвозденовићка, Србија се одржати не може, то сви видите |
| маху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвозденовићку, <pb n="184" /> госпођу Плетикосићку, њих |
| но погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш ту |
| ку.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад см |
| енове црнога дима.</p> <p>— Властелину, Гвозденовићу, у Плочник! <pb n="233" /> викаше гомила, |
| ајући госта на осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, ј |
| супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је био човек отворен, искре |
| та зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да |
| Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошт |
| стима његове жене, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било га |
| а, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочнику готово више него у То |
| да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића ве |
| Гвозденовићеву властелинству.{S} Она би Гвозденовићу напомињала те дужности; без ње би он на њи |
| или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељства, па |
| Јест.</p> <p>— Али није само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја много по |
| остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево дође време, бр |
| еним Турчином.</p> <p>— Ја сам, честити Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздрављ |
| врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљ |
| и један властелин, који је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше се својом куп |
| е упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разговор се окрете на царицу Мару, |
| ша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан |
| урађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја знам шта накрај крајева чека |
| у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим <pb n="37" /> друговима одмах за |
| <p>За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају.{S} Уступајући натр |
| S} Усмено је Халил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војске и д |
| тикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу остаде такође под заповестима већи одред, |
| деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденовићу поклања у баштину на вечита времена, пет с |
| ију, држи у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} На њему је, на послетку, било главн |
| ужба за цео живот изложи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би мога |
| ио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако |
| а себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, да слушају музику и да гледају ко |
| и, тркалишту, на пољицу испред градића, где је такође било изнето једно буре вина за оне који б |
| а Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и п |
| мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износили на про |
| ким засторима.{S} У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарс |
| у своју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе није |
| то лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши |
| дети једно ослабело, измучено створење, где, поштапајући се, једва прелази гробне брежуљке и он |
| а, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Поред соколова, у |
| изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живе |
| а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фе |
| их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</p> <pb n=" |
| с великим столовима и софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног бо |
| а боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству |
| де деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродошлице и да |
| еспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отп |
| астао месец јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, да нема р |
| осле ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја пр |
| ин одоше одмах у манастирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драг |
| овао?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На |
| уштеним просторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале |
| } Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да по |
| ам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност престаје.{S} Онда са |
| е као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и |
| Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у планини? уплете се Драгош.</p> <p>— Недалеко одав |
| Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упу |
| на главном тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена |
| е и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави |
| ори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам |
| ћу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, краставци, диње и лубенице, роткве |
| спотова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у кра |
| ас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео д |
| ?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде. |
| послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p |
| ене, јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На |
| ивањем кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, |
| ко подједнако изговарамо?</p> <p>— Онде где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, откр |
| {S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p |
| </p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушн |
| по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из тр |
| ати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домак |
| уги саветници, који ће знати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагд |
| ледали старога хришћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали |
| рође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђ |
| или по грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становн |
| ђен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би |
| а!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Ниј |
| био спреман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочит |
| вић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Ни |
| ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека д |
| да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих |
| све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата сво |
| Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Ц |
| Од њега се, нарочито, потурчењак ретко где могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турц |
| ућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није д |
| на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски момак који је онде |
| а, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити или упропастити, рече Гвозд |
| !{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мис |
| жеља, пошто никоме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђер |
| не.{S} Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било је |
| од Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} |
| убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, |
| Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни |
| и деспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за манастир |
| да страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господа |
| знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо |
| а не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одговара |
| у држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерина, и т |
| зимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак да се пол |
| мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите |
| се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} Страховиту т |
| су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.</p> |
| коло је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стол |
| Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да с |
| и.{S} Изван трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пруж |
| имо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и забаченим планинским сел |
| ђење са царицом Маром.{S} Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђером цар |
| Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су |
| езу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тесто, да |
| " /> међу главне госте уносили печење и гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{S} Био је |
| амазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За |
| је једино вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да на |
| а одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заис |
| во.{S} Ето већ толико година правоверни гину, топећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границ |
| нате.{S} И силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су б |
| лестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може |
| ачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама о |
| осподарска самовоља, која се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{S} Властела господа |
| ћи.{S} Војска остаде без <pb n="278" /> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим |
| ли су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на в |
| о не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казати, |
| се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао о |
| да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Нем |
| туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело ка |
| а вођа.{S} Око његове сединама украшене главе лебдело је узвишено опште поштовање.{S} Нема нико |
| вога коња, па товар остављали себи више главе, а они би легали између товара и коња по заостало |
| орене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност новоме |
| се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све в |
| и душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нем |
| Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој |
| се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, |
| ком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем в |
| ир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјани |
| а мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесно |
| прости, господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа запове |
| а, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О |
| а другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није м |
| га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и |
| замишљене, показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, |
| ликих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, а |
| како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, посл |
| а њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне обичај |
| а свима пословима.{S} Свакоме је било у глави како се спрема нека велика промена, и сваки је же |
| ла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште један камен с путање, и шушну |
| остојан у својим намерама и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику |
| кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне госте уносили печење и гибаницу, вратар објави д |
| ку. </note> <note xml:id="SRP19130_N2"> Главни војнички заповедник над Европском Турском. </not |
| ариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је још једини и остао |
| нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви са |
| отово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој к |
| } Граница је била непрестано немирна, и главни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из Т |
| ан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те |
| садом су управљали Сибињанин Јанко, као главни војвода, и папин изасланик Јован Капистрански.{S |
| врховним турским круговима.</p> <p>Као главни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да пред |
| анастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало, ка |
| у војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра Македонског били Персијанц |
| ију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором деспотових доходака, по томе пут к Беог |
| бу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестима његове жене, госпође Круне.{S} На Г |
| , и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад |
| што се тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли т |
| од осталих кућа онога села.{S} Чардак, главно станиште властеличићево, био је на два боја, као |
| а не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово истине очувате.</p> <pb |
| бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић народнога живота и народне мисије |
| Миливоје могао тужити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То пок |
| штро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И т |
| за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је главно интерес.{S} Султану се после Цариграда хтео Беог |
| руком.{S} На њему је, на послетку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама |
| јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Једноме се власте |
| ље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба просто сјурит |
| у гости боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта властелина и његове породице, у двори |
| ска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S} Топличка војска им |
| .</p> <p>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Богородице чекао |
| </p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли то |
| >У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к |
| <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где стоји спремљен |
| ањем, пред самим Крушевцем, где се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић. |
| е војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, заузме К |
| редак вршити спахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве промене, али опет турски спахија |
| лочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само простран |
| > читлук-сахибија </hi>.{S} Работа је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешка |
| вала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину ово |
| ретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума < |
| инуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву православнога хришћанства, преобратио у џа |
| ш смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се |
| и, није се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да б |
| , скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} С |
| се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} Није могућн |
| ни вреди.</p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљ |
| без <pb n="278" /> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим, којега су полу мрт |
| хмеде, Мехмеде — говораше царица, тужно главом машући.</p> <pb n="17" /> <p>— Ја имам разлога ш |
| ег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима свију својих в |
| цу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне труп |
| оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису штитил |
| ој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се време променил |
| <pb n="260" /> <p>Папски делегат обори главу и намршти чело.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, |
| рст морати попљувати, или срамно повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, др |
| ана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њ |
| вносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икој |
| н у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беше се с |
| же хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати не вест </foreign>.{S} Тим се обележавала твр |
| тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на о |
| се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем са |
| лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек д |
| е: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је к |
| } Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну пос |
| p> <p>Црква се скоро дупке напунила.{S} Глас старога архимандрита, доста снажан, одјекивао је о |
| е кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествичника <title> Ра |
| течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочит |
| Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су |
| а молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који је језик |
| к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>М |
| ествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га |
| .{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор д |
| му на памет како ће жена његова примити глас о његовој промени вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошт |
| Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили |
| неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у |
| оже ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове скла |
| , пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по небројено пута око |
| уховници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бра |
| и и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јунач |
| } Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером |
| сећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе крају. |
| астурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кући Пл |
| калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и ле |
| с мраком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а њ |
| ма оцу Калистрату не само због великога гласа и заслужене славе оца Калистрата као учена и засл |
| гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са |
| стакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску власт, п |
| гарска граница.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да с |
| о те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команд |
| ксандар, и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспели да објаве рођење давно жељен |
| архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и |
| а твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето |
| ано немирна, и главни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворен |
| .</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли не |
| од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву ду |
| евисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и |
| е цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако брзо као да |
| вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} Којадин погледа ко то д |
| ку и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишавали су све остало на пана |
| а су му јављани најновији, све невесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држа |
| као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно своје бројанице, |
| С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали верне на молитву.{S} Нови су се господа |
| месец дана? — одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме |
| реме јури, Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо |
| данпут се зачу звоно, и складним својим гласом одјекиваше кроз планину.{S} Они су се примицали |
| а народу, читао је увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да с |
| их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Само ћутите, чините се невешти.</p> <p>Двоје |
| .</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љу |
| пропали, рече отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио пророчким одуше |
| шавај у име Божје, повика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, још једанпут промери |
| {S} Средњевековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да се т |
| родицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима ник |
| о, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је поклоник Му |
| и брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која |
| о ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што види |
| кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је |
| веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и интересе своје напаћене земље.</p> <p>— Са |
| о згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара |
| от је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад |
| менула како се поговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он |
| врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="209" /> својим цвећем |
| же, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепш |
| ги дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зл |
| љој слози и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о |
| , и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвоз |
| а ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја |
| те се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се пос |
| е народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја н |
| спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, свој |
| ју, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, |
| ао венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, св |
| што си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта |
| знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски. |
| ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од |
| а, али забринути стајали пред две ватре гледајући како се железна секирица и каменарско повелик |
| зумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Србија.</p> <pb n="261" /> |
| азговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман |
| пајући натрашке, једнако се клањајући и гледајући у лице султану, кнез и његови другови поседаш |
| тан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:</p |
| н од људи, на које је и удаљена околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове |
| у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> < |
| русцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући руку како је беше |
| четила гомила народа, која је радознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључев |
| том крају сабора, била неописана врева гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан панађура, виђало |
| убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који с |
| оштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали домаћинство оца Калистрата, за које су још мало |
| Они <pb n="286" /> су у њему непрестано гледали старога хришћанског старешину, и где би се год |
| ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишко |
| Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју властиту пропаст и штету, коју нити је виш |
| погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шт |
| кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао којим ће начином удесити <pb n="29" /> виђење са |
| Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним нос |
| ахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео д |
| врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих |
| ата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби не |
| ита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајући п |
| и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне ш |
| о разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, |
| страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред |
| де туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораш |
| јој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства, очекивао је |
| на интересе своје породице Гвозденовић гледао по своме начину, и свеколико поштовање према Пле |
| .{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих шил |
| т.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пред собом положај којим можете бити задовољни. |
| шла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепот |
| се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран угов |
| е који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одгов |
| е и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред куће како се лов креће кроз ши |
| јзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама |
| , и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Д |
| уљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзл |
| Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу |
| Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гран |
| згледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n= |
| илнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу. |
| , бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, и |
| рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гледаше свога изабраника с пуним задовољством и поносећ |
| расним плаветнилом небеским, јер прозор гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> |
| рат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га једнако.</p> <p>— Не |
| , упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> <p> |
| собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и з |
| између брегова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маз |
| <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад с |
| ди.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под коман |
| пези биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Суди |
| у Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <p |
| тету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављала наше читаоце и опомињала их |
| ода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што в |
| >Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажар |
| ти.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је от |
| ?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту ре |
| ов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да |
| им говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се и |
| ему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређајући по крилу красне к |
| лиже гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш с |
| им да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљским начином. |
| <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозде |
| у то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у на |
| /p> <p>— Онде где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, откривено нама Словенима и Срб |
| мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, кака |
| S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гл |
| је био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше властеличић Плетикосић, али чиме нас турски су |
| е, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала |
| омоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драгош, једноме старијем човеку, шта сад, опет |
| pb n="45" /> господаре. „Најбољу снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо |
| латним кондирима.</p> <p>— Не, не могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале.</p> <pb |
| Чим бих те могла разгалити, господару, говораше царица.</p> <p>— Ничим, драга султанко.{S} Јед |
| а Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим пошто |
| а слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — говораше царица, тужно главом машући.</p> <pb n="17" /> |
| показиваше најбоље расположење, али не говораше много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је л |
| е збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{ |
| аки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не ос |
| нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то већ знам |
| У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, го |
| това политика сасвим антихришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску |
| м је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да |
| је.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну полити |
| а, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то |
| трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице седео један, који |
| опусте, или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари |
| их.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и шт |
| ?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} Они који су некад овде држали се |
| обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} |
| њом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био б |
| тадиновој и Марковој земљи.</p> <p>— Па говори се свашта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, ал |
| мало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио уста против јадне царице, те ућут |
| идно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па да |
| ехмеде, синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он ј |
| ршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{ |
| суморно али веома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по н |
| спотову.</p> <p>— Правим пријатељима се говори искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мислити |
| Калистрат, и с каквим познавањем ствари говори о домаћинским пословима с таквим <pb n="186" /> |
| његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само пусто упиња |
| страта, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту |
| трат, нити ико други писао тако како он говори, већ другојачије, црквенски, онако како се пишу |
| што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога треба <pb n="162" /> казнити |
| оги их слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспот |
| сито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одврати Миливоје.</p> <p>— Устани, отвори врата |
| {S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Д |
| сли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> <p> |
| ако нисам?{S} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њем |
| и, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign xml:lang="cu"> чьст </foreign></hi> |
| еним двема дворкињама, женама старијим, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} |
| >— Па је ли теби што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимал |
| ћа кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке |
| е, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи |
| ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати у Гвоздено |
| ше ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смер |
| ила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продат |
| ише хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али речи |
| .{S} Чим би неко превршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S |
| ад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Плов |
| њу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он за се, |
| више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и |
| везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита цар |
| тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трговачким пословима и о ситницама у блиским |
| ојој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити |
| ходе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не |
| јарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна осећала се овим |
| Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да м |
| Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више |
| ено нама Словенима и Србима слово Божје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошт |
| отовој породици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је о |
| ује ловачким причама.</p> <p>Од новости говорило се тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султ |
| е отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како овако дуго трајати не може и како султан |
| ад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очекивали да ћ |
| дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину извршио хајдук Драгош |
| рчењак ретко где могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша П |
| етрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји ст |
| ј мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, старешине <pb n="178" /> овоме м |
| иш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорити с |
| <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастир |
| S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, брани |
| ? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве го |
| Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени |
| тишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а |
| ко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли |
| <pb n="17" /> <p>— Ја имам разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хришћа |
| овараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати истину мојих речи.{S} Без |
| не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом и |
| де у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу педесет година.{ |
| жје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су |
| иморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, ко |
| Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас |
| /p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} |
| ате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем овом |
| револуционарно.{S} Кроз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би сам |
| прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то н |
| девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наш |
| од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким |
| у добрих и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро |
| и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако д |
| говца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрес |
| неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Нем |
| и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд |
| ао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје пов |
| и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може разуме |
| орена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац |
| Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно шт |
| име српско знало, докле се језик српски говорио, докле се крстом православним крстило. </p> </d |
| а имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} Али м |
| да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломи |
| го полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић ма |
| ним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Срби |
| p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци с |
| султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео служити се вештином да на |
| ко предсказивање о коме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се годину или годину и по |
| једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} |
| } Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад би време било говори |
| дговори деспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, д |
| ило ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то противило |
| оспођа Круна.</p> <p>— Народе! поче она говорити, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је да с |
| ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти каж |
| им с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с |
| слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче говорити.{S} Он помену деспотску заповест и хришћанску |
| дајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:</p> <p>— Превисоко ти царство!{S} Мој узвишен |
| дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам од с |
| .{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није има |
| све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом |
| ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја |
| о говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} З |
| пред твојим часним образом морам истину говорити.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, како т |
| , синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> <pb n="171" |
| и освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита |
| руна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} |
| онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин и ве |
| сместа промени.</p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не з |
| /p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас и |
| у, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна |
| зажарен.</p> <p>— Господару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Бо |
| и да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија пок |
| ћи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, српским језиком, с малом примесом ондашњега к |
| нко Сибињанин; на другој је непрестаним говором и храбрењем војнике упућивао и соколио папски д |
| трату јавио какав гост, или му је каква год посла давало манастирско властелинство, Којадин би |
| уда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорил |
| е бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме |
| ати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким гласом, |
| чаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под к |
| ти се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да, синко |
| > <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, који за њу живота жали |
| рској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом |
| на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га |
| а ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али к |
| рога хришћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у свој |
| азили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало из |
| д преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита он |
| ољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече |
| Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да см |
| овора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти царство?</p> <p>— Не з |
| зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада |
| свеколикога људског делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом |
| а овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} |
| неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ће |
| ом што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и |
| егли.{S} Женска управа у манастиру није годила домаћинским пословима.{S} Од како је царица Мара |
| а!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Капистрански насто |
| још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калистрат.< |
| <head>XXI.</head> <p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у досадашњим од |
| Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда |
| а изгинуло приликом ратова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n="15" /> попл |
| у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара довела за султанију у Дреноп |
| ву после боја на Косову од пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам |
| новерно господарство.{S} Ето већ толико година правоверни гину, топећи крвљу и претрпавајући ле |
| српскога народа, пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар С |
| овића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у |
| ојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прекора.</p |
| ило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот |
| Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој х |
| о мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И зби |
| му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се својој двад |
| Нишу да повластице, које је пре педесет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} |
| оседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у |
| ко како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори др |
| о — 1451 — могао је имати близу педесет година.{S} Најстарији му је син Којадин био претурио дв |
| е.{S} Шани је могло бити преко шездесет година, али се веома добро држала, само што је била мрш |
| у видели има већ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову држа |
| а и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је провела на султановом двору у страху и |
| игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повика путник властелин |
| и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по |
| чем, расправио сукоб са медведом, неких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најле |
| насељене и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле од кретања војске, ратовања и св |
| езу.{S} Био је то човек космат, средњих година, прилично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и по |
| тали они садашњост или прошлост.</p> <p>Година 1865 метнута је поред 1913 зато што је 1865 иста |
| ећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, синко, по <pb n="280" /> сто пута, |
| о.{S} У дубокој старости својој, погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао пра |
| Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, била већ претурила тридесету годину.</p> < |
| ића код султана Мехмеда II у марту 1451 године.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о по |
| ерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за султана Мурата у јесен |
| се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја била политично дело, те је она |
| уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на такав начин узео Ново |
| <p>Кад се почело примицати пролеће 1455 године, султан Мехмед почне наново рат са Србијом, али |
| ости, деспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} О |
| ке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотство остане на деспоту Лазару.{S} Али |
| а многе године, све до своје смрти 1487 године.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није про |
| ели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског Мира (1444) опет би |
| х граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само да се г |
| служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве године војевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао |
| лим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, све до своје смрти 1487 године.</p> <milestone |
| вог, Светога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би н |
| {S} Село соколарско било је дужно сваке године давати своме властелину прописани број научених |
| крушке му се нису претрзале преко целе године, него су једне друге све сустизале. <pb n="185" |
| а ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, препун горчине и о |
| стир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландар |
| вљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, покло |
| ubSection" /> <p>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-б |
| ако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је во |
| још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гл |
| ала у харему султанову у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко в |
| рка Миља примицала се својој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било |
| p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешт |
| н Мурат говорио царици Мари испунило се годину или годину и по након онога разговора покојнога |
| орио царици Мари испунило се годину или годину и по након онога разговора покојнога султана и ц |
| ака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или |
| ина њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на |
| .{S} Тако је после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, |
| ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Србији.{S} Тако ј |
| а да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни ота |
| ако је.{S} Али сам ја претурио педесету годину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S |
| дине 1450, била већ претурила тридесету годину.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице |
| уздржљивости, претурила своју тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, ви |
| се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечан |
| е траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, |
| је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан ј |
| ! продужи Гвозденовићка, турска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу |
| од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене доколенице; око стаса угасито црвен по |
| Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} |
| е више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— |
| тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Гол |
| голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, слетали |
| S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, слетали њему на капу, |
| , него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубови је радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да л |
| изван града где стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче |
| а били су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гле |
| суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, која је радознало гледала шта се ради.</ |
| понављаше у громовитом одјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља |
| овићу, у Плочник! <pb n="233" /> викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на ту стран |
| телина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самоко |
| у све већим, помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу |
| у Турци били почели наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било широко, о |
| ухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа м |
| е, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човечанску крв |
| потпуно заслужени, распростираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и ње |
| гнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци! |
| ци!{S} Турци!“ викале су непрестано оне гомиле, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усп |
| зађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас стра |
| викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дворска вра |
| оде, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше с |
| ример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале |
| аслужени, распростираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитељ |
| су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести <pb n="236" /> |
| ајстори су становали све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обича |
| слушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице седео један, који је имао велику масницу на но |
| </p> <pb n="44" /> <p>Да приђемо једној гомилици простих људи који су у крају под једним дрвето |
| оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомилом, која је била све већа што се више села и више |
| љубља.{S} Она је једнако промицала кроз гомилу ловаца, надгледајући да се међу ловцима јутарње |
| ни ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и лат |
| мо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их с |
| д запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове црнога дима.</ |
| мна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије |
| мо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером.</p> <p>— Ја хоћу |
| S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушника.{S} И тада ће бит |
| да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се давно |
| је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треб |
| више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S |
| ала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој |
| госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангал |
| ао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у |
| мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори |
| уо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте так |
| нти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешт |
| војев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући |
| а земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S} У оно вре |
| Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</ |
| бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за мук |
| шно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они м |
| и откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак |
| добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висок |
| д црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једно |
| астом зрачку кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипрага што се спољ |
| Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић наро |
| е бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јаб |
| ивада и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите |
| еднако као извор чисте планинске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме |
| био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховиту |
| {S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице |
| ле, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но к |
| није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} Мислио је у |
| оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не < |
| ив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село и по |
| емљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чини |
| а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек |
| војој личној судбини, нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла и |
| коње, кухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фамили |
| ворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку пи |
| могли стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} С |
| извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да главном војском ко |
| лиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистрога потока; кршно стење подигнуто у |
| Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема к |
| ришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да |
| ута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет царица |
| пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том п |
| утовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе го |
| на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сере |
| на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један |
| ан Мехмед је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће н |
| и оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми |
| не, свршити.{S} Али на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и ј |
| ечасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар |
| идеш?{S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S |
| крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у но |
| шке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна п |
| а и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> <p> |
| послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а после с |
| ого размишља.{S} Није страстан.{S} Нека Господ отклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину |
| и господи на кули своје песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина ј |
| ва — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, начинише се господари земљи и народу.{S} Њихов |
| ста, испод галерије, на којој су турска господа поседала била.{S} На једном крају дворане беше |
| г улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас |
| нкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређивала, што је најлепше, за царицу Ма |
| ати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна послуга њихова.{S} Све је то било |
| је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије него данас и мање су о |
| се није смео свак забављати.{S} Само су господа и властела могла ловити са соколовима.</p> <pb |
| Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то |
| д брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретати др |
| му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов господар, стајао је онде љутито вичући својим људима да |
| вом земљу свога господара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му нос у и |
| естита му славу.</p> <p>— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, |
| {S} Од италијанских господара, милански господар Фрањо Сфорца беше 30 августа <pb n="257" /> 14 |
| та, којим је располагао врховни државни господар.{S} Поједина велика властела била су такође ис |
| — Превисоко ти царство!{S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрд |
| ју, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас |
| ела, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим живота, којим је располагао врховни |
| је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј куле, с источне стране, ослањајући |
| Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он д |
| Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара, особито кад нас на то упућује превисоко ти ц |
| је некада оставио бегством земљу свога господара.{S} Али га је господар нашао и к себи поврати |
| имо своју садашњу веру и свога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад |
| властеоским људима.</p> <p>— Ено нашег господара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове |
| на султановом двору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пожуда, једва се, као к |
| е би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, в |
| ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} Пошто су беспослена властела много времен |
| двору Гвозденовића очекивао се повратак господара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа К |
| кад нестане благоверних и христољубивих господара и владалаца и њихове властеле, који су, по св |
| било, били су искључна својина њихових господара, онако исто као домаћа животиња, волови, крав |
| и крвавим распрама.{S} Од италијанских господара, милански господар Фрањо Сфорца беше 30 авгус |
| ислило да последње заповести дојакошњих господара треба извршити потпунце.{S} И све су заповест |
| се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господаре. „Најбољу снагу, говораше један, морамо њима |
| има него Турцима.{S} Али уговори и воља господарева били су старији од свачега другог.{S} Гомил |
| су их чували православни <pb n="250" /> господари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, |
| сељака ратара и насељеника.{S} Властела господари нису знали границе својој самовољи.{S} Узалуд |
| Туђи људи, та нова господа, начинише се господари земљи и народу.{S} Њихови су интереси били на |
| озивали верне на молитву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу крста; звук звона им је б |
| ке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари де |
| аст је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и судиле над великим бројем села, и ту је и |
| оварало се и саветовало са владаоцима и господарима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега с |
| се и саветовало с оближњим владаоцима и господарима; договарало се и саветовало са владаоцима и |
| дочекивани представници вере.{S} Новим господарима су они изгледали као агенти потиштене, побе |
| биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се вршила над главама сељака |
| оме; неће да чује за туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ толико година правоверни гину, |
| сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје место није више овде; велике |
| рече деспот с убеђењем.</p> <p>— Хвала, господару!{S} Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја са |
| Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, господару!{S} Игуман ме послао да их продам.{S} Имао са |
| писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Десп |
| ако продавати што није моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> < |
| се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот т |
| 19" /> <p>— Чим бих те могла разгалити, господару, говораше царица.</p> <p>— Ничим, драга султа |
| ко како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповес |
| руго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сумњаш?</p> <p>— Увек сумњам, не због деспот |
| Дунава, због Јанка Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Си |
| и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је раз |
| о рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— Господару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није др |
| {S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, |
| уди, који су увек против сваког плаћања господару и држави, не мислећи ништа револуционарно.{S} |
| т морали су поћи да се представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји највећи противници, рећ |
| S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и интересе своје напаћене земљ |
| ао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедере |
| царица живље, али он чува верност своме господару.{S} После онога што је било на Златици, после |
| иначе, према своме врховном владаоцу и господару, била непослушна и самовољна.{S} Средњевековн |
| речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да п |
| вачком начину, и свечано би их предавао господару властелину, у којега су, међу послугом његово |
| ош је било најлакше.{S} Пређе је његову господару било име <hi> властелин </hi>, а сад му је по |
| је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> |
| апља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад ч |
| ом било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{ |
| на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p> |
| о место, царица изађе да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов |
| народу тешка била самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Н |
| свима српским манастирима и код велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред де |
| ена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и премилостиви, шапуташе царица, погл |
| са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по том јавише управнике |
| 63" /> и шапућући: „Господи помилуј!{S} Господи помилуј!“</p> <p>У који мах отац Калистрат сврш |
| те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по |
| ти гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Господа на кули с |
| утни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним сановима служио пилав од ов |
| адозналошћу богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српским исто тако као и његове с |
| бројанице, <pb n="163" /> и шапућући: „Господи помилуј!{S} Господи помилуј!“</p> <p>У који мах |
| а кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит К |
| е да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршити.</p |
| ему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки господине деспоте, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али |
| ову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити господине, страда <pb n="81" /> се, кад се добро ради, |
| с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена црква и вера |
| репоручена црква и вера православна.{S} Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала |
| га Николе, Калистрату.</p> <p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити до |
| што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ са |
| ло пунити сељацима хајкачима, ловцима и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из дв |
| је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Ко |
| војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господски живот доста му је што му султан оставља.</p> |
| а, јер су воштане свеће употребљаване у господским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се из |
| лену чалму.{S} На њему беше скупоцено и господско турско одело као на паши.{S} О рамену му виша |
| ародној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, као што је била Гвоздено |
| повести.{S} Слутила се пропаст српскога господства, па као да се мислило да последње заповести |
| родном сеоском девојчету давале извесну господственост, извесну уздржаност и зрелију прорачуњен |
| је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Царигра |
| нас господство и власт ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас |
| у је онда велики везир поклонио сабљу и господство над целим новим вилајетом у Србији.</p> <p>К |
| >— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте господство нама, а |
| аложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан крснога имена лично предам ов |
| да; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници |
| је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и |
| де.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p> <p>— |
| и Којадина.</p> <p>Кад спустише носила, госпођа Круна приђе да прегледа рањеника и обрадова се |
| ао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у свој |
| њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај го |
| ко се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо |
| намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, мо |
| су посластица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка, обе одлич |
| ди тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n="180" /> ње |
| момцима навали да изврши послужење.{S} Госпођа Круна је још раније издала наредбе како да се п |
| тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судби |
| је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Му |
| а.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош |
| пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пол |
| отвори један прозор и народу се показа госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче она говорити, Гвоз |
| Смирите се, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; смирите се, па и |
| " /> одличним домаћицама, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка.</p> <p>Ве |
| , по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, пи |
| госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не бој |
| Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегледали.</p> <p> |
| /p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Неколи |
| н, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса н |
| о том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је био |
| уз постове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка, обе одличне домаћице, живо су се |
| , какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је била служена у м |
| ко мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош |
| озденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола пос |
| ара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жи |
| .</p> <p>— То верујем и видим, одговори госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манаст |
| .{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} П |
| вим.</p> <p>— Којадина... рањена! викну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта |
| ли жив Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој син ниј |
| Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксат |
| ути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло н |
| ли пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстити.</p> <p>— Саклони, |
| о не могући проговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> < |
| е, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозден |
| ица Мара улази са својим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред |
| у, под главним заповестима његове жене, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико |
| езарији само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама |
| с ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која ме је послала да откупим два роба из Срби |
| у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— |
| ке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро |
| суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи ј |
| у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка. |
| испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb |
| децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} |
| p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и приби |
| диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} |
| уга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које је она, з |
| е мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} И она |
| ника студених зимских јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да с |
| <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира |
| љење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на границ |
| има, па до краја јесени нису престајали госпођини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца |
| егледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калистрат.{S} Ми радимо |
| — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим. |
| ше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићком.{S} Стаменија је била раније отп |
| се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јел |
| рагош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићком.{S} Стамени |
| новићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром. |
| } Госпођу Гвозденовићку, <pb n="184" /> госпођу Плетикосићку, њихове синове и кћери отац Калист |
| ека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвозденовићку, <pb n="184" /> госпођу Плетикоси |
| и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој |
| пет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче |
| е ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављал |
| И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год посла давало манастирско влас |
| не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као д |
| се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозд |
| медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гв |
| о разбере у начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу го |
| гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Ко |
| послужена, и отац Калистрат позва свога госта у трпезарију. </p> </div> <div type="chapter" xml |
| сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, који, чекајући оно неколико секунада, с поуздање |
| мљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што |
| обу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Ту |
| м видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није збунила?{S |
| е кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежба |
| а велике сребрне тањире и износити пред госте.{S} На узвишеном месту са стране гостима седела с |
| римаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш |
| азник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што га н |
| се да новога госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић, с многим клањањ |
| момци на кулу <pb n="78" /> међу главне госте уносили печење и гибаницу, вратар објави долазак |
| а после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове К |
| е нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећањ |
| ога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци д |
| ду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и почели се међу собом ра |
| поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били тешком бригом.{S} |
| раљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом меланхоличном пажњо |
| /> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње смест |
| ичном пажњом.</p> <p>Сви Гвозденовићеви гости нису могли стати за парадну велику софру на горње |
| ну и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} Сви се ижљуб |
| p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архимандри |
| Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољн |
| у.</p> <p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да п |
| а двора.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико часова |
| није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава где му |
| ким столовима и софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта |
| у дворану богато намештену, на којој су гости седели частећи се и припијајући, а уживајући у по |
| арочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба напити у зд |
| двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицам |
| е само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрено запеваше <hi> Многаја љета </hi>!</p |
| ћ је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза |
| ћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} А прослава к |
| дмах наређиваше што је требало за дочек гостију, њихових пратилаца и турске војске која је с њи |
| ластелин <pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у дворану бо |
| је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозденом р |
| p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јав |
| у појаву младости и лепоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђење и старање да свак буде учес |
| а се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је имала неког посла код |
| зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде |
| га, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разум |
| госте.{S} На узвишеном месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се |
| у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене п |
| у којима је спремано ноћиште и боравак гостима властелиновим или људима разнога чина и реда, к |
| м је певао пред многобројним деспотовим гостима.{S} Све велике манастирске старешине, архимандр |
| ани, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је |
| ре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се |
| pe="notes"> <note xml:id="SRP19130_N1"> Гостионице у оновременом језику. </note> <note xml:id=" |
| се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људ |
| новића очекивао се повратак господара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на |
| и „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, као што је била Гвозденовићева, меда |
| нству.</p> <p>Вођење дома, с дужностима гостољубља и распоредом послова у самој кући, било је н |
| о нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако промицала кроз гомилу лов |
| риге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајнос |
| , позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</p> <pb n="64" /> <p>Деспот Ђу |
| овић, с многим клањањем, исприча новоме госту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какв |
| освети неколико часова своме сакривеном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад |
| дно незадовољан, и жураше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру |
| .</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам једанпут видела ново |
| ра.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p |
| S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и д |
| Мурату после Сегединског Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II.{S} |
| с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на |
| и, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини родите |
| .{S} Царица Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послу |
| ство одмах путовати?</p> <p>— Чим будем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити |
| једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Требало је да само |
| упља предусрео у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окр |
| је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обеле |
| а својим старешинама у нарочитој групи, готови да поздраве своју султанку, коју нови султан с т |
| ле Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћанство данас нема снаге, којо |
| смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, м |
| да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио већ |
| и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот ј |
| , монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња п |
| упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говор |
| нападне Београд преко туђе, автономне, готово независне хришћанске земље?{S} То је морило султ |
| замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, готово плах, краћег, веома јаког састава, већ у младост |
| ј није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари |
| анас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви образовани људи из народа били су калуђери и |
| ним политичким животом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и закл |
| ј разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, мислећи једнако о му |
| м били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се |
| <p>После кратког времена града Београда готово није било изнад земље.{S} Топовске кугле и камењ |
| на такву случајност, која му се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију |
| рила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} |
| .</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одел |
| е турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је и |
| оследњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} |
| а смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p |
| у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заро |
| љна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</ |
| ософске изреке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек |
| ао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради |
| од њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У последње врем |
| , али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-бе |
| о веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне |
| з одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и но |
| етка, у Србији, осим градова, није било готово никако потпуно слободних људи.{S} Властеоски ред |
| лужбе Гвозденовићу, седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан би |
| рављено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу в |
| је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао с |
| путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гво |
| али су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикавају послушности и уређеном лову.{S} |
| ешком муком чувале манастирска имања од грабљивости наше властите православне властеле.{S} Шта |
| стеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље |
| спушта се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одре |
| не баштама; великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Д |
| о команданат војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се св |
| учинити, јер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p |
| почели наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било широко, ово средство |
| топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пу |
| и су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, |
| ештали; топови су непрестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око варо |
| адском посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збегове, п |
| знова отвори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше |
| наоружаних и напуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>Пос |
| назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том |
| града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће оста |
| ати.{S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> |
| а.{S} Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је још једини и остао био Грц |
| ма одговоре султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом |
| турски напад <pb n="196" /> и оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног |
| а с југа започне опсађујући и узимајући град један по један, с планом да се заустави на Смедере |
| ада се толика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе |
| ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин п |
| 30_N3"> Развалине му се сад зову Курвин Град. </note> <note xml:id="SRP19130_N4"> Тако се у Срб |
| S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја из куће никада није излази |
| одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <pb n="255" /> позатварају сва |
| Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и од |
| p> <pb n="189" /> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути д |
| места преко порушених бедема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви пр |
| цу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким караваном |
| ћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успуз |
| ани Дунава, тако рећи под сенком његова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он ј |
| оту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Ср |
| најпосле покопају под развалинама свога града.“</p> <p>Новобрдске старешине скупе на договор св |
| S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Копријана <ref target="#SRP19130_N3" />, а долази |
| зео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то |
| ка и свештенство заједно са старешинама града Пирота, изађоше те поздравише царицу.{S} За њима |
| и са суха.</p> <p>После кратког времена града Београда готово није било изнад земље.{S} Топовск |
| ри свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан |
| времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за превелике услуге, учињене Србији и |
| уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћер |
| о се тицало политике, пође на поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је |
| с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим врто |
| Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим војницима и удари под сабљу пометеног н |
| не заштите, излети са својом војском из града, заузме их после кратке борбе и стане у њима он с |
| види на главном тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сл |
| отворени.{S} Трг и трговачке улице око града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће. |
| у.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Смедерева.{S} Станови <ref target="#SRP19130_N1" |
| мед, који се налазио у шанчевима између града и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку пов |
| /p> <p>С тога султан поручи заповеднику града да му каже погодбе под којима би град предао, пош |
| арских манастира, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао п |
| А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику двор |
| вадратни простор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зими б |
| прилично велики квадратни простор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, |
| има је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизат |
| ја, дрводеље, качари, који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сланике, сто |
| {S} Али се у Пироту морала задржати.{S} Градић пиротски са својим кулама био је у једном крају |
| га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудника, одакле му се отварал |
| зним цвећем.{S} На згодном месту испред градића било је <hi> потециште </hi>, место за трке и о |
| анас рекли, тркалишту, на пољицу испред градића, где је такође било изнето једно буре вина за о |
| а послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Празан простор у градићу био је засађен ода |
| Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим жртвама, и онда би сви бра |
| ло и изван градића.{S} Празан простор у градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, крушка |
| да све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сеј |
| на том крају било никако.{S} Становници градова и тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле |
| е збива наша приповетка, у Србији, осим градова, није било готово никако потпуно слободних људи |
| } Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почет |
| били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале |
| сти и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је посести одмах, али војници |
| ло у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по један, понајвише |
| нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави изађе наредба да се одмах о |
| бију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио |
| ерцеговачких граница, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дуна |
| тари деспот је наредио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође |
| ало онима који су се били позатварали у градове, а и своја су села почесто обилазили старајући |
| ониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228 |
| рошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван |
| аном спремном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За народ изађе наредба да се |
| што је Цариград био круна православним градовима и православним државама свима без разлике, та |
| ни ћефалија, ни других старешина.{S} По градовима су турски муселими, кадије и диздари.{S} Док |
| навике ваља окретати другојачије.{S} По градовима и по већим трговима или селима почеше се диза |
| се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у присенак, тако да није мн |
| собито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Размил |
| авили тешке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и н |
| ди да се <pb n="255" /> позатварају сва градска врата, оставивши отворена само једна.{S} Онда и |
| ај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори |
| матало и скоро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није више била ограђена, она је била |
| агацине одређеним потребама.{S} Млинове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водов |
| , и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах |
| упе на договор све старешине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољни |
| ле, с источне стране, ослањајући се уза градски зид, била је малена <pb n="53" /> властеоска цр |
| владика, протојереј градски, старешина градски и старешина свих еснафа градских изађоше пред д |
| вук топовске грмљавине.{S} Зидови су се градски ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је једна |
| а, у којој су били: владика, протојереј градски, старешина градски и старешина свих еснафа град |
| са турском заставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> с |
| арешина градски и старешина свих еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да пов |
| ли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао |
| да од деспота потражи увеличање својих градских <pb n="43" /> повластица.{S} Једна депутација, |
| гу страну.</p> <p>На средини затвореног градског дворишта стајао је обичан, свакидашњи стан вла |
| веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан на град, султан |
| живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале би смртоносне стреле чим б |
| ишта није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо |
| збије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је |
| уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ деспотиц |
| с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разго |
| Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упућена у хл |
| о да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине постеље у једном крајичку, сав |
| ош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пре |
| з прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, те су се по |
| љу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{ |
| она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и главни извор несп |
| зузимљући војнички пут Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко траж |
| околини Рудника, одакле му се отварала граница угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома ч |
| е грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— |
| Зар се њима не може уговорима обележити граница, преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обе |
| моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прош |
| већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и |
| Угарској.{S} Између турских и угарских граница находила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед смат |
| љу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{ |
| и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим |
| њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала |
| тим тога истога часа издаду се свуда по границама заповести да се треба надати турском нападу и |
| одмора.{S} Његови људи се размилеше по границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за |
| јој се султан задржао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник |
| оне гомиле, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човеча |
| знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> <pb n="49" /> <p>— Султан Мехмед то баш за |
| ва о свему што се тицало северо-западне границе Турскога Царства.{S} Опширна образованост и шир |
| такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и |
| еника.{S} Властела господари нису знали границе својој самовољи.{S} Узалуд су државни закони уз |
| ет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} Они који су некад овде |
| већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одређених јој положаја.{S} У Плочнику беше |
| султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Турским Царством, издељен је био међу властел |
| руни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је |
| ти и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели |
| вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова непријатеља, Угарске.{S} Београд у угарс |
| жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова непријатеља, Угарске.{S} |
| ли и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот |
| на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи |
| по том, упутио управнику многа питања о граници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, |
| ође под заповестима већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод |
| у, окићен заставама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара и великог челни |
| наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људ |
| да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и |
| (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најте |
| маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човеку неверну, немирну, сплеткарошу?{S} Пусти |
| ичаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама наследне влас |
| ећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?</p> <pb n="205" /> <p>— Смирић |
| ио међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} |
| рда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место, и не могаше опсадити како треба, него п |
| ђаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика народна трагедија, која се видела и |
| одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и |
| ра, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у |
| Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манаст |
| је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у манастиру Бањско |
| ђелову призренску, и свето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како с |
| де саветовале Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради на шти |
| инин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и заступали су мишљење |
| т Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспот |
| слепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} Па |
| од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо гр |
| у се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог |
| синко, само је претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере праотачке као један од првих |
| То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, |
| све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгуби |
| а ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— П |
| ађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју ниј |
| м се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једнога правог ос |
| а цркви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу |
| алистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих |
| си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене није |
| огу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном р |
| <p>— Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и т |
| рода свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете над својим |
| осуће се крв несрећног народа, да старе грехе покаје.{S} Погореће властеоски двори; попалиће се |
| град; судбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске светињ |
| поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење |
| — Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под |
| пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!< |
| шили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, си |
| тељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она ј |
| оју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао ни |
| а пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте |
| еш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми |
| ења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих |
| Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} |
| царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни пророк.</p> <p> |
| е цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио |
| ожја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, као шт |
| ао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад |
| м и о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорског манастира Лавре прошао <pb n="147" |
| данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј м |
| и грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош |
| ови голубови је радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од |
| аме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, нег |
| p>Певушећи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици н |
| однекуд изненада један јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну |
| доброчинства царичина, викаше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ |
| иђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" |
| д народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, |
| ла чудан, дотле непознати звук топовске грмљавине.{S} Зидови су се градски ражљуљали и расклима |
| могла се видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили су по пуна кола својих |
| а науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељск |
| пе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад прегледа како |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две |
| тира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим плочама с натписима.{S} |
| ење, где, поштапајући се, једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада |
| једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у |
| ање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која је |
| !</p> <p>И оседели калуђер клече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још л |
| брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би с |
| а.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа |
| е, по његовој наредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим п |
| Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n= |
| јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих финих домаћин |
| арија (кипарско) од ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа |
| је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре суџуке, који су се дуго могл |
| у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрз |
| — Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што |
| мело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по не |
| света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} А |
| Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затре |
| едни.</p> <p>— Издајник је! понављаше у громовитом одјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим |
| риказивати Стаменија као дувна, у црним грубим хаљинама, умотана црним превесом, с књигом у руц |
| S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за |
| мали и размештали; топови су непрестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидо |
| и и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ чит |
| ј се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља |
| нином на једанпут, пред крај септембра, груне преко Рудника.{S} Велики угарски ратник ништа не |
| кну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, г |
| лесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и |
| ијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завије |
| ли су са својим старешинама у нарочитој групи, готови да поздраве своју султанку, коју нови сул |
| јвише слободни људи, или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних |
| аревине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана бил |
| Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{ |
| у пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Ме |
| са задовољством читао.{S} Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући |
| рина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба |
| роникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наше |
| ив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај словен |
| пет година.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књижници начита се књига |
| с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се ни |
| к био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, п |
| у на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало разумевао, јер |
| есету годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерско него световно, од та |
| отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом Македонском и |
| ило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</p> <p>Ово усмено превођење отац |
| и </hi> или <hi> Соколовци </hi> или по грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем веку б |
| з домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћ |
| ње отац Калистрат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, српским језиком, с |
| та оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар з |
| ротив њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав ј |
| , кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржат |
| Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> < |
| , нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге н |
| ише клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало |
| цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам |
| ="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може |
| рош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Једном хри |
| Уједно моје највеће сажаљење на тешким губитцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпо |
| аца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по с |
| ове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Н |
| ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за |
| шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски момак к |
| аки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми к |
| авише му дубровачке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин |
| /p> <p>Силни народ око њега отворено је гунђао против овог одашиљања војске Турчину, и савети п |
| титом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На глава |
| иш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.</p> <pb n="8" /> <p>— Ето, устала с |
| ио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сак |
| сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињ |
| да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— Устани, покажи |
| е низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне |
| плицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с јед |
| лија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљ |
| атим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с на |
| о ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу |
| } Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбран |
| има био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да |
| ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику с |
| ањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или |
| н Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховиту чету, па је |
| е о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којади |
| у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушавајући Којад |
| S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио да му ње |
| лојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књига |
| овић постављао <pb n="154" /> питања, а гуслар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пута |
| скоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Са |
| коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S} Н |
| родичину по паклу.{S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} Посл |
| а господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар |
| е свету интелигенције припадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозде |
| и су највише волели и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљ |
| питкује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манастирима, и уз |
| дморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули св |
| S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о путовању и живовању |
| дугачких путовања.{S} На какав се начин гуслар-Милојко служио разговорима с Којадином може се в |
| м месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и |
| архимандрити и игумани знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако |
| у играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} Све је било д |
| ве оно што је од Којадина слушао својим гусларским начином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се |
| S} Али су њега храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да |
| неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларск |
| ко су тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен к |
| уло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће |
| или тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, као кобна сл |
| оравском долином и над Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Кр |
| а, да се преко славе народне не простре густа скрама незнања, да не замукну у мраку заборава ца |
| ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове црнога дима.</p> <p>— Властелину, Гвозд |
| Како су Турци били почели наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било ши |
| ладина је овде висила о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда би |
| јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онес |
| S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он ј |
| i> другојачије (<foreign xml:lang="cu"> дьнь, чьсть </foreign>) него <hi> рат </hi> и <hi> слас |
| ign></hi> и <hi><foreign xml:lang="cu"> дьн </foreign></hi>, тако како пише, а не како ми изгов |
| Отац Калистрат викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша по |
| бог тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе |
| во учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува сво |
| о, то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} О |
| тарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су на |
| код дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да |
| а се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе |
| Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и најве |
| младога султанског орлића.</p> <p>— Да, да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављ |
| уди.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мис |
| зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, |
| ина раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали. |
| {S} Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо |
| руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века |
| им-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште |
| а, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе народне не простре густа скрама незна |
| емовима свију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било ш |
| чи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да старе грехе покаје.{S} Погореће властеоски двори; по |
| е потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа добро за ј |
| т Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан крснога имена лично |
| отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ ч |
| то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да |
| слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни саз |
| ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесницима се нарочито о |
| оња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Зна |
| олио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њ |
| /p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> < |
| е почињао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове |
| је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се закле |
| један камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и о |
| ници султанови новобрдским старешинама, да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопа |
| возденовића дошла на Порту међу првима, да новоме султану изјави саучешће српскога деспота и да |
| народу, и старао се, свима средствима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војн |
| уде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошлости, увек занимљив, предста |
| лико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шан |
| о који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како |
| {S} Нарочито је наређивано управницима, да употребе сва средства, како би о томе известили што |
| добро наоружаних и напуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> |
| каткад и одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му т |
| рно преда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни |
| ним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче в |
| ко су дошле заповести од новог султана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничко |
| чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ с |
| боја на Косову од пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, ал |
| арији човек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неки |
| /p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, оче |
| и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Во |
| ародне не простре густа скрама незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци |
| и да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се |
| ога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује |
| тао на поверљив предлог великог везира, да му он може од времена до времена послати свога човек |
| аво путовати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{ |
| ини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад |
| а поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, |
| го пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У д |
| били толико заокупили послови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се |
| ило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; |
| {S} Оставио си сву таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још |
| ио би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме жив |
| екају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају поуздано како су дошле заповести од новог султ |
| се згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} На султ |
| лио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <pb n="137" /> властел |
| о је воља султанова, одговараше царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} З |
| <p>Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследника.</p> <pb n="13" /> <p>Прес |
| ош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је |
| ка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или с |
| х са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности жи |
| таде такође под заповестима већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да б |
| чка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљ |
| с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да |
| Великом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто |
| ! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буз |
| анце којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај ма |
| њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су бил |
| се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим н |
| у поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај |
| равцу погледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена. |
| к држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и м |
| а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за к |
| Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она |
| такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и наси |
| .{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присе |
| ду, да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и латински језик, да нагоне народ да с |
| рђевском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p> <pb n="174" /> <p>Оптуженици |
| алистрат.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у пом |
| здржање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвој |
| {S} Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али мило |
| ну.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <p |
| овратио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњ |
| иштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страда |
| слатко учинило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p |
| ају вековима чуване хришћанске светиње, да освоје и униште и последњи остатак Цариградског Царс |
| ; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин |
| оји је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год |
| или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се |
| пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> < |
| ше вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи им |
| о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју С |
| Ја не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају Србијом.</p> <p>— Може то бити попуш |
| ше о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима к |
| видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отво |
| рочито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пче |
| задатак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога власт |
| гог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разгово |
| удбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске светиње, да о |
| водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролаз |
| S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb |
| ао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан с |
| милостиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На једноме мест |
| пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем њег |
| а јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам вели |
| да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и |
| о собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и |
| ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске ратне л |
| постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому т |
| његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и |
| а и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са сви |
| тављали новац на расположење старешини, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се |
| ути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим |
| те спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по кој |
| ко становнике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{ |
| Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} |
| ете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно радознао.</p> |
| ког стражара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га |
| а то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко |
| морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији ниј |
| вет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудрости, стрпељивости |
| ак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се |
| {S} Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прих |
| тане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахи |
| а ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вр |
| косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часн |
| Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако |
| су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се брода |
| онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да зн |
| алуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити |
| гледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта |
| сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна |
| } Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} |
| ике, да уводе папство и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} |
| м пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре. |
| а бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје |
| а, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу |
| је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разг |
| рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ва |
| : или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су |
| оме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни на |
| ти.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} Т |
| редио да превисоко ти царство известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> < |
| се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покр |
| Комаде печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку до |
| ибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, |
| превисоко ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим |
| споту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје су |
| прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правци |
| S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидн |
| истијара и великог челника над војском, да од његове стране поздраве царицу Мару при њеном улас |
| о васпитани, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима |
| е да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове |
| ој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Ко |
| бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може |
| аду, осећаше немилостиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p> |
| мало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добр |
| сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну српску земљу.< |
| ет исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не |
| воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара |
| он једнако војску прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чин |
| кажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љубимац.</p |
| овићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину.{S} Иначе њ |
| о срастао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чист |
| мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може би |
| амо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо н |
| дела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли би |
| одељку панађура, где се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели |
| ђе време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори |
| сти грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати |
| војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са султаном мир по за |
| приличан насилник, удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши |
| кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од |
| амо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами см |
| о да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калист |
| редсказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да |
| све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете пр |
| ачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибр |
| а може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу |
| ац Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с |
| ио је створење тако обесно и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> <p>Насељеници |
| рство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год мог |
| као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пре |
| ећа послужи старога деспота тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и |
| ету, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је сн |
| руара 1455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема |
| жале су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити п |
| грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву правосла |
| би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуш |
| ше помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо |
| м.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, |
| мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да ми |
| ога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори |
| ији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што се тицало северо-западне гр |
| малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамни |
| оспођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n=" |
| ога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спах |
| ишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на ми |
| ко би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на рук |
| {S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Ја |
| частима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржањ |
| к погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дерв |
| и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера.</p> <pb n="18" |
| пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ак |
| , они ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и |
| ну послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу |
| медерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну |
| } Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се п |
| тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај в |
| рци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученич |
| их војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у п |
| .{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик |
| очетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} |
| овори првом оптуженику, по имену Павлу, да изврши дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје |
| ачком, моме много поштованом пријатељу, да до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што |
| смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве јед |
| да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је лов |
| Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је |
| еру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама из |
| е побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да и |
| зало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По то |
| ошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао вр |
| ло по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен |
| тцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> |
| /> се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, нап |
| с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p |
| > <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговор |
| ђ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има |
| у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели |
| Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једно |
| султан у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Кру |
| бама; да никада не тражи суда турскога; да своје свештенство сматра као своје управнике и судиј |
| на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и д |
| огу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи суда турскога; да своје свештенство |
| во сматра као своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је правосл |
| и на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим |
| наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће не |
| S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведем остатак ж |
| љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборској седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би |
| е шуму она увек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој |
| својим познаницима овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда м |
| женити од веће породице, <pb n="121" /> да себи стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена |
| војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњишт |
| она највећа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се |
| су биле издате заповести <pb n="236" /> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и |
| ца Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n |
| аде крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, |
| ета </hi>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори др |
| — Па да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у |
| ђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека ј |
| Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Ш |
| у даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је |
| крајњих граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Влади |
| кавали на вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом |
| исоко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборској седници саоп |
| судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени свет и да га б |
| добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би |
| тан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на |
| говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака ве |
| је к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У |
| му боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј |
| /> султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} Да није |
| Па да нам помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наградама теби можемо пока |
| је последње њено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, |
| твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и |
| шао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око |
| атила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу |
| једну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он са |
| квих служитеља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних |
| ахирени наново.</p> <pb n="238" /> <p>— Да, Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш в |
| с њим говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад |
| од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и н |
| да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати мало оштрије стари Плетикос |
| оде младога султанског орлића.</p> <p>— Да, да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, по |
| и ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само |
| ије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће |
| их људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који |
| тебе су само освајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна в |
| видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може |
| војка, рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле |
| рица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од |
| ство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде дес |
| хим-беј с извесним снебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па |
| година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако п |
| народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говора |
| кад удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мис |
| p>— Шта ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетк |
| молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се |
| знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Са |
| ије та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је |
| х да остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир |
| к, удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрч |
| у присенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и старих предања најрадије |
| ли затворени.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе |
| адове у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало н |
| народом када та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк |
| нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{ |
| био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се М |
| и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њи |
| само онолико колико је налазио да треба да покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} И |
| ти и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као му |
| и док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде је Гвозден |
| а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш |
| не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</ |
| А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се самоме султану и предати му позд |
| олазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цр |
| ека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одговори стари калуђер, и прост чов |
| војка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, |
| ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо |
| јци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и пит |
| илости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људ |
| ране планине поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на зас |
| ат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се |
| како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојо |
| ово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њег |
| у сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђе |
| државне власти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом та |
| има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, синко |
| ак из мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то са |
| у за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао |
| како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{ |
| гош ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дак |
| ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по |
| оће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при |
| нога <pb n="99" /> од деспотових синова да окрене народном политиком, против Турака.</p> <p>— Д |
| рица Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шерб |
| ој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз |
| да Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвоз |
| спота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки госпо |
| а закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, |
| , по реду старештва, прођоше поред њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освеш |
| енија за се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Ка |
| уна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је во |
| ила раставила, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне т |
| е он позвати најпре једнога, па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се б |
| д зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} |
| ку прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С |
| њим народним животом, писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{ |
| узи, то је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> |
| ћи пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре |
| ојој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S |
| маре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не ид |
| ло у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно |
| >С тога султан поручи заповеднику града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, |
| осподара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти п |
| ан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати |
| ели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао |
| ?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бр |
| деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им |
| на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, |
| бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руц |
| оту, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом |
| здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то до |
| е на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је |
| естане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријат |
| ултан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p |
| на верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ |
| аш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изг |
| начином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра расположења, ако би Бог д |
| >Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Кал |
| војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у пом |
| аде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубиво |
| играда, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што с |
| соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="209" /> свој |
| та ћемо кад је практика свагда показала да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} |
| едне велике госпође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, ре |
| > се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте год |
| носито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је |
| Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако стари. </p> </div> < |
| е мисли удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово ј |
| .{S} Стаменија јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се по |
| немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на велике султане Тур |
| е.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших кал |
| ак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула ба |
| та околне властеле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе |
| а женски манастир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су |
| поведач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српског народа у средњем |
| е о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то им |
| рећи граничаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама нас |
| Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том доз |
| ду свога посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара |
| се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити |
| а наредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу |
| рице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, |
| то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз цариц |
| ма!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више |
| т.{S} Вечита страдалница!{S} Шта чинила да чинила, њом се испирају нечиста уста, макар да је он |
| јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружице.</p> |
| авно казала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу |
| тала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одгово |
| мед према деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни повратак кћери староме дес |
| раница.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с |
| деновићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разг |
| ете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем размишљањем и читањем.</p> |
| провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у та |
| могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар није више била ме |
| еспот Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хриш |
| ш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гл |
| ћи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провирив |
| ар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја ч |
| вљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну, мој |
| ким деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у |
| јег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и т |
| S} То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице ње |
| не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога |
| ма за писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из м |
| аповести једнога турског команданта, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у |
| један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то |
| шом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера сво |
| писивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да и |
| заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност свога брата према С |
| нико није могао одржати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се |
| рипадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се топио у теле |
| ли на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби |
| "258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било пра |
| е живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде |
| тини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се |
| озденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада |
| изда заповест свима кућним старешинама да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и |
| има то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215" /> ма |
| дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, ве |
| ехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с |
| лико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је казао да ће он позв |
| азумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову од |
| уком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају.{S} Уступајући натрашке, једнако се клањају |
| јао је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи и |
| илику.</p> <p>Деспот наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по то |
| бољу снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је в |
| признаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи |
| > био дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне најбољим вином које је имао и које је |
| арица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговор |
| Јанко Плетикосић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на место изашли |
| , да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој н |
| .{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићено |
| .{S} Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манасти |
| ултан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у |
| та пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко пору |
| о пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до П |
| ш млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је најбољи нач |
| вор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник Мехмед, који ћ |
| Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе |
| помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, |
| >— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да |
| 9" /> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турско |
| распитивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књи |
| а у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к |
| а тај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађај |
| е скрстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет биј |
| Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба |
| говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје дог |
| и, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну |
| јни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над моравском долином и над Круше |
| ворио да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— |
| полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} |
| у војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потражи с |
| онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља |
| водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку ук |
| е да само дође благослов родитељски, па да природа пусти крила своје нежности.{S} То су знали ц |
| ти га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас |
| pb n="220" /> требало двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више |
| се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане с |
| огло се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ств |
| мести самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се нато |
| е.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постане туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам н |
| га и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не б |
| овори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат |
| лтану да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате, а |
| ебало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три |
| хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима |
| а се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толик |
| а што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан |
| нио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, |
| би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би бил |
| а, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, го |
| сам расположењима народним.</p> <p>— Па да нам помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те |
| вим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уре |
| О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље не |
| Само је још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала |
| треперише у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чел |
| ашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и беза |
| његова Каја споменула како се поговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала |
| видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, ост |
| што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно бе |
| а и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и |
| Ја ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и кр |
| евисокоме ти царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинс |
| читати, он је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен пр |
| а обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим |
| их еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет г |
| ре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта пор |
| а све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпо |
| српскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113" /> деспотове кћер |
| /> свога старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благос |
| моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме |
| жалосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није |
| напад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би |
| ом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори како ј |
| а молитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се |
| чњачком углађеношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та дом |
| околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" />, деспотица и цар |
| ће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске |
| ајући пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не |
| али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством чи |
| опи и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли д |
| истрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</ |
| i>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други јед |
| стив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозденов |
| Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седео супро |
| и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзи |
| останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда нас |
| ного смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже пребла |
| паднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али |
| а сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— |
| о, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они |
| аторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о б |
| рамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли зе |
| ?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драг |
| у, пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом |
| а-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} По |
| да се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али го |
| о да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом најв |
| ружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оруж |
| ци, као ватра жива, отидоше на Цариград да помогну турском султану освојити га од хришћана.{S} |
| к, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић приликом последње његове ми |
| редио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S |
| пство и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати |
| длучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да |
| послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и признаде.</p> < |
| а молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се |
| оћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва свога гос |
| -паша није одобравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије |
| Капистрански настојавао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} Тога ради је |
| о достојању, смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је |
| били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} |
| у нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из |
| ежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта. |
| оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му |
| S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{ |
| о да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте |
| же нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, ос |
| ше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети |
| ураше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> < |
| слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спрем |
| гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнеприја |
| <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо |
| p>Властеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше он |
| мео пустити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћут |
| родне обичаје.{S} Нарочито је учио људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим потр |
| носиљку на одређено место, царица изађе да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Т |
| ад спустише носила, госпођа Круна приђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само |
| где више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо б |
| , кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изречену самртну пресуду.</p> <p>Неколико |
| лати султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио |
| ли! упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> <pb n= |
| орила, с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је пи |
| овић се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздрави човеку најпопуларнијем и најчувенијем онде |
| радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њ |
| итом човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се з |
| сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће |
| жи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласти и од папске пропаг |
| и ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нек |
| е би могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане прика |
| b n="238" /> <p>— Да, Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{ |
| } И једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне |
| есна.{S} С највећим напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па је онда о |
| .{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ет |
| а ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанк |
| једанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?< |
| је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као |
| и, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То ј |
| ном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ћ |
| старога Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и |
| тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуз |
| леда разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Састав |
| к да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у ру |
| ста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је |
| возденовић је отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке |
| и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ |
| им тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манаст |
| S} За најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се пре |
| о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата так |
| одмах погубе; за 700 женских наредио је да се предаду његовим војним старешинама као награда во |
| ици, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="21 |
| А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нароч |
| ова кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође благослов родитељски, па да природа пусти |
| бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња држ |
| у.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад |
| ико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно |
| пита отац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властел |
| е тај посао није свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од |
| гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић народнога живота и народне мисије непрестано |
| огао тужити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и леч |
| ере, или брата или детета — природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је |
| астира Свете Богородице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би |
| н је према теби милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предло |
| дегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја |
| једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> </d |
| то му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границ |
| и? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин. |
| , али чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, ј |
| та поручује мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} И |
| та, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести о положају |
| ога султана Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ст |
| на служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гв |
| одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како ј |
| спитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало. |
| ра сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у р |
| спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по то |
| ке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А |
| н се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Т |
| њанин Јанко је имао једва толико војске да Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни то са св |
| ио на престо, војводе његове саветовале да одмах војује и да своје противнике или будуће супарн |
| ди, тако благо поступало.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду доп |
| ницама и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звон |
| рав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које с |
| азбише све турске чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S |
| уде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? у |
| а, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Кр |
| радских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, од п |
| аре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољег |
| надама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћа |
| , прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не може, си |
| око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажа |
| оломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по један, |
| } Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове же |
| е агенте, преко којих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштан |
| опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него |
| ори Којадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се |
| рани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји |
| о дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да |
| Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девој |
| је требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хо |
| а и да је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Ц |
| м.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло |
| ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га |
| х каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око |
| ан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> |
| војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва |
| е нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји |
| .</p> <p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, зауст |
| влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb n=" |
| менији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње |
| тео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, |
| е не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p> |
| , верном и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, |
| о их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстити.< |
| апада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот |
| веде.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је |
| еко Пирота.{S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила |
| тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој р |
| а за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> |
| многе су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили |
| у гостију, њено српско нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако пром |
| тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово истине очувате.</p> <pb n="268" /> <p>— |
| авладало је народом некакво предосећање да су ту последњи дани самосталног народног живота и да |
| отив те политике и заступали су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb n="283" /> |
| ртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мар |
| од молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времена да се спрем |
| му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> < |
| огао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три |
| а.{S} Драгош позва манастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сме |
| истрата као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином намером да приме об |
| што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да би треб |
| Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну политику и да |
| ати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дуна |
| доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим ор |
| ромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су |
| ћ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p> <p>— То |
| вога о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Којад |
| <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, в |
| оче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ њ |
| зденовић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се |
| даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је би |
| апио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онд |
| син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништ |
| мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стар |
| тни Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био |
| које јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникн |
| м упућивао њихову наставу, старајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом б |
| к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он |
| чевима између града и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну линију, скупи колико |
| и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крснога |
| е бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој пома |
| ио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пу |
| .{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново нудит |
| , и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с т |
| истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет криви |
| ст.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, него да се српска посада држи |
| етнаест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад б |
| једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана била дошла порука деспо |
| ји посао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско |
| онице, нарочито за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови т |
| мање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, |
| е неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислил |
| и увек на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни на |
| Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда ве |
| .{S} Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, |
| где могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, |
| ратовима <pb n="102" /> посведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном |
| отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му п |
| све невесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време д |
| к није био на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} |
| народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с ра |
| што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n=" |
| спотом и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> |
| беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако д |
| врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је би |
| да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби |
| заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наградама теби можемо показати осталима шта че |
| опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду в |
| користе лепим временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} |
| ребало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су к |
| , пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка од туча била му је |
| да бар он лично разрачуна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" / |
| ако изван крила свете цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињ |
| не под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пуне конди |
| ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером.</p> <p>— Ја х |
| т један турски чиновник из њихове свите да нађе старешину тога турског одреда што пре и како би |
| по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се одморимо, одго |
| ан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немо |
| ину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге кој |
| ру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим н |
| та, одговори царица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у |
| {S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, |
| лио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с |
| мо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} Угов |
| не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће |
| м би се установила њихова власт, они ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и |
| сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готово незави |
| ијатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па |
| е?</p> <p>— Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ |
| и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S |
| , буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; |
| Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људ |
| ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од |
| Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p |
| Гвозденовићев испод Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Вла |
| последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој ку |
| о теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, к |
| м мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} |
| за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволск |
| до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смеде |
| овикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну |
| остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска во |
| насељеника одређиване нарочите породице да буду <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и лову учи |
| ретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађа |
| време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа |
| едија, која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким народом српским. </p> </div> |
| ћа, наједанпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, |
| други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одг |
| а хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих времена, и свак се напајаш |
| изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколико места покидају ланце којима су биле веза |
| била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их зау |
| ућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без |
| ло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путници примичу од Прокупља, зазвонише зво |
| уздање у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умота |
| нутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те. |
| с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Зна |
| ле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освету.</p> <pb n="234" /> <p>А сп |
| ена тако горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Кали |
| им што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{ |
| сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикоси |
| ог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва с |
| еста познаше манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев |
| царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају забаву народ |
| не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и |
| да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то нек |
| езано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је мог |
| огод поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око |
| редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска упра |
| да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко |
| умила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденов |
| је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може подн |
| помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} К |
| с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време |
| } То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту бр |
| , да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Ту |
| ате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице прода |
| Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Бр |
| из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Стефана Немање, |
| оски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већм |
| е у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је т |
| е притиска неспокојство, неизвесност, и да то јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било у |
| ти да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем дв |
| ли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} Т |
| на лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспо |
| да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина узданица.</p |
| да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство |
| ега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Др |
| не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена |
| ој фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило |
| по џамијама место звона <pb n="84" /> и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто п |
| није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, |
| ошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби њего |
| ари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њем |
| да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими су |
| и то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} |
| људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни з |
| нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао з |
| олико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се |
| еспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај |
| опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти го |
| се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} Најтачни |
| иљенога старешину и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпот |
| ао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три ве |
| се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на Бе |
| осиљке да се поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи власте |
| упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} К |
| ност према отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p |
| отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши ко |
| а царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се к |
| месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> < |
| а су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим к |
| и најдубља размишљања султана Мурата и да помогне оријентацију његових пространих комбинација. |
| е воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ак |
| едњи дани самосталног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство пр |
| тану изјави саучешће српскога деспота и да се постара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се ве |
| да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство |
| труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су |
| ђе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимо |
| ра, али да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити |
| је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика хал |
| ова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Ср |
| оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари де |
| се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав св |
| је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су каме |
| ј на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно в |
| косић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих се |
| ђу монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења н |
| је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} |
| > се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, за |
| послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Сам |
| има преко преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двор |
| о са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују свршетак само од на |
| оде његове саветовале да одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике поуклања пре н |
| господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је н |
| а султан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљен |
| јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљама, и то тек |
| је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се |
| спотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванско |
| ио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила |
| а се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два вл |
| ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти |
| н снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Гос |
| } Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњег |
| ш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су с |
| ост не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро р |
| м заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са |
| оме да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама < |
| ећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, |
| е српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека трај |
| едним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице с |
| аље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариград |
| викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.< |
| астало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као зна |
| истрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> |
| апском делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дан |
| и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се по |
| окорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и оп |
| господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душ |
| себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једв |
| во известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цари |
| о је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S |
| ћ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубивости и ради прљавих корист |
| зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да г |
| оја те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше за |
| у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска |
| аредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај словенски превод.{S} С |
| а сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа проме |
| е потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још о |
| да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </p> </div> <div t |
| веку је Гвозденовић имао том приликом и да одговори на питања султанова, која би му тај везиров |
| цело православље клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је би |
| ишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен жи |
| е иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на кој |
| , најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Ста |
| е бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очек |
| је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју проводил |
| ажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Б |
| у II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара |
| народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је сул |
| тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи кре |
| а њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, |
| Србија већ у половину турско царство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике |
| су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица |
| готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то пом |
| га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговор |
| ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њ |
| ео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, п |
| љатим окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавиц |
| панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који |
| њ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се п |
| ни се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу |
| га турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, а |
| мо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А ш |
| {S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да прев |
| прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један про |
| о.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим |
| ђе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у |
| , која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало. |
| лушности Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљ |
| ед њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb |
| роменом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну старога породичног |
| битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од |
| ек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У в |
| Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано |
| бро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава |
| сти да се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држа |
| понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву |
| пео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва |
| езане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада беог |
| а се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним |
| репки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Де |
| и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачиј |
| е се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога крај |
| мо хришћанску него породичну политику и да смо народне интересе потурили за љубав личних рачуна |
| а им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их како |
| одила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потр |
| ило да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигну |
| вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влах |
| тирски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </div> <div type="chap |
| и паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О ов |
| И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем |
| лонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим изврш |
| за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру остав |
| ити до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да примају исл |
| м старешинама у нарочитој групи, готови да поздраве своју султанку, коју нови султан с толиким |
| ашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да |
| ове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Н |
| ва, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наи |
| била једина његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није у |
| је, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управ |
| рите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труд |
| </p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <pb n="255" /> позатварају сва градска врата, ост |
| е и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и |
| ом и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно заступити старога |
| аци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом сило |
| опољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник Мехмед, који ће бити сул |
| те се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и в |
| оће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оста |
| м прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ сме |
| <p>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљић |
| потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто |
| г властелина Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не до |
| ало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизручене три вели |
| До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпу |
| ко да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султ |
| нко, по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како |
| ојске Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никакв |
| приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Др |
| ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде |
| ежено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом |
| им га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казн |
| гло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа би |
| бом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође |
| а вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита о |
| о му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је сам |
| {S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за |
| ша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре гово |
| а ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио десп |
| ве не излази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми |
| ли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко Србије сл |
| згинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Др |
| алеко унапред смишља своје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару |
| у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша |
| а покорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје н |
| у одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, |
| освршавало, женскадија с момцима навали да изврши послужење.{S} Госпођа Круна је још раније изд |
| еђусобним разговорима сви су признавали да се у Србији не може водити другојачија политика него |
| није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> <p>Управника и |
| млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љ |
| стовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их |
| могу Турцима одупрети и који су држали да се српски послови могу европском и западњачком помоћ |
| бом разговарати.{S} Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били |
| дити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 |
| о није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали |
| {S} Али су ми они много пута одговарали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зл |
| на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападај |
| а климатске промене.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво |
| лажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине доброте спрам света који јој се |
| равити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; р |
| {S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћа |
| тога дана, и гласници царичини приспели да објаве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристоте |
| е, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} А |
| анастир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та |
| Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго смат |
| н сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не би с |
| дне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућ |
| ли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски дел |
| народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оруж |
| и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> |
| а и о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе притиска неспокојство, неизвесност, и да |
| ој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек |
| ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одр |
| вој кући отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био з |
| Мара, пошто су многи по народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, није много мари |
| <head>XX.</head> <p>Они који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, с |
| се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућа |
| повратио деспоту, Дубровчани су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом |
| Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе ви |
| ели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарн |
| о што их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на пут |
| ђени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, |
| о да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, |
| штити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да причека.{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда |
| ним животом, писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У исти |
| ворила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шт |
| он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју област Топлицу Турцима, да би се и |
| тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до |
| представља.{S} Писац, наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измишљене ствари, него |
| е казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говор |
| се ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} |
| о војске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помо |
| Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунав |
| препун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично ра |
| му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур |
| д, као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Ср |
| д манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина |
| раслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може з |
| спођа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео |
| ишта више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазво |
| тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сиро |
| месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и |
| Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка. |
| та оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Т |
| ском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у ма |
| "176" /> ником ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свр |
| {S} Момци се жураху <pb n="98" /> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други д |
| оји то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Ко |
| служби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме |
| {S} Момци с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стаја |
| има негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне ко |
| , обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако су мол |
| .{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Ла |
| и, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с |
| дена и за султана венчана само у намери да се српски деспотски и султански турски <pb n="11" /> |
| слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Ср |
| тање оца Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворен |
| и момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Ал |
| поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да |
| <p>Царица Мара са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису |
| ољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком најпре и |
| Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да прим |
| а што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} О |
| } Од нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Ј |
| ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, о |
| ео је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у њ |
| ди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће |
| а воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало. |
| т да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то ниј |
| ислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, прог |
| гавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како |
| питомо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на |
| пило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску удари онако како треба.{S} А |
| о, одговори Којадин, али морам признати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од пр |
| ких јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двор |
| султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S |
| је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следуј |
| Сиромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обз |
| апочне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз- |
| </p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је |
| а ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} В |
| са свега југа словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стр |
| суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду |
| /p> <p>— Остави се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати страж |
| — одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу |
| ао злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавн |
| ем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? |
| ће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> < |
| драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n="65" /> <p>— Племенити при |
| чинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опш |
| Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су |
| И буди уверена — никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављ |
| агош погине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје |
| удина, успротивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да |
| вори — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миља поглед |
| ем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} |
| тац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па ш |
| никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност |
| н ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с |
| напомену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код новог султана и |
| , а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда д |
| мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сил |
| а, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, М |
| без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћан |
| а ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он пр |
| угом наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и |
| и, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једно |
| и Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећ |
| ук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S |
| е деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље свој |
| илеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средиш |
| бровчанин, заклет код дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе к |
| дишаха што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли |
| издаду се свуда по границама заповести да се треба надати турском нападу и да га треба одбити. |
| малаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружје незадовољни, с |
| !</p> <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се |
| е низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати ње |
| слио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступ |
| и Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него С |
| ледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резб |
| довољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе св |
| а Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти би |
| ива приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи |
| ма овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и |
| носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ни |
| му буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће |
| млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји |
| он сам морао крити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом пос |
| мицала кроз гомилу ловаца, надгледајући да се међу ловцима јутарње послужење и закуска изврши к |
| .{S} На вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? у |
| к, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скид |
| рда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршит |
| се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао |
| али даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су увера |
| а новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем та |
| м намазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p> |
| добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не |
| тању Плетикосићеве деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњ |
| касније, кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Српске посланике султан ће примити |
| , и свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да |
| ултан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао ш |
| да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од |
| дају тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да га осв |
| да, своме зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до ко |
| ивши такав план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} З |
| део, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчив |
| неком пречицом преко планине, наредивши да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Д |
| е које му је управник поднео, наредивши да се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза |
| ј се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — |
| ани ни сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S |
| ницу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи |
| отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168" /> задржи га н |
| {S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозден |
| њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а око |
| а распоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд |
| али су место сваке друге работе задатак да се старају о производњи меда и воска, које је требал |
| .{S} Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p |
| кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што |
| змишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{ |
| ма, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, |
| напред.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже |
| да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би |
| р исправљен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год д |
| реба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манастири, кад зам |
| о га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљам |
| и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S |
| о један котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је б |
| те кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови |
| <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> <p>— |
| се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с |
| и отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам |
| ку дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није м |
| би као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја г |
| ручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша ув |
| вршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари де |
| .{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да |
| ијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, заварани пропагандом католичком и |
| он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу пош |
| у их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако |
| овина турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта царица ра |
| ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p> |
| по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена јо |
| {S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их |
| S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.</p> <p>— Којадина... рањена! викну госпођа</p |
| еше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хва |
| на девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и пр |
| тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве |
| а отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те моли |
| то мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање Катол |
| службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отп |
| а мислим, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} З |
| е било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата |
| Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих д |
| рица отпусти посланике, препоручивши им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би пос |
| озвао је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својој наредио да |
| Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер |
| као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се |
| оставили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем как |
| неким послом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин н |
| л-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно ни |
| рквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо о |
| ане Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том п |
| ека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бо |
| р мислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошт |
| } И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару |
| атијом породицом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По св |
| це пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n="195" /> пра |
| е, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо |
| јој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад с |
| ану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнем |
| ик, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош |
| ђура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и |
| адатак.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он сам, а н |
| м да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље ста |
| узимајући град један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турс |
| че само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући град јед |
| ињао и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} Читајући |
| који је одмах почео служити се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, али да о том |
| и ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с |
| није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурил |
| ду у свештенички ред, с једином намером да приме образованост и писменост своје вере.{S} Отац К |
| ојадину изговорила, с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденови |
| слан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то з |
| Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли |
| пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује само наклоностима срца свога.{S} Он је често |
| али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија |
| е ките које је била поизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, ова |
| ео момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и м |
| рене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим бил |
| егови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с мо |
| лерије.{S} Кад сутра каравански капетан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога ко |
| едном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p> |
| сви без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћер |
| тирски момак који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се нек |
| обу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у Точанима украо некакве телеће ко |
| тна.{S} Један је оптуженик био окривљен да је једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и |
| ши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма најподеснија за показани задатак.{S} Ако |
| оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Ср |
| м католичком и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова вл |
| Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турц |
| ме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гв |
| ао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седе |
| с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи опш |
| сустизале. <pb n="185" /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су, добро о |
| врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добр |
| могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> |
| е <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до зак |
| име богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома д |
| а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вре |
| о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата тако и калуђеричком ма |
| ини човек <pb n="284" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа- |
| дара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопшт |
| да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и |
| ама се захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и |
| } Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво |
| ужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p> |
| Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога старешину и народнога учитеља и да |
| .{S} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану није н |
| тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мус |
| , али он борби против Турака није могао да стави на расположење ни одушевљење ни ауторитет који |
| значај породице уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом |
| <p>— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се у |
| у с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у цр |
| е испуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се м |
| ли осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку. |
| у тешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико вре |
| ебе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да |
| ог логотета, да је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме животу.{S} Једва се измолио у |
| асни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Папски делегат о |
| — То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још м |
| то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Посло |
| н на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим |
| желети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Иб |
| прокључа.{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да изврше ш |
| видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити |
| ти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на по |
| биљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и |
| а чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Др |
| главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како |
| из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив нар |
| ају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах |
| ти Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не |
| у неколико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, зар |
| кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном косом, |
| .{S} Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{ |
| а истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и па |
| повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне |
| ободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека |
| Она на једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некакав ма |
| онио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и ми |
| p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу |
| е?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фр |
| ко рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, |
| } Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А |
| ове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много к |
| све је постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверењ |
| вине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, која |
| се пропаст српскога господства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих господар |
| колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и ок |
| она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникн |
| лило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли |
| етити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз |
| аша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непоз |
| S} Стаменијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спа |
| овољан и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{ |
| Погодила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— М |
| лтанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су |
| ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близ |
| азуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на |
| на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га |
| длан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, |
| сав његов старински углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстарије |
| ада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после ло |
| цима, они разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али |
| а за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се |
| у оца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе ну |
| .{S} Њено сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њ |
| ор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере од |
| и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је променио распол |
| ка си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лагано |
| у о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то ни |
| ам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> < |
| Стефана, господару!{S} Игуман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и |
| за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогатијих породица |
| ин великога властелина није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанп |
| ограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризни |
| ако како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство гот |
| ластелин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете Богороди |
| је изговорио, задовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ |
| рема великим интересима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишчауравао кат |
| свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, или сво |
| је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је |
| чи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је |
| ом пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин |
| т у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога пута скренути к северу, па је |
| о ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{ |
| {S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћуст |
| и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањ |
| а, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада с |
| .{S} Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин |
| неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} |
| зио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би |
| а, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвоздено |
| х крвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уж |
| Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад н |
| сићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа од |
| ког служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази на хришћанске службе и у црк |
| ву поглавито зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како је код |
| ша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{ |
| ћ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је |
| е на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је т |
| свршила, <pb n="42" /> народ се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p> |
| а, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви м |
| хо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да царици Ма |
| но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћи |
| пусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, с |
| тан је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чин |
| је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на С |
| ни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једног |
| Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог |
| о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према б |
| рбији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p |
| .{S} Драгош је имао највеће задовољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, г |
| p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство да напоменем неке мисли, као један предлог.{S} Султан ј |
| дмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али многи у н |
| верио се да није до турске војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се н |
| а га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред |
| ани и приповетке измишљене ствари, него да су дело студије, цртали они садашњост или прошлост.< |
| само да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} П |
| ео да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из |
| еговом положају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се пок |
| .{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му је з |
| о.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније. |
| усалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо |
| пио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, к |
| ивац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко |
| ошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од |
| који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шир |
| шу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својо |
| ира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у |
| узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султано |
| Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нем |
| ултана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Срб |
| да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је |
| неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбин |
| о шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска во |
| а нека велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница ј |
| } Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи. |
| тварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је |
| што с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што до |
| је за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оплакујем судбу св |
| обијати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} |
| е ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео ка |
| скивању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој |
| го и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође |
| аде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из |
| кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливене чаше и за |
| , а други нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пр |
| лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја к |
| } Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с |
| м куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да |
| о викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до крај |
| рговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао м |
| њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао че |
| као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држ |
| Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј кул |
| 1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да осв |
| је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} |
| њу и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденови |
| ао.</p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увеличање својих градских <pb n=" |
| уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да |
| </p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина. |
| иће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S |
| а кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређени момци везали су |
| а.{S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо |
| ску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мен |
| и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје |
| склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство известим, да чујем твоје запове |
| а.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за |
| за деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегов |
| е је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уч |
| мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници уп |
| Мехмед у великој милости својој наредио да се царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу |
| по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали ку |
| им Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, |
| иким манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану у сводовима велик |
| лушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није |
| војој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи поми |
| Милојко је још више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из књига нау |
| пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом положају нема другог излаза него да изађе из |
| од свега само онолико колико је налазио да треба да покаже, никада онолико колико би било у ств |
| или њему његово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налаз |
| учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио |
| о и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, |
| га пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме с |
| кобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарица |
| лики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до чега см |
| ском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на о |
| води око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у |
| у, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за |
| одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књ |
| Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је |
| могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ор |
| како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, тога истога д |
| и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишље |
| друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не з |
| аха.{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће п |
| {S} Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну н |
| је пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш |
| уо у својим наговештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} |
| , који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Пов |
| лити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} |
| из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу |
| Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети о |
| оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити |
| ило од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n="1 |
| ао један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви њего |
| менији да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, немила? |
| и видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио з |
| ди у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги |
| нако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се по |
| Круна је још раније издала наредбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да |
| е даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у |
| у имали земље или имања тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачу |
| и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, |
| све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам у |
| сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше |
| а удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" /> турска баци међу |
| ано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га |
| постала права мајка и васпитачица, тако да се може казати како је, од онога што је малим детето |
| раница, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до |
| — био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само н |
| да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спремање во |
| нитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали с |
| вима све више склањале у присенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и ст |
| с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља из |
| е, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било много, па с |
| е требало окренути у своју корист, тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе |
| ци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно |
| едио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној гра |
| наци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја в |
| 162" /> казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју |
| бегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не и |
| не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То |
| S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ |
| том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царс |
| ћа велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла |
| лавну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справедљиви мусломански султани и |
| човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма к |
| ти?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису растав |
| ко Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би |
| .{S} Једва с мраком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Б |
| >Лукави Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозден |
| у се одликовао писањем и читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана. |
| у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу. |
| S} Ја нисам заповедао, јер није требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам |
| толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем. |
| гао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад ј |
| тада, када је на то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може д |
| Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} |
| је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше с |
| после пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{ |
| у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцим |
| нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него з |
| био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила |
| ено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} |
| стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду к |
| е било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и |
| а узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ић |
| тајној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим |
| ци.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, к |
| ому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућама својих села које ће кад дво |
| он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између својих отрока (робова) који ће вршити |
| спође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито а |
| д њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, |
| нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за н |
| чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио.{S} |
| леда да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди десп |
| стало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с |
| ућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говор |
| рачунима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он |
| аташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам в |
| а у младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</ |
| ном учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његов |
| све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захв |
| т његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Која |
| пскога господства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих господара треба изврши |
| лица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је било под царем Стефаном |
| <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— |
| да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ћ |
| родици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи ск |
| лтан настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испу |
| е после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</ |
| је узеће његово <pb n="202" /> значило да је цело православље клонуло пред исламом и да га је |
| аучених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у |
| ој политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда б |
| старијем човеку, шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Турцима, |
| ултану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је |
| тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да |
| ао и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају |
| ји, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и п |
| а грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови гол |
| управљати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све нави |
| зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, |
| ко за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљ |
| лио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје место није в |
| да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљ |
| и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{ |
| султану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић приликом последње његове мисије у Дре |
| ариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, та |
| а има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда свој |
| ето примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми не поди |
| ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад |
| ластелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ |
| S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред |
| емао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пу |
| шко разумети зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је т |
| аилазила свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наил |
| ацијом изјавио оно што није могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом |
| тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако зап |
| зниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске б |
| Белој Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе своме постригу, манастиру Студеници, а друг |
| Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прили |
| и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем |
| ући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Круне, на које |
| чношћу и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и |
| еспот је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и к |
| и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни прим |
| , али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p |
| фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад м |
| Смириће се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклат |
| Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, |
| и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било |
| то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био |
| ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске удружи с католичк |
| не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите |
| д је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није |
| гу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, |
| .</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.< |
| анастиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S |
| рже истерао из млина, казавши му просто да млин није манастирски него његов, Миодрагов.</p> <p> |
| идим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот |
| а светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било |
| мо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад не |
| аква друга, непозната, немила?{S} Зашто да се та <pb n="120" /> дружба за цео живот изложи случ |
| збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј |
| да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу |
| Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он |
| деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли |
| им начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти |
| дац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била п |
| ије немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— |
| оме што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Мил |
| у којој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом |
| романтичну наклоност свога сина, макар да није имао никаква стварног приговора ни за девојку н |
| рио по заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и |
| ла, њом се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја |
| е <pb n="160" /> од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге |
| Тек су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се |
| ником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилаз |
| вати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађа |
| оју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рач |
| ађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград био крун |
| } Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манас |
| уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски прист |
| замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова непр |
| ишта свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S |
| ици.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи |
| ан улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да з |
| мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отк |
| екивао <pb n="224" /> се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да с |
| у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на оно |
| нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем |
| лини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворе |
| n="236" /> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— См |
| {S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S |
| Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или |
| Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> |
| ов за деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему д |
| 263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крен |
| а.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да |
| .{S} Нарочитим робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за |
| Суд је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов језик с |
| би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска. |
| је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, |
| ни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј по |
| о је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним путевима преко преко планина докопа С |
| се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико часова своме сакривеном госту, Ибра |
| /p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, који, чекајући оно некол |
| место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети н |
| а к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb n="223" /> притече у помоћ одбрани вере прав |
| септембра 1454 распис свему хришћанству да се диже против Турака.{S} Услед тога расписа наређен |
| прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење |
| тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи |
| искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што м |
| штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају Србијом |
| инила си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица гот |
| је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу |
| о, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, |
| пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ |
| оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој |
| дмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести |
| султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говор |
| о родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад насп |
| на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњ |
| ијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој |
| ирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Тво |
| ини од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако |
| нама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Дра |
| араш с Маџарима, <pb n="100" /> узимају да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједн |
| раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће се |
| тра турска војска пролазити кроз Србију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар |
| ио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот пого |
| аном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њи |
| ададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и к |
| прегледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком п |
| одговори отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види кака |
| и, препоручивши своме највештијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости |
| царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и |
| о да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студени |
| се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} |
| ванога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљи |
| ња пред старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестр |
| х људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свог |
| p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспот |
| матник из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, з |
| оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ћ |
| ске и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на с |
| } Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Бе |
| су по необичној живости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} Заповести су издаване; |
| S} Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> </div> <div type="chapt |
| о оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драг |
| д суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати д |
| широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања султана Мурата и да п |
| и сав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојство које је тај разговор усадио у К |
| једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их |
| а бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немојте веровати у тај ст |
| јатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита |
| аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> |
| прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S |
| о су онда војводе саветовале Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) глав |
| ачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва |
| лабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-о |
| 265" /> <p>Султан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жа |
| " /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би |
| ињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И |
| народа који их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци н |
| али колико ће то трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три ч |
| бројан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадин |
| ош није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за |
| ви смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни за какву полит |
| или су и онда против тога и сматрали су да често случај заступа тако звану правду Божју, али су |
| неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Црк |
| неко превршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош ј |
| Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рат |
| н.{S} Нишевљани су представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потре |
| говори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме си |
| ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божј |
| } Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p |
| Халил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војске и да поздравља д |
| посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели д |
| ?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што |
| разумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} |
| ко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само |
| иј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу |
| n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} |
| м нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се по |
| х о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити |
| дни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу |
| ти царство пусти своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један |
| изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, од прилике, |
| воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи |
| љен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатов |
| ајући сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе засвираш |
| су му требали толики људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да се двојица с к |
| пођа <pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар |
| ли дванаест турских чиновника, упућених да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дво |
| еђу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш |
| полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А тополиваца и тобџија какви |
| није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио |
| ео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта б |
| ању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} |
| Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је |
| се, превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства не |
| ају да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уг |
| дговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада |
| стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то н |
| да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевидно тур |
| о је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бр |
| ну, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је |
| о нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> < |
| у били обавештени.</p> <pb n="44" /> <p>Да приђемо једној гомилици простих људи који су у крају |
| дотадашњем природном сеоском девојчету давале извесну господственост, извесну уздржаност и зре |
| уди који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би о |
| каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у којих је младост претворила се у усп |
| о какав гост, или му је каква год посла давало манастирско властелинство, Којадин би се склонио |
| зношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику.{S} С тога се само благослов |
| је.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у до |
| едао душманске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} |
| ремена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а лова није могл |
| ва.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— |
| разонођење које је отац Калистрат себи давао од читања и размишљања било је у домаћинским посл |
| који се први кретао и меденицом једнако давао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као ч |
| ва.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на |
| о соколарско било је дужно сваке године давати своме властелину прописани број научених соколов |
| соко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерен |
| и султановој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступати.{ |
| у!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо |
| један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине у буду |
| ници царичини приспели да објаве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која |
| У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако теш |
| не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби му ништа ниј |
| и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога г |
| ме моје заповести.</p> <p>За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседа |
| му се била распоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му с |
| /p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине |
| форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуч |
| за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа н |
| прати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто |
| S} Последујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати не вест </foreign |
| .</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради |
| ије наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим |
| ре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра гла |
| е, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ја б |
| ило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу |
| или заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја нисам |
| Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у |
| о манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирских стражара.</p> <p>— Оста |
| у мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S} Помози им против он |
| ста врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира уд |
| о Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, сво |
| чних рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо. |
| саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори |
| боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено |
| адашњу веру и свога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дај |
| ст, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покоре |
| се данас господство и власт ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите |
| ви бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Од |
| да турској војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} На султана се викало као на највећег вероломни |
| а Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао сво |
| јења унапредак вршити спахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве промене, али опет турски |
| е дворца.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, дакле, дворник честитога падишаха што си мој дом удосто |
| оварати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерев |
| господари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромаши |
| стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа |
| више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је ла |
| га извуку све користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд. |
| а цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљ |
| ости су биле такве, а околности се нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин из пр |
| т још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} |
| х.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине Београда; јека топова чула се |
| уј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S |
| то његово питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га с |
| настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвоз |
| реб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога стар |
| еч по реч, донде непозната из језика са далеких степа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало з |
| ућа, али као кућа једнога властеличића, далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће к |
| рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калу |
| е одмах почео служити се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, али да о томе нико |
| тву.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оц |
| своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у п |
| , толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није могао присетити.{S} И |
| пу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рачунима, |
| орам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина да |
| ог Мора, које, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу ме |
| ка царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> <p>И |
| на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за превелике услуге, учињене |
| оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј куле, с источне стр |
| итна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње |
| вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће с |
| че Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су в |
| о и злато окована, најскупоценији посао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говори |
| ним начинима, што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се |
| о би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не уме |
| б и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ни |
| наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се самоме |
| ном вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао |
| , и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели наваљив |
| и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни |
| беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстрељивање з |
| а поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у |
| е се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звал |
| и с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онам |
| гу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређајући по крилу красне ките које је б |
| ске власти.{S} То стање је остајало све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ с |
| /p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путник запита друге, и |
| ком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и пос |
| ру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Така |
| е вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по је |
| анска, рече отац Калистрат, удубивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како |
| азна.</p> <pb n="189" /> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кр |
| сти и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, |
| вом, били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} Соколи |
| а, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и на У |
| било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је |
| ало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S |
| , ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робова |
| жедног говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи.</p> <p>— Честити беже, у |
| внике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву в |
| ијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, че |
| д Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао |
| низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војск |
| алуђер и неки трговци, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, |
| ори пристав.{S} Деде, Милија, проговори даље манастирском момку, вади железо и спусти га у кота |
| езику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега оног |
| поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се зал |
| нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочи |
| су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, |
| ово Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јуж |
| ожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само је још неколико корака требало па |
| , врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за |
| Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите ваше |
| је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом |
| ца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање њего |
| за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турске ст |
| за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калу |
| Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако |
| ста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Ун |
| јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на супра |
| , Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, |
| .{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад |
| трчећи у своју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе |
| утра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим |
| наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на ве |
| Младићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Ба |
| егове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Б |
| чаним местима, испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод в |
| био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и |
| адова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су |
| мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што |
| и његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љутина |
| ?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште јед |
| мен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, гово |
| b n="295" /> смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се видети једн |
| исли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, н |
| а који су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине поруче којим правцем тр |
| а црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} А прослава крсног имена |
| /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> < |
| Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђериц |
| окована, најскупоценији посао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да |
| у снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је влас |
| Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и |
| пуномоћство готово било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо у |
| м начину, имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, |
| бро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </hi> другојачије (<foreign xml:l |
| забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападн |
| 3" /> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се тур |
| 1455 у Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна се |
| м налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Сибињанинова војска пос |
| аређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни владаоц |
| већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да |
| гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од |
| о би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разговора велики везир Халил-паша позвао |
| дби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p |
| у били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа |
| А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весе |
| да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати св |
| домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, поскидаше к |
| ували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први п |
| рева гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по продавницама доста околне вл |
| , одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о с |
| родно чедо српскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113" /> десп |
| де с градском посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збе |
| губили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, је |
| како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан проб |
| шам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у ц |
| оследње заповести, али се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царска вој |
| алуђер?</p> <p>— Јесте, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој |
| зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То б |
| аше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у |
| да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуд |
| бије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте |
| ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу |
| "SRP19130_C1"> <head>I.</head> <p>Летњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке |
| ефалија, да твоме господству на данашњи дан крснога имена лично предам ову његову хрисовуљу, и |
| аношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, пасао сабљу |
| ити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међ |
| државати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често ид |
| ој положаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденов |
| .{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не види |
| се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{ |
| е у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћанима н |
| с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада. |
| ри Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђ |
| и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога уч |
| з властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочн |
| ону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим калуђером б |
| јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после лова, који је Којадину, брату њеном, донео не |
| квеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Светог Николе у Белој Црк |
| чној судбини, нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с |
| ашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш. |
| ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у ко |
| ку беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика |
| удијенцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим времено |
| ама.</p> <p>Од новости говорило се тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се оком |
| шло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епископ топлички из Беле Цркве.</p> < |
| у Калистрату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и |
| љаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одмо |
| а новоме госту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули |
| другу страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише јој дв |
| и кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к |
| син Александар, и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспели да објаве рођење дав |
| њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом |
| бавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за |
| оспођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако |
| из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме одел |
| и до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n= |
| после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници |
| кву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да дес |
| нутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> умрети, после ручка пошао у |
| lestone unit="subSection" /> <p>Десетак дана беше прошло од овога разговора.</p> <p>Царица Мара |
| n="85" /> <head>VI.</head> <p>Неколико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у вели |
| пушњаци Гвозденовићеви.</p> <p>Неколико дана после мало час наведеног разговора Миље Гвозденови |
| речену самртну пресуду.</p> <p>Неколико дана после овога разговора царице Маре с кнезом Гвозден |
| се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу ст |
| е на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тада, <pb n="254" /> слуш |
| Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешто у Сер |
| } Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоском Језеру |
| и је од свију тих планова истицао првих дана напред само онај који је по извршењу први био на р |
| ша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, |
| дом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арула |
| збиљским начином.</p> <p>— Читав месец дана? — одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је |
| ш може у Смедереву задржати читав месец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? реч |
| } Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљским на |
| аво што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам |
| а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштатик </hi> наплаћивао од свакога без ра |
| еђу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљевским намесником.</p> <p>— То је од |
| адесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S |
| каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тра |
| е?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора |
| гао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он |
| е деспоту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели |
| и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси друга |
| је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постане туробан и највесели |
| ам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се врат |
| Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ |
| поветка, интелигенција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви обр |
| оје су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изгледају д |
| /> <p>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте господство на |
| је предало, мораће клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је ју |
| онда није могла развијати тако како се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи читања нис |
| било је самовоље много више него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није било м |
| какву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред невер |
| има мислило другојачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Бого |
| о <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред градића, где ј |
| т </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— Онде где је |
| — Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Ме |
| о!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око па |
| амо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекај |
| једини пут којим се може својој савести данас одужити син једне заслужне породице.</p> <p>— Ја |
| је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано отпуто |
| ађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама о |
| рачуни готови.{S} На жалост хришћанство данас нема снаге, којом се може одупрети мусломанима.{S |
| у господа живела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} |
| био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од |
| Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани војвод |
| орење тако обесно и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> <p>Насељеници сељаци ср |
| <pb n="262" /> пропадну, моје је место данас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, |
| .</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати |
| ше није време.{S} Превисоком ти царству данас требају <pb n="32" /> други саветници, који ће зн |
| орио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха.{S} |
| е су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида међу вековима нема; они се преливају |
| </p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима ко |
| а да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви |
| радском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак царице Маре с вел |
| зацији и на једнакости права као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S |
| лник у свечаном руху, које је личило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиротски владика |
| вештија човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени |
| нате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p>Младићи устадоше д |
| е домаћи производ, нешто другојачији од данашњега пива. </note> </div> </back> </text> </TEI> |
| е према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Светог Николе у |
| рех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} |
| деновићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n="55" /> да |
| .{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржавала, него су војници распоређивани |
| отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан крснога имена лично предам ову његову хрисо |
| и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али |
| бичне сцене, које се показују једнаке с данашњим народним животом, писац има разлога да мисли д |
| и Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софи |
| , да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ читаше и о |
| уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна хришћанска од |
| ем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете над својим родним домом; окушах смерно |
| ише се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; иначе је ост |
| м некакво предосећање да су ту последњи дани самосталног народног живота и да је, по Божој вољи |
| родослове и цео Данилов цароставник.{S} Данилов опис хиландарске одбране од Шпањолаца пробуди м |
| ера, прочита једне зиме родослове и цео Данилов цароставник.{S} Данилов опис хиландарске одбран |
| И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У XV ВЕКУ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Ш |
| аредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> |
| он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S |
| лико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано заједно. |
| <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је ј |
| ма покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љубима |
| заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за н |
| д им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} |
| одине.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша пр |
| а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега х |
| и, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао |
| ћи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано |
| опља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђење |
| еш у гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, кол |
| а парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свр |
| а Венедикт читао молитву добродошлице и дао благослов високим путницима.</p> <p>Царица Мара је |
| Султан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој припадају, |
| ме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких љу |
| ле тај добар исправљен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И к |
| поменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао је о њеном |
| едесет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су представљали деспоту |
| нтихришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да на |
| > <p>— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу |
| постола?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам |
| ва и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали |
| о, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад ни |
| кад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћ |
| лук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p |
| али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера |
| у писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје.{S} Султан о |
| арија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој Роксандом, |
| е занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара |
| се наши читаоци весело смејали манитоме Даријевом писму и мудром одговору Александровом.{S} По |
| женидби Александровој Роксандом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александар применио чак и |
| да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и |
| S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него што се |
| љени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати усл |
| и петак, и њима ће се предати султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посла |
| се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} Није страстан.{ |
| ика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и веома образован човек, Којадин га је |
| по нарочитим склоништима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Измеђ |
| једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно в |
| и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад |
| дело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадни |
| але му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ни |
| собита царска милост једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по |
| говор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И |
| ти.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистра |
| то угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра расположења, |
| ади!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Бо |
| запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочиц |
| <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се узд |
| овићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стаменију, |
| и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и |
| Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на д |
| Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ј |
| > <p>Тако је султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 годи |
| богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су |
| урно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он |
| и -бити милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мен |
| ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, није дал |
| сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да |
| колике земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покој |
| а у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани |
| p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и највештија човека за борбу против Тур |
| све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљ |
| ве доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верс |
| ше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега |
| о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих ту |
| у ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти |
| премали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи момак је во |
| авно станиште властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и п |
| руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Та |
| о и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за нова |
| } Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар |
| за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозде |
| отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Која |
| у трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови дру |
| и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p> |
| даду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време допусти царици да м |
| госпође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац |
| ети средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од с |
| колове на руци.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; |
| у.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Вели |
| му има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у најближе велике манастире, у Бању код Зв |
| дног од њих није он толико ценио колико два младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозденовића |
| свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце |
| е гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким |
| бећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам и |
| ? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефана и |
| шеном месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље |
| ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци |
| на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоцени |
| Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовић |
| су около стајали.</p> <pb n="183" /> <p>Два манастирска момка, који су стајали близу Драгоша, б |
| истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом влас |
| хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са захвалношћу |
| то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београдске |
| них да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла в |
| .{S} То се смирило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу |
| ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо. |
| <p>— Кажњен сам још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита |
| јстарији му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се св |
| Млађа му ћерка Миља примицала се својој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} |
| рити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби му ништа није помињао ни от |
| у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је |
| ка ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест путира, све окићено драгим камењем, беше на пр |
| ерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновника, упућених да отпрате и смест |
| /p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планин |
| Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Б |
| } Ништа јој није <pb n="220" /> требало двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је |
| о је после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грача |
| рцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са свим другојачије је |
| трпезарији само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућ |
| } На уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те су опкољавали прилично в |
| се отворено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се р |
| аним рукама, али забринути стајали пред две ватре гледајући како се железна секирица и каменарс |
| анастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим плочама с натписима |
| м су, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у |
| словима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак |
| ајлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, а је |
| ји је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога |
| е толико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} |
| и пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпуст |
| на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружани |
| } Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много |
| unit="subSection" /> <p>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворова М |
| улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> <p>Стари д |
| се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут |
| винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захит |
| много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, али је увек много ра |
| у огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с |
| јничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле |
| опсада <pb n="273" /> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване |
| ство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чал |
| ота.{S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Пре |
| ли само најодличнији.{S} Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гост |
| у свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред |
| више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињама, женама старијим, говорила је српски, |
| пријатељи.{S} Али и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— |
| ед спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањ |
| оју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могл |
| И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта |
| е за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— А како мисле |
| стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим |
| Само ћутите, чините се невешти.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S |
| иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколове на руци.</p> <p>Изгледали су као |
| стане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} К |
| м ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и неколи |
| ског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S} |
| ли овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче и |
| кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да |
| елином, већ се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу |
| свеколикој смерности царичина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и |
| о мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на ра |
| потски и султански турски <pb n="11" /> двор вежу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно |
| о, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина тур |
| .</p> <p>Ускоро је царица отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутстви |
| Стаменија је била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржа |
| на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо |
| у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И к |
| р, најстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} |
| нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb n="224" /> се отац Калистрат да о |
| а царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасто |
| е да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.< |
| а ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, |
| стелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} |
| вараше царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио |
| >— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из С |
| ости царичина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет према тих |
| ац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да с |
| Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у |
| и.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу. |
| у били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је |
| head>IX.</head> <p>Испод Гвозденовићева двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклони |
| " /> деспота Ђурђа и свеколикога његова двора.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Г |
| ако штедели.{S} Гвозденовић је из свога двора мотрио на турске операције.{S} Наспрам Ситнице би |
| едром руком додавала манастиру из свога двора, који је, у непосредној близини, одвојено за њу б |
| У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим с |
| егова нога не прекорачи више прага тога двора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у ма |
| ио саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ру |
| ого пута поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то о |
| ници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Такав човек |
| вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властел |
| Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се раз |
| ујине, одјекиваше по небројено пута око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворени.< |
| једне и с друге стране, била пространа дворана с великим столовима и софама унаоколо, где су г |
| b n="113" /> деспотове кћери, око њених дворана, њене властеле, калуђера и калуђерица.{S} Одахн |
| иху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане, замирисане миром силнога цвећа из султанских в |
| акође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом вез |
| спода поседала била.{S} На једном крају дворане беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова. |
| песама пропраћали су узвицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у м |
| и мост и отворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и из њего |
| За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То је била на неколико степеница узвишена п |
| деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозден |
| м пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан |
| госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</ |
| ше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од св |
| ју, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато намештену, на којој су гости седели част |
| стирског звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвозденови |
| алуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама десп |
| кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш |
| је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само пространством дворишт |
| еспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о св |
| S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира.</p> <p>Између свију дворкиња ца |
| р у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спреман, и имали су да га д |
| је, погнут сединама и старошћу, улази у дворац царичин и заузима место у малој капелици, спремљ |
| очанима, с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац властеличића Јанка Плетикосића у Точанима није и |
| тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред куће како се ло |
| а му Стаменија, која се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је им |
| о је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> <p>Иб |
| е у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала код куће уза своју мај |
| у својих отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним зап |
| рове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа |
| валити за његову службу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде |
| легантну појаву младости и лепоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђење и старање да свак бу |
| ира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога |
| рв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама |
| дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића његов стари познаник Ибрахим |
| њим, како се пред њим, Турчином, његови двори просто затварају и како он од једном, као мађијам |
| Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи |
| а ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место је изабрано у с |
| ре грехе покаје.{S} Погореће властеоски двори; попалиће се и порушити високе куле и танки чарда |
| та око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће п |
| усакривене дворске црквице у султановим дворима у Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и вошта |
| у што се знало како она ни у султанским дворима никад није заборављала ни своју веру, ни свој н |
| } Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља чести |
| .</p> <p>На средини затвореног градског дворишта стајао је обичан, свакидашњи стан властелинов, |
| и.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном одел |
| Точанима истицао се само пространством дворишта, лепшом зградом и већим кућама и многобројним |
| таменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други кој |
| еновић са соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити сељацима хајкачима, ловцима и го |
| етвртасто-дугуљаста зграда с пространим двориштем.{S} На средини је зграде било огњиште <pb n=" |
| изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне кокошке чепале по |
| и одмараше се у столици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови |
| ћеве куле и одјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене прасц |
| равишта властелина и његове породице, у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене кућ |
| ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестима његове жене, госпође |
| било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима |
| мала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари још једнога калуђер |
| отова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у златним кондирима.</p> <p>— Н |
| сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и |
| ац поред манастира.</p> <p>Између свију дворкиња царици се у последње време највише била свидел |
| оносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињама, женама старијим, говорила је српски, јер их |
| миле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, |
| } Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да с |
| о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме доста променила свој дот |
| танских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник Мехмед.{S} Он је ц |
| султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времена да |
| је једва познаде у њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? |
| вати црквене прописане текстове.</p> <p>Дворкиње отворише врата те мале, полусакривене дворске |
| а.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, дакле, дворник честитога падишаха што си мој дом удостојио поч |
| в.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па та |
| и године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи |
| опољу.</p> <p>У султановим вртовима око дворова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе |
| <p>И они кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У султановим вртовима око д |
| не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и пос |
| требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, застрт |
| .</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором <pb n="239" /> видеше и познаше људи, скаменише |
| ле залете и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога з |
| е отворише врата те мале, полусакривене дворске црквице у султановим дворима у Дренопољу.{S} Цр |
| есту налазио се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред |
| у.{S} Царица Мара улази са својим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконо |
| посаде их на почасно место покрај самих дворских врата којима се иде султану.{S} Када су дошли |
| ито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Такав човек био је најбољи кандида |
| је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме животу.{S} Једва се измолио у деспота Стефана |
| у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно м |
| јемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор и народу се показа госпођа Кр |
| Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлиј |
| ропашким кућама својих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу |
| : „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомил |
| година што их је провела на султановом двору у страху и зебњи од господара и од његових страсн |
| царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој припадају, не тражећи од |
| околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} При свеколикој смерности царичина живљења, дв |
| вот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране |
| огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где ј |
| да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за вр |
| кога тога света разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога јутра за бра |
| а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом |
| да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испити |
| служби свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се |
| онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њ |
| рање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спре |
| или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би служила |
| чком манастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се повратак господара и гос |
| је скретао на страну од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара седела је на источној стран |
| ку.</p> <p>Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследника.</p> <pb n="13" /> |
| Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком |
| слар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек ве |
| а једна мала вратанца у особито одељење дворца.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, дакле, дворник че |
| ј капелици, спремљеној у једном одељењу дворца, почињући <pb n="10" /> читати и певати црквене |
| дмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Драгош ј |
| , помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S} |
| да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хр |
| и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ив |
| , искрен и једнак, без икаква увијања и двостручења.{S} Према војницима он је био врло оштар за |
| иле воље.{S} Он није тражио популарност двостручењем и привидном мекошћу.{S} Према деци је, ист |
| х ствари, којима су требали хладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у о |
| еђе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном месту, могле |
| ре.{S} На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене до |
| ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по то |
| да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једнога правог осудити |
| > <p>На једанпут у свакоме крају њезине девојачке собице, у плаветникастом зрачку кандила што ј |
| м врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротским ћилимима.{S} |
| ла код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну бистрину великог је |
| и.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у |
| дмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да пристане њ |
| м се само могла одликовати млада српска девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништ |
| са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хт |
| Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, одговараше Миља, |
| ог браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши |
| како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањ |
| ра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, — купите нас Бога ради!{S} Много смо препатили |
| срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> |
| а.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили не толико по свом |
| е тренутку прође му кроз памет да такве девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S} Чудна м |
| да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престају пријатељства, прест |
| или авлију, разговарајући се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Кр |
| Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно и |
| Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-с |
| згледали многе продавнице, и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку п |
| ожи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао |
| е имао никаква стварног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да си |
| умњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и |
| а женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више |
| дошло, и младожењини су родитељи искали девојку за свога младића.{S} Стаменијин разговор покази |
| бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све нек |
| а и пријатељства, које одбегава одраслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме |
| ежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам пр |
| } Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију Плетикосићеву,</p |
| ећа изненада, проговори младић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тр |
| ледом који је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за |
| азе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као ка |
| ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља |
| е, које су дотадашњем природном сеоском девојчету давале извесну господственост, извесну уздржа |
| је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло |
| нко, твој је ред, проговори пристав.{S} Деде, Милија, проговори даље манастирском момку, вади ж |
| ишта; само ћете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно ра |
| ултан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очију, широких месн |
| користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преве |
| авно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом Макед |
| м.{S} Њему су најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и при |
| је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, в |
| , или настављао читање каквог започетог дела.</p> <p>Овоме свету интелигенције припадао је још |
| дни анђели храниоци свеколикога људског делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели |
| рењем војнике упућивао и соколио папски делегат Јован Капистрански.{S} Тако почне напад на дуна |
| одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Папски делегат обори главу и намршти чело.</p> <p>— Превисоко |
| с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Капистрански дочека веома предусретљиво с |
| у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише уздање у |
| да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима |
| скорашње будућности.</p> <p>Дубровачки делегати и деспот нису полазили у своме умовању с исте |
| у, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да види може ли што би |
| зденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу предани били.{S} В |
| е врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турско |
| вно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} |
| утем се овде у облику приповетке износи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које се показ |
| го су се преписивале, а преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао. |
| Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око С |
| године.{S} Њена је удаја била политично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана с |
| рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца |
| приповетке измишљене ствари, него да су дело студије, цртали они садашњост или прошлост.</p> <p |
| ње је наше читаоце занимао опис крајњих делова света, који је уплетен с Александровим освајањем |
| Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Једноме се властелину свиди, на пример, је |
| султана Мехмеда особито је оживљавајући деловало на свеколике ратнике.{S} Никола Скобаљић удари |
| е цркве, ваш одустанак од скизме, могао деловати узбуђујући, могао потрести хришћански свет вел |
| Упућујем народ, превисоко ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке р |
| кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да |
| погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што није могао јавно да иска |
| замотуљак.{S} То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сј |
| враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мисл |
| у ондашњим књижницама.{S} Сав исторички део Светога Писма старога завета, књиге о царевима и о |
| ише Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упућена |
| и превисокоме ти царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја |
| од султанском руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} П |
| /> по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове |
| римише се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи в |
| ских <pb n="43" /> повластица.{S} Једна депутација, у којој су били: владика, протојереј градск |
| ам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијо |
| p> <p>— Ничим, драга султанко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, река |
| веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дервишко предсказивање о коме је султан Мурат говорио ц |
| дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли |
| е, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="84" /> и да се мора |
| их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.</p> <p>Барбат |
| Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се нећ |
| ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова п |
| Анастасија, седином украшена старица са десетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима.{S} |
| ег народа изгинуло приликом ратова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n="15" |
| властелин имао по неколико, каткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличића.{S} |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Десетак дана беше прошло од овога разговора.</p> <p>Цар |
| ехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоск |
| тан властеоског надзорника и за смештај десетка и осталога којечега што је припадало властелину |
| ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје. |
| ки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци, кој |
| деновић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта х |
| У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога задатка требало.{S} Енгле |
| шћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у својим мисли |
| е, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену до |
| војим гусларским начином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост ч |
| о ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за ва |
| у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац властеличића Јанка |
| а долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <pb |
| сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обад |
| штва, прођоше поред њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и б |
| н човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хле |
| > <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстиј |
| Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот је коначно променио своје мисли.{S} Пре тих дога |
| на Златици, после Варне, после Косова, деспот више не може веровати својим суседима са севера |
| ости својој, погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новог |
| } Као што већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је |
| на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за свагда б |
| словенски био често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да |
| за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, |
| мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану није никада треба |
| <p>Управника имања и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницим |
| рикупио ради своје властите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слу |
| Европе.{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задух |
| војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје властеле за заповедни |
| Спремање војске, које је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био про |
| више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад |
| славу.</p> <p>— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме г |
| о ти царство!{S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрдачнија чес |
| с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад |
| лико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њ |
| ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи скл |
| > <p>— Мајко царице, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи |
| о у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара |
| ио султана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђурађ, међутим, подлегне старости и боловању од |
| неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старости, здрав.{S} Ново не |
| читу пажњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њег |
| пад <pb n="196" /> и оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела град |
| е ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измислио <pb n="214" /> |
| Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повр |
| ник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком најпре из једне <pb n="69" /> па о |
| ад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај предмет испитат |
| новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ |
| Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на ово |
| према да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска во |
| не вере, радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије није могао!</p> <p>— Па шта је одбра |
| деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, |
| поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска |
| можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је бранио интересе Србије и интересе православне |
| морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и правилно и искр |
| ема више снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, деспотици Јелени, ни |
| засу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кре |
| е за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше капетана, како је прошао дотле на путу и |
| м се начином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{ |
| не, ја хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори |
| ани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године |
| пропале турске београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају |
| ан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта |
| пота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С то |
| награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за |
| оја послушност престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити |
| том мрднуо.</p> <p>При крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p |
| а чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речима, псовкама, намргођеношћу, преко |
| /> <p>— Имате белешке од уговора? упита деспот калуђера, ради потпуне сигурности, и ако су те б |
| ештенство из околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" />, де |
| а владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком приликом нудио митром владичанском |
| о да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло б |
| заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му |
| и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p> <p>Из |
| приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном чи |
| n="71" /> <head>V.</head> <p>По том је деспот, зналачким оком, прегледао рачуне које му је упр |
| ље.{S} Пред царичином носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачк |
| асвим антихришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, п |
| рста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разбол |
| то видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и цигла |
| играду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, султан с |
| ла пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и |
| и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупљао из својих западних крајева другу војс |
| ије свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његових подан |
| дликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је политика неприс |
| одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, Рањину |
| народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и оти |
| ом Царству и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом предосећању, није радовао.</ |
| то није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој двора |
| ље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали д |
| своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти д |
| жили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јан |
| .{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} |
| анин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадв |
| дао, али најсвесрдније благосиљам, рече деспот с убеђењем.</p> <p>— Хвала, господару!{S} Сви см |
| ти се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— Господару, ти паметно говориш, |
| /> <p>— Племенити пријатељу, одговараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће по |
| ибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико зн |
| ати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла |
| то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агент |
| удућности.</p> <p>Дубровачки делегати и деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па с |
| ара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да с |
| државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него турски намесник.</p> <p>Нема више српских с |
| разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског капетана, те се |
| ртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанк |
| </p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, синко, по |
| рам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе |
| на мајка деспотова, госпођа Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по |
| већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме градове, а народ да |
| сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пр |
| одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспот, знам рачуне турске политике, али се с њом не мо |
| царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </ |
| че Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су бил |
| Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да д |
| оставио их поред деспота.</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице и пружајући руку управнику, пит |
| /> <p>— Разумем, пречасни оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, |
| не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе |
| ам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> < |
| ица.</p> <p>— Чим се одморимо, одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пође |
| >— Има доста, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораћ |
| отврди Халил-пашу у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислит |
| мор у граду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, |
| ћу, па је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који |
| ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвоз |
| и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему пита |
| нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, п |
| симо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} Уговор је такав; у |
| ет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су представљали деспоту да |
| то више као команданат војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ виде |
| о народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је ц |
| ло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и ра |
| ојачија политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико није |
| бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога треба |
| >— Тако нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара |
| вељу са златним печатом, и прочита како деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденовићу по |
| у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као команданат војске него као |
| вору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији |
| } Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, дец |
| ако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће си |
| S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не |
| ерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја в |
| .</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку писмо царице М |
| ка оданост својој светој вери, напомену деспот, кад су они сами својој поганој вери и заблуди т |
| пријатељима се говори искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толик |
| гао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће при |
| и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћане у Цариграду.</p> <p>— |
| о иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одм |
| натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а са |
| је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, |
| јска, него добровољни најамници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту порез |
| ало, и о зимници.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кум |
| римство очекивало.</p> <pb n="64" /> <p>Деспот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви |
| а не би дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозден |
| ревртањем новога новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управнику многа питања о гран |
| ици по 20 литара кованога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури |
| ска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао би |
| } Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвозденовићем, пољу |
| е, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Деспот наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гво |
| путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турске старешине насп |
| пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа и свеколикога његова двора.</p> <p>Истом |
| ан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изру |
| рка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу м |
| новоме султану изјави саучешће српскога деспота и да се постара о пословима српским.</p> <p>Јав |
| ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерин |
| во опсађивали.{S} Срећа послужи старога деспота тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и |
| нски дочека веома предусретљиво старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему |
| инило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи с |
| у султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је само д |
| терати, одређени као поклон султанов за деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнез |
| предати султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно в |
| арени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспот |
| ару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме гр |
| много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом го |
| јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, |
| Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску |
| , сумњаш?</p> <p>— Увек сумњам, не због деспота, него због његових суседа из преко Дунава, због |
| ећ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасв |
| им унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице и пружају |
| ну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде |
| ешина свих еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре п |
| .{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмим |
| > <p>Ову прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увеличање својих градских <pb n="43" /> |
| премао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му |
| о муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Н |
| м ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— |
| Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину Србије до Крушевца заједно с Нов |
| еновић са својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено ј |
| т Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског |
| м руху с превесима.{S} Игуманија одведе деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Вен |
| ише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са су |
| о за манастир Свете Богородице чекао је деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с крсто |
| истрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Нар |
| султану и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, ал |
| ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава н |
| тридесету годину.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о |
| и једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га је већ |
| спота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после |
| неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалу |
| а га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају поуздано како су дошле заповести од н |
| p> <p>— Ја не признајем више никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се б |
| ала и прва турска окупација после смрти деспота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа |
| SRP19130_N3" />, а долазио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију п |
| е донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехме |
| е султан при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан пок |
| половину турско царство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике косовске прот |
| застати у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У наро |
| да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (пис |
| града хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске г |
| дворскоме животу.{S} Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је |
| деновић, онај исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на |
| а је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Деспот на |
| p>— Шта имате ново, превисоки господине деспоте, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа доб |
| ена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле д |
| да пољуби у руку владику <pb n="63" />, деспотица и царица Мара сиђоше такође свака из своје но |
| кој, угарској политици.{S} Царица Мара, деспотица Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и нај |
| и у вече с царицом о свему разговарати, деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у См |
| p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша |
| ле смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп |
| еном читању, сам што дубље проникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки читати неке молитве.< |
| деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се |
| ан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и док п |
| а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље |
| , види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила |
| амилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дван |
| су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, |
| бочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћ |
| ла царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и радости, потпуно |
| ло.</p> <pb n="64" /> <p>Деспот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се |
| } Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити с |
| по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да н |
| мео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду |
| стати овде сутра и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја са |
| ца Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара |
| д којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети за поклон и од |
| , и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати. |
| ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.< |
| .</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 годи |
| .{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и б |
| /p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, султан је Мур |
| > <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила вој |
| Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у |
| превесима.{S} Игуманија одведе деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт чит |
| оца свога и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов протовистијар и војнички велики челник у свеча |
| јој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће по |
| енија је била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржавајућ |
| јстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путуј |
| у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише последњи мир са Ср |
| е.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, стари деспот распитиваше о њен |
| е је било народно весеље у част доласка деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} Народ ј |
| Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га могне |
| p> <p>— Али они нам преговарају како је деспотова политика сасвим антихришћанска.{S} Говоре как |
| угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} А |
| Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута! |
| а посматра око султанке, <pb n="113" /> деспотове кћери, око њених дворана, њене властеле, калу |
| .{S} Ја сам Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и п |
| љом и с потпуном послушношћу изврше све деспотове заповести.{S} Слутила се пропаст српскога гос |
| урђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспотове.</p> <p>Последња реченица текну у срце царицу |
| тва.{S} Опширна образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља р |
| убочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по дого |
| и с целога истока пут Београда.</p> <p>Деспотове старе размирице с Угрима и с папом и погодба |
| Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклони.{S} Једна велика ваза од кованога сре |
| за њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пут савијао |
| да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, |
| гом приликом је певао пред многобројним деспотовим гостима.{S} Све велике манастирске старешине |
| нтересе потурили за љубав личних рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре? |
| , или натерати једнога <pb n="99" /> од деспотових синова да окрене народном политиком, против |
| заједно с Новим Брдом, главним извором деспотових доходака, по томе пут к Београду, остављајућ |
| "213" /> дочека.{S} Тако је осим других деспотових људи који су по дужности изашли пред послани |
| о је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће с |
| , који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са султаном мир по захтевима које ј |
| рочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац).</p> <p>С тим речим |
| вар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је |
| да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и оп |
| 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп у деспотовој породици, види се по томе што се говорило да |
| е и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошт |
| стари Гвозденовић није потпуно извршио деспотову наредбу о збеговима.{S} Народа по селима било |
| да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> <p>— Правим пријатељима се говори искрен |
| превелике услуге, учињене Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз |
| е.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом |
| ва.</p> <p>Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, |
| летикосић, који се после 22 јула начини деспотом на моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почел |
| логе да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајк |
| н ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени |
| им.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и најбогатијом |
| ра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљ |
| су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом и старали су се да се известе |
| смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни за какву политику |
| ржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштатик </hi> наплаћи |
| — Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гво |
| тана венчана само у намери да се српски деспотски и султански турски <pb n="11" /> двор вежу ме |
| ство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици није било јединства.{S} Једни су до |
| с изјавама великог задовољства сусретао деспотску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гла |
| ц Калистрат поче говорити.{S} Он помену деспотску заповест и хришћанску дужност.{S} Помену посл |
| уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотско |
| урске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог |
| ају мисли.</p> <p>— Има право високо ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче цари |
| го боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 литар |
| имац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога п |
| Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко ти деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови |
| надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, к |
| саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; не |
| з пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, одговори калуђер, то не можемо, на жалост, |
| у и намршти чело.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ н |
| полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску сед |
| је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дерв |
| p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање Католичкој Римској Цркви |
| мље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде |
| еђу Турском и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1 |
| једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћ |
| Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља измеђ |
| 108" /> је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> < |
| ја.{S} Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мута |
| обалу заједно са Смедеревом.{S} Оставља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између М |
| је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сја |
| смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n="31" /> благо |
| да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што г |
| њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му |
| те 1456 године.{S} Деспотство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици није било |
| ући га.</p> <p>— Понесите моје поздраве деспоту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја данас њега сматра |
| ана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску о |
| шћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелин |
| рави тако сјајни повратак кћери староме деспоту.{S} Посланици су носили поклоне за царицу Мару, |
| ди Калистрат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} |
| е свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају каквим се начи |
| е, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и пр |
| граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господс |
| от Стефан.{S} Нишевљани су представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да |
| единског Мира (1444) опет били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се |
| ка, по томе пут к Београду, остављајући деспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучев |
| бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран |
| ка и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их |
| ма брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му толике посло |
| и, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} У |
| м, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о б |
| због царице Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани су мислили да настаје велика љубав |
| S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и |
| седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничег |
| о и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево |
| астане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу |
| оди помилуј!{S} Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по том јавише управнике добара и рудника из Тре |
| се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, |
| да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о |
| ве.</p> <p>— Јадница Мара, наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} |
| рила тридесету годину.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венча |
| да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је узето из византијскога п |
| о је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли |
| спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове. |
| и и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несугласи |
| и убиства оца или матере, или брата или детета — природно је да се раније та казна врло ретко м |
| е казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре на |
| рпског народа у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одликовао љубављу према књига |
| ра.</p> <p>Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такођ |
| же мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене о |
| } Њено се лице смешило у слатком заносу детињске радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, |
| их читалаца, али су се чудили како се у детињској игри показала већ потоња велика сила и слава |
| тле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, али није опажао никаква особита <pb n="132" |
| а на рад, послушност и једнакост још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми б |
| екати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дво |
| ријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо |
| алеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен |
| е учили у оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином на |
| ма.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлиј |
| ћка и Миља и остала <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стамениј |
| куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, сво |
| мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих |
| дијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најс |
| асом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли |
| асту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за некога |
| нама и изредном васпитању Плетикосићеве деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићев |
| као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођениј |
| а се како о хришћанском васпитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима |
| њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S |
| је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доно |
| има.{S} Ми морамо показати пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја н |
| руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће |
| ила од једног великог зла, од претеране децентрализације.{S} Нико још није имао државну војску |
| стручењем и привидном мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се с |
| хришћанских осећања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њ |
| никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово истине очувате.</p |
| ако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило ш |
| рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистр |
| и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{ |
| а Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необичним задово |
| дитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb n="11 |
| корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека са |
| рло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни б |
| уго.{S} Она природна наклоност која још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним токо |
| ва јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Капист |
| ако је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С |
| су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{ |
| д Призрена, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жич |
| етог Арханђела у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавали српску истор |
| ћима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту |
| ао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с н |
| шњавао многе хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и Арханђелову призренску, и свето-стефанску, |
| и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши |
| хоћом, радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао гл |
| је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од св |
| , очекивао је велика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је то |
| не поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати |
| 88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео Којадине? почеће |
| или знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикавају послушности и уређеном лов |
| ема Плетикосићевим особинама, свеколико дивљење добрим особинама и изредном васпитању Плетикоси |
| шно стење подигнуто у небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих с |
| ој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали домаћинство оца Кал |
| оме никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим по |
| обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казив |
| вање тихих али величанствених природних дивота.{S} Леп изглед на планине блиске и удаљене; лива |
| говца из Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је опту |
| књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито |
| рености и оданости.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње собиц |
| p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва |
| орави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.< |
| ешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Ве |
| се, најпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је м |
| њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бе |
| а му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{ |
| прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих вра |
| кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши |
| озденовић се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздрави човеку најпопуларнијем и најчувенијем |
| Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а д |
| бра 1454 распис свему хришћанству да се диже против Турака.{S} Услед тога расписа наређен беше |
| ви је радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а |
| нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да |
| жио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучн |
| изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брз |
| ве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока |
| еђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> |
| ма.</p> <p>— Може, може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. — Каквим добром, ти красни |
| > <p>— Ето, устала сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда |
| ић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ниш |
| по већим трговима или селима почеше се дизати неверничке џамије <pb n="293" /> и уз њих минаре |
| узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, на |
| крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{ |
| играду данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и поп |
| ва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је поче |
| градовима су турски муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв пролив |
| ти око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повика путник властелин некаквим туђинским нагл |
| те белешке пред њим самим и по његовом диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бр |
| више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За т |
| о било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе око |
| мен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле |
| и докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за д |
| Наша земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S |
| ет са те стране, густе праменове црнога дима.</p> <p>— Властелину, Гвозденовићу, у Плочник! <pb |
| сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Село се још ниј |
| унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топли |
| соко ти деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради но |
| равнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани? |
| осовске протерати, па узети другу какву династију, или натерати једнога <pb n="99" /> од деспот |
| о смо после погибије кнеза Лазара имали династичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Б |
| местима где су сејани купус, краставци, диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни ј |
| е дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој рани |
| а руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p |
| нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? |
| мо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нама стари оставили, |
| треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати на |
| И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко |
| ут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p |
| {S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запали свећи |
| шењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су у |
| а око дебљег на средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђенога паликућу, да |
| јашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, |
| ирило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра |
| </foreign>.{S} Тим се обележавала тврда дисциплина, којој су подвргнути били калуђери.{S} Којад |
| амовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у |
| е бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство |
| редњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисциплину <pb n="110" /> почињао је од себе.{S} Човеча |
| ти, јер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога |
| ом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком |
| н и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калис |
| трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу погледали докле око |
| та и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек ми |
| белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n="142" /> |
| авдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га |
| железна секирица и каменарско повелико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Суди |
| дна секирица и једно каменарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што |
| у га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђев |
| тала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска |
| нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђер, от |
| видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толико заокупили |
| м никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да ј |
| страха, одвратности, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине |
| хиландарској књижници начита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S |
| се посао продужавао преко целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и |
| вечану властеоску хаљину, као поповску, до чланака, и опасивао свој златни властеоски појас и о |
| не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрес |
| ка из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит Калистрат, игуман манас |
| их ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си |
| луша ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по |
| ом, моме много поштованом пријатељу, да до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се |
| то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро |
| м остала још моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове годи |
| : да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и |
| државног уређења мењало све од почетка до краја.</p> <p>Простом народу још је било најлакше.{S |
| гарској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Уг |
| тао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли преви |
| еликог везира, да му он може од времена до времена послати свога човека по извештаје.{S} Томе ч |
| ма (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали госпођини редовни посло |
| сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; т |
| су морали управо путовати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно шт |
| естима на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак ца |
| о је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену |
| наш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казати, поче о |
| "271" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила под та |
| рад.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили в |
| е царица Мара провела многе године, све до своје смрти 1487 године.</p> <milestone unit="subSec |
| pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, |
| месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке г |
| д се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман |
| пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући |
| у и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспо |
| ована, своје крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у путни |
| ужи терати Турке цариградским путем све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{ |
| креће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Г |
| још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега < |
| иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се вел |
| товање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која |
| ше брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада нап |
| следујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати не вест </foreign>.{S} |
| о.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не мож |
| } Ишту од деспота јужну половину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут |
| ад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, него да се српска посада држи крепко |
| ку војску, и 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у |
| о заслужени, распростираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене роди |
| зе од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаш |
| а са молитве, када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <pb n="125" /> <p>Мушким, те |
| /p> <p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говори |
| } Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, |
| знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао |
| , одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и предати се данас |
| говој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! |
| е ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, |
| ност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином н |
| даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су по |
| ; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса |
| ; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам |
| инило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, увери |
| вање према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Светог Никол |
| имовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да |
| ења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{ |
| у мењали него су на свом месту остајали до своје смрти, научили свима тим пословима.</p> <p>— А |
| о не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то |
| ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам б |
| остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се вршило о великим празниц |
| икупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београ |
| арима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала |
| ҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> |
| ше чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што |
| церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добр |
| ђер, то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу с |
| </p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па г |
| олине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи су др |
| а бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> <p>— То |
| а не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему ј |
| Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровит |
| еза властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност двостручење |
| а опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око |
| Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> < |
| а Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прим |
| треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један ул |
| рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади златник и |
| одити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Мно |
| ем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих с |
| е што је чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јо |
| n="272" /> било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није више би |
| Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску |
| покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, кој |
| дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором дес |
| им напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па је онда она пала у постељу |
| гу, зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Уга |
| свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се вршил |
| тио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега ч |
| се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обдела |
| вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако |
| ада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе и |
| n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца в |
| испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, |
| че Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женид |
| теља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла при |
| еразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај |
| ано погибе Цветко Видаковић из Кратова, добар трговац, велики народољубац и пријатељ црквени.{S |
| ави, био сушта противност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун ос |
| S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и ста |
| врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин може достојати раја.{S} Књига се та бил |
| е.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну сокални |
| ли кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а воли |
| султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би |
| <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султ |
| та да набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен препис, те је он дао трошак да један од |
| теринске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Г |
| е било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је иш |
| бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио |
| натна, Превисоко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те п |
| </p> <p>Деспоту по том јавише управнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је р |
| руге стране, како се он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n="285" /> тражећи једи |
| усред мира, одговараше момчић слободно, добивши поверења пред старцем, који је показивао вољу д |
| гурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то је исти |
| прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојст |
| о да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три ле |
| увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не треба брин |
| е женидбе, његова љубав према Стаменији добили су најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је |
| жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султа |
| — Дакле, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Мог |
| рајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што |
| Народна се расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега ни |
| де да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и |
| . — Зар може Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> |
| еш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи |
| лар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и г |
| а вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, којом мене поздрављате, украс је цркви којој |
| та није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови |
| сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да |
| ме дати прилика да се према нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими |
| ре, волео је бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— |
| и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили само преко његових доглавника.</p |
| но чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, |
| p>— Превисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те извест |
| у куваној шири од грожђа прави особито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега ј |
| стварима.{S} Ми морамо показати пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зат |
| непрестано заједно.{S} Ах, купите нас, добри човече!</p> <p>Трговац проговори неколико речи, б |
| рема својим уверењима и склоностима.{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и см |
| ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио |
| е могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим п |
| авља.{S} Писац, наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измишљене ствари, него да су |
| етала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Дра |
| призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту |
| икосићевим особинама, свеколико дивљење добрим особинама и изредном васпитању Плетикосићеве дец |
| своје тајне.{S} Ученици су владали овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љ |
| речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и <pb n="134" /> пријатељима, најбољ |
| стирским старешинама, или изборном суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог |
| две стотине их је довезено под Београд, добро наоружаних и напуњених војницима, да се град затв |
| а Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све се то |
| како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну п |
| страт, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="1 |
| лом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама |
| ива прави врло слатке колачиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је |
| ћи се у образе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> |
| брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси |
| истине очувате.</p> <pb n="268" /> <p>— Добро је и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на њег |
| а светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само п |
| шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу го |
| агошев, и Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љу |
| накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, |
| удом шалом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш |
| бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и < |
| је ту стајало као најглавније, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хла |
| могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти |
| рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Бе |
| е насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико с |
| ити преко шездесет година, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n="141" |
| били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи д |
| Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и њег |
| се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена н |
| а је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одби |
| аш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја |
| а, несташно га задиркујући.</p> <p>— Па добро, хајде проговори, рече Драгош Којадину, кажи ми ш |
| ва владавина у Турској не обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према т |
| та Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад ниј |
| сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је |
| а.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд добро <pb n="192" /> утврдили који је кривац.{S} Што се |
| ој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се т |
| је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледају |
| ="216" /> <p>Пошто је у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он |
| руне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властео |
| вић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схват |
| слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти иг |
| Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би влас |
| ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускр |
| <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели с |
| ојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то |
| да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда с |
| Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Није добро! одговори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? |
| који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, одговори кн |
| нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се к |
| и, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> < |
| подине, страда <pb n="81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни о |
| показати осталима шта чека оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, |
| ко ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога |
| то је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу са |
| премило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном |
| ј, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштањ |
| шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред |
| и тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— |
| ког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих ф |
| и и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога приј |
| Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет п |
| их пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја |
| пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад р |
| S} Она је крива што турским новцем чини добро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умал |
| сили и толиком оружју.{S} Разумевајући добро шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се |
| њем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај |
| у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књижници нач |
| а од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном и прорачунаном правцу сви су изгледи |
| он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчи |
| га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и |
| p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам |
| .{S} Срећа послужи старога деспота тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу |
| о педесету, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Би |
| покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, не за |
| дин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијо |
| читао.{S} Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао ј |
| 81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо ника |
| нда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{ |
| у војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим би му по |
| а или биволима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, с |
| Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих година до |
| родици није било јединства.{S} Једни су добро разумевали прави смисао уговора од 1455 и сматрал |
| оњаници нису били пописана војска, него добровољни најамници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих |
| и свима бољим манастирима, и уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, био одељак за |
| м науком усадио корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог ми |
| , где је владика Венедикт читао молитву добродошлице и дао благослов високим путницима.</p> <p> |
| нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен |
| ићу, овамо код маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто |
| , дижући се са свога троношца. — Каквим добром, ти красни младићу, овамо код маторе врачаре?</p |
| ите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога |
| ак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Капи |
| е читајући похвале кротости, простоте и добросрдачности, а осуде лукавства и ненависти.</p> <p> |
| чину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, султан Мурат |
| њаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће Гвозденовићева |
| међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на послушност не подчине вољ |
| ољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега деспота |
| опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с гор |
| .{S} Нико није могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитвама, у |
| Људи нису могли да се нахвале царичине доброте спрам света који јој се јављао и који је живео |
| , узме Стаменију, известивши се о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија ј |
| ружине, с распореним носом, сећајући се доброчинства царичина, викаше колико га грло доноси „Жи |
| више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведем остатак живота као удова султанка |
| гла одати се само посту и молитви, само доброчинству и црквеним дужностима?... „0 Боже свемогућ |
| ску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султанским двори |
| и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина узд |
| јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не |
| ан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио |
| ођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног поста |
| он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанкама |
| била политично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у намери да се српск |
| наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем |
| највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружаних и напуњених војн |
| ад се, много година по том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашл |
| ила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S |
| ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их н |
| ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} Пал |
| у свакој прилици тражити свој интерес и довијати се, мислили су којим би начином нове прилике т |
| >Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:< |
| је могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сме |
| сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим- |
| аћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојаких судова, који |
| у уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али |
| идећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заштите, излети са својом војском из града, зау |
| ушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, оче |
| и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до |
| јом одлучношћу и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља р |
| е био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то пос |
| ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали закуску.{S} Старешина лова, Јанко Плетикосић |
| но.{S} Нови двори по наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све |
| личице, жбаниће и остале ствари били су довукли по читава кола својих израђевина.</p> <p>Драгош |
| тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао |
| </head> <p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима.</p |
| оначно променио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али га ј |
| та.{S} Вера православна осећала се овим догађајем обезглављена и побеђена.{S} И тај утисак се ш |
| а Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали догађаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} |
| нуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Те |
| оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао замашних последица.</p |
| боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао дес |
| } За неких петнаест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не |
| властела, што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" |
| обре поклоне, вршили само преко његових доглавника.</p> <p>У одређени петак кнез Гвозденовић и |
| султана самога толико колико на његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, |
| ло с оближњим владаоцима и господарима; договарало се и саветовало са владаоцима и господарима |
| држана само договарања и саветовања.{S} Договарало се и саветовало с оближњим владаоцима и госп |
| омоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и саветовања.{S} Договарало се и саветовало |
| у.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спр |
| .“</p> <p>Новобрдске старешине скупе на договор све старешине војничке и градске и по савету с |
| о.</p> <p>Са свим случајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђ |
| , али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, |
| деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе ње |
| смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је султанска во |
| .{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— А како мисле Миљини |
| емље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се с |
| владаоци у разним земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци |
| бале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе турске |
| је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може би |
| ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће |
| а Стефана Немање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна власт |
| саветници, који ће знати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уз |
| же, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буд |
| д њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} |
| сорљива људина, успротивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, до |
| му напредак.{S} Царица је штедром руком додавала манастиру из свога двора, који је, у непосредн |
| околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разилаз |
| нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је требало онима који су се били позатвара |
| мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуж |
| неким ауторитетом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} |
| турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} |
| ша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски з |
| аку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреб |
| готово било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Дес |
| х наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Г |
| трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече с |
| мо је још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њ |
| и да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека с |
| ану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је ца |
| ду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи што |
| сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} |
| тац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости |
| ма је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није д |
| Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с |
| свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где |
| оме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} Они |
| народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напр |
| етком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, који премину 24 |
| S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала |
| ао мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми |
| било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденови |
| е у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао ко |
| е поштовање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, |
| це нигде више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то л |
| возденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава |
| , да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих |
| и нова породица.{S} Требало је да само дође благослов родитељски, па да природа пусти крила св |
| ане другарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, немила?{S} Зашто да се т |
| и уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништ |
| при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појах |
| најнепријатнијим расположењима.{S} Њему дође на памет његова жена Круна; њени прекори за његово |
| да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себ |
| н свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> < |
| Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} |
| место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместиш |
| p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад спустише носила, гос |
| {S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто та |
| ам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат |
| езина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Бож |
| потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате |
| рема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство вој |
| задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није би |
| границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих насл |
| спуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се мног |
| седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вешт |
| т наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку со |
| ило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из |
| ке београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога посла д |
| ц Калистрат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио пророчким одушевљењем.</p> <p>— А |
| е насмеја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</ |
| тствима игумана Калистрата, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb n=" |
| као да се мислило да последње заповести дојакошњих господара треба извршити потпунце.{S} И све |
| па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n="251" /> <p> |
| мо једанпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јав |
| 7" /> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту ј |
| упита деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре који сад треба да |
| Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p>И стара |
| али деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као д |
| аци и војници којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није мо |
| у турски муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан ј |
| тку, собом дошао да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чинило му се да војска не |
| нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, |
| и новце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> |
| b n="251" /> <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, који за њу |
| имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и с |
| е, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не изг |
| игама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао ум |
| </p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> |
| су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни на |
| м.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме |
| могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али отка |
| начки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека траје.</p> <p>С тога султан поручи з |
| .{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао |
| едем остатак живота као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама |
| а одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и пол |
| S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано је да је неком |
| S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с о |
| таће света вера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држ |
| } Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и |
| подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је |
| ше гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио.{S} Непријатан задах згорелих |
| њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божј |
| о и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико |
| мо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} М |
| е.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стране, опет сав заду |
| а ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благос |
| о знало, докле се језик српски говорио, докле се крстом православним крстило. </p> </div> <div |
| се знало докле се за име српско знало, докле се језик српски говорио, докле се крстом правосла |
| ареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у м |
| пуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја полит |
| ића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Т |
| земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго |
| чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био друг |
| претрпавајући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?</p> <pb n="205" /> <p>— Смириће се народ, |
| звани војвода, самозвани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад бу |
| х кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их ниј |
| лом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— |
| ани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да поги |
| слиш, синко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и |
| од умора, у показаном правцу погледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено об |
| точник правде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се језик српски гов |
| ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац |
| на ногама опанке; око голеница сукнене доколенице; око стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је |
| аобилазним путевима преко преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био |
| ио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, ка |
| руна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденови |
| шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме |
| јсци Драгош особито јуначки показао.{S} Долазак новога српског старешине у Белу Цркву такође их |
| ле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} |
| носили печење и гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ће |
| </p> <pb n="238" /> <p>— Да, Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозде |
| да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојче, бра |
| ва.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мару с |
| у.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу б |
| дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је |
| незналице.{S} Са сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мисли |
| нових гостију.{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <d |
| сли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Кру |
| у, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Ок |
| а ново у слатке маште, које су му често долазиле у часовима његова самовања.{S} И све се те маш |
| p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S |
| знога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељства, па би хтели или |
| ријана <ref target="#SRP19130_N3" />, а долазио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Пет |
| рна, и главни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говори |
| ало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што се тиц |
| Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> |
| ој се продавало робље, купци почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, к |
| ста око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Није добро! одговори он, лагано.</p> |
| у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на до |
| > рече Којадин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{ |
| м ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о |
| атним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак ха |
| Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} |
| } Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време диг |
| витом одјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! |
| ити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд |
| побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{ |
| данпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је ош |
| о, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху |
| адин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Неп |
| се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити к |
| је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> <pb n="124" /> <p>Певушећи не |
| пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник од косовске стране.{S} |
| рага што се споља кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном њег |
| сењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз |
| е к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <pb n="131" /> виделе су се сеос |
| мна да на њ удари, освану над моравском долином и над Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад |
| Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топл |
| ветнилом небеским, јер прозор гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> <p>Ту је |
| Београду и покри <pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика |
| а, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун |
| , за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици |
| м духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благосл |
| , па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</p> <p |
| , дворник честитога падишаха што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах с об |
| ово весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозденовић је <pb n="79" / |
| етљиво старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново |
| же радити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спремање војске, које је одмах наре |
| <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако д |
| ево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који м |
| пространом властелинству.</p> <p>Вођење дома, с дужностима гостољубља и распоредом послова у са |
| ар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да б |
| Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у |
| ле би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро. |
| , који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пусти своју смерну |
| ново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послу |
| } Међу израђевинама могла се видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили су |
| ви празници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из |
| мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденов |
| ој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда ка |
| з византијскога права; оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама.{S} Пошто па |
| ојина њихових господара, онако исто као домаћа животиња, волови, краве или овце.</p> <pb n="54" |
| само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољуби |
| а и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су га, св |
| ња-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђер, отац Панкратије, погнут сединама и стар |
| <note xml:id="SRP19130_N5"> У оно време домаћи производ, нешто другојачији од данашњега пива. < |
| епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозденовић се налазио у близини.</p> |
| о у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су се цр |
| о прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама.{S} Пошто паљевине могу бити много че |
| и ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником старала се како о хришћанском васпи |
| сао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе |
| живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, |
| ворио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари го |
| драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога |
| Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се као домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је било свек |
| астелинства.{S} А прослава крсног имена домаћиновог, Светога Томе, обављала би се сваке године |
| ногаја љета </hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с |
| још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Калистрата била са свим затворена |
| истрата за овогодишњу летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у ма |
| } Женска управа у манастиру није годила домаћинским пословима.{S} Од како је царица Мара у мана |
| , и с каквим познавањем ствари говори о домаћинским пословима с таквим <pb n="186" /> одличним |
| давао од читања и размишљања било је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак |
| сцеди, још искувавао.{S} Због тих финих домаћинских послова, он је увек држао ћирицу из Приморј |
| .{S} Отац Калистрат је много којешта из домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморју и |
| м и дивљењем слушали разговор и гледали домаћинство оца Калистрата, за које су још мало интерес |
| до вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S |
| ри тренутку када треба напити у здравље домаћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која |
| Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан |
| жао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину.{S} Иначе његова нога не прекорачи више прага |
| т врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, радила, нудила. |
| ловима с таквим <pb n="186" /> одличним домаћицама, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпо |
| ћка и госпођа Плетикосићка, обе одличне домаћице, живо су се интересовале за ове ствари, а биле |
| {S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p |
| отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали би у двору д |
| носили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлиц |
| ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто с |
| агослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане, замирисане |
| е цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А вама н |
| аска деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољства су |
| вала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} За |
| помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази т |
| ви Ибрахим-беј, нашао опет своју красну домовину, најлепшу земљу, створену за ново царство вере |
| е царичине у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на коју она никада није престајала |
| ваве дане љуте освете над својим родним домом; окушах смерно трпљење и побожно уздање; сахраних |
| коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од р |
| е <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> |
| , за превелике услуге, учињене Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и |
| S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуно |
| ици има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меро |
| пским земљама поче увлачити реч по реч, донде непозната из језика са далеких степа азијатских.< |
| овдина у планинама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити ми |
| дном политиком, против Турака.</p> <p>— Донекле има право, одговори отац Калистрат, али куд ће |
| ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у |
| надар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару д |
| то од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, |
| у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на одређено место, царица изађе да прими |
| ле лова, који је Којадину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{ |
| жао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с н |
| жао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао |
| вештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за |
| ени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се |
| тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака |
| д откуп набави, испроси или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} |
| Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи |
| свиле међу посланике.{S} А пред свакога донесоше као округлу синију од црвене коже.{S} По том д |
| .{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кући Плетикосићевој.{S} |
| та.</p> <p>Одмах по том момци султански донесоше као чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред |
| га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беја читаву <pb n="74" /> софру р |
| круглу синију од црвене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико санова пред посланике.</p> |
| ј забави султан на пречац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још |
| Момци се жураху <pb n="98" /> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други да њ |
| коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице продаване су за с |
| чинства царичина, викаше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и дес |
| ником, са сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи |
| учади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би служила домаћ |
| њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота д |
| плод својих земаља, или своју трговину, доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, |
| галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња |
| лне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је д |
| дак.{S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су та |
| живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац Калистрат |
| рима.{S} У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарска икона |
| како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} |
| у показаном правцу погледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пож |
| арочитом церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, |
| чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан |
| ти, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буде м |
| неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су |
| ди, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш |
| а грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и при |
| друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} |
| рши два месеца касније, кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Српске посланике су |
| треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу |
| до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство да напоменем неке мисли |
| хришћанског служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази на хришћанске служб |
| икта, <pb n="76" /> свога старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> |
| . неспремни, неорганизовани.{S} У свима досадашњим ратовима <pb n="102" /> посведочило се да су |
| дина од догађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема више никога од јунака |
| арао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, |
| ену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смејати на путника.</p> <p |
| , мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем размишљањем и читањем.</p> <p |
| дић, али задовољни нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се могло само рано |
| х лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци |
| а ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; са |
| о то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и <p |
| ного сложнији, много истрајнији и много доследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи |
| ку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру. |
| напунила.{S} Глас старога архимандрита, доста снажан, одјекивао је о сводове храма, који је у с |
| је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, калуђери и по |
| мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то д |
| ем, али после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Си |
| је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново нудити и молити он |
| дан панађура, виђало се по продавницама доста околне властеле, која су изашла била да виде пана |
| дине деспоте, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, |
| е и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле од кретања војске, ратовања и свакојаки |
| ко можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји |
| све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> |
| м добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њ |
| у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао, ј |
| етку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; треба га истерати и |
| ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на |
| ђу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме доста променила свој дотадашњи начин живота и више се п |
| прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не рас |
| .{S} Набрало би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео |
| а радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се |
| о чедо српскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113" /> деспотов |
| ли све не треба веровати.{S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од н |
| им рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на |
| адова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите |
| ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату б |
| и настало време сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било п |
| а му за то најискренија.{S} Али није то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жал |
| трошити не мора!{S} За господски живот доста му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли д |
| е кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Кој |
| не све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мо |
| упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледа |
| ља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па |
| Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достојанство међу народима.{S} Ако то не могу, њихова ј |
| и ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће моје налоге да се о томе дого |
| твице, по којој се добар хришћанин може достојати раја.{S} Књига се та била особито свидела дес |
| м настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпитање.{S} Само ми к |
| ње и милост.</p> <p>— Али то, оче, није достојно српскога народа, пред којим је пре сто година |
| име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, поуздан |
| ај вратила.</p> <p>Ове промене, које су дотадашњем природном сеоском девојчету давале извесну г |
| Стаменија је тиме доста променила свој дотадашњи начин живота и више се погосподила.{S} Она је |
| живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} Читања ради ж |
| а опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у |
| ате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То по ве |
| пут тада, <pb n="254" /> слушала чудан, дотле непознати звук топовске грмљавине.{S} Зидови су с |
| ивела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Ша |
| ори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не за |
| западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога коли |
| жавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од турског освојења уна |
| е му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, ал |
| Деспот питаше капетана, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи и од вл |
| а и окрепљена, држаше још храбрије него дотле.{S} Утврђења су оправљали или новима замењивали, |
| је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те |
| је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.</p> <p>— Којадина... рањена! викн |
| <p>Жена Миливојева и једна јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</p> <p>Миливоје, бунов |
| онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из |
| ријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија само |
| да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо го |
| ед Пловдина у планинама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључи |
| а.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице |
| ољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он с |
| n="214" /> што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш |
| рнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је |
| о, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке н |
| које су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се |
| ад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго тр |
| ио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано о |
| а ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и ва |
| рца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњег стаса, д |
| ачита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окуша |
| аницима овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скоп |
| су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, |
| ршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично |
| м се нешто зарађивало, и манастирски је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакша |
| Новим Брдом, главним извором деспотових доходака, по томе пут к Београду, остављајући деспоту з |
| тикосић у походе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни стрела |
| сама одмах наређиваше што је требало за дочек гостију, њихових пратилаца и турске војске која ј |
| ве до поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или где би би |
| оплици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете Богородице.{S} На че |
| .</p> <p>Нарочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито |
| ој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим других деспотових људи који су |
| Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследника.</p> <pb n="13" /> <p>Престол |
| етикосић је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{ |
| одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у наро |
| је поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и д |
| p> <p>Папски делегат Јован Капистрански дочека веома предусретљиво старога деспота па вратима с |
| мила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим пот |
| ки двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грех |
| у манастир Свете Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мноштво |
| обром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се |
| деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има ве |
| да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био је и |
| /p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} |
| у вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Ст |
| на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли ж |
| де причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка |
| танемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда нас че |
| некадашње питомо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S |
| инити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, за |
| и којим би оружјем најпробитачније било дочекати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а дру |
| Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници вере.{S} Новим господарима су о |
| милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала. |
| Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; з |
| једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Би |
| еспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте, господар |
| премљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну воје |
| аља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Кали |
| еписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно шт |
| ико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улаз |
| ога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим |
| ко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да цар |
| тке казне свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда пор |
| уно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, нег |
| p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му д |
| </p> <p>— Јесте, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој |
| и.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља о |
| сположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећања Крун |
| еј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљтету.</p> |
| беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, |
| на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито |
| е Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу |
| ислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш |
| бећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="161" /> ру |
| бразе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко |
| Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љубећи се у |
| а се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри |
| деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?</p> <p>— Поручуј |
| <p>Султан је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља посадом.{S} Док није био на месту само |
| н нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мало разговара |
| ам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје м |
| но име.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у путника калуђера, про |
| ој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не зна |
| фа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежа |
| а ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— |
| овићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одр |
| се да <pb n="108" /> је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по у |
| >Тога ради је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима, да новоме султану изјави са |
| > <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину |
| шта више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је по |
| ва изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је |
| емни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} |
| иза његове последње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно п |
| нута.{S} Кад је надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку |
| војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путни |
| е овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је променио расположење. |
| горчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружј |
| војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о к |
| вали деспота, да знају поуздано како су дошле заповести од новог султана, да се највећа пажња о |
| спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње заповести, али се очекују сваки дан.</p> |
| авље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S |
| граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну једа |
| врата којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј р |
| Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше поко |
| примила посланике свога оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с велик |
| е, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{ |
| узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, н |
| n="119" /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали девојку за свог |
| број научених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник об |
| одару, говораше царица.</p> <p>— Ничим, драга султанко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам д |
| царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова пита |
| православна.{S} Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекају тешк |
| им <pb n="296" /> братом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли ку |
| лике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n=" |
| љу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га д |
| Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка на |
| емо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помага |
| само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p> |
| > <p>— Јест.</p> <p>— Али није само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја мн |
| рачуни српске политике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима |
| унем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, |
| од куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је бољ |
| истрату.</p> <p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову куп |
| помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не да |
| е искао још једно благо, још један само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{ |
| е пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и |
| пкољена са дванаест путира, све окићено драгим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад к |
| — Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— |
| за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и о |
| им печатом, и прочита како деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденовићу поклања у башти |
| Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас д |
| ој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступати.{S} Тако га |
| Кад се почела растурати турска војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати св |
| а се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, заста |
| м буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића Миливоја. |
| м његовог знаменитог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан |
| ј мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао |
| не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и девојке које су |
| јадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, готово плах, краћег, веом |
| опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлуч |
| неизручене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва манастирске стражаре да му кажу је ли то м |
| мо писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га |
| манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њег |
| повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— П |
| итац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div |
| .{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круно |
| м, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођ |
| летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у манастирску писарницу, г |
| твар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по суј |
| ога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизр |
| рата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство да прати своју мајку |
| {S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскор |
| у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да |
| руна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> |
| ине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био |
| отивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да њега Драго |
| е преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше |
| ујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p> <pb n="183" /> |
| ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики |
| аква утицаја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с о |
| и мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га н |
| наци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они н |
| /p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце нисам пр |
| т Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— |
| стеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, господару!{S} И |
| тирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио. |
| шао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправан према дужностима вере, волео ј |
| Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168" /> задржи га на ноћи |
| дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли |
| > <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебношћу, није уме |
| ала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом и |
| срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче гов |
| купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Кал |
| ма с необичним задовољством.{S} Само је Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у манас |
| том, него зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио нешто и |
| ли на продају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше ст |
| је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца и н |
| кав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, верности и послушност |
| је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец дана.</p> |
| нити.</p> <p>— Где у планини? уплете се Драгош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочника |
| .</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одм |
| као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар |
| а домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољубивим жаром живо интересовао за све што |
| <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мори?</p> < |
| > <p>— Шта би најволео Којадине? почеће Драгош, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, |
| p> <p>— Па добро, хајде проговори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио |
| <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та два по |
| е од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно више наклоњен анти-турској политици по |
| , ако је истина, заиста чудновато, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{S} У |
| идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирских с |
| p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам вид |
| часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо |
| отивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих гре |
| јску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драгош, једноме старијем човеку, шта сад, опет, морамо |
| ј кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имала |
| у доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се |
| отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време ј |
| утра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу.{S} Свака |
| дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с к |
| уче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући сеоског предстојника, којега је Ко |
| очанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њих |
| Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих прави |
| ци оца Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату одн |
| члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић слушали су са жудном радозналошћу бог |
| <p>— Старо се време променило, настави Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, |
| код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту |
| уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} |
| е ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која |
| руна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како |
| ?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p |
| је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гледаше свога изабраника с пун |
| неће отупети и зарђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима |
| 164" /> <p>— Никад није време, одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, момче, окрене се о |
| По царском закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ра |
| /> <p>— Буди те закон царски, одговори Драгош набусито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то гово |
| кон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао мени несрећници, |
| ајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамт |
| <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престај |
| авда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао |
| учинити.</p> <p>— Све је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао |
| >— Може бити, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, |
| ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очевидно задиркујући га, нељубљену, румену, пла |
| чим би нестало српске власти, проговори Драгош, очевидно се сневеселивши.</p> <p>— Тако је, син |
| неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично доход |
| ошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки показао.{S} Долазак новога српск |
| покрете онога парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз |
| ло Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула начини деспото |
| се много да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочито, потурчењак |
| ло на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађур |
| ога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучк |
| су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу остаде такође под запо |
| ћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије. |
| , рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По том заиск |
| а, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје |
| а нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити ка |
| и, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори!{S} П |
| били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војника п |
| а коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зв |
| и одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, старешине <p |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Драгош је остао још неколико тренутака код чесме.</p> < |
| другарица, ниси пријатељица....</p> <p>Драгош ту заста.{S} Миља устаде са свога места.</p> <p> |
| осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама |
| да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.< |
| о читава кола својих израђевина.</p> <p>Драгош Плетикосић, по наредби оца Калистрата, ходао је |
| <p>Миливоје се збуни и признаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају пред собом у манас |
| а влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских љ |
| помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади златник и од убруса одсече парченце, те ј |
| самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само је још неколико кора |
| се и свет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио |
| нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је с |
| тане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву |
| шањем оличена верност и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{S} У младости је |
| ла.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки пок |
| и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, |
| ео лова, одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к ру |
| ти још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош погледа у оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви ст |
| страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У |
| и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кући Плетикосиће |
| в прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, |
| као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја гово |
| стеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</ |
| ешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властеличић.</p> <p>— Ја радим по заповес |
| да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастр |
| ије се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање милине и з |
| и други један младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, н |
| ника, Којадина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властеличића Плетикосића из истога села.{ |
| деновић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред |
| ло се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни уби |
| а ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Сме |
| и лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову службу |
| поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} О |
| n="167" /> <p>Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То з |
| смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није |
| главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, син |
| анастирска момка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко додаде кон |
| отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том |
| дање; сахраних оца Калистрата; сахраних Драгоша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младо |
| два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми доша |
| зивати!“ Тако је гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S |
| тране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном косом, с оним живосним |
| , верности и послушности.</p> <p>Сестра Драгошева Стаменија, ћерка Плетикосићева, ванредна црно |
| ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева лица.{S} Неко срећно расположење цароваше у њ |
| <p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168" /> |
| свечано, праштајући се с <pb n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањо |
| астреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог све |
| то, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону |
| ету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не признајем |
| p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на жени |
| поникне жбун уцветале ружице.</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца она, пријатно се повративши од |
| очи су јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за накло |
| шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb |
| га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му он |
| ог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао о |
| тељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје нак |
| о постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна |
| > <p>При крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвала, синк |
| задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе |
| свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо |
| енија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </div> <div type="ch |
| не ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебо |
| сто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело |
| е стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа пр |
| .{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не знач |
| ра и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се С |
| при Александрову васпитању, нису много дражила радозналост наших читалаца, али су се чудили ка |
| нути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали г |
| ђи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да |
| умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за об |
| момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала дв |
| ма својих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Бе |
| де стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дир |
| том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око не |
| онци разне величине; неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и |
| а пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним неприј |
| е, качари, који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сланике, столичице, жба |
| простих људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта гово |
| а живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да |
| запад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је ма |
| ој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на тр |
| јим местима.{S} Ножари, трговци оружја, дрводеље, качари, који су целе зиме градили од дрвета ш |
| сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гл |
| нопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дн |
| које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојан |
| ут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко |
| који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрсне робе за дуб |
| ам одмах, колико сутра послати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик м |
| нуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, зад |
| урци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара д |
| том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили. |
| {S} Завет, много пута поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што би претекл |
| тњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако |
| кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У султановим вртовима око дворова, ро |
| исоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства неколико з |
| отица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен |
| сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кр |
| дворске црквице у султановим дворима у Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и воштаним свећам |
| их сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би куповала р |
| ро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Мехм |
| , пошто престолонаследник Мехмед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана ј |
| новић приликом последње његове мисије у Дренопољу пристао на поверљив предлог великог везира, д |
| <p>Кад је иза његове последње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед то |
| службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављање празника нај |
| сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше капетана, како је прошао до |
| време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и п |
| о шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник Мехмед није у |
| мисије још већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским круговима.</p> < |
| могне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позов |
| отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну, моје је мес |
| 59" /> <head>XI.</head> <p>Стара српска држава није била основана на административној централиз |
| о распоред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржавала, него су војници рас |
| је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни н |
| на на Косову, 1448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Ње |
| ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруа |
| расписа наређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али глав |
| итици против Турске удружи с католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с њег |
| а православним градовима и православним државама свима без разлике, тако је узеће његово <pb n= |
| едалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити, последњи пут са |
| } Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега п |
| рака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него тур |
| увек против сваког плаћања господару и држави, не мислећи ништа револуционарно.{S} Кроз њихова |
| одбити.{S} За све градове у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Св |
| су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ б |
| пазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу з |
| рде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство и непослушност властеле <pb n="158" |
| вајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{ |
| јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, то није мо |
| на, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве државне власти може бити вера слободна.</p> <p>— Мехмед |
| ва властелина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим тога недавн |
| ли.</p> <p>— Да, освајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна власт треба да је једна, све |
| сим живота, којим је располагао врховни државни господар.{S} Поједина велика властела била су т |
| а је о црвеној свили висио златан печат државни.</p> <p>Нашавши очима Гвозденовића, ћефалија Пе |
| и границе својој самовољи.{S} Узалуд су државни закони узимали у заштиту слободу насељеника и с |
| опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења мењало све од почетка до краја.</p> <p |
| децентрализације.{S} Нико још није имао државну војску под једном командом тако као што су је и |
| Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозденовић.{S} |
| пао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; запад |
| веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај |
| Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту |
| ребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на одређен |
| вештеници, пошто је, у оно време, црква држала просвету и образованост у својим рукама.{S} Отуд |
| руги.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} С |
| еко шездесет година, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n="141" /> <p> |
| ло даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тесто, да се може ва |
| } Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље |
| другојачије.{S} Они који су некад овде држали села поручују по људима својим познаницима овуда |
| пијанчили или лењствовали, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у к |
| и да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато |
| би ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се српски послови могу европском и западњачко |
| у сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у |
| примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици -бити милостиво примљени и |
| n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и саветовања.{S} Договарало се и |
| са јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дв |
| и, престолонаследник је Мехмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p> <p>Прилазећи цари |
| може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља изврши |
| крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косову од п |
| аслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} |
| и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} |
| е витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један старији властелин из суседства.{S} Најпре ј |
| и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја во |
| пак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и стар |
| ић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало мно |
| S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео једа |
| х финих домаћинских послова, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборави |
| њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је ради |
| и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било дочекати |
| зницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита за случај опсаде, |
| и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, верности и послушности.</p> |
| тике и заступали су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb n="283" /> <p>Мало виш |
| ито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командар |
| ут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за султана и његову војску.</p> <p>Ибра |
| еже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам г |
| стан и светао спомен, који ће потомство држати при свести и при крепости.</p> <p>Разговор међу |
| лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> <pb n="49" /> <p>— Су |
| одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагод |
| гла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достојанство међу народима.{S} Ако то не м |
| Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и д |
| Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије него дотле.{S} Утврђења су оправљал |
| јаше претурио педесету, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било мла |
| се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би требало.{S} На једној стр |
| с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </p> </div> <div type="chapter" |
| 05" /> умрети, после ручка пошао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци који су с |
| Ово усмено превођење отац Калистрат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, с |
| да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна расположења, и задовољ |
| е један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је т |
| сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не м |
| о, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} |
| исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не пр |
| д поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око Си |
| и Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Ал |
| турске војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити |
| и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Калистрате |
| према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и према онима који |
| а ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и мил |
| поштовање према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Светог |
| та заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Бож |
| прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да |
| сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, ал |
| босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложниј |
| се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и усија |
| рестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека |
| ађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хришћанима, н |
| оља султанова, одговараше царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} Због то |
| ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај |
| том у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не |
| p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља је |
| добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност |
| у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите |
| , народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се чи |
| ничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска граница. |
| тављајући деспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут |
| во и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Шт |
| остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да и |
| жбу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправан према дужностима вере, во |
| Помену послушност и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи ка |
| омака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколове на руци.</p> <p>Изгледали с |
| аву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> |
| ?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, немила?{S} Зашто да се та <pb n="120" |
| ека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чи |
| ће Драгош, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако п |
| у послушност и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од |
| свајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смисли |
| а и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи ону |
| случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око М |
| Скобаљића, а код Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали догађаји, који су одмах |
| све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, |
| о осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, ниси пријатељица....</p> <p>Драгош ту заста. |
| {S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, али није опажао никаква особит |
| вако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и |
| уговорен и потписан, мора се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И |
| ца Калистрата за овогодишњу летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одма |
| овцама.</p> <p>Непознати путник запита друге, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> |
| м, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела једна секириц |
| мољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним везама с родитељским дом |
| љиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу |
| Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колико да с |
| су се били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није мог |
| оје су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност |
| могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим се делов |
| ари, којима је задатак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за ку |
| вници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Курш |
| Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе задатак да се старају о производњи меда и |
| трзале преко целе године, него су једне друге све сустизале. <pb n="185" /> Имао је начин да од |
| пак који ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, упућиваше на место и показиваше пут ко |
| ајпре из једне <pb n="69" /> па онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаш |
| седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је радио властелину.{S} Весеље је би |
| т је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао је с пуним ра |
| ерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што ни |
| наву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} Ви |
| {S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудрости знао |
| говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још в |
| не у једној дугачкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S} Изва |
| <p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио з |
| њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, која му сада дође |
| ивши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Ту |
| вео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Плетикосић је био млађи команд |
| лама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{ |
| це у сваком погледу боље познавао.{S} С друге стране, како се он искрено одрекао добара и среће |
| ед њоме је било наслужено кандило.{S} С друге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зелен |
| евисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и хришћанима кој |
| војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима з |
| или.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаш |
| ивојева и једна јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше се |
| на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била пространа дворана с великим столовим |
| ути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: |
| ну, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, |
| о га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се |
| S} Онда кад један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља су |
| каква знамења пред кобним непријатељем; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући |
| ле ће на висове планинске према Косову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочиц |
| ти царству данас требају <pb n="32" /> други саветници, који ће знати све што се где догодило, |
| су продавали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, прасце <pb n="41" /> ил |
| гао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у |
| ни сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потпом |
| ад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост |
| у столове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> |
| људи су трчали с једног краја стана на други; војници су се спремали и размештали; топови су н |
| ре писце, од којих, осим цркве, никакав други посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све |
| род се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив |
| е чаше и залагаше се залогајима које је други момак за оним на послужавнику носио.</p> <pb n="2 |
| јој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у дру |
| емити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Х |
| родом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb n="247" / |
| ли су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи вл |
| де на тадашњу српску политику.{S} Као и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је после |
| та цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих ст |
| И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове влас |
| рата нестало, његов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је т |
| тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седео супрот Гвозденовић |
| /p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар н |
| ку на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивши такав план, |
| Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости |
| отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе в |
| ош једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели с |
| овао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само |
| .{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано ко |
| да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као син |
| Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију с |
| исала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он говори, већ другојачије, цркве |
| шти савез са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У |
| зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по закони |
| ју лаганим, поступним променама један у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац се |
| га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p |
| то? — Зар сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p |
| сана врева гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по продавницама доста око |
| вио је процес и забавио султана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђурађ, међутим, подлегне ст |
| затварам, викаше један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који ј |
| ројица у току неколико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султана |
| узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Јанко |
| воришту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, краставци, диње и л |
| се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбег |
| цвећа колико јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју дев |
| о, почеће опет мала брбљивица, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се толик |
| Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову наставу, старајући се да |
| до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} И ако учинит |
| разних начина, обично онда кад никаквим другим начином није било могућно пронаћи истину.{S} Вел |
| пет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан |
| над овим ловом као што лебде над сваким другим послом људским. </p> </div> <div type="chapter" |
| о је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе |
| у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава |
| погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{ |
| ново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на цел |
| Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две тр |
| се, на послетку, надстрељивало.{S} Међу другим стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{ |
| ко само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошлости, увек занимљив |
| речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, з |
| у и у околини Турског Царства.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако са |
| а случај опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, којима су требали хладовина и дебели зид |
| и <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?... |
| <pb n="179" /> се и пекло и продавало и других јела, која су, као промену своје свакидашње хран |
| ема више српских судова ни ћефалија, ни других старешина.{S} По градовима су турски муселими, к |
| ма баштинске цркве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвозденовићеву властелинству.{S |
| <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим других деспотових људи који су по дужности изашли пред |
| екивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гвозденовић није по |
| идиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то н |
| азговарао, и стаде се сећати свакојаких других знаменија, по којима се могло погађати хоће ли с |
| са.{S} Требало би само препис набавити, друго ништа, одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сети |
| ?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала |
| гнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Тур |
| ила само његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек |
| а у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са |
| но што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на |
| оста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разли |
| своме постригу, манастиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и д |
| квена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оч |
| нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Ту |
| идело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова |
| м како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.< |
| не земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сум |
| ћи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она природна наклоност која још децу везује, |
| } Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми |
| то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да каже |
| докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђ |
| све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни друговања.{S} Не |
| аљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{ |
| више начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од |
| а друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да |
| S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља царе |
| онда су састанци око њих имали са свим друго значење у срцима народним него што је било оно за |
| освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори |
| ору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била |
| копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, ут |
| и спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти г |
| не, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не б |
| ажизања није се употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или |
| Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шес |
| гледало је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат н |
| иче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, |
| ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријатељства, које одбегава одраслу девојку |
| друго.{S} Нема старог пријатељства, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежи |
| а Миљо, престају пријатељства, престаје друговање....</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Али ја још ни |
| тежеш се.{S} Послушај још мало за старо друговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да |
| гледајући у лице султану, кнез и његови другови поседаше на одређена им места.</p> <p>Одмах по |
| >У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије показаше се на уласку у двор |
| ка из околине, њихови рођаци.{S} Њихови другови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху |
| зу Гвозденовићу и његовим <pb n="37" /> друговима одмах за тим.{S} Нарочити персијски ћилими бе |
| е Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим друговима, наврати се опет млади султан к царици Мари.< |
| султану, кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао којим ће начином удесити <pb n="29" /> |
| екаква румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар повија и гони |
| господарева били су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, ка |
| S} Па тражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, |
| век је налазио да његовом положају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у м |
| сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме сре |
| о сталних није било.{S} Између једног и другог места остављено је било место народном весељу и |
| тврдити другојачије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим |
| хвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> <p>— Ха |
| зао да ће он позвати најпре једнога, па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наок |
| и ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који би сазван у Нај |
| , било их је свуда одређених за послове другога реда.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке |
| к чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у |
| гош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије |
| има није одмагао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његова града |
| ке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непрестаним говором и храбрењем војнике упући |
| то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљега реда.{S} На трећо |
| једној страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мис |
| еме је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој половини маја.{S} Турци, нови насељеници пиротск |
| јка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови с |
| отство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека?</p> |
| је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео |
| а своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} По њеним осе |
| ризнавали да се у Србији не може водити другојачија политика него она коју је водио деспот Ђура |
| су туђи људи имали другојачије навике, другојачије одело, другојачији језик.{S} Али то свеколи |
| овце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач из ко |
| пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </hi> другојачије (<foreign xml:lang="cu"> дьнь, чьсть </fore |
| ли оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом сво |
| паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а в |
| венима и Србима слово Божје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде от |
| и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад |
| цу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га млад |
| на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чин |
| хове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије навике, другојачије одело, другојачији јези |
| нила Стаменија, први пут су му отворили другојачије видике.{S} Размажени син великога властелин |
| год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} Они који су некад овде држали села пору |
| о да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} По градовима и по већим трговима или се |
| ли код судије, а није се могло утврдити другојачије ни за једнога ни за другога, они су се сами |
| љи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другојачије природе, који су свикли у свакој прилици тр |
| итељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики властелин Гвозденовић, к |
| ве три речи проговорила.</p> <p>Са свим другојачије је царица Мара примила игумана Калистрата.< |
| рици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачије учинити него тако преобучен у рухо калуђерс |
| м вековима о многим се стварима мислило другојачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика ве |
| ила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У та |
| , радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије није могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ак |
| ко други писао тако како он говори, већ другојачије, црквенски, онако како се пишу све књиге.</ |
| другојачије навике, другојачије одело, другојачији језик.{S} Али то свеколико сад изби свуда н |
| укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га сами |
| N5"> У оно време домаћи производ, нешто другојачији од данашњега пива. </note> </div> </back> < |
| о је о сводове храма, који је у са свим другојачијим временима подигнут.{S} Царица је одмах кле |
| бдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом приликом је певао пред многобројним деспотовим г |
| око ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна |
| и једно каменарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше про |
| време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се |
| ко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће |
| ви панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Нај |
| а.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, |
| о мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{ |
| су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о же |
| из Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у околи |
| д да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и најбогатијом породицом.{S} |
| еку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и |
| мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље ко |
| по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, постављеном зибелинима |
| елезо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, п |
| н, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, верности и |
| ану и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било |
| т је скупљао из својих западних крајева другу војску, којој је за војводу одредио свога сина Ла |
| ке лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Тур |
| је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодличн |
| види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се сул |
| на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> <p>На средини затвореног градског дво |
| а, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду раст |
| издајнике косовске протерати, па узети другу какву династију, или натерати једнога <pb n="99" |
| .{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама се |
| омишљала је да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{ |
| емила?{S} Зашто да се та <pb n="120" /> дружба за цео живот изложи случајностима, где би се он |
| стелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја ј |
| а.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним носом, сећајући се доброчинства ц |
| баву народну.{S} Они ударише поред наше дружине која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше |
| S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледа |
| } И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb n="16" /> <p>— Царице ма |
| </p> <p>У свима местима на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очек |
| праћа.</p> <p>Најпре се на цариградском друму указаше царичине коморе и коморници.{S} Њена кухи |
| у српску земљу.</p> <p>На цариградском друму испред Пирота био је читав панађур.</p> <p>Једни |
| вља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и д |
| нај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења мењало све од почетка до |
| нежнија природа.{S} Није много марио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрањ |
| дређени петак кнез Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у |
| ов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S |
| све остало на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива н |
| затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{ |
| p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе! продужи Г |
| до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и |
| е се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и |
| и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може много учинити |
| и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госп |
| га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки чи |
| енио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него ш |
| сти у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност развијаше се у ду |
| ан интерес за књижевност развијаше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, о којима се мо |
| едњи разговор са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времен |
| ком заставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> смрт нашл |
| иле меланхоличне, замишљене, показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови т |
| Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био обузет <pb n="22" /> |
| трат, некадашњи Којадин Гвозденовић.{S} Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао ј |
| знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек чини |
| по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез |
| ао градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улаз |
| ахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећања Круниних, која је у деци св |
| сном уживању, султан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, |
| p>Царица Мара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони султану.</p> <p>— Превисоко ти царств |
| рити или упропастити, рече Гвозденовић, дубоко се клањајући пред преобученим Турчином.</p> <p>— |
| пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима остај |
| ој је султан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче гов |
| на.{S} Гвозденовић је <pb n="79" /> био дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне најб |
| шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на осванку.</ |
| престолонаследник се по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Ј |
| огледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће р |
| ошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} |
| м јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с ка |
| кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости својој, погнут годинама и бригама, дес |
| се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и премилостиви, шапу |
| паду пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у рукама це |
| у Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земљ |
| к с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границу и примит |
| одарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јер |
| земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} |
| } У товарима је било сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше капета |
| вански капетан, Дубровчанин, заклет код дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет испр |
| /p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровни |
| Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам |
| политике и скорашње будућности.</p> <p>Дубровачки делегати и деспот нису полазили у своме умов |
| атку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким караваном од триста коња, који тек беше при |
| у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p> |
| чким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{S} Одговори су |
| етана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Караван је путов |
| ана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме много поштованом пријатељу, да до нов |
| ма.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубровника, Призрена, <pb n="177" /> Скопља били су так |
| оплички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики м |
| чке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови султа |
| е је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало |
| це Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани су мислили да настаје велика љубав међу десп |
| ри из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко ти деспотство.{S} |
| и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износили на продају на |
| S} Над свима је био каравански капетан, Дубровчанин, заклет код дубровачке власти да караван чу |
| дају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше ствари на т |
| р.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} Могло |
| м му се стане приказивати Стаменија као дувна, у црним грубим хаљинама, умотана црним превесом, |
| ља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу |
| дњега века звало хватање и затварање за дуг. </note> <note xml:id="SRP19130_N5"> У оно време до |
| тнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> |
| Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или није могао.</p> < |
| ју Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Н |
| о неколико секунада, с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коњ |
| да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволских кола вукли су у Круше |
| д би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S} На какав се начин гуслар-Милојко |
| ке су продавнице биле поређане у једној дугачкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба кр |
| рађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огр |
| ат препоручивао његовим ученицима.{S} У дугим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио |
| ас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко н |
| и летописи. </p> <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме гос |
| прави особито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија |
| асови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући п |
| S} Тамо се отворено говорило како овако дуго трајати не може и како султан треба што пре да зау |
| ме спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго треба чекати, постити и патити!</p> <p>Лето 1453 п |
| чиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у кувано |
| алим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с ра |
| новцем откупљивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што |
| служба народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живом речју, служио правди |
| турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турс |
| слимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одла |
| је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с пространим двориштем.{S} На средини |
| иснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један чов |
| зденовића, он је још за неке работе био дужан помагати своме великом властелину, за оне нарочит |
| поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа |
| а у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На |
| очетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића његов стари |
| " /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш |
| ку била та села, у којима су становници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој р |
| скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке године давати своме властелину прописани бр |
| м.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све доб |
| народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косо |
| видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се свак м |
| транство.{S} Нарочитим робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за ку |
| ишнике што ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} Остала земља је била |
| м оптуженику, по имену Павлу, да изврши дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје, повика п |
| кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, него има з |
| јник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов |
| војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до |
| боте, да би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда |
| помену деспотску заповест и хришћанску дужност.{S} Помену послушност и слогу.{S} Рече како дру |
| S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на послед |
| о није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је б |
| ко је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревно |
| са спокојством човека који је све своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} |
| службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу |
| у.{S} Она би Гвозденовићу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико |
| ријатељству, не једанпут опомињао на те дужности стрпљивости и благости, без којих на овој земљ |
| је место није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да |
| а и њихове властеле, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у заштиту п |
| о по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, |
| осим других деспотових људи који су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Ви |
| он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљи |
| гов друг Драгош, у свему исправан према дужностима вере, волео је бујан живот, <pb n="88" /> до |
| и молитви, само доброчинству и црквеним дужностима?... „0 Боже свемогући! шапташе царица крстећ |
| тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвозденовићеву |
| ом властелинству.</p> <p>Вођење дома, с дужностима гостољубља и распоредом послова у самој кући |
| , султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су с |
| еспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о |
| ошто се турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, кој |
| еду.{S} Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да више |
| оју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} |
| ски се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи с |
| је имао прилично војске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да |
| ао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његова града, сабирали, и |
| 1" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила под тај г |
| у, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао д |
| е.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот |
| пота, него због његових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти з |
| Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику Београда, с |
| ко да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђур |
| та и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S |
| ти.{S} Победа од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мех |
| n="23" /> <head>II.</head> <p>На тихим дунавским водама спушта се пролетње, фебруарско вече.{S |
| у пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу између Мор |
| око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној |
| ан Капистрански.{S} Тако почне напад на дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцима в |
| града, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедеревом.{S} Оставља деспот |
| ту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, за |
| нава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отв |
| ојили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине ла |
| бише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отво |
| ред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз воде |
| е, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике |
| јне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је довезен |
| њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима мно |
| крушкама, јабукама, шљивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењива |
| јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина |
| бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по |
| се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке напунила.{S} Глас старога архимандрита, доста сна |
| су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, жељна уживања, весеља.{S |
| када с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена црква и |
| питава, па опазивши велику пријемчивост духа, царица Мара му је постала права мајка и васпитачи |
| јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цар |
| , којим те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом с |
| епости и енергије, која се показивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а но |
| о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављала н |
| су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велик |
| х и цариградских и Законик цара Стефана Душана, као и Цароставник библијски били су штиво, које |
| манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђела у Призрену и у ман |
| р да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из оног |
| их трупа за Цариград.</p> <p>У Законику Душанову нејасно је била означена казна за паликућу, па |
| него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учи |
| празне тргове, празна насеља, без живе душе.{S} Изгледала су <pb n="230" /> чудно та села и та |
| је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и њего |
| Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбољ |
| Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од п |
| у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S |
| кад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је ду |
| аха, одвратности, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, св |
| снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна расположења, и задовољство и љутину, он је пока |
| ере и српскога народа, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Ка |
| азивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о својој личној судбини, нароч |
| орио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч |
| ивао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих шило за ог |
| а бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али се ја б |
| ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, |
| е турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа |
| пресуда поротнога суда, који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија н |
| те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{ |
| то миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одго |
| ици у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватрено |
| лас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито женскадија.{S} |
| оје је тај разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, мислећи јед |
| да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео |
| а Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета |
| .{S} Ту је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту |
| Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је з |
| <hi> Соколовци </hi> или по грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем веку била та села, |
| возденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Поред со |
| ти било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена |
| било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђур |
| отив Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је |
| Сибињанин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну војску, пређе у Србиј |
| на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска ску |
| S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрдачнија честитања и своје |
| — Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби |
| ојој, погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новога султа |
| у против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се |
| {S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се |
| /p> <p>— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господст |
| дати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разг |
| двиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио су |
| Мајко царице, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султ |
| ана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђурађ, међутим, подлегне старости и боловању од рањене |
| то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измислио <pb n="214" /> што је |
| Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати з |
| да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око пол |
| оји се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабор |
| султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и правилно и искрено при |
| хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори царица |
| тражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} |
| сти свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку |
| играду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p> <p>Из оних ст |
| Пред царичином носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком бело |
| размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, султан се почео |
| шен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његових поданика и у |
| } Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} |
| нко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни |
| н Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали как |
| је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла и судиј |
| је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, прек |
| .{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дре |
| и и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају |
| раду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, султан |
| прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Д |
| а бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ћ |
| у у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица М |
| си „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и радости, |
| политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико није био ни |
| нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара, особи |
| p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још |
| касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, крив |
| н.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим |
| о зимници.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пр |
| очекивало.</p> <pb n="64" /> <p>Деспот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> < |
| дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозденовићу.< |
| ија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наред |
| вето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешк |
| ајем, у присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа и свеколикога његова двора.</p> <p>Истом кад су с |
| им-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи порук |
| ити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, цариц |
| је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, ш |
| султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb |
| даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспотове.</p> |
| акве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један |
| осланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрем |
| а својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено је било д |
| су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског Мира (1 |
| {S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Народ из да |
| и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, али још не |
| и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа доб |
| у годину.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1 |
| ефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединс |
| _N3" />, а долазио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију под калпа |
| глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је нап |
| при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} |
| онај исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници |
| боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два |
| војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не чекајући ни да |
| ена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и заступа |
| тици.{S} Царица Мара, деспотица Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев |
| матрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападне Београд преко |
| рања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на Н |
| ослови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а |
| поља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S |
| >Мало више од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја |
| ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспо |
| кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши тог |
| е био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњ |
| могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толико за |
| је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђ |
| азао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да н |
| улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљевским на |
| маше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузето <pb |
| ле, Јанко Сибињанин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну војску, пре |
| ком и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1456 заус |
| а се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком об |
| је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, |
| њига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мутан и нера |
| да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n="31" /> благо и умиљат |
| лак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, п |
| /p> <p>— Понесите моје поздраве деспоту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја данас њега сматрам као оц |
| еда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по |
| атњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелинство у Т |
| ико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да |
| рагоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измис |
| адовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти |
| емам унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се жени |
| {S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И |
| она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу |
| одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болн |
| же бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, к |
| видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима |
| ј ће се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мис |
| ало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба п |
| хмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омо |
| а га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу |
| ти Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свр |
| , и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су |
| еним јуначким <pb n="296" /> братом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостив |
| с милином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Зап |
| спуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким <pb n="296" / |
| ротрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не |
| мали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, б |
| ко ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом |
| Калистрату слободно смеш казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све ка |
| оворим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта |
| ндом тако као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску.{S} Није било никакве |
| владалаца, али ни то није помагало.{S} Европа је патила од једног великог зла, од претеране де |
| У таквом је стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Ни |
| ало са владаоцима и господарима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошл |
| истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бр |
| ска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нису б |
| е, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше проле |
| авање Атине, Рима и осталих царстава по Европи, причу о славном тројанском војевању „ради жене“ |
| ластелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога задатка треба |
| Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је о |
| и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо и |
| о ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег војника и за коју форинту.{S |
| те на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европскога запада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Б |
| 130_N2"> Главни војнички заповедник над Европском Турском. </note> <note xml:id="SRP19130_N3"> |
| оји су држали да се српски послови могу европском и западњачком помоћу исплести из тадашње тешк |
| да сматрало као враџбина) Нехтенав, цар египатски, одупирао свима својим противницима, али како |
| шта није могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којадин, ето пр |
| гано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од |
| редити шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна послуга њих |
| је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Ал |
| задовољством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> |
| мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњег |
| <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; други су |
| писивале, а преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога рад |
| илина га је обузимала кад је видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њену дворбу гостију |
| о би спрам великога задатка требало.{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобним задевицам |
| тима и ниским пожудама, пуно крепости и енергије, која се показивала у духу његовом.{S} Брада м |
| так, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, готово плах, краћег, веома јаког састава, ве |
| могао потрести хришћански свет великим енергичним саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко ти десп |
| , ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и |
| а су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика нек |
| ? рекне он властеоским људима.</p> <p>— Ено нашег господара, одговоре они, он нам заповеда да в |
| слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их како на красним коњима јашу планином.{S} За њима |
| кву, на којој би тога дана често служио епископ топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин |
| љке да се поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин |
| признање, архимандрит Калистрат замоли епископа Венедикта, <pb n="76" /> свога старешину, за д |
| в. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним клицима сусретао цариц |
| е Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци су журили се да |
| пристав.{S} Поред њега један калуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође присутна.{S} |
| старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у своме пространом вла |
| ачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Си |
| се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) |
| ски, старешина градски и старешина свих еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу |
| езадовољан што западни хришћани ни сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку све корис |
| е се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Ј |
| Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам |
| Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којадин, ето примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} |
| ала Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и ва |
| стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p |
| вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у турск |
| ги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо |
| ка. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где на |
| ислио да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни ц |
| своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— |
| , неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, |
| љивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се роди |
| за туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ толико година правоверни гину, топећи крвљу и п |
| и и мусломани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султани |
| сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им |
| ну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жал |
| рајући је штапом.</p> <pb n="8" /> <p>— Ето, устала сам, одговараше она, дижући се лагано и гур |
| у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, д |
| је умео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас |
| ља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, |
| ла града.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио т |
| та је?{S} Шта је? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.< |
| бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којадин, ето примера, који ми хришћани не уме |
| посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме |
| шље помоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драгош, једноме старијем човеку, шта сад, |
| у, икога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слободно смеш казати.{S} Па ево мен |
| ну говорити.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> |
| на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— А |
| јадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто б |
| удија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p> |
| лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још |
| се свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам |
| да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми |
| де ради, тако благо поступало.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправд |
| о ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога толико колико на његове догл |
| анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се меша |
| {S} Једнако нас <pb n="67" /> коре, што жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, |
| ином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи с |
| ревносних служитеља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и н |
| их ја желела да се хришћанство нема шта жалити на велике султане Турског Царства.</p> <p>— Ја м |
| у запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} Поносници, како су се |
| мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жа |
| и као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> <p> |
| реди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно |
| тво, одговори калуђер, то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајеви д |
| д је практика свагда показала да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо |
| м ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложнији, много истрајнији и много дослед |
| аза на Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћанство данас нема снаге, којом се може одуп |
| отпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочек |
| уше деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице био |
| зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна |
| е Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара се уста |
| шким губитцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу жи |
| S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у Ко |
| у том погледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на с |
| ин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, |
| } Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а са |
| е треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркву и |
| е.</p> <p>Пошто се Драгош с родољубивим жаром живо интересовао за све што се тицало политике, п |
| реба кући, ступице, сланике, столичице, жбаниће и остале ствари били су довукли по читава кола |
| ла учинила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружице.</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца |
| } Онда се иза зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљино лице, обасуто сунчевим зракама, вид |
| ореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже?</p> <p>— Не п |
| тале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладовини седела златокоса Миља, пре |
| ога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немило |
| и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, го |
| и нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упи |
| ти и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста нова |
| и између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или простак.{S} С |
| се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се о |
| тајали пред две ватре гледајући како се железна секирица и каменарско повелико длето црвене и к |
| енела једна секирица и једно каменарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која |
| проговори даље манастирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и ва |
| рвоме је судија одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вад |
| еним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га судски пристав и |
| е лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на велике султ |
| аспитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ва |
| им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се |
| спрема нека велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Гра |
| фије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не поч |
| </p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја |
| сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о |
| женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би |
| али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје ру |
| воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје |
| е и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек б |
| јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се самоме султану и предати му поздрав |
| ало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите. |
| и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште политике и скорашње |
| арству.</p> <p>— Царице мајко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је дос |
| ве у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није унапред познато где ће га и кад |
| о је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и доб |
| установила женски манастир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у |
| а знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} |
| ре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је вид |
| писао приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српског народа |
| ужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оно |
| лтан Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи |
| а свагда верног слугу.{S} Буди милостив жељама и потребама његовим и земаља његових.</p> <p>Кне |
| ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га |
| ме променило, настави Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене |
| ја надања, нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> |
| раго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта м |
| наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет и |
| аричини приспели да објаве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се пом |
| шеснаест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољс |
| адовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превисоко |
| ала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у златним конд |
| је било дупком пуно народа из околине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} П |
| било онима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где с |
| рица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да |
| ра своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хришћанског служења Богу, |
| ти.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Ма |
| ндарске одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, која <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега |
| нуше у једну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S |
| лио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Ст |
| Царица Мара, деспотица Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Г |
| и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви |
| ркву није нимало интересовао.{S} Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облаче |
| оложењима.{S} Њему дође на памет његова жена Круна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; |
| е.</p> <p>— Јао мени несрећници, закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде |
| ако би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити |
| а врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дому и о |
| исао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, а |
| тив Турака.{S} Паде му на памет како ће жена његова примити глас о његовој промени вере.</p> <p |
| знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одговори она.{S} Не треба |
| есеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је би |
| помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жен |
| ече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија |
| ења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да прима |
| еко од одморника.</p> <pb n="167" /> <p>Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се жив |
| врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева и једна јој служавка дотрчаше с друге с |
| скрушено.{S} С њеним двема дворкињама, женама старијим, говорила је српски, јер их је била из |
| уде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb n="107" /> кућу уредила и пр |
| миш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.</p> <p>— Д |
| це и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци го |
| прекрилили авлију, разговарајући се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око гос |
| ти.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задо |
| воришту, под главним заповестима његове жене, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свек |
| н од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта |
| ичу о славном тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александрове м |
| г, складног стаса, у расцветаној лепоти жене која је, у пуној уздржљивости, претурила своју три |
| род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогатијих породица у Србиј |
| ослова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно време звала власте |
| литику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот Лаз |
| астеоској кући, као што је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или унучади.</p> <p>Нарочит |
| есрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то.{S} Св |
| могло погађати хоће ли се просидба или женидба његова свршити срећно или несрећно.{S} Тада се |
| и поред оца мусломана.{S} Питање његове женидбе, његова љубав према Стаменији добили су најнепо |
| . — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Шана примају |
| А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а ја се н |
| асти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој Роксандом, ћерком Даријевом, и о |
| био давно претурио двадесету годину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистра |
| о добро мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења н |
| ени, нису га могли одвратити да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и славу свој |
| ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет до |
| и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му пост |
| ашу кућу Стаменија, свршено је са мојом женидбом, одговори Којадин суморно али веома одрешито.< |
| у децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb n="119" /> и удају, када би томе време дошл |
| ише ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијом.{S} Царица Мара, чим се н |
| ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{ |
| трат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак |
| причамо, девојке су се удавале и момци женили не толико по свом властитом избору колико по изб |
| памти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни т |
| и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се |
| опусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На |
| да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће породице, <pb n="121" /> да себи стече п |
| ја се током времена начини међу мужем и женом као међу једноставном моралном целином, већ се по |
| у му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска управа у манастиру није годила домаћинским посло |
| , таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био |
| n="225" /> <p>Кад се и то посвршавало, женскадија с момцима навали да изврши послужење.{S} Гос |
| душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито женскадија.{S} Полазило се у рат са злим слутњама.{S} Т |
| ну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодличније од људи заповедио је да |
| ружје Ана, света Анастасија, установила женски манастир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен |
| Немање, прадеда нашега, свети Никола, и женски — света Богородица, у којој је Немањино подружје |
| сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако стари. </p> </div> <div type="chapter" xml |
| донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при средини улице.</p> <p> |
| заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се предаду његовим војним стареши |
| на и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све што има.{S} Султан Мехме |
| иних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила.{S} Пад |
| било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које је она, за своју службу нарочито о |
| а само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Стаменија као д |
| деновића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Кр |
| ва.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно |
| је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаш |
| које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{S} Инач |
| ачинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} От |
| димке, одузео нам заједно с овогодишњом жетвом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли то воћњак неда |
| се од ње крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише |
| и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба |
| да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече султан |
| га, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову оданост, његову захвалност, његову |
| ам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра ж |
| а.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је о |
| ско име, остаће света вера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, наро |
| нда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле кој |
| и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, којо |
| омињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад пра |
| ој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман д |
| на пречац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да наре |
| беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља |
| идео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Цариград да помогну турском султану ос |
| , сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> <p>Управника имања и рудника из Тре |
| га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак српских помоћних трупа з |
| Гвозденовић.{S} Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са спок |
| одобравања?</p> <p>— Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до посл |
| еника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p |
| села, празне тргове, празна насеља, без живе душе.{S} Изгледала су <pb n="230" /> чудно та села |
| Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита трговац.</p> <p>— Живи су нам оста |
| то лаје по напуштеним просторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђ |
| ишта није марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом распоређују.{S} С тога |
| рему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука манаст |
| било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије него данас и мање су осетљива |
| мо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад ни |
| царичина, викаше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Ј |
| оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата.</p> |
| пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} |
| га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатиј |
| хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Ц |
| прам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника |
| ла у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради |
| о као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беш |
| еличић Јанко Плетикосић, који је стално живео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге стране |
| ога света разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога јутра за брашно, з |
| Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, деспот |
| турским султаном у слози и у покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехмед.</p> <p> |
| о с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на такву слу |
| остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, |
| живе родитеље? упита трговац.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропс |
| осову, 1448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се ч |
| је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пу |
| високо ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га |
| ије могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове женид |
| закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оц |
| арица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како |
| тићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастир |
| ост: <pb n="226" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или нећ |
| еленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном раскрсницом сеоско стадо и пре |
| дим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p> |
| а.{S} С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали верне на молитву.{S} Нови су се г |
| и госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти царство.{S} Оне |
| сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, али је увек много распитивао о књигама, и |
| својој праотачкој вери, одговори царица живље, али он чува верност своме господару.{S} После он |
| у.{S} При свеколикој смерности царичина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесн |
| толичке хришћане узбудило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; и |
| /p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у он |
| енијом који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, они при |
| ођа Плетикосићка, обе одличне домаћице, живо су се интересовале за ове ствари, а биле су испуње |
| /p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крст |
| о бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима покорава, да њихове нар |
| мљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Т |
| <p>Пошто се Драгош с родољубивим жаром живо интересовао за све што се тицало политике, пође на |
| ојска.{S} Топличка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одређен |
| на све стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносил |
| Милојко због његових прича о путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда |
| живао је милост Божју и опште поштовање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, благослови |
| лога свога дугог века, једино саветом и живом речју, служио правди и истини и штитио слабога и |
| ање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се не да ни истр |
| } Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb n="156" /> ногаре |
| о спојено с овим књижевним, у ком су се живописале иконе, или оно што треба живописом израдити |
| се живописале иконе, или оно што треба живописом израдити у књигама.{S} У манастиру Светог Ник |
| и да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави с |
| S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јована |
| Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу монасима живописцима, и огледао је и да р |
| ру се окушавао у живопису међу монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећ |
| ева, с оном његовом црном косом, с оним живосним очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским |
| еници у Београду видели су по необичној живости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} |
| т сам, овом приликом, читао <title><hi> Живот цара Александра Македонца. </hi></title></p> <pb |
| о попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" / |
| показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошлости, увек занимљив, представља |
| збегове и распоредили све што треба за живот у збеговима.</p> <p>Још је требало о свему извест |
| .{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити кад |
| Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настан |
| и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца Калис |
| преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му оста |
| у, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p> |
| На њу трошити не мора!{S} За господски живот доста му је што му султан оставља.</p> <p>— А зна |
| > <p>— Каже да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> <pb n="128" /> <p>— Немој ти то ве |
| де једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Мак |
| е на његову рану младост утицао црквени живот манастира Студенице.{S} Ту је био примљен међу ма |
| у облику приповетке, којим се и модерни живот представља.{S} Писац, наравно, не мисли да су доб |
| оде на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније б |
| и се, а у слову истине је једино вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо |
| </p> <pb n="14" /> <p>— Зашто ти се тај живот толико свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато што су |
| н према дужностима вере, волео је бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајке на д |
| астир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина |
| о да се та <pb n="120" /> дружба за цео живот изложи случајностима, где би се он везао с девојк |
| ени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспо |
| е ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јут |
| — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с н |
| ислећи једнако о мутним изгледима свога живота и своје младости, с којима су се, на длаку, слаг |
| даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Такав човек био је најбољи кандидат за влади |
| се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, зад |
| илатији; главно је да поточић народнога живота и народне мисије непрестано струји и никад не за |
| ије много прошло а да је спомен старога живота и старих предања најрадије приањао око старијих |
| <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко осећати се |
| у ту последњи дани самосталног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се госп |
| це, и онога тихог, поузданог породичног живота, с којим је био срастао, на који се био тако нав |
| његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истина као пламичак који ће се ускоро опет угас |
| самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Бо |
| молитви и доброчинству проведем остатак живота као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> < |
| или архимандрит био господар свему осим живота, којим је располагао врховни државни господар.{S |
| утицаја имала околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} При свеколикој смерности царич |
| ме доста променила свој дотадашњи начин живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, |
| цу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српског народа у средњем веку у што свестранијем |
| {S} Али сам ја претурио педесету годину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто |
| ован, по своме чисто испосничком начину живота.{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде оста |
| оданих, ревносних служитеља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, б |
| и, која су преведена била на словенски, животи Стефана Немање и Светога Саве, Родослов и Царост |
| ихових господара, онако исто као домаћа животиња, волови, краве или овце.</p> <pb n="54" /> <p> |
| савршене водештошу отложив, не отречет животноје вежуштому...{S} Последујет водештому јакоже х |
| к стрепио, јербо је он био целим својим животом и понашањем оличена верност и правило.</p> <p>Д |
| је су с несталним и немирним политичким животом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су |
| се показују једнаке с данашњим народним животом, писац има разлога да мисли да су такве исте мо |
| ду.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није он толи |
| алистрат могао да се привикне дворскоме животу.{S} Једва се измолио у деспота Стефана да га пус |
| би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, ко |
| јења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се д |
| вреву и покрет према тихоме једноликом животу сеоске куће малога властелина.{S} Природно чедо |
| вој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Калистрате!</p> < |
| ма пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао одржати против |
| ио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{ |
| и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити |
| Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама излишно; |
| .</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехо |
| ске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или |
| а и зарила се у најдубље <pb n="203" /> жилице срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једин |
| деновић се силно поколебао.{S} Најдубље жилице праотачке вере затреперише у њему.{S} Мало је тр |
| деновић држао своју војну спрему, много жита за случај опсаде, сланине, сухога меса и других ст |
| сма оба завета, и апокрифна светитељска житија читао је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је |
| дба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунити житом, све магацине одређени |
| је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за раз |
| реме.{S} Све житнице је ваљало напунити житом, све магацине одређеним потребама.{S} Млинове гра |
| свети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљ |
| н братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него што се могло споља опази |
| Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, он |
| је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану |
| онеке мање градиће узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{ |
| се са свим тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима велик |
| новић и Драгош Плетикосић слушали су са жудном радозналошћу богате поуке Калистратове о господи |
| нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе |
| <pb n="294" /> Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче увлачити реч по реч |
| био стегоноша, <pb n="39" /> властелин жупе Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти који је во |
| деновић!{S} Амо наш властелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да т |
| из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, |
| д собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и прос |
| <pb n="137" /> властелина Гвозденовића, жупскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> |
| Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки усплахирени |
| и!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да |
| х грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" /> једни да донесу столове, на које ћ |
| ше Гвозденовић, очевидно незадовољан, и жураше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди што |
| обне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи б |
| коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се оп |
| ископу и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвоздено |
| т, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас рекли |
| и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, макар да је деспот |
| чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек |
| се на ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали закуску.{S} Старешина лова, Јанко Плет |
| шњама, вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последњ |
| засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— Па дост |
| на Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Пр |
| а дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да |
| е властелинове куће, као што често има, за одседање, за стан властеоског надзорника и за смешта |
| адин Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити сељацима хајкачима, ло |
| у Морави не далеко од града Копријана, за превелике услуге, учињене Србији и дому деспотову.</ |
| и на њеном женском особљу, које је она, за своју службу нарочито одбирала из меропашких и из от |
| р и гледали домаћинство оца Калистрата, за које су још мало интереса имали.{S} Њима је ова дома |
| , за царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата |
| учју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} |
| арање свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и |
| деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, нарочито за св |
| рици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n="31" /> благо и умиљато лице.{S} Мил |
| е дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Десп |
| и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, нарочито за све турске насил |
| дства.{S} Најпре је било надстрељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста |
| е куће, као што често има, за одседање, за стан властеоског надзорника и за смештај десетка и о |
| га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили |
| ђу интересима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда кој |
| рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, нарочито за све турске насилнике или изда |
| пода су распоређивала, што је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића д |
| ем.{S} Што су хришћани несложни, слаби, за војевање неумешни, у религиозном фанатизму занесени? |
| Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султан |
| рага султанко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан |
| свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и према онима који би шт |
| као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и к |
| тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар т |
| Круном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да ј |
| владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици оца |
| "195" /> православних хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} |
| рамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат |
| ао!{S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за власте |
| аматник стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да г |
| глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало прол |
| ужан помагати своме великом властелину, за оне нарочито које су биле хитне природе, као што је |
| недикта, <pb n="76" /> свога старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</ |
| се када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даров |
| ивала, што је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикоси |
| итомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге гост |
| д људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се предаду његовим војним |
| у, говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелино |
| ближим околним кућицама. <pb n="87" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им |
| ељенски патријарх, против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то |
| ту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господски живот доста му је што му султан оставља.</ |
| њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није |
| о дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бо |
| мед, који ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за |
| се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу с |
| ан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица М |
| оје би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140" /> да је не |
| ког патријарха, столица православља.{S} За патријарха се у први мах није знало ништа, а говорил |
| ном хаљином, постављеном зибелинима.{S} За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То ј |
| шене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновника, упућених да |
| говоре, већ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очим |
| ћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очисти |
| ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <p |
| ије знао шта је то родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то ни |
| стражари.{S} Он им прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и ње |
| роко, ово средство необично помогне.{S} За кратко време турски опсадници огрезоше у пламеном мо |
| } Остаће му само његово лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} |
| егове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спреме и засеку, так |
| "273" /> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се |
| стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од стражарски |
| пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порт |
| мо да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је |
| акедонске војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Д |
| него што би градови били затворени.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да |
| ога оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико са |
| турском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави изађе наредба да се |
| ки владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенство, калуђери из око |
| <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чу |
| ако на красним коњима јашу планином.{S} За њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица мома |
| е тако млад човек тога посла примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, гото |
| нку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога брака догађало се да га |
| {S} За остало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада подизао вику, нити их изиски |
| баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или манастирским ст |
| и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n= |
| ћ први појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин при |
| гу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе |
| е брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба светој вери и цркв |
| купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито место, а остало које |
| ирота, изађоше те поздравише царицу.{S} За њима приступише Турци, који су, управо, и сами били |
| ти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко к |
| итрчаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, ов |
| енија се засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p> |
| личило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиротски владика и свештенство заједно са старе |
| а.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дуж |
| су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу пред |
| Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{ |
| лила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама нареди |
| , у којима је било увек свега што треба за преписивање: хартије, калема, ножића за зарезивање, |
| !{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb n="156" /> ног |
| али збегове и распоредили све што треба за живот у збеговима.</p> <p>Још је требало о свему изв |
| своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у |
| олеће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубров |
| S} Зашто да се та <pb n="120" /> дружба за цео живот изложи случајностима, где би се он везао с |
| сак се извозио као скупа трговачка роба за иностранство.{S} Нарочитим робињама била је дужност |
| ла или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну |
| а.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћ |
| век трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из |
| звршењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том с |
| аш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се силно п |
| да, који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи |
| ћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела |
| д нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанк |
| тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив народ |
| људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви миро |
| м црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима |
| дина на његовом путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми |
| итаву <pb n="74" /> софру разних понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучи |
| троногих ниских столица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа |
| ма.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари |
| p> <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она земља |
| лики властелин по обичајима онога краја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, |
| и у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанск |
| то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и њега да све чешће на то ми |
| н је уверен да је та форма најподеснија за показани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да |
| воју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb n="119" /> и удају, када би томе време д |
| адесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једн |
| рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Деспот наређиваше млађима да одм |
| {S} Два најглавнија и највештија човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и |
| да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, властеличи |
| вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} |
| ед соколова, у Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је |
| ожићу 1413 године, царица Мара се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја |
| Плетикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност свога брата према Стаменији Плетикосићевој |
| дахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу п |
| много година по том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, отку |
| о.{S} Ако је властелинова њива приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Б |
| тије него данас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} Момци су трчали да свако јутро |
| ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро с |
| рам ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се |
| ије, калема, ножића за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки ха |
| рота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{S} По том је наредила да се у |
| еђе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео ње |
| а, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нар |
| ане луле и калаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покал |
| одио један сто с мастионицом и калемима за писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем ве |
| ане су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> < |
| високо ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство |
| урске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, |
| ина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено једно теле |
| је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је са |
| којих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и |
| бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола |
| Душанову нејасно је била означена казна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот |
| е је такође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су |
| а још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда са |
| показао.{S} Али је политика неприступна за захвалност и за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је |
| огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.</p> <p>У Законику Душанову нејасно је била |
| > главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим, којега су полу мртва носили у Софију |
| ја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подручја који су пијанчили или лењств |
| ео или слушао!{S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старањ |
| а поизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај |
| > <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за овогодишњу летину и за друге домаћинске ствари.{S} Д |
| ић држао своју војну спрему, много жита за случај опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, |
| ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момк |
| за преписивање: хартије, калема, ножића за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је б |
| биле оставе, подруми за вино, коњушница за најодабраније коње, кухиња и простори за млађе.{S} Н |
| је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао |
| гњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> |
| ле терати, одређени као поклон султанов за деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с к |
| елин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима ка |
| неколико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног |
| вати на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теб |
| коња и стајао спреман чекајући свој ред за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом |
| трат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао |
| стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за шербет, налик на путир.{S} Покрај тога места, на ком |
| те, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} Пошто су беспо |
| .{S} У товарима је било сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше кап |
| .</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалос |
| ла да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Костантина и погинулих у том боју хр |
| вала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко! |
| вић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам м |
| да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили. |
| ими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? промуца она, погледав га погледом који |
| вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се један по један |
| да се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагиња |
| Рајске лествице </hi></title>, која је за њ преписивана. <hi> Прост инок скот словесан </hi>, |
| се нагло диже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну пот |
| било његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достојанс |
| жанском милошћу напојена поука текла је за свакога под једнако као извор чисте планинске воде у |
| почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било п |
| шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осе |
| алиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S |
| да га извести о томе догађају, који је за Србију имао замашних последица.</p> <p>Тога ради је |
| требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао пр |
| , окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се на |
| западних крајева другу војску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци |
| ).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p |
| скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори из топова највећу |
| ниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гл |
| да високо ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји |
| је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила оби |
| ити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивши така |
| у Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црно |
| купља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се над |
| p>— Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ толико г |
| личне домаћице, живо су се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем |
| о софе с узглавницима, које су се могле за час лепо наместити простиркама и украсима, који су у |
| пот би одредио некога од своје властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве з |
| о.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми |
| е.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на |
| p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путник запита друге, и посл |
| По том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно с |
| отпунце.{S} И све су заповести извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденов |
| многе су штете почињене, многе тековине за права Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испроп |
| ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљив |
| о Србије и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p |
| деспоту.{S} Посланици су носили поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су с |
| скупи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе стр |
| средњега века звало хватање и затварање за дуг. </note> <note xml:id="SRP19130_N5"> У оно време |
| б, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутр |
| али они који су још памтили старо стање за хришћанске власти.{S} То стање је остајало све даље |
| би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни о |
| е обистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да |
| султан од деспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, |
| на оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут |
| Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с |
| авде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се језик српски говорио, док |
| му и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила сухарцима, које би сама |
| огртачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интересовао.{S} Његова жена, влади |
| стела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Ал |
| вцима.{S} Требало је и тамо спремати се за турски напад <pb n="196" /> и оправљати град.{S} Дес |
| а ти је стало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло би |
| ом путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана ох |
| рок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла је |
| ику.{S} И облик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облик |
| о велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p |
| лавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто |
| дмах начинио зборно место и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати |
| могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао свој |
| астуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му |
| з Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при ср |
| ула по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кућ |
| је имао <pb n="176" /> ником ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се |
| м си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одгова |
| бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајал |
| } Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић опет повика на с |
| ео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прили |
| у европске властеле за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли |
| едање, за стан властеоског надзорника и за смештај десетка и осталога којечега што је припадало |
| то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници њего |
| да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди |
| ично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у намери да се српски деспотски |
| вој трпезарији само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли |
| , за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици оца Калистрата Којади |
| у.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{S} Само не може бити сва |
| истрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаће двад |
| има за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи |
| у изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарс |
| е.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа сам |
| а на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} |
| Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед извр |
| ну богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним везама с родитељс |
| е спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах |
| мрс; посебно старање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало нареди |
| вато, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина |
| једанпут за правим пророком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} |
| д, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицам |
| које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњац |
| спољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онда |
| и је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при средини улице |
| номе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није по |
| у приповетке износи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које се показују једнаке с данашњ |
| је политика неприступна за захвалност и за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је главно интерес. |
| згубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то пр |
| ћевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Празан простор |
| по обичајима онога краја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, колико их је б |
| е оца Калистрата за овогодишњу летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше о |
| де да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето по |
| ено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су ка |
| и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{S} Са |
| сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> < |
| н је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен препис, те ј |
| се предати султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у он |
| обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге дес |
| е год оданих, ревносних служитеља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цр |
| а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изабрали збегове и распоредили све што тр |
| хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још д |
| е да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо |
| pb n="81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можем |
| има шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна цариц |
| енијом и најбогатијом породицом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће при |
| поља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показ |
| кало и прескакало, каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у којих је младост |
| тику и да смо народне интересе потурили за љубав личних рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје |
| верена — никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу |
| само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан |
| } У њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница за најодабраније коње, кухиња и прос |
| много марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичну наклоност свога сина, макар да није и |
| , иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку |
| о утврдити другојачије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Божи |
| казна сажизања није се употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије |
| није имао никаква стварног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да |
| а деспотска породица нема више снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени |
| родичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у |
| а није се могло утврдити другојачије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се |
| тећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у рук |
| ости.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у пол |
| чно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда, н |
| мира и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да с |
| а и његове заслуге, није много марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичну наклоност сво |
| а свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb n= |
| анађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју пр |
| м потребама, неверницима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би |
| ква стварног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од |
| ами смо слаби; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је проп |
| зденовић и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеос |
| е, њега ради, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-бе |
| ари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спа |
| возденовић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше |
| а памет његова жена Круна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; њено свагдашње нерасполож |
| а најодабраније коње, кухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан влас |
| о је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многоброј |
| и Гвозденовићеви гости нису могли стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су б |
| је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова го |
| еспотице, смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наши |
| ако се и други све више стану поводити за примером <pb n="247" /> мога оца, као што се већ опа |
| Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну дворбу манастиру и мен |
| S} Па тога треба <pb n="162" /> казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако |
| ј мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти зн |
| умео тим се случајем потпуно користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силно |
| >Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, п |
| м и затварам, викаше један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај кој |
| ер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога ради |
| а и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зел |
| ко распитивао за збегове, па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје цар |
| м и Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, |
| ину и при мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично |
| агаше се залогајима које је други момак за оним на послужавнику носио.</p> <pb n="235" /> <p>— |
| S} Кад сутра каравански капетан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња и ста |
| ти град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p>— То је лепо.</p> |
| о ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш може знати |
| уб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> <pb n="91" /> <p>Он уздахну, јер се п |
| све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би |
| кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди |
| пропаст народа свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете н |
| Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске |
| Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарс |
| /p> <p>— Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити |
| се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би |
| уцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се султан попео на престоно место, по |
| овину старих својих земаља, с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама |
| осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у жив |
| е се употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, бра |
| и нису смели хранити се храном спремном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За |
| оложаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића |
| а тројица у току неколико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султа |
| Београду ваљало је увек држати слободан за султана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио |
| > <p>— Султанијо!{S} Ја сам ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоруче |
| рај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан |
| о село, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p> <p>— Срећа моја, ин |
| Васиљевић, из царичине околине, одређен за личну службу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Том |
| ење 1455 у Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна |
| Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме |
| пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највиш |
| иком нудио митром владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времен |
| мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође |
| а манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рек |
| </p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава |
| кве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између св |
| спођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда сво |
| јицу за разне потребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце.{S} Понегде су ст |
| и се своме властелину новцем откупљивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му пла |
| ад, султан Мехмед је једнако распитивао за збегове, па разабравши за понеке, хватао их је и одв |
| ош с родољубивим жаром живо интересовао за све што се тицало политике, пође на поље више града, |
| има који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрсне робе за |
| че Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и за |
| при камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је веома |
| ли од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога вели |
| оду да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} |
| нику.{S} С тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се н |
| турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Турчина и турског војник |
| с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту вој |
| лагаше сваки политички и војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без |
| и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као сваг |
| е слова подарена, онај је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у |
| неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} Он је ув |
| лин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову ст |
| се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Богородице чекао је деспота и царицу |
| је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге |
| } Такав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао |
| ажење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске удружи с ка |
| е, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Могу, заш |
| српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S} Топличка војска |
| обрт.{S} Гвозденовић никако није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панк |
| збиљан човек, отац Калистрат није марио за забавну књижевност, у којој је било пуно приповедака |
| на нежнија природа.{S} Није много марио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у размат |
| мање више равнодушан, није нимало марио за западњаке, који су му њиховим биготизмом и великом о |
| је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима к |
| S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чин |
| ужје, заиста се оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомилом, која је била све већа што се в |
| е имала само ћерку, удату онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била |
| на сама одмах наређиваше што је требало за дочек гостију, њихових пратилаца и турске војске кој |
| .{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </div> <div type="chapter" |
| заборавио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитиван и комбинатор, хл |
| мениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо друговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{ |
| народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истина као што нас данас о |
| пића и јестива.{S} Манастиру се плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, и манастирс |
| ки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад с |
| да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружј |
| меру.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богород |
| у причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша |
| г старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у својим мислима, њем |
| станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за |
| акав отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је |
| оказани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он |
| {S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да |
| нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи |
| и меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вир |
| жена у малој игумановој трпезарији само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} |
| вљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После његове смрти — никад више.{S} |
| ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опет Ибр |
| и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом |
| дио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра и прекос |
| нако нас <pb n="67" /> коре, што жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је |
| шта.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити |
| само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећутати.</p> < |
| је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладил |
| а, па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа |
| же, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Ја |
| е видело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и но |
| сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друг |
| оји је, у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора ра |
| На једном крају дворане беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, б |
| у срцима народним него што је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту света |
| давина у Турској не обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према тој коб |
| дчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радовао се |
| турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и пра |
| ом престолу.{S} Један од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у г |
| ке, за варалице, за насилнике, нарочито за све турске насилнике или издајнике, противнике вере. |
| друге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Беог |
| што треба њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окр |
| и наместе људи које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p |
| ића било је <hi> потециште </hi>, место за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци и |
| едној лепој ливади беше остављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати |
| оговарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Крун |
| це, и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ в |
| свом властелину плаћали погођени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој зем |
| ка је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за |
| е одмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје, полу напит, једва се пробуди и |
| поуклањала испред султана Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити против Турака.</p> < |
| барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слат |
| о за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и П |
| и.{S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојављење 1455 у Будим, који је после одгођен за д |
| Кроз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, |
| о све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност развијаше се у дубљину, и интересоваху га |
| {S} Такав човек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан |
| па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсц |
| анских држава, који би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруара 1455).{S} Изађе на чисто само |
| авите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви |
| от смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са западом те да види |
| могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се |
| с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У |
| оњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколо |
| у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотеривала у г |
| младожењини су родитељи искали девојку за свога младића.{S} Стаменијин разговор показивао би к |
| ао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> <pb n="91" /> |
| длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>И |
| и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то најискренија.{S} Али није то доста према мени сам |
| астира, и нарочито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино разонођење које је ота |
| о, јер су они своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могли носити само лети, по бољем в |
| асну домовину, најлепшу земљу, створену за ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце |
| , него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске |
| ше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} |
| Калистрата, манастирска братија изберу за игумана сина Гвозденовићева, монаха Калистрата, и ак |
| еће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том прилик |
| у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче одређене три ћелије, у којима је |
| Тако научене ловачке птице продаване су за скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке |
| е је било надстрељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз б |
| кога без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна |
| то су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду др |
| ан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у |
| кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, |
| цу Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога на |
| еновић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавито његове гус |
| карник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају или наслон за стоку, краве, тел |
| нило после изласка Којадинова.{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не много |
| ица <pb n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око моста п |
| и његовим <pb n="37" /> друговима одмах за тим.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с камилама и |
| <pb n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p> <milesto |
| виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ м |
| волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да |
| радио земљу, било их је свуда одређених за послове другога реда.{S} Уљари или пчелари имали су |
| мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Бо |
| је моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић опет п |
| бе под командом Гвозденовића, он је још за неке работе био дужан помагати своме великом властел |
| ?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци облада |
| , кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— А з |
| ој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке к |
| никад, никад — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим поштовањем поздрави царицу, к |
| ио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и њего |
| ојадинове.</p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису били у стању да раз |
| у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би |
| ли храниоци свеколикога људског делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над |
| то звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал |
| бивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде шт |
| ријатељима уз пиће.{S} При једној такој забави султан на пречац занемогне.{S} Донесу га једва ж |
| а Београд од 1456 зауставио је процес и забавио султана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђур |
| "42" /> народ се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек |
| палу, који је био као говече, такође је забављала наше читаоце и опомињала их како су тада већ |
| ити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="209" /> својим цвећем, бирајући с клуп |
| е и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је |
| о је одликовање којим се није смео свак забављати.{S} Само су господа и властела могла ловити с |
| } Народа по селима било је још не мало, забављена о својим сеоским пословима.</p> <p>„Турци!{S} |
| љан човек, отац Калистрат није марио за забавну књижевност, у којој је било пуно приповедака, м |
| у.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богородичи |
| и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној такој забав |
| тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог властелина Гвозде |
| најпре прођу мало по народу и погледају забаву народну.{S} Они ударише поред наше дружине која |
| “</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и забаченим планинским селима ништа нису знали, на једанп |
| S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било војничкога срца д |
| , кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они не пом |
| деновића вила се бела турска перјаница, забодена у скупоцену свилену чалму.{S} На њему беше ску |
| брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и те |
| а скрама незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и светитељи народни.{ |
| ехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, не заборави трпљивост, не заборави благост према вери хриш |
| хмеде, синко, не заборави трпљивост, не заборави благост према вери хришћанској онда кад султан |
| љан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо |
| } Прими их милостиво <pb n="36" /> и не заборави твога свагда верног слугу.{S} Буди милостив же |
| одићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та ис |
| то се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћане у Цариграду.</p> <p>— Како?</p> < |
| те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p |
| ирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирск |
| ко радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога в |
| тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{ |
| е поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу заборавити твоје савете, твоје материнске поуке.{S} Нис |
| и стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} |
| ком то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само п |
| убе калуђеричке хаљине, у којима се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке напунила.{S} Гла |
| тика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султанској милости; он увек |
| она ни у султанским дворима никад није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много |
| и за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу заборавити твоје савете, твоје материн |
| кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша |
| ини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па |
| олити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{ |
| сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људ |
| } У последње време царица је била веома забринута, те тога ради није више мислила ни на какву з |
| >Оптуженици су са засуканим рукама, али забринути стајали пред две ватре гледајући како се желе |
| .{S} Тако се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свак |
| ој ствари игра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас у |
| подару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" /> у р |
| време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако више помирити не м |
| од Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али многи у нас мис |
| ?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, заварани пропагандом католичком и угарском, али сам уве |
| у и неоскврњену као што је и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дренопољског двора, |
| озорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине у будућности врши се даљ |
| ифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна светитељска житија читао је у сласт |
| Сав исторички део Светога Писма старога завета, књиге о царевима и о јеврејској историји знао ј |
| ади сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упи |
| , који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православну веру и њ |
| {S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он п |
| из образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати његов |
| оре села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једним одељењем уда |
| во, одговориће на то отац Калистрат.{S} Зависи од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити про |
| роја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сиби |
| њихове тврдоће, послушности и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благосл |
| га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник |
| риво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неп |
| е куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да |
| било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда љ |
| у да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају Србијом.</p> <p>— Може то бити попуштењем Бож |
| еме да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као знак ове вел |
| има сам самцит, онако како је и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малаксалост.{S} Ка |
| није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво предосећање да су ту после |
| уби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очински пољуби у чело |
| отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па оп |
| ега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врс |
| опље натакнута.{S} Кад је надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци |
| е, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођ |
| што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с кнез |
| њао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се |
| лостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га дру |
| пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком најпре из једне <pb n="69" /> па онда из |
| е очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb n="2 |
| да озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен по |
| истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неисказане.{S} Све једнако народ одмећу, буне и |
| бњацима насељавани су рибари, којима је задатак био, место сваке друге работе, да се брину о па |
| елари имали су место сваке друге работе задатак да се старају о производњи меда и воска, које ј |
| да је та форма најподеснија за показани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукуј |
| е, и <hi> соколари </hi>, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} И са |
| а Лазара.{S} Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско место ср |
| ропи нису десили како би спрам великога задатка требало.{S} Енглеска и Француска су биле још у |
| докле се није онесвестио.{S} Непријатан задах згорелих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и |
| наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шал |
| ка и Француска су биле још у међусобним задевицама и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био |
| дио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо другоја |
| верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадије заустављале на Дра |
| ите које је била поизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај д |
| јатељима, најбоље умела разговарати се, задиркивати и шале правити?.{S} Чиме се сад тако наједа |
| пело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и к |
| <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што се ти |
| испред Којадинова зеленка, несташно га задиркујући.</p> <p>— Па добро, хајде проговори, рече Д |
| >— Лепу цуру, одговори Драгош, очевидно задиркујући га, нељубљену, румену, плавооку.</p> <p>— Х |
| p>На једанпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше обл |
| њу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем задобијати боља будућност, ја бих најволео да будем поб |
| што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску |
| не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред с |
| спотове и предао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и поклонима, али као да не сме ни |
| он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољу дру |
| о?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{ |
| адовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни шт |
| је пристајао.{S} Али опет нико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше властеличић П |
| околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш колик |
| а имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика |
| ок ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања султана Мурата и да помо |
| а се велики пријатељи читања нису могли задовољити ни у једном манастиру, него су морали управо |
| n="33" /> <p>Царица Мара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони султану.</p> <p>— Превисок |
| воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив |
| } Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти игумана Калистрата, радујући |
| .{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто су разгледали мно |
| > <p>— Хвала, господару!{S} Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећ |
| овољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пред собом положај к |
| и смо се здраво, одговараше младић, али задовољни нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућин |
| из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво, одговараше м |
| или задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни и |
| био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољни!{S} Веруј |
| те пред собом положај којим можете бити задовољни.{S} Али ја сам незадовољан што западни хришћа |
| јке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред куће како се лов креће кроз широм отво |
| у онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанкама, у лову, и у разни |
| омовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољства сусретао деспотску породицу.{S} Царица Мара |
| езаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша добротворк |
| аћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту је царица ступала на српск |
| вириваше, у тону којим га је изговорио, задовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној |
| виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Ми |
| својој руци сва душевна расположења, и задовољство и љутину, он је показивао од свега само оно |
| да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством читао.{S} Калистрат је грчки знао врло доб |
| ече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао |
| е бити, последњи пут сад наслађава овим задовољством, превртањем новога новца у рукама.</p> <p> |
| који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалек |
| а само гледаше свога изабраника с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше |
| Сви су. после пошли кућама с необичним задовољством.{S} Само је Драгош као редар манастирски о |
| отов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му по |
| р к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће |
| шљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Између турских и |
| и, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> |
| хове синове и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња он им показиваше ма |
| атио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са границе био му је донео глас |
| м родитељима.{S} Али се у Пироту морала задржати.{S} Градић пиротски са својим кулама био је у |
| ата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} |
| е Драгош остао код њега, <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином |
| није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите за |
| пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километара од Беле |
| садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилу |
| од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би |
| естаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу |
| дазивала.{S} Манастир Свете Богородице, задужбина Стефана Немање, био је осиромашио.{S} Догодил |
| обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Стефана Немање, прадеда нашега, свети Никола, |
| "3" /> <div type="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 149.</p> <p>СТОЈАН НОВАКОВИЋ</p |
| р Светог Николе у Белој Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе своме постригу, манастиру |
| други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још не б |
| ађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како обично раде западни хришћа |
| По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Костантина и погинул |
| е добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb n="224" /> с |
| S} Камо памет, камо рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— Господару, ти паметно говориш, али шт |
| те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољ |
| — Срби су пропали, рече отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио проро |
| д медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи.</p> <p>— Честити беже, упашће у реч Гвозд |
| стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен сто с |
| Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом тачношћу.{S} |
| се високи путници примичу од Прокупља, зазвонише звона и на манастиру Свете Богородице на ушћу |
| /p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цр |
| ше све што је радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаш |
| и га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте се за |
| од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, чест |
| плашила султанових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан д |
| се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале би смртоносне стреле чим би им се на домак при |
| ане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњи |
| {S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме чисто испосничком начину живота |
| Одмах поче разгледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у је |
| помоћна војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје властеле за |
| да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна |
| } То је, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за |
| квим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правде Божје.{ |
| а се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомил |
| ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено погледа |
| а племића и сељака меропха.{S} Њему су, заиста, <pb n="92" /> по светоме писму, били једнаки св |
| љи кандидат за владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком приликом нудио митром |
| отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку десп |
| оји су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом пр |
| ховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Т |
| екајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор и народу се пока |
| p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>И |
| тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете |
| рао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се силно поколебао.{S} Најдубље |
| пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну |
| оносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, која се током времена нач |
| болна после оних потреса на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се такође вукла ка |
| ва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспо |
| у, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором деспотових доход |
| адин и Стаменија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она приро |
| спота јужну половину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; |
| ишћанима.{S} Хришћани и мусломани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала |
| жури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новос |
| епом месту, близу Неродимке, одузео нам заједно с овогодишњом жетвом властелин Радосав.</p> <p> |
| једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, дев |
| Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обоји |
| за њима пиротски владика и свештенство заједно са старешинама града Пирота, изађоше те поздрав |
| ижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно проведених часова?{S} Време јури и одмиче, и с |
| аш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио као да |
| , нису раставили; остали смо непрестано заједно.{S} Ах, купите нас, добри човече!</p> <p>Тргова |
| одина.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте |
| да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедеревом.{S} Оставља деспоту Кучево, Брани |
| се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на дво |
| им ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манастирској порт |
| урци!“ викале су непрестано оне гомиле, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усплахирене |
| да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и п |
| и наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.</p> <p>Која |
| шта нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми |
| номе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, ка |
| који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине постеље у једно |
| казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам |
| е држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату после Сегединског Мира |
| води.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој |
| је био каравански капетан, Дубровчанин, заклет код дубровачке власти да караван чува, да сваки |
| ле Сегединског Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бо |
| едњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па |
| Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S |
| иљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мис |
| ла.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим сунчаним местима, испод ви |
| његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев |
| S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскоро <pb n="165" /> по том стигоше манас |
| руге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зеленим шипразима и красним плаветнилом небеск |
| цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских удараца.{S} Њихова плодност |
| > <p>Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, |
| н пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то знач |
| рца беше 30 августа <pb n="257" /> 1454 закључио општи савез са султаном Мехмедом, те нико друг |
| де, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султ |
| деспота пратио, да може у име деспотово закључити са султаном мир по захтевима које је султан у |
| и.{S} Повелика халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или са |
| дујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати не вест </foreign>.{S} Ти |
| ните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Че |
| о буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон царски, одговори Драгош набусито.{S} Устај, вежи |
| а као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне обичаје.{S} Нарочито је учио људе |
| у нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењат |
| нека погрешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија само тиме што је |
| м сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам т |
| издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву |
| е својој самовољи.{S} Узалуд су државни закони узимали у заштиту слободу насељеника и сељака, к |
| аконици царева римских и цариградских и Законик цара Стефана Душана, као и Цароставник библијск |
| и манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђер |
| , па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— ј |
| их помоћних трупа за Цариград.</p> <p>У Законику Душанову нејасно је била означена казна за пал |
| лов и Цароставник о српским владаоцима, Законици царева римских и цариградских и Законик цара С |
| овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос пре |
| Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресу |
| е имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обележено место.{S} Као помамљен |
| е!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким караваном од триста коња, к |
| (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе и ко |
| ућемо те.</p> <p>— Јао мени несрећници, закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што м |
| још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} |
| д одморника.</p> <pb n="167" /> <p>Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот по |
| т и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило |
| возденовића, наједанпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа свој |
| да се међу ловцима јутарње послужење и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непрестано разнос |
| > <p>Слуге су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести <pb |
| ки рогови.{S} Ловци су журно довршивали закуску.{S} Старешина лова, Јанко Плетикосић, наређиваш |
| ваља.{S} Момци су непрестано разносили закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мо |
| широких меснатих образа, носа великог, закучастог, браде округле, косе више смеђе, али у то вр |
| едан по један преврташе наливене чаше и залагаше се залогајима које је други момак за оним на п |
| ћа на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> оних с |
| ад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео пустити <pb n="279" /> |
| неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> |
| се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграби грлицу и |
| да се нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју |
| вртовима око дворова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харем |
| ања, свагда мучна и туробна, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неумољива игра |
| ли сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне под небом |
| н преврташе наливене чаше и залагаше се залогајима које је други момак за оним на послужавнику |
| ли су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на сл |
| ивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одуш |
| а га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвоз |
| ве мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, ниси пријатељица. |
| о томе догађају, који је за Србију имао замашних последица.</p> <p>Тога ради је мисија кнеза Гв |
| S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манастир и |
| ио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, |
| ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине у будућности |
| деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље |
| ле.{S} Утврђења су оправљали или новима замењивали, а на топовску ватру одговараху такође топов |
| {S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном |
| <pb n="49" /> <p>— Султан Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе ње |
| ултановим дворима у Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и воштаним свећама.{S} Пријатан звук |
| у црквицу, упутивши се у своје дворане, замирисане миром силнога цвећа из султанских вртова.</p |
| Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио?</p> <pb n="89" /> <p>— Шта мислим, одговори К |
| и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> <p>Насељеници сељаци средњега века били |
| Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те |
| ти.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа зато |
| ата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, готово плах, кр |
| ић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син мало |
| ећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена нежнија природа.{S} Није много марио за друшт |
| урат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био обузет |
| је о истом предмету.{S} И она изгледаше замишљена, и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаш |
| а покрај ватре је на троножној столици замишљена седела Шана, мотрећи на неку погачицу, која ј |
| ловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, замишљене, показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако |
| је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да причека.{S} Међутим тога истога часа издаду с |
| старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, преви |
| одзив и признање, архимандрит Калистрат замоли епископа Венедикта, <pb n="76" /> свога старешин |
| ш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— |
| да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд |
| ебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци к |
| и на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само то |
| био.{S} Преко коња је био превешен неки замотуљак.{S} То је била половина срне, део лова, одређ |
| и како сам мислио.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казн |
| копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и цвећем.</p> <p>— Миљо, ми |
| аних људи.{S} Кад опусте манастири, кад замукну цркве и свештеници — Срби су пропали, рече отац |
| не простре густа скрама незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и све |
| з трга.{S} Мајстори су становали све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је би |
| све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима ил |
| ри једној такој забави султан на пречац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{ |
| момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млад |
| едмету.{S} И она изгледаше замишљена, и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљ |
| евање неумешни, у религиозном фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати држа |
| е много марио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у |
| пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору обично Гвозденовић пос |
| и потребама.{S} Не мање је наше читаоце занимао опис крајњих делова света, који је уплетен с Ал |
| , да живот <pb n="6" /> прошлости, увек занимљив, представљају сувременицима у облику приповетк |
| од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о коначно |
| жице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу детињске радости; срце јој се ширило, јер јој ра |
| из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S} И коњушница се налазила још једна на стран |
| уке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним путевима преко преко планина докопа Софије |
| у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију тих планов |
| у их <pb n="191" /> обојицу били толико заокупили послови панађура, да нису имали кад ни о чем |
| ји и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S |
| а они би легали између товара и коња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра каравански капет |
| пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, која је била ње |
| Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу це |
| .</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска вл |
| из Угарске и Рима, уопште с европскога запада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости |
| он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се? |
| веровати својим суседима са севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одговори султан, али ти опе |
| непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, заварани |
| саветовало са владаоцима и господарима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног н |
| S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{ |
| извештава о свему што се тицало северо-западне границе Турскога Царства.{S} Опширна образовано |
| одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; они ће пустити Турчи |
| сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не с |
| адухати се и престати, како обично раде западни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти с |
| адовољни.{S} Али ја сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето, не употребљују положај да |
| н се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Европа |
| т те војске деспот је скупљао из својих западних крајева другу војску, којој је за војводу одре |
| Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинског Ј |
| даривши <pb n="289" /> је новим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало и |
| е више равнодушан, није нимало марио за западњаке, који су му њиховим биготизмом и великом одан |
| и да се српски послови могу европском и западњачком помоћу исплести из тадашње тешке кризе.{S} |
| пут за свагда бар он лично разрачуна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <p |
| е могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и По |
| дереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудника, ода |
| начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и |
| а Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону |
| ао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на |
| ислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гушит |
| дише да се на насртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешт |
| која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са те |
| Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти на колена и потону у усрдну |
| ери и народу.</p> <p>Гости опет искрено запеваше <hi> Многаја љета </hi>!</p> <p>— Бог те саслу |
| Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{ |
| и с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас |
| и мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како |
| да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној д |
| за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће |
| око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен с |
| даље за овцама.</p> <p>Непознати путник запита друге, и после кратког времена стиже куд је наум |
| о село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S |
| вати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у |
| је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> < |
| а срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћа |
| њиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним расправама прибегавало Суду Божјем н |
| о нашег господара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јес |
| да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару н |
| еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И |
| S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди |
| ебало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповедало.{S} Али нека |
| ами себи заповедали; срце вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја ниса |
| Ја нисам заповедао, јер није требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је |
| обадве стране.{S} На једној страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непреста |
| >— Разумем, синко, разумем.{S} Ја нисам заповедао, јер није требало да заповедам.{S} Ви сте сам |
| и нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвесрдније благосиљам, рече деспот с |
| ста притврди и прегледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе на коња |
| ј уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <pb n="255" /> позатварају сва градска в |
| рске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине |
| мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право |
| женскадију.{S} За најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских наредио |
| вци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда дваде |
| e xml:id="SRP19130_N2"> Главни војнички заповедник над Европском Турском. </note> <note xml:id= |
| S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио пример |
| би одредио некога од своје властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забу |
| ће га војска <pb n="217" /> и под којим заповедником посести и бранити и кад ће се затворити.{S |
| озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику Београда, своме зету Михаилу Силађију, пору |
| века траје.</p> <p>С тога султан поручи заповеднику града да му каже погодбе под којима би град |
| Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је |
| вивши отворена само једна.{S} Онда изда заповест свима кућним старешинама да на она једна отвор |
| увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће при |
| он султанов за деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се |
| и веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— |
| епоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара, особито кад нас на то упућује |
| о, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и тога ради сам дош |
| т поче говорити.{S} Он помену деспотску заповест и хришћанску дужност.{S} Помену послушност и с |
| лном војском на Србију преко Пирота.{S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна |
| м стану да се спрема нешто необично.{S} Заповести су издаване; људи су трчали с једног краја ст |
| стога часа издаду се свуда по границама заповести да се треба надати турском нападу и да га тре |
| тпуном послушношћу изврше све деспотове заповести.{S} Слутила се пропаст српскога господства, п |
| није се <pb n="66" /> морају вршити све заповести.{S} Најоштрије казне употребиће се без погово |
| оји ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, упућиваше на место и показиваше пут којим тр |
| око ти царство известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја п |
| зир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде руком знак кнезу Г |
| ко.</p> <p>Кад су се објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо као пред последњим часом. < |
| е и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружје неза |
| еспота, да знају поуздано како су дошле заповести од новог султана, да се највећа пажња обрати |
| му известити царицу Мару и примити њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен двор |
| дства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих господара треба извршити потпунце. |
| гове склања.{S} Нису још дошле последње заповести, али се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то |
| Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и |
| куску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести <pb n="236" /> да уз послужење опомињу свет д |
| нога турског команданта, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у свима напад |
| Којадин, био је непредвиђен, по личној заповести једнога турског команданта, ма да су опште за |
| а они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се |
| и је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S} Тако је њему једанпут сестра њего |
| купац властеличић.</p> <p>— Ја радим по заповести игумановој.{S} Јеси ли ти купио јунце?</p> <p |
| војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ уде |
| ра треба извршити потпунце.{S} И све су заповести извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњо |
| х лагано привикавали на вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их гла |
| Којадину Гвозденовићу остаде такође под заповестима већи одред, да чува границу од Косова, или |
| у, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам |
| стеоској кући и у дворишту, под главним заповестима његове жене, госпође Круне.{S} На Гвозденов |
| , на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају ост |
| на мекани одморник, па продужи у башти започето пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле с |
| ртао књиге, или настављао читање каквог започетог дела.</p> <p>Овоме свету интелигенције припад |
| се војевању на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да прим |
| м Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући град један по један, с п |
| ску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће |
| начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти мож |
| приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање жива човека на огњ |
| ма ништа нису знали, на једанпут чуше и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ пита |
| д сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу запрепастише се видећи пред собом угарску војску у потп |
| а, али ћуташе свак.{S} Страховиту тајну запрепашћења, страха, одвратности, која је свакоме у дн |
| и само зато што их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властима д |
| езира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде |
| бина поуклањала испред султана Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити против Турака.</ |
| ме страдању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{ |
| S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо ка |
| шевљењем.</p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не полажете на помоћ из |
| и сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја с |
| воља да ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Маке |
| урност?{S} У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је |
| цвећем.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући т |
| ниси тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син вел |
| </p> <pb n="127" /> <p>— Којо, Којо!{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим |
| руго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, |
| } Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> < |
| зденовић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једн |
| н младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, |
| трат да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потег |
| сли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед |
| долазиш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што с |
| > <p>— Шта мислим, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволс |
| замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерк |
| ти што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разум |
| говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о вер |
| } Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли д |
| орба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши |
| два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} Па колико је |
| премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде љу |
| ао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} За |
| , Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, ново |
| речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се мо |
| угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити када би сутр |
| } А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и уста су им д |
| га показао предео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> |
| знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? промуца она, погледав га п |
| и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису штитиле општу сигурност?{S} У на |
| ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сумњаш?</p> <p>— Увек сумњам, не због д |
| адио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима обележити граница, преко |
| ори она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, |
| то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p> < |
| с Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— Шт |
| стити.{S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика |
| ир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако |
| м увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрл |
| ћу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби увек вршио благост и милос |
| е, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку више манастира, и нарочито своје стаје и спре |
| нко Плетикосић је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у |
| ољни најамници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту порезу која се звала < |
| спослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p |
| плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, и манастирски је доходак био велики, нарочи |
| водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Пло |
| <head>I.</head> <p>Летњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а |
| делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да се с |
| а за времена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити жи |
| бедиће онај у кога никад неће отупети и зарђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао н |
| преписивање: хартије, калема, ножића за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био |
| рзост у срцима хришћанским успламтела и зарила се у најдубље <pb n="203" /> жилице срца хришћан |
| горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни |
| о уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе |
| збере за збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма |
| са свом опремом <pb n="274" /> хришћани заробише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и п |
| .{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад. |
| е они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па где ст |
| ћутите, чините се невешти.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На л |
| ића.{S} Празан простор у градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабукама, ш |
| д винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била је ле |
| а с натписима.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћер |
| ожели среће.{S} Најпосле војничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадин |
| ва, одговараше царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и |
| ану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беја читав |
| ћа.{S} Властеличићи су имали по негде и засебно, самостално, по једно село и по половину села п |
| вљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, упућиваше на м |
| да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах |
| којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше |
| бегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} |
| ао грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па продужи у башти |
| На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али |
| ећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало путове и планине и |
| реме, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљ |
| власти.{S} Нема греха, синко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао ни |
| мислили да у том повратку има и његове заслуге, није много марио ни за романтичну нарав, ни за |
| <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</p> <p>О |
| алистрату не само због великога гласа и заслужене славе оца Калистрата као учена и заслужна чов |
| а!“ Узвици симпатија и радости, потпуно заслужени, распростираху се од гомиле до гомиле, пратећ |
| у у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом св |
| дликовао писањем и читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана.{S} Де |
| љена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p> |
| S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим ре |
| лужене славе оца Калистрата као учена и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и |
| својој савести данас одужити син једне заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то и мислио, превисо |
| а и од малена рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како м |
| нову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним изгледима свога живот |
| , ниси пријатељица....</p> <p>Драгош ту заста.{S} Миља устаде са свога места.</p> <p>— Ја сам о |
| ј Боже, клонула и уништена била народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим н |
| Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога |
| ти праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст мо |
| рсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме |
| војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али с |
| пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" /> стане соколити нападаче.{S} Та |
| бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврст |
| урском, сигурна је од папе, али народну заставу мора спустити.{S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па |
| тикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, може, одговори Шана |
| су подвргнути били калуђери.{S} Којадин застаде, и племићска поноситост разбуди се у њему.{S} П |
| цу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у његовој седмој години, и к |
| ветог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација после смрти деспота Сте |
| е далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудника |
| и, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спремање војске, које је одмах наредио, дес |
| деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако в |
| у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару |
| девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског влаха како се бори око два јун |
| ј глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрат |
| би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису |
| ља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Лазара, |
| врата олтара била су широм отворена.{S} Застирке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман ј |
| они били покривени скупоценим млетачким засторима.{S} У источном углу собе, где косо допираше з |
| еђаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S} Место се бирало по потреби воћке која с |
| зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње ки |
| био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком поњавицом, била му је одморник.{S} Уз п |
| /p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротским ћилимима.{S} Одморници у соби, |
| отив тога и сматрали су да често случај заступа тако звану правду Божју, али су велике масе нар |
| лепи Гргур били су против те политике и заступали су мишљење да се треба држати Турака и султан |
| дњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и ре |
| ди да ће млади игуман Калистрат потпуно заступити старога оца Калистрата још у већој мери.{S} З |
| је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Капистрански настојавао је из све снаге |
| </p> <pb n="174" /> <p>Оптуженици су са засуканим рукама, али забринути стајали пред две ватре |
| дне мисије непрестано струји и никад не засушује!</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> <div ty |
| ени.{S} Трг и трговачке улице око града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Ја |
| пред њим, Турчином, његови двори просто затварају и како он од једном, као мађијама, остаје и б |
| <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за другим једним и |
| у Србији средњега века звало хватање и затварање за дуг. </note> <note xml:id="SRP19130_N5"> У |
| , те га везаше и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друштву.</p> <p> |
| бруарско вече.{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним местима страже.{ |
| нска страна оца Калистрата била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и |
| ак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, |
| за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у |
| а Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће пред народ, |
| з Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита |
| час на другу страну.</p> <p>На средини затвореног градског дворишта стајао је обичан, свакидаш |
| му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да по |
| жаних и напуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кр |
| Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опсадне спр |
| ам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S} Изван трговачке улице, у којој су гдекоји |
| оведником посести и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је посести одма |
| p> <p>Година 1865 метнута је поред 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасвим почетнички о |
| .{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога! |
| от толико свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато што су под султанском руком и Македонија и већи де |
| задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика с |
| х питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога |
| амрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> |
| аџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} Па није ни то св |
| страјнији и много доследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добр |
| <p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на ње |
| истрат не чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању |
| носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било много, па су запретили да ће се оду |
| ену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, |
| > <p>То јутро радовао се лову поглавито зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Ст |
| /p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не |
| мо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен |
| исплести из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равнодушан, |
| он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правде Божје.{S} Име му се знало докле се за и |
| а.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слуша |
| ебао.{S} Најдубље жилице праотачке вере затреперише у њему.{S} Мало је требало па да плане и ду |
| жје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војс |
| <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозденовићеве куле и одјекиваше |
| ле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оц |
| ви око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ју је сам |
| ицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се време променило, настави Драг |
| јима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј румелијск |
| II.</head> <p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али |
| ајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Каква |
| лтан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <pb n="255" /> позатвара |
| жави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром бил |
| вршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало што јо |
| ркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n="62" /> народом, а око Немањиних цркава пе |
| Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете <pb n="244" /> земље, и ови се одмах крену к ју |
| а народним.</p> <p>— Па да нам помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наград |
| не могаху потиснути хришћане из својих заузетих шанчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше у борб |
| ђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузето <pb n="173" /> лиснатим продавницама и наслоним |
| ма и старошћу, улази у дворац царичин и заузима место у малој капелици, спремљеној у једном оде |
| ани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они били покрив |
| се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи |
| ите, излети са својом војском из града, заузме их после кратке борбе и стане у њима он са своји |
| најодабранијом силом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мо |
| не може и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{ |
| } Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану није ника |
| а.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим вре |
| д падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је |
| b n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Тур |
| м потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама <title><hi> Рај |
| ући град један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турски вој |
| уде и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског капетана, те се извештава |
| и су право.{S} Напад на Београд од 1456 зауставио је процес и забавио султана Мехмеда другим по |
| лтановој, али султан Мехмед махну руком заустављајући га.</p> <p>— Понесите моје поздраве деспо |
| се задевојчила, очи су јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико |
| n="20" /> <p>— Султанијо!{S} Ја сам ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је |
| пота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је политика неприступна за зах |
| га старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благослов не |
| p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци су жури |
| ако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну дворбу манас |
| {S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, уверава |
| азао.{S} Али је политика неприступна за захвалност и за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је гл |
| на жив народ, на његову оданост, његову захвалност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у ст |
| есет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, али да јо |
| Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину |
| неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више није |
| луле и калаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрм |
| би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се видети једно ослабело, измучено створе |
| мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно д |
| ини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султа |
| деспотово закључити са султаном мир по захтевима које је султан у почетку рата истављао, на им |
| д.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p |
| и мах отац Калистрат свршаваше молитву, зачу се јако куцање халком на вратницама.{S} Вратар отв |
| на на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} Кој |
| аље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складним својим гласом одјекиваше кроз пл |
| непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах |
| Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Д |
| .</p> <p>— Потурчити се?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снебивањем.</p> <p>— Да, |
| заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гвозденов |
| рске шанчеве пред Београдом без довољне заштите, излети са својом војском из града, заузме их п |
| — Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да |
| воље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно с |
| ти и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православну веру и њене храмове?{S} Ма колико д |
| .{S} Узалуд су државни закони узимали у заштиту слободу насељеника и сељака, кад је властела и |
| упита он свога учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише др |
| ?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до |
| толико колико на његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргур |
| како ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то противило предањима словенских апостола? |
| ји ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми не подигнемо сви против |
| ни цар Стефан! уздахну један младић.{S} Зашто његова властела нису боље чувала његов аманет и њ |
| ђе некаква друга, непозната, немила?{S} Зашто да се та <pb n="120" /> дружба за цео живот излож |
| а. </hi></title></p> <pb n="14" /> <p>— Зашто ти се тај живот толико свиђа? упита царица.</p> < |
| {S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати. |
| дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— |
| , које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о |
| обоје ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неод |
| <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели т |
| маће двадесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Казано је |
| игао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта б |
| сац се нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристич |
| где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, |
| сипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летопис |
| о у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је требало онима који |
| је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажарени |
| турско царство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике косовске протерати, п |
| оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут Соф |
| е била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, д |
| ве, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако д |
| султан Мехмед је једнако распитивао за збегове, па разабравши за понеке, хватао их је и одводи |
| ици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога с |
| акога села сваки за своје село изабрали збегове и распоредили све што треба за живот у збеговим |
| јска ударила, фамилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна мес |
| се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да је у њи |
| с да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње заповести, а |
| народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима м |
| заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је |
| да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство изв |
| едба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, |
| ије потпуно извршио деспотову наредбу о збеговима.{S} Народа по селима било је још не мало, заб |
| у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавило.{S} Људи су |
| и распоредили све што треба за живот у збеговима.</p> <p>Још је требало о свему известити цари |
| добије толико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као њего |
| Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се про |
| <head>VII.</head> <p>У време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим градова, није бил |
| светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, интелигенција није била што је д |
| што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књиг |
| га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен једва у половину старих својих земаља, с отворен |
| е прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} |
| као ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што |
| а сумњом и испитивањем.</p> <p>— Збиља, збиља, тврђаше Гвозденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако |
| одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран |
| к слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла |
| овића са сумњом и испитивањем.</p> <p>— Збиља, збиља, тврђаше Гвозденовић најозбиљнијим тоном.{ |
| е прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, |
| ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Ко |
| м очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поносом који му млађано лице прекри |
| , говораше Којадин неким више но обично збиљским начином.</p> <p>— Читав месец дана? — одговори |
| се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у |
| го због његових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти знаш да ј |
| а и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубров |
| ка у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му је нане |
| ој засебан двор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, да тај двор мо |
| ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.< |
| зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих финих домаћинских послова, он је увек држао ћи |
| али оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у најближе велике манастир |
| одару, сумњаш?</p> <p>— Увек сумњам, не због деспота, него због његових суседа из преко Дунава, |
| и огрезоше у пламеном мору, пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише |
| 40" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њеном послу требај |
| орчина и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да |
| <p>— Увек сумњам, не због деспота, него због његових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињан |
| ло кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о путовању и живовању његову.{S} Сва |
| поштовањем према оцу Калистрату не само због великога гласа и заслужене славе оца Калистрата ка |
| о ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Међу израђевинама могла се видети сва до |
| само ћете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно радозна |
| ка такође се већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одређених јој положаја.{S} У П |
| ве, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228" /> отпор да |
| одмора.{S} Од Крушевца је одмах начинио зборно место и пристаниште за војничке бродове, с којим |
| ам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и признаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га по |
| ј харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада соб |
| равити?.{S} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није снебивала, кад би с киме са |
| .</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гос |
| а се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га уб |
| оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јан |
| ака је срећа изненада, проговори младић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а ког |
| и, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, како |
| х установио био нарочиту порезу која се звала <hi> војштатик </hi>, којом су се издржавали ови |
| у.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелама, мачем и ш |
| у својој књижевности тим именом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Александров био онај исти |
| 130_N4"> Тако се у Србији средњега века звало хватање и затварање за дуг. </note> <note xml:id= |
| беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко |
| аност кад се спремао већи лов са многим званицама.</p> <p>Така се свечаност једно јутро спремал |
| матрали су да често случај заступа тако звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале |
| је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога |
| потврди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с к |
| чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце милим, топ |
| ао помамљена и ожежена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то н |
| е наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити.{S} Све је било весело |
| добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео Којадине? почеће Драго |
| део.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{ |
| у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат наб |
| лаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се сав слеже, те нап |
| отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима цр |
| > <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; са |
| које се већ разлегао звук манастирског звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био |
| волских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па полупана, а сад су |
| путници примичу од Прокупља, зазвонише звона и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице |
| далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот к |
| до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот |
| сподари мрштили при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више б |
| ила усхићена, што је могла слушати звук звона и уживати у црквеним парадама.{S} Она је клекла п |
| обраваше све што је радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно ра |
| и се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="84" /> и да се морам стидети своје вере, с |
| живала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз |
| рица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића |
| се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вр |
| у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што че |
| год чита народу, читао је увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, т |
| } Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом тачнош |
| путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складним својим гласом одјекиваше кроз планину |
| се господари мрштили при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису в |
| "254" /> слушала чудан, дотле непознати звук топовске грмљавине.{S} Зидови су се градски ражљуљ |
| је била усхићена, што је могла слушати звук звона и уживати у црквеним парадама.{S} Она је кле |
| змирном и воштаним свећама.{S} Пријатан звук кадионице сусретао је из олтара царицу и њену малу |
| ши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског звона, Стаменија уђе на ново у дворан |
| сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама службе.{S |
| S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од ватре испуцале куле.</p> <p>Ни |
| } Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави М |
| и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодни |
| ило спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местима, покрај цветних ливада и зелених пашњак |
| био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начинима, што се само раније могл |
| би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра Македон |
| ше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, |
| арни дворски врт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред градића било је <hi> потециште </h |
| се није онесвестио.{S} Непријатан задах згорелих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околи |
| залете однекуд изненада један јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица сам |
| ор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трку одне |
| ка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко додаде конопац, те га ве |
| елинов, чардак.{S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У |
| ика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с пространим двориштем.{S} На средини је зграде |
| сног имена Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван градић |
| м зградом и већим кућама и многобројним зградама од осталих кућа онога села.{S} Чардак, главно |
| пространим двориштем.{S} На средини је зграде било огњиште <pb n="48" /> с великом наложеном в |
| се само пространством дворишта, лепшом зградом и већим кућама и многобројним зградама од остал |
| би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци |
| водио век, била је у крају манастирског здања, окренутог планини и речици Бањској.{S} Увек се т |
| росте, обично опкољене баштама; великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, ок |
| ао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољ |
| } Деспот је, у дубокој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} Његова политика се више н |
| ладао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозде |
| b n="226" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Т |
| ија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда |
| новић оздо вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога |
| н били при тренутку када треба напити у здравље домаћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх соф |
| че речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита Калистрата, |
| човек, бејаше претурио педесету, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим |
| ић био је врло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисл |
| оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да |
| јку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова, упита царица, и како сте били з |
| били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво, одговараше младић, али задовољни нисмо били мно |
| страт.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је доб |
| јим оца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли о |
| рви пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p |
| е сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво бројал |
| провела на султановом двору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пожуда, једва |
| мо што је срце било непрестано испуњено зебњом.{S} Нису знали колико ће то трајати; страховали |
| се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи |
| арица упућена у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошто се парад |
| ама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењивали су салоне у летње доб |
| , докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али католици, одгово |
| не, отворен велики прозор беше заклоњен зеленим шипразима и красним плаветнилом небеским, јер п |
| годним местима, покрај цветних ливада и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њива |
| ок се и последњи прамен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је |
| ра коња, те скакуташе испред Којадинова зеленка, несташно га задиркујући.</p> <p>— Па добро, ха |
| ло на њему беше српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>П |
| па ћерка Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљино лице, оба |
| и да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао |
| пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипрага што се споља кроз прозор од стране дол |
| ину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, постављеном зибелинима.{S} За тим султ |
| > <p>Јек звона разасу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пош |
| и милостив жељама и потребама његовим и земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци сул |
| ултанском руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} Па ка |
| колини Турског Царства.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно |
| да прода, своју израду, или плод својих земаља, или своју трговину, доносио је на панађур.{S} А |
| } Збијен једва у половину старих својих земаља, с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот |
| мо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори царица |
| ћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим то |
| било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви земаљски језици као на Вавилонској Кули.{S} То је траја |
| и и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно |
| е можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше |
| да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико великих властела, ме |
| жност била да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама наследне властеле.{S} Сваки је в |
| им.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је и |
| само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се |
| оту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Кру |
| азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су један по један изумирали |
| ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> <p>Ста |
| стив, обдаривши <pb n="289" /> је новим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се пу |
| ици, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће |
| у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче увлачити реч по реч, донде непозната из је |
| и да одлуче католички владаоци у разним земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У |
| неколики лонци разне величине; неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с |
| оји ће повраћати заузете <pb n="244" /> земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле |
| а (1444) опет били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу |
| а града Београда готово није било изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало на зид |
| а, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово суна |
| Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то |
| } Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} Господи п |
| изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске |
| њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим |
| у и насиљем — био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, |
| договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад ле |
| је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, у оно вр |
| еба веровати.{S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше |
| мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће зе |
| ако је султан, због царице Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани су мислили да настај |
| автономне, готово независне хришћанске земље?{S} То је морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} |
| S} Гледа себе и интересе своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих |
| крају огњишта пекла под пеком од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу набацане. |
| ту неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, ал |
| к мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвикиваше један с |
| те.</p> <pb n="292" /> <p>Који су имали земље или имања тражили су како да се измире с новим ст |
| ко да сељак нигде више није био власник земље, него само насељеник.{S} Истина је он, као насеље |
| 272" /> било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није више била |
| у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су т |
| езане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских ударац |
| оме пут к Београду, остављајући деспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Брани |
| ог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, |
| живу светитељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с горким уздахом |
| та нова господа, начинише се господари земљи и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њим |
| века који је све своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост |
| рпљивости и благости, без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута |
| је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на |
| и по некадашњој Костадиновој и Марковој земљи.</p> <p>— Па говори се свашта, Плетикосићу, одгов |
| оју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, под том погодбом, ужив |
| осао глатко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао |
| } Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са спокојством човека |
| ере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад |
| рестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушени, |
| от Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хришћан |
| ше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту |
| авије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио |
| су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали ха |
| за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, показа руку, поче мицати пр |
| ио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све ј |
| осподе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахрани, |
| моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манас |
| носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу свога господара.{S} Али га је господар нашао и к |
| на највећег вероломника, што је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо после обнов |
| отама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове другога ре |
| готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обележено место.{S} Као помамљена и ожежена, |
| ултан треба што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад н |
| еспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} |
| p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада |
| и своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су моли |
| <p>У Пироту је царица ступала на српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на сусрет |
| е царицу Мару при њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На цариградском друму испред Пирота био ј |
| тек што нису поплавили несрећну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ће |
| Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с |
| д Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на ју |
| дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево |
| >— Ја знам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да ш |
| неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром било свршено, ч |
| же ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одговори с |
| ао опет своју красну домовину, најлепшу земљу, створену за ново царство вере пророкове.{S} Ту н |
| анко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око ф |
| дату онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} |
| Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од |
| ка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих сре |
| и знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign xml:l |
| сеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке град |
| нкамена.{S} Заповеднику Београда, своме зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе |
| м шареном, зеленом хаљином, постављеном зибелинима.{S} За тим султан пође на престоно место у д |
| едло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу на |
| <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у |
| точне стране, ослањајући се уза градски зид, била је малена <pb n="53" /> властеоска црквица Св |
| ојима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоценим мл |
| ла пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе |
| повске кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n="272" /> било је расклиматало и с |
| да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све стране п |
| расклиматало и скоро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није више била ограђена, она ј |
| е непознати звук топовске грмљавине.{S} Зидови су се градски ражљуљали и расклиматали.{S} Посад |
| град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; в |
| и, којима су требали хладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около со |
| кула, од које су на две стране полазили зидови, те су опкољавали прилично велики квадратни прос |
| } Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом кр |
| војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питом |
| реба, макар какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом не |
| Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1456, видело се јасн |
| оружја, дрводеље, качари, који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сланике |
| по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{S} Трговци меке и |
| ици и у путника калуђера, прочита једне зиме родослове и цео Данилов цароставник.{S} Данилов оп |
| то 1453 прошло се још на миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећати нова акција |
| могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе |
| о опкољен дубоким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и |
| сто обилазили старајући се, помало, и о зимници.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђурађ се једнако |
| од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега блата и нечисти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би на |
| им угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима |
| ви одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег т |
| деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, |
| везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама, кишама и суснежицама наста изненада и |
| ег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по |
| А нараштаји пролазе као лишће, само без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позорниц |
| или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућ |
| од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога велика |
| једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрв |
| ећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настал |
| новић био умешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како |
| .{S} Европа је патила од једног великог зла, од претеране децентрализације.{S} Нико још није им |
| ије, од којега је о црвеној свили висио златан печат државни.</p> <p>Нашавши очима Гвозденовића |
| пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 1442, после боја на Варни 1444, после боја на К |
| како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косову наши ра |
| а времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 1443, после Сегединског Мира 1444, после погиб |
| и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као после славне одбране Новог Брда и боја на |
| осподару.{S} После онога што је било на Златици, после Варне, после Косова, деспот више не може |
| е, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <pb n |
| о око, округласти образи, правилни нос, златна коса, усташца и поносито чело.{S} Миља онда није |
| свечано властеоско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова же |
| о поповску, до чланака, и опасивао свој златни властеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, |
| је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с |
| са што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, реч |
| е, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади златник и од убруса одсече парченце, те јој пружи, па с |
| ке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим златником, натакнута била на једно копље, а према томе |
| а, огрнутим властеоским плаштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били п |
| p>С тим речима ћефалија разви повељу са златним печатом, и прочита како деспот своме драгом вла |
| јаница са челенком.{S} И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мач |
| и његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у златним кондирима.</p> <p>— Не, не могу, говораше султа |
| звезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, |
| Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунча |
| шаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоценији посао далекога Дамаска.{S |
| ног жбуна, на јутарњој хладовини седела златокоса Миља, прелепа ћерка Гвозденовићева.{S} Онда с |
| лепршала.{S} На деспоту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном |
| n="60" /> антерију и мећући на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више |
| да један другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци те |
| видело да се обистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није |
| ити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно своје бројан |
| ву врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако б |
| ито женскадија.{S} Полазило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знати к |
| а ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{ |
| рамно повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко |
| ле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, п |
| мо моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S |
| Он уздахну, јер се при самој помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећ |
| е познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости својо |
| главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, |
| бро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити.{S} |
| сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад |
| ако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те разумео, мајко, одговори Којадин |
| ц Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се од |
| <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Говори |
| лутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што н |
| и крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера.</p> <pb n="18" /> <p>Сул |
| лно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам злослут.{S} |
| гош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манастирско брашно не |
| од отклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бит |
| равнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера је |
| пови.</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речима, псовкама, намр |
| човек, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драго |
| .{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше |
| јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори о |
| а ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вр |
| кав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденовићу у Пло |
| S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре ја |
| аше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава пог |
| мах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А |
| ахтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напада |
| јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја |
| } Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио ј |
| куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега зна |
| реко којих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу |
| по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се закл |
| Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник Мехмед није у Дренопољу не |
| ?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступит |
| еновић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспо |
| ле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од |
| ти.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нам |
| е ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам |
| знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мисл |
| ликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам с |
| чајене молитве.{S} То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Тур |
| ом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који мана |
| блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо |
| ава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, |
| после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у поко |
| арочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не б |
| > <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће |
| негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које |
| шава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи |
| ју.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају поуздано како су дошле заповести од новог султана |
| уне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да |
| народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћ |
| им мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног |
| то им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} Полуде, раздраже непријатеља, |
| ви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, сп |
| о погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и |
| а, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни пред |
| е с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио уста против јадне цар |
| ије.{S} Кад сутра каравански капетан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња |
| е била распоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Бео |
| овести.</p> <p>За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају.{S} Усту |
| е први кретао и меденицом једнако давао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, |
| ладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сва |
| т Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао |
| Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p> |
| ослао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по нар |
| брањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, |
| а и поносито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала |
| е и почела примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је верно до са |
| рагошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност свога брата према Стаменији Плетикос |
| је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Круна исти |
| /> <head>V.</head> <p>По том је деспот, зналачким оком, прегледао рачуне које му је управник по |
| нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице пр |
| ирске старешине, архимандрити и игумани знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој ку |
| људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на |
| вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини родитељи, само што су |
| да пусти крила своје нежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запита |
| ило непрестано испуњено зебњом.{S} Нису знали колико ће то трајати; страховали су да сувише брз |
| забаченим планинским селима ништа нису знали, на једанпут чуше и запрепастише се. „Какви Турци |
| насељеника.{S} Властела господари нису знали границе својој самовољи.{S} Узалуд су државни зак |
| ји је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана била дошла пор |
| уздањем полазио на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Судбина и срећа, |
| ља.{S} За патријарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна |
| вију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су гла |
| рица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима никад није забор |
| као заточник правде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се језик српс |
| Име му се знало докле се за име српско знало, докле се језик српски говорио, докле се крстом п |
| пријатељства, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја са |
| с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш од |
| ико је царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избе |
| азати пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се жени |
| се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти н |
| /p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспот, знам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложи |
| и ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих |
| к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да |
| препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слу |
| но извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И ста |
| раше Миља, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— |
| аш колико је царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме т |
| на још турска вера имала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш |
| га дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспот, знам рачуне турске полит |
| мо показати пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да с |
| варам како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се так |
| а, да се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и не |
| мо долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Б |
| танко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову |
| лу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за т |
| оже, синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а н |
| помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на |
| оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ни |
| уговоре кнезу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја знам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наш |
| о одбијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, заварани пропагандом католичк |
| и, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Ха |
| а?</p> <p>— Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег час |
| <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> <p |
| м, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше |
| она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци н |
| омоћи превисоко ти царство?</p> <p>— Не знам, одговори царица.{S} Могла би само онда ако би ми |
| енидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у |
| радила, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Кој |
| рећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро ок |
| а је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n="198 |
| p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки пл |
| листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, не |
| е каматник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти ка |
| кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} |
| му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш |
| м ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде н |
| је били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро ми |
| .</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ј |
| био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпу |
| није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да |
| — Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како ствар да запо |
| дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њ |
| питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— П |
| } Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и |
| ћ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта цари |
| ао, и стаде се сећати свакојаких других знаменија, по којима се могло погађати хоће ли се проси |
| српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p> <p>Кад су се објав |
| што би се могло мислити поводом његовог знаменитог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S |
| се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; други су трчали на кр |
| ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам |
| тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} |
| вић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то ра |
| из мога пређашњега посланства неколико знанаца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се на |
| или како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав |
| његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се самоме султану |
| и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су владали |
| пре су се обојица чудили како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало к |
| p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца свога о женидби |
| здана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ м |
| сушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прав |
| го да огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S |
| који је о књижевним и верским стварима знао више него владика.{S} Паде му на памет како се тек |
| закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и в |
| знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад |
| у и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала |
| о је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, |
| по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сиби |
| толико хришћански био одгајен, који је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у н |
| је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога пута скренути к северу, |
| а је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није |
| ео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их много ч |
| понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да |
| ојадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушавајући Којадина и испитујући га о о |
| м младим људима, отац Калистрат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирим |
| владали овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи |
| ђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те се до |
| могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег вој |
| зову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи |
| њиге о царевима и о јеврејској историји знао је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Ј |
| довољством читао.{S} Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књи |
| ноге философске изреке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатиј |
| њигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, али је |
| и.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетик |
| сеоског предстојника, којега је Којадин знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим околним ку |
| адина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о |
| о би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек приповедаше, ако је истина |
| тац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служил |
| ост своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову наста |
| скога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикоси |
| ћ у Плочнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше претурио педесету, али |
| оро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Ниш |
| </p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор от |
| ам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега врем |
| е лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули |
| се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унеср |
| који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је |
| вет.</p> <p>— Откуда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> |
| дном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба |
| <pb n="32" /> други саветници, који ће знати све што се где догодило, све што се где смишља, к |
| ачинима, што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; |
| тњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће |
| обро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</ |
| не из својих заузетих шанчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли |
| } Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се дев |
| а сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Која |
| све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p |
| че она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати. |
| а би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не саста |
| васпитању Плетикосићеве деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом |
| ај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда |
| е, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али није могао да појми како с |
| о?{S} Он је био такође поносит именом и значајем своје породице, мило му је било што му је отац |
| су састанци око њих имали са свим друго значење у срцима народним него што је било оно за хришћ |
| руги; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилат |
| , царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n="65" /> <p>— Племенити пријатељу, одго |
| .{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је добар ил |
| н Мурат II, али је познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубок |
| ад сам разумео, одговори Којадин.{S} То значи: треба цркви служити одано, с пожртвовањем, па не |
| .{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је разми |
| је на примеру показивао шта које место значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвоздено |
| ке, тако је узеће његово <pb n="202" /> значило да је цело православље клонуло пред исламом и д |
| кве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање Стаменијино, њен разговор о неудавањ |
| ити ни напустити.{S} Уздати се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С |
| Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> <pb |
| е срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лага |
| е анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— |
| агош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело и |
| о?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећн |
| ад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно проведених часова?{S} Време јури |
| на, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p |
| му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Остави |
| Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Тур |
| о, Којо!{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу |
| можемо их питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородим |
| ри отац Калистрат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> |
| рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин т |
| вићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султана |
| и из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> < |
| } Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему |
| ликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима |
| ољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интерес |
| са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То верујем и ви |
| ем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију |
| анка Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да |
| , ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</ |
| а ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озб |
| p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо |
| Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да о |
| арице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам, С |
| тао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око |
| знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима |
| !</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам |
| о цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та о |
| раћу се, превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланст |
| Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља. |
| аничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манаст |
| нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— |
| и Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах сп |
| то није моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић о |
| ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, В |
| S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на т |
| и по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми беле |
| задихан коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао |
| аше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега са |
| одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нисам.</p> |
| Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n= |
| >Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на мол |
| l:id="SRP19130_N3"> Развалине му се сад зову Курвин Град. </note> <note xml:id="SRP19130_N4"> Т |
| дућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена била на словенски, |
| узе и Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и |
| орушених бедема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше од уж |
| и, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је по нарави |
| о златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p |
| У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарска икона Матере Бо |
| на видело Миљино лице, обасуто сунчевим зракама, видело се само са стране; видело јој се красно |
| теља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те надарише т |
| зине девојачке собице, у плаветникастом зрачку кандила што је пред иконом горело и на сваком ли |
| ожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих финих д |
| ну господственост, извесну уздржаност и зрелију прорачуњеност у понашању, нису нимало биле непо |
| ост која још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним током обртати у нежну и стидљив |
| ик је Мехмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p> <p>Прилазећи царици Мари, престолон |
| тај мах је с наступањем потпуне телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} |
| у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!< |
| горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> <pb |
| Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} Страховиту тајну запрепашће |
| ију и мећући на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на цркв |
| eign xml:lang="cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍн |
| о бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престај |
| Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац К |
| } Она би избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војск |
| гибије краља Владислава на Варни, 1444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео |
| анинов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S |
| него <hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— |
| апта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога весеља колена јој |
| а једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њима су |
| бичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се маш |
| иком би служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинс |
| И оседели калуђер клече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, |
| у уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећни |
| рства.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, |
| храброшћу и уздањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нароч |
| ад се силна војска купила око Београда, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опр |
| ајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за с |
| јак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа оставе дво |
| ли Сибињанин Јанко, као главни војвода, и папин изасланик Јован Капистрански.{S} Посада није би |
| и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то н |
| .{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који |
| везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је м |
| ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединскога Ми |
| лов научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите по |
| еоску хаљину, као поповску, до чланака, и опасивао свој златни властеоски појас и огртао се „ко |
| ндашњега књижевнога словенскога језика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и в |
| ка војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1455. </p> < |
| Плетикосић је имао и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седе |
| неку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски момак који је онде био постављен да мотри |
| штогод поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном о |
| турске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац, који су освојили у почетку рата, кад су се |
| ружичнога џбуна украј којега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком занос |
| фру разних понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта |
| по неколико, каткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличића.{S} Властеличићи |
| ариле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим |
| ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе пр |
| да их судбина још није била раставила, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи |
| а то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су |
| а Немање, прадеда нашега, свети Никола, и женски — света Богородица, у којој је Немањино подруж |
| би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</ |
| е градиће узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи |
| али је увек много распитивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и ш |
| тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имал |
| че католички владаоци у разним земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах |
| у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло ран |
| повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њим |
| <p>Још је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, |
| , редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска уп |
| и то, показа руку, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али |
| ти разли се по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, |
| у у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али |
| ветога Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказа |
| и рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској ча |
| о у живопису међу монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема дов |
| лександар, и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспели да објаве рођење давно жељ |
| а, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи са свега југа словенскога.{S} Може бити да је во |
| рушевца прекрили војска са свих страна, и пошто се сви силни топови послаше које сухим које вод |
| >Ја сам једанпут видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђур |
| Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да |
| и дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва свога госта у трпезарију. </p> < |
| предмету.{S} И она изгледаше замишљена, и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву д |
| е да је ту света остава старих времена, и свак се напајаше њеним тајанственим успоменама.</p> < |
| ави како се спрема нека велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не см |
| ви затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и су |
| ознали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим- |
| ти и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они који се добро покаж |
| их понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води |
| ле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружа |
| ло приликом ратова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n="15" /> поплавили?{S |
| правио сукоб са медведом, неких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одма |
| јте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на ст |
| Јагодне, око Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држат |
| он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје з |
| м да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да |
| ли много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је |
| т Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сурва се у градск |
| има погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, наједанпут склоп |
| под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У последње вр |
| ански.{S} Посада није била многобројна, и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} В |
| .</p> <p>Војска је то била многобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилаз |
| ластела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало |
| Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и приј |
| {S} Граница је била непрестано немирна, и главни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из |
| аздијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и на |
| још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као ор |
| аљан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује само наклоностима |
| у својој руци сва душевна расположења, и задовољство и љутину, он је показивао од свега само о |
| ва, очекивао је велика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је т |
| лоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи са свега ју |
| иле на једном заравањку више манастира, и нарочито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{ |
| } Родом је био из студеничког прњавора, и онде је на његову рану младост утицао црквени живот м |
| сли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скрет |
| рењима, многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда која је пратила осваја |
| ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева и једна |
| адила по упутствима игумана Калистрата, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдар |
| сина Гвозденовићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така ј |
| И апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна светитељска житија читао је у сласт.{S} Ман |
| кратка Александрова похода онога света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да |
| ћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалуци, као ш |
| наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозден |
| лони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и |
| ма.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има |
| ала, синко, по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити та |
| само углед старога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде |
| очника, Којадина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властеличића Плетикосића из истога села |
| у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи с |
| Миља и остала <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви |
| сиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ал |
| поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и неколико људи, |
| ао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гв |
| е њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за н |
| е здраво вратили из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здра |
| врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном |
| госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, |
| што је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав |
| пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом |
| и наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било широко, ово средство необич |
| ију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска |
| није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стам |
| посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о то |
| смрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађ |
| деспота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и посл |
| разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним носом, сећајући се доб |
| .</p> <p>Непознати путник запита друге, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Г |
| че о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудрости знао је гото |
| нути били калуђери.{S} Којадин застаде, и племићска поноситост разбуди се у њему.{S} Према оцу |
| ур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас |
| , прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кљу |
| спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа |
| и разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, про |
| а?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било ка |
| ског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и и |
| да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може по |
| ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Б |
| е таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на своја места, испод галерије, н |
| инском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господа |
| обро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик тур |
| две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалуци, као што су се о |
| S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Господару, за Ме |
| а, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи |
| ко он говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она пи |
| учај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах су |
| у је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у |
| у руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и |
| амо на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за |
| као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} |
| још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различите апокрифе.{S} И апокрифе из Свето |
| се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири п |
| гов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијо |
| јко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај |
| ојском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била |
| е помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} |
| повраћати заузете <pb n="244" /> земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{ |
| ру с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше вре |
| лине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара довела за су |
| нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и Арханђелову призренску, и с |
| све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод |
| ољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче |
| помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к д |
| бра, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле од кретања во |
| ји је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се погодити не мо |
| е.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти |
| едном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је |
| > <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима н |
| Србије, за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад ту |
| ћи деспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мор |
| ју деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од ч |
| оте, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се врш |
| ље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у з |
| сиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништ |
| ножића за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један |
| {S} Драгош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том ис |
| 4" /> софру разних понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да ново |
| онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна? |
| и у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и гласови не |
| а.{S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани су мислили да |
| и отац Панкратије, калуђер царице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине, одре |
| на из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као |
| .{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми |
| тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности пре |
| тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко С |
| да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} |
| скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући молитву.</p> <pb n="200" /> <p>— Х |
| "237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Ни |
| трговачке улице око града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота в |
| >, који ће одгајивати и лову учити псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био задатак бринути се |
| — Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и д |
| е обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твој |
| раним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје |
| шио благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то најискренија.{S} Али није то доста пре |
| Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у двор |
| лима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У пићу је та |
| ади, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поузданог породичног живота, |
| царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да |
| тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поузданог породичног живота, с којим је |
| м начином отвориле владичанске столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио |
| дин га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ |
| p>Пошто су разгледали многе продавнице, и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви о |
| вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испијен, с веза |
| ра хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p |
| ведених часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Зам |
| .{S} Најпосле војничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, |
| {S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где ј |
| послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по н |
| егове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му често долаз |
| х ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p> <p>— |
| а часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који |
| ар сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Наро |
| {S} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту |
| с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p> |
| о светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с |
| је уговор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду. |
| ње опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше |
| што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о св |
| ом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли |
| Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико |
| зне ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при средини улице.</p> <p>Његов ту |
| нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је |
| рећи под сенком његова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добр |
| ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турск |
| подскакивали.{S} Соколови су кликтали, и свак је са својим <pb n="117" /> поуздањем полазио на |
| е бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из т |
| У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и |
| рему султанову у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома сви |
| примицала се својој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозд |
| возденовића, ћефалија Петар се поклони, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и че |
| зна многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова в |
| ђијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било ха |
| вићеву.{S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, |
| о да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ о |
| ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> |
| ултан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био |
| } Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће моје налоге да |
| при самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, |
| на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било о |
| игурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он |
| екирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— |
| спот калуђера, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктова |
| .{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се пр |
| еспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају за |
| е може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} |
| ао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике |
| </p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо |
| n="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити цариц |
| ским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Пр |
| тано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} О |
| pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је бил |
| хвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи |
| м бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало |
| деновић се налазио у пратњи султановој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства |
| сећања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом састав |
| стефански Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђе |
| то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија самом Којадину изговорила, с н |
| аспитивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца К |
| ; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се вр |
| сланике султан ће примити у први петак, и њима ће се предати султански дарови и поздрави за дес |
| и су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале |
| т у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидош |
| боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао |
| , оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и |
| ово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се |
| отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у рук |
| ер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Ко |
| итао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S} Тако је њему јед |
| прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ бог |
| ш, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква уд |
| ло читати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким гл |
| Заигра му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисањ |
| Ученици су владали овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милост |
| аздијом“, округлим скупоценим огртачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало инте |
| ајући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањ |
| мам заповест од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?< |
| <pb n="231" /> <p>Топлицу су, међутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свог |
| } Имао је много властеличића под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Дво |
| ксандровој Роксандом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александар применио чак и на издајник |
| ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Ле |
| а јој се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној ис |
| фалија разви повељу са златним печатом, и прочита како деспот своме драгом властелину Витомиру |
| ише носиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полет |
| ћ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој |
| љаше Гвозденовић, очевидно незадовољан, и жураше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди шт |
| ин дворац још није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан н |
| ога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, опра |
| свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу |
| народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да тур |
| ва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, |
| очула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, |
| отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истина као пламичак који ће с |
| } У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је сед |
| ражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, му |
| е, противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати |
| на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на р |
| о је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је об |
| тога себичност његову нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло |
| рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојаких других знаменија, по којим |
| нав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви |
| њима приступише Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} По том је цар |
| p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бо |
| — Упућујем народ, превисоко ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке |
| Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређивала, што је најлепше, за царицу |
| а југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље |
| тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило м |
| а властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и о |
| аво на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспо |
| р он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат |
| хвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице про |
| дин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса |
| е Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог |
| ту.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је радио влас |
| мо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у он |
| вако место, на ком се нешто зарађивало, и манастирски је доходак био велики, нарочито ако је и |
| почесто обилазили старајући се, помало, и о зимници.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђурађ се једн |
| ут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Царигр |
| арских коња.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толики људи, нареди одмах да остане с |
| тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се пр |
| имо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде слова подарена, онај је изгов |
| ш од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила |
| в Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу со |
| " /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали девојку за свога млади |
| и, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, н |
| нам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</ |
| вештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић |
| ој дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србиј |
| аменија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она природна накло |
| х се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују |
| ва.{S} Место је, такође, било узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд |
| роз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складним својим гласом одјекиваше кроз планину.{S} Он |
| ут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Стефана Немање |
| едведом, неких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оној медвед |
| иста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што |
| умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи |
| усломани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а |
| Смедерева, које се, као гранично место, и не могаше опсадити како треба, него поче само с опсад |
| аса, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна борба води око Београда. |
| ци уснио да му се родио син Александар, и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспе |
| У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као команданат војске него као деспот.{S} Гра |
| агош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, по |
| е много погађа, одговори стари калуђер, и прост човек може видети, који нити је што читао, нити |
| аричина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет према тихоме је |
| апаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити |
| ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојако |
| теоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није ве |
| даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шар |
| Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!< |
| о мимо човека? одговори отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он дос |
| вљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари говори о домаћинским посло |
| лао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња |
| ли за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, |
| губи држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити к |
| је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је |
| уде притиска неспокојство, неизвесност, и да то јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било |
| знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву пространу околин |
| вати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем |
| — Ми ћемо чекати, одговори Гвозденовић, и нека смо препоручени превисокоме ти царству.</p> <p>— |
| ан Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај |
| Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње |
| >По том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је би |
| исли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} |
| Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} |
| и био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испитивао о свему што је он |
| љства тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио |
| ластела много времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а |
| су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Турци су с |
| пује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у |
| су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, о |
| го на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, да изазове што боље оцен |
| , и треба му један калуђер за перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Т |
| та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мутан и неразумљив, |
| у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед његов, све су |
| ови младићи изучавали српску историју, и отац Калистрат им је на примеру показивао шта које ме |
| а које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикоси |
| Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под соб |
| књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао |
| тивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и н |
| негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсц |
| анђелову призренску, и свето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како |
| ге хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и Арханђелову призренску, и свето-стефанску, и грачанич |
| , и дечанску, и Арханђелову призренску, и свето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скоп |
| еограда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедеревом.{S} Оставља десп |
| ловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с извесном во |
| енску, и свето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше вла |
| јашњавао многе хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и Арханђелову призренску, и свето-стефанску |
| роту је царица ступала на српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим |
| мена лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи дес |
| носили оружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, |
| !</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у |
| успуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се п |
| о ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам |
| га брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевањ |
| с за књижевност развијаше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто |
| ице Гвозденовић гледао по своме начину, и свеколико поштовање према Плетикосићевим особинама, с |
| ле носили на рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао господару властелину, у којега |
| о против овог одашиљања војске Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је не |
| гледали старога хришћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивал |
| је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше ст |
| изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанск |
| ска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је заслуж |
| "56" /> <p>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S |
| дио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S |
| лама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, |
| оу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </qu |
| прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерев |
| дио каткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога б |
| е; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина узданица.< |
| до, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, |
| и да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољств |
| ниских столица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још |
| њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p> |
| арским начином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, добр |
| пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у св |
| узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни повра |
| ао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новац |
| и новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарст |
| а то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p> |
| Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нар |
| а не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога време |
| , а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодју |
| војска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска |
| ство, Којадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао читање каквог з |
| илом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву |
| p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот з |
| тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Ми |
| све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Х |
| ија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога чо |
| чајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба |
| разумевали прави смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни |
| иној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значи |
| маца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи са свега југа словенскога.{S} Може |
| умелијски <ref target="#SRP19130_N2" /> и остали, султан, са својим пажевима, који га увек прат |
| ервозно своје бројанице, <pb n="163" /> и шапућући: „Господи помилуј!{S} Господи помилуј!“</p> |
| дизати неверничке џамије <pb n="293" /> и уз њих минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и |
| у по џамијама место звона <pb n="84" /> и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто |
| авито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Такав човек био је најбољи канди |
| у и скидаше с ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, та |
| ме.{S} Прими их милостиво <pb n="36" /> и не заборави твога свагда верног слугу.{S} Буди милост |
| емати се за турски напад <pb n="196" /> и оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за опр |
| ређено која ће га војска <pb n="217" /> и под којим заповедником посести и бранити и кад ће се |
| аљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су |
| Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} У очинској љубави према овим мла |
| чекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шт |
| вих симпатија за женидбу <pb n="119" /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су род |
| исла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Сед |
| ке, он није смео пустити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно |
| то ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </hi> другојачије (<foreign xml:lang="cu"> |
| , чьсть </foreign>) него <hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако и |
| истати да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити |
| ign xml:lang="cu"> чьст </foreign></hi> и <hi><foreign xml:lang="cu"> дьн </foreign></hi>, тако |
| ује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислит |
| естано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мр |
| ар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње |
| де била је сваколика његова потреба.{S} И то му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила |
| нути се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <hi> Соколари </hi> или <hi> Сок |
| д угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} |
| ом умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством читао.{S} Калистрат ј |
| иривала и плашила султанових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јо |
| поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспотове.</p> <p>Послед |
| жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа |
| једини остао од ондашњега нараштаја.{S} И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену дев |
| гла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, |
| е Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, истина, није манас |
| нити као сваког другог непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p |
| оја је живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити д |
| помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печења људи су у |
| — Истина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру |
| била је још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима б |
| туробна, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још |
| подељени <pb n="104" /> по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда о |
| месту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у најближе ве |
| ма.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што |
| м догађајем обезглављена и побеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли |
| крај крајева.{S} Треба мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било |
| уни, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама к |
| долазиле у часовима његова самовања.{S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљ |
| без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} |
| јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси |
| дије приањао око старијих манастира.{S} И онда су састанци око њих имали са свим друго значење |
| је више било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му |
| и који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити ка |
| неза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака |
| ај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је. |
| ану се после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да ишт |
| бљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољуб |
| земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које сам сад први |
| му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> |
| раховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су |
| Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних страна у све већим, п |
| ође цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су |
| а један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" / |
| амиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће са |
| то значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић слушали су са |
| не справе које су онда биле познате.{S} И силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S |
| су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нарочито место, јер су они своју р |
| ке, и. нарочито, различите апокрифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна све |
| х господара треба извршити потпунце.{S} И све су заповести извршене за врло кратко време.</p> < |
| , показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолона |
| а, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, та |
| Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је |
| p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакш |
| {S} Са сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на т |
| о било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу монасима живо |
| д јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ |
| о једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим покло |
| емена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша |
| Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> < |
| осведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити да си ми за то т |
| а помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455, још, нада све то, об |
| > <p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на |
| тити него ли једнога правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пр |
| гим начином ништа не можете учинити.{S} И ако учините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, |
| м се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} |
| ва, па би хтели или морали заноћити.{S} И коњушница се налазила још једна на страни, а била је, |
| то сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинс |
| био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чув |
| дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посл |
| вом постригу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина његова путовања, све у нади д |
| , проговори младић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, зн |
| е ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи д |
| јку, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним |
| тајући се с <pb n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.< |
| е о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не |
| правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријатељству, не једанп |
| дговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шт |
| разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их помислио сам како би њих двоје били тама |
| нудили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано железо из ва |
| а ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црв |
| не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побр |
| дији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— П |
| ластела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а забор |
| што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново обратити у пашалуке, као што ју |
| прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот |
| се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за дочек гос |
| а.{S} И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљ |
| , правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да н |
| добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ни |
| } Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се исп |
| А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећн |
| те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја суд |
| рекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити шт |
| котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледа |
| а јављала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Уск |
| и лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити ј |
| енији добили су најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, ко |
| њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту је царица |
| еници и калуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} |
| ође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла |
| дњем веку у што свестранијем облику.{S} И облик приповетке учинио му се за тај посао најподесни |
| аше иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је н |
| ије, премишљала је о истом предмету.{S} И она изгледаше замишљена, и занесена у мисли, окреташе |
| и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на |
| рагош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— П |
| слушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткуј |
| беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтал |
| ве није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирот |
| тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то |
| и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако м |
| ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да |
| > <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој |
| и, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет годин |
| .{S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да с |
| роговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро |
| славном тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александрове македон |
| зденовић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао |
| неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав какав је, |
| оји су се били позатварали у градове, а и своја су села почесто обилазили старајући се, помало, |
| терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по |
| Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треб |
| којом су се издржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштат |
| је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} И то м |
| обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215 |
| ојску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда на ново охрабри, да се и даљ |
| агошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби ње |
| коб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још |
| ну.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну, моје је место дана |
| су сад турске старешине наспрам цркава и манастира, свештеника и народа.</p> <p>— Не могу ти л |
| свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> |
| цркве, њихове повластице и њихова права и имања чувати тако како су их чували православни <pb n |
| споту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут К |
| и.{S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има |
| одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева и једна јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</ |
| ну војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа |
| њоме намислио.{S} Ослобођење Смедерева и одступање самога султана Мехмеда особито је оживљавај |
| расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летоп |
| о су <pb n="111" /> куће Гвозденовићева и Плетикосићева биле везане и суседством и службом, Кој |
| атио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, ка |
| га!{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} Господо честита и браћо драга, т |
| дин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео к |
| рају било никако.{S} Становници градова и тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве би |
| деоник се вршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда б |
| , ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и |
| ити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване |
| има словенских апостола?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они |
| Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на |
| народно весеље у част доласка деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјава |
| к мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два опт |
| те и добросрдачности, а осуде лукавства и ненависти.</p> <p>Како је често размишљао о томе да с |
| евиђеним бесом јурила из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> <p>Деспотове старе |
| има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари Гвозденовић тачно суди, |
| е бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</p> <pb n="57 |
| истрат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с истини |
| т година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он к |
| воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, пок |
| о никоме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски није б |
| ушност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином |
| мбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њ |
| е вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затре |
| чудим деспоту што се толико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb |
| се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} Отац Калистр |
| патријарх, против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подно |
| {S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић опет повика на |
| га бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да отк |
| ли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно од |
| како на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро об |
| ође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се с <pb |
| служио правди и истини и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи су плакали растајући се с њиме.{ |
| како ће издајници бити проклети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, |
| служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{S} У сукобима |
| ве да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими |
| ађе да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов протовистијар и в |
| о пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскоро <pb n="165" /> по |
| ен.</p> <p>Пристав погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> |
| а да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се |
| ији мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да често случај заступа тако звану правду |
| том науком усадио корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог |
| гош, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање |
| ави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, |
| , докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби |
| , и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је оп |
| {S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У |
| своме зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих |
| ом пречицом преко планине, наредивши да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два |
| и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари |
| не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за пр |
| гледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком преч |
| згодним местима, покрај цветних ливада и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њи |
| иш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S |
| а, и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја |
| ма, кишама и суснежицама наста изненада и опет хришћанска власт и уклонише се турски муселими и |
| b n="243" /> Сибињанин искрсне изненада и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где |
| умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник је Мехмед |
| би то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{ |
| е стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{ |
| оји се налазио у шанчевима између града и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну |
| ало.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или |
| се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим б |
| по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад су под |
| задатак да се старају о производњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сва |
| ју пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, |
| који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе бол |
| да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Ц |
| ба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна послуга њихова.{S} Све је то било такође |
| смео свак забављати.{S} Само су господа и властела могла ловити са соколовима.</p> <pb n="106" |
| ју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да |
| ци, као после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; |
| поче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место, и н |
| олео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој при |
| вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју |
| врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дис |
| о људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни |
| ој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале пре |
| ремена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, к |
| у присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа и свеколикога његова двора.</p> <p>Истом кад су се рази |
| ну.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 го |
| тупању на владу одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али ј |
| ди га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо |
| не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, |
| отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празн |
| ку кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваш |
| о онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду |
| ш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} |
| } А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима |
| су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вич |
| од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове црнога дима. |
| десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном |
| вори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и највештија човека за борбу против Турака у данашње вр |
| им тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанска, рече отац Калистрат, удуб |
| то су под султанском руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македона |
| о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој Роксандом, ћерком |
| и.{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарско) од ондашњега топличког грожђа, |
| ђ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и радости, потпуно заслужени, распростираху се од гомил |
| ва, она узе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје двора |
| учините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресес |
| у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио.{S} Могло се догодити да |
| е нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао |
| и на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, у |
| вари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што ње |
| ивање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амба |
| S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, ал |
| ли су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb n="283" /> <p>Мало више од четири ме |
| {S} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је |
| очитим склоништима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једно |
| ичке одежде, а за њима пиротски владика и свештенство заједно са старешинама града Пирота, изађ |
| ака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пу |
| а колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био уме |
| ризнао како је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз њего |
| тила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И |
| и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрање |
| Из Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је |
| >Покрај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега један калуђер |
| ни узимали у заштиту слободу насељеника и сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном |
| оспођа Круна приђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весе |
| наспрам цркава и манастира, свештеника и народа.</p> <p>— Не могу ти лако казати, одговори кал |
| узбуђен, приђе к руци седога свештеника и искрено је пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о ч |
| владика Венедикт с мноштвом свештеника и калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе до |
| мо у европске властеле за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну |
| има и на шлемовима свију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је зг |
| цу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су |
| дседање, за стан властеоског надзорника и за смештај десетка и осталога којечега што је припада |
| имер, један млин.{S} Он истера власника и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} |
| .{S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он |
| правник.{S} Одред те војске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремљен, имали су |
| колико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић с |
| ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозден |
| ; једно копље усправљено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком |
| , царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, тако да се може казати како је, од онога |
| а гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестр |
| што је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених и потврђених угово |
| тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђ |
| м великога задатка требало.{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобним задевицама и у међ |
| Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} Па колико је хришћанскога нашег |
| теоског надзорника и за смештај десетка и осталога којечега што је припадало властелину.{S} Сел |
| то уз постове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка, обе одличне домаћице, живо су с |
| миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; ње |
| ма, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је била служена у |
| деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накра |
| ника.</p> <pb n="167" /> <p>Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.< |
| се у свакој такој прилици узнемиривала и плашила султанових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно |
| е, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— Устани, покаж |
| Стаменију сам видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се ниј |
| урном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар саве |
| Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пут савиј |
| Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Д |
| чела примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је верно до саме њен |
| к, опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти |
| али.{S} Посада их је једнако подупирала и оправљала, али у одбрани нимало попуштала није.</p> < |
| коле у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација после смрти деспота Стефана; ту |
| су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови д |
| елика народна трагедија, која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким народом срп |
| р.</p> <p>Једни су продавали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, прасце < |
| гледала су <pb n="230" /> чудно та села и та насеља.{S} Све празно, све посакривано.{S} Куће по |
| која је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на др |
| мрзост у срцима хришћанским успламтела и зарила се у најдубље <pb n="203" /> жилице срца хришћ |
| дних људи.{S} Властеоски ред — властела и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћ |
| ду насељеника и сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу и господару, бил |
| урту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Ис |
| д то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници ње |
| ово најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња порука старога Калистрата.{S} Млади игуман К |
| а тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нарави, према великим ин |
| де из села, <pb n="107" /> кућу уредила и припремила, момак с ловачким рогом попе се на брежуља |
| и закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као и најв |
| укобима соха је, према прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачко |
| емати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна послуга њихова.{S} Све је то би |
| сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140 |
| ој игри показала већ потоња велика сила и слава непобеднога Александра.</p> <p>Прича о Александ |
| } Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S} На то јој је често слао нароч |
| има подигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим, слуша |
| м војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара |
| будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена била на словенск |
| ма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало брину |
| Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља |
| мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ја бих се одметнуо у п |
| а се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} Најтач |
| брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито ако би их више било.< |
| <p>Вођење дома, с дужностима гостољубља и распоредом послова у самој кући, било је на његовој ж |
| а у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да |
| по Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад пом |
| омиљенога старешину и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најп |
| авно жељенога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се помињу при Александрову васпитању, нис |
| ма нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ћ |
| својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p |
| драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; његов ота |
| S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређајући по крил |
| би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад |
| к Београду и покри <pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толик |
| лтан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике о |
| у освету.</p> <pb n="234" /> <p>А споља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И |
| стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајн |
| иђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење обузе и То |
| ?</p> <p>— Чим будем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човек |
| тив Турске удружи с католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом парт |
| о је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио |
| знао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три |
| на Којадин се све више прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђи |
| его и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима насељавани су рибари, којима ј |
| могле за час лепо наместити простиркама и украсима, који су у орманима спремни стајали.{S} Ако |
| рећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, синко, по <pb n="280" /> сто пута |
| ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима |
| очити персијски ћилими беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, одређени као покл |
| и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала н |
| а верног слугу.{S} Буди милостив жељама и потребама његовим и земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозд |
| ама, свеколико дивљење добрим особинама и изредном васпитању Плетикосићеве деце, очевидни знаци |
| луђер, отац Панкратије, погнут сединама и старошћу, улази у дворац царичин и заузима место у ма |
| убокој старости својој, погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасно |
| м живосним очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поносом који му млађано ли |
| ерадили по хришћанским мислима, тежњама и потребама.{S} Не мање је наше читаоце занимао опис кр |
| а, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађив |
| , крушкама, јабукама, шљивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењи |
| ни.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљив |
| арави благе, постојан у својим намерама и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је |
| а буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко |
| S} И деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај |
| свеће употребљаване у господским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа тр |
| дворишта, лепшом зградом и већим кућама и многобројним зградама од осталих кућа онога села.{S} |
| ска су биле још у међусобним задевицама и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац бе |
| зленој шали замршиваше му косу ружицама и цвећем.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се ју |
| то <pb n="173" /> лиснатим продавницама и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</ |
| била разједињена највећим несугласицама и крвавим распрама.{S} Од италијанских господара, милан |
| {S} Кад с првим зимским маглама, кишама и суснежицама наста изненада и опет хришћанска власт и |
| е казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно |
| омах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да |
| глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње заповест |
| ластелинству Витомира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајил |
| ету и у околини Турског Царства.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако |
| о да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Бу |
| по народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, није много марио ни за романтичну нар |
| ва што турским новцем чини добро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у |
| Писма старога завета, књиге о царевима и о јеврејској историји знао је у потпуности.{S} Приче |
| љинама, огрнутим властеоским плаштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су б |
| риград био круна православним градовима и православним државама свима без разлике, тако је узећ |
| а окретати другојачије.{S} По градовима и по већим трговима или селима почеше се дизати неверни |
| би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Размилеше се у с |
| оловину села према војничким списковима и према својој војничкој обавези.{S} Слободних људи и с |
| а пространа дворана с великим столовима и софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} О |
| том су говорили о трговачким пословима и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Треп |
| од шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Г |
| (или лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима свију својих војника и војвода, да би се |
| ђеним местима страже.{S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету. |
| ељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Ј |
| се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је |
| прозор беше заклоњен зеленим шипразима и красним плаветнилом небеским, јер прозор гледаше у до |
| су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на |
| а и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> < |
| оји су певали јуначке песме о султанима и јунацима.{S} Поједине стихове тих песама пропраћали с |
| агош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите |
| тац Калистрат, откривено нама Словенима и Србима слово Божје говорило се другојачије него што м |
| нанаца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти десп |
| на држи, за чудо љут према непослушнима и према онима који би шта било погрешили.{S} С тога су |
| и на свој начин, према својим уверењима и склоностима.{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су |
| вно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у своме пространом |
| један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све то сврш |
| ат викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова к |
| или Александрово покоравање Атине, Рима и осталих царстава по Европи, причу о славном тројанско |
| оспођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местима, покрај цветних ливада |
| > <p>Деспотове старе размирице с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 беху га |
| друге стране могло помагати калуђерима и хришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јер |
| !{S} Каква је и колика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, они су, синко, непостојани, н |
| то и певао по свима српским манастирима и код велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да |
| ресе.{S} У тешкој борби међу интересима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, и вере одр |
| му је било ведро, непорушено страстима и ниским пожудама, пуно крепости и енергије, која се по |
| или кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, |
| и су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је |
| и с Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе при |
| чело пунити сељацима хајкачима, ловцима и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из |
| носиљке да се поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи влас |
| мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесит |
| Та није ли она међу добрим познаницима и <pb n="134" /> пријатељима, најбоље умела разговарати |
| нту истрчи из града са својим војницима и удари под сабљу пометеног непријатеља.{S} Није много |
| је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} |
| меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</p> <pb n="57" /> <p>Тај се посао продужава |
| оговарало се и саветовало са владаоцима и господарима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега |
| о се и саветовало с оближњим владаоцима и господарима; договарало се и саветовало са владаоцима |
| и.{S} Соколи су били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене ву |
| лико је та победа оснажила срца Турцима и преузнела њихове наде, толико је религиозна мрзост у |
| узвишена пространа галерија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се |
| о старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, пре |
| Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те п |
| ко сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу |
| /> викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или |
| тварају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је жи |
| енио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма ка |
| т и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен н |
| након онога разговора покојнога султана и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријат |
| љало је увек држати слободан за султана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповес |
| Србије толико порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме м |
| лу.{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, |
| ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} |
| ах после смрти покојног деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Срби |
| , у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, |
| же велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два |
| ара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи о |
| твореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} Застирке су н |
| итично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у намери да се српски деспотс |
| е запаљеном, царица се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и |
| стране Топлице <pb n="240" /> попаљена и поплењена.{S} Одмах је оданде послат један турски чин |
| осећала се овим догађајем обезглављена и побеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S |
| на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије него дотле.{S} Утврђењ |
| у, на обележено место.{S} Као помамљена и ожежена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше. |
| ркога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дан |
| ово Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупља |
| као што је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикоси |
| и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљен |
| сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушт |
| аслужене славе оца Калистрата као учена и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља |
| ужност према отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> |
| тељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео |
| ако ће кога срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели храниоци свеколикога људског д |
| Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена по |
| p>Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један п |
| гих ствари, којима су требали хладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у |
| ене деце, нарочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз ма |
| ије знао уморити саслушавајући Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, м |
| њем потпуне телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књи |
| да; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужа |
| служити се још воденим путем од Видина и неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама |
| и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} Пошто су беспослена властела много врем |
| Осим тога главног боравишта властелина и његове породице, у дворишту су се налазиле још три ма |
| ио.{S} Непријатан задах згорелих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су |
| ма су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чино |
| {S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био |
| е молитве за покој душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа |
| обравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао |
| а властелиновим или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или из п |
| ликог је утицаја имала околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} При свеколикој смернос |
| д је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву |
| за своју дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов језик се такође морао учити. |
| на отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши |
| оја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се |
| цу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао уско |
| и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорала да се не |
| Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, |
| ци примичу од Прокупља, зазвонише звона и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на |
| хићена, што је могла слушати звук звона и уживати у црквеним парадама.{S} Она је клекла пред ик |
| стите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Бе |
| упи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с |
| су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{ |
| оказао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У пр |
| правдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мисли |
| д куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје с |
| м владаоцу и господару, била непослушна и самовољна.{S} Средњевековни властелин, богат и на гла |
| не љубиш, или је место старог друговања и пријатељства, које одбегава одраслу девојку, настао н |
| а претрпеле од кретања војске, ратовања и свакојаких размирица које су с несталним и немирним п |
| ен, искрен и једнак, без икаква увијања и двостручења.{S} Према војницима он је био врло оштар |
| ио све друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је |
| ћа једнога властеличића, далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће као што је кућа |
| жива очекивања.</p> <p>Управника имања и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања |
| пче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји изра |
| ли су у Угарској држана само договарања и саветовања.{S} Договарало се и саветовало с оближњим |
| рцима од 24 септембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу |
| Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спре |
| смено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> <p>Као стар, веома оз |
| анковић, подноси најсрдачнија честитања и своје смерне поклоне Величанству твоме.{S} Прими их м |
| је отац Калистрат себи давао од читања и размишљања било је у домаћинским пословима око куће и |
| ске велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито око првенца Ко |
| да су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, која се током времена начини међу мужем и ж |
| и јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нов |
| вали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колик |
| сте планинске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он |
| м месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> |
| е свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва |
| арицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и д |
| коњушница за најодабраније коње, кухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњ |
| чине коморе и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са својим справама ишли су напред.{S} По том к |
| , свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекајући свој ред за путовођом.{S} Пут |
| а и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом преко планине, наредивши да и стр |
| а на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу |
| на неком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се |
| и.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љу |
| увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њ |
| лаче са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, о |
| S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign x |
| о је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обе |
| , при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу десп |
| мо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече тргова |
| >— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га п |
| еле врућу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На оружје, на одбр |
| >Деспоту по том јавише управнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније п |
| ране, како се он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n="285" /> тражећи једину срећ |
| ше главе, а они би легали између товара и коња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра карава |
| вом двору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пожуда, једва се, као кришом, мог |
| деновића очекивао се повратак господара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше |
| е благоверних и христољубивих господара и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужно |
| се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху ј |
| инастичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија по |
| границу послао био свога протовистијара и великог челника над војском, да од његове стране позд |
| ереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили |
| д иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и |
| оја се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{S} Властела господари нису знали границе |
| да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је с |
| н Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и |
| лојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар- |
| шле занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цар |
| } Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љуба |
| на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да се пре |
| е, послушности и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они који се |
| може веровати својим суседима са севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одговори султан, али т |
| њених дворана, њене властеле, калуђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и ка |
| дина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику |
| ју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изаз |
| ко спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју област Топл |
| штенство, калуђери из околних манастира и свештенство из околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјах |
| X.</head> <p>Испод Гвозденовићева двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом до |
| м-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи |
| штрије казне употребиће се без поговора и без оклевања против оних који би се ухватили у неиспр |
| {S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb n="263" |
| а.</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к |
| Калистрату не само због великога гласа и заслужене славе оца Калистрата као учена и заслужна ч |
| ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео |
| е.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске широке чакшире на ногама су му |
| предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и камилавка једини су частан излазак из мога положаја.< |
| е не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <p |
| за случај опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, којима су требали хладовина и дебели з |
| на у некакав мађијски врт самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи н |
| ставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали н |
| да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим |
| тили и поуклањали трагови зимњега блата и нечисти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би настало време се |
| оњаник, задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још |
| тим отвори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мос |
| стража опазила стражара с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и |
| новој трпезарији само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошл |
| моље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, |
| љи и најдубља размишљања султана Мурата и да помогне оријентацију његових пространих комбинациј |
| дворане беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, било узвишено, и |
| уде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, |
| у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, ко |
| и!{S} Турци!“ ораше се свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Е |
| и вера православна.{S} Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чек |
| једнако о мутним изгледима свога живота и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мут |
| ; главно је да поточић народнога живота и народне мисије непрестано струји и никад не засушује! |
| го прошло а да је спомен старога живота и старих предања најрадије приањао око старијих манасти |
| следњи дани самосталног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство |
| а променила свој дотадашњи начин живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обр |
| ултану изјави саучешће српскога деспота и да се постара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се |
| икако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него пор |
| астир Свете Богородице чекао је деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци |
| ео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и |
| м, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на послушност не подчине вољи очиној |
| ју у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај го |
| игумана Калистрата, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb n="289" /> |
| д — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим поштовањем поздрави царицу, која оста оче |
| Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На ору |
| тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград |
| е управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вер |
| {S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, |
| ти је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да |
| љићеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војс |
| који није разликовао властелина племића и сељака меропха.{S} Њему су, заиста, <pb n="92" /> по |
| играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћало за свако место, на к |
| та, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици оца Калистрата Која |
| да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође благослов р |
| тране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у којима су становала или околна властела, или |
| а из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о прод |
| се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господств |
| > <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне |
| е планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћ |
| лу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S} Помози им против оних који су супротни!{ |
| да послуже тополивцима.{S} А тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света ниј |
| би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S |
| х и христољубивих господара и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужности и по сво |
| сабора, била неописана врева гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по про |
| ало за дочек гостију, њихових пратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече т |
| намештај сеоских кућа: неколико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и со |
| воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете |
| испечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима стајали су спремни да о |
| који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле мале |
| рпске руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се пре |
| е водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та |
| , без новаца.{S} Властеличић, свађалица и приличан насилник, удешава, свакојако, да отера јунце |
| анин Јанко не би имао својих присталица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити |
| елу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове зе |
| а то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште аге |
| ната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар |
| дак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да ј |
| ама, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је |
| ој се у пламену црвенела једна секирица и једно каменарско железно длето, а на другом се у котл |
| атре гледајући како се железна секирица и каменарско повелико длето црвене и како се вода спрем |
| .</p> <p>Властеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту м |
| у руку владику <pb n="63" />, деспотица и царица Мара сиђоше такође свака из своје носиљке да с |
| дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је б |
| Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањск |
| ојим пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манастирско брашно неначето.</ |
| ша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; до |
| даљена околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене главе |
| а, погледај милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им |
| вала када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним |
| знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беш |
| анесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да |
| рептањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и |
| ази, правилни нос, златна коса, усташца и поносито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној с |
| мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тад |
| е веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите |
| премити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с |
| вде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево п |
| т лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек |
| су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узб |
| ан.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружиц |
| огу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{S} Само не може бити с |
| своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну бистрину великог је утицаја имала ок |
| ше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архимандрит Калистрат замоли епископа Венед |
| нишке стране, опет сав задухан, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склеп |
| нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа властелич |
| ве деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени, нису га мог |
| ан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео |
| лова, у Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот |
| ћи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја |
| у се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи |
| Стефана Немање и Светога Саве, Родослов и Цароставник о српским владаоцима, Законици царева рим |
| боју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије његове.{S} Прозори су били испуњени танким п |
| ивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењивали су салоне у летње д |
| хових обавеза властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност д |
| ости, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна распо |
| су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су |
| по, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио |
| <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса што јој Др |
| како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сиби |
| архимандрита Калистрата, нашега општег и много цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што |
| ико сталних није било.{S} Између једног и другог места остављено је било место народном весељу |
| и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења мењало све од почетка до краја.</p> |
| аком погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и |
| с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих ниских столица, позната оруђ |
| вима пословима који су се тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни п |
| SRP19130_N1" /> су још отворени.{S} Трг и трговачке улице око града затварају се, и људи се пов |
| хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали нове |
| алистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаће дв |
| ив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоску ха |
| Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита десп |
| ма млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољи |
| и је властелин имао по неколико, каткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличић |
| манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер |
| туркофилски оптимизам ишчауравао каткад и одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао к |
| д неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с |
| млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нови султан показиваше најбоље расположење, |
| с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало ни |
| грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први |
| д да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моме |
| S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, б |
| идби свога сина само с обзиром на углед и славу своје породице.</p> <p>Кад је иза његове послед |
| S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у |
| свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисциплину <pb n="110" /> почињао је од себе.{S |
| Али је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником с |
| оварали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се |
| твар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> |
| ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, к |
| коликога људског делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као |
| беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одгово |
| деновић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ |
| о каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После повољног |
| а труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али с |
| {S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви б |
| ив Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако |
| ло праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла и судије прве |
| у су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу |
| Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју |
| бији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, к |
| вела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и радости, потпун |
| !{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је |
| вало.</p> <pb n="64" /> <p>Деспот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим |
| едь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омоль |
| начи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад |
| и остати своме господару.{S} Гледа себе и интересе своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако је т |
| то га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, |
| осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни другова |
| тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихових обавеза властелину.{S} Иначе благ и човечан д |
| на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без њег |
| ао султанка излази на хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради |
| о изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <p |
| из града, заузме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, ко |
| гош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, |
| > <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видет |
| Војска остаде без <pb n="278" /> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим, које |
| се самоме султану и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти ц |
| жи везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и к |
| раничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска границ |
| остављајући деспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пу |
| чево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} |
| а остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да |
| држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунити житом, све |
| на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у пле |
| непријатељем; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показаном прав |
| , бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и п |
| еце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвозденови |
| и клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, |
| оји би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} С друге ст |
| онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је |
| лично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухватио.{S} |
| Кад опусте манастири, кад замукну цркве и свештеници — Срби су пропали, рече отац Калистрат заж |
| ш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их брани ниг |
| пус, краставци, диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарим |
| ла сваки за своје село изабрали збегове и распоредили све што треба за живот у збеговима.</p> < |
| зађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зи |
| дира, али да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио је служи |
| збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228" /> отп |
| калуђера, прочита једне зиме родослове и цео Данилов цароставник.{S} Данилов опис хиландарске |
| на коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p |
| /> госпођу Плетикосићку, њихове синове и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После |
| м Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и |
| паше <pb n="245" /> мало по мало путове и планине и одлагаше сваки политички и војнички посао з |
| е пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Ка |
| е био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни жен |
| ујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас |
| ац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би с |
| агош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се д |
| ји.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шт |
| "#SRP19130_N4" /></p> <p>Каматник стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— |
| о разлегаше по планинама.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особи |
| и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате |
| сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам |
| чића.{S} Властеличићи су имали по негде и засебно, самостално, по једно село и по половину села |
| а јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна б |
| оје су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без ик |
| оме ли је која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвећ |
| када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за овогодишњу летину и за друге |
| га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика х |
| оштовање.{S} Нема никога виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или д |
| соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, т |
| } Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва к |
| држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром б |
| ма.{S} Имао је обичај напаствовати људе и туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време |
| лазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један с |
| крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" |
| слова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по |
| завијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога оп |
| у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари |
| ила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је с |
| да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред сп |
| руци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појаха коњ |
| ни мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде го |
| пот наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку |
| нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се |
| ду у Точанима украо некакве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално |
| гови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег |
| да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав |
| оворило како овако дуго трајати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, |
| ао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су ка |
| јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно |
| тикосић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих |
| ц, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Чове |
| ало вече, гости су поустајали од трпезе и почели се међу собом разговарати.{S} Неки су се спрем |
| <p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачн |
| едно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, они |
| егова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао к |
| е он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њ |
| ата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гусл |
| х турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одм |
| спремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га |
| њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особита милост, којом је султан при ступању на владу |
| трат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да |
| {S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима ч |
| е Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и све што ј |
| {S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} |
| док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више рас |
| санских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само д |
| и вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њи |
| огао, али је било насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао да учини о |
| страт, био је један од људи, на које је и удаљена околина гледала као на свога оца и на свога в |
| о је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно могао имати своју већу библио |
| цу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, ср |
| ја.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка |
| , деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је |
| више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто ј |
| многобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за п |
| царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Он |
| као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> < |
| ило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро дв |
| то видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драго |
| е отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време |
| у био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош. |
| } Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанска, |
| <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија |
| претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после |
| имало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом. |
| међу монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења |
| анди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од |
| је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иш |
| еру, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких гран |
| најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав би |
| на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао |
| ри, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робо |
| је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Међу изра |
| ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође оту |
| тио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малаксал |
| је њима помогао новцима.{S} Требало је и тамо спремати се за турски напад <pb n="196" /> и опр |
| о је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S |
| то Стаменија за се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к |
| S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} Све |
| љивало.{S} Међу другим стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у |
| увате.</p> <pb n="268" /> <p>— Добро је и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом путу |
| Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатељ |
| већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од зим |
| в, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</ |
| домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дреноп |
| је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну нап |
| вожедног говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи.</p> <p>— Честити беже, |
| опа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, ко |
| је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанка |
| вао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, своје ми |
| ке ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у жи |
| , па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излети пруж |
| силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p |
| више манастира, и нарочито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино разонођење ко |
| како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{ |
| насиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом мес |
| ада, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду ра |
| /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, |
| би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се из |
| ву.{S} Деспот је бранио интересе Србије и интересе православне вере, радећи онако како је радио |
| е послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — С |
| ву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица |
| рју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би мест |
| ди се размилеше по границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да с |
| те ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита царица.</p> <p>— Јесмо, превис |
| По градовима су турски муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв прол |
| у истини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, шт |
| ичине; неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанин |
| се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божи |
| Гвозденовић бројао се међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме |
| .{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, |
| евима преко преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У дв |
| им тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више |
| амо са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују свршетак само од |
| њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца |
| стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов мом |
| ма чуване хришћанске светиње, да освоје и униште и последњи остатак Цариградског Царства.{S} О |
| {S} Господе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахр |
| је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост духа, цари |
| т ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он |
| јводе његове саветовале да одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике поуклања пре |
| јасно било за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је п |
| чноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.</p> <p>— У |
| ћа потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубровника, Призрена, <pb n="177" / |
| Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно врем |
| и.{S} Моје место није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја |
| </hi> наплаћивао од свакога без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла по |
| редбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни п |
| е господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је |
| р Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости сво |
| свештенство сматра као своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му |
| ићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпо |
| слепи Гргур били су против те политике и заступали су мишљење да се треба држати Турака и султ |
| е.{S} Моје оцене се тичу опште политике и скорашње будућности.</p> <p>Дубровачки делегати и дес |
| 6" /> братом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој ч |
| ајући се, једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада |
| } Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с којега се куп |
| а, с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у ко |
| а пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Т |
| је <hi> потециште </hi>, место за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из власте |
| оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} |
| одређеним потребама.{S} Млинове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако |
| оговор све старешине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати |
| дивота.{S} Леп изглед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистро |
| ају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Уга |
| да султан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљ |
| 248" /> не полажете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европскога запада?</p> <p>— Ја не пола |
| могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко целе године, него с |
| Гвозденовића, наједанпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа св |
| викну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, |
| на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искрености и оданост |
| доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој |
| скупе на договор све старешине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољ |
| на више начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или о |
| коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили не толико по свом властитом избору колик |
| је што по небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се |
| је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога весеља колена јој се спустише на ћилим пр |
| ама, које су се, по равном месту, могле и превући воловима или биволима, кад се под њих подметн |
| ије било изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n="272" |
| какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба |
| лизу њих стајало је испечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима стај |
| ле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно |
| народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћало за |
| поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме при |
| рилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n |
| осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу т |
| јако растурена.{S} Цркве су господариле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или ар |
| лу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако с |
| едно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу |
| док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама |
| ресе огромне зидове Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци су жив |
| ори; попалиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера. |
| де.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била см |
| је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S} Око |
| је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, |
| о време и сама су господа живела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за климат |
| и што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да на |
| рат је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао је с пуним |
| ју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војника после тога случаја тешко је било испри |
| и знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо показати пример добре д |
| ровати.{S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољ |
| е узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војс |
| ако ради нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде има |
| зи велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Сте |
| вцу стрељања, пободено било друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био |
| чути гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Господа на кули |
| пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије него данас и |
| /> жилице срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали с |
| збегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S |
| ице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али није могао да појми како |
| приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превисоки гос |
| , јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљама, и то т |
| тину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио |
| тефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито вел |
| да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани |
| зденовићева и Плетикосићева биле везане и суседством и службом, Којадин и Стаменија одрасли су, |
| у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима м |
| лонци разне величине; неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем |
| гобројним који су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му на памет како |
| д пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда на ново охр |
| Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена з |
| /p> <pb n="33" /> <p>Царица Мара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони султану.</p> <p>— |
| ритече у помоћ одбрани вере православне и оружју хришћанском.</p> <p>После молитве је царица Ма |
| о је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој с |
| лики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине посте |
| ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што |
| м, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била пространа дворана с великим стол |
| паднути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се дого |
| рица и каменарско повелико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав |
| илили авлију, разговарајући се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође |
| } Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно |
| оника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле о |
| кале су непрестано оне гомиле, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усплахирене, јер су |
| ш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она в |
| ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манастир и народ о |
| се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их |
| v type="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 149.</p> <p>СТОЈАН НОВАКОВИЋ</p> <p>КАЛУЂ |
| о испосничком начину живота.{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, |
| је сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво број |
| ="245" /> мало по мало путове и планине и одлагаше сваки политички и војнички посао за на проле |
| х штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После повољног свршетка Божјега Суда о |
| ити.{S} Али на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут |
| S} Ја њих признајем за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то пр |
| звестили што пре све војничке старешине и војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чува |
| Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} |
| зане.{S} Све једнако народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на пос |
| ко се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља |
| а, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била ист |
| ји је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је веома забринут ујаха |
| толонаследник је Мехмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p> <p>Прилазећи царици Мари |
| /p> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не мо |
| ила на словенски, животи Стефана Немање и Светога Саве, Родослов и Цароставник о српским владао |
| у на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио |
| стеличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је с |
| пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом |
| се у Србији средњега века звало хватање и затварање за дуг. </note> <note xml:id="SRP19130_N5"> |
| њену дворбу гостију, њено српско нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је је |
| песмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је |
| ћи да се међу ловцима јутарње послужење и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непрестано разн |
| рцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се |
| иоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није достојно српскога |
| јим родним домом; окушах смерно трпљење и побожно уздање; сахраних оца Калистрата; сахраних Дра |
| укама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане кугле.{S} Многобројни топови почеше бљувати в |
| милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> </div> <div ty |
| n="76" /> свога старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји |
| 78" /> међу главне госте уносили печење и гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{S} Био |
| е и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је р |
| ма где су сејани купус, краставци, диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је бил |
| а ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што треба. |
| деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванс |
| 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасвим почетнички обрађена у приповедци „Калуђер“, ко |
| ве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застр |
| >Војници се сви уредише, поскидаше капе и побожно слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче говор |
| р се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно више нак |
| раје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али католици, одговори отац Кали |
| ="294" /> Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче увлачити реч по реч, дон |
| пове даске, боје, <pb n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње вру |
| авио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража увери |
| мо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће |
| {S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом |
| ви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, све умотане у своје трубе калуђеричке хаљине, |
| рада војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, |
| аре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа с |
| Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим |
| Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, ње ра |
| да се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два |
| ошлости и о будућности православне вере и српскога народа, што је у његовој души било једно ист |
| оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим духом на |
| х најволео да будем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха ре |
| " /> тражећи једину срећу у служби вере и народних интереса, свак се могао њему поверити и свак |
| ма на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја би |
| личку пропаганду, да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и латински језик, да наг |
| лтан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи д |
| ори борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} Јован Капистрански се у тај м |
| ио вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, докле с |
| рату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога |
| се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред госте.{S} На узвишеном месту са стране |
| рада на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сиби |
| и ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су т |
| иградском друму указаше царичине коморе и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са својим справама |
| е старешину тога турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа |
| пошто га судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о |
| хитро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S |
| пробуди му жељу, која <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хил |
| RP19130_N5" /> Варило <pb n="179" /> се и пекло и продавало и других јела, која су, као промену |
| видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} |
| новнике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву |
| зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, |
| љом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стам |
| још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешко |
| <p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се |
| оси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не б |
| једанпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је |
| > <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му лице сиса |
| ога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S |
| пред крену.</p> <p>На послетку указа се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину |
| за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео |
| вом црквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је не |
| pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су |
| босиљком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад се и то посвршавало, женскадија с момцима навали да изврши |
| е цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на н |
| и ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом |
| х пространих комбинација.{S} На томе се и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, којој је о |
| се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар еги |
| <pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном |
| доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити |
| Погореће властеоски двори; попалиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се |
| ити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?.. |
| .{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у |
| топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије не |
| ише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p> </div> <div type="c |
| , а не почети, па брже боље задухати се и престати, како обично раде западни хришћани.{S} Али, |
| ти.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није и |
| колена пред иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растер |
| окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах |
| ну, на којој су гости седели частећи се и припијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре |
| и! шапташе царица крстећи се, смилуј се и укрепи!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| стирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не изгуби у д |
| еменицима у облику приповетке, којим се и модерни живот представља.{S} Писац, наравно, не мисли |
| аше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, |
| осле не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на такву случајност, која му се чин |
| .{S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем.{S} |
| народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb n="247" |
| еких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој кожи. |
| здигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта |
| владаоцима и господарима; договарало се и саветовало са владаоцима и господарима западне Европе |
| говарања и саветовања.{S} Договарало се и саветовало с оближњим владаоцима и господарима; догов |
| ољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја |
| оравио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали него су на сво |
| {S} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда |
| је царство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако р |
| иће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.< |
| Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвозденовићку, <pb n="1 |
| пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Г |
| звани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да по |
| турских чиновника, упућених да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и мом |
| {S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњ |
| p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> <p>— П |
| , а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{ |
| ?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} |
| је читајући похвале кротости, простоте и добросрдачности, а осуде лукавства и ненависти.</p> < |
| ирке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано |
| има; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Е |
| хришћанске светиње, да освоје и униште и последњи остатак Цариградског Царства.{S} О Боже, пре |
| колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао на страну од Гвозденови |
| ђене куће, у којима је спремано ноћиште и боравак гостима властелиновим или људима разнога чина |
| ље остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређе |
| ој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах с |
| би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као пос |
| орова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се |
| ражари сместа познаше манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ |
| стезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша добротво |
| {S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин |
| и, ступице, сланике, столичице, жбаниће и остале ствари били су довукли по читава кола својих и |
| /p> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести < |
| ако имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, |
| Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су |
| а госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту ка |
| рите се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се п |
| пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, ок |
| ило је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далек |
| тир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаћ |
| о у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је ј |
| врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По доли |
| е и о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се |
| ика Венедикт читао молитву добродошлице и дао благослов високим путницима.</p> <p>Царица Мара ј |
| а.</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице и пружајући руку управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли |
| поту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> <p>Стари деспот погледа |
| тиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била |
| лов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскаки |
| !</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, ота |
| шност не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро |
| из близа неће цркве, њихове повластице и њихова права и имања чувати тако како су их чували пр |
| воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он |
| секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веш |
| овече, такође је забављала наше читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи почели у |
| ју.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не задирку |
| и су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, на |
| истрате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим |
| олазе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као |
| ше управнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве |
| у Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед из |
| Куће позатваране.{S} Понека мачка мауче и понеко старо псето лаје по напуштеним просторима виде |
| а је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова кој |
| т је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском дворишту, кад ун |
| <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомилом, која је била с |
| а.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драгош се врати |
| уци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" /> јед |
| оше сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из |
| ли.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; сми |
| p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја з |
| Један по један преврташе наливене чаше и залагаше се залогајима које је други момак за оним на |
| и мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да |
| ед његовим двором <pb n="239" /> видеше и познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше г |
| из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехме |
| о?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познани |
| тнице се на манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који |
| Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} |
| ше назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у т |
| омци прихватише поклоне, па их уздигоше и показаше султану, који је седео на своме узвишеном пр |
| ва, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у б |
| отпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то послао из |
| лима ништа нису знали, на једанпут чуше и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ пи |
| мо знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одговори она.{S} Не тре |
| њајући и гледајући у лице султану, кнез и његови другови поседаше на одређена им места.</p> <p> |
| {S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега? |
| ала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа ниј |
| Александар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада н |
| Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се највиш |
| ли јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разго |
| на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Ви |
| р да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и |
| чину богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним везама с родите |
| и готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге |
| а збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорча |
| аменија, која се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је имала нек |
| а ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него д |
| ши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превисоки господар, де |
| трат их испраћаше с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да с |
| није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="9 |
| сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара |
| , господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ј |
| имљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати у |
| е и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског капетана, те се извештаваше о кара |
| , да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и светитељи народни.{S} Не приговарам |
| <pb n="226" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} |
| рамове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справедљиви мусломански султани и њихови чиновници и |
| овао љубављу према књигама, према цркви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког |
| томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама |
| /> царица стаде на своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратијa.</p> < |
| време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} |
| ражњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало исто тако као и медовина, |
| пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини родитељи, само што су они о томе у понече |
| , и њима ће се предати султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вр |
| м позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повр |
| е више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведем остатак живота као удова султан |
| ога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо |
| дну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и премилостиви, шапуташе царица, погледај милостивим ок |
| твори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— |
| ербо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.< |
| стећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет |
| но саветом и живом речју, служио правди и истини и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи су пла |
| о га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, |
| у што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је р |
| манда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле к |
| p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоће |
| !{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ћ |
| шћу богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне пр |
| доше његова коња.{S} Он сместа притврди и прегледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје |
| >Миливоје, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="16 |
| та коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (г |
| путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жа |
| ој војничкој обавези.{S} Слободних људи и слободњачких села није на том крају било никако.{S} С |
| не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаш |
| } Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они с |
| , да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече |
| х од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренс |
| на, за превелике услуге, учињене Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном |
| како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.< |
| Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па остане |
| S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и |
| алост, много сложнији, много истрајнији и много доследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајев |
| и у климату нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмекши, бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуњ |
| лости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност развијаше се у |
| вана на административној централизацији и на једнакости права као што је данашња.{S} У оно врем |
| ван трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су с |
| вота и народне мисије непрестано струји и никад не засушује!</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <ba |
| било могућно пронаћи истину.{S} Велики и искуснији мислиоци били су и онда против тога и сматр |
| еме спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одм |
| , протојереј градски, старешина градски и старешина свих еснафа градских изађоше пред деспота д |
| је мрс; посебно старање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наре |
| а вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} Којадин погледа ко то |
| Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да |
| на само у намери да се српски деспотски и султански турски <pb n="11" /> двор вежу међу собом.{ |
| се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека тр |
| ве и планине и одлагаше сваки политички и војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још мо |
| дина.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књижници начита се књига, до к |
| руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријат |
| ише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад |
| рају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има п |
| који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађ |
| ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго |
| су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима |
| о одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакивали.{S} Соколови су кликтали, и свак је са с |
| вине.{S} Зидови су се градски ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је једнако подупирала и оп |
| стана на други; војници су се спремали и размештали; топови су непрестано грували на град, кој |
| је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини родитељи, само што су они о |
| ове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао ј |
| n="41" /> или телад.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали |
| једним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице |
| та трговац.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник |
| ање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он |
| p> <p>Међу онима који су највише волели и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} |
| ђера, који су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век преписујући и путујући из м |
| n="42" /> народ се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p>Овако је доче |
| кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали |
| Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одлик |
| их ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Зап |
| и поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су са |
| софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта властелина и њ |
| Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи |
| су се, најпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је |
| и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се пита |
| V.</head> <p>Цариград су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време |
| кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то |
| код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је б |
| поље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држа |
| ом смрћу уморили, а војску им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесош |
| на у Београду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{S} Разумевајући добро шта је опсада, |
| и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску им растурили и поб |
| да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природ |
| ретки били они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градови |
| о и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега блата и нечисти.</p> <pb n |
| едино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан пр |
| даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Царигр |
| и.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Дра |
| сузама заводнише, а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb n="270" /> |
| ети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога |
| већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у ј |
| вић је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијом.{S} Разуме |
| а одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима |
| којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј румелиј |
| ва господа, начинише се господари земљи и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се с |
| потове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања султана Мурата и да помогне орије |
| да.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против |
| има и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом ок |
| ска власт и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов учен |
| ће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пре |
| т викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне |
| г дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и |
| ње којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека |
| жни и поштени људи ишли су као отровани и сматрали ову неминовну казну Божју као несрећу коју, |
| м ћилимима.{S} Одморници у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузимали су два зи |
| ц, наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измишљене ствари, него да су дело студије, |
| же, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша |
| орче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро |
| тљиви и справедљиви мусломански султани и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве |
| и ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, с |
| у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће |
| деница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земљ |
| дите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну један младић.{S} Зашто њего |
| алуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да бу |
| и ће посланици -бити милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђу |
| >— Хвала, оче Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се |
| настало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као з |
| се сакрити.</p> <p>Она лагано порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на пра |
| ици -бити милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И м |
| рењима и склоностима.{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и сматрали ову неми |
| утрашњи раздори; Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела |
| е.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар |
| град грчке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од |
| у манастирског здања, окренутог планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кро |
| трговца из Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оп |
| </p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треб |
| м и живом речју, служио правди и истини и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи су плакали раст |
| Богородице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у ц |
| парнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе |
| ик се по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво |
| вели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обисти |
| шли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> < |
| е да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и признаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају |
| м.</p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} |
| {S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је наба |
| Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које је она, за своју службу |
| утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедер |
| шћанским победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Ск |
| из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била |
| бујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао |
| ли, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни |
| зији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију |
| алистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</ |
| пусти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гле |
| мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп у једно око и |
| имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све |
| се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљени |
| него је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n="31" / |
| обар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се |
| ље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрено запеваше <hi> Многа |
| от, кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они не п |
| , нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске влас |
| и чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, |
| у таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још једини пут којим |
| по моме мишљењу, осиромашити, калуђери и попови огрубети и начинити се јадне незналице.{S} Са |
| папском делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога д |
| хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља господарева били су старији од свачега другог.{S |
| дем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за |
| рагош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање којом |
| овала или околна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори су становали све по зана |
| ном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S} Пекмези |
| ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само |
| же и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се |
| аједно проведених часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећ |
| од Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Им |
| да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању н |
| тврдоће, послушности и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они |
| ше Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мен |
| х био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Кој |
| {S} Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био |
| ду <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и лову учити псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био |
| јбоље умела разговарати се, задиркивати и шале правити?.{S} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{ |
| донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види п |
| покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и |
| и су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за св |
| будућности.</p> <p>Дубровачки делегати и деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па |
| лим увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попа |
| ознате.{S} И силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су |
| оје се они тамо не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока |
| вај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом тра |
| нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то |
| реба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Сам |
| ријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти |
| војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одг |
| крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукам |
| делу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се |
| истерати из Београда; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео ту |
| у дворца, почињући <pb n="10" /> читати и певати црквене прописане текстове.</p> <p>Дворкиње от |
| да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски паша |
| е ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по којој би неко прав од закона стра |
| у.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али |
| линове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град ј |
| осиромашити, калуђери и попови огрубети и начинити се јадне незналице.{S} Са сиротињом све то с |
| ле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало |
| ш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign xml:lang=" |
| о да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зн |
| кажу, а како ће издајници бити проклети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио |
| рећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другојачије природе, који су сви |
| Победиће онај у кога никад неће отупети и зарђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао |
| и да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се српски послови могу европском и |
| Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете |
| синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то подне |
| којим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гвозден |
| га да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су с |
| јицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га мл |
| .</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара С |
| нежна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У последње време царица је била веома за |
| ао најглавније, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Ка |
| по границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих на |
| а спремила.</p> <p>И поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се наново по |
| а одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће породице, <pb n="121" /> да с |
| давало робље, купци почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за |
| им не могаше досадити — поче се плазити и смејати на путника.</p> <p>Путник, опет, псујући на н |
| мо господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати д |
| од којим заповедником посести и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је |
| н имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на таласима |
| ер се поједини сплавови почеше товарити и спуштати к Смедереву.{S} Осим тога поче стизати Круше |
| ике манастирске старешине, архимандрити и игумани знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је им |
| х интереса, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао |
| утили колико дуго треба чекати, постити и патити!</p> <p>Лето 1453 прошло се још на миру.{S} Пр |
| проникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наш |
| о себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, је |
| ље мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер т |
| /> требало двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштал |
| таменију, известивши се о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме д |
| же да се одбрани од католичке превласти и од папске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна ј |
| лександра и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александрово |
| ство известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Ца |
| ен, који ће потомство држати при свести и при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угрејаним људи |
| покрај манастира у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори |
| 17" /> и под којим заповедником посести и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници |
| дно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију. |
| на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часн |
| сти и да се потурчи ради частољубивости и ради прљавих користи овога света.{S} Па се сети сина |
| пут опомињао на те дужности стрпљивости и благости, без којих на овој земљи правде бити не може |
| <p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо |
| ко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, б |
| ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила |
| ше никога из оних срећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој мило |
| је видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђење и ста |
| из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости и о будућности православне вере |
| била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, којом се само могла одликовати млада срп |
| отице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада |
| S} Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њим |
| а је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од |
| оје старе кости и размишљао о прошлости и о будућности православне вере и српскога народа, што |
| га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања. |
| би се у тихој молитви, пуној искрености и оданости.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када |
| е властеле, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православн |
| гош држао очевих правила реда, верности и послушности.</p> <p>Сестра Драгошева Стаменија, ћерка |
| од њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати ве |
| ивље грабљивице привикавају послушности и уређеном лову.{S} Хватали су младе птиће, метали су и |
| астима и ниским пожудама, пуно крепости и енергије, која се показивала у духу његовом.{S} Брада |
| еспот Ђурађ, међутим, подлегне старости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића ис |
| већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубивости и ради прљавих кори |
| ек зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да |
| руса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, р |
| шан и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што |
| се до сад није предало, мораће клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно пад |
| дским путем све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Ви |
| у катраном намазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа |
| која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше |
| ги у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманс |
| о си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Царици се Мари јав |
| т Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџ |
| тупајући натрашке, једнако се клањајући и гледајући у лице султану, кнез и његови другови посед |
| зденовић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозд |
| аном да отуда с југа започне опсађујући и узимајући град један по један, с планом да се заустав |
| и који би проводили цео век преписујући и путујући из манастира у манастир.{S} Богатији људи ко |
| оји ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестима његове жене, госп |
| мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и светитељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, |
| брдским старешинама, да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопају под развалинама |
| икола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара било није.{S} Док су они били у ж |
| азнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару |
| > <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Калистрат је испустио |
| во подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица |
| ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по |
| и хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се дава |
| е и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S} Место се бирало по потреби |
| мусломански султани и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице |
| го питомаца, који су се, као свештеници и калуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик н |
| а је само дошао у манастирској књижници и у путника калуђера, прочита једне зиме родослове и це |
| {S} Неповољни су им хришћански празници и скупови.</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, |
| у ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <pb n="249" / |
| љу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износили на продају најлепше ствари.{S} Ту ј |
| длегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Го |
| ко Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише д |
| 54 у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би н |
| слободни људи, или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних краје |
| су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало исто тако као и медовина, вино и пи |
| се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни д |
| ила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет |
| ли ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, млад |
| Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио |
| примеру показивао шта које место значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и |
| ако то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и |
| топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очински пољу |
| месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је |
| власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Кали |
| благословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући |
| етину дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Цариграда.</p> <p>— Је |
| ну и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, |
| данас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Пр |
| усти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, пр |
| ти.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, ра |
| ше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље |
| дговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо |
| е врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити |
| већ раширили по некадашњој Костадиновој и Марковој земљи.</p> <p>— Па говори се свашта, Плетико |
| једино средство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поце |
| спот Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогл |
| {S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно оч |
| униних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила.{S} П |
| ка на послушност не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> |
| итнице, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић |
| султанство прими Мехмед, Марин посинак и љубимац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко ти деспотство |
| ретурио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца Калистрата одак |
| опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што |
| ара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му |
| адио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по у |
| о казни коју је Александар применио чак и на издајнике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванр |
| .{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео је |
| тицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Гос |
| 102" /> посведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком |
| ио онај исти који је онда био противник и балканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци вес |
| ке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав |
| ш и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стај |
| ој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгош |
| е вештице.</p> <p>Драгош извади златник и од убруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти |
| еобратио у џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турс |
| наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај словенски превод.{S} |
| о плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећ |
| и <pb n="50" /> собом, да све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај манастира у ко |
| по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S |
| и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то исто |
| новато, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половин |
| </p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он |
| {S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S |
| нађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла над |
| ну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смеје |
| ћи.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га је |
| јатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава. |
| <p>— Царице мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Б |
| Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа про |
| хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тр |
| ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још |
| опака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљевским намеснико |
| која се током времена начини међу мужем и женом као међу једноставном моралном целином, већ се |
| су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} Поносници, како су с |
| диже да наздрави човеку најпопуларнијем и најчувенијем онде међу њима, архимандриту манастира С |
| > <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за другим једним |
| разговарам никада.</p> <p>— То верујем и видим, одговори госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме |
| граници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа |
| у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз реку јахаше један коњаник.{S} |
| аћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих |
| жјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали домаћинство оца К |
| ачком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем задобијати боља будућност, ја бих најволео д |
| ји је уплетен с Александровим освајањем и кратка Александрова похода онога света, и по том смрт |
| а досадно време прекраћујем размишљањем и читањем.</p> <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли |
| се обојица чудили како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџ |
| ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под ком |
| е пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост |
| друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје |
| Он није тражио популарност двостручењем и привидном мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био о |
| ишао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} |
| вора царице Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим друговима, наврати се опет млади султан к цар |
| т да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </p> </div> <div |
| ашњака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарске меропашк |
| ански свет великим енергичним саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да с |
| брзо <pb n="9" /> се погоди с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их по |
| и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покојног мужа; једно копље усправље |
| је, били су сви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугач |
| Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и |
| икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање |
| уди милостив жељама и потребама његовим и земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци с |
| поручивао његовим ученицима.{S} У дугим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безбр |
| земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ва |
| ен? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве |
| сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калист |
| с разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гвозденовићеву.</p> < |
| ислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољим изводима, а изговарам како је сад овде обича |
| >— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости |
| м.</p> <p>Јавивши се великашима турским и распитујући од њих када се може јавити самом новом су |
| е.</p> <pb n="125" /> <p>Мушким, тешким и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} |
| е Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам иск |
| а.</p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p |
| сти, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду |
| здравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ни |
| сина свога Којадина који је о књижевним и верским стварима знао више него владика.{S} Паде му н |
| аше један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је |
| послетку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико |
| вакојаких размирица које су с несталним и немирним политичким животом тесно везане.{S} Готово к |
| е?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и забаченим планинским селима ништа нису знали, на једа |
| ћ обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сурва се у градски дубок |
| е скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно пови |
| ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и т |
| , да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика |
| и.</p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући г |
| клоне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућу |
| Плетикосићева биле везане и суседством и службом, Којадин и Стаменија одрасли су, тако рећи, з |
| е свога изабраника с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је р |
| велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S |
| бокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се |
| пространством дворишта, лепшом зградом и већим кућама и многобројним зградама од осталих кућа |
| р.{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако |
| ра у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је н |
| е једанпут за правим пророком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S |
| ст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад се и то посвршава |
| рбије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело |
| еспотом или с другом којом највиђенијом и најбогатијом породицом.{S} Али за кћер мислим да није |
| о се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није било места покрај обесних насилника.{S} С |
| човеку је Гвозденовић имао том приликом и да одговори на питања султанова, која би му тај везир |
| ди су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, сво |
| књигу о Александру Великом Македонском и о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорск |
| али да се српски послови могу европском и западњачком помоћу исплести из тадашње тешке кризе.{S |
| је уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су пра |
| Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не |
| > <p>— Зато што су под султанском руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар Алекса |
| мисле, заварани пропагандом католичком и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим |
| ем народ, превисоко ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране ње |
| је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити сељацима х |
| девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде |
| оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драго |
| не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прох |
| ишта није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све деспотове заповести |
| довно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија |
| е цело православље клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је |
| ападњаке, који су му њиховим биготизмом и великом оданошћу <pb n="61" /> к својој вери били одв |
| чине у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на коју она никада није престајала мислит |
| ета.{S} С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали верне на молитву.{S} Нови су се |
| у.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозденовић је < |
| е није.</p> <p>По том добро промишљеном и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман |
| града.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за в |
| ку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу |
| инци су у својој књижевности тим именом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Александров био он |
| сао?{S} Он је био такође поносит именом и значајем своје породице, мило му је било што му је от |
| VIII.</head> <p>Разговор међу Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се к |
| он се разговарао с великим властелином и са сиромашним сељаком меропхом или отроком.{S} Његова |
| рече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти мог |
| а њ удари, освану над моравском долином и над Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце ма |
| и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из |
| икосићева својом отвореношћу, бистрином и умешношћу у свачему.{S} Ништа јој није <pb n="220" /> |
| а </hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у |
| а у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти |
| парадама.{S} Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је вр |
| Царица Мара клече на колена пред иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослут |
| излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одвра |
| у Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и воштаним свећама.{S} Пријатан звук кадионице сусретао |
| приђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићком.{S} Стаменија је била раниј |
| ј свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ |
| одморна турска сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, |
| ина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Х |
| им-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> <p>— Збиља, збиља, тврђаше Гвозденов |
| и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стрела часове.</p> <p>— Вр |
| тове старе размирице с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у |
| а на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно |
| ова везана била с млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту је иш |
| њанин; на другој је непрестаним говором и храбрењем војнике упућивао и соколио папски делегат Ј |
| теоским плаштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију |
| p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гр |
| целога свога дугог века, једино саветом и живом речју, служио правди и истини и штитио слабога |
| како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} |
| о, јербо је он био целим својим животом и понашањем оличена верност и правило.</p> <p>Драгош је |
| p>Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама |
| и да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли |
| ка љубав међу деспотом и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ |
| за свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, оче Калистрате |
| не, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је |
| Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватр |
| озор се находио један сто с мастионицом и калемима за писање, увек претрпан књигама, ма да се у |
| омишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен |
| дити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало |
| с не треба много, па да постане туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, |
| за њих марио.</p> <p>У свему позитиван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао |
| и, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут т |
| лушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитељ |
| ећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору у |
| дети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста но |
| >У свему позитиван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на |
| .{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на |
| он, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. </p> </div> <div type= |
| ебало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га |
| ојске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикос |
| сли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако |
| предао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обе |
| зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружиц |
| рже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на к |
| , која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту |
| тац Калистрат био врло даровит, искусан и веома образован човек, Којадин га је слушао тако рећи |
| чнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше претурио педесету, али се здра |
| самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну кол |
| тикосић.{S} Од часна пада остаје частан и светао спомен, који ће потомство држати при свести и |
| како је текст словенски био често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки |
| ткупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам |
| {S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити |
| Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за он |
| "110" /> почињао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за |
| во досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз вод |
| ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо |
| .{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав ис |
| ак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, С |
| возденовић, очевидно туробно расположен и понесен и сам расположењима народним.</p> <p>— Па да |
| се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Оч |
| ној носиљци.{S} Тај је начин употребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су |
| ослуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не |
| абио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично ис |
| било на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n="240" / |
| Плетикосић је био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања и двостручења.{S} Према во |
| ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па |
| , очевидно туробно расположен и понесен и сам расположењима народним.</p> <p>— Па да нам помогн |
| се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако как |
| ме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утиц |
| <p>На једанпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше о |
| што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене |
| би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поузданог породичног |
| везане и суседством и службом, Којадин и Стаменија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су н |
| >Сутра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу.{S} Сва |
| и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи |
| ом дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с |
| муче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући сеоског предстојника, којега је |
| Помисли како је кад је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у |
| ја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју провод |
| ћи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише |
| дино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> <p>— А |
| кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов |
| нама и старошћу, улази у дворац царичин и заузима место у малој капелици, спремљеној у једном о |
| а је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужн |
| еду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мар |
| Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њ |
| смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} |
| мећући на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ре |
| им је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљив |
| углађеношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свеч |
| шају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишавали су све остал |
| , гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из |
| им говором и храбрењем војнике упућивао и соколио папски делегат Јован Капистрански.{S} Тако по |
| туршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим |
| рај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрах |
| нио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек |
| очињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио |
| ј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се св |
| S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их |
| ли су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било дочекати напад |
| ежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвор |
| труди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов |
| деспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до |
| ских и Законик цара Стефана Душана, као и Цароставник библијски били су штиво, које је отац Кал |
| леде на тадашњу српску политику.{S} Као и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је пос |
| око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: неколико |
| агослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојом племенитом |
| ориће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ј |
| ш је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из да |
| /p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови бран |
| , поступним променама један у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац се нада да не |
| го копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толик |
| оком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никад |
| о и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било |
| ем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо за |
| да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког времена града Београда |
| ди и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне препоруке о трпљивости, о милосрђу и о |
| расци и месо се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref target="#SRP19130_N5" /> |
| та млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} |
| оразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовиће |
| јник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на |
| доброте спрам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није бил |
| харе напуне најбољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.< |
| о у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради служ |
| Плетикосић имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обичајима онога краја за властелу |
| променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било |
| везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић ски |
| ен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јо |
| по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је с |
| фију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, |
| ио коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом једнако давао знак целом каравану.{S} Тај к |
| ти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку, и дечанску, |
| ма велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефански Х |
| Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мис |
| и при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S |
| и и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница ос |
| господара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би |
| ао челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно п |
| } Деспот Ђурађ се према Турској понашао и правилно и искрено пријатељски.{S} Никаква повода ниј |
| водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија раз |
| "169" /> ни судија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси |
| а.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој ст |
| амислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мисли |
| јуначким <pb n="296" /> братом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, ј |
| илином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповед |
| деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушев |
| ом; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу изм |
| ако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војни |
| м.{S} Оставља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећск |
| и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек д |
| Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег |
| аве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ |
| дна низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на С |
| су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да |
| рски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари |
| а врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и |
| ри низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те вој |
| г тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи к |
| а <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Уж |
| с властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не прет |
| .{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати |
| на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради |
| нису разумевали.{S} Њихово пријатељство и њихове многобројне везе нису тога ради ништа претрпел |
| сва душевна расположења, и задовољство и љутину, он је показивао од свега само онолико колико |
| Он је видео како и у држави самовољство и непослушност властеле <pb n="158" /> квари све, а вла |
| калуђере и свештенике, да уводе папство и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику |
| султану.</p> <p>— Превисоко ти царство и сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланиц |
| је Србија већ у половину турско царство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као издајни |
| окаже, за први мах, <pb n="31" /> благо и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, |
| места, превисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и хриш |
| нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу |
| , које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњ |
| о учена и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су |
| ли се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>По |
| постригу, манастиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворско |
| да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породи |
| <p>Пред једном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело |
| а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна, и у |
| лтан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гурне ни |
| о Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опсадне с |
| ругом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија на свету и у околин |
| о ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске широке чакши |
| ла готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то п |
| баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} |
| у га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одгов |
| <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о |
| , ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око |
| ли Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различите апокрифе.{S} И апо |
| ри даље манастирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.< |
| о Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих пра |
| ку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва до |
| а за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако бавио |
| г јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, н |
| свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме чисто испосни |
| смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у ср |
| е још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула начини |
| ве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то |
| ивео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, |
| озденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напре |
| шиљатим окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизав |
| ио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их |
| , на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слет |
| ашњега нараштаја.{S} И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девојку, која ми је ср |
| ађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији |
| м до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n="46" /> |
| оплице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, |
| } Султан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој припадај |
| днако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, ако ми |
| S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа има |
| , некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да |
| же.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа |
| лестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш де |
| облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по |
| а да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, |
| разливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле |
| ом приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом приликом је пев |
| ехмед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео служити се вештином да на далеко |
| >Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву |
| по спољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онд |
| супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> < |
| етан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекајући свој р |
| је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да ч |
| о од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио |
| у му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму |
| то да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губ |
| з тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство и непослушност властеле <pb n="1 |
| а те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њих марио.< |
| о у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, краставци, дињ |
| хришћанском васпитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам друг |
| " /> нама стари оставили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мисл |
| н да како манастиру оца Калистрата тако и калуђеричком манастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору |
| учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и ш |
| ва, меда је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у господски |
| де панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, кој |
| партијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задово |
| коју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитељ |
| о, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те |
| осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив |
| ату приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква р |
| Погледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњ |
| ултан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:< |
| е, него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога |
| шина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све што има.{S} Султан Мех |
| о <pb n="179" /> се и пекло и продавало и других јела, која су, као промену своје свакидашње хр |
| ма види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на д |
| узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може< |
| и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали траг |
| , што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи р |
| гао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или за награду коју су д |
| а силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мисли |
| и за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свеш |
| ама <pb n="272" /> било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није |
| 20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђу |
| ни.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац |
| коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се |
| /p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обу |
| оји је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при средини ули |
| ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није |
| пак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску удари онако како |
| Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на рабо |
| рачку кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипрага што се споља кроз |
| д би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које |
| <p>Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с |
| воје нежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би |
| де и засебно, самостално, по једно село и по половину села према војничким списковима и према с |
| то се војевању на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да пр |
| ђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока |
| рац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и |
| града, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Празан простор у градићу био је зас |
| ак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у ком су се |
| ко би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је он тр |
| а силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} На |
| дубоким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је м |
| ко и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{ |
| тога турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, |
| N5" /> Варило <pb n="179" /> се и пекло и продавало и других јела, која су, као промену своје с |
| сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда нас чека или пр |
| мемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А |
| и.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да пр |
| S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну свој |
| се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један п |
| сад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу тур |
| нити знам којим начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и за |
| } Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети |
| ити и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пр |
| дрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком пос |
| S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} |
| ра; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево в |
| пи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, |
| је увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи |
| а сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голот |
| ити како сам мислио.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су ка |
| шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и д |
| олеће 1455, још, нада све то, обележено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угар |
| вилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и господско турско одело као на паши.{S} О рамену му ви |
| кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно проведених ч |
| астурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref target="#SRP19130_N5" /> Варило <pb n="179 |
| а и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној такој заб |
| уда им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p> <pb n="44" /> |
| своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо |
| рађ се према Турској понашао и правилно и искрено пријатељски.{S} Никаква повода није <pb n="21 |
| и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> < |
| ве своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште |
| чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уве |
| према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није |
| Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ранио манастирског стражара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти |
| вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоценији посао далекога Дамаска. |
| ришло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда |
| о развесели сестру његову.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— |
| јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и |
| ин, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава |
| што иду под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заб |
| То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној |
| е заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то и мислио, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвала ти, игум |
| Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на |
| престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, |
| аше друге заповести, упућиваше на место и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам |
| Крушевца је одмах начинио зборно место и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се низ М |
| ео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастирима и код велике госпо |
| адати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.</p> <p |
| } Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Ср |
| еби што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели |
| тога Николе, Калистрату.</p> <p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити |
| а што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лично имање.{S} За |
| да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него што се могло с |
| е сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели ка |
| ига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама |
| о у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном |
| ишта или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена ни |
| ици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, од које су на дв |
| казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече |
| ло у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност онда није могл |
| нашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народно |
| ио сушта противност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, |
| воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га к |
| хом, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{ |
| лени, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ |
| љених Турака.{S} Деспотов протовистијар и војнички велики челник у свечаном руху, које је личил |
| е као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галери |
| ј години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} |
| /> властелин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочника и То |
| {S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је |
| к звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници |
| или десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци, који су путовали даље, па су се онде за |
| 1" /> <div type="titlepage"> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type |
| </p> <p>СТОЈАН НОВАКОВИЋ</p> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У |
| ику приповетке износи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које се показују једнаке с дана |
| ако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш т |
| " /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> |
| иза мене имам на коме оставити манастир и народ око њега.</p> <pb n="267" /> <p>Отац Калистрат |
| зађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом |
| } Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденов |
| поштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали домаћинство оца Калистрата, за које су још ма |
| заиста се на двору отвори један прозор и народу се показа госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче |
| у.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто |
| рекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са сви |
| . <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ о |
| ле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требал |
| а свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, |
| му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и цвеће |
| и опасивао свој златни властеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, округлим скупоценим огр |
| теоско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа К |
| ши, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи |
| и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово |
| S} О Боже, преблаги творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} Кад Цариград |
| е самовоље много више него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није било места п |
| ода живела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} Момци |
| и у свакој прилици тражити свој интерес и довијати се, мислили су којим би начином нове прилике |
| на Београд од 1456 зауставио је процес и забавио султана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђ |
| сте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро |
| ољна.{S} Средњевековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да |
| мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одговори о |
| једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје леп |
| — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до д |
| хмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представ |
| адије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истин |
| p>Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика |
| ослушности Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком тр |
| онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућ |
| властела нису боље чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад! |
| , бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београдске војске.{ |
| прате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела в |
| е смирило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно |
| њен сам још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Кали |
| .{S} Последујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати не вест </forei |
| реба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} Није страстан.{S} Нека |
| , по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да |
| умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у гра |
| наста изненада и опет хришћанска власт и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше на ново |
| — Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозденовић.{ |
| о ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треб |
| ропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; зап |
| Београда гледао своју властиту пропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни накнадити |
| ворити.{S} Он помену деспотску заповест и хришћанску дужност.{S} Помену послушност и слогу.{S} |
| мањаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће Гвозденовићев |
| отац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то најискрени |
| е, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на послушност не подчине в |
| набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слу |
| он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју |
| рскога Царства.{S} Опширна образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и |
| с једином намером да приме образованост и писменост своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S |
| есну господственост, извесну уздржаност и зрелију прорачуњеност у понашању, нису нимало биле не |
| ријатељских удараца.{S} Њихова плодност и вредноћа народа који их је насељавао учиниле су да су |
| неприступна за захвалност и за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је главно интерес.{S} Султану |
| и је политика неприступна за захвалност и за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је главно интере |
| јим животом и понашањем оличена верност и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син |
| е моја мајка научила на рад, послушност и једнакост још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајк |
| ришћанску дужност.{S} Помену послушност и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи |
| ару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> < |
| оред њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <p |
| тати по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање учеставаше, јачаше непрестанце.</p> <p>— Охо |
| пет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ |
| ајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са западом |
| ти задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошлости |
| ом на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, |
| скоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није |
| што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук |
| како мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драг |
| ишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих |
| е.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије показаше се на улас |
| p> <p>У одређени петак кнез Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прв |
| војска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на |
| та оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеос |
| иде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибра |
| променом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну старога породичн |
| ници оца Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату о |
| и члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић слушали су са жудном радозналошћу б |
| ј битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни о |
| ли велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића ви |
| мљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу остаде так |
| сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имала старати о дворби и |
| е калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истер |
| Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У |
| а Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све веза |
| за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио |
| му боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко П |
| стари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n="70" / |
| воју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</ |
| ти поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно вид |
| ="260" /> <p>Папски делегат обори главу и намршти чело.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја |
| авља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских границ |
| сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" /> стане соколити нападаче.{S} Тако се ра |
| ио двор, и представљао је извесну вреву и покрет према тихоме једноликом животу сеоске куће мал |
| с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне гради |
| адин радо гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде с |
| ве.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом м |
| изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то |
| , и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и |
| .{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Др |
| тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзи |
| и оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборав |
| рошао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу К |
| и.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудрости зна |
| рабро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсав |
| само посту и молитви, само доброчинству и црквеним дужностима?... „0 Боже свемогући! шапташе ца |
| м обавести о положају у Турском Царству и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом |
| емо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и |
| таје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Црк |
| текле кад се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму свој |
| следњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— |
| ога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слу |
| зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који |
| и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој |
| вићевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Празан просто |
| један по један отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Ма |
| м, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем с |
| и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудника, одакле му |
| узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призре |
| вести да се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој др |
| цом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати |
| Његове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Између турских и угарских граница нах |
| на 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве д |
| ече отац Калистрат.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је |
| урска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чув |
| ко је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} На њему је, |
| .{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико |
| кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају забаву народну.{S} Они ударише поред наше д |
| ницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама у Вуч |
| и их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушнос |
| када та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Го |
| ерне препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хришћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, и |
| а понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том с |
| испео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је св |
| везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада бе |
| ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов. |
| ла се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би требало.{S} На једној с |
| да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодн |
| ариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ |
| крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} |
| одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша |
| Турчином, његови двори просто затварају и како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и |
| ошћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште поштовање живога светитеља.</p> <p>Он дође до г |
| ојску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко с |
| ика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено |
| диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том |
| а и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојач |
| ђе своју свечану <pb n="60" /> антерију и мећући на се свој златом искићени зубун и свој накит. |
| ало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се |
| ав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацим |
| учио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Уск |
| и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут д |
| опе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима је доша |
| И стари калуђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је |
| оплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич |
| овек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком прил |
| где се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога кр |
| рата топло јело, које се давало путнику и намернику.{S} С тога се само благослов сипао за цариц |
| је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ |
| димо хришћанску него породичну политику и да смо народне интересе потурили за љубав личних рачу |
| ч, Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето |
| ајвеће задовољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, При |
| а нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— |
| нко уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и мно |
| ошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с род |
| -беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> |
| ама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покр |
| } Момци су непрестано разносили закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила ка |
| у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехме |
| дино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђе |
| Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвалн |
| разгледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb |
| ада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их как |
| аваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div type="chapter" xm |
| во сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког к |
| ин по обичајима онога краја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, колико их је |
| ике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина |
| е бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало ла |
| је свечано властеоско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова |
| му је онда велики везир поклонио сабљу и господство над целим новим вилајетом у Србији.</p> <p |
| према њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с великим властел |
| ко година правоверни гину, топећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?< |
| еци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила.{S} Паде му на памет њег |
| остављено је било место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} |
| у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти |
| атије, који је служио царичину богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичи |
| ле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни |
| ш већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским круговима.</p> <p>Као глав |
| узму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турч |
| да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} По град |
| а деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калис |
| ом, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се ја |
| , кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{ |
| рахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ |
| м у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене |
| ри она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље с |
| огодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну по |
| им бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сја |
| весело смејали манитоме Даријевом писму и мудром одговору Александровом.{S} По том су редом пра |
| капетана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Караван је п |
| ла узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника ј |
| ере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта |
| личка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску сул |
| а да желите поклонити се самоме султану и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— |
| исутни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним сановима служио пилав од |
| се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрах |
| краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици |
| напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi |
| обу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> </div> <div type="chapter" |
| м манастиру Светог Арханђела у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавал |
| било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигн |
| веком, природним током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створен |
| је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је ос |
| ако је трговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и п |
| рици Мари испунило се годину или годину и по након онога разговора покојнога султана и царице.< |
| ађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на дру |
| јавише му дубровачке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је нач |
| аше оца Калистрата за овогодишњу летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше |
| но било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Ву |
| , владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гос |
| ку када треба напити у здравље домаћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била |
| т.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.< |
| е слегао да испрати омиљенога старешину и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у |
| астирима, и уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} |
| ачким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли |
| о вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и вл |
| азити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? пи |
| дам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је |
| е Стаменијино, њен разговор о неудавању и њене напомене о некаквим разговорима тетке Којадинове |
| удновате приче о Александровом војевању и тумарању с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обој |
| р-Милојко због његових прича о путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онд |
| } Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица |
| ма је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <hi> Сокола |
| о, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума |
| ствари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.</p> <p>У |
| ваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} |
| вој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би |
| ем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје |
| ништа не чините што би светога оца папу и католичке хришћане узбудило, одушевило на живљи рад.{ |
| овић с пехаром у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напу |
| во и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито ако б |
| како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</ |
| су увек против сваког плаћања господару и држави, не мислећи ништа револуционарно.{S} Кроз њихо |
| љеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о |
| е требало о свему известити царицу Мару и примити њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозден |
| а њима, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, |
| ио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Ни |
| иву, узимали у заштиту православну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справ |
| е на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо |
| У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Ск |
| вечано властеоско одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, вла |
| оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| еће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како |
| оз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских удараца.{S} Њихова плодно |
| омајци, распитивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манаст |
| астирски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </div> <div type="ch |
| службу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку |
| трата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби |
| ети паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О |
| нима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о |
| ло из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, |
| ту из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, о |
| е чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султ |
| и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разил |
| Многобројни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то ору |
| довољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и |
| би оца Калистрата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпу |
| ненада напали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком см |
| с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га слуша |
| разованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били |
| ћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило из |
| коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа в |
| ниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида ме |
| све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај манастира у којима ћемо одсести и у кој |
| им, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb n=" |
| та је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нове госпо |
| год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом |
| {S} Велики и искуснији мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да често случај заступ |
| тога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имања о |
| разгледали многе продавнице, и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку |
| тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њ |
| довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим |
| он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не |
| сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његов |
| аспоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана |
| учини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се пос |
| су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православну веру и њене хра |
| ломити се.{S} Није само Србија на свету и у околини Турског Царства.{S} Има и других земаља око |
| је, у оно време, црква држала просвету и образованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени љу |
| <p>Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је за |
| говој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} |
| оћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господаре. „Најбољу снагу, говораше |
| И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није он толико цени |
| соби је мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаис |
| трат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од |
| али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узи |
| е смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} Завет, много пута |
| ења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброчинству и црквеним дужностима?... |
| капетана, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он |
| ска војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје поди |
| га, <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уж |
| </p> <p>— Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пут |
| аљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим <pb n="37" /> друговима одмах за тим.{S} Наро |
| лтан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају.{S} Уступајући натрашке, једнако |
| ндра.</p> <p>Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, так |
| аредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купу |
| уштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање тихих али в |
| у о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето |
| м твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти |
| а поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и |
| то отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, видећемо, од |
| ало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље, тако да се |
| би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свеч |
| олазак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу |
| шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p> |
| /p> <p>Овај случај опет опије храброшћу и уздањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отв |
| је провела на султановом двору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пожуда, једв |
| ану војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим |
| а.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb n="119" /> |
| и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ Јанко такође одмах скоч |
| д изненада један јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нес |
| е), одакле им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је би |
| и.{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спр |
| ођоше поред њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком. |
| ника.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглав |
| билажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама в |
| кадионице сусретао је из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема |
| род је радосним клицима сусретао царицу и њене родитеље.{S} Пред царичином носиљком јахао је де |
| омиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше з |
| {S} Игуманија одведе деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву |
| о воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу. |
| а чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам |
| и иначе, према своме врховном владаоцу и господару, била непослушна и самовољна.{S} Средњевеко |
| тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао |
| ра у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко дво |
| зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још мора |
| слушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може д |
| анастирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Ка |
| p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </div> <div type="chapter" x |
| дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А |
| > <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно |
| та покрај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у св |
| p> <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнут |
| а она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</p> <pb n="265" /> <p>Султан Мехмед је имао |
| омишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогатијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је |
| Законици царева римских и цариградских и Законик цара Стефана Душана, као и Цароставник библиј |
| ким владаоцима, Законици царева римских и цариградских и Законик цара Стефана Душана, као и Цар |
| ограду и на Угарској.{S} Између турских и угарских граница находила се Србија.{S} Њу је султан |
| о је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке градове, так |
| службу нарочито одбирала из меропашких и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и |
| ршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће света вер |
| довезено под Београд, добро наоружаних и напуњених војницима, да се град затвори с воде исто т |
| ка и повода, тако брзо после обновљених и потврђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узб |
| ледњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио т |
| {S} Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих господара и владалаца и њихове властеле |
| као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зависи и ве |
| клонити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије |
| м старешинама, или изборном суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа |
| брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, готово плах, |
| не царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Д |
| това, добар трговац, велики народољубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио |
| > <p>Старац припали свој воштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у р |
| вац.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без р |
| и као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија рад |
| ло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога је убио.{S} |
| ше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто с |
| ла о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање |
| ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Ос |
| а све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призр |
| о не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од т |
| казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу |
| овић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да |
| ашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сам |
| p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе п |
| се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме бора |
| <pb n="38" /> <head>III.</head> <p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђ |
| њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са |
| и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у манастирску писарницу, где се к |
| Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> <p>По |
| ту, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и п |
| ца и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који нас |
| оме свету интелигенције припадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвоз |
| ој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече између гробова, и усрдно се мољ |
| би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p |
| грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по |
| ржиш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде |
| еко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, |
| е да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано јеленче, поче скакутати око ружично |
| у не мори ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже |
| — Народ вам је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, |
| сам доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистрански |
| чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. |
| се да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку |
| рвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су |
| д га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосре |
| на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освет |
| корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> |
| ови којим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је ма |
| се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу |
| } Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче |
| — Шта чекаш, ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у з |
| ка, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Р |
| Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор и народу се по |
| S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спремаше се да пође |
| у, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летописи. </p> <p>Ибр |
| клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за |
| ље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су после |
| {S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S |
| део и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима то |
| вић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пр |
| м их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Остави т |
| неколико часова своме сакривеном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се дого |
| е.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да |
| о.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У тебе има ће |
| говори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да причека.{S} Међутим тога истога |
| и, Гвозденовић није могао присетити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и |
| алаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, |
| а се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слу |
| неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао мес |
| , па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим дру |
| а влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није н |
| лио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га |
| ети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрах |
| да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука к |
| еспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и не |
| рви мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима пог |
| их засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беја читаву <pb n="74" /> софру разних понуда з |
| о времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да |
| пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Ба |
| <p>— Ја сам, честити Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара |
| ај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султ |
| јска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на ли |
| велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила |
| ма, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тв |
| ој земљи је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет своју красну домовину, најлепшу |
| не тражим одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од те |
| > <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи |
| /p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, ч |
| нијега?</p> <p>— Добро, добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и з |
| арога Гвозденовића његов стари познаник Ибрахим-беј.</p> <p>Новембарско јутро беше једва сванул |
| 12" /> <head>XV.</head> <p>Наш познаник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе |
| ли тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заис |
| >— Потурчити се?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снебивањем.</p> <p>— Да, честити |
| Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим нагов |
| о га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком углађеношћ |
| ј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанс |
| ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитива |
| његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, И |
| њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хриш |
| Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема |
| > </quote> <p> Српски летописи. </p> <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му в |
| испуштати душу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљ |
| е достојан силнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену м |
| моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз пр |
| же, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> <p>— Смириће се, смириће |
| вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаш |
| одан за султана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, мака |
| и не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрам |
| Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђ |
| ез жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и |
| замишљена, и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљ |
| а; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на к |
| зама.{S} И ту остаје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још као једини разлог. </p> </div> |
| ко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђ |
| који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре онога времена.{S} Ред је |
| веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на ра |
| астелинове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, |
| или деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно проведених часова?{S} |
| це <pb n="41" /> или телад.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су |
| Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да |
| е музике одјекивале, коло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање весели |
| тављено је било место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} М |
| надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали н |
| е </hi>, место за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и из остал |
| ливади беше остављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ног |
| у на потецишту играле су се све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један старији власт |
| омладина из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весељ |
| а, али су се чудили како се у детињској игри показала већ потоња велика сила и слава непобедног |
| дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.</p> <p>— |
| владике је седео архимандрит Калистрат, игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чи |
| судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамницу.</p> |
| /p> <p>— Светога Стефана, господару!{S} Игуман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и |
| судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим живота, |
| о мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, некадашњи Којадин Гвозденовић.{S} Дуб |
| дња порука старога Калистрата.{S} Млади игуман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучношћу.{ |
| наном правцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно заступити старога оца Калистра |
| је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га |
| које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви, архимандр |
| S} Суревњив је био на најстаријег сина, игумана, који је све то присвојио.{S} Видео је јасно ко |
| листрата, манастирска братија изберу за игумана сина Гвозденовићева, монаха Калистрата, и ако ј |
| свим другојачије је царица Мара примила игумана Калистрата.</p> <p>— Честитам ти, рекла је игум |
| да.{S} Онде је она радила по упутствима игумана Калистрата, и султан је доиста и тада према њој |
| се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник, и његову |
| у њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, старешине <pb n="178" /> овоме месту.{S} Пушта |
| p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти игумана Калистрата, радујући се што се тако млад човек |
| новић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Ост |
| ревисоко ти царство.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожал |
| ница.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Ви |
| ад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</p> <pb n="288" /> <p>Међу тим радо бих чула к |
| е манастирске старешине, архимандрити и игумани знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао |
| ца у њиховом црном руху с превесима.{S} Игуманија одведе деспота, деспотицу и царицу у цркву, г |
| астир Свете Богородице чекала је царицу игуманија Анастасија, седином украшена старица са десет |
| теличић.</p> <p>— Ја радим по заповести игумановој.{S} Јеси ли ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ј |
| .</p> <p>Вечера је била служена у малој игумановој трпезарији само за оца Калистрата и за две г |
| истрата.</p> <p>— Честитам ти, рекла је игуману царица Мара, честитам на свему.{S} Уједно моје |
| бежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе ср |
| ад није ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S |
| оји га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повели |
| ко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или не |
| то.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети наго |
| ако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чека |
| крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу |
| не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и в |
| о покрај самих дворских врата којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, ве |
| S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, |
| кажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што |
| ку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да |
| не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша с |
| га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, одговориће Која |
| д њих тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за р |
| кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните |
| упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те |
| /p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити |
| упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им |
| ући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем |
| да подносимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Турцима, непријатељима хришћанства, против цара |
| — Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби |
| ао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме |
| злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где |
| а се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапу |
| Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти ј |
| си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> |
| веома омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S |
| рата као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином намером да приме образ |
| тако горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистр |
| кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} |
| ом коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица носе со |
| Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одре |
| амо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду сул |
| и.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учи |
| не, наредивши да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се |
| је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се х |
| вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима, <pb n="100" / |
| и не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом з |
| налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, идући у Приштину, некога напаствовао.{S} Онај се бранио |
| авали су све остало на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се |
| сеоско стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело дуваше у свиралу некакву в |
| и к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога о |
| ваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гв |
| у да јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Стефана, Бањског, |
| га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ |
| р неспокојних гласова долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како овако дуго |
| лико два младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властеличића Плет |
| >— Па овде је Гвозденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био з |
| е, калуђер преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у м |
| е поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} |
| у и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потражи султана |
| еограда; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ |
| даше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на своја места, испод |
| везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на своја ме |
| Али је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и њ |
| ице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине, одређен за личну службу царици Мар |
| алећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скоба |
| самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле н |
| и, у религиозном фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како |
| p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда.</p> <p>— Ка |
| три године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне н |
| која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим г |
| /p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се |
| ; сахраних Драгоша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младости и милине.{S} Све је помрл |
| ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за ку |
| ни сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} К |
| због деспота, него због његових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињанина.</p> <p>— Господ |
| м најпре из једне <pb n="69" /> па онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гле |
| есме.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било пре |
| а била као град, а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш |
| првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскуп |
| отица и царица Мара сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и да еп |
| ша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови другови питаху их |
| ла постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седе |
| ивања.</p> <p>Управника имања и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу |
| о том јавише управнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да |
| бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једни |
| словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су |
| она, за своју службу нарочито одбирала из меропашких и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су |
| службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стајали спремни |
| ад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога |
| јим, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није ра |
| колико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> < |
| дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од |
| свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то исто јављају, о |
| га дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у којима су му јављани најновији, све нев |
| е у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у |
| ање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потеци |
| авно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће пов |
| S} Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се |
| везир Караџа погибе од хришћанског топа из Београда.{S} То <pb n="275" /> султана баци још у ве |
| че увлачити реч по реч, донде непозната из језика са далеких степа азијатских.</p> <p>Тако се м |
| вој.{S} Отац Калистрат је много којешта из домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморј |
| дворане, замирисане миром силнога цвећа из султанских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње |
| није он толико ценио колико два младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, |
| Драгоша, сина властеличића Плетикосића из истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као |
| по руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику |
| акав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Стефана, Бањског, свадио с неким власт |
| еник био окривљен да је једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове н |
| ћу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> <p>— Гов |
| у и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, казавши му просто да млин |
| дина, прилично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухв |
| ћелија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и |
| Погреб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога с |
| момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били |
| овима.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубровника, Призрена, <pb n="177" /> Скопља били су |
| зо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb n="107" /> кућу уредила и припремила, мома |
| њега није било ни речи прекора за људе из његова подручја који су пијанчили или лењствовали, и |
| образе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb n="68" /> <p> |
| ложају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{ |
| ца Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворено око |
| својима чекати султана Мехмеда, који је из њих изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас сна |
| Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане. |
| тупник Јован Капистрански настојавао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} |
| {S} Пријатан звук кадионице сусретао је из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улаз |
| к изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас с |
| дник једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свога двора мотрио на турске операције.{S} Наспрам С |
| доста велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, |
| је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што ј |
| и поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремље |
| дњем веку књижнице нигде нису састојале из многобројних књига.{S} Осим тога у ћелији оца Калист |
| рци никако не могаху потиснути хришћане из својих заузетих шанчева.{S} Многи знатни Турци изгиб |
| к у отаџбину сматрали су као ослобођење из ропства.</p> <p>Кад се уставише носиоци пред деспото |
| нима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о |
| акуљице.{S} Деспот заграби руком најпре из једне <pb n="69" /> па онда из друге џакуљице нов но |
| друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести о положају у Тур |
| ош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— О |
| није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је до |
| ље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по |
| собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског зво |
| прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине Београда; јека топова чула |
| је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да |
| личког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због ти |
| Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева |
| јца </hi> на руци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су мно |
| чито, различите апокрифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна светитељска жи |
| на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којад |
| е носиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети |
| сили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном о |
| на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, ула |
| освету.</p> <pb n="234" /> <p>А споља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И к |
| а коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Н |
| , на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица М |
| у спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места |
| тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни |
| управнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, |
| ојску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одгов |
| терати из Београда; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турс |
| ојим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гвозденов |
| артијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задовоља |
| лужбу нарочито одбирала из меропашких и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и к |
| му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у м |
| и, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога манастира.{S} Над свима је |
| вез са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У такво |
| ле воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се им |
| е тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били ј |
| и Цинцари, или су били властеоски људи из околних крајева, који су свом властелину плаћали пог |
| гобројна.{S} Готово сви образовани људи из народа били су калуђери или свештеници, пошто је, у |
| т него муслиманска.{S} Какви су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ с |
| тога дана често служио епископ топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвоздено |
| ставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела |
| из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било д |
| и би Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S} И |
| њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о п |
| народу, они који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велико поштовање према ц |
| су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега |
| ољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> < |
| нима који су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине поруче којим правцем |
| гове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изабрали збегове и |
| ани и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и њихова права и |
| Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика |
| , питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p |
| било многобројно свештенство, калуђери из околних манастира и свештенство из околних цркава.</ |
| , у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово има |
| е за немогућно.{S} С тога изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, об |
| на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па г |
| ништа није могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којадин, ето |
| о краја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; треба га истерати и из Софије, из Цариград |
| европском и западњачком помоћу исплести из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој |
| на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голуб |
| роводили цео век преписујући и путујући из манастира у манастир.{S} Богатији људи који су хтели |
| околна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори су становали све по занатима, у го |
| б.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине |
| Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна |
| то паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође н |
| ле јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и з |
| не.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, |
| S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим војницима и удари под сабљу пометено |
| са и камилавка једини су частан излазак из мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку ба |
| ај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дворска |
| тетом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бо |
| је оданде послат један турски чиновник из њихове свите да нађе старешину тога турског одреда ш |
| p>Његов тужилац био је некакав каматник из Прокупља, који је само новцем радио.{S} Како је трго |
| рговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, ј |
| о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорског манастира Лавре прошао <pb n="147" /> ј |
| ство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства неколико знанаца, којима |
| војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нис |
| вољне заштите, излети са својом војском из града, заузме их после кратке борбе и стане у њима о |
| ињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска војска се стане повлачити ка Кр |
| ван Михаиловић <pb n="219" /> властелин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред |
| S} Ред је држао један старији властелин из суседства.{S} Најпре је било надстрељивање, за оне к |
| нити поред свега што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n=" |
| ди које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске досто |
| .{S} Супрот те војске деспот је скупљао из својих западних крајева другу војску, којој је за во |
| е властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, казавши му просто да млин није манастирски не |
| у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање |
| /p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирс |
| ђери из околних манастира и свештенство из околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у |
| овора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намер |
| е судија одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усија |
| атима, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га судски пристав извади и |
| према свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког прњавора, и онде је на његову рану младо |
| и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су |
| је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало |
| етог Николе, отац Калистрат је испустио из својих руку много питомаца, који су се, као свештени |
| Народе, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврш |
| еза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту |
| да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Г |
| ребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере суви |
| Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство? |
| игнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је крат |
| чевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом бе |
| ли дете своје.{S} Ово последње је узето из византијскога права; оно прво било је домаћа наредба |
| размишљању и расуђивању испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош вол |
| о су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то |
| а топлички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велик |
| вно нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кратова, добар трговац, велики народољубац и пријате |
| а се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пр |
| шта <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европскога запада?</p> <p>— |
| нска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} А прослава крсног им |
| ица је штедром руком додавала манастиру из свога двора, који је, у непосредној близини, одвојен |
| један отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочи |
| ва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би |
| ем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} |
| еву.{S} Осим тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} |
| ља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну |
| инских послова, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио гр |
| p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за |
| е само новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматни |
| гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину новцем откупљивао за |
| е не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта |
| езујте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке |
| ала, султанијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда |
| е Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене |
| да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозде |
| онесу новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице |
| по уговору морао слати султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш крета |
| рага воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провириваше, у тону којим га је изгово |
| руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладовини седела зл |
| а двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чино |
| И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Т |
| ије показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклон |
| е стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p |
| д и славу своје породице.</p> <p>Кад је иза његове последње мисије у Дренопољу дошла царица Мар |
| релепа ћерка Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљино лице, |
| ети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни народ око њега отворен |
| и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су |
| и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже?</p> <p>— |
| једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манастир и народ око њег |
| м мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје |
| ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи н |
| није далеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу међу многима које су биле поређане о |
| ами из свакога села сваки за своје село изабрали збегове и распоредили све што треба за живот у |
| } На његово је место, истина, био одмах изабран Борџија, владика од Валенције, под именом Калик |
| Драгош.</p> <p>Миља само гледаше свога изабраника с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћ |
| ке и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим би му позив до |
| ри не буду потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој непосредној близини манастира Свете Бо |
| да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањину |
| љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} |
| у, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад |
| штат за Сретеније (2 фебруара 1455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, |
| вом положају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалу |
| преми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n=" |
| онели носиљку на одређено место, царица изађе да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљ |
| ао као праву своју мајку.</p> <p>Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследн |
| би градови били затворени.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегов |
| .{S} За све градове у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житни |
| мо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пред н |
| ма.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје в |
| во заједно са старешинама града Пирота, изађоше те поздравише царицу.{S} За њима приступише Тур |
| радски и старешина свих еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, |
| у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Панте |
| з дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити |
| евљани су представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, |
| права; оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама.{S} Пошто паљевине могу бити |
| та га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није доста што је безвер |
| урно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам см |
| га потока; кршно стење подигнуто у небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен |
| и.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у полити |
| новић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, приступи |
| роду, и старао се, свима средствима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војничк |
| ад да неправду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред та |
| анин Јанко, као главни војвода, и папин изасланик Јован Капистрански.{S} Посада није била много |
| до да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови новобрдским старешинама, да се так |
| атељу да упитају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденови |
| о и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} |
| вој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту |
| бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за там |
| страт.</p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у ма |
| улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико |
| властелин Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, |
| чекати султана Мехмеда, који је из њих изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас снашао сул |
| ало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествичника <title> Рајска лествица |
| у њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше н |
| авницама доста околне властеле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто так |
| гих деспотових људи који су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гво |
| и да онима који су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине поруче којим |
| упљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде били десили |
| ри деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју н |
| , мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде |
| додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</ |
| ="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти де |
| син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се на |
| бе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање Стаменијино, њен разговор о неудавању и њене |
| Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не велим ништа против тог |
| нија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— Боже |
| своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни речи поме |
| — Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се угов |
| старога Калистрата, манастирска братија изберу за игумана сина Гвозденовићева, монаха Калистрат |
| То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као д |
| х као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстити.</p> |
| за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свеште |
| гојачији језик.{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати. |
| велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а дру |
| казивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} |
| Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила пут |
| ицима или манастирским старешинама, или изборном суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је гов |
| омци женили не толико по свом властитом избору колико по избору својих родитеља.{S} Родитељи су |
| лико по свом властитом избору колико по избору својих родитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју |
| и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оч |
| било, што се сав његов старински углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био |
| а кључале воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>Т |
| судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличи |
| до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади златник и од убруса одсече парченце, те јој пруж |
| а двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих |
| лица се с оба краја могла затворити.{S} Изван трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, |
| ада, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Празан простор у градићу био је засађ |
| у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача, гомила сухих др |
| ушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегавате да јој приђете.{S} |
| ане.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с |
| ворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши код к |
| коше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се |
| а и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа притврди и прегледа |
| а колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо р |
| ла.{S} На деспоту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу |
| вота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; инач |
| е и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазревање, њена озбиљност као |
| е?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S} Замо |
| рети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с извесном војном силом, коју беше прикупио ради своје вл |
| евојчету давале извесну господственост, извесну уздржаност и зрелију прорачуњеност у понашању, |
| двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет према тихоме једноликом животу с |
| шњем природном сеоском девојчету давале извесну господственост, извесну уздржаност и зрелију пр |
| и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> <p>— П |
| начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао замашни |
| настиру код Беле Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној доброти и благости, међу своје дв |
| а употребе сва средства, како би о томе известили што пре све војничке старешине и војнике.{S} |
| сове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује |
| Мени је наредио да превисоко ти царство известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извр |
| с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић се ди |
| , пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар није више била међу њима лично.{S} |
| беговима.</p> <p>Још је требало о свему известити царицу Мару и примити њене заповести.{S} Тога |
| радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што се тицало северо-западне границе |
| ви и призва караванског капетана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима који г |
| ла сина.{S} И она изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И о |
| мена до времена послати свога човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао том прили |
| ти по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање учеставаше, јачаше непрестанце.</p> <p>— Охо, |
| врућине, калуђер преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под л |
| ишем како пише у најстаријим и најбољим изводима, а изговарам како је сад овде обичај.</p> <p>— |
| ћама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа трговачка роба за иностранство.{S} На |
| ца је била непрестано немирна, и главни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из Турске.{ |
| ука текла је за свакога под једнако као извор чисте планинске воде у гори између камења и буков |
| S} Становници градова и тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су понајвише сл |
| рушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором деспотових доходака, по томе пут к Београду, ос |
| прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, склонићемо га накрај крајева.{S} Треба мало в |
| по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен у к |
| н позвати најпре једнога, па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била |
| </p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освету.</p> <pb n="234" /> <p>А споља |
| великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све деспотове заповести.{S} Слутила се пропаст с |
| са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p> |
| , да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбе |
| е.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако се деспотима |
| суђеник истински кривац, кад је над њим извршена тако страховита, мученичка казна.</p> <pb n="1 |
| звршити потпунце.{S} И све су заповести извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици |
| е пред њим самим и по његовом диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превис |
| ом је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у сре |
| првих дана напред само онај који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{ |
| вском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p> <pb n="174" /> <p>Оптуженици су |
| ри првом оптуженику, по имену Павлу, да изврши дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје, п |
| роз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изречену самртну пресуду.</p> <p>Неколико да |
| њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кућ |
| ршавало, женскадија с момцима навали да изврши послужење.{S} Госпођа Круна је још раније издала |
| од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n="160" |
| еђу ловцима јутарње послужење и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непрестано разносили заку |
| су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Про |
| е и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време допусти цари |
| а и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, показа руку, поче мицати прстима, и прекр |
| о високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац).</p> <p>С тим речима ћефалија разви повељу с |
| а чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, која <p |
| о примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми не подигне |
| спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором.{S} То је било 1-га ј |
| <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно шт |
| , опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају |
| разлога, стари Гвозденовић није потпуно извршио деспотову наредбу о збеговима.{S} Народа по сел |
| /p> <p>Говорило се много да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочи |
| ње заповести дојакошњих господара треба извршити потпунце.{S} И све су заповести извршене за вр |
| да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро де |
| } Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту заст |
| и издајнике, противнике вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њ |
| ето, не употребљују положај да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} Као увек, |
| а из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи |
| заузетих шанчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и поло |
| и.</p> <p>Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако н |
| мо помислим колико је рода хришћанскога изгинуло од турске сабље, колико је цркава пропало од т |
| Па колико је хришћанскога нашег народа изгинуло приликом ратова, пре десетак година, и после, |
| о од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на дваде |
| p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам |
| се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић |
| величанствених природних дивота.{S} Леп изглед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећ |
| драве деспотове и предао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и поклонима, али као да н |
| с, или које су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида међу вековима нема; они се |
| ргове, празна насеља, без живе душе.{S} Изгледала су <pb n="230" /> чудно та села и та насеља.{ |
| о што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида међу веко |
| вници вере.{S} Новим господарима су они изгледали као агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што б |
| а двојица носе соколове на руци.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак |
| разговори колико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Калистрат увек нешто друго брани, |
| Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од |
| мало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколико м |
| е бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла нек |
| ремишљала је о истом предмету.{S} И она изгледаше замишљена, и занесена у мисли, окреташе иглам |
| погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом |
| с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толико коли |
| ромишљеном и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно заступити |
| могао заспати, мислећи једнако о мутним изгледима свога живота и своје младости, с којима су се |
| ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне |
| е! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе! продужи Гвозденов |
| ше у најстаријим и најбољим изводима, а изговарам како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче Ка |
| ign></hi>, тако како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S |
| /hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— Онде где је Божјим откровењем, гов |
| Словенима онде слова подарена, онај је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш |
| и — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у |
| вда његова, која прати....</p> <p>Он не изговори — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори |
| и отуда је оно Стаменија самом Којадину изговорила, с нарочитом намером да му покаже да она то |
| питања провириваше, у тону којим га је изговорио, задовољство које би имао да то одобри по жељ |
| има полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци |
| ледњи прамен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли |
| се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О |
| каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После повољног с |
| ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искрености и оданости. |
| p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па д |
| за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу |
| сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба траж |
| и, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не |
| тељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> |
| на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци |
| е хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султ |
| расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љу |
| н делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише да се н |
| мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb n="278" |
| ило поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код |
| оставивши отворена само једна.{S} Онда изда заповест свима кућним старешинама да на она једна |
| спрема нешто необично.{S} Заповести су издаване; људи су трчали с једног краја стана на други; |
| ређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S} Тако је њему једанпут сестра његова Каја сп |
| {S} Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, упућиваше на место и показива |
| да причека.{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда по границама заповести да се треба нада |
| њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да ударим |
| ну другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, али после |
| <p>— Пред народ!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни.</p> <p>— Издајник је! понављ |
| неће с Маџарима на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мисл |
| од, издајник је! викаху једни.</p> <p>— Издајник је! понављаше у громовитом одјеку ражљућена го |
| ни коју је Александар применио чак и на издајнике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванредним |
| е, нарочито за све турске насилнике или издајнике, противнике вере.{S} Ја сам извршник суда Бож |
| требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике косовске протерати, па узети другу какву дина |
| лов они који се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога и онога света.</p> <p>О |
| служење.{S} Госпођа Круна је још раније издала наредбе како да се понуде сви без разлике и како |
| бију преко Пирота.{S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћус |
| ог команданта, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> < |
| <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 149.</p> <p>СТОЈАН НОВАК |
| Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није нар |
| јевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао 30 септембра 1454 распис свему хришћанству да се |
| ога сина, када га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, |
| ну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци уда |
| ће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести <pb n="236" /> да уз послужење опомињу |
| ерава.{S} Он ће нас први <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозде |
| моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нек |
| јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио д |
| ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај случај |
| >Пребирајући набрано цвеће, она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките р |
| иротски, на граници с Турским Царством, издељен је био међу властелу крајишнике што ће рећи гра |
| , стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу |
| а Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак |
| ме војнике није држава на данашњи начин издржавала, него су војници распоређивани на издржавање |
| звала <hi> војштатик </hi>, којом су се издржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S |
| авала, него су војници распоређивани на издржавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршил |
| е даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту |
| као што је српски, тако јуначног, тако издржљивог, тако одличног у сваком погледу, не би прошл |
| ености, тихоћи, мудрости, стрпељивости, издржљивости, верности, кад си био мали.{S} Сад је све |
| оја је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама које јо |
| решинама да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушк |
| могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} |
| ред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспо |
| удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска војска се стане |
| т, средњих година, прилично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше десну руку, којом је |
| јнички, <pb n="59" /> он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је умео да томе да о |
| којих, осим цркве, никакав други посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба з |
| твари није никада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи пре |
| а царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољства сусретао деспотску породиц |
| на Порту међу првима, да новоме султану изјави саучешће српскога деспота и да се постара о посл |
| овори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао му поклоне.{S} Изгл |
| и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што није могао јавно да искаже.</p> <p>Муст |
| S} Многи знатни Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањен |
| налазио да његовом положају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир |
| н.{S} Раса и камилавка једини су частан излазак из мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту о |
| р ред није допуштао да она као султанка излази на хришћанске службе и у цркве које су још служи |
| оже и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да је у њима све гото |
| >И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосредно у врт. </p> </div> <div type="chapt |
| ластелин без оружја из куће никада није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пр |
| деновићевој кући све се променило после изласка Којадинова.{S} Одмах за тим оставила је овај св |
| еве пред Београдом без довољне заштите, излети са својом војском из града, заузме их после крат |
| водио у ропство у своје царство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној стр |
| син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна после они |
| еру у народу поколеба, имање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом наро |
| е та <pb n="120" /> дружба за цео живот изложи случајностима, где би се он везао с девојком, с |
| оге друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} Сибињанин Јан |
| у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање којом се он са стране пр |
| задржале на Београду и на Угарској.{S} Између турских и угарских граница находила се Србија.{S |
| д лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једног и другог места остављено је било место на |
| таје Кучево, Браничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац— |
| тан Мехмед, који се налазио у шанчевима између града и стана, поплаши се да му хришћани не прес |
| т к Београду, остављајући деспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и |
| им, јер прозор гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које |
| а твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ј |
| у набавио.{S} На њему је било да одреди између својих отрока (робова) који ће вршити дворбу у в |
| ављали себи више главе, а они би легали између товара и коња по заосталом месту галерије.{S} Ка |
| ну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— |
| о као извор чисте планинске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подје |
| ума <pb n="47" /> и клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растов |
| Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је |
| ско побрежје, а остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Рес |
| ић у њен дворац поред манастира.</p> <p>Између свију дворкиња царици се у последње време највиш |
| турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска |
| и земље или имања тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају с |
| овој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} Доста ка |
| ве снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојав |
| осову од пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја |
| дворима у Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и воштаним свећама.{S} Пријатан звук кадионице |
| није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расп |
| ане.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измислио <pb n="214" /> што је утекао у Угарску.{S} Доћ |
| су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; радовали су се хришћа |
| е мисли да су добри романи и приповетке измишљене ствари, него да су дело студије, цртали они с |
| привикне дворскоме животу.{S} Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{ |
| заход, могаше се видети једно ослабело, измучено створење, где, поштапајући се, једва прелази г |
| им од пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине Београда; јека топова чула се чак до |
| ак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S |
| времена града Београда готово није било изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало |
| > <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад поч |
| ога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, |
| ким маглама, кишама и суснежицама наста изненада и опет хришћанска власт и уклонише се турски м |
| а ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, проговори младић збуњеној девојци.{S} И тебе |
| а од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред |
| Јанко <pb n="243" /> Сибињанин искрсне изненада и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушев |
| бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе с |
| три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скоб |
| град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога ради Јанко Сибињанин, који је има |
| с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак т |
| оро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, који, чекајући оно неколико секунада |
| ца она, пријатно се повративши од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо |
| ећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" /> стане соколити на |
| себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку вла |
| горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било |
| ете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео д |
| љицу испред градића, где је такође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту |
| руго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S} Али с |
| } Тим путем се овде у облику приповетке износи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које с |
| где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износили на продају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у |
| може вадити на велике сребрне тањире и износити пред госте.{S} На узвишеном месту са стране го |
| а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало путнику |
| жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече госпођ |
| рност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет |
| б), то јест воловску (или лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима свију својих војника |
| сале иконе, или оно што треба живописом израдити у књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Бело |
| .{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, или своју трговину, дон |
| и били су довукли по читава кола својих израђевина.</p> <p>Драгош Плетикосић, по наредби оца Ка |
| е олакшавало велики збор света.{S} Међу израђевинама могла се видети сва домаћа радиност.{S} Гр |
| рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка дес |
| то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кући Плетикосићевој.{S} Од угарске војс |
| а, свеколико дивљење добрим особинама и изредном васпитању Плетикосићеве деце, очевидни знаци д |
| ири, о Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У о |
| атко време, мислио такође да изврши већ изречену самртну пресуду.</p> <p>Неколико дана после ов |
| нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то |
| S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми об |
| , да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јави |
| ђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је |
| ношћу.{S} Он је управо јео меса само по изузетку.{S} Једноничио је скоро без прекида.{S} Одело |
| аћивао од свакога без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да с |
| и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска граница.{S} На |
| мењала све више како су један по један изумирали они који су још памтили старо стање за хришћа |
| Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву пространу |
| да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, али је увек мн |
| реке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно мога |
| астиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавали српску историју, и отац Калистрат им је на пр |
| јатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад |
| ити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела р |
| ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без т |
| био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања и двостручења.{S} Према војницима он је |
| до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Уга |
| плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из се |
| г вероломника, што је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених и по |
| анске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Панкратије, који је с |
| ведника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђе |
| на писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он говори, већ другојачије, ц |
| рађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Бог |
| и је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синк |
| до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрат |
| не, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од с |
| смео премрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цр |
| зрака сунчана, стајаше лепа хиландарска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је било наслужено канд |
| овим књижевним, у ком су се живописале иконе, или оно што треба живописом израдити у књигама.{ |
| самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прси. |
| оспођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном, царица се |
| рквеним парадама.{S} Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао д |
| /p> <p>Царица Мара клече на колена пред иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје |
| аветникастом зрачку кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипрага што |
| ља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, |
| ршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу исп |
| већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или |
| он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш |
| ојима су становала или околна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори су становал |
| , своју израду, или плод својих земаља, или своју трговину, доносио је на панађур.{S} А све што |
| есу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је би |
| штеницима или манастирским старешинама, или изборном суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је |
| вала на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се носила у богато намешт |
| жено место.{S} Као помамљена и ожежена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило |
| чек био спреман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нар |
| , сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, |
| о у књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао читање каквог започетог дела.</p> <p>Овом |
| њижевним, у ком су се живописале иконе, или оно што треба живописом израдити у књигама.{S} У ма |
| никад да неправду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ре |
| случаји неголи убиства оца или матере, или брата или детета — природно је да се раније та казн |
| и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спо |
| дују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па |
| " /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су о |
| Цркве били су понајвише слободни људи, или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеос |
| учја који су пијанчили или лењствовали, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њем |
| о као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около |
| рејали, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле као широке галерије узви |
| епише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац на расположење старешини, |
| уди, или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних крајева, који су |
| еш, него ћеш или крст морати попљувати, или срамно повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велик |
| ну беле косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку |
| ка и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша |
| , на које је и њему тешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да |
| нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповим |
| ужи с католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом партијом у Угарско |
| који би Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S |
| се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, |
| варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је |
| каквим инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испус |
| е сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: |
| и би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{ |
| којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су се црпле многе посла |
| се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изгледају данас.{S |
| би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год посла давало манастирско властелинс |
| што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, или своју трговину, доносио је |
| терати, па узети другу какву династију, или натерати једнога <pb n="99" /> од деспотових синова |
| ће које се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, заврш |
| ао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тог |
| .{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу |
| е сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пиз |
| и ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријатељства, које одбе |
| .</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="2 |
| и врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, да |
| свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједн |
| и јагањце, овнове, прасце <pb n="41" /> или телад.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и сл |
| ад му је постало име <hi> спахија </hi> или <hi> читлук-сахибија </hi>.{S} Работа је у главноме |
| ад се по имену села <hi> Соколари </hi> или <hi> Соколовци </hi> или по грчком <hi> ђеракари </ |
| Соколари </hi> или <hi> Соколовци </hi> или по грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем |
| али, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, н |
| сте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других |
| а се могло погађати хоће ли се просидба или женидба његова свршити срећно или несрећно.{S} Тада |
| турску. <pb n="109" /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго ч |
| има?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Стаменију?</p> <p>— Стам |
| ови кућа и имања, у којима су становала или околна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} |
| е била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да приве |
| ња или овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од пло |
| кав је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} Насељење није било врло велико.{S} Кућ |
| је.{S} По градовима и по већим трговима или селима почеше се дизати неверничке џамије <pb n="29 |
| равном месту, могле и превући воловима или биволима, кад се под њих подметну добро спремљени в |
| у лов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима било је одликовање којим се није смео с |
| олари, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} Соколи су били окићени прапор |
| аку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима насељавани су рибари, којима је задатак б |
| {S} За то је упућивао људе свештеницима или манастирским старешинама, или изборном суду добрих |
| ња, које се вршило о великим празницима или приликом <pb n="58" /> великих породичних весеља у |
| , на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском о |
| или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице.{S} |
| а опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је |
| на Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго |
| деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је узето из византијско |
| еголи убиства оца или матере, или брата или детета — природно је да се раније та казна врло рет |
| паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд добро <pb n="192" /> утврдили који је кривац.{S |
| стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с пространим двориштем. |
| места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и величанствен дочек |
| много чешћи случаји неголи убиства оца или матере, или брата или детета — природно је да се ра |
| а случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је узе |
| и послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских јутара, ваљало се госп |
| , је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја с |
| исто као домаћа животиња, волови, краве или овце.</p> <pb n="54" /> <p>Није лака ствар управљат |
| } У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао |
| е да одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике поуклања пре него што му се они и |
| лнике, нарочито за све турске насилнике или издајнике, противнике вере.{S} Ја сам извршник суда |
| > <pb n="292" /> <p>Који су имали земље или имања тражили су како да се измире с новим стањем с |
| немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? прому |
| е сматрале случај или последицу хитрине или отврдлости као вољу Божју.</p> <p>Пред манастиром С |
| дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек |
| и говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или не мо |
| може Босна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даљ |
| ајближа; неће или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Ту |
| а и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у |
| даја кћери, женидба синова, рођење деце или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили |
| кретала са својих зборишта пут границе или одређених јој положаја.{S} У Плочнику беше одређен |
| Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село ј |
| се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све на хитњи з |
| ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не |
| итијих и најбогатијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао |
| што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић народнога живота и |
| нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за нем |
| је него дотле.{S} Утврђења су оправљали или новима замењивали, а на топовску ватру одговараху т |
| сетом, или из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S} И коњушница се налазила још јед |
| де из његова подручја који су пијанчили или лењствовали, или у нереду држали своју кућу, ако су |
| .{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић |
| ђених за послове другога реда.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе задатак д |
| Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, |
| азовани људи из народа били су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, црква држала про |
| око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати |
| драви, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размишљања, с |
| бављу онамо где може мачем све покорити или упропастити, рече Гвозденовић, дубоко се клањајући |
| еба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се вршило о великим пра |
| них који би се ухватили у неисправности или у непослушности.{S} Нарочито је наређивано управниц |
| и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{S} У сукобима соха је, према прилици, сл |
| и царства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи.</p> <pb n="264" /> <p>— Како то? упита с |
| властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, колико их је било, били су искључна својина |
| су велике масе народне сматрале случај или последицу хитрине или отврдлости као вољу Божју.</p |
| ишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога |
| ће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им ј |
| ноћиште и боравак гостима властелиновим или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу до |
| кле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно |
| дан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начинима, што се само раније могло, дали |
| н прикупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Бе |
| би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и најбогатијом породицо |
| биле малене, обично само с једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{ |
| елином и са сиромашним сељаком меропхом или отроком.{S} Његова блага, божанском милошћу напојен |
| над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим живота, којим ј |
| за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају или наслон за стоку |
| ању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се траги |
| Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића |
| Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси х |
| ета разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб |
| олико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде |
| ријатељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Ист |
| што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} К |
| сидба или женидба његова свршити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, по |
| е мислити да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се |
| ер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или |
| омаћин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син |
| p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима с |
| "109" /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— |
| а су дело студије, цртали они садашњост или прошлост.</p> <p>Година 1865 метнута је поред 1913 |
| и жеђ свакоме подједнако, био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је са |
| и коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретки |
| скакало и прескакало, каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у којих је млад |
| уде.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале би смртоносне стреле чим би им с |
| лон или стајицу за разне потребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце.{S} По |
| а отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми |
| говорио царици Мари испунило се годину или годину и по након онога разговора покојнога султана |
| смисли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски |
| е и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао |
| ости без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, |
| да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их |
| ану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се |
| аве, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљувати, или срамно повити главу под |
| адња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистра |
| да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима св |
| н му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији старога Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће д |
| ећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћ |
| е којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах у |
| деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награ |
| аде печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође |
| је новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме са |
| ише све турске чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} В |
| ољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак |
| ажити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људ |
| и оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Папски делегат обор |
| деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много које |
| е који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осу |
| а?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, б |
| село своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медото |
| ивници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из Егип |
| вину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењ |
| Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати госп |
| з и његови другови поседаше на одређена им места.</p> <p>Одмах по том момци султански донесоше |
| и мрштили при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били св |
| личних рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми ради |
| у, синко, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушев |
| н им је предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен |
| њега скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистрат.</p> <pb n="164" /> <p |
| на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чи |
| синко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S |
| и.{S} Он им прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова мом |
| ти милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће |
| Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{ |
| њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којем |
| у, зазујале би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро |
| им среће, успеха и напретка!{S} Помози им против оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке |
| те, твоје материнске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко М |
| ма он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред |
| оће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Кри |
| царица отпусти посланике, препоручивши им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би |
| јку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S} Помози им против оних к |
| гим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, |
| том стигоше манастирски стражари.{S} Он им прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе о |
| има је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топл |
| задржао на вечери.{S} После вечерња он им показиваше манастирске краве, телад, пчеле, које су |
| под сенком његова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} |
| е?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је С |
| нимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неповољни су им хришћански |
| руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Кр |
| а позвао је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својој наредио |
| урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не |
| е.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на к |
| место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се доб |
| е вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна хришћанска оданост својој светој вери, |
| спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће се опружи |
| а се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време |
| b n="87" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачк |
| {S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користи |
| о поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Ј |
| авали српску историју, и отац Калистрат им је на примеру показивао шта које место значи и како |
| ли и мученичком смрћу уморили, а војску им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Др |
| они носили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је |
| премљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S |
| > <p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе! продуж |
| у.{S} Хватали су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано приви |
| м је што често служимо.{S} Неповољни су им хришћански празници и скупови.</p> <p>— Па чим показ |
| му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољства.</p> <p>— Реците нам, |
| дереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош |
| православних хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан п |
| То разумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његов |
| ем властелинству Витомира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада г |
| Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвикиваше |
| против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> < |
| ли није само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о |
| а свету и у околини Турског Царства.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} |
| зденовић, али све не треба веровати.{S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без бро |
| {S} Положајем се мењају мисли.</p> <p>— Има право високо ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S |
| осподине деспоте, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Бр |
| е Калистрате, рећи ће Којадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми |
| ма ко да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S |
| а да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манастири, кад замукн |
| је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често |
| м Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство |
| шћу, прекорима кад ко у њих каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из црк |
| није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се заба |
| еме.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Л |
| ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала |
| мим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али катол |
| еју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} |
| итиком, против Турака.</p> <p>— Донекле има право, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија к |
| не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „По |
| како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује |
| ла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећ |
| н лично разрачуна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има |
| та наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме ота |
| их.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} |
| своју ћерку, султанку, коју нису видели има већ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њ |
| огле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чин |
| у пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому треба са стран |
| рске власти.{S} Нема греха, синко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао |
| веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а в |
| е то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланик |
| какве властелинове куће, као што често има, за одседање, за стан властеоског надзорника и за с |
| ко и женско, оставивши код куће све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђа |
| би је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> <p>— |
| ворио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а о |
| еним да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико о |
| та има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом месту, близу Не |
| оги по народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, није много марио ни за романтичну |
| акоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у нај |
| наке с данашњим народним животом, писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у ср |
| дине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања. |
| естано био далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити |
| аши непријатељи.{S} Али и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> |
| ј једнакости.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, да опо |
| да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у мл |
| ани села Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне |
| ну природну бистрину великог је утицаја имала околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} |
| ду Николу Скобаљића.{S} Топличка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљић |
| цепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак |
| рети?{S} Такога султана још турска вера имала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и на |
| пође на поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видет |
| оја шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још п |
| примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња Стаме |
| дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Ца |
| ужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је имала неког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плетико |
| као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску.{S} Није било никакве користи о |
| које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за некога у селу. |
| етикосић и сестра му Стаменија, која се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Пл |
| и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би куповала робље да ни |
| а, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несре |
| на, многобројан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S |
| рбијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1456 зауставио ј |
| ило што смо после погибије кнеза Лазара имали династичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом |
| алистрата, за које су још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Калистрата |
| , то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије |
| под једном командом тако као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску.{S} Н |
| трељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, |
| дворац још није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нар |
| {S} Соколи су били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне |
| х и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије навике, другојачије одело, другојачиј |
| лове другога реда.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе задатак да се старају |
| з Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим тога недавно нам незнано п |
| и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци у раз |
| укнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око |
| ке врсте.</p> <pb n="292" /> <p>Који су имали земље или имања тражили су како да се измире с но |
| о поклон султанов за деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и |
| време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нарочито место, јер су они своју робу, мало |
| колико властеличића.{S} Властеличићи су имали по негде и засебно, самостално, по једно село и п |
| ико заокупили послови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур |
| је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош |
| анастира.{S} И онда су састанци око њих имали са свим друго значење у срцима народним него што |
| кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито волели и |
| стелина.{S} Природно чедо српскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb |
| >Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је |
| у продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обртао |
| усти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе, д |
| општиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлук |
| арство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и тога ради са |
| вести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то |
| лавом машући.</p> <pb n="17" /> <p>— Ја имам разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањем. |
| , јеси ли добро промислио?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у |
| м амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и призн |
| то не одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манастир и народ око њега.</p> <p |
| еспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства неколико знанаца, ко |
| и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако см |
| он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме бо |
| Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозд |
| ити та жива очекивања.</p> <p>Управника имања и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и |
| ем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има д |
| ласти с тешком муком чувале манастирска имања од грабљивости наше властите православне властеле |
| кве, њихове повластице и њихова права и имања чувати тако како су их чували православни <pb n=" |
| ане Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у којима су становала или околна властела, или м |
| из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продај |
| испосничком начину живота.{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, от |
| а шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго ј |
| скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, |
| b n="292" /> <p>Који су имали земље или имања тражили су како да се измире с новим стањем ствар |
| а који их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису би |
| крајевима тада није било много црквених имања.{S} Мало који од великих царских манастира, као ш |
| њу, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном |
| алну страну старога породичног угледа — имање.{S} Народна се расположења не могу силом ни добит |
| ири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и об |
| тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, синко?</p> <p>— Манастири с |
| њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то |
| ја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> словесан ско |
| <p>— Манастири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам |
| ва, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову оданост, његову захвалн |
| ослабео.{S} Остаће му само његово лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозде |
| ма властеличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, и о |
| би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и |
| да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба |
| уп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају прост |
| да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни млади |
| ли.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Јанко Плетикосић, к |
| панађура био на служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{ |
| д је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, |
| очетку владе новога султана Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке |
| дне друге све сустизале. <pb n="185" /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће ко |
| никакав други посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе лип |
| p> <p>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људе и туживати на правди, |
| ну к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобил |
| ем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу |
| у!{S} Игуман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Ост |
| лицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под собом, и стари су му бил |
| су га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонасл |
| ан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио судији.</ |
| у, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начином |
| тир Свете Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свешт |
| ања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била подељен |
| турски, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Тур |
| </p> <pb n="265" /> <p>Султан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи |
| само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га |
| да пехаре напуне најбољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Б |
| ше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је нос |
| Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске |
| ини је те гомилице седео један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бе |
| > <p>Тога ради Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске на левој страни Дунава, смисли да |
| стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим окованим в |
| обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не |
| , винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у |
| а и код велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо при |
| своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али га је после њих са |
| о гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за успла |
| да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војске да Турке код Београда разбије. |
| ју онако како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћств |
| ри, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарске меропашке куће, које су биле наро |
| вни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете Бог |
| ор, хладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{S} |
| а, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради |
| у Точанима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је ин |
| камена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску об |
| људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обичајима онога краја за вла |
| ли су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу |
| о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у своме пространом властелинству.</p> <p> |
| астиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство да прати своју мајку и сестру |
| чну наклоност свога сина, макар да није имао никаква стварног приговора ни за девојку ни за њен |
| ичића Јанка Плетикосића у Точанима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденов |
| ом.{S} Али неких нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве д |
| г свршетка Божјега Суда окривљеник није имао <pb n="176" /> ником ништа више за кривицу ни да о |
| ата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више мес |
| акојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута колико би требало |
| а се битке дају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао |
| хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне |
| ране децентрализације.{S} Нико још није имао државну војску под једном командом тако као што су |
| </p> <p>Ко је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљ |
| итао је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књижницу.{S} Којадин није из ње из |
| е ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при средини улице.</p> <p>Његов тужи |
| .{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била смес |
| сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси го |
| им га је изговорио, задовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то |
| о је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и овамо; кад се само не би мисли |
| аследне властеле.{S} Сваки је властелин имао по неколико, каткад и по десетак села, и према том |
| ви, према великим интересима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишчаурава |
| а је обично испитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденов |
| у.{S} То је отац Калистрат особито радо имао.</p> <pb n="95" /> <p>Намештај у соби био је са св |
| ом и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, ил |
| носио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За сток |
| робили, престолонаследник је Мехмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p> <p>Прилазећи |
| би властелин <pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у двора |
| звештаје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао том приликом и да одговори на питања султанова, ко |
| <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Б |
| .{S} Иначе је од својих људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обич |
| ести о томе догађају, који је за Србију имао замашних последица.</p> <p>Тога ради је мисија кне |
| и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на |
| оју овај пољуби.</p> <pb n="28" /> <p>— Имате белешке од уговора? упита деспот калуђера, ради п |
| Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита трговац.</p> <p>— Живи су |
| и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки господине деспоте, упита Јован.</ |
| стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 литара кованога новца.</p |
| време о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу педесет година.{S} Најстарији му је син Кој |
| сти зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а како |
| реме је и најбогатији човек мучно могао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале |
| стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</p> <pb n="288" /> <p>Међу т |
| ени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног б |
| о.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? |
| би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га овога часа зват |
| угих људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече от |
| >— Хвала, султанијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан о |
| е што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јад |
| и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и н |
| } Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме |
| осветник, као заточник правде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се |
| е Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се језик српски говорио, докле |
| е је султан у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве ко |
| ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19130_C |
| .{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвоз |
| а не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе народне не п |
| а још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико саставило око врсно |
| малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће света вера наша, остаће жив народ, докле тр |
| а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу |
| i> властелин </hi>, а сад му је постало име <hi> спахија </hi> или <hi> читлук-сахибија </hi>.{ |
| био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, проговор |
| акше.{S} Пређе је његову господару било име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име <hi> |
| , царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разговор се ок |
| Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила да у ње |
| м да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирск |
| а пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа се и |
| атку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са султаном мир по захтевима ко |
| рши дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје, повика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се |
| међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, старешине <pb n="178" /> овоме месту.{S} П |
| се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу. |
| и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њег |
| ородице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али није могао да појми |
| а објаве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се помињу при Александро |
| не води међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић, с многим клањањем, исприча новоме г |
| твоме господству на данашњи дан крснога имена лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је про |
| ку.{S} Њему је остао само углед старога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Пар |
| властеоска црквица Светог Томе, крсног имена Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и |
| ева властелинства.{S} А прослава крсног имена домаћиновог, Светога Томе, обављала би се сваке г |
| бран Борџија, владика од Валенције, под именом Каликста III, али он борби против Турака није мо |
| Византинци су у својој књижевности тим именом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Александров |
| тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и значајем своје породице, мило му је било што м |
| уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпева |
| /> гробу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> </div> <div type="ch |
| пити у здравље домаћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била постављена на ку |
| пристав проговори првом оптуженику, по имену Павлу, да изврши дужност.</p> <p>— Павле, свршава |
| дизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <hi> Соколари </hi> или <hi> Соколовци </hi> |
| а то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у сво |
| е, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; смирите се, па идите те ч |
| не у овој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{S} Гла |
| како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан. |
| није владао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} |
| столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— До |
| е, на обред, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала код куће уза своју мајку.{S} На њену |
| ј ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачко |
| дба, купљење сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић имао ону услугу коју |
| че Калистрате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те |
| ебно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилазила на празна села, празне тргове |
| рва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила сухарцима, кој |
| службе и њихових обавеза властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио по |
| рањеника, не јављајући се домаћину.{S} Иначе његова нога не прекорачи више прага тога двора.{S |
| упоценим огртачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интересовао.{S} Његова же |
| ластелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима |
| насељеника и сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу и господару, била |
| у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја са |
| а Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који |
| робуди му жељу, која <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хилан |
| ило око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у својим намерама и мислим |
| ва се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ толико година правове |
| >, која је за њ преписивана. <hi> Прост инок скот словесан </hi>, писаше у оном, тексту, <forei |
| потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубровника, Призрена, <pb n="177" /> |
| се извозио као скупа трговачка роба за иностранство.{S} Нарочитим робињама била је дужност да |
| време у коме се збива наша приповетка, интелигенција није била што је данас, нити је била тако |
| квог започетог дела.</p> <p>Овоме свету интелигенције припадао је још и гуслар Милојко, који је |
| су свикли у свакој прилици тражити свој интерес и довијати се, мислили су којим би начином нове |
| ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност развијаше се у дубљину, и интерес |
| ост и справедљивост.{S} Њојзи је главно интерес.{S} Султану се после Цариграда хтео Београд.{S} |
| сима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда која је прат |
| а су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, која се током времена начини међу мужем и жен |
| тво оца Калистрата, за које су још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Ка |
| и једину срећу у служби вере и народних интереса, свак се могао њему поверити и свак у њ поузда |
| поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвозденовић гледао по своме нач |
| S} Власти су свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије навике, |
| м ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби међу интересима и уверењима |
| его породичну политику и да смо народне интересе потурили за љубав личних рачуна деспотових.</p |
| остати своме господару.{S} Гледа себе и интересе своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако је так |
| .{S} Деспот је бранио интересе Србије и интересе православне вере, радећи онако како је радио.{ |
| трану Сибињанинову.{S} Деспот је бранио интересе Србије и интересе православне вере, радећи она |
| господари земљи и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} |
| ој комбинаторској нарави, према великим интересима које је он имао да брани, његов се туркофилс |
| своје интересе.{S} У тешкој борби међу интересима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, |
| ико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S |
| сићка, обе одличне домаћице, живо су се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене превелик |
| пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p |
| ошто се Драгош с родољубивим жаром живо интересовао за све што се тицало политике, пође на поље |
| ј мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интересовао.{S} Његова жена, владика Круна, увек би га |
| за књижевност развијаше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто н |
| непријатеља.{S} Којадин је с ванредним интересом слушао ову прекрасну причу, коју <pb n="150" |
| ти да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се |
| рству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам једанпут видела |
| p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао своју наклоност према вама.{S |
| ђуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опаз |
| ојима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увући.{S} Они <pb n="286" /> |
| .{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила уч |
| ојску удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка војска мог |
| нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да |
| уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се српск |
| е у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложни. неспремни, неорганизовани.{S} У свима до |
| S} По таквом је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад сул |
| лтан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дрен |
| а од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом |
| фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Л |
| говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њ |
| јом изјавио оно што није могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом ве |
| Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изра |
| и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски |
| време дошло, и младожењини су родитељи искали девојку за свога младића.{S} Стаменијин разговор |
| гло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги камен...{S} |
| роз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Није смел |
| /> антерију и мећући на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагал |
| или робови, колико их је било, били су искључна својина њихових господара, онако исто као дома |
| их, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немојте веровати у тај страс |
| ћу.{S} Плетикосић је био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања и двостручења.{S} П |
| во да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим д |
| и био.{S} Тако је нашла признања његова искрена служба народу.{S} А он је, целога свога дугог в |
| и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као што и ви |
| цима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов |
| буђен, приђе к руци седога свештеника и искрено је пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем |
| ђ се према Турској понашао и правилно и искрено пријатељски.{S} Никаква повода није <pb n="210" |
| .</p> <p>— Правим пријатељима се говори искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће у |
| зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одоб |
| познавао.{S} С друге стране, како се он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n="285" |
| пасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрено запеваше <hi> Многаја љета </hi>!</p> <p>— Бог |
| чног у сваком погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење из |
| руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искрености и оданости.</p> <p>Миља се била дигла са мол |
| а понашао.{S} С истом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с великим властелином и са |
| ма, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се к |
| ле тога, Јанко <pb n="243" /> Сибињанин искрсне изненада и потајно, а брзим кретањем, пред сами |
| то се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих финих домаћинских послова, он је |
| што је отац Калистрат био врло даровит, искусан и веома образован човек, Којадин га је слушао т |
| ило могућно пронаћи истину.{S} Велики и искуснији мислиоци били су и онда против тога и сматрал |
| ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино см |
| ремена настала.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тренутцим |
| ка верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="1 |
| синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим када |
| ославље клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столиц |
| немирен.</p> <p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство |
| јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женид |
| дричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два властелина из |
| помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наградама теби можемо показати остал |
| ило да је цело православље клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариг |
| но смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, царе С |
| {S} После неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао своји |
| Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одма |
| љена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца.{S} М |
| и у авлију уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у |
| алница!{S} Шта чинила да чинила, њом се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста к |
| а још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, синко?</ |
| е одговорио милостиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пре |
| -беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> <p>— Збиља, збиља, тврђаше Гвозденовић |
| зденовићеву, и Гвозденовић га је обично испитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види |
| е знао уморити саслушавајући Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, мак |
| да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске јун |
| зо <pb n="9" /> се погоди с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их пове |
| ови могу европском и западњачком помоћу исплести из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је пре |
| х је водио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису били пописа |
| тим, к југу окренутим сунчаним местима, испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S |
| , и наместише се такође на своја места, испод галерије, на којој су турска господа поседала бил |
| , с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <pb n="131" /> виделе су се сеоске куће. |
| се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.< |
| улача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Мил |
| брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с две коване |
| и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепо |
| ио их некакав властеличић Гвозденовићев испод Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће |
| се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака, распоређени су били купушњаци Гвозденови |
| C9"> <pb n="130" /> <head>IX.</head> <p>Испод Гвозденовићева двора и његових кула, мало ближе р |
| огао бити заинтересован, по своме чисто испосничком начину живота.{S} Очевине и имања он се одр |
| калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправан према дужностима вере, волео је бујан живот, < |
| сећаше немилостиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На јед |
| ере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с др |
| набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен препис, те је он дао трошак да један од препи |
| власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу п |
| тима, момци су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда на ново <pb n |
| речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, кој |
| а.{S} С највећим напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па је онда она |
| род из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога старешину и народнога учитеља и да ож |
| аменију сам видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није |
| султан с толиким почастима к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се на цариградском друму указаше |
| викаше своје људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дуб |
| астел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз воде.{S} Мост, |
| другим, као да их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, зар за казну што се нису умели |
| рили о ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <pb n="249" /> Доћи донде, |
| у срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе испред Којадинова зеленка, несташно га задиркујући.</p> |
| е да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по |
| у се о дворби старале гледаху задовољно испред куће како се лов креће кроз широм отворене вратн |
| ску земљу.</p> <p>На цариградском друму испред Пирота био је читав панађур.</p> <p>Једни су про |
| рт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред градића било је <hi> потециште </hi>, место за т |
| мо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред градића, где је такође било изнето једно буре ви |
| мо педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} Они који су нек |
| имена, Гвозденовић, с многим клањањем, исприча новоме госту какав му је празник тога дана.{S} |
| ојника после тога случаја тешко је било испричати.{S} Кратко време после тога, Јанко <pb n="243 |
| Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испропадао од чемера, од болести, од безбројних невоља |
| акована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или састави, па донесе бегу, овај ће му халку о |
| томо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на је |
| остиви нека саслуша твоје молитве, нека испуни твоја надања, нека наврши твоје најтоплије жеље, |
| S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дан |
| учности, таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је |
| потици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила војска.{S} Топличка војска такође се већ живо |
| е, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!</p> <p>Царица Мара клече на колена пред икон |
| оме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се годину или годину и по након онога разговор |
| и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на миру, може дати |
| ости на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште поштовање жи |
| о.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио главну б |
| су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} |
| његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није унапред позна |
| обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> <p>Управника имања и ру |
| се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим прегов |
| ну божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у |
| свакојаких судова, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нарочито |
| задах згорелих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру |
| е интересовале за ове ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем према оцу Калистрату не |
| в и фамилије његове.{S} Прозори су били испуњени танким провидним платном, а на средини је, међ |
| довао; само што је срце било непрестано испуњено зебњом.{S} Нису знали колико ће то трајати; ст |
| астиру Светог Николе, отац Калистрат је испустио из својих руку много питомаца, који су се, као |
| Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога ј |
| освануло згариште око опаљене, од ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна откуда ј |
| а га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући руку како је беше прихватила.{S} Али шта јо |
| ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се |
| та само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога весеља колена јој се |
| метнута је поред 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасвим почетнички обрађена у припове |
| а </hi>.{S} Работа је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна н |
| и опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда један исти сложан отпор.{S} Ново |
| нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибр |
| захтевима које је султан у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија |
| вну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али |
| бравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p> |
| ре све војничке старешине и војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување границе спр |
| рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотство остане на деспоту Лазар |
| писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно |
| манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хил |
| деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разумевали.{S} Њихово п |
| то пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан нас |
| ину свиди, на пример, један млин.{S} Он истера власника и постави своје људе у млину.{S} Свиди |
| а довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нису били у с |
| та Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се продужила сву |
| да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, казавши му просто да млин није манаст |
| стерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново обратити у пашалуке |
| Турчина истерати из Београда; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би |
| се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; треба га истерати и из Софије, из |
| а.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И |
| бројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за потреб |
| очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Ср |
| жупе Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехме |
| Тако је непријатељ Александров био онај исти који је онда био противник и балканских хришћана.{ |
| рахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, размишља |
| била једна иста огорченост, свуда један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} |
| возденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се |
| ра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</ |
| /p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљајућ |
| шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се |
| из Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила сле |
| преко планине, наредивши да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касниј |
| дговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да с |
| еник Којадин, и оживе стари ред живота, истина као пламичак који ће се ускоро опет угасити.{S} |
| настир и одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нис |
| S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, истина, није манастирско село, али сам ја пред Богом од |
| у 24 марта 1455.{S} На његово је место, истина, био одмах изабран Борџија, владика од Валенције |
| власник земље, него само насељеник.{S} Истина је он, као насељеник, био прилично непокретан, а |
| носом као с неким ауторитетом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо |
| је пропало за навек.</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, |
| оград.{S} То је, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, рече Драгош.{S} Преговарају н |
| Један старији човек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са медвед |
| адне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам гово |
| <p>— Верујем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, би |
| да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p>Младићи уст |
| ћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те |
| Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без прес |
| у ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога |
| е, децо, главно старање да народу слово истине очувате.</p> <pb n="268" /> <p>— Добро је и тако |
| крај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, који никада не гине.{S} |
| саветом и живом речју, служио правди и истини и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи су плака |
| су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да их је искр |
| исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што |
| тији може разумети.{S} Али је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђ |
| о?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострелише ст |
| век на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни напус |
| у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је нек |
| срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена тако страховит |
| је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прођ |
| жење се Миљино сместа промени.</p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{ |
| еба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, један за др |
| лости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> </div> <div type |
| овоме што говорим.{S} Време ће показати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи |
| ругим начином није било могућно пронаћи истину.{S} Велики и искуснији мислиоци били су и онда п |
| и.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, којој пролете кроз памет, |
| о; сад пред твојим часним образом морам истину говорити.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, |
| је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив |
| Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао првих дана напред само онај који је по извршењу |
| онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само пространством дворишта, лепшом зградом |
| и привидном мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали |
| а тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских |
| вештином, Александар победио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је |
| ада онолико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} |
| озденовићева, меда је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у |
| ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све |
| азнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме |
| била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Д |
| их војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког времена г |
| Поједина велика властела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је како они |
| лтан ће попустити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити |
| љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихових |
| ратове о господи и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне препоруке о трпљивости, о |
| изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадину је криво било |
| кључна својина њихових господара, онако исто као домаћа животиња, волови, краве или овце.</p> < |
| ан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има право; онда су узалуд |
| окушати и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га војс |
| — Што се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према |
| ци, овнови и прасци и месо се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref target="#SR |
| арода, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило |
| икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко С |
| из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то исто јављају, одговори царица Мара.{S} Моји чиновници, |
| о, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у |
| и разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам |
| вима служио пилав од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер |
| могла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и у турском |
| ком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада |
| е родио син Александар, и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспели да објаве рођ |
| а је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} П |
| беја замоли да причека.{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда по границама заповести да с |
| агоша, сина властеличића Плетикосића из истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као вл |
| пободено било друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био један котур, |
| м случајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао |
| сом јурила из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> <p>Деспотове старе размирице с |
| так.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он сам, а није |
| е, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окре |
| ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога с |
| нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност моме барјаку, одг |
| тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и ко |
| n="133" /> видела није, премишљала је о истом предмету.{S} И она изгледаше замишљена, и занесен |
| , и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с в |
| ма њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с великим властелином |
| устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је н |
| урђа и свеколикога његова двора.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да |
| о је онда било врело за познање народне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb |
| завета, књиге о царевима и о јеврејској историји знао је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јес |
| оту.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена била на словенски, животи С |
| алном тежњом.{S} Њему су најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је |
| S} Тако су ови младићи изучавали српску историју, и отац Калистрат им је на примеру показивао ш |
| ешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Сав исторички део Светога Писма старога завета, књиге о цар |
| ко од свога господара.{S} Украј куле, с источне стране, ослањајући се уза градски зид, била је |
| алуђерско него световно, од тамно лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, |
| ворца.</p> <p>Шана врачара седела је на источној страни села Плочника више пута уз брег.{S} Има |
| ни скупоценим млетачким засторима.{S} У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, ст |
| ући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком углађеношћу молити Гвозденовића да на њ и н |
| д њих, на жалост, много сложнији, много истрајнији и много доследнији.{S} Они ће зато остати на |
| се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше и ухват |
| ом и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, одгов |
| ереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим војницима и удари под сабљу п |
| жем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неисказа |
| вић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавито његове гусле. |
| он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих финих домаћинских по |
| ца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи са свега југа словенскога.{S} Може би |
| несугласицама и крвавим распрама.{S} Од италијанских господара, милански господар Фрањо Сфорца |
| са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом ј |
| новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да |
| еће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити и спуштат |
| S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ из |
| естити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} |
| дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те |
| ити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да п |
| С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Јед |
| ло Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} |
| ва њива приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора |
| о је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчев |
| старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ |
| {S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n |
| раставила, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траљ |
| и, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав |
| га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држ |
| е прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико в |
| и султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шу |
| брио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је с |
| анастири корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Ц |
| озденовићев испод Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, |
| да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велик |
| лала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Само ћ |
| известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Царигра |
| њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb n=" |
| боје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако су молили |
| овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и око |
| еколико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, зар за |
| фана, господару!{S} Игуман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и на |
| старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњ |
| други нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропа |
| пред старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, |
| ша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не треба б |
| ски ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је једнако подупирала и оправљала, али у одбрани ним |
| .</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем з |
| обџија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви з |
| е је забављала наше читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи почели уз гусле пева |
| султански момци прихватише поклоне, па их уздигоше и показаше султану, који је седео на своме |
| е одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нароч |
| а крсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденов |
| мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити о |
| дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место покрај самих дворских врата којима |
| е, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</p> <pb n="64" |
| идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни слу |
| а српског старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњ |
| се при самој помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су да |
| лети са својом војском из града, заузме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чека |
| наву, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружаних и напуњени |
| ултану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} |
| овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма |
| на вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Т |
| склањати испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада |
| или су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку до |
| рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао господару властелину, у којега су, међу пос |
| руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене |
| .</p> <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих била подиг |
| еру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћ |
| Њихова плодност и вредноћа народа који их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређе |
| им људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест |
| S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да |
| рне поклоне Величанству твоме.{S} Прими их милостиво <pb n="36" /> и не заборави твога свагда в |
| ротив оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар |
| и се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоређене у |
| е ствари није никада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи |
| с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за д |
| се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни народ |
| епши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како |
| који су нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту шт |
| и ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се т |
| } Мени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да |
| ман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ов |
| признајем за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и |
| њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Нај |
| војити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу |
| су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у |
| бегове, па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излет |
| анима украо некакве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицал |
| к је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице |
| о продаје манастирских јунаца.{S} Купио их некакав властеличић Гвозденовићев испод Копаоника, п |
| hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— Онде г |
| ни <pb n="104" /> по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређен |
| е меропхе.{S} Отроци или робови, колико их је било, били су искључна својина њихових господара, |
| ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове другога реда.{S} Уљари |
| ти.{S} Кад се сврше ови послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{ |
| ају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их како на красним коњима јашу планином.{S} За њима је |
| и деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p |
| „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је |
| ач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да ја |
| свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам госп |
| ке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ д |
| ама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је провела на султановом двору у страху и зебњи од г |
| личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Дужнос |
| , тако да су се одбранили само зато што их је било много, па су запретили да ће се одупрети ору |
| енама старијим, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, ни |
| етогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством читао.{S} Калистрат је грчки знао |
| повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је |
| чином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како |
| е људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског капетана, те се извешт |
| с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством читао.{S |
| ш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разу |
| лале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле |
| с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толико заокупили послови |
| им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких заповести.{S} |
| ладе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског Мира (1444) опет били уступили дес |
| .{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну |
| да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Чети |
| вари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нама стари оставили, ми треба тако и |
| ихова права и имања чувати тако како су их чували православни <pb n="250" /> господари.{S} То ј |
| {S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити н |
| И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били |
| њихови рођаци.{S} Њихови другови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добр |
| путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану у сво |
| ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слободно, добивши |
| ога двора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је с |
| сује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с на |
| на војевање или на другу страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигл |
| кућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном намазану, једнак |
| и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне свако |
| ити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва |
| благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју |
| ак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стамениј |
| тира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запр |
| ховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она |
| н налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом живе, |
| овцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ј |
| их послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео и |
| ити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности |
| ебе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рачунима, није му ни накрај |
| се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свем |
| пила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабо |
| ила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у |
| етене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагу |
| ратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се турска |
| е су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разли |
| разника најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле |
| и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> |
| гош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи момак |
| цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на нек |
| Њена кухиња и кувари са својим справама ишли су напред.{S} По том камиле с товарима.{S} Царица |
| стима.{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и сматрали ову неминовну казну Бож |
| ица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновника, упућених да отпрате и |
| ак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, обо |
| егов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или |
| ца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дана у |
| таменија разместила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb n="10 |
| ечаније рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дана често слу |
| да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати |
| знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не |
| већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је |
| евца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско поб |
| Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје, а остављају де |
| рагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину Србије до Крушевца зајед |
| а брани, његов се туркофилски оптимизам ишчауравао каткад и одвише повољно према Турцима, да га |
| без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Зав |
| 138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p> <milestone unit |
| лонула и уништена била народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непр |
| , па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе |
| /p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том |
| ти.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси ника |
| м.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало |
| е то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за |
| и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оп |
| у дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито пре |
| а ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је вера |
| и стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди у |
| ара пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула |
| н.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако остав |
| на где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло |
| га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за |
| коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што в |
| народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти деспот |
| то сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац).</p> <p>С тим речима ћефалија р |
| арим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то |
| >— О, вајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властели |
| огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> <pb n="91" /> <p>Он уздахну, |
| Докле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помо |
| рцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господ |
| наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S |
| плици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу јо |
| а може, синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим |
| огу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не |
| Јеси ли ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Ш |
| м и трпљењем задобијати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанств |
| ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ороди |
| ти свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти |
| воја женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Узда |
| о их питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и т |
| м по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То верујем и видим, о |
| видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— |
| ћи ће Којадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа. |
| вестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а |
| аћене земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, |
| могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а |
| </p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач |
| ="16" /> <p>— Царице мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} |
| м.</p> <pb n="20" /> <p>— Султанијо!{S} Ја сам ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Н |
| !</p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је т |
| царица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или т |
| ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по ц |
| ушност и једнакост још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз м |
| ј ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у |
| (начелник) <pb n="169" /> ни судија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p |
| пристане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} К |
| кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу |
| и, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на кал |
| јним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само |
| те што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што треба.{S} Још бих |
| а је, радила, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Кој |
| ебати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Ал |
| нике или издајнике, противнике вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити |
| Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је дале |
| и по наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све прегледам и види |
| ку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на до |
| ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S} Помози, гос |
| Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске старешине и слушам их у свем |
| стало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш |
| ла кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свег |
| о ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у ру |
| равда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{ |
| ство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћ |
| о не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум |
| } Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми с |
| њем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао д |
| Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.< |
| на, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Ј |
| тити Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не |
| Али није то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да с |
| е!</p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја нисам заповедао, јер није требало да заповедам.{S} В |
| г од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} А |
| сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем |
| ужбу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, ал |
| иште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо |
| дем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозден |
| риш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га |
| раве деспоту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што же |
| ехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена |
| ће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb |
| </p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има н |
| игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим ку |
| еба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најста |
| можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, |
| говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћ |
| слио.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, |
| еби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само др |
| ло.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвесрдније благосиљам, рече |
| а чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани војвода, самозва |
| руго ништа, одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило б |
| рат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признаје |
| ки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти пред |
| се говори искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти к |
| ко ти царство, одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао м |
| не помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра |
| спота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милос |
| рује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не може бити ј |
| им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђ |
| ика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на |
| ри Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се |
| е се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Леп |
| лио?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи |
| тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p> <p>— Јест. |
| их волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није |
| ар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да ј |
| елику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни |
| остију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш |
| с ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанп |
| ружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У |
| а младости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњег |
| о главом машући.</p> <pb n="17" /> <p>— Ја имам разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањ |
| силна воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се клањам силноме слузи његову, одговори Гвозденовић |
| Не заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удаје |
| ти се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Превисоко ти царство, да |
| елике султане Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби |
| ву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завлад |
| ини добро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта |
| и ранио манастирског стражара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом ам |
| S} Миља устаде са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она лако руменећи.</p> <p> |
| аднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</p> <pb n="288" /> |
| с о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да |
| и син једне заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то и мислио, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвал |
| ирском панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p |
| сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и |
| а то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је |
| копље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти каже |
| ући пред преобученим Турчином.</p> <p>— Ја сам, честити Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја т |
| морамо одговарати истом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност моме барјаку, одговори султан, а у веру |
| бе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како |
| трат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам сил |
| Турака? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} |
| Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не признајем више никога, ни деспота ни султана, оси |
| на Драгоша купац властеличић.</p> <p>— Ја радим по заповести игумановој.{S} Јеси ли ти купио ј |
| ека оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа |
| ни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби |
| и били сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Кал |
| ше уговоре кнезу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја знам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва |
| ти какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} |
| тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, старешине <pb n="178" /> овом |
| а, уопште с европскога запада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мис |
| удно одбијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, заварани пропагандом катол |
| упља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта поку |
| а не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} |
| е је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио |
| жио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже |
| добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> < |
| он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао |
| ј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ак |
| стане туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли |
| И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се |
| рирода за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} |
| н ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће п |
| е воља султанова, одговараше царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} Због |
| Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја чини |
| моћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и м |
| волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорит |
| да Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за |
| превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства некол |
| а благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар |
| пскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па |
| , и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Не |
| и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече султ |
| шта више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вред |
| рбега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накна |
| ли, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Круш |
| а.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— |
| p>— Опрости што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на |
| оја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим |
| и се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим |
| S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који с |
| нали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-бе |
| новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарство |
| Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, истина, није манасти |
| Истина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру с |
| ури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси др |
| а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако |
| ти него ли једнога правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у приј |
| удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побрка |
| еш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се |
| што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година |
| } Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У пи |
| е отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p |
| да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то исто ј |
| ђења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надат |
| плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш |
| .{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једн |
| ео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме трен |
| рота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистра |
| Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искре |
| азговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем? |
| p> <p>— Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута |
| деновићу!{S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.< |
| да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега времена тако горка?</p> |
| ажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па |
| род ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, и |
| м.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани никад |
| <p>— Све је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле и |
| ећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> |
| жај којим можете бити задовољни.{S} Али ја сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето, не |
| икосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовић |
| ање....</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устеж |
| {S} Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви |
| чеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и скла |
| о.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} М |
| е и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео с |
| пођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и |
| ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по |
| е питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у бу |
| е веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није |
| ут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева лица.{S} |
| летале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема |
| и Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Ал |
| из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите да треба. |
| Миља, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо |
| ш турска вера имала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султ |
| ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, |
| и моја послушност престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гони |
| страте, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем ов |
| м је једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> |
| истина, није манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини. |
| је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио педесету годину живота.{S} Не осећам се као |
| сам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S |
| >— Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад и |
| ре погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна |
| ам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сло |
| p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Му |
| шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми |
| вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с |
| ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који бу |
| и неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје пл |
| м на султански престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?</p> <p>— М |
| ука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као с неким а |
| иси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна |
| ар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; |
| м.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу |
| па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити |
| ?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она зе |
| викаше каматник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само |
| ласт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај начин који је могућа |
| p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не забо |
| работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на њего |
| еш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти |
| наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је |
| ању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што |
| овић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном п |
| ишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку ве |
| ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се |
| девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти |
| та против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Није требало, не |
| крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би |
| рату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начи |
| добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очевидно |
| покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био сам |
| не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце с |
| а се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на велике с |
| <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако |
| ни.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити з |
| Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више. |
| ари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам једанпут видела новога султана, и он ми је казао |
| ло је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим златником, натакнута б |
| копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толико |
| ђен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабукама, шљивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и з |
| ији и најмекши, бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред |
| ега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко целе године, |
| стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим златником, |
| S} Један је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље нат |
| к је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, |
| дело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим ј |
| што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} |
| у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва свог |
| , рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Цари |
| које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша д |
| Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, по |
| учивши им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем окрену |
| е и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто |
| сто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску прибира |
| о да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру |
| да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца |
| , готово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био |
| еда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар |
| <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута |
| Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза им неколико речи, по којима га је |
| приказати господару.</p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, кој |
| пот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, по |
| ико у времену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и |
| } Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица |
| ед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад ј |
| е марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, и в |
| се постара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се великашима турским и распитујући од њих када |
| града су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје.{S |
| арицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да уп |
| лила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог властелина Гвозденовића, одмах нареди да |
| И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је би |
| извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ја нар |
| оји час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је |
| Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.</p> <p>— Којадина... рањена! викну госпођа</p> < |
| ту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде.{S} |
| му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да носи писм |
| а баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђ |
| оје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели |
| а досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год посла давало мана |
| од новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме много поштованом пријате |
| дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђа није б |
| рским и распитујући од њих када се може јавити самом новом султану, кнез Гвозденовић је са свој |
| сланства неколико знанаца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S |
| ој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.< |
| догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако |
| ој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, Рањину и Гундулића.{S} |
| Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по том јавише управнике добара и рудника из Трепче и из Новог |
| из султанских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник Мехмед.{S} |
| дговори царица Мара.{S} Моји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се н |
| калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао |
| риграда, која <pb n="221" /> ми то исто јављају, одговори царица Мара.{S} Моји чиновници, јавља |
| ин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину.{S} Иначе његова нога не прекорач |
| n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те |
| оје би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне који су се били по |
| ани најновији, све невесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и |
| пела писма из Смедерева, у којима су му јављани најновији, све невесели гласови.{S} Јављало му |
| аричине доброте спрам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Н |
| ставном моралном целином, већ се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гв |
| монстрацијом изјавио оно што није могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с пр |
| своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хришћанског служења Богу, јер ред није допуштао |
| и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коња |
| ој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разговора |
| спечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима стајали су спремни да одс |
| су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, наро |
| азна јела и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, прасце <pb n="41" /> или телад.{S} Јед |
| дом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад об |
| лих људи.{S} На ражњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало исто тако |
| .{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивам |
| > <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа |
| де ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богор |
| подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} Уговор је та |
| ти но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неисказане.{S} Све једнако народ одмећу |
| еоград ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац Калистрат.{S} Вечита страд |
| и шта говори, беше развалио уста против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се м |
| алуђери и попови огрубети и начинити се јадне незналице.{S} Са сиротињом све то само долази.{S} |
| ет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Од |
| иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме ст |
| и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други |
| и и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта |
| и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац је гур |
| , сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</p> <p |
| олазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у не |
| ао што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука |
| ина у Турској не обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној |
| адин.{S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, |
| о Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупљао |
| дух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, није далеко |
| {S} Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њег |
| S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на оч |
| љаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио.{S} Могло се догодит |
| стели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година |
| анатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.</p> <p |
| та мислиш, синко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попусти |
| Шанино које је било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана по |
| азумем, пречасни оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, |
| е данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и судиле над ве |
| </p> <p>— Манастири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S} Ти с |
| те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца д |
| ац Калистрат свршаваше молитву, зачу се јако куцање халком на вратницама.{S} Вратар отвори врат |
| иска неспокојство, неизвесност, и да то јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било у глави |
| , енергичан, готово плах, краћег, веома јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} Којад |
| је вежуштому...{S} Последујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати н |
| Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме |
| баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Рудника.{S} Коњани |
| о или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео као човека вер |
| адислава на Варни, 1444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео да Србија као д |
| о ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни |
| ане Топлице.</p> <p>Дворац властеличића Јанка Плетикосића у Точанима није имао куле као што ју |
| ог његових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој |
| е свечаност једно јутро спремала у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топлице.</ |
| довршивали закуску.{S} Старешина лова, Јанко Плетикосић, наређиваше хајкачима да полазе и да о |
| испричати.{S} Кратко време после тога, Јанко <pb n="243" /> Сибињанин искрсне изненада и потај |
| пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с дес |
| тнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозденовић. |
| коме је било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, проговори пристав.{S} Деде, Милија, |
| се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам |
| исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, |
| га недовољна.{S} Саставивши такав план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава ску |
| н Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љубећи се у образе |
| вивши врло слабе страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи тур |
| е више могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин се потпуно користи том приликом.{S} Он |
| град је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Капистрански ни т |
| ише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим |
| ала неког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точанима зарад дочека |
| литвицу и рече: „Нека је благословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи |
| веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Гвозде |
| ао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити гос |
| нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало |
| на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, проговори пр |
| праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла и судије прве в |
| био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S |
| трим ударцем изненада.</p> <p>Тога ради Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске на левој |
| да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Сме |
| > <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да је неко с |
| и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, властеличић у Плочнику, али од богати |
| том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да |
| На једној страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непрестаним говором и хра |
| војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са свим турску војску и зароби и са |
| ојску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војске да Турке код Београда |
| рској непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас |
| ко да султану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терат |
| властитим шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљивом срећо |
| ржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и овамо; кад се само |
| стићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао ј |
| ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из |
| бом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће С |
| ојима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који |
| данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако више помири |
| е могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињани |
| пољу.{S} Посадом су управљали Сибињанин Јанко, као главни војвода, и папин изасланик Јован Капи |
| во.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука |
| ку, имао је мању своју кућу властеличић Јанко Плетикосић, који је стално живео недалеко одатле, |
| } А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и прогов |
| и где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах шту |
| Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за овогодишњу летину |
| усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Калистрата. |
| 101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори от |
| чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} На жало |
| ји <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене |
| у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа су ра |
| се његово пружало од Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било |
| ег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињанином на једанпут, пред крај септембра, гр |
| , морали пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих војвода. |
| Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од ка |
| католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом партијом у Угарској, уз |
| завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљевским намесником.</p> <p>— |
| Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна се против |
| а као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију пр |
| е пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је сул |
| да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се так |
| pb n="195" /> православних хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је угово |
| све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми |
| овори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао мени несрећници, закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} |
| ве дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало робље, |
| ставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> смрт нашли.{S} |
| <pb n="275" /> султана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удар |
| стом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на |
| м, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама |
| збећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султа |
| у види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредно |
| озном фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било |
| , који је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио што је трчао с променом вере, |
| авни <pb n="250" /> господари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме |
| алистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим и |
| 6.{S} Кад наста пролеће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеш |
| ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га онако |
| на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Г |
| ини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских јутара, ваља |
| амењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и з |
| степеница узвишена пространа галерија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним за седење.{ |
| а, преобратио у џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе |
| тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготин |
| е му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек ранар |
| днути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} |
| ио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од вис |
| је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу |
| озденовић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делиј |
| а војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-б |
| е и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био |
| не родитеље.{S} Пред царичином носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, |
| Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз реку јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско, вла |
| {S} Њихов цвркут и извијање учеставаше, јачаше непрестанце.</p> <p>— Охо, почеће опет мала брбљ |
| еговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> о |
| ење од говора оца Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, сви, |
| , да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују св |
| ах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира на |
| ко они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S |
| {S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има јо |
| ем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја |
| је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?< |
| Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> <p>Којадин ником није казива |
| представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, када Беог |
| сведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку з |
| е, свршавај у име Божје, повика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, још једанпут пр |
| разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <p |
| кар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство |
| у.</p> <p>Ено их како на красним коњима јашу планином.{S} За њима је на једном коњу натоварен л |
| ео Којадине? почеће Драгош, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео |
| Пристав проговори:</p> <p>— Божји Суд, је обелоданио твоју кривицу. <pb n="175" /> Признај што |
| т коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{ |
| ајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p |
| ого.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p |
| , тако умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја с |
| о брдима и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} |
| г манастира Лавре прошао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и пок |
| о Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље |
| био милостив, обдаривши <pb n="289" /> је новим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу ко |
| а нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство?</p> <p>— То ј |
| изручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трго |
| Реците нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, |
| а како, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задо |
| {S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси л |
| и се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у |
| шњом жетвом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којим |
| дводио хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те |
| Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна |
| да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У бо |
| штати, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да м |
| ут Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га мог |
| јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} |
| Плетикосићевој.{S} Миља Гвозденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивост |
| о бедно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, |
| јна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У последње време царица је била веома забринута, |
| отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n=" |
| ђу и о хришћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава власт |
| } Нека Којадина на његовом путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{ |
| о у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређивала, што је најле |
| ним плочама с натписима.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једној су хумци м |
| еђу народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на К |
| ћи ништа револуционарно.{S} Кроз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима н |
| а — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S |
| ма и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Ог |
| гиозном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Људи су се крстили и моли |
| д и одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му тада ни |
| ц у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косову о |
| равославље клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била сто |
| стирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, каза |
| да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао |
| ико саставило око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књ |
| з нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам само с |
| брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући руку как |
| , и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> <p>На скоро се јави |
| и му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елегантну појаву младост |
| арицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у његовој седмој години, |
| } Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p> |
| т за владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком приликом нудио митром владичанс |
| ђају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, зн |
| ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао другојач |
| ј разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова одлука беш |
| дном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао |
| ад један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине у б |
| е сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свет |
| и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама. |
| ек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе к |
| пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, до |
| имао уздања у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да м |
| гством земљу свога господара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му нос |
| ова питања провириваше, у тону којим га је изговорио, задовољство које би имао да то одобри по |
| ко несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га |
| сан и веома образован човек, Којадин га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан |
| стиру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати к |
| н лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се |
| к.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топли |
| д деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о много |
| ва како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао. |
| било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у |
| султан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново |
| а ће Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па т |
| двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испитивао о свему што је он имао прилике да у |
| де и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{ |
| у Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација после смрти деспота |
| и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па |
| ошао да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могл |
| те се кући сеоског предстојника, којега је Којадин знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим |
| ије било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесници |
| руци је носио свитак хартије, од којега је о црвеној свили висио златан печат државни.</p> <p>Н |
| кутати око ружичнога џбуна украј којега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у сл |
| вши да се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан наг |
| иси од игумана, оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</ |
| а његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин доша |
| жао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Т |
| који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарско) од |
| воје крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у путника калуђ |
| силник.{S} Многе је он обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и |
| ер преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирс |
| обузети били тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, ка |
| игиозном фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је б |
| кују свршетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин без ору |
| из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим с |
| о, био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан |
| S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову наставу, старајући се |
| о, све од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Царица изађ |
| на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим |
| зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у |
| дан камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она |
| ји човек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неких г |
| би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме животу |
| Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су |
| кође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилни |
| о мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Си |
| је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се сва |
| х најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се |
| и да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара му |
| ки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву православно |
| сли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли |
| жјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је ист |
| уму она увек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој ра |
| а да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њем |
| јњих граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владисла |
| Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Кру |
| та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Др |
| рисенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и старих предања најрадије при |
| жавне власти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве |
| ко би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} |
| и крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="209" /> својим |
| устављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност свога брата према Стам |
| адају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се топио у телесно |
| на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби му |
| еновић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада сх |
| ца Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила |
| очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к ру |
| ојску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потражи султ |
| да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говор |
| бавезу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим би |
| , синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва свога госта |
| а ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, |
| {S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тог |
| b n="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти |
| ај посао није свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од њег |
| поручује мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту |
| свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упит |
| и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега ч |
| царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да би требало |
| аха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су на |
| ити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци |
| } Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да |
| ме да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа гов |
| ришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих времена, и свак се напајаше њ |
| га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко др |
| ла да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића |
| она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети |
| птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице продаван |
| одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драго |
| може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена, о |
| је чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и |
| и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њему ј |
| о изазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Де |
| азивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говор |
| и дани самосталног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство проме |
| Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав сврше |
| а вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега в |
| и је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се т |
| нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S |
| роду пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан |
| њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S |
| еном вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну старога породичног уг |
| тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку |
| аметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О овакв |
| сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти |
| ке Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква у |
| не излази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми шт |
| свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а |
| Али су ми они много пута одговарали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли љ |
| ad>XX.</head> <p>Они који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, само |
| ђа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb |
| е оца Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворено о |
| >Царица Мара са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису ја |
| свега југа словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране |
| <p>— Остави се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре |
| лаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружје незадовољни, само |
| ојадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него Свев |
| руна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Г |
| приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи ка |
| свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је |
| ац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168" /> задржи га на н |
| миљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Г |
| едан котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је био |
| кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и С |
| љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалил |
| девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приго |
| ао је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својој наредио да се |
| ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог д |
| е се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били г |
| ви људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбо |
| ом приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гво |
| .{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у Точанима украо некакве телеће коже |
| .{S} Један је оптуженик био окривљен да је једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и ди |
| форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма најподеснија за показани задатак.{S} Ако ње |
| ао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p> |
| се захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и от |
| ајгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво пр |
| ве, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, ч |
| <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њен |
| рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, она |
| је постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење у |
| се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникне ж |
| о више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли ка |
| годила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене |
| нка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су ка |
| н коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као |
| а тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он |
| ца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио |
| ки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да |
| и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић |
| рвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним ужива |
| или у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да |
| {S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једнога п |
| а паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њег |
| ана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија |
| искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је одр |
| ђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} |
| у својим наговештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Је |
| есте у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да |
| ица, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до бо |
| им одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали су с |
| велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла са |
| ек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма коли |
| Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чи |
| е одликовао писањем и читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана.{S} |
| о није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за наро |
| од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће с |
| ици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склоп |
| узеће његово <pb n="202" /> значило да је цело православље клонуло пред исламом и да га је исл |
| која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и прем |
| тану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић приликом последње његове мисије у Дреноп |
| ле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би в |
| лој Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе своме постригу, манастиру Студеници, а друго и |
| ли речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> < |
| е у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли |
| стиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Т |
| шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себ |
| , Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била поде |
| што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милути |
| по заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту |
| њом се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то |
| и и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше |
| лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рачуни |
| .</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га |
| ијатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</ |
| шао прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} П |
| спех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви |
| тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, а |
| се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу тре |
| ињанина.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је др |
| он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало да он без ње не би могао у |
| Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где |
| на да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањи |
| новога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, |
| и, као што је била Гвозденовићева, меда је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане |
| тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погоди |
| ад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладовини |
| p> <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} |
| це спремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што |
| колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је у |
| ом суду спахија је имао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{ |
| у били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда један исти сложан |
| и угарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ослобођење Смедерева и одступање |
| и ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде т |
| </p> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљев |
| ји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, |
| жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија самом Којадину изговорила, с нарочитом |
| јући свој ред за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и ме |
| и су те работе биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се вршила над |
| За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба м |
| а.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца |
| сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна ј |
| у носио.</p> <pb n="235" /> <p>— Србија је пала, продужи Гвозденовићка, Србија се одржати не мо |
| овори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим ве |
| а привлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда поротнога суда, кој |
| да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље |
| а услужљивост врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, рад |
| ости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме доста променила свој дотадашњи начин живота и в |
| са госпођом Плетикосићком.{S} Стаменија је била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Ма |
| ио турски, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће |
| би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим |
| hi> Рајске лествице </hi></title>, која је за њ преписивана. <hi> Прост инок скот словесан </hi |
| и обрађена у приповедци „Калуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 августа |
| ло се била начетила гомила народа, која је радознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше |
| о па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> видела није, |
| онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад |
| силне, многобројне војске турске, која је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила из це |
| у крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цр |
| алу јој кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила к |
| е освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је сми |
| p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника |
| запрепашћења, страха, одвратности, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, кл |
| жаше тако за усплахиреном гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова пролаз |
| аиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Ка |
| био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S |
| гослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би |
| оких хришћанских осећања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с приро |
| , и вере одрицали.{S} Нова најезда која је пратила освајача носила је нову веру, нов језик, нов |
| њихових пратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа |
| г стаса, у расцветаној лепоти жене која је, у пуној уздржљивости, претурила своју тридесету год |
| 53, од пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити |
| Он се нагло диже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну |
| Србију.{S} Према тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нарави, п |
| договори с превисоким деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно зад |
| ја, установила женски манастир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, |
| казала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и |
| шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{ |
| надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, проговори младић збуњеној девојци.{S |
| камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Мил |
| лад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња порука старога Калистрата.{S} Млади |
| ћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} Мило ми је једино ш |
| а бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито превисоко ти царство, одговориће на то отац |
| чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би мо |
| благосиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, |
| лагодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} Господо чес |
| , па очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде њего |
| , и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник |
| и су овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких послова везана била с млекарником, са с |
| а зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су |
| ати млада српска девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је |
| под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опсадне справе које су онда биле по |
| а лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Пољ |
| , Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна, и ударила је силно, али је и на |
| н ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу с |
| то му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску та |
| — Народе! продужи Гвозденовићка, турска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте |
| и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb |
| ослужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је имала неког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плет |
| стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим златником, натакнута била на |
| прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључала в |
| бриге.{S} Непроспавана ноћ увеличавала је јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега |
| хвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђе |
| аску у манастир Свете Богородице чекала је царицу игуманија Анастасија, седином украшена стариц |
| <pb n="133" /> видела није, премишљала је о истом предмету.{S} И она изгледаше замишљена, и за |
| .{S} И једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и бас |
| зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе до |
| ла Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице |
| олу Скобаљића.{S} Топличка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S |
| ђ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нароч |
| Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у |
| као домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, радила, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ћ |
| ама, с очима к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb n="223" /> притече у помоћ одбран |
| је било његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достој |
| болесна.{S} С највећим напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па је онд |
| ћева дворца.</p> <p>Шана врачара седела је на источној страни села Плочника више пута уз брег.{ |
| Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта пр |
| ва, ванредна црномањаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" /> к |
| не, ослањајући се уза градски зид, била је малена <pb n="53" /> властеоска црквица Светог Томе, |
| астирска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског здања, окренутог планини и речи |
| се налазила још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је |
| S} Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од |
| </p> <p>Кућа властеличића Миливоја била је нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе |
| су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била з |
| ностранство.{S} Нарочитим робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за |
| } Велика једна столица с наслонима била је једина одвојила од намештаја најпростијих ћелија.{S} |
| и с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особита милост, којом је султан при ступању на вла |
| деспотску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султанским |
| Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} |
| ва добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретк |
| овољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} И то му је манастир оси |
| ала се својој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића |
| соколовима.</p> <pb n="106" /> <p>Била је читава свечаност кад се спремао већи лов са многим з |
| ка Којадинова.{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка ј |
| а ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећ |
| спођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Бож |
| ојска је то била многобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда |
| а дворкињама, женама старијим, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих с |
| најезда која је пратила освајача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, но |
| Калистрата.</p> <p>— Честитам ти, рекла је игуману царица Мара, честитам на свему.{S} Уједно мо |
| божанском милошћу напојена поука текла је за свакога под једнако као извор чисте планинске вод |
| вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем |
| о је мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвоз |
| чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукам |
| поче пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном м |
| двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Драгош |
| теље, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, о |
| имао по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико великих властела, међу кој |
| била да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властел |
| и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио пед |
| ишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збег |
| и. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> <p>Он не изг |
| ар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</ |
| з рога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртовима, за |
| стири морачкога манастира.{S} Над свима је био каравански капетан, Дубровчанин, заклет код дубр |
| маћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских |
| какве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што |
| чити псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{ |
| дника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека ц |
| рајишнике што ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} Остала земља је б |
| рибњацима насељавани су рибари, којима је задатак био, место сваке друге работе, да се брину о |
| био опкољен дубоким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај кул |
| преписаче одређене три ћелије, у којима је било увек свега што треба за преписивање: хартије, к |
| три мање тако саграђене куће, у којима је спремано ноћиште и боравак гостима властелиновим или |
| а, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није |
| неколико великих властела, међу којима је у Топлици био стегоноша, <pb n="39" /> властелин жуп |
| оје су још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Калистрата била са свим за |
| расним коњима јашу планином.{S} За њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду з |
| ака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлиц |
| сану у сводовима велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Св |
| листрат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио |
| је путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопо |
| " /> благо и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мисли |
| био одељак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у к |
| сли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу м |
| у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, па је остао мртав на месту. |
| ана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја била политично дело, те је она у харем доведен |
| ти?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековим |
| и су га слушала на свој начин; омладина је овде висила о његовим речима, гутајући сваку реч и с |
| ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тада, <pb n="254" /> слушала чудан, дотле |
| к земље, него само насељеник.{S} Истина је он, као насељеник, био прилично непокретан, ако само |
| ао с неким ауторитетом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао. |
| здари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан је свет одведен у ропство, мног |
| .{S} Варош није више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали С |
| о је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и све шт |
| епрестано разносили закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, |
| те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше р |
| ин живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; |
| да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако промицала кроз гомилу ловаца, надгледајући д |
| а и уживати у црквеним парадама.{S} Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Богу шт |
| ако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} М |
| црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником старала се како о хришћанском |
| отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чини добро Србима и хришћан |
| у?</p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p>— Па како, како?{ |
| рочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би купов |
| опаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу мора спустити.{S} Треће |
| и да изврши послужење.{S} Госпођа Круна је још раније издала наредбе како да се понуде сви без |
| да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јави |
| мужа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} |
| ак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замотуљак.{S} То је била половина |
| це, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли.</ |
| Султана је у пијанци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си |
| рати мајку до последњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога |
| ела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различите апокрифе. |
| дморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости.</p> <p>— Боже |
| сим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> < |
| сти је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држ |
| {S} Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p |
| а с главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пасти |
| дучко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да |
| је била означена казна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио |
| кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, идући у Приштину, некога напаствовао.{S} Он |
| су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на по |
| е испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се био ист |
| ко као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску.{S} Није било никакве корист |
| аца, али ни то није помагало.{S} Европа је патила од једног великог зла, од претеране децентрал |
| један јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с |
| и, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој |
| је му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи њег |
| .{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла начи |
| рстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу |
| пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S} На |
| в високим путницима.</p> <p>Царица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук звона и ужи |
| , сахрани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, била већ прету |
| се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају |
| а и госпођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је била служена у малој игумановој трпезарији само за о |
| на личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стаја |
| ставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови новобрдским стареши |
| у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још |
| и <hi> читлук-сахибија </hi>.{S} Работа је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу т |
| о ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојно |
| одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извест |
| еш тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родит |
| ли прошлост.</p> <p>Година 1865 метнута је поред 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасви |
| ти у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је м |
| х породица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није |
| ори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће п |
| ћи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не знам |
| клепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Није добро! одговори он, |
| е на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{ |
| е преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, гос |
| ш неред, наше самовољство.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми сти |
| обро! одговори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пре су |
| — Па шта је радио калуђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи |
| угарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам, |
| живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о том |
| другојачије није могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити кроз |
| него његов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта је радио калуђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај |
| рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, |
| игама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би |
| си ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, |
| говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, |
| е, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљат |
| а му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и до |
| ју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и како су мн |
| и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да из |
| ци почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге бил |
| о да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</ |
| pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, несташна?</ |
| ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш. |
| гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себич |
| овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је о |
| нашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио |
| </p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебношћу, није |
| ликом оружју.{S} Разумевајући добро шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав |
| ти на земаљска имања.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање |
| Несрећа, синко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложни. неспремни, неорганизо |
| же куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога |
| није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и твр |
| аликућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном намазану, јед |
| авици или низбрдици.{S} У сукобима соха је, према прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви |
| е никада требало одмора.{S} Од Крушевца је одмах начинио зборно место и пристаниште за војничке |
| анко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не |
| пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и главни извор неспокојних |
| {S} По том камиле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при ве |
| показао се у свему напредак.{S} Царица је штедром руком додавала манастиру из свога двора, кој |
| гојачијим временима подигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу п |
| м се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, |
| и каква је.{S} У последње време царица је била веома забринута, те тога ради није више мислила |
| S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Цариц |
| у молитву оца Панкратијa.</p> <p>Царица је била средњег, складног стаса, у расцветаној лепоти ж |
| се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман ј |
| мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он |
| ему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић малко узнемирен.</p> <p>— |
| ори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у См |
| ком није владао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика. |
| их изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је бил |
| говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари |
| ћа.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћин |
| .</head> <p>Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам с |
| у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} На |
| Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо п |
| ала каква јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован |
| обновљених и потврђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је |
| риход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, |
| спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да |
| д ње крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га |
| као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина, игумана, који је све то при |
| а истом рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ак |
| у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Срб |
| гао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић |
| у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од пр |
| рав и на њену природну бистрину великог је утицаја имала околина царичина и начин живота у њено |
| а дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле |
| и ратови оставили тешке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву ви |
| Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Која |
| кав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крста |
| аштиту слободу насељеника и сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу и го |
| ош док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више |
| во?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} О |
| ?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или није мо |
| е наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску |
| с пажњом читали како су Александру, кад је као младић ступио на престо, војводе његове саветова |
| да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена тако страховита, мученичка казна.</ |
| равник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице |
| одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, сазо |
| ретке казне свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда |
| може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном в |
| у, даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу |
| ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је |
| подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као шт |
| товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спава |
| отпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, |
| врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, његов су посао већ радили други; |
| и отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да |
| ом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њену |
| уна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новом |
| нда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и њега да св |
| наш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} |
| погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ват |
| на и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и |
| рахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где је он ј |
| ле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Турци су се томе |
| опољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед његов, све су ове ми |
| јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави по |
| ј је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако |
| и је познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости св |
| огло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, б |
| То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће у |
| ало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</ |
| брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика свагда показала да су, на жалост, празне ре |
| што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код |
| бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред цркво |
| скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спа |
| глед и славу своје породице.</p> <p>Кад је иза његове последње мисије у Дренопољу дошла царица |
| Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва |
| љао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и м |
| су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчк |
| и о срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче |
| манастирско брашно неначето.</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одл |
| оке чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак ц |
| а се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним |
| штама; великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот |
| анданат војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спр |
| S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> и под |
| зор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и па |
| >— Јадница Мара, наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће |
| и, поклонити Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму своје прародитељке, Немањи |
| ости, верности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисоком т |
| генти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у |
| Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О цар |
| рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила. |
| брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда био |
| b n="13" /> <p>Престолонаследник Мехмед је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, не |
| јући добро шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне |
| </p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео |
| рајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збегове, па разабравши за поне |
| а и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко С |
| ио је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју властиту п |
| о том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Н |
| амером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове п |
| га.</p> <pb n="265" /> <p>Султан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али виде |
| је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су |
| све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један старији властелин из суседства.{S} Најпр |
| риђе и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</ |
| .{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што није могао јавн |
| ске, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним клицима сусретао царицу и њене родитеље.{S} |
| вратка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољства сусретао деспотску по |
| ли он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у зб |
| руге, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно |
| мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће |
| какали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао пра |
| ако хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Турчин |
| врсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шт |
| 21" /> да себи стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда |
| погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новога султана Мех |
| е није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан М |
| после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, оче |
| анима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори царица живље, |
| босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе сам |
| вори младић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нит |
| празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што г |
| време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ниш |
| кви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса |
| ви Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема стар |
| p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донел |
| је љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} |
| S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истина као што |
| да и многобројна послуга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском о |
| S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образом морам истину |
| а, који су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, жељна уживања, в |
| срећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао |
| верад на заседу почети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се |
| не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам он |
| еговом диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> |
| устана може много учинити.</p> <p>— Све је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} |
| али се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то |
| т нико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше властеличић Плетикосић, али чиме нас |
| алистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењ |
| дређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета в |
| ружју хришћанском.</p> <p>После молитве је царица Мара отпустила Гвозденовића.</p> <milestone u |
| изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву |
| оје је био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао узима |
| агошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које |
| им о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{ |
| е оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} |
| обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде је Гвозденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна тур |
| ркалишту, на пољицу испред градића, где је такође било изнето једно буре вина за оне који би пи |
| ра к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и повра |
| ице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ |
| есени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела г |
| еспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродошлице и дао бл |
| о месец јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, да нема разло |
| ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против |
| </p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да |
| ан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p |
| одједнако изговарамо?</p> <p>— Онде где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, откривен |
| то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим |
| еоград и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад |
| Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је виде |
| товала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутствима игумана Калистрата, и султа |
| је био из студеничког прњавора, и онде је на његову рану младост утицао црквени живот манастир |
| м народу још је било најлакше.{S} Пређе је његову господару било име <hi> властелин </hi>, а са |
| учипалу, који је био као говече, такође је забављала наше читаоце и опомињала их како су тада в |
| ила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла ј |
| бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{ |
| стеже прси.{S} Нека чудна милина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у свакоме крају њезине дево |
| проговорила.</p> <p>Са свим другојачије је царица Мара примила игумана Калистрата.</p> <p>— Чес |
| бије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; мног |
| старају о производњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{ |
| ма не застане.{S} Спремање војске, које је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, који је |
| ти шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, |
| нпут обузе осећање милине и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као |
| даље да узима градове око Ситнице, које је, један по један, понајвише предајом, брзо позаузимао |
| да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, од прилике, Београду био дао дес |
| ци и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p> <p> |
| } Он сам покупи оружје Миливојево, које је стајало на једној столичици недалеко од одморника.</ |
| роставник библијски били су штиво, које је отац Калистрат препоручивао његовим ученицима.{S} У |
| и Круни и на њеном женском особљу, које је она, за своју службу нарочито одбирала из меропашких |
| чки велики челник у свечаном руху, које је личило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиро |
| ком и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја |
| учити са султаном мир по захтевима које је султан у почетку рата истављао, на име: да се султан |
| вене чаше и залагаше се залогајима које је други момак за оним на послужавнику носио.</p> <pb n |
| ј нарави, према великим интересима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишч |
| е могао, али је било насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао да учин |
| што мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош |
| алистрат, био је један од људи, на које је и удаљена околина гледала као на свога оца и на свог |
| радио његову њиву уз друге послове које је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио |
| сир, скоруп.{S} Једино разонођење које је отац Калистрат себи давао од читања и размишљања бил |
| м ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Ср |
| еби, ређајући по крилу красне ките које је била поизодвајала, таман да задене на прса за копора |
| пуне најбољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p> |
| али су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и који су |
| њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топ |
| служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и кад г |
| не од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, |
| ма да пехаре напуне најбољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Ново |
| ли у стању да разбију неспокојство које је тај разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву |
| /p> <p>Барбатовац је повелико село које је припадало властелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су |
| <pb n="141" /> <p>Псетанце Шанино које је било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућ |
| возденовићевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајности српске велике |
| мој народ <pb n="262" /> пропадну, моје је место данас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Бог |
| ице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи ка |
| Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит Калистрат, игуман манастира Светог |
| старешинама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Мал |
| литике, пође на поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп приз |
| ити.{S} На питање оца Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S} Погледавши боље у ње |
| арица ступала на српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим старим ро |
| нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, |
| ове које је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његов |
| заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Једноме с |
| о је воља једне велике госпође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући о |
| знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S} Први пут сам сад би |
| рви пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које сам сад први пут видео. |
| шта је теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам |
| колине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој половини мај |
| дбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао |
| знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно могао имати своју већу биб |
| С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвоздено |
| се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано железо из ватре пред |
| >Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, |
| сваки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње па |
| on" /> <p>Дервишко предсказивање о коме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се годину |
| јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било у глави како се спрема нека велика промена, и с |
| суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том доб |
| дарска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је било наслужено кандило.{S} С друге стране, отворен в |
| кнута била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље |
| што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору обично Гвозденовић постављао <pb n="154" / |
| Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S} Тако је њему једанпут сес |
| довима за захитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрмљено плочама, а около је било |
| драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једнакост јо |
| аја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, који никада не гине.{S} С тога |
| ислима, тежњама и потребама.{S} Не мање је наше читаоце занимао опис крајњих делова света, који |
| ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поу |
| стање за хришћанске власти.{S} То стање је остајало све даље на страни, улазило је све више у п |
| , брата или дете своје.{S} Ово последње је узето из византијскога права; оно прво било је домаћ |
| ширене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S |
| скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Мо |
| арији властелин из суседства.{S} Најпре је било надстрељивање, за оне који су за то вештине има |
| тајао је један троножац, а покрај ватре је на троножној столици замишљена седела Шана, мотрећи |
| ирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, |
| } Њена је удаја била политично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у нам |
| . Николе тај добар исправљен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{ |
| говори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не |
| заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висин |
| енија.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кра |
| е?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> |
| себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу |
| хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најл |
| је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, |
| имо за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} На |
| азне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало |
| ичност његову нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар чо |
| д себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорала д |
| деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да приче |
| {S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој половини маја.{S} Турци, нови насељеници п |
| амо лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{S} Тргов |
| а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за некога у се |
| е одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунити житом, све магацине одређеним потреб |
| обред, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала код куће уза своју мајку.{S} На њену девоја |
| упљење сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић имао ону услугу коју је им |
| а јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилазила на празна села, празне тргове, праз |
| оја ће се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном смерном оде |
| {S} Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— |
| Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у |
| </p> <p>— Превисоко ти царство и сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оц |
| а да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје вл |
| беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је |
| хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј |
| p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би |
| јадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, |
| овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто |
| еле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ |
| умиљаваше око њега.{S} Његови голубови је радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље. |
| све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у Точани |
| ластелу међу собом измири.{S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојављење 1455 у Будим, ко |
| ао замашних последица.</p> <p>Тога ради је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима |
| с.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, као ш |
| и за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је главно интерес.{S} Султану се после Цариграда хтео Б |
| У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 |
| није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош |
| ма и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, тра |
| ="122" /> <p>Сутра-дан после лова, који је Којадину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше ран |
| са својима чекати султана Мехмеда, који је из њих изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас |
| еколикога тога света разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога јутра з |
| се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} По том је |
| је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ни |
| друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отишт |
| о је некакав каматник из Прокупља, који је само новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша остави |
| жан, одјекивао је о сводове храма, који је у са свим другојачијим временима подигнут.{S} Царица |
| био на најстаријег сина, игумана, који је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погреш |
| додавала манастиру из свога двора, који је, у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен. |
| занимао опис крајњих делова света, који је уплетен с Александровим освајањем и кратка Александр |
| о том приступи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву. |
| и је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, |
| ови су непрестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су |
| ње њен калуђер, старац Панкратије, који је служио царичину богомољу и могао је бити на служби и |
| мио на главни град грчке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n= |
| еводи, казујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало разумевао, јер је у оца ње |
| Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки зам |
| то говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастел |
| но, добивши поверења пред старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје |
| Круна уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.< |
| сабор за Богојављење 1455 у Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето |
| брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> |
| редини је те гомилице седео један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио |
| је толико хришћански био одгајен, који је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, |
| а! одговори други један властелин, који је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куца |
| </p> <p>Тога ради Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске на левој страни Дунава, смисли |
| неповољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, који је знао све фино |
| д којима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме |
| припадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{ |
| шу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Г |
| скине седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За т |
| оно време заступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{ |
| pb n="77" /> се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi |
| .{S} Велики властелин Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила |
| моћи, прихвати други један младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Царигра |
| кућу властеличић Јанко Плетикосић, који је стално живео недалеко одатле, у селу Точанима, с дру |
| а и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао замашних последица.</p> <p>Тога ради |
| напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са |
| ладићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављала наше читаоце и о |
| па их уздигоше и показаше султану, који је седео на своме узвишеном престолу.{S} Један од паша, |
| мци су стајали спремни при камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.</p> < |
| дио, деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот |
| ије било могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и |
| је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао |
| Један једини човек <pb n="284" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је би |
| озив небески са спокојством човека који је све своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћ |
| > <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав |
| није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, |
| {S} Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верским стварима знао више него владик |
| усле певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, |
| е спрам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није било бедни |
| е био човек који је мало говорио и који је одмах почео служити се вештином да на далеко унапред |
| суд добро <pb n="192" /> утврдили који је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те онес |
| це, Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Пре |
| пријатељ Александров био онај исти који је онда био противник и балканских хришћана.{S} С тога |
| и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разн |
| стицао првих дана напред само онај који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариг |
| продаје стока, и манастирски момак који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драго |
| а млад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео служити се вештин |
| се мислима отиште и он кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Ш |
| промуца она, погледав га погледом који је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало. |
| зговор међу Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадин |
| знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај |
| > <p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао је о |
| 139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојаких др |
| више не предругојачује.{S} Правац који је ухватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} В |
| ла у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин имао по неколико, каткад и по десетак села |
| око стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим оковани |
| се спрема нека велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} |
| еспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп у деспотовој породици, види се по томе шт |
| ариград су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о дога |
| ком се нешто зарађивало, и манастирски је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време ола |
| и.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и |
| отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараш |
| се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена та |
| губи у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Буд |
| стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу он |
| најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учи |
| о је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастук |
| </p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гв |
| } Био је већ претурио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца К |
| две три велике књиге живих песама, али је увек много распитивао о књигама, и питао Којадина да |
| ала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, које је |
| страту.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} |
| ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опаз |
| ћи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија је јуче |
| одговорала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије нежн |
| ање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да |
| е учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла |
| ар у изискивању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у |
| {S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{ |
| S} Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешко било ударити |
| кад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошт |
| ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је ч |
| ла многобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло з |
| и властелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точани |
| шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држ |
| S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но |
| {S} Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје накрај краја зар |
| чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ст |
| о, још један само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам пре |
| ља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} |
| може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвозденовић гледао по сво |
| одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих |
| уђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хришћанског служења Бог |
| треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба добро погодити |
| ити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и |
| га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, так |
| подару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.< |
| се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је политика неприступна за захвалност и за нежност и сп |
| Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао првих дана напред само |
| том искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде |
| а преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих врата и улака које |
| са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријатељства, које одбегава |
| латко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет |
| ор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p |
| .{S} И ону божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је |
| тикосићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се Ста |
| се сетио тога у младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком текс |
| својити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш |
| и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога в |
| владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— |
| оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они |
| једанпут видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да |
| огледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана |
| У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идем |
| ога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p |
| зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога |
| исоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан |
| шта ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињанин Ј |
| с ове стране Тахинског Језера, како ми је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је д |
| они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео царигра |
| амо његова милост с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам |
| то је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{ |
| наједанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто т |
| — Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро |
| <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико т |
| >— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са |
| ени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{ |
| >— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора, читао к |
| , одговориће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучав |
| у су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом свету.{S} Видех про |
| то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово |
| Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да |
| као што би требало.{S} На једној страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисцип |
| ла од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет година, али се веома добро |
| ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројиц |
| и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство известим, да чујем т |
| <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на да |
| ти, Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајк |
| же узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није м |
| а сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се в |
| да послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице седео један, који је имао велику масницу |
| а с пространим двориштем.{S} На средини је зграде било огњиште <pb n="48" /> с великом наложено |
| танким провидним платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била простран |
| је, такође, било узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за шербет, на |
| срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p> |
| о почело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или |
| е, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним мес |
| ћ није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао |
| царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам једанпут вид |
| о што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Др |
| .{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а |
| но предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, |
| већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прек |
| на благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је |
| та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти и |
| на.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{S} |
| S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да начини |
| ису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, д |
| видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене ота |
| трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској неп |
| и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо з |
| S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужи |
| би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи |
| Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{ |
| ош мало за старо друговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут ви |
| несрећници, закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Мана |
| и ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Вр |
| рцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је бил |
| туђинским нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у ње |
| лужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну сокалника (кухара) да л |
| елигенција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви образовани људи |
| {S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, као шт |
| р, и прост човек може видети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће пос |
| оју властиту пропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сибињани |
| вему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драг |
| нала и све што је чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, |
| ко главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неод |
| код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.</p> <pb n="8" /> <p>— Ето, устала сам, одгов |
| ењем и привидном мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бо |
| ну доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега је о црвеној свили в |
| су Словенима онде слова подарена, онај је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти зн |
| ?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио м |
| ар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Кака |
| е у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, |
| ила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин употребљен и овде при њеном уласку у српску др |
| и квадратни простор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зим |
| он обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, |
| ћом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Ук |
| је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за |
| ивала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се р |
| тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се |
| о је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле |
| воду одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаме |
| име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, проговори пристав.{S} Деде, Милија, проговори д |
| ведао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непрестаним говором и храбрењем војнике упућивао и с |
| гла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере |
| Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после лова, кој |
| да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је цар |
| текну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота ис |
| тамно лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито н |
| како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако |
| ка и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је тре |
| на приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном |
| ш служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављање празника најтеже падало.{S} Сада би увек |
| ао да су дошле на неки предмет који јој је променио расположење.{S} Она на једанпут постаде озб |
| Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p |
| ојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да, си |
| " /> <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, који за њу живота ж |
| авши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни дод |
| више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је с |
| p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> |
| ла своју тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерско него св |
| и не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако н |
| ила и последњу пару своју.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она |
| јка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље |
| час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По |
| ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то ј |
| опћење Муратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћ |
| их западних крајева другу војску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој је вој |
| ило на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је је |
| јим цвећем, бирајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца с |
| еновићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући |
| просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског здања, ок |
| а, и женски — света Богородица, у којој је Немањино подружје Ана, света Анастасија, установила |
| једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су |
| је марио за забавну књижевност, у којој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома |
| таменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, |
| били несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећ |
| војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, н |
| } Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у гр |
| се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S} Топл |
| намештаја најпростијих ћелија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмар |
| сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита за |
| авом језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у |
| у се објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо као пред последњим часом. <pb n="218" /> Јо |
| и требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност прем |
| кивали.{S} Соколови су кликтали, и свак је са својим <pb n="117" /> поуздањем полазио на посао, |
| у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао |
| ице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота. |
| ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао |
| соколара са соколовима.{S} Трећи момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак |
| рими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искре |
| или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и |
| тада било око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у својим намерама и |
| ико је год пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом положају нема другог излаза него |
| лу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се у |
| е ућуташе.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, |
| ога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново |
| S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повеза |
| ови тек били пробили, престолонаследник је Мехмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p |
| народ!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни.</p> <p>— Издајник је! понављаше у гро |
| ник је! викаху једни.</p> <p>— Издајник је! понављаше у громовитом одјеку ражљућена гомила.</p> |
| њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља ск |
| да је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога пута скренути к север |
| еданпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављају |
| деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је |
| а.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморит |
| силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се |
| То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на с |
| ђе са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на к |
| који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово истине очувате |
| м је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвесрдни |
| возденовић радознао.</p> <p>— Народ вам је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да с |
| } Ви сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{ |
| <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S |
| очели, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; неће или не могу |
| з бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да |
| љни нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и једа |
| у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја |
| ац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт нас |
| ам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас |
| султан ће попустити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо врш |
| млади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам је једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{ |
| ак је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, |
| у ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко ти дес |
| > <p>— Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, бе |
| еби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назов |
| онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> сл |
| .{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанс |
| це, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много којешта |
| оји су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде |
| о своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну |
| рштили при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда |
| м је предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S |
| га скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистрат.</p> <pb n="164" /> <p>— |
| челу пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим у |
| ко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S} Т |
| он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и |
| и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, о |
| је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу |
| /p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Срби |
| о, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неповољни су им хришћански пра |
| ке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво |
| ере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна хришћанска оданост својој светој вери, нап |
| ремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће се опружити. |
| е проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време пан |
| ="87" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки у |
| Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити. |
| ли српску историју, и отац Калистрат им је на примеру показивао шта које место значи и како се |
| носили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је тре |
| т био господар свему осим живота, којим је располагао врховни државни господар.{S} Поједина вел |
| је достојно српскога народа, пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, д |
| увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се |
| г, поузданог породичног живота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њег |
| он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се |
| Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико саставило |
| ика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенство, калуђери из околних ма |
| рише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је |
| ди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне св |
| ји ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај слу |
| хиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и по |
| о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био д |
| ио никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу д |
| и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија разместила понуде, што је брзо ишло, јербо |
| је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јерини |
| т Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта то уп |
| ао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb n="263" /> Дан по том, |
| али догађаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика народна трагедија, која се в |
| султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <pb n="255" /> позатв |
| разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Србија.</p> <pb n="261" /> <p>— Разумем, преча |
| се заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Срби |
| јаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе д |
| цркви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког прњавора, и онде је на његову ран |
| мишљена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био обузет <pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и |
| ломљења била је и особита милост, којом је султан при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа |
| из цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало н |
| коњском скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} После су настале трке коњске, па тр |
| р уђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан злат |
| н, упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У |
| са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи про |
| Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној заповес |
| астиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним клицима сусрет |
| в цара православног, против места у ком је васељенски патријарх, против Цариграда!{S} За Бога и |
| ово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима |
| м га којечему питао.{S} Другом приликом је певао пред многобројним деспотовим гостима.{S} Све в |
| ли део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упућена у хладњаке који су јој од зелена лист |
| чула за победу свога посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за пок |
| у се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када ј |
| шом означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређ |
| <pb n="71" /> <head>V.</head> <p>По том је деспот, зналачким оком, прегледао рачуне које му је |
| чким трговцима који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрс |
| аве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних п |
| и, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од ват |
| ер?</p> <p>— Јесте, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој сво |
| жиоца су била такође присутна.{S} Један је оптуженик био окривљен да је једнога трговца из Прок |
| е који су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом |
| т свршио, силна је крв проливена, силан је свет одведен у ропство, многе су штете почињене, мно |
| а права Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испропадао од чемера, од болести, од безбројних |
| ољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденови |
| часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</ |
| единског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе |
| је кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске шир |
| не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а пос |
| > <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао своју наклоност према вама |
| , пошто је очима протрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико |
| еке мисли, као један предлог.{S} Султан је према теби милостив.{S} Могућно је да би се могао ос |
| "11" /> двор вежу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору с |
| чну пролазити један по један.{S} Султан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, |
| упутствима игумана Калистрата, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb |
| ни нимало попуштала није.</p> <p>Султан је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља посадом. |
| којнога султана и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При је |
| су ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зград |
| е хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Панкратије, ко |
| било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да њег |
| ровољни најамници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту порезу која се звал |
| ојску им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у се |
| , на истој висини као и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толико широк да је кроз |
| бити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} Т |
| на граници с Турским Царством, издељен је био међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, |
| ко нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви |
| бар и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следуј |
| књигама што би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} |
| здајнике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванредним интересом слушао ову прекрасну причу, ко |
| у младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена нежнија природа.{S} Ниј |
| ња нимало нису била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта противност оца свога.{S} Добар |
| читали оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у најближе велике манас |
| ја била историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, |
| у одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је |
| за једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном |
| /p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио н |
| д морам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина |
| Због тих финих домаћинских послова, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би |
| равити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је је |
| ке службе под командом Гвозденовића, он је још за неке работе био дужан помагати своме великом |
| стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљав |
| основала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толи |
| о дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Н |
| ти веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу ве |
| ити.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па је н |
| бље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љ |
| расположења, и задовољство и љутину, он је показивао од свега само онолико колико је налазио да |
| и, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Ка |
| раду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је б |
| ки старешина војнички, <pb n="59" /> он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је ум |
| ива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да |
| ује само наклоностима срца свога.{S} Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да с |
| ге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји |
| ц Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може неста |
| оји су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, |
| о и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би |
| ави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, |
| покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би |
| долази престолонаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала |
| рима и код велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо |
| о да се маши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма најподеснија за показани задат |
| може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим дру |
| лио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе |
| " /> к својој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства, о |
| ј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он шт |
| с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима ос |
| , за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} Ниј |
| Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са своји |
| е ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о својој личној судбини, нарочито од онога |
| За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожего |
| а га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега ни |
| </p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли пит |
| а је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јави момцима, и ка |
| своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само о |
| крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и с |
| у нимало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним понос |
| и је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу свога господара.{S} Ал |
| ве је постио с највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по изузетку.{S} Једноничио је с |
| /p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и свој |
| д ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство и непослушност вла |
| S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и значајем своје породице, |
| у Цариграду.</p> <p>— Како?</p> <p>— Он је њима помогао новцима.{S} Требало је и тамо спремати |
| воје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољст |
| ликим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастирима и |
| асила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уни |
| никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правде Бож |
| или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разликова |
| а његова искрена служба народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живом реч |
| нио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али га је после њих |
| ња и двостручења.{S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у сваче |
| су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она за |
| углед старога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била |
| све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијом.{S} |
| ноге по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владав |
| самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по в |
| ше било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је б |
| о би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и камилавка једини су частан излазак |
| под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче дале |
| о давао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говорити.</p> |
| заступник Јован Капистрански настојавао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{ |
| азговора велики везир Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у |
| едао како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајући похвале кротости, простоте и добросрдачност |
| савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште поштовање живога светитеља.</p> |
| а архимандрита, доста снажан, одјекивао је о сводове храма, који је у са свим другојачијим врем |
| ку будућност Турскога Царства, очекивао је велика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њи |
| царици Мари, својој помајци, распитивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат |
| оји су се били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није |
| ети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање тихих али величанствених природних |
| Није много марио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути |
| <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико часова своме сакриве |
| У време о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу педесет година.{S} Најстарији му је син |
| ршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калис |
| Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У пићу је такође био |
| оји је служио царичину богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њен |
| рио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био |
| > <p>Овоме свету интелигенције припадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од двор |
| ане.{S} На једној страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непрестаним говоро |
| у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београ |
| су међу монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљ |
| косић, по наредби оца Калистрата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p |
| пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и д |
| је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туца |
| ји старога Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља |
| о и лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на троножној столи |
| {S} Властеличић, њихов господар, стајао је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и |
| ини затвореног градског дворишта стајао је обичан, свакидашњи стан властелинов, чардак.{S} То ј |
| ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње |
| ата својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p |
| команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни |
| њен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још |
| годи с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам в |
| га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са спокојством човека који је све свој |
| лево за манастир Свете Богородице чекао је деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с кр |
| учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније |
| ему у манастир по пређашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим |
| а, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет према тихоме једноликом живот |
| шао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то |
| p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Јанко Плетикосић, који ј |
| у владе новога султана Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло |
| руге све сустизале. <pb n="185" /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су |
| кав други посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове д |
| >— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људе и туживати на правди, пакос |
| југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним |
| ше није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у м |
| ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под собом, и стари су му били сте |
| једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник |
| вете Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника |
| је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао |
| нице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при средини улице.</p> <p>Његов тужилац б |
| Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште |
| лики властелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Ц |
| е на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на засе |
| и тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може п |
| и, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави осо |
| огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Сас |
| о царевима и о јеврејској историји знао је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и |
| философске изреке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији чов |
| знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у |
| шле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома вол |
| се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и |
| сваку дисциплину <pb n="110" /> почињао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, до |
| горелих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додава |
| и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На <pb n="153" /> левој руци су |
| се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори из топова најв |
| ма.{S} Пријатан звук кадионице сусретао је из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара у |
| зумевањем, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модул |
| а, и апокрифна светитељска житија читао је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику |
| уге ствари које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је |
| ришћанства, преобратио у џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи стра |
| говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Ч |
| итеље.{S} Пред царичином носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дуг |
| доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ |
| вора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је своје |
| је одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исп |
| , Гвозденовић је отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Тур |
| је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнем |
| око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је в |
| ан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месец |
| воје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по |
| а то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="2 |
| нешто почињао и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} |
| вуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па н |
| , што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви |
| С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом и понашањем оличена верн |
| местила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb n="107" /> кућу у |
| ала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> бр |
| Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила војска.{S} Топличка војска такође |
| ашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш |
| p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</p> < |
| шћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У т |
| о зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су с ору |
| лао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мој |
| оји премину 24 марта 1455.{S} На његово је место, истина, био одмах изабран Борџија, владика од |
| м одрицањем крије нежна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У последње време цариц |
| е казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци |
| гојачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и и |
| и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, р |
| била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу |
| воју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога робља, којега су, у то врем |
| имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оче Кали |
| буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, пр |
| у.</p> <p>Турске достојанственике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, по |
| ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{ |
| која је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До влад |
| , нешто ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је |
| ана, који је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио што је трчао с променом вер |
| свим тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим ман |
| северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких г |
| у исправан према дужностима вере, волео је бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне х |
| храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и |
| або га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђ |
| и се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с пред |
| е.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушним |
| городице, задужбина Стефана Немање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала |
| м заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које само |
| тране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној заповести једнога турског ком |
| ак, главно станиште властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је им |
| Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од људи, на које је и удаљена околина гледала |
| ековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да се то данас јед |
| тар објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Копријана <ref t |
| е је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на до |
| каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и могао |
| о мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче свој |
| есе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих година, прилично пун.</p> < |
| ворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог в |
| ало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више н |
| и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав |
| S} Градић пиротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека |
| га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихов |
| писати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност |
| На цариградском друму испред Пирота био је читав панађур.</p> <p>Једни су продавали разна јела |
| Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана |
| воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћил |
| да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стај |
| а.</p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Николе к |
| урске операције.{S} Наспрам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији стар |
| , али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Д |
| p> <pb n="95" /> <p>Намештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком поњ |
| ко одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, властелину В. Гвоз |
| и дворскога живота.{S} Такав човек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{S} Заиста |
| а одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је |
| а хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за |
| ез његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је пости |
| омоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толи |
| а од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држа |
| ростори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије његове.{S} Пр |
| радића.{S} Празан простор у градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабукама |
| средини улице.</p> <p>Његов тужилац био је некакав каматник из Прокупља, који је само новцем ра |
| еспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде |
| оследњи разговор са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог вре |
| а нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S |
| .{S} Напад на Београд од 1456 зауставио је процес и забавио султана Мехмеда другим пословима.{S |
| он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријатеље, н |
| у.{S} За најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се |
| је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата |
| се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се предаду његовим војним старешинама као награда |
| раници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под командом војводе <pb n= |
| та Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спр |
| S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено на |
| ли на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упући |
| и доведена.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, |
| ref target="#SRP19130_N3" />, а долазио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у |
| лавни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како |
| од великих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу ви |
| же преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити се још воденим путем од Видина и неготинске |
| ат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводит |
| Маром.{S} Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђером царичиним.{S} Тако |
| јих земаља, или своју трговину, доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио |
| д би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и |
| одио од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божј |
| ео меса само по изузетку.{S} Једноничио је скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ће |
| и, синко, само је претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере праотачке као један од прв |
| Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за жи |
| и задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега |
| ће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, |
| оња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, |
| нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак |
| ше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливене ч |
| и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, с |
| лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за ус |
| Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, рече Драгош.{S} Преговарај |
| S} Један старији човек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са мед |
| незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли |
| да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хла |
| ћу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажиза |
| јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и за сељачки ст |
| сли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неи |
| ила потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја во |
| S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку |
| твари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет р |
| м као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шану |
| своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова њива приспела за косидбу, сви морамо ић |
| димо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаћ |
| дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> |
| а и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили |
| , децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну С |
| тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни о |
| возденовићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била |
| да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски ст |
| инило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Мо |
| да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вер |
| очнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син |
| На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда он |
| или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: <pb n="2 |
| своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, го |
| обље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности св |
| ски је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Међу и |
| а све до поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или где би |
| нопољу.{S} Деспот питаше капетана, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од љу |
| ико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена? |
| н, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут л |
| Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра |
| о од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топл |
| Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпитање.{S} Само м |
| је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се м |
| ветровима живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> < |
| >— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с о |
| Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље повратио десп |
| енца Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела прима |
| еновић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од великог цариградског пута, који |
| пља, који је само новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим |
| сте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад уд |
| /p> <p>Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син А |
| одила домаћинским пословима.{S} Од како је царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак |
| м приликом видети Стаменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је |
| има чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Калистра |
| а сасвим антихришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију |
| S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и за с |
| е ужасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит св |
| ивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било широко, ово средство необично помо |
| вуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би |
| а особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мутан и неразумљив, деспот |
| ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у ло |
| на, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у гл |
| их пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи њег |
| као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто вештином, Алекса |
| S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин и вере погане, као што је Тур |
| едва је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прил |
| пућује на реч султанову.{S} Говори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} Мора се оче |
| аспитачица, тако да се може казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору нау |
| ге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво бе |
| личну службу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мара их |
| м и најбољим изводима, а изговарам како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам |
| чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Ма |
| е некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло |
| да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође |
| вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малак |
| есе православне вере, радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије није могао!</p> <p>— Па |
| казивати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да |
| а врста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт раз |
| .</p> <p>— Али они нам преговарају како је деспотова политика сасвим антихришћанска.{S} Говоре |
| , нехотично му не испуштајући руку како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се |
| пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити |
| суде лукавства и ненависти.</p> <p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети ц |
| лавним државама свима без разлике, тако је узеће његово <pb n="202" /> значило да је цело право |
| , закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако |
| хим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим других деспотових људи који су по дужности изаш |
| великим манастирима по Србији.{S} Тако је после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђ |
| ности тим именом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Александров био онај исти који је онда би |
| афа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном о |
| нкратијем, калуђером царичиним.{S} Тако је царица свечано примила посланике свога оца, који бех |
| томе је само заповести издавао.{S} Тако је њему једанпут сестра његова Каја споменула како се п |
| , све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb |
| а када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања његова искрена служба народу.{S} А он |
| {S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио педесету годину живота.{S} Н |
| ље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти царство.{S} Оне су обе, једна за друго |
| о, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одговараше царица, да ја држим свој |
| очевидно се сневеселивши.</p> <p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад |
| да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не зн |
| но, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно ц |
| , то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија |
| говори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити |
| нико те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој ком |
| ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге сво |
| да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу |
| уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором.{S} |
| и као кућа једнога властеличића, далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће као што |
| нскога изгинуло од турске сабље, колико је цркава пропало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу в |
| обро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себ |
| огинулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила срца Турцима и преузнела њихове н |
| турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута размишљао Којадин, увек је налазио да његов |
| верска и политичка страст?{S} Па колико је хришћанскога нашег народа изгинуло приликом ратова, |
| е пресеку повратну линију, скупи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије |
| рце ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћанскога изгинуло од турске сабље, колико ј |
| а и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешк |
| показивао од свега само онолико колико је налазио да треба да покаже, никада онолико колико би |
| то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад |
| о су само одужили њему његово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога ш |
| ви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} |
| } Зној га беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао не могући проговорити ни речи.</p> <p> |
| Турцима и преузнела њихове наде, толико је религиозна мрзост у срцима хришћанским успламтела и |
| е би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позит |
| нати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанском |
| и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио да му његов млади прија |
| волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их мног |
| <pb n="154" /> питања, а гуслар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пута у себи што га т |
| па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војске да Турке код Београда разби |
| учају онако како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћ |
| /> по нарочитом церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послов |
| радост војника после тога случаја тешко је било испричати.{S} Кратко време после тога, Јанко <p |
| Он је њима помогао новцима.{S} Требало је и тамо спремати се за турски напад <pb n="196" /> и |
| а нова кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође благослов родитељски, па да природа пус |
| ави бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња |
| вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, |
| о тако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од св |
| мцит, онако како је и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле |
| ао да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво предосећање да су ту последњи дани с |
| колико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јас |
| ремљена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца.{S |
| спрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, ј |
| што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака |
| ебама.{S} Млинове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За с |
| затворити.{S} Градове на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели хранити се хра |
| ву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за султана и његову војску.</p> |
| S} Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек приповедаше, ако је |
| ово су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом з |
| отачке вере затреперише у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он са |
| а се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао и |
| се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито волели и који б |
| а.{S} Природно чедо српскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113 |
| них цркава пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се висо |
| је то Стаменија за се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манасти |
| његове сединама украшене главе лебдело је узвишено опште поштовање.{S} Нема никога виђенијег о |
| нек изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као гла |
| га што је припадало властелину.{S} Село је било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурен |
| S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене |
| и распоредом послова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно врем |
| ки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се ла |
| на зидове машинама <pb n="272" /> било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове градск |
| има, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Ита |
| д.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} |
| Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је |
| Лов са соколовима или с крагујима било је одликовање којим се није смео свак забављати.{S} Сам |
| у о збеговима.{S} Народа по селима било је још не мало, забављена о својим сеоским пословима.</ |
| трељивало.{S} Међу другим стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним |
| средњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље много више него што се данас и помислити мо |
| себи давао од читања и размишљања било је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} В |
| ако је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турк |
| S} На згодном месту испред градића било је <hi> потециште </hi>, место за трке и остале јуначке |
| и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под собом, и с |
| о из византијскога права; оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама.{S} Пошто |
| за скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке године давати своме властелину прописани |
| Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузето <pb n="173" /> лиснатим продавницама и н |
| екирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и |
| је остајало све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они |
| апустити.{S} Уздати се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се |
| е врсте народне музике одјекивале, коло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се |
| , његов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи |
| било лепо покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле |
| да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра Маке |
| n="291" /> <head>XXI.</head> <p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у д |
| ари Гвозденовић тачно суди, синко, само је претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере п |
| е само жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече |
| ућама с необичним задовољством.{S} Само је Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у ма |
| > <p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само је још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p |
| ј вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби султановој дов |
| , у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска вл |
| новић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја |
| ? упита отац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога влас |
| окле тај посао није свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само |
| у код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језик |
| ли гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић народнога живота и народне мисије непрест |
| е могао тужити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и |
| Али и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потп |
| није нанела никакве штете.{S} Очевидно је остао неповређен.</p> <p>Пристав погледа у оптуженог |
| џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стуб |
| био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци |
| матере, или брата или детета — природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да |
| манастира Свете Богородице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да |
| Између једног и другог места остављено је било место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и |
| на опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се корис |
| дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да султан др |
| што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све на |
| риђе к руци седога свештеника и искрено је пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не |
| а.</p> <p>Силни народ око њега отворено је гунђао против овог одашиљања војске Турчину, и савет |
| м оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намерн |
| примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом женидбом, одговори Којадин суморно али веом |
| ања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био гл |
| поколеба, имање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се н |
| не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} |
| рад.</p> <p>У Законику Душанову нејасно је била означена казна за паликућу, па је позније неко, |
| ци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону |
| врача и предсказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одл |
| лтан је према теби милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то пре |
| очувате.</p> <pb n="268" /> <p>— Добро је и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом п |
| се тако незгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} Онде ј |
| за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда |
| султанског орлића.</p> <p>— Да, да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављајући с |
| грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Ка |
| о гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} |
| ="68" /> <p>— Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њо |
| амо помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често заборављ |
| беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже до |
| било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јун |
| Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> |
| ви ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{ |
| <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на |
| /p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешни |
| е и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошит |
| у, па да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, ре |
| вљајући своје уобичајене молитве.{S} То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од |
| пот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, по |
| тио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврд |
| луша што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} |
| и језици као на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1456 |
| пође на престоно место у дворани.{S} То је била на неколико степеница узвишена пространа галери |
| ославни <pb n="250" /> господари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по м |
| не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима об |
| орена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} |
| атити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буд |
| а сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све |
| кидашњи стан властелинов, чардак.{S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каме |
| а је био превешен неки замотуљак.{S} То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату |
| у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која ме је послала да отк |
| звршио реч, дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан н |
| 8" /> с великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи ш |
| ући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне историје.</p> <p> |
| {S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових прија |
| на тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, синко?</p> <p>— Манастир |
| да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти стар |
| у Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи |
| шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Калистрат особито радо имао.</p> <pb n="95" /> |
| жиш вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још једини пут којим се може својој савести данас од |
| >— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био |
| отово независне хришћанске земље?{S} То је морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ |
| ом отвориле владичанске столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што |
| ропадне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам г |
| оправку једног дела града.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то |
| манастир ваших калуђерица.</p> <p>— То је манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице ко |
| их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он |
| ка свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђела |
| у, све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, з |
| ским краљевским намесником.</p> <p>— То је од последњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Варни |
| оведа високо ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одво |
| и је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга била |
| — Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и ци |
| би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чи |
| орало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или манастирским старешин |
| дговори он одмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба д |
| док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихва |
| /p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, |
| је још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима била ј |
| е ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице |
| ам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим ка |
| ико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих |
| ци Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје г |
| им корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи останак од свога нараштаја. |
| дступање самога султана Мехмеда особито је оживљавајући деловало на свеколике ратнике.{S} Никол |
| кон, своје народне обичаје.{S} Нарочито је учио људе да никада не траже турскога суда и да се, |
| вности или у непослушности.{S} Нарочито је наређивано управницима, да употребе сва средства, ка |
| а.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована К |
| ена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога вре |
| пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, било узвишено, и на средини је стајао велик |
| двори не буду потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој непосредној близини манастира Свете |
| аткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на пл |
| православне вере и српскога народа, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у цело |
| викало као на највећег вероломника, што је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо |
| много, и господа су распоређивала, што је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Г |
| p> <p>Царица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук звона и уживати у црквеним парада |
| Чим је Стаменија разместила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, < |
| давином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служ |
| све скршити када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био |
| дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, ал |
| ј помогао. <pb n="281" /> Слава му, што је умео тим се случајем потпуно користити за овај мах.{ |
| осећања била осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околин |
| шта особито измислио <pb n="214" /> што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти |
| њем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони |
| {S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли прев |
| н на ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? упита Гвозденовић радознао.</p> <p> |
| о прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору обично |
| се нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врло ма |
| смештај десетка и осталога којечега што је припадало властелину.{S} Село је било сасвим просто. |
| да се може казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од цариц |
| ост своме господару.{S} После онога што је било на Златици, после Варне, после Косова, деспот в |
| о треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ни |
| ила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила |
| приповетка, интелигенција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви |
| це, у плаветникастом зрачку кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипр |
| са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога к |
| еца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од |
| о није.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и |
| време сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цв |
| и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p>Младићи |
| а стоком и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих зема |
| ну, доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} З |
| се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Ј |
| ти све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави.{ |
| мајку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући ј |
| причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко |
| </p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.< |
| ао.{S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и прав |
| на и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у |
| ћи Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне пе |
| Цариграду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, султа |
| нео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за дочек гостију, њихових пратилаца и турске |
| ајпре једнога, па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила г |
| био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро |
| веном госту.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </div> <div typ |
| оложење старешини, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми п |
| нешто збавило.{S} Људи су додавали што је требало онима који су се били позатварали у градове, |
| инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио нешт |
| погледом који је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити |
| , одговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш |
| е на једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} |
| престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи |
| памти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фери |
| је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главн |
| шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је |
| ник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, |
| Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, к |
| а, клетве и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је к |
| ито које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{S} И |
| властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код |
| Отац Калистрат се поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, прев |
| Господској, гостољубивој кући, као што је била Гвозденовићева, меда је много требало.{S} Исто |
| чних весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или унучади |
| еду.</p> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Љу |
| акар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград био круна православним градовима и правосла |
| ализацији и на једнакости права као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена |
| ој Римској Цркви једнога народа као што је српски, тако јуначног, тако издржљивог, тако одлично |
| егов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли |
| а до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> |
| тнија од велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислил |
| шити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паш |
| ар управљати тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Г |
| у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дре |
| часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера |
| м приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату |
| ости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих прист |
| руго значење у срцима народним него што је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да |
| је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} Ето видите |
| } Видео је јасно колико је погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није |
| а теби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара |
| о шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим шанчевима |
| на, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n="141" /> <p>Псетанце Шанино к |
| њиховом реду и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на вид |
| Цркву такође их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњено зебњом.{S} Нису знали |
| сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима, али се сетио да |
| а после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом |
| ижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, ш |
| } Којадин није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да |
| ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер р |
| лар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларским начином.{S} Кој |
| видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чи |
| би мислило да се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики |
| н Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало што још није био стиг |
| ли опет турски спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак нав |
| ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну |
| Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби Божи |
| се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се |
| ина 1865 метнута је поред 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасвим почетнички обрађена у |
| оју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p |
| чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђи |
| утро радовао се лову поглавито зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{ |
| из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није ним |
| овић га је обично испитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гво |
| еговој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, т |
| о колико на његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} |
| нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} |
| крсног имена Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван гра |
| а је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{S} По том је наредила |
| овине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је д |
| да се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар ниј |
| били су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, црква држала просвету и образованост у |
| проговори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево ш |
| и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, поскидаш |
| па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да |
| ика и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, ст |
| е добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана |
| е на глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, прис |
| а брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и п |
| јачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде слова |
| књижевнога словенскога језика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и веома обр |
| много времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а лова ни |
| } По свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, склонићемо га накрај крајева.{S} Тре |
| и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се с |
| омени вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошто је у својој кући све добро познавао, он се стресе од са |
| ило 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом |
| еме владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош |
| домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу и нап |
| властеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људ |
| књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако доб |
| егове смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је ме |
| ма.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећи са собом мек, |
| дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје |
| ско) од ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још |
| С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није |
| } Али се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитр |
| език Којадин такође мало разумевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Кој |
| n="175" /> Признај што си одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка трговца.</p> |
| .</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне свакога привлачила.{S} Кад |
| оликој смерности царичина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и покр |
| от, одговараше онај господин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам |
| ају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то већ з |
| се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествичника <title> Рајска |
| Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо после погибије кнеза Л |
| обра реч, којом мене поздрављате, украс је цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова не слаз |
| Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне |
| анас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано отпутовао у Смедерево неким послом оца Калистра |
| но падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури |
| је са задовољством читао.{S} Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледај |
| ио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Кој |
| манастиру Светог Николе, отац Калистрат је испустио из својих руку много питомаца, који су се, |
| су корице украшаване.{S} Отац Калистрат је најрадије примао калуђере писце, од којих, осим цркв |
| писменост своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову |
| пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које |
| је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много којешта из домаћинства научио у своме бављењу |
| <p>Ово усмено превођење отац Калистрат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио својим говорни |
| га и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може раз |
| о отац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у с |
| топио у телесном уживању, султан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку |
| тера.</p> <pb n="18" /> <p>Султан Мурат је такође походио каткад своју султанку, царицу Мару, и |
| ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плави |
| <p>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено |
| 1444, после боја на Косову 1448, деспот је коначно променио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он |
| то већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио |
| ради своје властите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тут |
| еним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се сил |
| чаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара и вели |
| н је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништ |
| n="196" /> и оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> |
| а Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај предмет испитати кад с |
| мах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска |
| прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је бранио интересе Србије и интересе православне вере, |
| Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је |
| анског Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупљао из својих западних крајева другу војску, кој |
| о проглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме градове, а народ да се скло |
| p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} |
| ем новога новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управнику многа питања о граници, о |
| ао што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и судил |
| ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n="62" /> народом, а око Немањини |
| бринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин |
| иров човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гв |
| ред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога и м |
| српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носи |
| то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђур |
| а деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је сул |
| гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарске меропашке куће, које су биле н |
| резвени људи онога времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 1443, после Сегединског Мира |
| колико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут |
| Народе! поче она говорити, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смир |
| главни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете |
| натор, хладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{ |
| ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да |
| дом великога властелина.{S} Гвозденовић је <pb n="79" /> био дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима |
| му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којад |
| а девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогати |
| царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p |
| Рудник једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свога двора мотрио на турске операције.{S} Наспра |
| клон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да |
| и самом новом султану, кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао којим ће начином удесити |
| ама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца с |
| ахивање и сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је ч |
| боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто р |
| , с друге стране Топлице.{S} Плетикосић је био млађи команданат једне чете Гвозденовићеве у вре |
| астелину В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увија |
| од куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он |
| а манастирском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је н |
| овање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као команданат во |
| к, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио св |
| стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било пропи |
| слам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столица васељенског патријарха, столица правосл |
| ш позва манастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа познаше |
| че, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на н |
| раље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац је |
| {S} Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милин |
| и, Стаменија, рече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене, е |
| варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед |
| наново обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико н |
| ћа у Точанима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је |
| сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она да се |
| крвожедног говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи.</p> <p>— Честити бе |
| ланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску |
| , слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадин |
| дити другојачија политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Н |
| с његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није |
| андом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александар применио чак и на издајнике својих неприј |
| евом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Ка |
| их људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обичајима онога краја за |
| ога човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао том приликом и да одговори на питањ |
| ећању, није радовао.</p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увеличање својих |
| знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на п |
| ском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из л |
| жио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито место, а остало којешта прода |
| о прилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, |
| ко јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрв |
| ранским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> < |
| азбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивши т |
| био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, у оно |
| се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики в |
| њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина узданица.</p> <p>— |
| је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство над це |
| љати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваљ |
| к са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи |
| ли што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања његова |
| показивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски. |
| , осим обичне пријатности.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких н |
| еља, застрвена неком поњавицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто с мастио |
| тави.{S} Повелика халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или |
| долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала дв |
| својим намерама и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику количину |
| другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са свим друго |
| нити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гледа |
| елику пријемчивост духа, царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, тако да се може к |
| не мора!{S} За господски живот доста му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота |
| и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које |
| сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили м |
| 1 године.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша |
| скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше се |
| клањањем, исприча новоме госту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њег |
| ужје, народе, удри неверника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одгов |
| било име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име <hi> спахија </hi> или <hi> читлук-сахиб |
| кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властит |
| да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед избрисао као |
| ат седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега |
| е на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и |
| налачким оком, прегледао рачуне које му је управник поднео, наредивши да се новци положе чиновн |
| .{S} Оне резерве, они приговори које му је том приликом учинила Стаменија, први пут су му отвор |
| д је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушено страстима и ниским пожудама, |
| Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је |
| близу педесет година.{S} Најстарији му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађа м |
| њао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је |
| докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, |
| како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не |
| султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападн |
| оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год посла давало манастирско властелинство, Ко |
| војом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb n="281" /> Слава му, што ј |
| адржао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа |
| у готово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у то |
| да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства тражио је он у пија |
| екакву веселу народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, по |
| ничио је скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је прово |
| му очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ |
| еном и значајем своје породице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, а |
| у, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игум |
| ље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} |
| бљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, своје |
| ке.{S} Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га |
| е, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску н |
| је сваколика његова потреба.{S} И то му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топл |
| је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упит |
| и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Калистр |
| обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим г |
| своје породице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али није могао д |
| е нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишља |
| тегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била ку |
| ош није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану није никада требало одмора. |
| ка а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њег |
| ну новцем откупљивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато |
| понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послов |
| раво.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n="46" /> работа, а друго |
| али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{S} Човек је био иначе |
| ја су примила веру мусломанску.{S} Њему је остао само углед старога имена Гвозденовића, и он је |
| поља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широк |
| ве што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућама својих села које ће |
| оплоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S |
| ости својом гвозденом руком.{S} На њему је, на послетку, било главно старање о бојним и о остал |
| аћин о многоме собом старао.{S} На њему је било свеколико наређивање о обради њива, винограда, |
| а што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између својих отрока (робова) који ће |
| то толико колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају |
| рских граница находила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад смета |
| а та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим |
| S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Божји Су |
| ску под једном командом тако као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску.{S |
| ге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што гов |
| и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више |
| упација после смрти деспота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка |
| које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се ра |
| рквени живот манастира Студенице.{S} Ту је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књ |
| ирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у |
| осили на продају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше |
| угарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, све до своје смрти |
| учио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису.{S} Покушао |
| рска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема |
| есложни, одговори отац Калистрат.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, д |
| ње, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако |
| сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140" /> да је не сме н |
| и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим живот |
| околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на ка |
| стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледалаца |
| се између брегова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна |
| пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му је виси |
| је су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту је царица ступала на српску земљу, и одатле је мислила |
| жене, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, о |
| попити велику количину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане цар |
| ије писао приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српског нар |
| ређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново |
| стир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потпуне телесне зрелости у Којадина и у |
| "240" /> попаљена и поплењена.{S} Одмах је оданде послат један турски чиновник из њихове свите |
| х врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој |
| сци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се |
| Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав ње |
| лико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, зар за ка |
| ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је једнако подупирала и оправљала, али у одбрани нимало |
| двео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито |
| сли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њ |
| после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</p> <pb n="64" /> |
| рпског старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњено |
| при самој помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, |
| у, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружаних и напуњених в |
| хова плодност и вредноћа народа који их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, |
| у на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједа |
| ити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и д |
| се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у та |
| ове, па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излети п |
| <pb n="104" /> по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених |
| еропхе.{S} Отроци или робови, колико их је било, били су искључна својина њихових господара, он |
| их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове другога реда.{S} Уљари ил |
| службе.{S} Кроз шеснаест година што их је провела на султановом двору у страху и зебњи од госп |
| ако да су се одбранили само зато што их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружје |
| ма старијим, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад |
| горца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством читао.{S} Калистрат је грчки знао вр |
| ом може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је |
| товао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану у сводов |
| и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у своме пространом властелинству.</p> |
| он им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о к |
| који су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли гд |
| аграду коју су давали љубитељи, у којих је младост претворила се у успомену беле косе; ту су се |
| иди.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код |
| сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није се б |
| момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаме |
| морио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре |
| метара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је повелико село које је припадало властелинству Гвозде |
| , али јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, |
| је више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном |
| манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство да прати своју мајку и сест |
| Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га |
| настира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га з |
| анађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} О |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Драгош је остао још неколико тренутака код чесме.</p> <p>Поред |
| ет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с т |
| гли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха |
| частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву једну у |
| личена верност и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанк |
| Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и |
| се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које |
| бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S |
| и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пе |
| слугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чист |
| тка до краја.</p> <p>Простом народу још је било најлакше.{S} Пређе је његову господару било име |
| треба за живот у збеговима.</p> <p>Још је требало о свему известити царицу Мару и примити њене |
| е примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино средство остало у самој Угарској и у њен |
| ако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг ста |
| ли су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То ј |
| тац Калистрат је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао ј |
| ма старога завета, књиге о царевима и о јеврејској историји знао је у потпуности.{S} Приче о Јо |
| оме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао што је могао дуб |
| да узима градове око Ситнице, које је, један по један, понајвише предајом, брзо позаузимао.{S} |
| ну, сва тројица у току неколико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред |
| Једноме се властелину свиди, на пример, један млин.{S} Он истера власника и постави своје људе |
| ине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци разне величине; неколике зе |
| данпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо све |
| да, која тек што не беше прокључала.{S} Један манастирски момак мотраше на обе ватре, подстицаш |
| Оба тужиоца су била такође присутна.{S} Један је оптуженик био окривљен да је једнога трговца и |
| и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливене чаше и залагаше се за |
| Људи су плакали растајући се с њиме.{S} Један једини човек <pb n="284" /> који је требао да буд |
| за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у |
| намештај могао на прсте пребројати.{S} Један котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над |
| лу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је пос |
| аво, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек приповедаше, ако је истина, да је о |
| ица.</p> <p>— Ничим, драга султанко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа |
| е седео на своме узвишеном престолу.{S} Један од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвоз |
| ком Македонском и о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорског манастира Лавре проша |
| еће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо ур |
| ође мало разумевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки |
| уз њих судијски пристав.{S} Поред њега један калуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била так |
| Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас с |
| справљен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год доша |
| оша, а на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем |
| да је била једна иста огорченост, свуда један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначк |
| преливају лаганим, поступним променама један у други као и све остало у органичком свету.{S} П |
| Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте, господару, неки дан је д |
| само без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{ |
| уга започне опсађујући и узимајући град један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S |
| и, у порту ступи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци |
| своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве |
| лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на троножној столици |
| ој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од људи, на које је и удаљена околина гледала као |
| а вечерње шетње.{S} Харемски прозори се један по један отварају вечерњем хладу и лахору из шума |
| рио око једне главице?{S} Драгош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да је не би изне |
| којој оваке неправде нема?“ узвикиваше један сељак огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај |
| си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљи |
| /> господаре. „Најбољу снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не ст |
| ем и Плочником.{S} Путем уз реку јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско, властеоско |
| овуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима |
| ље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарам |
| и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја са |
| одио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија разме |
| , чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.< |
| Шта чекаш, ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у зат |
| било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седео супрот Гвозденовићу, па |
| >— Па шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није на |
| и су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци, који су путовали даље, па |
| имо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор и народу се показа госпођа Круна.</p> <p>— |
| та врата, а Новобрђани почну пролазити један по један.{S} Султан је сам одбирао на једну стран |
| шке игре онога времена.{S} Ред је држао један старији властелин из суседства.{S} Најпре је било |
| ти царство да напоменем неке мисли, као један предлог.{S} Султан је према теби милостив.{S} Мог |
| грдно што се одрекао вере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а как |
| ку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је с |
| оре.{S} На средини је те гомилице седео један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он је не |
| тој висини као и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стр |
| му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто с мастионицом и калемима за писање, увек прет |
| људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах |
| градове око Ситнице, које је, један по један, понајвише предајом, брзо позаузимао.{S} Стари Гв |
| нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливене чаше и залагаше се залогајима |
| не опсађујући и узимајући град један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По такв |
| шетње.{S} Харемски прозори се један по један отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с план |
| , а Новобрђани почну пролазити један по један.{S} Султан је сам одбирао на једну страну људе, н |
| земља мењала све више како су један по један изумирали они који су још памтили старо стање за |
| и поплењена.{S} Одмах је оданде послат један турски чиновник из њихове свите да нађе старешину |
| гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотр |
| коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закр |
| стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четврт |
| у требају још барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и неколико људи, од којих би |
| <p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну један младић.{S} Зашто његова властела нису боље чувала |
| тра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најч |
| о по мало земља мењала све више како су један по један изумирали они који су још памтили старо |
| га живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врата и поче д |
| бих од тебе искао још једно благо, још један само драги камен...{S} Али је врло рано за такве |
| само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему ни |
| којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други |
| о како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље тога д |
| е и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако че |
| наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора се вршити.{S} Друге |
| вога пријатеља из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} |
| планинским селима ништа нису знали, на једанпут чуше и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ћ |
| јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складним својим гласом одјеки |
| јој је променио расположење.{S} Она на једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробним м |
| гарска војска под Јанком Сибињанином на једанпут, пред крај септембра, груне преко Рудника.{S} |
| ору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек б |
| вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник од к |
| а чудна милина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у свакоме крају њезине девојачке собице, у пла |
| им препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, |
| p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да |
| ке сам, с којима сам у пријатељству, не једанпут опомињао на те дужности стрпљивости и благости |
| се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом и за јединим Бого |
| ања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са западом те |
| ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам једанпут видела новога султана, и он ми је казао да ће |
| ити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом п |
| као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од |
| ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново обрати |
| само заповести издавао.{S} Тако је њему једанпут сестра његова Каја споменула како се поговара |
| м гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, још једанпут промери очима простор кроз цркву који му ваља |
| ромовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозденовићеве куле и о |
| остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| господара и од његових страсних пожуда, једва се, као кришом, могла, како треба, молити Богу, м |
| р деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да |
| измучено створење, где, поштапајући се, једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама |
| нија, некадашње питомо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињс |
| ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! |
| ар за њим.</p> <p>Миливоје, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то бу |
| уги су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу погледали док |
| сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колико да султану глас одне |
| авише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је турски обич |
| м корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Кој |
| гао да се привикне дворскоме животу.{S} Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у м |
| ултан на пречац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена д |
| можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђе |
| толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур с |
| се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам п |
| рица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p>— |
| гим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са свим другојач |
| пекла под пеком од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је мо |
| ахим-беј.</p> <p>Новембарско јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ |
| иле у веома чудноват положај.{S} Збијен једва у половину старих својих земаља, с отвореним за Т |
| ненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у пла |
| х опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војске да Турке код Београда разбије.{S} У |
| тако обесно и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> <p>Насељеници сељаци средњега |
| да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, |
| астиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина његова путовања, све у нади да ће му се испунити |
| , и да му је православна праотачка вера једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игум |
| елика једна столица с наслонима била је једина одвојила од намештаја најпростијих ћелија.{S} У |
| помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега нараштаја.{S} И све сам прежа |
| S} Рачун је свршен.{S} Раса и камилавка једини су частан излазак из мога положаја.</p> <p>— Још |
| о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Мени се чини да су п |
| омуца она, погледав га погледом који је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} |
| у плакали растајући се с њиме.{S} Један једини човек <pb n="284" /> који је требао да буде, ниј |
| неумољива игра случаја шта ли, још као једини разлог. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| било.{S} Наша земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не п |
| главни град грчке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" / |
| и и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још једини пут којим се може својој савести данас одужити с |
| анпут за правим пророком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али |
| у.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живом речју, служио правди и истини и |
| } Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S} То једино м |
| ла уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни он није тр |
| а се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Тур |
| ајвећу радост, то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли |
| када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу пр |
| таје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино разонођење које је отац Калистрат себи давао од |
| као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили се Бо |
| огу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превисокоме ти ца |
| дужни били бринути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије |
| зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нек |
| његова милост с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на |
| ади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам је једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} |
| Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S |
| е свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино средство остало у самој Угарској и у њеној, унут |
| Турчин у овим земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> <p>Стари Калистрат махаше главом |
| а хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су кад ће се и |
| шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом свету.{S} Видех пропаст на |
| без намере да иду у свештенички ред, с једином намером да приме образованост и писменост своје |
| {S} Али у деспотској породици није било јединства.{S} Једни су добро разумевали прави смисао уг |
| ваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о про |
| еће овога света, <pb n="285" /> тражећи једину срећу у служби вере и народних интереса, свак се |
| е, превисоко ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти ца |
| тима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела ј |
| биле поређане у једној дугачкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затвор |
| су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а др |
| х градских <pb n="43" /> повластица.{S} Једна депутација, у којој су били: владика, протојереј |
| ички и војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у |
| великим тепсијама деспотови поклони.{S} Једна велика ваза од кованога сребра, опкољена са двана |
| књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима била је једина одвојила од на |
| уге.{S} На једној се у пламену црвенела једна секирица и једно каменарско железно длето, а на д |
| Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском вој |
| дбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда један исти сложан отпор.{S |
| ушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у особито одељење дворца.</p> <pb n |
| вест свима кућним старешинама да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе |
| не власти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве др |
| .{S} Турске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских |
| спот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу |
| за Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака ун |
| дмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева и једна јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</p> |
| } Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био ј |
| ва, у Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот С |
| дије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Е |
| ањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="211" /> Николе |
| ење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар го |
| градска врата, оставивши отворена само једна.{S} Онда изда заповест свима кућним старешинама д |
| аноћити.{S} И коњушница се налазила још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гос |
| <p>— Добро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} То је им |
| ога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика |
| етикосић је био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања и двостручења.{S} Према војн |
| за неке обичне сцене, које се показују једнаке с данашњим народним животом, писац има разлога |
| <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југозапада, |
| а, <pb n="92" /> по светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С |
| о био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса на крају јула, з |
| ма да поседају.{S} Уступајући натрашке, једнако се клањајући и гледајући у лице султану, кнез и |
| љен, одевен у кошуљу катраном намазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и |
| ни?</p> <p>— На то они не помишљају.{S} Једнако нас <pb n="67" /> коре, што жалимо за својом вл |
| азнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као ш |
| ошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с тоб |
| напојена поука текла је за свакога под једнако као извор чисте планинске воде у гори између ка |
| а и ожежена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже |
| пази јаде нам задају неисказане.{S} Све једнако народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и |
| естано разносили закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, нај |
| свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако промицала кроз гомилу ловаца, надгледајући да с |
| ући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збегове, па разабравши за понеке, |
| жљуљали и расклиматали.{S} Посада их је једнако подупирала и оправљала, али у одбрани нимало по |
| .</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и |
| дило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегавате да јој приђ |
| а их судбина још није била раставила, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{ |
| ије, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стамен |
| ком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ус |
| ово сву ноћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним изгледима свога живота и своје младост |
| /> <p>Топлицу су, међутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свога двора мотри |
| еницом, који се први кретао и меденицом једнако давао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све зн |
| ц јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, да нема разлога да |
| књиговезачки халат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су кориц |
| моја мајка научила на рад, послушност и једнакост још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајку. |
| на административној централизацији и на једнакости права као што је данашња.{S} У оно време вла |
| трпљивости, о милосрђу и о хришћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дуж |
| ву него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која ме је послала да откупим два |
| књижници и у путника калуђера, прочита једне зиме родослове и цео Данилов цароставник.{S} Дани |
| ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S |
| леле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, која му сада дође на ум |
| љице.{S} Деспот заграби руком најпре из једне <pb n="69" /> па онда из друге џакуљице нов новац |
| њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио он |
| царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који ј |
| од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умо |
| е може својој савести данас одужити син једне заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то и мислио, п |
| ога орла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште један камен с путање, и |
| еко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматра |
| платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била пространа дворана с велики |
| или нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно с |
| .{S} Плетикосић је био млађи команданат једне чете Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничк |
| ва Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он је |
| су претрзале преко целе године, него су једне друге све сустизале. <pb n="185" /> Имао је начин |
| засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакл |
| образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" /> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а д |
| отској породици није било јединства.{S} Једни су добро разумевали прави смисао уговора од 1455 |
| битачније било дочекати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том с |
| ове, прасце <pb n="41" /> или телад.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, |
| Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни.</p> <p>— Издајник је! понављаше у громовитом одј |
| е села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамењ |
| ред Пирота био је читав панађур.</p> <p>Једни су продавали разна јела и слаткише.{S} Други су п |
| ја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које ј |
| милици простих људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо ш |
| ам, викаше један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао |
| гову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прегле |
| љање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим златником, натакнута била на једно |
| о Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, |
| њижницу.{S} Којадин није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се |
| коле у Белој Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе своме постригу, манастиру Студеници, |
| у.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да |
| лцем и стрелама Шанинога покојног мужа; једно копље усправљено у углу; мотика и секира били су |
| љи.{S} Али и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам т |
| аци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени, нису га могли одвратити да мисл |
| у убоденим златником, натакнута била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, |
| тети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упи |
| одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он шаље с |
| дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се ст |
| ли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царе |
| ићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно после подне беше упутила к чесми, како се то мест |
| се у пламену црвенела једна секирица и једно каменарско железно длето, а на другом се у котлу |
| но ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хо |
| , тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она природна наклоност која још децу |
| о за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друг |
| али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућ |
| ад, него су се преписивале, а преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор |
| руменео сунчев заход, могаше се видети једно ослабело, измучено створење, где, поштапајући се, |
| мислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шт |
| ти голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио |
| кога народа, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату ч |
| на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац, а покрај ватре је |
| очење.{S} Близу њих стајало је испечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с но |
| мали по негде и засебно, самостално, по једно село и по половину села према војничким списковим |
| пред градића, где је такође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на пот |
| гим званицама.</p> <p>Така се свечаност једно јутро спремала у кући Јанка Плетикосића у Точаним |
| да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} |
| цу Калистрату приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тра |
| само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги камен...{S} Али је вр |
| о није помагало.{S} Европа је патила од једног великог зла, од претеране децентрализације.{S} Н |
| ржаве.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p> <p>— Зар с |
| Заповести су издаване; људи су трчали с једног краја стана на други; војници су се спремали и р |
| , у колико сталних није било.{S} Између једног и другог места остављено је било место народном |
| Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето ви |
| ије се могло утврдити другојачије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се пр |
| оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску |
| е.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто никога није било, |
| рам простих сељачких кућа, али као кућа једнога властеличића, далеко је мања и незнатнија од ве |
| } Један је оптуженик био окривљен да је једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и дигао |
| ристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да изврше што је потребно за суд Бо |
| јадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не по |
| {S} Приступање Католичкој Римској Цркви једнога народа као што је српски, тако јуначног, тако и |
| и грех деведесет кривих пустити него ли једнога правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И управ |
| ети другу какву династију, или натерати једнога <pb n="99" /> од деспотових синова да окрене на |
| био је непредвиђен, по личној заповести једнога турског команданта, ма да су опште заповести из |
| и и да јој се ништа не може учинити док једнога човека траје.</p> <p>С тога султан поручи запов |
| покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говор |
| да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија |
| S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам |
| дворкиња Стаменија јави царици Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} |
| велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела једна секирица и једно кам |
| обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на |
| у умерености, као што би требало.{S} На једној страни је било самовољство, а на другој тврда, н |
| и оружје Миливојево, које је стајало на једној столичици недалеко од одморника.</p> <pb n="167" |
| и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној такој забави султан на пречац занемогне.{S} Доне |
| ештени.</p> <pb n="44" /> <p>Да приђемо једној гомилици простих људи који су у крају под једним |
| или.</p> <p>На једном крају панађура, у једној лепој ливади беше остављено место за витешке игр |
| а је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а |
| p>— Јесу, превисоко ти деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p |
| учна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на |
| Трговачке су продавнице биле поређане у једној дугачкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се с |
| м војевању „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александрове македонске војске од сто |
| је извесну вреву и покрет према тихоме једноликом животу сеоске куће малога властелина.{S} При |
| цима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђењ |
| ан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, оца Калистрата |
| е места шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о т |
| вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта са |
| су турска господа поседала била.{S} На једном крају дворане беше спремљено за пиће шербета и в |
| коњима јашу планином.{S} За њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима |
| ке краве, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку више манастира, и нарочито своје стаје |
| дашње хране, у сласт трошили.</p> <p>На једном крају панађура, у једној лепој ливади беше остав |
| пскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир.{S} О |
| ови двори просто затварају и како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и |
| рци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тог |
| } Нико још није имао државну војску под једном командом тако као што су је имали Турци.{S} Евро |
| лонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозде |
| не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем |
| што почињао и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} Чи |
| свети цркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама <title><hi> Рајске лествице |
| вршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће кат |
| раву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с |
| } Куће су те биле малене, обично само с једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини б |
| вора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозден |
| адић пиротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугач |
| војим гранама.{S} Осим Шанине постеље у једном крајичку, сав се остали намештај могао на прсте |
| атељи читања нису могли задовољити ни у једном манастиру, него су морали управо путовати од ман |
| ма место у малој капелици, спремљеној у једном одељењу дворца, почињући <pb n="10" /> читати и |
| траховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби ру |
| уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драгош, једноме старијем човеку, шта сад, опет, морамо да подно |
| о главно средство којим се деловало.{S} Једноме се властелину свиди, на пример, један млин.{S} |
| опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однеку |
| } Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у Точанима украо некакве телеће коже и о |
| и свачије, што би особита царска милост једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би |
| је управо јео меса само по изузетку.{S} Једноничио је скоро без прекида.{S} Одело му је било пр |
| мена начини међу мужем и женом као међу једноставном моралном целином, већ се почела јављати ме |
| ера, те поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задов |
| непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се |
| и је стало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити |
| о је свршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{S} Миља |
| н по један.{S} Султан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женск |
| гледу који се на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> <p>На средини затворено |
| алеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу међу многима које су биле поређане око чесм |
| окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадит |
| е Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Т |
| врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра м |
| ћаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде |
| о што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више |
| и са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а д |
| .{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му пис |
| но, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, |
| Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинског Језера, како ми је казив |
| /> је новим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарс |
| еза, око Јежева, с ове стране Тахинског Језера, како ми је казивао покојни отац Калистрат више |
| је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао што је мо |
| <p>— На планини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли био задов |
| усретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам? |
| е, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек, о |
| атила освајача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако |
| могне Турчина и турског војника.{S} Нов језик се такође морао учити. <pb n="294" /> Тако се у т |
| ди, казујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало разумевао, јер је у оца његов |
| докле се за име српско знало, докле се језик српски говорио, докле се крстом православним крст |
| навике, другојачије одело, другојачији језик.{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по то |
| свештенике, да уводе папство и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не мо |
| /p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Којадин.</p> < |
| имесом ондашњега књижевнога словенскога језика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, иск |
| увлачити реч по реч, донде непозната из језика са далеких степа азијатских.</p> <p>Тако се мало |
| у књигу, чинио својим говорним, српским језиком, с малом примесом ондашњега књижевнога словенск |
| и језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турц |
| листрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом Македонском и о Трој |
| "SRP19130_N1"> Гостионице у оновременом језику. </note> <note xml:id="SRP19130_N2"> Главни војн |
| тник, опет, псујући на неком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајућ |
| У Крушевцу се проговорише сви земаљски језици као на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе з |
| <p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по планинама.{S} Коло с |
| све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Дес |
| из далека изнад целе околине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадаш |
| <p>А споља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би |
| јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу |
| анађур.</p> <p>Једни су продавали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, пра |
| /> софру разних понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога |
| 179" /> се и пекло и продавало и других јела, која су, као промену своје свакидашње хране, у сл |
| азар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку |
| т Лазар, поводећи се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му сле |
| емо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано јеленче, поче скакутати око ружичнога џбуна украј којег |
| ном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој |
| т, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао на |
| месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они јед |
| ци и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику.{S} С тога се |
| ио с највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по изузетку.{S} Једноничио је скоро без п |
| ређивао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војева |
| сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно |
| ипарско) од ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, |
| је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у господским кућама |
| оца Калистрата била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су |
| ке стављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче катол |
| казао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу друг |
| много поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Ста |
| облику приповетке износи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које се показују једнаке с |
| .{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао |
| ања, нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Го |
| ене још од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и ога |
| е штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На једноме месту су момче и де |
| n="182" /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети |
| е ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нем |
| гли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију |
| По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало да он |
| а, женама старијим, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи |
| ти да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453, о |
| е правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је пре |
| а.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим |
| одговори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мура |
| 456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити и спуштати к С |
| и на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му један калу |
| ило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају ш |
| празима и красним плаветнилом небеским, јер прозор гледаше у долину која се између брегова пров |
| авили.</p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима с |
| се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је |
| ложеном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спрема |
| је језик Којадин такође мало разумевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и |
| синко, разумем.{S} Ја нисам заповедао, јер није требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи запо |
| је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле њег |
| <pb n="175" /> Признај што си одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка трговца. |
| ији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви тре |
| чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћује |
| у детињске радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и |
| S} И они су имали своје нарочито место, јер су они своју робу, мало незгодну за пренос на далек |
| Ниш тога времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови оставили тешке трагове |
| кућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне свакога привлачила.{S} |
| реног, јавног хришћанског служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази на хри |
| учно могао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, него су се преписив |
| штање!</p> <pb n="91" /> <p>Он уздахну, јер се при самој помисли на зло време које их је чекало |
| до држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Н |
| и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда срца, љубљаше свој |
| и смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се |
| веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе |
| и беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што |
| ора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S |
| ву.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом и понашањем оличен |
| с католицима.</p> <p>— Не може, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу о |
| ја разместила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb n="107" /> |
| ц Калистрат.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне предање наших словенских апостола, а оно ш |
| ц Калистрат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— З |
| вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очим |
| кој политици.{S} Царица Мара, деспотица Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и најстарији си |
| урђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп у деспотов |
| рђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као |
| по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица М |
| } За њима су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турск |
| ерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сма |
| > <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султ |
| Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и радости, потпуно заслужени, |
| b n="64" /> <p>Деспот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот од |
| а сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том при |
| аве двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турску |
| 5" /> <p>— Па овде је Гвозденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он |
| од, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, мора |
| м судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот ч |
| ој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Ман |
| ао треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица |
| а Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила војска.{S} То |
| а, деспотица Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били с |
| и склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији |
| из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, с |
| који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе |
| з Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око Ј |
| истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега времена тако г |
| говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио |
| дао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце нисам примио, одговори влах.{S} |
| Ти си опљачкао Марка трговца.</p> <p>— Јесам, честити судијо, одговори кривац, а сузе му од бо |
| арица Мара се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја била политично дело |
| нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, |
| ма) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали госпођини редовни послови.{S} Ак |
| продужавао преко целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јагодама, |
| е за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлиц |
| дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила |
| поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити старијега, тако |
| миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</p> <p>— Шта имам више мислити |
| и, збиља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S |
| о сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, |
| е куће као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драг |
| аква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаш |
| Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговар |
| >— Ја радим по заповести игумановој.{S} Јеси ли ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио. |
| дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију сам видео.{ |
| м Језеру, у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, т |
| {S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ ч |
| водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Ј |
| брахим-беј, очевидно радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе и |
| воју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одгов |
| и и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нис |
| <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то тебе тиче?</p> <pb n |
| о мојој судбини, упита царица.</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, одговори Гвозденовић.{S} Ј |
| драве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, али још немамо одговора.{S |
| су сад тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S |
| ов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само то, драги Гвозденовићу!{S} |
| ој.{S} Јеси ли ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> |
| о иду под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није забор |
| вале Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради на штитовима и |
| у и свога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре |
| отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, с |
| >— На Стаменију Плетикосићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја |
| и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова, упита царица, и како с |
| и?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и мана |
| оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и |
| увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то најискренија.{S} Али није то до |
| дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{ |
| се очекивати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонит |
| а познаше манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев, д |
| ли теби што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимало развесе |
| видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој су |
| тефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно |
| нију од црвене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико санова пред посланике.</p> <p>Тако с |
| рама.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћало за свако место, на ком |
| о је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и по |
| н да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Гот |
| збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> <p>— Како не би б |
| ући руку управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили |
| су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко ти деспотство.{S} У једној су нови дина |
| 234" /> <p>А споља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, |
| рочите намере и без нарочитог плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах налазио на левој обали |
| од команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаиловић <pb n="219" /> властелин из Беле Цркве |
| ово, превисоки господине деспоте, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одговори де |
| тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно |
| , као главни војвода, и папин изасланик Јован Капистрански.{S} Посада није била многобројна, и |
| ак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Капистрански настојавао је из све снаге да угарск |
| јнике упућивао и соколио папски делегат Јован Капистрански.{S} Тако почне напад на дунавску фло |
| м помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Капистрански дочека веома предусретљиво старога д |
| зет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише уздање у своју в |
| .{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђер, отац Панкратије, п |
| и причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествичника <title> Рајска лествица </title>.{S} |
| {S} Покушао је једном да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} Читајући све до чега је сам |
| > <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио дома, прва му ј |
| уности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудрост |
| , све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на |
| дала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта би |
| ођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n="237 |
| тима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, |
| бру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га |
| иму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Ина |
| ан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> < |
| свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш у |
| , могла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје |
| упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> <pb n="12 |
| изван крила свете цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем |
| рпска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека траје.< |
| дговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, реч |
| оћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљ |
| а отпусти посланике, препоручивши им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би послов |
| .{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после лова, |
| азила свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилази |
| рила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је |
| ла Шана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене |
| на је и почела примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је верно д |
| ен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печ |
| оспођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихо |
| ица текну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспот |
| творише.</p> <p>Жена Миливојева и једна јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</p> <p>Ми |
| ичашње шале и безазленога весеља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке |
| од тамно лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поноси |
| уку како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце |
| стрином и умешношћу у свачему.{S} Ништа јој није <pb n="220" /> требало двапут казати, па да уп |
| рањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <pb n="1 |
| а и плашила султанових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султ |
| езграпну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд јој такве мисли! упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да |
| њаника и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је |
| ао јој у свом двору све повластице које јој припадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био |
| Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљ |
| езнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољ |
| златник и од убруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дош |
| ебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњ |
| тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочека |
| ч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет |
| у слатком заносу детињске радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху |
| да се не можеш уморити, Стаменија, рече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством посмат |
| се султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времен |
| еновић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О том |
| требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што се |
| у још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављање празника најтеже падало.{S} Сада би |
| ође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гво |
| хвале царичине доброте спрам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручј |
| ку као да су дошле на неки предмет који јој је променио расположење.{S} Она на једанпут постаде |
| војка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, см |
| .{S} Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p |
| на које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим на |
| ци се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје жел |
| не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да |
| "251" /> <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, који за њу живо |
| исовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац |
| лота нежне оданости разли се по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми |
| оведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни |
| ан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој припадају, не |
| лтанову у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, од |
| ово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој |
| м.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове. |
| акама, видело се само са стране; видело јој се красно око, округласти образи, правилни нос, зла |
| турила своју тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерско нег |
| пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пус |
| споту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам ст |
| ржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; а |
| трошила и последњу пару своју.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А |
| девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате тр |
| на покрете онога парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га к |
| бри час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S |
| тињске радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и мили |
| рег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} По |
| мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог властелина Гвозденовића, одмах наред |
| је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, ј |
| {S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат ј |
| ом је царица упућена у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошто с |
| поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропуст |
| нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма |
| ога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накри |
| це код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по т |
| ојих зборишта пут границе или одређених јој положаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак |
| торији знао је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске и |
| .{S} И с тим се примицаше пролеће 1455, још, нада све то, обележено и папином смрћу.{S} Остаде |
| ве што стоји, овако како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко г |
| пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих финих домаћинских послова, о |
| судбина, неумољива игра случаја шта ли, још као једини разлог. </p> </div> <div type="chapter" |
| јачим гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, још једанпут промери очима простор кроз цркву који му в |
| } Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги камен...{S} Али је врло рано за та |
| ао пред последњим часом. <pb n="218" /> Још се није било стишало у народу ни оно мучно располож |
| <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозденовићеве куле |
| ојим људима сама наредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на и |
| кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, к |
| Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаслед |
| чеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани пра |
| у у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравила код оца |
| успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за свој |
| а војска, него добровољни најамници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту п |
| у, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи пр |
| ни, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица о |
| и за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Круш |
| стан излазак из мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p |
| <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поц |
| ну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако |
| срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су кад ће |
| S} Говори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} Мора се очекивати наредба његова.</p |
| Пирота.{S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на |
| ски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </div> <div type="chapter |
| ином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред дол |
| су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна борба во |
| усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће |
| ....</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш |
| а друго.{S} Она природна наклоност која још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним |
| } Нека Господ отклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Ме |
| реница и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који |
| чке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p |
| ли заноћити.{S} И коњушница се налазила још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том |
| ије само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њем |
| {S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липља |
| их.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози |
| /p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} То ј |
| е може њему одупрети?{S} Такога султана још турска вера имала није.</p> <p>— Знам ја турску сил |
| онији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign xml:lang="cu"> чьст </foreign>< |
| нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако су молили Бога да их |
| тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</ |
| отпуно заступити старога оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, |
| првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и |
| 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, који премину 24 марта |
| војим наговештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Г |
| им тога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Вел |
| брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може |
| а изврши послужење.{S} Госпођа Круна је још раније издала наредбе како да се понуде сви без раз |
| Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јул |
| е био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Пл |
| на главни град грчке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="10 |
| ару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> |
| у — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом свету.{S} Видех пропас |
| главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређ |
| била историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, ра |
| службе под командом Гвозденовића, он је још за неке работе био дужан помагати своме великом вла |
| p>Овоме свету интелигенције припадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца |
| два жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник Ме |
| азни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци об |
| ојадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ |
| збеговима.{S} Народа по селима било је још не мало, забављена о својим сеоским пословима.</p> |
| p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само је још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И |
| вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још једини пут којим се може својој савести данас одужи |
| наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини свој |
| е се то у њему приликом последње мисије још већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с в |
| ребало.{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобним задевицама и у међусобном неповерењу; |
| ове породице, у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене куће, у којима је спремано |
| естано оне гомиле, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу |
| и посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој Топли |
| /p> <p>Он не изговори — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</ |
| ије <pb n="295" /> смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се видет |
| дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђ |
| е слати војску.{S} Мислио је служити се још воденим путем од Видина и неготинске Крајине, који |
| ер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је сад |
| есели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смеј |
| ење ни одушевљење ни ауторитет којим се још служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве године воје |
| магле после топлих киша.</p> <p>Село се још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Јо |
| ти и патити!</p> <p>Лето 1453 прошло се још на миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Срби |
| , прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p> |
| а се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му |
| и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије него дотле.{S} Утврђења су оправљали или н |
| љак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала |
| о, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај д |
| само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље то |
| и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају |
| ино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће уве |
| мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?< |
| > <p>— Јесмо, превисоко ти царство, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим г |
| ити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гв |
| м ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се поче |
| порастао углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Ко |
| за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p |
| тиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирских стражара.</p> <p>— Остави се, |
| обро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> <pb n="1 |
| гош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и |
| оћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош. |
| акав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош погледа у о |
| пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{ |
| рада.{S} То <pb n="275" /> султана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јул |
| ај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер с |
| , а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо друговање; слободно ти је.</p> <p>— Б |
| сти и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега нараш |
| жњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— |
| ју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуб |
| месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто з |
| после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, |
| оћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги камен...{S} Али ј |
| unit="subSection" /> <p>Драгош је остао још неколико тренутака код чесме.</p> <p>Поред свега шт |
| у пророкову, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Ка |
| .{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури |
| арку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин с |
| западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</ |
| енке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавал |
| од претеране децентрализације.{S} Нико још није имао државну војску под једном командом тако к |
| } Али откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се |
| ећ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори он — каз |
| и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у р |
| о је тражио уговором.{S} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах преда |
| p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим в |
| {S} То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цар |
| научила на рад, послушност и једнакост још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу |
| вати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно и |
| почетка до краја.</p> <p>Простом народу још је било најлакше.{S} Пређе је његову господару било |
| видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу |
| у земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Бео |
| ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем. |
| танови <ref target="#SRP19130_N1" /> су још отворени.{S} Трг и трговачке улице око града затвар |
| арем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да н |
| домаћинство оца Калистрата, за које су још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска стра |
| на хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављањ |
| у били само најодличнији.{S} Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се |
| га он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и ко |
| су један по један изумирали они који су још памтили старо стање за хришћанске власти.{S} То ста |
| јску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње заповести, али се очекују сваки дан. |
| треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта |
| нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва |
| овод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о свем |
| емљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и |
| што треба за живот у збеговима.</p> <p>Још је требало о свему известити царицу Мару и примити |
| де се примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино средство остало у самој Угарској и у |
| а онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг |
| га српског народа у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одликовао љубављу према к |
| че рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Има |
| момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или н |
| е траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац |
| ју.{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Ми |
| рити, Стаменија, рече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене |
| ни; варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехм |
| ију наново обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то ник |
| осића у Точанима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али |
| њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролаз |
| n="190" /> и Италијана, и људи са свега југа словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије |
| псадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући град један по један |
| љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај м |
| аке.{S} Сви су казивали како се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко некаква румен, кој |
| е био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећи са собом мек, благ јужни в |
| на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити |
| су намештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим сунчаним местима, испод винограда, који |
| гледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћња |
| ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакој |
| ="244" /> земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурче |
| ављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Бр |
| тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} М |
| дних планина, носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадран |
| и турски пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костади |
| цу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком в |
| ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да с |
| икола Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра разбије Турке до но |
| ек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом |
| дерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главни |
| ве ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пружал |
| арост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да се по ш |
| нак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула начини деспотом на моравском путу кроз Србију.{S} |
| и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Тур |
| дема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Бео |
| и и султана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.< |
| ите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Беог |
| т Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлици јед |
| тешко болна после оних потреса на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се такође ву |
| мој Топлици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац |
| ли тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војници што с |
| а просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску пр |
| ату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на такав начин |
| дом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских |
| Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је свршио своје верол |
| еца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n |
| е властите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова |
| , чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, не |
| ецо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сиби |
| још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула начини д |
| м Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази гра |
| им одељцима.</p> <p>Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко |
| јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви |
| им властелином око продаје манастирских јунаца.{S} Купио их некакав властеличић Гвозденовићев и |
| укну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и светитељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Д |
| ви новобрдским старешинама, да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопају под разва |
| љића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара било није.{S} Док су они б |
| и су певали јуначке песме о султанима и јунацима.{S} Поједине стихове тих песама пропраћали су |
| потециште </hi>, место за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и |
| аши с великим шаркијама, који су певали јуначке песме о султанима и јунацима.{S} Поједине стихо |
| ло је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно народа из око |
| се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или |
| и сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим жр |
| него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога ч |
| се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки показао.{S} Долазак новога српског старешине у |
| ио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> братом.{S} Ево и моје драге мај |
| ео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео пустити |
| га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем з |
| једнога народа као што је српски, тако јуначног, тако издржљивог, тако одличног у сваком погле |
| мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари Гвозденовић та |
| асније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђ |
| о-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце отим |
| ући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и |
| насилник, удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драг |
| уде да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— Положи новце, рећи |
| воре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? у |
| личић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.< |
| Влах, опет, не сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb n="181" /> на продају, б |
| еговој кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али н |
| повести игумановој.{S} Јеси ли ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси |
| с двојицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов господар, стајао ј |
| , опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, го |
| >Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли |
| ико заједно проведених часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго |
| , поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и |
| хитре као стрела часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури. |
| пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога царства и с целога истока пут Београда |
| но вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовића.{S} Међу људима |
| инију, скупи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло сла |
| држати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме гр |
| и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру и у варо |
| трепца или с Копаоника студених зимских јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњишти |
| ловаца, надгледајући да се међу ловцима јутарње послужење и закуска изврши како ваља.{S} Момци |
| нда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладовини седела златокоса Миља, прелепа ћерка |
| ру живео или слушао!{S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно |
| у се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путници примичу |
| ру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p> <pb n="174" /> <p>Оптуженици су са засуканим |
| .{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра и прекосутр |
| </p> <p>У манастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, г |
| ме.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису мог |
| сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепш |
| рски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све |
| нски и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стол |
| ке промене.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво време ос |
| ознаник Ибрахим-беј.</p> <p>Новембарско јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад |
| аницама.</p> <p>Така се свечаност једно јутро спремала у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с д |
| своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас |
| за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радовао се лову поглавито зато што је унапред осе |
| доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано отпутовао у Смедерево неким послом оца К |
| било?</p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и |
| <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмрши |
| 6" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, несташна?</p> <p>— |
| у се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ранио манастирског |
| у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би |
| служљивост врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, радила |
| — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Ту |
| иге.{S} Непроспавана ноћ увеличавала је јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега тог |
| е су намештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим сунчаним местима, испод винограда, кој |
| тизмом и великом оданошћу <pb n="61" /> к својој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у в |
| е стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, кој |
| ко ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и |
| ућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико |
| рт самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прс |
| исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Тур |
| {S} Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са спокојством човек |
| ва задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке труб |
| Миља се једно после подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећ |
| ш рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило |
| им, помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S |
| у, коју нови султан с толиким почастима к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се на цариградском д |
| х клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb n="223 |
| е изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно ве |
| хим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S |
| отица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Так |
| м која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаиловић <pb n="219" /> властел |
| истрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благосло |
| агош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали |
| еба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Није много по том пр |
| агати калуђерима и хришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је о |
| p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к руци седога свештеника и искрено је пољуби.</p> <p>— |
| сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, одговори |
| а његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мехмед махну руком зауста |
| а вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки господине де |
| >Мушким, тешким и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху нам |
| почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља и долове око њег |
| на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад прегледа како му се била ра |
| а.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је своје ста |
| е слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе по |
| ћи: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гом |
| се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и |
| Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, које |
| одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај м |
| изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћ |
| ан попео на престоно место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на |
| видећемо, одговори Којадин, упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к |
| Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не доносим ти доб |
| ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској политици.{S} Царица Мара, десп |
| оворио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова ре |
| деспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Морав |
| одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по у |
| осподара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би п |
| ео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, |
| ави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви ур |
| том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у с |
| ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се |
| медереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудника, о |
| астирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта |
| ини сплавови почеше товарити и спуштати к Смедереву.{S} Осим тога поче стизати Крушевцу из Софи |
| ове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велик |
| е царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица |
| да негде треба с главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници. |
| ас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосредно у врт. </p> </d |
| мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све |
| /p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила в |
| ав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је |
| друговима, наврати се опет млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нови султан пока |
| сам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и |
| застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче К |
| /p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша |
| ника и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио |
| сту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе шт |
| ића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у закло |
| нама.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо служио, а је |
| оте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мех |
| о се његово пружало од Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и би |
| чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржавати се све |
| оњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потп |
| звором деспотових доходака, по томе пут к Београду, остављајући деспоту земље између Мораве и Д |
| дно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје, а |
| тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да види може |
| данде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и о |
| , Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за султана и |
| {S} Путујући у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара се устави у своме манаст |
| ло ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свак |
| шти.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце срећ |
| рац припали свој воштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и од |
| n="244" /> земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потур |
| трана из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, с |
| ије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, п |
| ва.{S} Турска војска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-бегови |
| а одмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Драго |
| авде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Др |
| ер к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много власте |
| време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузе |
| беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Сибињанинова војска поставила у бојни ред пред К |
| .{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p> |
| воје.{S} Силна ли је милост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све |
| и какав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је к |
| /p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо |
| том Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве |
| у заштиту слободу насељеника и сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу |
| мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како |
| од свију користи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и п |
| збуни?{S} Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, се |
| на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, и |
| д и несташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђе |
| могле и превући воловима или биволима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад ј |
| ову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је п |
| суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве ни |
| Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми |
| ославне властеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта |
| шевац, који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} Н |
| време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико |
| а се та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза о |
| пожуда.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан |
| то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S |
| су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије <pb n="295" /> смиривало, |
| ио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још в |
| и идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној |
| којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто ни |
| је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам ш |
| да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Срп |
| доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и |
| својим ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манастирској |
| је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да |
| ом ратова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n="15" /> поплавили?{S} Мехмеде |
| заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску |
| отство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{ |
| ити господине, страда <pb n="81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{ |
| ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошт |
| се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него |
| годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства и |
| не неодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, |
| игуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ |
| {S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S |
| Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо |
| оузданих људи.{S} Кад опусте манастири, кад замукну цркве и свештеници — Срби су пропали, рече |
| , стрпељивости, издржљивости, верности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више ниј |
| љом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гв |
| ако да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је т |
| ац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаћ |
| лова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или ниј |
| то је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу вој |
| </p> <p>Село се још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја зак |
| ац, и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путо |
| најчаровитије <pb n="295" /> смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаш |
| а бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би с |
| <p>— Доиста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе д |
| Према сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихових обавеза властелин |
| јих ћелија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кост |
| ст својој светој вери, напомену деспот, кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фана |
| и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико |
| о брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војници што су учес |
| ако с пажњом читали како су Александру, кад је као младић ступио на престо, војводе његове саве |
| е се у столици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} М |
| мила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвоји |
| ојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И они |
| себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена тако страховита, мученичка казн |
| ког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам м |
| оће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су |
| настири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао |
| о не би имао својих присталица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што |
| } Али помисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на то помислим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, |
| омилуј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, |
| о управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљ |
| осле одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, |
| {S} То је трајало целе зиме 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1456, видело се јасно куда се смера и |
| ну прописани број научених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се п |
| се тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благослов од оца Панкра |
| и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда |
| т те ретке казне свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита прес |
| д калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, |
| прекрасни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се посланици, клањајући се, приближише султану, нар |
| да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пун |
| вај, Боже, невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p |
| е он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера |
| {S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати |
| туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или састави, па донесе бегу, |
| равцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на |
| аки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све |
| ко порушених бедема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше о |
| се Драгош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> |
| и коња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра каравански капетан да знак за полазак, свак б |
| било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи |
| уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мо |
| ма треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манастири, кад замукну цркве и свештеници — |
| ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити. |
| наву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће д |
| аги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна за |
| ни су, синко, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Кр |
| стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу п |
| сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима д |
| је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, |
| тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти |
| в седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам |
| добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Ту |
| њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила ка |
| у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао |
| Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</ |
| не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром |
| се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{ |
| прости с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрем |
| своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама, кишама и суснежицама наста |
| тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} На |
| ега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре |
| а.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га г |
| <pb n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер пре |
| очито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна ш |
| ад Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу запрепастише |
| ма и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је с |
| ић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се |
| опште огорчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављах |
| ни потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војс |
| асту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као чели |
| потом на моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почела растурати турска војска, Драгош узбуни на |
| е, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем задобијати боља будућн |
| о гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад прегледа како му се била распоредила цела војска, о |
| едати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, |
| ише.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они б |
| гне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступ |
| дговорише они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— П |
| био, упитаће царица радознало.</p> <p>— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у пр |
| бова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S |
| ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се од |
| мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици -бити м |
| ам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер с |
| шће, само без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позорнице, други га је давно замен |
| сти врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, његов су посао већ радили др |
| ави благост према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете |
| жјем на више разних начина, обично онда кад никаквим другим начином није било могућно пронаћи и |
| преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију до |
| овори отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може |
| за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њ |
| м оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за ти |
| {S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочи |
| реме.{S} Говорите ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војник |
| има, псовкама, намргођеношћу, прекорима кад ко у њих каква посла има.{S} Пребацују свакоме да н |
| лостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоск |
| судбини, нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турц |
| а Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је н |
| кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> умрети, после ручка пошао у лов, |
| друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било во |
| у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а св |
| е држао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, з |
| S} Он им је предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син р |
| авиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћанскога изгинуло |
| алио уста против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Није треб |
| Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n |
| да онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и њега д |
| е снажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче своје свечано властеоско одело.{S} У карактер |
| свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангуб |
| еца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} |
| Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин |
| бљавала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете |
| а, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад |
| нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изаш |
| с Турцима; њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше ду |
| риђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је |
| /p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само |
| се никако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима сво |
| и меропашким кућама својих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да пон |
| а га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште |
| се силна војска купила око Београда, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опрем |
| рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалм |
| а погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, наједанпут склопиш |
| не Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара довела за султ |
| } Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где је |
| ћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турска |
| читати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким глас |
| у биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Турци су се |
| Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед његов, све су ов |
| осили оружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, з |
| тано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрав |
| један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> |
| никоме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски није био |
| о тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад су под Б |
| ли су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико |
| не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <pb |
| којим заповедником посести и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је по |
| {S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стар |
| ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба |
| м Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, |
| хим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ тр |
| , калуђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у |
| ње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан сул |
| окупили послови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није с |
| на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној |
| лавили?{S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је п |
| у.</p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гво |
| а јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад нек |
| ио милостиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече из |
| жјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих господара и вла |
| {S} Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукоби |
| о ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита |
| , али је познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старост |
| неправда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао |
| којног деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја с |
| свеколикога његова двора.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвет |
| се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу ти |
| и не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили? |
| се поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно |
| {S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако не |
| и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи |
| је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича |
| могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p |
| да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и овам |
| су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске стареш |
| остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо са |
| они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика свагда показала да су, на жалост, празн |
| одару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p> |
| — Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те ра |
| ршити заповест свога господара, особито кад нас на то упућује превисоко ти царство.</p> <p>Посл |
| n="106" /> <p>Била је читава свечаност кад се спремао већи лов са многим званицама.</p> <p>Так |
| како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="10 |
| , али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ј |
| но уздали су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спа |
| номе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао |
| лазе.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се год м |
| народне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне госте ун |
| озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли |
| е знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се |
| нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош погледа у оца К |
| водом и босиљком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад се и то посвршавало, женскадија с момцима навали да |
| а блата и нечисти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што |
| том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред ц |
| > <pb n="253" /> <head>XVIII.</head> <p>Кад се почело примицати пролеће 1455 године, султан Мех |
| 9"> <pb n="266" /> <head>XIX.</head> <p>Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се д |
| и свештенство из околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" /> |
| ли су као ослобођење из ропства.</p> <p>Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспотицом, и и |
| носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад спустише носила, госпођа Круна приђе да прегледа ра |
| играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путници примичу од Прокупља, |
| за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је |
| к је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како |
| Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и на |
| на углед и славу своје породице.</p> <p>Кад је иза његове последње мисије у Дренопољу дошла цар |
| оца Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старе |
| целим новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором <pb n="239" /> ви |
| у софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са своји |
| змишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат |
| ек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у |
| ала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је |
| азати о срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах п |
| знаменито рударско место српско.</p> <p>Кад су се објавиле ове тешке заповести, свак је претрну |
| ето манастирско брашно неначето.</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом |
| хао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити |
| ри њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на одређено место, царица |
| сакривеном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Кру |
| широке чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стражару да је ул |
| и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало да он без ње не би мог |
| асла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и |
| е свеколико саставило око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и цр |
| олет њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио |
| .</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <p |
| тија за женидбу <pb n="119" /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родитељи иск |
| ије више мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог властелина Гвозденовића, одм |
| ворских врата којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, велики везир, бејл |
| и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања |
| код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, |
| ="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Кал |
| е слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не тр |
| милом сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицај |
| S} Ако она благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим |
| може Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Н |
| а деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} |
| ожје.{S} Они који буду на местима нашим када то наступи, састараће се начинима који онда буду м |
| не може.{S} Они који буду пред народом када та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што |
| ај мах гости су таман били при тренутку када треба напити у здравље домаћину и његову крсном им |
| великашима турским и распитујући од њих када се може јавити самом новом султану, кнез Гвозденов |
| на.{S} По градовима су турски муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је к |
| а власт и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик |
| усломански султани и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и |
| ом и воштаним свећама.{S} Пријатан звук кадионице сусретао је из олтара царицу и њену малу свит |
| ана галерија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се султан попео на |
| клоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме прија |
| з Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљега реда.{S} На трећој прекрасни ћилими |
| S} Полуде, раздраже непријатеља, а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га уни |
| у и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, удри неверника |
| е мисли! упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> < |
| и сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео као ч |
| >— Немој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{ |
| пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене о |
| да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми с |
| вао и тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оц |
| ући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут п |
| а султан поручи заповеднику града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, који |
| ри, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} |
| о но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање |
| о руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја крас |
| зумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} То |
| и ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиж |
| им, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има |
| </p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку |
| ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Никол |
| у тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату р |
| <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p |
| о смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђе |
| Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад гово |
| и смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} И |
| — Како то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, идућ |
| и Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе ник |
| ти ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, |
| кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић приликом последње његове мисиј |
| ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза |
| лужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевидно туробно р |
| .{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по њег |
| драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је пред |
| хајде проговори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио?</p> <pb n="89" |
| егава одраслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар с |
| , младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио д |
| х заслуга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помиња |
| су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако није могао да |
| обркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да им ј |
| је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаће двадесет и више годин |
| своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме ка |
| руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младос |
| е отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли са |
| мо може све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош |
| ити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико дале |
| је то родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад |
| Драгош позва манастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа по |
| тога Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати |
| н Миодраг из Самодрже истерао из млина, казавши му просто да млин није манастирски него његов, |
| нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да х |
| ишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S |
| о га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без те |
| </p> <p>— Јесте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не м |
| жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера да се |
| , синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једно |
| ом Илији старога Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Пр |
| а ћуташе.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послуша |
| ема да прокључа.{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да из |
| анпут видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће |
| .</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љуба |
| вића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о |
| у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош |
| ва мајка и васпитачица, тако да се може казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком |
| чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони |
| о пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те би |
| — Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, читао |
| каквим туђинским нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је п |
| алог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи сву зе |
| /p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неодобравања?</p> <p>— Оно што су с |
| анађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри |
| чега, душо?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— Зашто?</ |
| р има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слободно смеш каза |
| огледав га погледом који је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја |
| ника и народа.</p> <p>— Не могу ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спр |
| ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и це |
| ареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба |
| јој није <pb n="220" /> требало двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, г |
| удућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</ |
| та ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради. |
| <p>— Ето, оцу Калистрату слободно смеш казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један |
| , у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југозапада, од Косова, види на |
| вни слушалац, и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дуг |
| ове стране Тахинског Језера, како ми је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добр |
| танца камена.</p> <p>Којадин ником није казивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је |
| што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора, читао књигу о |
| нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, |
| ника.{S} Велики угарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ослобођење Смедере |
| то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажизања није се употребљавала ни за што друго ос |
| е за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држа |
| њим извршена тако страховита, мученичка казна.</p> <pb n="189" /> <p>Кренувши се даље у град, с |
| онику Душанову нејасно је била означена казна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици |
| ли детета — природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала че |
| } Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чув |
| епријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих на |
| ају вршити све заповести.{S} Најоштрије казне употребиће се без поговора и без оклевања против |
| силан свет, јер је необичност те ретке казне свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је |
| себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су |
| му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који ме |
| дровој Роксандом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александар применио чак и на издајнике св |
| лучају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро у |
| иодраг?{S} Па тога треба <pb n="162" /> казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, |
| овори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако |
| уклањала испред султана Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити против Турака.</p> <p>Н |
| анио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси |
| у као отровани и сматрали ову неминовну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трп |
| } Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђа |
| Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли |
| разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, којој пролете кроз п |
| а јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је н |
| > <p>— Ништа зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео дев |
| а око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пре |
| алистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њи |
| план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Ста |
| не мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Дужност н |
| Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, |
| нове, да му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такођ |
| {S} Тако је њему једанпут сестра његова Каја споменула како се поговара да Којадин радо гледа С |
| /> да себи стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је |
| .{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не тр |
| удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се |
| она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати у Гво |
| о, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њез |
| деновића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако |
| мириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; з |
| агош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и |
| едај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме п |
| дговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска |
| тегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обранити.</p> <p>— З |
| ушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казат |
| ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић малко узнемирен.</p> |
| одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош мож |
| је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p> |
| прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С ист |
| атио са својих дугачких путовања.{S} На какав се начин гуслар-Милојко служио разговорима с Која |
| оже нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир |
| лом руком није владао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посл |
| штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето |
| реме да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с доб |
| е из њих изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта |
| а није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем |
| н не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи с |
| ди.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год посла давало манастирск |
| ундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и |
| ad>XIX.</head> <p>Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима |
| с многим клањањем, исприча новоме госту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је г |
| S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука манастирима и калуђерима?{S} А п |
| ј, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 |
| е да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S} Какви |
| Калистрату јавио какав гост, или му је каква год посла давало манастирско властелинство, Којад |
| жна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У последње време царица је била веома забр |
| ке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио |
| ни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; други су трчали |
| ту, онда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна борба води око Београда.{S} Нико није |
| , намргођеношћу, прекорима кад ко у њих каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да из |
| ="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сут |
| е Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прек |
| вим <pb n="186" /> одличним домаћицама, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикоси |
| p>— Море, не плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар |
| мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није |
| пот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, |
| му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за |
| меропси, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, као што често има, за одседање |
| > <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као д |
| рцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију страна на небо С |
| о хришћанска власт него муслиманска.{S} Какви су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно |
| да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p |
| и, на једанпут чуше и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађениц |
| амо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти царство?</p> <p |
| ри Шана, дижући се са свога троношца. — Каквим добром, ти красни младићу, овамо код маторе врач |
| ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти |
| ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од |
| ем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари говори о домаћинским пословима |
| идело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или што је Драго |
| држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, покрупан, плећа |
| псадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога ради Јанко |
| еспоту као староме пријатељу да упитају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их |
| тополивцима.{S} А тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S |
| м се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гвозденовић |
| утро по реду обаве све што треба, макар какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранил |
| би превртао књиге, или настављао читање каквог започетог дела.</p> <p>Овоме свету интелигенције |
| највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуздати као на |
| му, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажизања није се употребљава |
| шту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу |
| видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале би смртоносне стрел |
| ега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а |
| свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније била црква — него џамија.{S} Т |
| то и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Србија.</p> <pb n="261" /> <p>— Разумем |
| еспотска породица нема више снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, д |
| а, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог властелина |
| о утиска.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта |
| де и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је |
| нике косовске протерати, па узети другу какву династију, или натерати једнога <pb n="99" /> од |
| управницима, да употребе сва средства, како би о томе известили што пре све војничке старешине |
| з тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што |
| ас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгуби |
| елинка.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, има |
| их пожуда, једва се, као кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио д |
| у Дренопољу.{S} Деспот питаше капетана, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан |
| а у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које |
| Јежева, с ове стране Тахинског Језера, како ми је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} |
| </p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па је на пу |
| е толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која наме |
| болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш три |
| амећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића |
| гледу боље познавао.{S} С друге стране, како се он искрено одрекао добара и среће овога света, |
| било није.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, |
| вао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштв |
| једно после подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, з |
| и, па брже боље задухати се и престати, како обично раде западни хришћани.{S} Али, опет, хвала |
| ?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплин |
| ло је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна |
| ти властима даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били су сви оруж |
| .{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори просто затвара |
| е.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и |
| ла и испратила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен |
| љно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако ради |
| нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али |
| и простак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом це |
| је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране |
| жем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопни |
| ају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; |
| p>— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да с |
| помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p> <p>Стаменија се з |
| ди нове власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распор |
| много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па он |
| ш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпитање.{S} С |
| ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих |
| ма и ветровима живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!< |
| p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову |
| о на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље повратио |
| у је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готов |
| те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нама стари оставили, ми треба |
| ца, била је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће Гвозденовићева и Плетикосић |
| , да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату после Сеге |
| о првенца Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела |
| су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> словесан скот </hi> и |
| ватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у оча |
| , предали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p> |
| бију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе не |
| ачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика |
| Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од великог цариградског пута, |
| чке као један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви |
| ено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели наваљивати у густим гомилама |
| а треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Јед |
| екао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевц |
| Прокупља, који је само новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша оставио трговину и почео да беж |
| треба <pb n="162" /> казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на |
| <p>— Па хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала |
| За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чин |
| о Стаменији да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, не |
| и небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним ш |
| итати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} |
| мо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p |
| пишу све књиге.</p> <pb n="151" /> <p>— Како су стари нас учили, одговори отац Калистрат, ми он |
| или пријатељи.</p> <pb n="264" /> <p>— Како то? упита султан радознало.</p> <p>— Ако смо с наш |
| ао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже?</p> <p>— Не покорава се никоме; нећ |
| ало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p> |
| што тако ниси говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како са |
| еси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и наго |
| p> <p>— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили с |
| образом морам истину говорити.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљ |
| ари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него ст |
| а Гвозденовић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја р |
| равио ни хришћане у Цариграду.</p> <p>— Како?</p> <p>— Он је њима помогао новцима.{S} Требало ј |
| у ли сви гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи |
| тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} |
| их људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и |
| и благослов они који се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога и онога света.< |
| е договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— А како мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна |
| овога Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Б |
| стражара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у м |
| њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата тако и калуђеричком манас |
| же к цариградском путу.{S} Кад прегледа како му се била распоредила цела војска, он даде знак д |
| >— Јесте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може ник |
| е у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у |
| е једнако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да |
| у једанпут сестра његова Каја споменула како се поговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетик |
| и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-тур |
| амо раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега |
| дочекала и испратила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био по |
| тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турске старешине наспрам цркава и манастира |
| ви повељу са златним печатом, и прочита како деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденови |
| <p>Тамо застане свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи |
| е они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе саветовале Александру да свој беле |
| ање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио |
| пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и |
| ајем.{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сва |
| ије годила домаћинским пословима.{S} Од како је царица Мара у манастиру, показао се у свему нап |
| а да се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читањ |
| ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради |
| аки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по по |
| вић, који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по |
| он њима чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Кал |
| а провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као М |
| пођа Круна је још раније издала наредбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослуже |
| мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе нач |
| ако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију |
| н </foreign></hi>, тако како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада не |
| литика сасвим антихришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз С |
| у о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђениј |
| на је са домаћим свештеником старала се како о хришћанском васпитању своје деце, тако и о потре |
| ујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напре |
| ном.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и |
| м сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече султан мало свечаније |
| и старале гледаху задовољно испред куће како се лов креће кроз широм отворене вратнице и како о |
| .{S} Помену послушност и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагла |
| ој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађава овим зад |
| о се мало по мало земља мењала све више како су један по један изумирали они који су још памтил |
| оца Калистрата, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта је узро |
| од чега другог но од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе прам |
| и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они који се добро покажу, |
| њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за нак |
| здраво вратили из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво |
| наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било широко, ово средство необично |
| му султанову у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свиде |
| ула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, д |
| ведом, неких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оној медведов |
| уснио да му се родио син Александар, и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспели |
| а била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мутан и неразумљив, д |
| тати да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <h |
| ији добили су најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, који |
| казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно п |
| орило како овако дуго трајати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, па |
| } Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А |
| дбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни пом |
| ца и каменарско повелико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је |
| старешину тога турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да |
| оиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{ |
| ов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакива |
| бо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p |
| римеру показивао шта које место значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Др |
| ло на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n="240" /> |
| чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како |
| ти знам којим начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и зака |
| рчином, његови двори просто затварају и како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и б |
| апетана, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се |
| отри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из м |
| његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али реч |
| а пословима.{S} Свакоме је било у глави како се спрема нека велика промена, и сваки је желео да |
| (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто с |
| одупирао свима својим противницима, али како су се, најпосле, противници сви сложили и дигли на |
| да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину |
| приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко не |
| који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истин |
| Кумане.{S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је као младић ступио на престо, |
| шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто вештином, А |
| ао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред |
| ету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина |
| налост наших читалаца, али су се чудили како се у детињској игри показала већ потоња велика сил |
| мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога задатка требало.{S} Енглеска и Ф |
| били и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до с |
| сом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин и вере погане, као што ј |
| остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} |
| а и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко |
| {S} Једва је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој |
| родице уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом |
| марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом распоређују.{S} С тога себичност |
| је он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом ра |
| зио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења нар |
| {S} Упућује на реч султанову.{S} Говори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} Мора с |
| ам?{S} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а ниј |
| еба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, послушности и верности |
| а и васпитачица, тако да се може казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двор |
| ао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда смат |
| > друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунашт |
| ао гранично место, и не могаше опсадити како треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с пла |
| му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељ |
| рицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћ |
| части, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати н |
| ринути стајали пред две ватре гледајући како се железна секирица и каменарско повелико длето цр |
| н за личну службу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мар |
| цима јутарње послужење и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непрестано разносили закуску и п |
| у, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, |
| а, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, од |
| и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n="198" /> |
| а, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и |
| казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши р |
| аријим и најбољим изводима, а изговарам како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, |
| , како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Царигра |
| вићевом.{S} И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не |
| оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} То разум |
| S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољим изводима, а изговара |
| ћи на медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније |
| е да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче |
| јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео |
| увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора, читао књигу о Александ |
| а се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су |
| што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајући похвале |
| да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његових поданика и у његовој земљи изги |
| ој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство и непослушност властеле <pb |
| еђује да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год |
| вори, већ другојачије, црквенски, онако како се пишу све књиге.</p> <pb n="151" /> <p>— Како су |
| спот вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало је опште огорчење и крајња |
| да се на опсадничку војску удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је |
| интересе православне вере, радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије није могао!</p> <p |
| м што пре може, у крајњем случају онако како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмор |
| потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства тражио је о |
| ml:lang="cu"> дьн </foreign></hi>, тако како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, |
| зо показивати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успе |
| тице и њихова права и имања чувати тако како су их чували православни <pb n="250" /> господари. |
| ижевност онда није могла развијати тако како се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи чи |
| им.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам |
| н, Калистрат, нити ико други писао тако како он говори, већ другојачије, црквенски, онако како |
| Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то п |
| м полазио на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чу |
| ара била је на добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима никад није заборављала |
| јући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђура |
| из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како овако дуго трајати не може и како султан треба што |
| Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} |
| су уверавали деспота, да знају поуздано како су дошле заповести од новог султана, да се највећа |
| једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смр |
| а Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки по |
| били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена његова примити глас о његовој промени вере |
| више него владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љ |
| цркви.</p> <p>— Али они нам преговарају како је деспотова политика сасвим антихришћанска.{S} Го |
| едала, нехотично му не испуштајући руку како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехоти |
| му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не в |
| оји су имали земље или имања тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те да што боље |
| њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим |
| е забављала наше читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи почели уз гусле певати |
| медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их како на красним коњима јашу планином.{S} За њима је на |
| радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, чес |
| ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p |
| у, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска |
| и данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне |
| , а осуде лукавства и ненависти.</p> <p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посв |
| лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S} Около |
| рис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, к |
| вега што треба за преписивање: хартије, калема, ножића за зарезивање, шила за шпартање, и тако |
| ор се находио један сто с мастионицом и калемима за писање, увек претрпан књигама, ма да се у с |
| рџија, владика од Валенције, под именом Каликста III, али он борби против Турака није могао да |
| тку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он говори, ве |
| листрат их је са задовољством читао.{S} Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно |
| у под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче о |
| умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством читао.{S} Калистрат је |
| <p>— Па куда сад мислиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и његову с |
| д власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам је једино спасеније.{S |
| т отвори рат против Турака? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Ја сам увек против Турака, али само |
| уриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слу |
| .{S} То једино мени вреди.</p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у |
| као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, некадашњи Којадин Гвозденовић.{S} Дубока ста |
| ука старога Калистрата.{S} Млади игуман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он п |
| равцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно заступити старога оца Калистрата још |
| у Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме господа |
| ећи општи одзив и признање, архимандрит Калистрат замоли епископа Венедикта, <pb n="76" /> свог |
| ветог Николе у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од људи, на које је и удаљена о |
| икт.{S} До владике је седео архимандрит Калистрат, игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви |
| ј љубави према овим младим људима, отац Калистрат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао |
| ћ био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозденовићевој, |
| хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа |
| плици и у манастиру Светог Николе, отац Калистрат је испустио из својих руку много питомаца, ко |
| екујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупа |
| <p>Као стар, веома озбиљан човек, отац Калистрат није марио за забавну књижевност, у којој је |
| Па што, мајко, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о сва |
| султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да с |
| ово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> |
| дерево по послу оца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ва |
| Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} По |
| оје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с пуно очинске љубави и милости. |
| ма којима су корице украшаване.{S} Отац Калистрат је најрадије примао калуђере писце, од којих, |
| ованост и писменост своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином упући |
| де и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо служио, а јеванђеље и друге с |
| За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам својих ученика.{S} |
| као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много којешта из домаћинства научио у свом |
| капе и побожно слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче говорити.{S} Он помену деспотску заповес |
| нтоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гус |
| ем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело д |
| <p>— Добро ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb n="1 |
| <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не признајем више никога, ни дес |
| на.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан посекао по р |
| ње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно ман |
| н племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са свак |
| га начинио великог логотета, да је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме животу.{S} Јед |
| ата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва, прођош |
| ско брашно неначето.</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу |
| к библијски били су штиво, које је отац Калистрат препоручивао његовим ученицима.{S} У дугим и |
| оруп.{S} Једино разонођење које је отац Калистрат себи давао од читања и размишљања било је у д |
| а најпростијих ћелија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје |
| ечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу |
| речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Калистрат особито радо имао.</p> <pb n="95" /> <p>Намеш |
| ога словенскога језика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и веома образован ч |
| ао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао ко |
| ећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му |
| новим.</p> <p>Ово усмено превођење отац Калистрат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио свој |
| вор.{S} Очекивао <pb n="224" /> се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослов |
| <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S |
| Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; мо |
| .</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац Калистрат.{S} Вечита страдалница!{S} Шта чинила да чини |
| доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива што турским |
| и поузданија него хришћанска, рече отац Калистрат, удубивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су |
| сиљам, синко, али тешка срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било |
| ди.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистрат.</p> <pb n="164" /> <p>— Никад није време, од |
| свештеници — Срби су пропали, рече отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одуш |
| вце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што |
| <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво?</p> |
| је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога |
| где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, откривено нама Словенима и Србима слово Божј |
| е да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва свога госта у трпезарију. </p> </div> < |
| адићи изучавали српску историју, и отац Калистрат им је на примеру показивао шта које место зна |
| се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, |
| ену.</p> <p>На послетку указа се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћ |
| селими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ред жив |
| истрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} |
| му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чисто с |
| Језера, како ми је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету |
| летикосићку, њихове синове и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња он и |
| у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и највештија човека за бо |
| ис набавити, друго ништа, одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у младости читања, п |
| >— То покрива и лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А |
| реба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне пред |
| /p> <p>— Није без невоље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо чо |
| Како су стари нас учили, одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите |
| сами међу собом несложни, одговори отац Калистрат.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би м |
| а.</p> <p>— Али католици, одговори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима ради |
| > <p>— Донекле има право, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удр |
| <p>— Камо да може, синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хте |
| .</p> <p>— Жив био синко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми до |
| прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, д |
| у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одликовао љубављу према књигама, према црк |
| или су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари говори о домаћи |
| о ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао из ц |
| Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој ру |
| о брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато што је |
| исоко ти царство, одговориће на то отац Калистрат.{S} Зависи од превисокога ти царства, хоћемо |
| осподи помилуј!“</p> <p>У који мах отац Калистрат свршаваше молитву, зачу се јако куцање халком |
| од око њега.</p> <pb n="267" /> <p>Отац Калистрат погледа с милошћу на младога Калистрата Гвозд |
| лети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпростиј |
| S} Буди добар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну сокалника (кухара) да лов прими и да га |
| ио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, као што је увек радио кад би |
| е могу ја то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с оруж |
| .{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника. |
| з куће никада није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у |
| ужност него отац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмар |
| Калистрат погледа с милошћу на младога Калистрата Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше |
| Така је била и последња порука старога Калистрата.{S} Млади игуман Калистрат прими тешко бреме |
| Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога Калистрата, манастирска братија изберу за игумана сина |
| гојачије је царица Мара примила игумана Калистрата.</p> <p>— Честитам ти, рекла је игуману цари |
| нде је она радила по упутствима игумана Калистрата, и султан је доиста и тада према њој био мил |
| тпуно задовољна, царица отпусти игумана Калистрата, радујући се што се тако млад човек тога пос |
| вље нашега пречаснога оца, архимандрита Калистрата, нашега општег и много цењеног учитеља.{S} Х |
| за игумана сина Гвозденовићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њим |
| м на одмору упита он свога учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише како он говори, нег |
| еди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да |
| Калистрат потпуно заступити старога оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гв |
| д Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђ |
| озденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици оца Калистрата Којадин Гвозд |
| малој игумановој трпезарији само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. |
| и.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Калистрата била са свим затворена, јер он с њима о томе |
| е доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Калистра |
| з књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био г |
| ог великога гласа и заслужене славе оца Калистрата као учена и заслужна човека у народу него и |
| таменија, сви беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је |
| и могао се употребити.{S} На питање оца Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S} По |
| м видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за овогодишњу летину и за друге домаћинске с |
| ужбе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат био ј |
| p> <p>Драгош Плетикосић, по наредби оца Калистрата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао ш |
| ројних књига.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И то |
| етком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у мед |
| ран, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта ме мори, синко |
| и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици оца Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић прим |
| ња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, одговори отац Калис |
| отпутовао у Смедерево неким послом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће вратити читав месец да |
| живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после смрти по |
| ијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати |
| шали разговор и гледали домаћинство оца Калистрата, за које су још мало интереса имали.{S} Њима |
| могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Николе тај добар и |
| ст настане?</p> <p>Драгош погледа у оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под турском |
| стиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче одређене три ћ |
| з истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду у све |
| шајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> <p>— Па |
| о Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге |
| а, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слу |
| а се богат поклон да како манастиру оца Калистрата тако и калуђеричком манастиру Св. Богородице |
| трпљење и побожно уздање; сахраних оца Калистрата; сахраних Драгоша.{S} Нема више никога из он |
| чки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мало разговарали, сели б |
| и се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, његов су посао већ радили други; ко |
| <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозден |
| уби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Не |
| тву.</p> <pb n="200" /> <p>— Хвала, оче Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна |
| p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је |
| нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, рече Драго |
| епо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Којадин.</p> <p>— Има наш превод; ј |
| и у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио. |
| и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католиц |
| ророчким одушевљењем.</p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не полажете |
| } Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога везира |
| Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору Којадин.{S} Мо |
| е учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојом племенитом науком усадио корен свега |
| у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Калистрате!</p> <p>— Благосиљам, синко, али тешка срца, |
| .</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти |
| а.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају Србијом.</p> <p>— Може т |
| и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш |
| ам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начином могао тај |
| </p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем како црква може рачу |
| гом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да пр |
| био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин се брине |
| јева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, коју треба |
| сте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се |
| ти.</p> <p>— У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Б |
| ту.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам с |
| о је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко |
| су са жудном радозналошћу богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српским исто тако |
| и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама, кишама и с |
| Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> обоји |
| е тако волео да разговори колико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Калистрат увек неш |
| се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> утврдио |
| архимандриту манастира Светога Николе, Калистрату.</p> <p>— Браћо и господо, моји драги гости |
| коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слободно смеш казати.{S} Па ево мене.{S} Нис |
| та забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу |
| оситост разбуди се у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат не |
| спуњене превеликим поштовањем према оцу Калистрату не само због великога гласа и заслужене слав |
| р Светога Николе и показао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком |
| да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије |
| што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год посла |
| ни ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп у једно око и без ша |
| је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога дана све своје ми |
| рагош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се растали у Б |
| код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Калистр |
| на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржавати се све дуже |
| а ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потпуне те |
| ла половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза |
| могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у себи |
| но исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, то су његови ученици. |
| се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, |
| Јанко такође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући молитву.</p> < |
| Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> < |
| ци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљ |
| <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} И он |
| сти, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на |
| тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из ц |
| би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод, из кога је преписи |
| Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир им |
| ста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани пред |
| 9" /> виђење са царицом Маром.{S} Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђ |
| ово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајући похвале кротости, п |
| Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га |
| не кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, који с |
| је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима |
| еме кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} Из |
| Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.< |
| и било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита |
| реба да се много погађа, одговори стари калуђер, и прост човек може видети, који нити је што чи |
| } У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправан према д |
| > <p>— Не могу ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то |
| <p>— Превисоко ти деспотство, одговори калуђер, то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S |
| рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђер, отац Панкратије, погнут сединама и старошћу, у |
| кедонском и о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорског манастира Лавре прошао <pb |
| х судијски пристав.{S} Поред њега један калуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође пр |
| ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте, господару, неки дан је дошао к |
| е онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци, који су путовали даље, па су се |
| ају још барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и неколико људи, од којих би се мо |
| ен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Панкратије, који је служио царичину бог |
| исли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{S} За ка |
| p>— Јесте, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старо |
| ов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта је радио калуђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> < |
| РЦА 149.</p> <p>СТОЈАН НОВАКОВИЋ</p> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА С |
| асвим почетнички обрађена у приповедци „Калуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у Београду.</p |
| ћери, око њених дворана, њене властеле, калуђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред пр |
| Стаменија јави царици Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је ос |
| шао у манастирској књижници и у путника калуђера, прочита једне зиме родослове и цео Данилов ца |
| царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турске старешине наспрам цркава и |
| итао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у |
| калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито волели и који би п |
| ладика Венедикт с мноштвом свештеника и калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе дола |
| јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна бил |
| Имате белешке од уговора? упита деспот калуђера, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке |
| знао шта је то родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није |
| Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче одређене три ћелије, у којима је бил |
| очну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и латински јези |
| .{S} Отац Калистрат је најрадије примао калуђере писце, од којих, осим цркве, никакав други пос |
| ста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, калуђери и попови огрубети и начинити се јадне незналиц |
| За њим је било многобројно свештенство, калуђери из околних манастира и свештенство из околних |
| питомаца, који су се, као свештеници и калуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик на |
| да дисциплина, којој су подвргнути били калуђери.{S} Којадин застаде, и племићска поноситост ра |
| Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њ |
| о сви образовани људи из народа били су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, црква д |
| ици, рећи ће султан Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није |
| S} Каква је и колика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, они су, синко, непостојани, нес |
| о и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и хришћанима који ходе к светињама у Свету Г |
| , ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на то помислим, сав се стресем.{S} О |
| променила си одело, начинила си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја са |
| на то помислим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим дом |
| ених дворана, њене властеле, калуђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад |
| ја, седином украшена старица са десетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима.{S} Игумани |
| настир Свете Богородице био је тада пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркв |
| еним молитвама, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест година |
| } Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђерица.</p> <p>— То је манастир Свете Богородице, н |
| ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, све умота |
| таре и младе, све умотане у своје трубе калуђеричке хаљине, у којима се све заборавља.</p> <p>Ц |
| да како манастиру оца Калистрата тако и калуђеричком манастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору Г |
| надије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђером царичиним.{S} Тако је царица свечано примила |
| поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној ауд |
| а и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се |
| ој је било више грчко него турско, више калуђерско него световно, од тамно лаког источног ткива |
| чије учинити него тако преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгодно осећао.</p> <p>Уско |
| ам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> </div> <div |
| а бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оплакујем судбу свога народа с крстом у руц |
| возденовићем, пољубивши га у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.</p> <pb n="28" / |
| и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито ако би |
| це.</p> <p>Његов тужилац био је некакав каматник из Прокупља, који је само новцем радио.{S} Как |
| оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао му да се везује |
| ако ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Др |
| i>.<ref target="#SRP19130_N4" /></p> <p>Каматник стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је |
| ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> < |
| њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше |
| "178" /> овоме месту.{S} Пуштај човека, каматниче.{S} Овде, на манастирском панађуру Светога Ни |
| ати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи м |
| е вере и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може много у |
| о још једно благо, још један само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја |
| о једне главице?{S} Драгош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио. |
| ше не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> <p>Којадин ником није казивао шта се ломило |
| е нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушниц |
| трке пешачке, па прескакање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сак |
| ре гледајући како се железна секирица и каменарско повелико длето црвене и како се вода спрема |
| пламену црвенела једна секирица и једно каменарско железно длето, а на другом се у котлу варила |
| Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим плочама с натписима.{S} Око крстова је цвеће, з |
| страна зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подр |
| иховим.{S} Момци су стајали спремни при камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и сја |
| звор чисте планинске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, |
| .{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} О |
| е било изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n="272" /> |
| ржи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане кугле.{S} Многобројни топови почеше бљ |
| са дванаест путира, све окићено драгим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџиј |
| едлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и камилавка једини су частан излазак из мога положаја.</p |
| и!</p> <p>И стари калуђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече |
| м.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, одређени |
| и персијски ћилими беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, одређени као поклон с |
| беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, одређени као поклон султанов за деспота. |
| ојим справама ишли су напред.{S} По том камиле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињама пу |
| Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— Господару, т |
| где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвод |
| си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у |
| Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— |
| ле!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb |
| турској политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац Калистрат, ја знам к |
| стити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду ни у |
| а живота.{S} Такав човек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{S} Заиста га је деспо |
| војачке собице, у плаветникастом зрачку кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу з |
| е Божје.{S} Пред њоме је било наслужено кандило.{S} С друге стране, отворен велики прозор беше |
| пили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлиц |
| ахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријатеље, није уводио у породицу. |
| а озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећа |
| ште властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и половину Пл |
| ко, коњ зеленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном раскрсницом сеоско ст |
| миле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по небројено пута |
| градских и Законик цара Стефана Душана, као и Цароставник библијски били су штиво, које је отац |
| Мало који од великих царских манастира, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и |
| ре на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S |
| ти за примером <pb n="247" /> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> < |
| већи противници, рећи ће султан Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} |
| не нарочито које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купљење сена и брање виногра |
| а ће Србију наново обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње |
| ске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— |
| е кад је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарск |
| ашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив |
| и од његових страсних пожуда, једва се, као кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој ј |
| ог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место, и не могаше опсадити како треба, не |
| а би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вр |
| својих руку много питомаца, који су се, као свештеници и калуђери, разишли по народу.{S} И сви |
| ластеличића ни какве властелинове куће, као што често има, за одседање, за стан властеоског над |
| у повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око |
| изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у |
| ведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мало верује ловачким причама.</p> < |
| матрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати од |
| око ти царство да напоменем неке мисли, као један предлог.{S} Султан је према теби милостив.{S} |
| молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са сви |
| ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Ср |
| </p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомила |
| ма себе обуздавају и држе у умерености, као што би требало.{S} На једној страни је било самовољ |
| д меда!“ Господској, гостољубивој кући, као што је била Гвозденовићева, меда је много требало.{ |
| х породичних весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или |
| човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Цариград да помогну турском |
| рилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, |
| и овуда ће се раширити турски пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили |
| S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правде Божје.{S} Име му се знало докле се |
| крени.{S} Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је |
| току неколико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, |
| т облак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобним разговорима сви су пр |
| и просто затварају и како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без син |
| ија на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежишт |
| ре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{S} З |
| , него само насељеник.{S} Истина је он, као насељеник, био прилично непокретан, ако само у потп |
| оља кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном кос |
| ли; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано јеленче, поче скакутати око ружичнога џбуна |
| } Посадом су управљали Сибињанин Јанко, као главни војвода, и папин изасланик Јован Капистранск |
| нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служи |
| огу, њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој |
| Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодр |
| царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио све шт |
| вали прилично велики квадратни простор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким ровови |
| о и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла јед |
| ица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је ос |
| јала мислити.</p> <p>Помоливши се Богу, као што рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на своје ме |
| есложни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме |
| ео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да |
| блачио своју свечану властеоску хаљину, као поповску, до чланака, и опасивао свој златни власте |
| кло и продавало и других јела, која су, као промену своје свакидашње хране, у сласт трошили.</p |
| Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се |
| лаке повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у пома |
| ; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас н |
| {S} Она на једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некака |
| тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као после славне одбране Новог Брда и б |
| ар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале |
| све користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као н |
| едствима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војнички, <pb n="59" /> он је био |
| есаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао |
| ишта и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград био круна православним градовима и |
| а.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију ж |
| опаваше у земљу, на обележено место.{S} Као помамљена и ожежена, или љуто рањена звер народ јед |
| Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се игр |
| погледе на тадашњу српску политику.{S} Као и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је |
| лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозденовић се налазио у |
| арице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарск |
| , тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливо |
| е.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А х |
| чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао как |
| ој централизацији и на једнакости права као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако р |
| .{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове твр |
| што су апостоли оставили, само се чува као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се п |
| н.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{ |
| окорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје наро |
| } Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се |
| а су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: некол |
| Католичкој Римској Цркви једнога народа као што је српски, тако јуначног, тако издржљивог, тако |
| њанина на Косову, 1448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S |
| о том му се стане приказивати Стаменија као дувна, у црним грубим хаљинама, умотана црним преве |
| о, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаме |
| и, на које је и удаљена околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединам |
| } За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, |
| њихове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је мно |
| ве три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају |
| ља.{S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја из куће никада није из |
| ош није више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сибињанин |
| горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша. |
| ојом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена, немогући се никако опоравити.{S} Радовал |
| и благослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојом племен |
| а се предаду његовим војним старешинама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах |
| ио, све је постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у пов |
| тековине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, |
| го могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарско) од ондашњега топ |
| јадин, и оживе стари ред живота, истина као пламичак који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и |
| ало за навек.</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћ |
| жења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази на хришћанске службе и у цркве које |
| тила се пропаст српскога господства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих госп |
| ше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку. |
| а турскога; да своје свештенство сматра као своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу |
| гласа и заслужене славе оца Калистрата као учена и заслужна човека у народу него и као домаћег |
| ла.{S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ре |
| и доброчинству проведем остатак живота као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А м |
| та уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече |
| им-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатнијим расположењима.{S} Њему |
| ом долином и над Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу |
| , отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мења |
| из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голуб |
| иоци свеколикога људског делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим л |
| свога нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, само без зимскога прекида.{S} Онда кад један |
| ажњом читали како су Александру, кад је као младић ступио на престо, војводе његове саветовале |
| /p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p |
| дговориће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{ |
| ну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искат |
| о да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, |
| ворио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим |
| одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправ |
| може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не |
| ни отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је то |
| атељу, да до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него гола вар |
| {S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто п |
| } Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се и |
| је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као с нек |
| ему није пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Пи |
| је грдно што се одрекао вере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а |
| ине данас, или које су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида међу вековима нема; |
| библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, а преписати једно дело |
| ст снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао п |
| премали, или се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С доње |
| ма пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као |
| а Плетикосића у Точанима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочн |
| потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима се и ту |
| ца.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови |
| а </title>.{S} У њојзи се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин може д |
| ско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле |
| чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стрела часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драг |
| очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим н |
| у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га |
| , и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње по |
| педесету годину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли с |
| завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили |
| ира Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се као домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је било |
| е милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да пом |
| би требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике косовске протерати, па узети другу какву |
| и незнатнија од велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на т |
| роговори, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после |
| је, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" /> < |
| ивост врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, радила, нуд |
| присетити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му |
| в Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него |
| у је остао само деспот Лазар, и то више као команданат војске него као деспот.{S} Град је био п |
| у посланике.{S} А пред свакога донесоше као округлу синију од црвене коже.{S} По том донесоше ј |
| p>Одмах по том момци султански донесоше као чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога д |
| обима соха је, према прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога |
| се по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вр |
| нице, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић б |
| учена и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су га |
| и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Н |
| ћа.{S} Стаменијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова |
| — Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш к |
| аним, поступним променама један у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац се нада д |
| брат и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их |
| ио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што |
| задовољан и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султано |
| е мала спрам простих сељачких кућа, али као кућа једнога властеличића, далеко је мања и незнатн |
| <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p |
| .{S} Новим господарима су они изгледали као агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, ст |
| штар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје д |
| а султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрал |
| о у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Ст |
| ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене |
| и.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одговори она.{S |
| иларима који ће камиле терати, одређени као поклон султанов за деспота.{S} Они су имали заповес |
| и су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошто се парада свршила, <pb n="42" /> нар |
| и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у |
| друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, т |
| трим оком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Н |
| од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови д |
| — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу |
| ачин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако |
| и смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој |
| а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало за |
| илици <pb n="112" /> на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице |
| на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Ста |
| и на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калист |
| знајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћем |
| , опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне |
| моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио крадену ства |
| тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Х |
| ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушника.{S} И тада ће бити оно ш |
| ај или последицу хитрине или отврдлости као вољу Божју.</p> <p>Пред манастиром Светога Николе у |
| крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао |
| евцу се проговорише сви земаљски језици као на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 145 |
| е материнске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{ |
| говори султан.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики в |
| оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пус |
| очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, препун |
| да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја в |
| јега посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом људским. </p> </ |
| током времена начини међу мужем и женом као међу једноставном моралном целином, већ се почела ј |
| што сам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</p> <p>— Истина је, додаде туц |
| лака ствар управљати тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.< |
| ом истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та |
| коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом |
| и кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту |
| њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао |
| држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна |
| целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад су с |
| Србија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} |
| це Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Царица изађе на праг свој |
| ик Мехмед.{S} Он је царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у ње |
| о се сав његов старински углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најста |
| велим ништа против тога; не помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на |
| р, и то више као команданат војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ |
| к да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин |
| анка Плетикосића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушењ |
| догађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућа |
| и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављала наше читаоце и опомињал |
| ком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од с |
| великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз в |
| ишта не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правде Божје.{S} Име му се з |
| црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа трговачка роба за иностранство.{S} Нарочитим |
| и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан посл |
| Турцима, они разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— |
| а поука текла је за свакога под једнако као извор чисте планинске воде у гори између камења и б |
| државну војску под једном командом тако као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војску вл |
| ма, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког времена града Беогр |
| осподи и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне препоруке о трпљивости, о милосрђу |
| и прасци и месо се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref target="#SRP19130_N5" |
| јурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба добро погодити и тога ради да |
| /> отпор дају.{S} На султана се викало као на највећег вероломника, што је нападао земљу без и |
| ном (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар египатски, одупирао свима с |
| беше скупоцено и господско турско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, |
| /> <p>Певушећи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у соби |
| ао да за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Д |
| уне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, некад |
| а својина њихових господара, онако исто као домаћа животиња, волови, краве или овце.</p> <pb n= |
| е ове тешке заповести, свак је претрнуо као пред последњим часом. <pb n="218" /> Још се није би |
| послу оца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је теб |
| осом.{S} Њено сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{ |
| уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вер |
| ни и сматрали ову неминовну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносит |
| е се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је променио ра |
| је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у са |
| е соколове на руци.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замиш |
| {S} Њен повратак у отаџбину сматрали су као ослобођење из ропства.</p> <p>Кад се уставише носио |
| } Добри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и сматрали ову неминовну казну Божју као н |
| упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди. |
| и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају каквим се начином може |
| ања.{S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је ј |
| ји су нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што м |
| еспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Го |
| .{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи виде |
| се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвоздено |
| велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог ла |
| обичним задовољством.{S} Само је Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и |
| ина, неумољива игра случаја шта ли, још као једини разлог. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ња и нехотице на језик натурила.</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек, отац Калистрат није мари |
| ем с врховним турским круговима.</p> <p>Као главни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да |
| већ претурила тридесету годину.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који с |
| пеленгире.{S} На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница су |
| p> <p>Војници се сви уредише, поскидаше капе и побожно слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче |
| S} Хватали су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикав |
| дворац царичин и заузима место у малој капелици, спремљеној у једном одељењу дворца, почињући |
| и да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролаза |
| месту галерије.{S} Кад сутра каравански капетан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио |
| настира.{S} Над свима је био каравански капетан, Дубровчанин, заклет код дубровачке власти да к |
| деспот их заустави и призва караванског капетана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким |
| е трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше капетана, како је прошао дотле на путу и како је био пр |
| намере и без нарочитог плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах налазио на левој обали Дунава |
| говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време |
| главни војвода, и папин изасланик Јован Капистрански.{S} Посада није била многобројна, и она бе |
| 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Капистрански настојавао је из све снаге да угарску влас |
| упућивао и соколио папски делегат Јован Капистрански.{S} Тако почне напад на дунавску флоту тур |
| ћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Капистрански дочека веома предусретљиво старога деспота |
| } Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише уздање у своју војску. |
| утито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч би |
| к свете вере и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може м |
| Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Госпо |
| и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судб |
| у се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, |
| је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к руци седога свештеника и искрено |
| дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било |
| вчанин, заклет код дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе коме |
| пут бејаше закрчен великим дубровачким караваном од триста коња, који тек беше приспео.{S} Људ |
| заосталом месту галерије.{S} Кад сутра каравански капетан да знак за полазак, свак би скочио и |
| орачкога манастира.{S} Над свима је био каравански капетан, Дубровчанин, заклет код дубровачке |
| че пут, али деспот их заустави и призва караванског капетана, те се извештаваше о каравану и о |
| ао и меденицом једнако давао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само што ни |
| раванског капетана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Кар |
| че своје свечано властеоско одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме с |
| иградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Ев |
| Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређају |
| е топовском ватром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанског топа из Београда.{S} То <p |
| ужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или |
| ем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића |
| земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време допусти царици да може путоват |
| нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправ |
| и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти зна |
| у она врача и предсказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли |
| и после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињани |
| ила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n=" |
| углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак с |
| S} Сваки је властелин имао по неколико, каткад и по десетак села, и према томе по неколико влас |
| лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи |
| ду при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену |
| липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад би се |
| гов се туркофилски оптимизам ишчауравао каткад и одвише повољно према Турцима, да га је он сам |
| 8" /> <p>Султан Мурат је такође походио каткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{ |
| Гробови су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије <pb n="295" /> сми |
| јали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло л |
| не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно више наклоњен |
| зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али католици, одговори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко, не |
| те, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако не |
| урцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не може, синко, јербо није само то |
| се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласти и од папске пропаганде.{S} Пође ли |
| шта не чините што би светога оца папу и католичке хришћане узбудило, одушевило на живљи рад.{S} |
| ину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљама, и то тек по догово |
| рбија у политици против Турске удружи с католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињани |
| исоко ти деспотство вара.{S} Приступање Католичкој Римској Цркви једнога народа као што је српс |
| тако многи мисле, заварани пропагандом католичком и угарском, али сам уверен да се они сви вар |
| становила њихова власт, они ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и свештеник |
| ликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном намазану, једнако се крстећи и вичући да гине |
| а јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Стефана, Бањског, св |
| а Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то би |
| .{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и |
| а.{S} Ножари, трговци оружја, дрводеље, качари, који су целе зиме градили од дрвета што треба к |
| n="170" /> дело.{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт |
| идови, те су опкољавали прилично велики квадратни простор, као градац.{S} Тај је градац био опк |
| и непослушност властеле <pb n="158" /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздав |
| мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун с |
| .{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> |
| да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са захвалношћу одговори |
| цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сух |
| оћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је повелико |
| ме с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговори |
| .</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Калистра |
| редим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и тр |
| } Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи сама |
| било вина као малвасија и командарија (кипарско) од ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу |
| тави на чело онима многобројним који су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} |
| Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелама, мачем и штитом. |
| упио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су се црпле многе посластице оновре |
| с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих к |
| у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу |
| аље сама себи, ређајући по крилу красне ките које је била поизодвајала, таман да задене на прса |
| а то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива с |
| набрано цвеће, она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, прого |
| брала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он с |
| х, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаш |
| а данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калист |
| не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <pb n="208" /> |
| варали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо |
| рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе |
| њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она н |
| људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест ки |
| висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Село се још није било успавало, кад су сти |
| тратом.{S} Кад с првим зимским маглама, кишама и суснежицама наста изненада и опет хришћанска в |
| најживљим бојама.{S} Кад се посланици, клањајући се, приближише султану, нарочити султански мо |
| ају.{S} Уступајући натрашке, једнако се клањајући и гледајући у лице султану, кнез и његови дру |
| пропастити, рече Гвозденовић, дубоко се клањајући пред преобученим Турчином.</p> <p>— Ја сам, ч |
| /p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на осванку.</p> <p>— Ви |
| лерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозден |
| воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се клањам силноме слузи његову, одговори Гвозденовић, а шт |
| га крснога имена, Гвозденовић, с многим клањањем, исприча новоме госту какав му је празник тога |
| уживати у црквеним парадама.{S} Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што с |
| временима подигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим |
| дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p |
| ања нашег испунила?!</p> <p>Царица Мара клече на колена пред иконом и продужи крстити се и моли |
| де воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— |
| пре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{S} У сукобима соха је, према п |
| и.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео пустити <pb n="2 |
| о лајали и подскакивали.{S} Соколови су кликтали, и свак је са својим <pb n="117" /> поуздањем |
| е него данас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} Момци су трчали да свако јутро по |
| акојака воћа, које само може успевати у климату нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмекши, бадеми, |
| аше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су г |
| ="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично |
| лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређив |
| е.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Драго |
| пружало од Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велик |
| е била епископија.{S} Народ је радосним клицима сусретао царицу и њене родитеље.{S} Пред царичи |
| жим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора |
| ца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p> |
| и новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, |
| м твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ја бих се одме |
| "202" /> значило да је цело православље клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим |
| рдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад |
| алдрмљено плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S |
| тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћуте |
| pb n="209" /> својим цвећем, бирајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} Њене слике |
| о гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту |
| вршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{S} Миља је бил |
| од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу међу многима које су биле поређане око чесме, па |
| а поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода није нанела никакве штете.{S} Очевидно је |
| другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га судски пристав извади из ватре и |
| ристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађ |
| ја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти |
| та се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у отвореном црвенилу.</p |
| ву, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} У очинској љубави према овим младим |
| да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те м |
| наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угод |
| њајући се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:</p> <p>— Превисоко ти ц |
| и.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим калуђером беше већ код деспо |
| е клањајући и гледајући у лице султану, кнез и његови другови поседаше на одређена им места.</p |
| ада се може јавити самом новом султану, кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао којим ће |
| {S} После његове смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао |
| пилав од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије по |
| -пашом.</p> <p>— Сигурно није, одговори кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша није одобравао покушаје |
| вих доглавника.</p> <p>У одређени петак кнез Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} К |
| ребама његовим и земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мех |
| х последица.</p> <p>Тога ради је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима, да новом |
| ике.</p> <p>Тако се свршила аудијенција кнеза Гвозденовића код султана Мехмеда II у марту 1451 |
| много унесрећило што смо после погибије кнеза Лазара имали династичку борбу међу кућом кнеза Ла |
| азара имали династичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друг |
| ова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко |
| ана после овога разговора царице Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим друговима, наврати се оп |
| Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наред |
| от.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у образе.{S} Калуђер |
| од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је с |
| спот Ђурађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја знам шта накрај крајева |
| клони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим <pb n="37" /> друговима од |
| г султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме много поштованом пријатељу, да |
| и.</p> <p>За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају.{S} Уступајућ |
| о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb |
| вора.{S} Усмено је Халил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војс |
| добар хришћанин може достојати раја.{S} Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како |
| што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествичника <title> Рајска лествица </titl |
| словенски превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и |
| давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац |
| мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с |
| богатој хиландарској књижници начита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Ср |
| његов млади пријатељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у мана |
| а се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да се преко |
| један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} Отац К |
| це нигде нису састојале из многобројних књига.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још |
| ац Калистрат се одликовао љубављу према књигама, према цркви и према свему црквеноме.{S} Родом |
| н, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је с |
| цом и калемима за писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису са |
| ојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст |
| песама, али је увек много распитивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од кал |
| ог времена Којадин се све више прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мирна природа слабо га ј |
| би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало |
| 155" /> по овоме примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, Којадин је читао на више |
| а Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с |
| или оно што треба живописом израдити у књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у о |
| шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којади |
| рички део Светога Писма старога завета, књиге о царевима и о јеврејској историји знао је у потп |
| чије, црквенски, онако како се пишу све књиге.</p> <pb n="151" /> <p>— Како су стари нас учили, |
| Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, али је увек много распитивао о књиг |
| } Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} |
| ере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било човека кој |
| е одмах у манастирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи |
| гао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, а |
| оз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али ј |
| а словенских апостола?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они љу |
| /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> < |
| склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао читање каквог започетог дела.</p> |
| небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У |
| за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако бавио о |
| свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, |
| бим хаљинама, умотана црним превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чист |
| набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом Македонском и о Тројанском Р |
| како је у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Македонском.</p> <pb n="20" /> <p>— |
| српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинов |
| бро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је |
| ц Калистрат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, српским језиком, с малом |
| ристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који |
| е било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у ком су се живописале иконе, или оно што тр |
| а се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верским стварима знао више него владика.{S} |
| му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај словенски превод.{S} С тога се о |
| ким језиком, с малом примесом ондашњега књижевнога словенскога језика, и пошто је отац Калистра |
| ве оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност развијаше се у дубљину, и интересоваху га св |
| жак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност онда није могла развијати тако како се данас |
| к, отац Калистрат није марио за забавну књижевност, у којој је било пуно приповедака, макар да |
| и Персијанци.{S} Византинци су у својој књижевности тим именом и Турке звали.{S} Тако је неприј |
| о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Сав исторички део Светога Писма старога |
| етрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из многобројних књига.{S} |
| ро научи грчки и у богатој хиландарској књижници начита се књига, до којих није лако било доћи |
| ве до чега је само дошао у манастирској књижници и у путника калуђера, прочита једне зиме родос |
| властелинство, Којадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао читањ |
| анастир Св. Николе имао је доста велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао, једно што је у |
| н међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешт |
| ену, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти |
| еће и задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка наш |
| куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоће |
| и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} К |
| лакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попус |
| беху затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни.</p> <p>— |
| шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је ј |
| ="249" /> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи |
| ара и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави о |
| унак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи |
| ије знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} М |
| ом на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је и |
| паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећа |
| мицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па десп |
| обичајене молитве.{S} То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} |
| знаш сокола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему одупрети?{S} Такога султана још турска |
| и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{ |
| Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност новоме стању него |
| дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону се то ради, одгово |
| ш набусито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одврати Миливоје.</p> <p>— Устани, отвори |
| зло нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је ју |
| а, преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човеку неверну, немирну, сплетк |
| ла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту |
| оштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај са |
| и у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} |
| неких нових гостију.{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </d |
| Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с р |
| — Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, |
| чно.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано |
| S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свет |
| вам оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носи |
| псовкама, намргођеношћу, прекорима кад ко у њих каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не ум |
| ка да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као |
| рај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="209" /> својим цве |
| никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да о |
| Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек приповедаше, ако је ист |
| током и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, |
| доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За с |
| да и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било дочека |
| часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који м |
| има стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен сто |
| вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Зна |
| био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Сме |
| којава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено закли |
| {S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Стаменију?</p> <p>— Стамениј |
| {S} Тада, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после |
| а се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон ца |
| есоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливен |
| есто за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и преск |
| е било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n |
| у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, |
| р не дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, |
| ћма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце |
| да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за |
| лак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобним разговорима сви су призна |
| вета, да виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; други су трчали на кршеве и висове |
| ше од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комби |
| ограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захитање |
| де имате у свакој џакуљици по 20 литара кованога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац |
| потови поклони.{S} Једна велика ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест путира, све окиће |
| Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим у |
| кућа: неколико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лук |
| ити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега |
| може стићи кад и нови султан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита деспотица.</p> <p>— Видећу н |
| ојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се са |
| а султанко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у |
| јих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и дав |
| ињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прил |
| ега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ниш |
| S} Под зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући |
| n="206" /> <p>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте госпо |
| деновићка, турска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не мож |
| о се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb n="206" /> <p>— Па на нас властелу, на ко |
| знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни па |
| о на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђе |
| калуђер преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у мана |
| ову.{S} Говори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} Мора се очекивати наредба његов |
| гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бав |
| оливаца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се прогов |
| мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Ко |
| али манастиру.</p> <p>— Победиће онај у кога никад неће отупети и зарђати сабља, одговори Драго |
| ћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, а |
| радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, д |
| н?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p>— Пр |
| воде <pb n="211" /> Николе Скобаљића, а код Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивал |
| ко врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да ид |
| како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.</p> |
| >Драгош је остао још неколико тренутака код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити п |
| ила на дворбу царици; иначе је остајала код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и |
| е је уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила |
| Стара Плетикосићка је имала неког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође |
| </head> <p>Неколико недеља пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао с |
| свршила аудијенција кнеза Гвозденовића код султана Мехмеда II у марту 1451 године.</p> <p>Сутр |
| адинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису били пописана војска, нег |
| ан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се прав |
| нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао д |
| лтану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, |
| риликом видети Стаменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је же |
| ко је имао једва толико војске да Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војс |
| архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лет |
| луђерица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S |
| зденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше |
| се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна, вр |
| ручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику Београда, своме зету Мих |
| {S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незн |
| устави у своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве з |
| вете Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Ле |
| су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, д |
| и певао по свима српским манастирима и код велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да п |
| } То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очим |
| едбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, |
| у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колик |
| окупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицали код судије, а није се могло утврдити другојачије ни за |
| е везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу кам |
| лити да ће утицај Србије толико порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу д |
| вом Манастиру код Призрена, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог |
| своју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та |
| чина.</p> <p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишт |
| стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> |
| учио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и стане г |
| о грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мало разговарали, се |
| поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима с |
| Каквим добром, ти красни младићу, овамо код маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одгово |
| p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом месту, близу Неродимке, одуз |
| н Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Влас |
| {S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми н |
| каравански капетан, Дубровчанин, заклет код дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет |
| и лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} |
| возденовић са својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} Смишље |
| о Угарској једну војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево опсађи |
| estone unit="subSection" /> <p>У гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне |
| ања у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат |
| дину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Б |
| им се населила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној д |
| p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p> <pb n=" |
| и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и п |
| ио човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очију, широких меснатих образа, нос |
| а донесоше као округлу синију од црвене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико санова пред |
| суседу у Точанима украо некакве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су с |
| е била поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода није нанела никакве штете.{S} Очевидн |
| мора најлепше одмара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мал |
| истрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани |
| вак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! викну неко |
| уло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила |
| tle><hi> Рајске лествице </hi></title>, која је за њ преписивана. <hi> Прост инок скот словесан |
| тнички обрађена у приповедци „Калуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 ав |
| је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> <p>Он не изговори — шта.{S} Није се |
| иком и да одговори на питања султанова, која би му тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први п |
| </p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то исто јављају, одговори царица |
| то, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један манастирски м |
| Наоколо се била начетила гомила народа, која је радознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почи |
| о грануло.{S} Велика народна трагедија, која се видела и очекивала, поче да се врши над мученич |
| рагош Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} |
| > се и пекло и продавало и других јела, која су, као промену своје свакидашње хране, у сласт тр |
| ребало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> видела н |
| жа је од њих била господарска самовоља, која се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{ |
| вамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле |
| рат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглил |
| исмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; неће ил |
| нога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се помињу при Александрову васпитању, нису много д |
| е.{S} Она заједница осећања и интереса, која се током времена начини међу мужем и женом као међ |
| примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, п |
| ји је одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац, који су освојили у почетку |
| им.{S} То је воља једне велике госпође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да и |
| ким пожудама, пуно крепости и енергије, која се показивала у духу његовом.{S} Брада му је избиј |
| гунци силне, многобројне војске турске, која је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила |
| по продавницама доста околне властеле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а |
| његову крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била постављена на кули, седео је владика из Бе |
| омаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој |
| заосталу јој кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погод |
| то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него ј |
| ла Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена била на словенски, животи Стефана Нем |
| но.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњ |
| ојадинова лица, Он у незнаној сладости, која га нехотице обузе од сестрине милости, корачаше с |
| ајну запрепашћења, страха, одвратности, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру јед |
| ова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанску.{S} Њему је остао само |
| , с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На дес |
| полажаше тако за усплахиреном гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова п |
| у јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена, немогући се никако |
| од Косова, види надалеко некаква румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, |
| од самога помисла на такву случајност, која му се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео |
| прегорео.{S} И ону божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S |
| је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{ |
| е одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, која <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега јављал |
| арави био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденови |
| > <p>Разговор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{ |
| о друге једне сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше |
| , благослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шапт |
| са синовљим поштовањем поздрави царицу, која оста очевидно сневесељена после ове походе младога |
| седела Шана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од п |
| е дубоких хришћанских осећања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с |
| е се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала, нека позавиди, нек се |
| ереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда која је пратила освајача носила је нову веру, нов језик |
| S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с |
| е му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозден |
| х кола вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се но |
| е красно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке у |
| тију, њихових пратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана |
| ма.{S} Место се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене биле на врло зак |
| огњишта пекла под пеком од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Ша |
| ладног стаса, у расцветаној лепоти жене која је, у пуној уздржљивости, претурила своју тридесет |
| одну.{S} Они ударише поред наше дружине која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге |
| од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, |
| која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту зб |
| от распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n="70" /> гробу чин |
| вести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n="269" |
| .{S} Он се нагло диже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у |
| палу Србију.{S} Према тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нара |
| олико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити д |
| и Гвозденовић нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Ј |
| исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> и под којим заповедник |
| х столица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и ко |
| дно на друго.{S} Она природна наклоност која још децу везује, почела се, са зрелим веком, приро |
| зарад њих установио био нарочиту порезу која се звала <hi> војштатик </hi>, којом су се издржав |
| м небеским, јер прозор гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, |
| ровит, искусан и веома образован човек, Којадин га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би |
| а.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан д |
| ева биле везане и суседством и службом, Којадин и Стаменија одрасли су, тако рећи, заједно, и б |
| посла давало манастирско властелинство, Којадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књ |
| .</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу |
| ажећи по књигама што би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богородичину по па |
| к и на издајнике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванредним интересом слушао ову прекрасну п |
| ава, већ у младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена нежнија природа |
| асположења нимало нису била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта противност оца свога.{ |
| не прекорачи више прага тога двора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по |
| .</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црнома |
| , којој су подвргнути били калуђери.{S} Којадин застаде, и племићска поноситост разбуди се у ње |
| на слушао својим гусларским начином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољаш |
| оњски и гласови неких нових гостију.{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на |
| иколе имао је доста велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао, једно што је у њој налазио |
| ило лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче о Александровом војевању |
| гова Каја споменула како се поговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала га |
| ојадина Гвозденовића.{S} Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и манастиру.{S} Ње |
| листрата.</p> <p>Ученици оца Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић примише се да с |
| ли што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како |
| урци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, којој пр |
| се кући сеоског предстојника, којега је Којадин знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим ок |
| нпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући |
| S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити с |
| је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снаг |
| д људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице |
| са.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и к |
| ати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново ло |
| ћи отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан |
| о кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он |
| език преведете, оче Калистрате, рећи ће Којадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у мла |
| тир.</p> <p>— Па што, мајко, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све |
| Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којадин, ето примера, који ми хришћани не умемо да извр |
| о видео, Стаменија, <pb n="115" /> рече Којадин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је! |
| о се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калис |
| и <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред |
| неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљским начином.</p> <p>— |
| настирском дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах пос |
| ља и остала <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви б |
| ста, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, по |
| есту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у најближе вели |
| значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић слушали су са ж |
| ова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код |
| к је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распи |
| јрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав била |
| листрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се највише |
| а била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и |
| им су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са го |
| за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у манастирску писарницу, где се књи |
| га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосредн |
| и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мало р |
| најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. н |
| <p>То беше игуман Калистрат, некадашњи Којадин Гвозденовић.{S} Дубока старост га беше жива при |
| ише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то противило предањима словенск |
| <pb n="89" /> <p>— Шта мислим, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, са |
| свршено је са мојом женидбом, одговори Којадин суморно али веома одрешито.</p> <p>— Не говори |
| ити.</p> <p>— Сад сам разумео, одговори Којадин.{S} То значи: треба цркви служити одано, с пожр |
| <p>— Нисам те разумео, мајко, одговори Којадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана |
| "146" /> <p>— Хајде, видећемо, одговори Којадин, упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах |
| жеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори Којадин, али морам признати да то није немогућно.</p> < |
| може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, |
| е не можеш уморити, Стаменија, рече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством посматрао. |
| зујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало разумевао, јер је у оца његова једа |
| на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истина као пламичак |
| граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној заповести једног |
| ле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} Како је |
| педесет година.{S} Најстарији му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка |
| аче био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа К |
| ј кући?{S} Колико је год пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом положају нема друго |
| убити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим се дв |
| и од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{ |
| збиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, чело м |
| ације.{S} Наспрам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији старога Гвозде |
| них коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским хаљин |
| алистрате? питаше га једном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу з |
| } Сад сам јачи од станца камена.</p> <p>Којадин ником није казивао шта се ломило поодавно у њег |
| ти међу њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли |
| пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, |
| .{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к руци седога свештен |
| рава где муче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући сеоског предстојника, ко |
| но, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну пл |
| о ценио колико два младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властел |
| мокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.</p> <p>— |
| њена.{S} Дотрчао сам да јавим.</p> <p>— Којадина... рањена! викну госпођа</p> <p>Круна, склопи |
| и овога света.{S} Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верским стварима знао ви |
| Добро је и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом путу; његова је природа за то; он с |
| Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времена Којадин се све |
| а и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша твоје молитве, |
| але око њене деце, нарочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрест |
| лојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларским начином.{S} Којадин с |
| кочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио |
| одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће породице, <pb n="121" /> да себ |
| много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад спустише носила, госпођа Круна при |
| ојко се није знао уморити саслушавајући Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему |
| век много распитивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је чи |
| ав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је зна |
| с наступањем потпуне телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интер |
| што вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мислити?{S} Г |
| стати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има право; |
| лагодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до |
| “, вели стара пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже |
| исам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мис |
| дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео Којадине? почеће Драгош, лагано коња јашући уза свога д |
| вој кући све се променило после изласка Којадинова.{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпо |
| ред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, они приговори које му је то |
| {S} Он поигра коња, те скакуташе испред Којадинова зеленка, несташно га задиркујући.</p> <p>— П |
| а су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија радо гледа |
| ео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којадинова лица, Он у незнаној сладости, која га нехоти |
| о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, казујући |
| е напомене о некаквим разговорима тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав |
| е ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини родитељи, само што су они о то |
| ј мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су непрестано |
| покојство које је тај разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, |
| але, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијом.{S} Царица Мара, чим се населила |
| вора Миље Гвозденовићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно после подне беше упутила к чес |
| е, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на в |
| чин гуслар-Милојко служио разговорима с Којадином може се видети <pb n="155" /> по овоме пример |
| /> <head>VIII.</head> <p>Разговор међу Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за лов, |
| мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} Што се о |
| Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу остаде такође под заповестима већ |
| аман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, |
| на ноћ увеличавала је јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама његова пој |
| 22" /> <p>Сутра-дан после лова, који је Којадину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано и |
| у понашању, нису нимало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад |
| и самој, и отуда је оно Стаменија самом Којадину изговорила, с нарочитом намером да му покаже д |
| Па добро, хајде проговори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио?</p> < |
| садом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место, и не могаше опсадити како |
| јих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Црк |
| место старог друговања и пријатељства, које одбегава одраслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми |
| а се старају о производњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу к |
| ећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Кали |
| рађене од брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном месту, могле и превући воловима и |
| " /> лиснатим продавницама и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манас |
| лнице, али у около софе с узглавницима, које су се могле за час лепо наместити простиркама и ук |
| обичну кућну потребу служила сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму |
| своје смрти или до својега ослобођења, које се вршило о великим празницима или приликом <pb n= |
| те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p |
| .{S} За њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико саставило око врснога сина, када га ј |
| озденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које само може успевати у климату нашем.{S} Ораси најкр |
| ов дома не застане.{S} Спремање војске, које је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, ко |
| вета.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да |
| зиваше манастирске краве, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку више манастира, и наро |
| гледати шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хл |
| ари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које су дотадашњем природном сеоском девојчету давале и |
| ло студије, јер и за неке обичне сцене, које се показују једнаке с данашњим народним животом, п |
| аједанпут обузе осећање милине и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре |
| } И много ме је интересовало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, си |
| стави, и потону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у часовима његова самовања.{S |
| е имао нарочите уљарске меропашке куће, које су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, |
| о је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по један, понајвише предајом, брзо позау |
| спота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, од прилике, Београду био да |
| рестоно место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{ |
| граници и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p |
| била с млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о |
| ир.{S} Он сам покупи оружје Миливојево, које је стајало на једној столичици недалеко од одморни |
| и Цароставник библијски били су штиво, које је отац Калистрат препоручивао његовим ученицима.{ |
| вече, изношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику.{S} С тога се само б |
| лтан Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала сп |
| због ране на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен |
| оспођи Круни и на њеном женском особљу, које је она, за своју службу нарочито одбирала из мероп |
| хвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све |
| војнички велики челник у свечаном руху, које је личило на данашње свештеничке одежде, а за њима |
| ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокуп |
| продати због трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерк |
| е не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од де |
| гледали домаћинство оца Калистрата, за које су још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћин |
| нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили са |
| о је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то д |
| рбије и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У |
| p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема |
| да одреди меропашким кућама својих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћ |
| ом руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде |
| ед коњаника и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше ш |
| закључити са султаном мир по захтевима које је султан у почетку рата истављао, на име: да се с |
| <p>Миља изабра једну клупу међу многима које су биле поређане око чесме, па седе и разви своје |
| велико поштовање према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира |
| наливене чаше и залагаше се залогајима које је други момак за оним на послужавнику носио.</p> |
| орској нарави, према великим интересима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимиза |
| ико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао да |
| b n="98" /> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и ко |
| суствује тужном опелу госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је |
| на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Др |
| рит Калистрат, био је један од људи, на које је и удаљена околина гледала као на свога оца и на |
| смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздати и на које треб |
| е они тамо не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за т |
| рема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског звона, Стаменија |
| алистрат им је на примеру показивао шта које место значи и како се који члан разуме.{S} И Којад |
| војске, ратовања и свакојаких размирица које су с несталним и немирним политичким животом тесно |
| простран.{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те су опкољавали |
| ађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у С |
| јска је носила собом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} И силна војска поче напад |
| а излази на хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је пр |
| о, и радио његову њиву уз друге послове које је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се в |
| лађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удар |
| ило весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред ку |
| потрчи онамо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанско |
| авао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тр |
| ариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Царигра |
| , јер се при самој помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали |
| ене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити |
| еспот, зналачким оком, прегледао рачуне које му је управник поднео, наредивши да се новци полож |
| леко, сир, скоруп.{S} Једино разонођење које је отац Калистрат себи давао од читања и размишљањ |
| ишало у народу ни оно мучно расположење које се раширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело |
| изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n="272" /> било ј |
| ети.{S} Крсташи разбише све турске чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог |
| ељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком |
| ама себи, ређајући по крилу красне ките које је била поизодвајала, таман да задене на прса за к |
| а обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од којега се п |
| о и дао јој у свом двору све повластице које јој припадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је |
| на, и пошто се сви силни топови послаше које сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и |
| ре напуне најбољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p |
| и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и кој |
| ега се купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су се црпле многе посластиц |
| онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Пр |
| та у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је |
| лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и |
| едњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или кој |
| јадинова.{S} Оне резерве, они приговори које му је том приликом учинила Стаменија, први пут су |
| у положај да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада при |
| о хасне од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од |
| >— Говорила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти је каз |
| се сви силни топови послаше које сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска ист |
| момцима да пехаре напуне најбољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у |
| су били у стању да разбију неспокојство које је тај разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готов |
| тону којим га је изговорио, задовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ј |
| може уговорима обележити граница, преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу |
| кве.</p> <p>Барбатовац је повелико село које је припадало властелинству Гвозденовићеву.{S} У ње |
| > <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се да га, при том п |
| .</p> <pb n="141" /> <p>Псетанце Шанино које је било на вратима, објави јаким лајањем да се нек |
| чаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на нек |
| оме великом властелину, за оне нарочито које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, |
| гова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> <pb |
| ца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотст |
| ла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио и солио |
| ком Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајности српске в |
| е у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попов |
| S} Ми богорадимо у европске властеле за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми им |
| топа, пошао да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би неш |
| гош упуте се кући сеоског предстојника, којега је Којадин знао.{S} Њихова пратња размести се по |
| ного је чинила за откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у |
| рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Бит |
| ти главом без обзира за султаном самим, којега су полу мртва носили у Софију.{S} Цео моравски п |
| у.{S} Није било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Бо |
| пазила стражара с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и отворил |
| .{S} У руци је носио свитак хартије, од којега је о црвеној свили висио златан печат државни.</ |
| се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавали с |
| оче скакутати око ружичнога џбуна украј којега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смеши |
| о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се кисе |
| би их предавао господару властелину, у којега су, међу послугом његовом, били нарочити соколар |
| наредивши да се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи |
| ак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На <pb n="153" /> левој руци су му |
| то им је требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> |
| ери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде < |
| било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n="46" /> работа, |
| ју у Турском Царству и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом предосећању, није |
| зорника и за смештај десетка и осталога којечега што је припадало властелину.{S} Село је било с |
| спот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом приликом је певао пред многоб |
| сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога |
| ђенији свој.{S} Отац Калистрат је много којешта из домаћинства научио у своме бављењу по грчком |
| крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Как |
| било одређено нарочито место, а остало којешта продавало се по нарочитим склоништима, начињени |
| да одреди између својих отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, |
| чите породице да буду <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и лову учити псе, и <hi> соколари </ |
| и од другога сабора хришћанских држава, који би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруара 1455) |
| или властеоски људи из околних крајева, који су свом властелину плаћали погођени откуп за работ |
| по пуна кола својих свакојаких судова, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су и |
| <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после лова, који је Којадину, брату њеном, донео несаницу, Миља беш |
| утим сунчаним местима, испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а |
| а он са својима чекати султана Мехмеда, који је из њих изашао.</p> <p>Може се мислити какав је |
| на свеколикога тога света разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога ју |
| линовим или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељс |
| а му се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} По то |
| и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу предани били.{S} Ватра је |
| S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе д |
| pb n="183" /> <p>Два манастирска момка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличи |
| о.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диж |
| ешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош |
| јој је год оданих, ревносних служитеља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле бу |
| Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси |
| деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђе |
| ац био је некакав каматник из Прокупља, који је само новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша о |
| се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека п |
| амештени тамбураши с великим шаркијама, који су певали јуначке песме о султанима и јунацима.{S} |
| а снажан, одјекивао је о сводове храма, који је у са свим другојачијим временима подигнут.{S} Ц |
| арали о лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је лов и наређен |
| > и остали, султан, са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S |
| лепо наместити простиркама и украсима, који су у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин |
| ив је био на најстаријег сина, игумана, који је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је п |
| м дубровачким караваном од триста коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу |
| и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пун |
| дмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито волели и који би проводили ц |
| p> <p>— Ето, рече Којадин, ето примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашто <pb n=" |
| уком додавала манастиру из свога двора, који је, у непосредној близини, одвојено за њу био сагр |
| аоце занимао опис крајњих делова света, који је уплетен с Александровим освајањем и кратка Алек |
| зденовић да прихвати изненаднога госта, који, чекајући оно неколико секунада, с поуздањем сукаш |
| су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове Клису |
| испустио из својих руку много питомаца, који су се, као свештеници и калуђери, разишли по народ |
| ца свечано примила посланике свога оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ виде |
| ара по том приступи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на мол |
| истав погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим С |
| крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, с |
| ј који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит жен |
| ок су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину новцем откупљивао за работу, к |
| кривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим |
| ; топови су непрестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши бил |
| да се позове престолонаследник Мехмед, који ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{ |
| ског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима између града и стана, попла |
| мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, дес |
| осити.{S} Људи пак другојачије природе, који су свикли у свакој прилици тражити свој интерес и |
| сметње њен калуђер, старац Панкратије, који је служио царичину богомољу и могао је бити на слу |
| одушан, није нимало марио за западњаке, који су му њиховим биготизмом и великом оданошћу <pb n= |
| само још већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукама стајали насупрот сили турско |
| и од грожђа прави особито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина ка |
| осподара и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, |
| ност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срц |
| е окомио на главни град грчке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да < |
| м путем од Видина и неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је |
| дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се |
| {S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупр |
| јаће празнично рухо, повео би соколаре, који су соколе носили на рукама по ловачком начину, и с |
| пет, не сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb n="181" /> на продају, без нова |
| } Он се вајкао по обичају простих људи, који су увек против сваког плаћања господару и држави, |
| руга.{S} Тако су се очекивали догађаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика на |
| раве.{S} Тако разбере за збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово ј |
| ас преводи, казујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало разумевао, јер је у о |
| слугом његовом, били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали. |
| жари, трговци оружја, дрводеље, качари, који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, сту |
| ари калуђер, и прост човек може видети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Султан Мех |
| о су били један калуђер и неки трговци, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да |
| требају <pb n="32" /> други саветници, који ће знати све што се где догодило, све што се где с |
| .{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до с |
| ше царицу.{S} За њима приступише Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога. |
| рно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ о |
| ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен нек |
| оме што говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> к |
| лободно, добивши поверења пред старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас |
| пођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и прев |
| рски сабор за Богојављење 1455 у Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је |
| њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он |
| пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих војвода.{S} Син |
| рата Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву мо |
| Путовођа је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом једнако давао знак цело |
| На средини је те гомилице седео један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада ос |
| који је толико хришћански био одгајен, који је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турс |
| сна пада остаје частан и светао спомен, који ће потомство држати при свести и при крепости.</p> |
| ш уморити, Стаменија, рече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством посматрао.{S} Ево и |
| орак.{S} У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, јед |
| Бог да! одговори други један властелин, који је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и |
| нада.</p> <p>Тога ради Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске на левој страни Дунава, см |
| у најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, који је знао све |
| бе под којима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не |
| нције припадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочн |
| уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули своје песме певао. |
| њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} |
| је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него да |
| Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све д |
| ије помињао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше |
| има <pb n="77" /> се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишт |
| планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син |
| у слову истине је једино вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главн |
| 4" /> кастела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигну |
| слили.{S} Велики властелин Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вра |
| ам помоћи, прихвати други један младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Ца |
| воју кућу властеличић Јанко Плетикосић, који је стално живео недалеко одатле, у селу Точанима, |
| и је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула начини деспотом на моравском путу |
| има у живом, верном и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад с |
| улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао замашних последица.</p> <p>Тога |
| а се напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључи |
| дру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављала наше читаоц |
| оне, па их уздигоше и показаше султану, који је седео на своме узвишеном престолу.{S} Један од |
| S} Момци су стајали спремни при камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.< |
| наредио, деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари де |
| он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрах |
| бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више. |
| , Топлица, која се предала, и Крушевац, који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на О |
| /> па онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S |
| ког није било могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се преда |
| о им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, |
| дође још свршетак смрћу папе Николе V, који премину 24 марта 1455.{S} На његово је место, исти |
| е.{S} Један једини човек <pb n="284" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То |
| сну потражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрах |
| не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, п |
| а.{S} Њихова плодност и вредноћа народа који их је насељавао учиниле су да су имања била добро |
| } Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати? |
| речи прекора за људе из његова подручја који су пијанчили или лењствовали, или у нереду држали |
| је позив небески са спокојством човека који је све своје дужности на овој земљи савесно и с ре |
| не на изуст, и од њега није било човека који би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у св |
| иле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орасима види се да |
| ахе од Стаменије, али у свима пословима који су се тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозде |
| могло помагати калуђерима и хришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шт |
| када то наступи, састараће се начинима који онда буду могућни.{S} На послетку, све што ми ради |
| ређиваше хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих села с оне |
| до љут према непослушнима и према онима који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, |
| жји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим би неко превршио нев |
| га места, на коме се служило пиће онима који су хтели, беху намештени тамбураши с великим шарки |
| } Људи су додавали што је требало онима који су се били позатварали у градове, а и своја су сел |
| чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код |
| а нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели и најрадије слушали гуслар-Милој |
| ћилими беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, одређени као поклон султанов за |
| е султан Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих ла |
| ше о каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У |
| Бог свакога подржи у тешким тренутцима који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме ми |
| а.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је т |
| чног живота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би |
| Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам гово |
| јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога г |
| он је био од ретких људи свога времена који није разликовао властелина племића и сељака меропх |
| вета.{S} Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верским стварима знао више него в |
| се нахвале царичине доброте спрам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом по |
| уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали как |
| возденовић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је |
| пот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете <pb n="244" /> земље, и ови с |
| {S} По том је царица упућена у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} |
| у Србију код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа послужи старога |
| } У том узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, гово |
| S} Најпре је било надстрељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрели |
| кође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све |
| и можемо показати осталима шта чека оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми ј |
| водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p> <pb n="183" /> <p>Два манаст |
| p> <p>И поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не |
| ршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на о |
| та јављале.{S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао је друге да та |
| , док размислим и док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па |
| оказивао шта које место значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Пле |
| да од шљива прави врло слатке колачиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} |
| ан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике одв |
| бројним који су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће |
| ра, који су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век преписујући и путујући из ман |
| ћа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали б |
| да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се српски послови могу европском и за |
| оброте спрам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није било |
| јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, ниј |
| мед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео служити се вештином да на далеко ун |
| {S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-п |
| ви.{S} За њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна и |
| кав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душ |
| ован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба б |
| } Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је |
| у практици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из с |
| манастира у манастир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да |
| су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су нам их као закон Бож |
| {S} Тако је осим других деспотових људи који су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао |
| о два јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов господа |
| Да приђемо једној гомилици простих људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечер |
| у кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и забаченим планинским селима ништ |
| фан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, и |
| ња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама. |
| а или суд добро <pb n="192" /> утврдили који је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те |
| вести у послушност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви др |
| брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Зл |
| S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда о |
| .{S} Напред се погодити не може.{S} Они који буду пред народом када та времена наступе, треба д |
| то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим када то наступи, састараће с |
| еко границе, говори другојачије.{S} Они који су некад овде држали села поручују по људима своји |
| на, и како ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а како ће издајници бити проклети |
| ше како су један по један изумирали они који су још памтили старо стање за хришћанске власти.{S |
| езију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{ |
| <pb n="282" /> <head>XX.</head> <p>Они који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турс |
| Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S |
| је непријатељ Александров био онај исти који је онда био противник и балканских хришћана.{S} С |
| <hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили з |
| ашких и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли |
| дним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео |
| је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државн |
| ова истицао првих дана напред само онај који је по извршењу први био на реду, а то је освајање |
| бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У |
| е се продаје стока, и манастирски момак који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи |
| а нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, упу |
| е стари ред живота, истина као пламичак који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистра |
| веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео служити се в |
| с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева дворца.</p> |
| он сам стави на чело онима многобројним који су киптели на све стране и који су били против Тур |
| рити? промуца она, погледав га погледом који је једини умео казати што је девојче у тај мах осе |
| <p>Разговор међу Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Ко |
| ма и с оним збиљским али благим поносом који му млађано лице прекриљаваше.{S} Миљино срце стаде |
| ео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао ј |
| а не знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се |
| ћу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На оружје, на одбрану, на |
| вориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p> |
| е.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао |
| није било много црквених имања.{S} Мало који од великих царских манастира, као што су Студеница |
| или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају или нас |
| ме току као да су дошле на неки предмет који јој је променио расположење.{S} Она на једанпут по |
| е у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризн |
| вори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурн |
| b n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојак |
| никуда не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Ка |
| мемо ли вређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише с |
| помилуј!{S} Господи помилуј!“</p> <p>У који мах отац Калистрат свршаваше молитву, зачу се јако |
| данпут промери очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ва |
| се и припијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на једну, час на другу с |
| ="208" /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?... упита ч |
| без поговора и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправности или у непослушности |
| ха и напретка!{S} Помози им против оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{S} Уч |
| ка се више не предругојачује.{S} Правац који је ухватио после Сегединског Мира он више не мења. |
| воља сваке врсте.</p> <pb n="292" /> <p>Који су имали земље или имања тражили су како да се изм |
| мандрит био господар свему осим живота, којим је располагао врховни државни господар.{S} Поједи |
| на страни од великог цариградског пута, којим се очекивала војска, а може бити и из каквих друг |
| љају сувременицима у облику приповетке, којим се и модерни живот представља.{S} Писац, наравно, |
| си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, |
| наклоност према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може |
| pb n="288" /> <p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске послове.</p> <p |
| че, није достојно српскога народа, пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— |
| која ће га војска <pb n="217" /> и под којим заповедником посести и бранити и кад ће се затвор |
| вима или с крагујима било је одликовање којим се није смео свак забављати.{S} Само су господа и |
| даљих села с оне стране планине поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Оним |
| су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било дочекати напад ње |
| утем опет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, с |
| овога минута гледате пред собом положај којим можете бити задовољни.{S} Али ја сам незадовољан |
| то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како ствар да започнемо |
| озденовић је са својим друговима гледао којим ће начином удесити <pb n="29" /> виђење са царицо |
| руге.{S} Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Једноме се властелину свиди, на п |
| он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега |
| а тихог, поузданог породичног живота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да б |
| стима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојк |
| расположење ни одушевљење ни ауторитет којим се још служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве го |
| ти, упућиваше на место и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пођ |
| 287" /> Христу.{S} То је још једини пут којим се може својој савести данас одужити син једне за |
| о крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и |
| <p>Из његова питања провириваше, у тону којим га је изговорио, задовољство које би имао да то о |
| свој интерес и довијати се, мислили су којим би начином нове прилике требало окренути у своју |
| ама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору |
| лову учити псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу сок |
| ра и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради д |
| {S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се топио у телесном уживању, султан Мурат је био |
| пређашњега посланства неколико знанаца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће |
| стелу крајишнике што ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} Остала зем |
| има или рибњацима насељавани су рибари, којима је задатак био, место сваке друге работе, да се |
| , сланине, сухога меса и других ствари, којима су требали хладовина и дебели зидови.{S} Наврх к |
| једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} Отац Калистрат је најра |
| ра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосредно у врт. </p> </div> <div t |
| ужене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гостио млађи свет, који је руча |
| S} Одморници у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} |
| часно место покрај самих дворских врата којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја |
| аповеднику града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, |
| вим послом бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикавају послушности |
| еше да на неколико места покидају ланце којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и |
| утака весеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске столице, |
| гов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на |
| љину, и интересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Са |
| ма.</p> <p>Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован |
| сећати свакојаких других знаменија, по којима се могло погађати хоће ли се просидба или женидб |
| ви момцима, и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> <p>На скор |
| то и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевц |
| ледима свога живота и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, н |
| И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријатељству, не једанпут опомињао на те д |
| ман била приспела писма из Смедерева, у којима су му јављани најновији, све невесели гласови.{S |
| и где су у средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бринути се место сваке |
| градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био к |
| е, пружали су се редови кућа и имања, у којима су становала или околна властела, или мајстори и |
| новим спомен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју проводили, увек мислећи на |
| оћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p |
| луђере преписаче одређене три ћелије, у којима је било увек свега што треба за преписивање: хар |
| ане у своје трубе калуђеричке хаљине, у којима се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке на |
| иле још три мање тако саграђене куће, у којима је спремано ноћиште и боравак гостима властелино |
| премљене су и ћелије покрај манастира у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докле |
| аробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћ |
| рај манастира у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не б |
| љена на неколико великих властела, међу којима је у Топлици био стегоноша, <pb n="39" /> власте |
| бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у своме пространом властелинству |
| њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину |
| плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два т |
| је најрадије примао калуђере писце, од којих, осим цркве, никакав други посао изискивао није!{ |
| алуђер за перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли |
| те дужности стрпљивости и благости, без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми о |
| его муслиманска.{S} Какви су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са з |
| ицама, који су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће |
| ландарској књижници начита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И |
| пи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, |
| е у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би куповала робље да нико не зна за кога се купуј |
| и за награду коју су давали љубитељи, у којих је младост претворила се у успомену беле косе; ту |
| рата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, |
| прекора.</p> <pb n="127" /> <p>— Којо, Којо!{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те воли |
| се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, одговараше Миља, ти само хвалиш Стаменију.{S} Зна |
| суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Шт |
| </p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље у |
| аганог прекора.</p> <pb n="127" /> <p>— Којо, Којо!{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да т |
| ако ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, одговараше Миља, ти само хвалиш Стаменију.{ |
| усрет суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био? |
| S} Тим се обележавала тврда дисциплина, којој су подвргнути били калуђери.{S} Којадин застаде, |
| ?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па с |
| њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јо |
| шавало опћење Муратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене |
| з својих западних крајева другу војску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој |
| а сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на силу, ко |
| те бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете д |
| а владу одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је полити |
| кође на своја места, испод галерије, на којој су турска господа поседала била.{S} На једном кра |
| о још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало робље, купци почињу већ долазити и р |
| е је било на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао |
| е свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епископ топлички из Бел |
| ретварао у дворану богато намештену, на којој су гости седели частећи се и припијајући, а ужива |
| /> својим цвећем, бирајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја ме |
| Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гле |
| јском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ п |
| којом мене поздрављате, украс је цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила благо |
| одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и ко |
| ди мора прогутати и понека погрешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар до |
| е узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин може достојати раја.{S} Књига |
| " /> повластица.{S} Једна депутација, у којој су били: владика, протојереј градски, старешина г |
| е било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског зда |
| Никола, и женски — света Богородица, у којој је Немањино подружје Ана, света Анастасија, устан |
| ћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвикиваше један сељак огор |
| затворити.{S} Изван трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Ниш |
| амо с једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спава |
| рат није марио за забавну књижевност, у којој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле |
| Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са границе био м |
| ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место покрај самих |
| она, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе му |
| , који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво об |
| езу која се звала <hi> војштатик </hi>, којом су се издржавали ови најамници а и остала војска |
| ста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био обузет <pb n="22" /> султан Мурат, пренесе |
| На жалост хришћанство данас нема снаге, којом се може одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ ви |
| а, блага, пуна кроткости и стидљивости, којом се само могла одликовати млада српска девојка.{S} |
| отешку соху, са шиљатим окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, |
| ваког ломљења била је и особита милост, којом је султан при ступању на владу одликовао деспота |
| атраг из цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је ос |
| говори архимандрит.{S} Свака добра реч, којом мене поздрављате, украс је цркви којој служим.{S} |
| пије.{S} Између зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је |
| како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и најбогатијом породицом.{S} Али за |
| стима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од сам |
| би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац на расп |
| страте, али има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта ми |
| лим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она д |
| реног крвожедног говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи.</p> <p>— Чести |
| то у Смедереву с извесном војном силом, коју беше прикупио ради своје властите сигурности, десп |
| Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има већ <pb n="40" /> шеснаест година. |
| упи, готови да поздраве своју султанку, коју нови султан с толиким почастима к њеном оцу испраћ |
| до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дун |
| ши га у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.</p> <pb n="28" /> <p>— Имате белешке |
| гледао своју властиту пропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{S} Јанк |
| властелину новцем откупљивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{ |
| елину плаћали погођени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с остало |
| м интересом слушао ову прекрасну причу, коју <pb n="150" /> су Византинци вешто прерадили по хр |
| тник стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га у |
| европске властеле за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли он |
| а се на овим листовима пружа приповетка коју није писао приповедач од посла.{S} Писцу је жеља б |
| длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Ко |
| ма с родитељским домом и са Србијом, на коју она никада није престајала мислити.</p> <p>Помолив |
| позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и |
| место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако |
| кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију Плетикос |
| же водити другојачија политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности. |
| иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога н |
| ном и с његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико |
| тања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Србији.{S} Т |
| луга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала не |
| Роксандом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александар применио чак и на издајнике својих н |
| p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом месту, бли |
| послу мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас с |
| ном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>От |
| својих људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обичајима онога крај |
| какало, каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у којих је младост претворила |
| и ову неминовну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи п |
| ме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора рад |
| остале ствари били су довукли по читава кола својих израђевина.</p> <p>Драгош Плетикосић, по на |
| д, коња или овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе о |
| чари са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојаких судова, који су у оно време испу |
| д.{S} Дугачки низови товарних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава |
| ="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 149.</p> <p>СТОЈАН НОВАКОВИЋ</p> <p>КАЛУЂЕР И Х |
| ој златни властеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, округлим скупоценим огртачем, и паса |
| је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се |
| ред отоичашње шале и безазленога весеља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и она скло |
| испунила?!</p> <p>Царица Мара клече на колена пред иконом и продужи крстити се и молити се Бог |
| крај ње запаљеном, царица се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, пре |
| радознао.</p> <p>— Народ вам је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао как |
| но живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, они с |
| нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, |
| а му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп у деспотовој породици, види се по |
| пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управн |
| хришћанскога изгинуло од турске сабље, колико је цркава пропало од турске нетрпљивости.{S} Али |
| а њихове меропхе.{S} Отроци или робови, колико их је било, били су искључна својина њихових гос |
| Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио ш |
| То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више |
| е, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко |
| и султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, колико сутра послати некога у Дренопоље.{S} По овоме шт |
| ина и погинулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила срца Турцима и преузнела њ |
| живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута размишљао Којадин, увек је налазио д |
| , <pb n="259" /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот |
| зденовића велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхође |
| православну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справедљиви мусломански сул |
| тански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на гост |
| не молитве.{S} То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ћ |
| о није верска и политичка страст?{S} Па колико је хришћанскога нашег народа изгинуло приликом р |
| је имао времена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онде вид |
| милином.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча другим крајем врта у д |
| ћајући се доброчинства царичина, викаше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео дес |
| си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Царици се Мари јави |
| престано испуњено зебњом.{S} Нису знали колико ће то трајати; страховали су да сувише брзо не п |
| оћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго треба чекати, постити и патити!</p> <p>Лето |
| шћани не пресеку повратну линију, скупи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа |
| ш ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Кали |
| де, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем |
| т.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћанскога изгинуло од турске сабље, к |
| ђу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, |
| м људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на које је и ње |
| ли ниједног од њих није он толико ценио колико два младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозд |
| азио да треба да покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељ |
| , он је показивао од свега само онолико колико је налазио да треба да покаже, никада онолико ко |
| S} Не жалим се на султана самога толико колико на његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја д |
| ије, на коју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје |
| свећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али св |
| мо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису |
| је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио што је трчао с променом вере, али се |
| ари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S |
| тима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једног и другог мес |
| ућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко |
| е Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се вр |
| нили не толико по свом властитом избору колико по избору својих родитеља.{S} Родитељи су мотрил |
| с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала |
| , у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам, Стамен |
| аст била пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p |
| су све врсте народне музике одјекивале, коло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хори |
| стало, његов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад |
| се пријатно разлегаше по планинама.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистр |
| цркава пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи |
| веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишава |
| азговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним носом, сећајући се добро |
| ке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркв |
| а, на добрим коњима, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb |
| и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога п |
| могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што би |
| и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беј |
| рку коњском скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} После су настале трке коњске, п |
| Петар уђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан |
| Манастиру се плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, и манастирски је доходак био в |
| јадин, упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p> < |
| он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи |
| .{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној зап |
| у скорој будућности, час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброч |
| дводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и |
| манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним клицима су |
| ење, обично спојено с овим књижевним, у ком су се живописале иконе, или оно што треба живописом |
| ="117" /> поуздањем полазио на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Судб |
| ротив цара православног, против места у ком је васељенски патријарх, против Цариграда!{S} За Бо |
| готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у ко |
| иља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печења људи су узимали са собом, да им се нађе п |
| рних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па полупана, а |
| говор позивати!“ Тако је гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример |
| ане Топлице.{S} Плетикосић је био млађи команданат једне чете Гвозденовићеве у време рата.{S} О |
| остао само деспот Лазар, и то више као команданат војске него као деспот.{S} Град је био пун в |
| ен, по личној заповести једнога турског команданта, ма да су опште заповести издане биле да се |
| {S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарско) од ондашњега топличког грожђа, ј |
| ратка команда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао |
| одредио је да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="211" /> Николе Скобаљића, а код |
| време рата.{S} Осим војничке службе под командом Гвозденовића, он је још за неке работе био дуж |
| још није имао државну војску под једном командом тако као што су је имали Турци.{S} Европа је и |
| имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску султан спремао |
| еди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаиловић < |
| а њих марио.</p> <p>У свему позитиван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао вр |
| тњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нарави, према великим интересима које је |
| помогне оријентацију његових пространих комбинација.{S} На томе се и свршавало опћење Муратово |
| p> <p>Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је |
| > <p>Драгош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и |
| развије одушевљен силан напад на Турке, коме они, поред свега свог великог броја, не могоше одо |
| гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се н |
| видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најси |
| волства.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слоб |
| алик на путир.{S} Покрај тога места, на коме се служило пиће онима који су хтели, беху намештен |
| место за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа п |
| иколе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, |
| лазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манастир и народ око њега.</p> <pb n="267 |
| она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим милости и в |
| а, да сваки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на ко |
| а.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се самоме султану и пред |
| није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он обратио само се насмеја на то његово питање. |
| Нема никога виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спа |
| и и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко в |
| ка његова говорила.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили н |
| илуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, била већ претурила тридесету |
| је људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу педесет год |
| Section" /> <p>Дервишко предсказивање о коме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се го |
| оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја в |
| А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец да |
| ква повода није <pb n="210" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљењ |
| непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори |
| једно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах за |
| его тако преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица о |
| сећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, |
| би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он |
| "103" /> <head>VII.</head> <p>У време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим градова, |
| настира светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, интелигенција није била |
| је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игума |
| на цариградском друму указаше царичине коморе и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са својим с |
| радском друму указаше царичине коморе и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са својим справама и |
| ка; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки усплахирени наново. |
| 4, после боја на Косову 1448, деспот је коначно променио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је |
| е приче о сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о же |
| рођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Јед |
| ј.{S} Дворкиња послужи шербет у златним кондирима.</p> <p>— Не, не могу, говораше султан.{S} Те |
| о зграбише властеличића.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски затвор.< |
| Одело на њему беше српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> |
| , и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче |
| есте онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа властеличића Миливоја би |
| јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести |
| днако давао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говорити. |
| рдака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на |
| за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом једнак |
| тају или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице |
| брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић ув |
| p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа притврди и прегледа на себи оружје, |
| ападу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскоро <pb n="165" /> по том стигош |
| {S} Они су ту растоваривали сваки свога коња, па товар остављали себи више главе, а они би лега |
| лазак, свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекајући свој ред за путовођом.{S |
| мку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом преко планине, наредивши да |
| ње цароваше у његову срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе испред Којадинова зеленка, несташно |
| великим дубровачким караваном од триста коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се |
| каза се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, |
| а се полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остал |
| треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је на |
| ујући на неком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све д |
| су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоварива |
| главе, а они би легали између товара и коња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра караванс |
| м, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{S} |
| о момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замотуљак.{S} То је била поло |
| ајволео Којадине? почеће Драгош, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође |
| Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</ |
| и људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше |
| а се натовари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толи |
| .{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин стоје спрем |
| отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су м |
| Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени зап |
| ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала и да је т |
| поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив и умо |
| лочником.{S} Путем уз реку јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско, властеоско, коњ |
| ота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врата и поче дозиват |
| анпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше облио свега |
| била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама које јој је био до |
| Брезника, испод Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису били пописана војска, него добровољни нај |
| је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што т |
| ражари.{S} Он им прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његов |
| н, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан |
| уми за вино, коњушница за најодабраније коње, кухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био |
| ако су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одб |
| лео је бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта б |
| Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва кар |
| зак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један ста |
| поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео |
| ану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Калистрат.</p |
| коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гос |
| метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пра |
| а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколове на руци.</p> <p> |
| ило главно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у своме про |
| у његову.</p> <p>Ено их како на красним коњима јашу планином.{S} За њима је на једном коњу нато |
| видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Нема |
| м само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све |
| Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше њ |
| ти даље к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по уговору морао |
| била окачена.{S} После су настале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање камен |
| ње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} Којадин поглед |
| на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ком је била окачена |
| игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па су га руком хвата |
| ица је са својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, |
| ивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред св |
| говори Којадин, упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистра |
| јашу планином.{S} За њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такођ |
| Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављ |
| народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С |
| су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница за најодабраније коње, кухиња и простори за м |
| а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје са |
| , па би хтели или морали заноћити.{S} И коњушница се налазила још једна на страни, а била је, о |
| амом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала в |
| ћеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника п |
| плици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} |
| некакав властеличић Гвозденовићев испод Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха |
| у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, |
| ови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских јутара, ваљало се госпођи по |
| к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много властелич |
| е чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили |
| жбу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стајали спремни пр |
| по сујеверном оном времену, непрестано копкаше шта му тамна будућност скрива.{S} Та немирна ми |
| онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неоп |
| , која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстрељивање завршено, дошл |
| смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто сми |
| у правцу стрељања, пободено било друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен |
| стрелама Шанинога покојног мужа; једно копље усправљено у углу; мотика и секира били су готово |
| еним златником, натакнута била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободе |
| екати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружј |
| пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ком ј |
| та била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље и н |
| оизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мир |
| уке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му ко |
| је то Петар Станојевић, ћефалија града Копријана <ref target="#SRP19130_N3" />, а долазио је п |
| а, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за превелике услуге, учињене Србији и дому д |
| чи даље стазом.{S} Само је још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је |
| И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време |
| n="125" /> <p>Мушким, тешким и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му оч |
| исли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред |
| га нехотице обузе од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње |
| да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само је још неколико корака треб |
| помишљају.{S} Једнако нас <pb n="67" /> коре, што жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је |
| урска власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Проти |
| страте, твојом племенитом науком усадио корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога прв |
| ли су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама. |
| би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити |
| м нове прилике требало окренути у своју корист, тако да њима после промене власти буде боље но |
| тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигну на прв |
| војску властеоску.{S} Није било никакве користи од тога што се војевању на Турке стављао на чел |
| отребљују положај да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и |
| ући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хама |
| акнадити.{S} Јанко Сибињанин се потпуно користи том приликом.{S} Он у Београд пошље одморну вој |
| онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, |
| урчи ради частољубивости и ради прљавих користи овога света.{S} Па се сети сина свога Којадина |
| о ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} Полуде, раздраже непријатеља, а нису кадр |
| му, што је умео тим се случајем потпуно користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад во |
| е можеш.</p> <p>Властеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се |
| јте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке.</ |
| вио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} Отац Калистрат је најрадије прима |
| овно, од тамно лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више п |
| округласти образи, правилни нос, златна коса, усташца и поносито чело.{S} Миља онда није ни зна |
| манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</ |
| и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у к |
| оса великог, закучастог, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њем |
| е младост претворила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу со |
| у биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{S} Иначе је од |
| S} Ако је властелинова њива приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог |
| испела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касни |
| сти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих година, прилично пун.</p> <p>Изиђе натр |
| оји је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, они приговори к |
| засторима.{S} У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарска и |
| казивали како се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко некаква румен, која неће бити ни |
| овестима већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла ј |
| је било на Златици, после Варне, после Косова, деспот више не може веровати својим суседима са |
| да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот |
| ију долете упрашен и задихан коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Неколи |
| спота збацити, Бранковиће као издајнике косовске протерати, па узети другу какву династију, или |
| држати, па не можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадамо с м |
| краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Мил |
| ве, одакле ће на висове планинске према Косову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца |
| латице, Варне и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћанство дан |
| оја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, |
| после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот је коначно променио своје мисли.{S} |
| о <pb n="21" /> у ропству после боја на Косову од пре неколико година, да се они измирити не мо |
| 444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео да Србија као држава живи на белом |
| S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, али после двадесет |
| падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, в |
| ињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити господине, с |
| у на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи Мил |
| кој старости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се ок |
| е слика Драгошева, с оном његовом црном косом, с оним живосним очима, с оним руменим уснама и с |
| Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костадиновој и Марковој земљи.</p> <p>— Па говори се св |
| ас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету |
| вају задушне молитве за покој душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S} Колико ј |
| ло на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав проговори:</ |
| е или из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости и о будућности православн |
| га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Б |
| {S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ј |
| појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и цвећем.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, |
| лепи профил, њезину смеђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благ |
| тај могао на прсте пребројати.{S} Један котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватро |
| ирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, |
| дски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском |
| и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који насло |
| рну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, показа руку, поче |
| ма, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га судски пристав извади из в |
| енарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} |
| оћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том |
| сини као и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела мо |
| .{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном намазану, једнако се крстећи и вичући д |
| озденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде |
| ти.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драг |
| онако исто као домаћа животиња, волови, краве или овце.</p> <pb n="54" /> <p>Није лака ствар уп |
| зне потребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце.{S} Понегде су стајала кола |
| ле вечерња он им показиваше манастирске краве, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку в |
| се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот Стефан у само |
| и без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване на |
| и, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} Соколи су били окићени прапорцима |
| по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима било је одликовање којим се није смео свак за |
| и, после ручка пошао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци који су се из нарашта |
| насилника.{S} Главно је да сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и лечи све, одговори |
| ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Ту |
| и се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти на колена и потону |
| од Јанком Сибињанином на једанпут, пред крај септембра, груне преко Рудника.{S} Велики угарски |
| је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлиц |
| га света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто буд |
| луку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли |
| Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} О |
| , поуздано би вршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвозденовићевој кући све се промен |
| лад човек тога посла примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позн |
| било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула |
| тано струји и никад не засушује!</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <note |
| и, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S} Изван трговачке улице, у којо |
| ца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише |
| о и велики властелин по обичајима онога краја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или ро |
| тиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Ка |
| коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишавали су све остало на панађуру.</p> <p>Иду |
| ти су издаване; људи су трчали с једног краја стана на други; војници су се спремали и размешта |
| адни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Б |
| или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехме |
| ка сила за времена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино веч |
| на том разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље и у ови |
| жавног уређења мењало све од почетка до краја.</p> <p>Простом народу још је било најлакше.{S} П |
| .{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисок |
| (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали госпођини редовни послови. |
| рши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; треб |
| ло му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио с |
| чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што је |
| , то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу свој |
| подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из њ |
| је момак изврстан, склонићемо га накрај крајева.{S} Треба мало времена.{S} И оставите ви то све |
| озденовићу.</p> <p>— Ја знам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњ |
| оследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, |
| а, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} А прослава крсног имена домаћ |
| ке деспот је скупљао из својих западних крајева другу војску, којој је за војводу одредио свога |
| или су били властеоски људи из околних крајева, који су свом властелину плаћали погођени откуп |
| ису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада није било много црквених имања.{S} Мало |
| види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} К |
| колико јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку |
| ош воденим путем од Видина и неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама.{S} Он је на |
| ранама.{S} Осим Шанине постеље у једном крајичку, сав се остали намештај могао на прсте преброј |
| Царством, издељен је био међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, којима је дужност бил |
| и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је рат |
| наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће султан.{S} Влатко је им |
| ској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарс |
| S} Не мање је наше читаоце занимао опис крајњих делова света, који је уплетен с Александровим о |
| днако тешко болна после оних потреса на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се так |
| у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, |
| нута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине |
| е је целу.</p> <p>На једанпут у свакоме крају њезине девојачке собице, у плаветникастом зрачку |
| е, осећај целога српског народа у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одликовао љ |
| већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине доброт |
| S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао одржати против њих, ма да Топлица |
| е, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да м |
| це, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да |
| на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље која се ј |
| ска господа поседала била.{S} На једном крају дворане беше спремљено за пиће шербета и воћних с |
| ране, у сласт трошили.</p> <p>На једном крају панађура, у једној лепој ливади беше остављено ме |
| ротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара |
| их људи и слободњачких села није на том крају било никако.{S} Становници градова и тргова, Пиро |
| абуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледалаца и учесника |
| Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико великих вл |
| ска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског здања, окренутог планини и речици Ба |
| у и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибр |
| једној гомилици простих људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да п |
| бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин |
| Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, |
| вало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државн |
| и несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим |
| да неће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога |
| ломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} |
| .{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> |
| е Сегединског Мира 1444, после погибије краља Владислава на Варни, 1444, и после пораза Јанка С |
| куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у |
| да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и светитељи народни.{S} Не приговарам н |
| ачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су |
| , о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још |
| рђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљевским намесником.</p> <p>— То је од последњих рато |
| има.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану у сводовима велике куле.{S} С |
| ојих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефа |
| знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о К |
| љу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о |
| ило, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукаши |
| је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слуша |
| вори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престају пријатељства, престаје друговање. |
| е она даље сама себи, ређајући по крилу красне ките које је била поизодвајала, таман да задене |
| са свога троношца. — Каквим добром, ти красни младићу, овамо код маторе врачаре?</p> <p>— Добр |
| ну беседу његову.</p> <p>Ено их како на красним коњима јашу планином.{S} За њима је на једном к |
| розор беше заклоњен зеленим шипразима и красним плаветнилом небеским, јер прозор гледаше у доли |
| цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена?</p |
| видело се само са стране; видело јој се красно око, округласти образи, правилни нос, златна кос |
| , настави Ибрахим-беј, нашао опет своју красну домовину, најлепшу земљу, створену за ново царст |
| на другим местима где су сејани купус, краставци, диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госп |
| е на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив |
| и.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гледаше |
| је уплетен с Александровим освајањем и кратка Александрова похода онога света, и по том смрт њ |
| војом војском из града, заузме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султан |
| ога случаја тешко је било испричати.{S} Кратко време после тога, Јанко <pb n="243" /> Сибињанин |
| о, ово средство необично помогне.{S} За кратко време турски опсадници огрезоше у пламеном мору, |
| а.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко о |
| .{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је ота |
| {S} И све су заповести извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић наред |
| има је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изречену самр |
| >Непознати путник запита друге, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гвозденов |
| е исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког времена града Београда готово није било изнад з |
| нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кратова, добар трговац, велики народољубац и пријатељ ц |
| гош црномањаст, енергичан, готово плах, краћег, веома јаког састава, већ у младости широк у пле |
| су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Божји Суд, је обело |
| ри.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан је свет одведен у ропство, многе с |
| ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да старе грехе покаје.{S} Погорећ |
| како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попа |
| ахирене, јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. |
| досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, |
| њу Божјем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете над својим родним домом; окушах |
| ла разједињена највећим несугласицама и крвавим распрама.{S} Од италијанских господара, миланск |
| а, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство нај |
| те учинити.{S} И ако учините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру |
| а.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p> |
| е би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте |
| ћ толико година правоверни гину, топећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границу.{S} Докле ћ |
| је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила.{S} Паде му на пам |
| p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" |
| ....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, коју је и даље присрк |
| .</p> <p>Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, |
| парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје ж |
| ћи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова |
| агослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа се и отац Калистрат.{S} |
| <p>Старац припали свој воштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у рук |
| петак кнез Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску |
| ено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да |
| Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.< |
| те <pb n="244" /> земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке |
| мученичка казна.</p> <pb n="189" /> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да |
| но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, |
| хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца |
| прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} По том је ћеф |
| } Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb n="263" / |
| е више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјај |
| сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво пр |
| сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњици окл |
| у пламеном мору, пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и град и в |
| потица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају заба |
| наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.</p> |
| манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуше се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да види |
| е већ претурио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца Калистра |
| година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много |
| о за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови п |
| е војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док |
| , господару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велик |
| ји ће потомство држати при свести и при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угрејаним људима поч |
| ушено страстима и ниским пожудама, пуно крепости и енергије, која се показивала у духу његовом. |
| Око половине марта већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је п |
| .{S} Топличка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одређених јо |
| и су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се |
| опа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезника, и |
| су последњих година доста претрпеле од кретања војске, ратовања и свакојаких размирица које су |
| нин искрсне изненада и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред главном тур |
| бично био коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом једнако давао знак целом каравану.{S |
| едаху задовољно испред куће како се лов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче путем. |
| ком да истом рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовоља |
| ему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже |
| је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p |
| те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миљ |
| амновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он ме |
| рестанка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота |
| ри но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео |
| рече Гвозденовић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, ра |
| ц Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чини добро Србима и хришћанима |
| дело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована, најск |
| д добро <pb n="192" /> утврдили који је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспок |
| слећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена тако страховита, мучени |
| p> <p>— Јесам, честити судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко ја |
| сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, моли |
| је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалством, говор |
| некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једнога правог осудити.{S} И ја |
| ињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми |
| имао <pb n="176" /> ником ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Бо |
| /p> <p>— Божји Суд, је обелоданио твоју кривицу. <pb n="175" /> Признај што си одрицао, јер је |
| говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре д |
| то звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неповољни су им хришћ |
| иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас. |
| толико колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у |
| ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусл |
| вори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p> |
| а који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан |
| који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к |
| њачком помоћу исплести из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био мање ви |
| т, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се |
| рица назирала да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је могла погодити и каква ј |
| агослов родитељски, па да природа пусти крила своје нежности.{S} То су знали цело село и сви су |
| о на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не вел |
| арам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао делов |
| једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве државне власти може бити вера слободна.</p |
| ла.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> <pb n="124" /> < |
| овораше она даље сама себи, ређајући по крилу красне ките које је била поизодвајала, таман да з |
| но према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све |
| његових страсних пожуда, једва се, као кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је су |
| S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} Ве |
| негде су стајала кола или двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S |
| {S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изр |
| вању калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је провела на султановом дв |
| ви, не мислећи ништа револуционарно.{S} Кроз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} К |
| е дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на |
| гостољубља.{S} Она је једнако промицала кроз гомилу ловаца, надгледајући да се међу ловцима јут |
| м листићу зеленога шипрага што се споља кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика |
| царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне |
| анастира Лавре прошао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показа |
| Међу другим стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим |
| ину, викну госпођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије. |
| задовољно испред куће како се лов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пс |
| ској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Калистрат особито радо |
| но, и складним својим гласом одјекиваше кроз планину.{S} Они су се примицали манастиру.</p> <p> |
| беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњ |
| </p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозденовић је <pb |
| шао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу Кал |
| ва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у |
| о, ако ће сутра турска војска пролазити кроз Србију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Др |
| говој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од про |
| о.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складним сво |
| полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— |
| итичким животом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене о |
| тине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била |
| сти, још једанпут промери очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану сек |
| еспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} То је, о |
| није имао.{S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, лепотице, кућанице нигде в |
| особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, |
| јула начини деспотом на моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почела растурати турска војска, |
| н котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је био оно |
| оспођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозде |
| вићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, којом се само могла одликовати |
| ђер ради.{S} Уживао је читајући похвале кротости, простоте и добросрдачности, а осуде лукавства |
| га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али католици, одговори отац |
| е на насртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено |
| била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, ал |
| арици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила д |
| једном да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао у мана |
| "53" /> властеоска црквица Светог Томе, крсног имена Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, за по |
| их крајева властелинства.{S} А прослава крсног имена домаћиновог, Светога Томе, обављала би се |
| а госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић, с многим клањањем, исприча |
| ија, да твоме господству на данашњи дан крснога имена лично предам ову његову хрисовуљу, и да т |
| владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости |
| n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> </div> <div t |
| реба напити у здравље домаћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била постављен |
| оше поред њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</ |
| да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљувати, или срамно повити главу под сабљ |
| сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов по |
| ови су се господари мрштили при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп |
| та је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим шанчевима че |
| ог великог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи разбише све турске чете које су покушале да им |
| .{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно п |
| акође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући молитву.</p> <pb n="20 |
| јим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње з |
| а?... „0 Боже свемогући! шапташе царица крстећи се, смилуј се и укрепи!“ </p> </div> <div type= |
| у кошуљу катраном намазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он |
| е била једино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, це |
| и говорио, докле се крстом православним крстило. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, честити пријат |
| вечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђер, отац Панкратије, погнут с |
| ећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звон |
| то дубље проникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Јадница М |
| грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови |
| а клече на колена пред иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне м |
| ене каменим плочама с натписима.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једној су |
| те.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, честити |
| докле се језик српски говорио, докле се крстом православним крстило. </p> </div> <div type="cha |
| борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, оче Кал |
| тана црним превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна.{S} Срц |
| уђерском оплакујем судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потишт |
| царицу Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенств |
| Дренопољу и опћењем с врховним турским круговима.</p> <p>Као главни властелин у Топлици, Гвозд |
| видим, одговори госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не ом |
| вољан, и жураше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиш |
| <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p> <p>— Па што, |
| на.</p> <p>Кад спустише носила, госпођа Круна приђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га в |
| гатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлеп |
| спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни н |
| оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данаш |
| да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, |
| навали да изврши послужење.{S} Госпођа Круна је још раније издала наредбе како да се понуде св |
| коба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којад |
| хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бе |
| једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаме |
| е кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла |
| један прозор и народу се показа госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче она говорити, Гвозденовић |
| говорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гво |
| овораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не бој се, гос |
| Потрчите по Шану врачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Неколико њих о |
| се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса на крају |
| њеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око |
| Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити з |
| ћем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је го |
| стовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не са |
| ах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погре |
| Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој син није погину |
| штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће д |
| свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жен |
| .{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} |
| ући проговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта |
| и се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S |
| ло интересовао.{S} Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи такође свој |
| њима.{S} Њему дође на памет његова жена Круна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; њено |
| да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} |
| , мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострел |
| предвидети.{S} Као што је Цариград био круна православним градовима и православним државама св |
| ојадина... рањена! викну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човеч |
| лавним заповестима његове жене, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особљ |
| ци.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, |
| чале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен |
| а прво присуствује тужном опелу госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља |
| женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" |
| > <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се ра |
| у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши |
| убенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодн |
| ва.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које је она, за своју |
| аповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе п |
| е полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасе |
| лењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стр |
| н се сећаше дубоких хришћанских осећања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с |
| и то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за дру |
| они, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозденовић, очевидно незадовољан, и жур |
| е, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозденовић, очевидно незадовољан |
| о к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за но |
| ојадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићком.{S} Стаменија је бил |
| S} Могао бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— |
| је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било |
| је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од свога мужа Гво |
| ор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистра |
| г ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него скрушено.{S} С |
| воре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и понека п |
| тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су |
| бранијом силом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к |
| урске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац, који су освојили у почетку рата, кад су се кр |
| Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је деспотова гласи |
| дана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А тополиваца и тобџ |
| а се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова послани |
| зови товарних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па по |
| лтану није никада требало одмора.{S} Од Крушевца је одмах начинио зборно место и пристаниште за |
| ао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете <pb n="2 |
| у уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, так |
| ко пута, који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те |
| шту од деспота јужну половину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к |
| авску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором деспот |
| зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарск |
| кве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили војска са свих страна, и пошто се сви |
| падне у српске руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао |
| ари, освану над моравском долином и над Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу ра |
| инова војска поставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над мо |
| рушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Р |
| и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред главном турском војском налазио |
| {S} Турска војска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{ |
| велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брду у |
| сле славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; они ће пус |
| Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, |
| ким победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљи |
| једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} Полуде, ра |
| к Смедереву.{S} Осим тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све |
| м држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <pb n="208" /> се...{S} |
| с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви земаљски језици као на Вави |
| е се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радиони |
| то.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу запрепастише се видећи пред собом угарску војс |
| ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси л |
| а ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си нало |
| ио је засађен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабукама, шљивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад |
| најкрупнији и најмекши, бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се |
| следње на више начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију |
| гло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко целе године, него су |
| век пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци разне величине; неколике земљане |
| тови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског к |
| око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро |
| кобним непријатељем; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показан |
| цвећем; горски водопад бистрога потока; кршно стење подигнуто у небо изазивали су дивљење његов |
| о што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> </div> <div type="chapte |
| јом и најбогатијом породицом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће приста |
| ља у властеоској кући, као што је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или унучади.</p> <p> |
| око султанке, <pb n="113" /> деспотове кћери, око њених дворана, њене властеле, калуђера и кал |
| би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би квари |
| и као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у до |
| као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда |
| > госпођу Плетикосићку, њихове синове и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После в |
| а да прва поздрави тако сјајни повратак кћери староме деспоту.{S} Посланици су носили поклоне з |
| уне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећи |
| ељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми |
| деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени, нису га могли |
| е воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</p> <pb |
| е одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре суџуке, који |
| листрата били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљ |
| ћима у туршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавали су овај ред.</p> < |
| не коморе и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са својим справама ишли су напред.{S} По том кам |
| тово није било изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n= |
| Ратне машине бацале су камење и усијане кугле.{S} Многобројни топови почеше бљувати ватру и гво |
| ке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега бо |
| е.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S |
| та друге, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било |
| има право, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Уга |
| по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p> < |
| да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне наш |
| ни иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све ј |
| и да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад |
| а потреба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од |
| други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац |
| Велики угарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ослобођење Смедерева и одст |
| је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да не |
| ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Он |
| зи и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем го |
| синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да |
| алошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство да на |
| Кад наста пролеће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше това |
| Цариграда, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београд |
| , беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кади |
| Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} |
| и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је |
| но леп и простран.{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те су о |
| <p>Испод Гвозденовићева двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу |
| } Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним местима страже.{S} По виноградим |
| задржати.{S} Градић пиротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране |
| Миливоја била је нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака |
| ашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега скупљају рђави људи.< |
| о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, кра |
| т затресе огромне зидове Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци с |
| евску повељу уписану у сводовима велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у |
| ки двори; попалиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка |
| згариште око опаљене, од ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла п |
| о низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p> <p>У време у коме се |
| и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је би |
| ним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госп |
| иче далеко од свога господара.{S} Украј куле, с источне стране, ослањајући се уза градски зид, |
| еновић имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато намештену, на којој су |
| Јанка Плетикосића у Точанима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у |
| за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} Служене су јо |
| али хладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима |
| н му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{ |
| а кули своје песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде виси |
| >Уврх софре, која је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт |
| илојко, који је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Господа на кули су га слушал |
| сви земаљски језици као на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 1455—56.{S} Кад наста |
| то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећ |
| е.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне госте уносили печење и г |
| " /> нешто вештином, Александар победио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом читали како су Алексан |
| ендилу).{S} Она би избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спра |
| се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, |
| > утврдили који је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они тако р |
| ан од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови так |
| и.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта |
| исам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, |
| уђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властеличић.</p> <p>— Ја радим по заповести игума |
| нађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је |
| ве што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито |
| на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је бил |
| арац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњила |
| д старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па |
| Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да до |
| ао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад су под Београд носили оружје |
| а-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дре |
| служила сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb |
| је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет Михаило Сила |
| , који је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну сво |
| ном око продаје манастирских јунаца.{S} Купио их некакав властеличић Гвозденовићев испод Копаон |
| бољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се |
| је се разливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} О |
| по заповести игумановој.{S} Јеси ли ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p>— П |
| и, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослобо |
| и купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то т |
| ; остали смо непрестано заједно.{S} Ах, купите нас, добри човече!</p> <p>Трговац проговори неко |
| вас лепо слушати, проговори девојка, — купите нас Бога ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће л |
| је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо с |
| ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— У |
| тне природе, као што је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих љ |
| пољу имала веште агенте, преко којих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Роб |
| многе продавнице, и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку панађура, |
| авцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, а |
| , па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! |
| и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архиман |
| уповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му ј |
| тако и на другим местима где су сејани купус, краставци, диње и лубенице, роткве и остало.{S} |
| дмах испод воћњака, распоређени су били купушњаци Гвозденовићеви.</p> <p>Неколико дана после ма |
| На пијаци, на којој се продавало робље, купци почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{ |
| апом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојч |
| била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном в |
| "SRP19130_N3"> Развалине му се сад зову Курвин Град. </note> <note xml:id="SRP19130_N4"> Тако с |
| p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и рад |
| о о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинству Витомира Гвозден |
| м друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак царице Маре с великом с |
| го и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође благос |
| данпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Уч |
| ад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после |
| љати тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Гвозденов |
| е преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочн |
| нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам простих сељачк |
| и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиш |
| у свршетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја |
| дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико |
| S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца, к |
| по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и |
| ја од велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?< |
| ом би служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинств |
| ећ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњи |
| еличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сиг |
| обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у којима су становала или околна властела |
| ла спрам простих сељачких кућа, али као кућа једнога властеличића, далеко је мања и незнатнија |
| удника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о |
| и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: неколико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно |
| > <p>— Није мала спрам простих сељачких кућа, али као кућа једнога властеличића, далеко је мања |
| то одбирала из меропашких и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се до |
| ћама и многобројним зградама од осталих кућа онога села.{S} Чардак, главно станиште властеличић |
| е мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, |
| његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа властеличића Миливоја била је нека опала, неоправн |
| трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништ |
| е, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и |
| S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војници што су учествовали у боју на |
| с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необичним задовољством.{S} Само је Драгош као |
| врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвозденовићку, <pb n="184" /> госпођ |
| оштане свеће употребљаване у господским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као с |
| S} На њему је било да одреди меропашким кућама својих села које ће кад двору носити дрва, које |
| нством дворишта, лепшом зградом и већим кућама и многобројним зградама од осталих кућа онога се |
| кроз памет да такве девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S} Чудна му помисао дође да л |
| ст и доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће Гвозденовићева и Плетикосићева биле везане и сусед |
| д сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло |
| .{S} Насељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама; великих з |
| еља.{S} Све празно, све посакривано.{S} Куће позатваране.{S} Понека мачка мауче и понеко старо |
| евца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с једном већом или |
| овачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу |
| дворби старале гледаху задовољно испред куће како се лов креће кроз широм отворене вратнице и к |
| она говорити, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи! |
| на дворбу царици; иначе је остајала код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њ |
| а Плетикосићка је имала неког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у То |
| кад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна, врло ч |
| Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану |
| ју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врат |
| ао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— |
| сац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, |
| ма другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај р |
| било властеличића ни какве властелинове куће, као што често има, за одседање, за стан властеоск |
| ; смирите се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек |
| звијала у пуној сјајности српске велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене |
| ака, <pb n="131" /> виделе су се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака, распоређени |
| т према тихоме једноликом животу сеоске куће малога властелина.{S} Природно чедо српскога села |
| мања и незнатнија од велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, |
| ва, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нарочито место, јер су он |
| Село је било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n |
| овић је имао нарочите уљарске меропашке куће, које су биле нарочито опроштене од сваке друге ра |
| е изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, које су |
| се налазиле још три мање тако саграђене куће, у којима је спремано ноћиште и боравак гостима вл |
| же је било онима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо |
| д мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лу |
| је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа поми |
| о два младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властеличића Плетико |
| ила као град, а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђ |
| оник се вршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би |
| , ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поузданог породичног ж |
| тарије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и о |
| > дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигл |
| ања било је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на |
| арају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах ј |
| е града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали д |
| ља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турс |
| а, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики |
| јка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућ |
| , и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз д |
| у целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сланике, столичице, жбаниће и остале ств |
| арочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад |
| на кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присус |
| насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила сухар |
| летом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући сеоског предстојника, којега је Којадин знао.{S} Њ |
| врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни |
| правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, н |
| ки крај.</p> <p>У самој Гвозденовићевој кући све се променило после изласка Којадинова.{S} Одма |
| оказивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Ста |
| ећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, као што је била Гвозденовићева, меда је много тре |
| ам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош вл |
| , а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не см |
| од Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да |
| /p> <pb n="216" /> <p>Пошто је у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме те помисл |
| великих породичних весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, женидба синова, рођење де |
| ва) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестима његове жене, |
| вере, да живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута размишљао Којадин, увек је |
| гостољубља и распоредом послова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се |
| о у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић |
| ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. |
| држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рат |
| о сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева |
| , отац Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежао, да |
| ину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о путовању и жив |
| се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут д |
| </p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168 |
| Драгоша донесоше свега израњена у село кући Плетикосићевој.{S} Од угарске војске већ нигде ни |
| даку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош |
| ака се свечаност једно јутро спремала у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топли |
| ао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове женидбе, њег |
| ато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, |
| от и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и поглед |
| а да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Само ћути |
| ва пратња размести се по ближим околним кућицама. <pb n="87" /> За вечеру су они носили што им |
| ратима, објави јаким лајањем да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, која се у |
| {S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} Под зи |
| само једна.{S} Онда изда заповест свима кућним старешинама да на она једна отворена врата изиђе |
| али у свима пословима који су се тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић није ни за ш |
| ивезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила сухарцима, које би сама по шуми к |
| ата касније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало |
| астичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија поми |
| је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећања била ос |
| >Није лака ствар управљати тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвоздено |
| је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се |
| неза Лазара имали династичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна |
| а женама оданде из села, <pb n="107" /> кућу уредила и припремила, момак с ловачким рогом попе |
| да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} Пошто су беспосле |
| у, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</ |
| брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у |
| , из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између своји |
| а, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога |
| нија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам |
| исли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што го |
| ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p> <p>Стамениј |
| дворцу Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силно |
| сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио |
| другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и |
| емирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па после гле |
| истрата.{S} Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, неср |
| у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске в |
| лењствовали, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он н |
| /> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мир |
| ра, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Јанко Плетикосић, који је стално живео |
| и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учи |
| а градац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у |
| о не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима насељавани |
| и видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, дес |
| {S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, видећем |
| </p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом женидбом, одговори |
| </p> <p>Отац Калистрат викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Др |
| вино, коњушница за најодабраније коње, кухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био је св |
| ше царичине коморе и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са својим справама ишли су напред.{S} П |
| } На чисти понедеоник се вршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало |
| листрат свршаваше молитву, зачу се јако куцање халком на вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, |
| криљаваше.{S} Миљино срце стаде силније куцати, блага топлота нежне оданости разли се по румени |
| прот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p> |
| премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И осе |
| еђу Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као ш |
| шем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља између Мораве и Дрин |
| ви излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег х |
| једно са Смедеревом.{S} Оставља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и |
| мље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београд |
| ead> <quote> <foreign xml:lang="cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть |
| ml:lang="cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србл |
| а издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе сел |
| заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њ |
| отурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по ли |
| руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, д |
| стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже |
| бало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође сне |
| Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Од |
| м.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио |
| свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима свију |
| н калуђер Грк из светогорског манастира Лавре прошао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз м |
| Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога |
| да међу вековима нема; они се преливају лаганим, поступним променама један у други као и све ос |
| ије и да их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Само ћутите, чините се невешти.</p> < |
| , читао је увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прос |
| азиш?</p> <p>— Није добро! одговори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? питаху опет.</p> <p |
| p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} Али је го |
| та би најволео Којадине? почеће Драгош, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешт |
| може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лагано порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти |
| о планинама.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо служи |
| , устала сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрил |
| га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, ре |
| .{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац, |
| капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких заповести.{S} Да |
| пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прекора.</p> <pb n="127" /> <p>— Којо, Којо!{S} |
| и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан |
| ка са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бо |
| план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику |
| лу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па |
| пад на дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је по |
| и одрже потпуну победу.{S} Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и |
| дају ланце којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У |
| трани Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с |
| Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње примор |
| а Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код |
| у руке не падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опремом <pb n="274" /> хришћани заробише.{ |
| је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколико места покидају ланце којим |
| осле његове смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био |
| а на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска војска се |
| ици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која с |
| е снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, деспотици Јелени, није тако |
| ик.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као команданат војске него као деспот. |
| унесрећило што смо после погибије кнеза Лазара имали династичку борбу међу кућом кнеза Лазара и |
| имали династичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фами |
| којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци српској био задатак да брани |
| у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуш |
| дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно |
| поту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" |
| је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} |
| године.{S} Деспотство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици није било јединств |
| ома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{ |
| е и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакивали.{S} Соколови су кликтали, и свак |
| о које је било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа |
| Понека мачка мауче и понеко старо псето лаје по напуштеним просторима видећи живе људе.{S} Где |
| и час.</p> <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на ју |
| зуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којадинова лица, Он у незнаној сл |
| аве или овце.</p> <pb n="54" /> <p>Није лака ствар управљати тако великом кућом као што је била |
| } Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу |
| > <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одгов |
| га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини |
| књижници начита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландар |
| на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, Ко |
| да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано јеленче, поче скакутати око ружичнога |
| вештеника и народа.</p> <p>— Не могу ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљив |
| Само <pb n="136" /> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p |
| исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дан |
| руго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели наваљивати у |
| ахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био т |
| S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду |
| мињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њих ма |
| промуца она, пријатно се повративши од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја |
| више калуђерско него световно, од тамно лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи кр |
| је дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак ст |
| ко одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припали свој воштани сви |
| би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{ |
| да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито превисоко |
| е најбољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пош |
| це успеше да на неколико места покидају ланце којима су биле везане турске лађе, да им прекину |
| га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих др |
| ку флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад мал |
| котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци разне вел |
| му медљаницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом тихоћом, радујућ |
| ити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови новобрдским старешинама |
| уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.< |
| луђере и свештенике, да уводе папство и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику Б |
| едан по један отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре |
| ла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом људским. </p> </div> <di |
| забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким др |
| .{S} Око његове сединама украшене главе лебдело је узвишено опште поштовање.{S} Нема никога виђ |
| рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да с |
| ке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву |
| у где се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Богородице чекао је деспота и ца |
| е којекако на очи.{S} На <pb n="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста |
| ињанин, који је имао прилично војске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на |
| ан Капистрански се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито њего |
| стирски момак, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен. |
| вар остављали себи више главе, а они би легали између товара и коња по заосталом месту галерије |
| а ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама к |
| дно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити |
| е, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију долете упраш |
| ако ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибиња |
| етрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се от |
| могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима.{ |
| Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину.{S} |
| је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који |
| хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан по уговору тр |
| ојо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она |
| з његова подручја који су пијанчили или лењствовали, или у нереду држали своју кућу, ако су сам |
| али величанствених природних дивота.{S} Леп изглед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене |
| имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњи |
| ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времен |
| плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећи |
| еговој седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је з |
| " /> <p>Престолонаследник Мехмед је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушен |
| Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, од које су н |
| у.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови оставили тешке тр |
| га је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини То |
| ља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружич |
| де косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је би |
| разли се по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и |
| ко Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе уг |
| уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb n="156" /> ногаре и све ос |
| ем.{S} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче своје свечано властеоско одело.{S |
| и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а лова није могло бити без на лов научени |
| мао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, |
| некуд из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није |
| седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто златну косу, њезино ле |
| на одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигну на прво ноћишт |
| и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђ |
| у уђе у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротским ћилимима.{S} Одморници у соби, мекани и |
| чува као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. |
| амо се чува као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Ко |
| е у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз |
| о и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће |
| другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта |
| Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од ба |
| ико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше властеличић Плетикосић, али чиме нас тур |
| равку једног дела града.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је |
| е мајко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга з |
| е доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Међу израђе |
| оласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Ц |
| по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, ре |
| хитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, |
| /> ногаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач би узе |
| у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудн |
| авало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, |
| њезину смеђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од |
| и овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} З |
| му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислит |
| о к цркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало |
| с обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, — купите нас Бога ради |
| с узглавницима, које су се могле за час лепо наместити простиркама и украсима, који су у ормани |
| о његове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан. |
| > <p>На једном крају панађура, у једној лепој ливади беше остављено место за витешке игре.{S} Т |
| амењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, фамилијарни |
| коју има манастир код Липљана, на врло лепом месту, близу Неродимке, одузео нам заједно с овог |
| , и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуно |
| у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је пров |
| видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђење и стара |
| средњег, складног стаса, у расцветаној лепоти жене која је, у пуној уздржљивости, претурила св |
| рка Плетикосићева, ванредна црномањаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{S} Како су < |
| у прође му кроз памет да такве девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S} Чудна му помисао |
| ом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама златом извезена. |
| Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очевидно задиркујући га, не |
| авном тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александрове македонск |
| колико је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, преда |
| пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Кал |
| е све то изврши два месеца касније, кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Српске |
| Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милос |
| .{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршавати кад |
| ујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све на х |
| ар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>О |
| , кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим начином.{S} Може се у томе дати |
| истицао се само пространством дворишта, лепшом зградом и већим кућама и многобројним зградама о |
| ; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границ |
| убочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Ске |
| књига Јована Лествичника <title> Рајска лествица </title>.{S} У њојзи се узимљу врлине као ступ |
| на неколиким врстама <title><hi> Рајске лествице </hi></title>, која је за њ преписивана. <hi> |
| {S} У њојзи се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин може достојати ра |
| мо, на глас је била изашла књига Јована Лествичника <title> Рајска лествица </title>.{S} У њојз |
| <p>Тај се посао продужавао преко целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњ |
| ше ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила |
| ве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служб |
| <pb n="123" /> небо.{S} Птице почињаху летати по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање уч |
| досно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу с |
| за пренос на далеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, бил |
| времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су |
| {S} Њихови другови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да |
| е и питаше оца Калистрата за овогодишњу летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којади |
| же, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало робље, купци |
| остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод, из |
| трава испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и руж |
| ml:id="SRP19130_C1"> <head>I.</head> <p>Летњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} |
| гођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, сазове |
| догађаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика народна трагедија, која се виде |
| , на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с извесном војном силом, коју беше при |
| нску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било да н |
| треба чекати, постити и патити!</p> <p>Лето 1453 прошло се још на миру.{S} Преко зиме 1453—54 |
| а и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је остао сам |
| ольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летописи. </p> <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у |
| ио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, кака |
| коби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спах |
| ерни гину, топећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?</p> <pb n="205" |
| начи.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, |
| цу погледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p |
| највећа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се ик |
| аљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је бра |
| к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај |
| јој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и при |
| у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око јед |
| Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозден |
| ићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазле |
| више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било |
| ги отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одгова |
| ио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена |
| } На вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упит |
| пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се о |
| Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; други су трч |
| изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} |
| ославних хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан по уг |
| тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвикиваше једа |
| ив Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> <p>— |
| то је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећи та |
| чно разрачуна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли с |
| ве стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу |
| спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је |
| ше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан |
| поде, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше пи |
| .{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, |
| аје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још као једини разлог. </p> </div> <div type="chapt |
| а, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство да напоменем неке мисли, као је |
| вера једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може |
| рестаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког друго |
| евласти и од папске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу м |
| га једном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не |
| ави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити до |
| а уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, мо |
| во, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти |
| ту да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман |
| оју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} |
| е и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И |
| .</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> < |
| ам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство?</p> <p>— То је з |
| ручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци |
| ците нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да |
| ако, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољ |
| Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли в |
| е извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рат |
| м жетвом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима с |
| дио хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је |
| рке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, к |
| крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју |
| ти, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме п |
| је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на полас |
| акату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за |
| инским нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његов |
| p>— Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без п |
| озва манастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа познаше ма |
| милуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!</p> <p>Царица Мара |
| аш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p |
| о оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и <pb n="134" /> пријате |
| како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јас |
| у Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита трговац.</p> <p>— Живи су нам о |
| лазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, реч |
| алистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је |
| оји беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте |
| кивати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се с |
| с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, |
| а ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, |
| аређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како |
| е вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обу |
| вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} |
| сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— К |
| равио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је ран |
| енија, по којима се могло погађати хоће ли се просидба или женидба његова свршити срећно или не |
| а пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарс |
| вље од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у св |
| слити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ниш |
| ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке пр |
| о, отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли превисоко ти царство одмах путовати?</p> <p>— Чим бу |
| иње.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си с |
| м бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} |
| иља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јес |
| се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да м |
| е као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој |
| удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се |
| вори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о |
| радим по заповести игумановој.{S} Јеси ли ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> |
| кала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Он |
| еру, у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти зна |
| ад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму. |
| о ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам |
| м-беј, очевидно радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, ј |
| мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори К |
| оће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам ви |
| Јест, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то тебе тиче?</p> <pb n="182 |
| у, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега времена тако горка?< |
| авете, твоје материнске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синк |
| ни.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна |
| мањи грех деведесет кривих пустити него ли једнога правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И уп |
| д заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером. |
| судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати ми |
| о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин |
| морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова њива приспела з |
| ависи од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи.</p> <pb n="264" /> |
| о смеш казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> <p>— Зл |
| {S} О царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни пророк.</ |
| ртом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> <p>— Правим пријате |
| ојег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо |
| же све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> |
| ту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; так |
| Миљино сместа промени.</p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја с |
| је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово с |
| ла?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били з |
| уку управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубро |
| .{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p |
| > <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну срп |
| о се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно проведених часова?{S} Време јури и од |
| што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је |
| јо!{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих |
| p> <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, |
| лин некаквим туђинским нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куд |
| в си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи |
| пило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неодобравања?</p> <p>— Оно шт |
| ио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— |
| али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место с |
| ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Калистрате!</p> <p>— Благосиљам, с |
| е до пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те |
| агоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре г |
| ића, жупскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља. |
| а крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац им |
| ш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио д |
| та ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син |
| gn xml:lang="cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни |
| везане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слаб |
| .{S} На згодним местима, покрај цветних ливада и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћ |
| Леп изглед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистрога потока; |
| а једном крају панађура, у једној лепој ливади беше остављено место за витешке игре.{S} Ту се у |
| ника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим с |
| дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра ј |
| и се да му хришћани не пресеку повратну линију, скупи колико је могао војске, па јурне за њима, |
| је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташ |
| цветних ливада и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао |
| p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом месту, близу Неродимке, одузео н |
| е собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb n="156" /> ногаре и све остало. |
| кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Неку |
| се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је лов |
| есто било је већ заузето <pb n="173" /> лиснатим продавницама и наслонима, које су само чекале |
| пућена у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошто се парада сврши |
| о, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теб |
| а што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипрага што се споља кроз прозор од ст |
| p>1865-1913</p> <p>Читаоцима се на овим листовима пружа приповетка коју није писао приповедач о |
| ти.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још |
| .{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 литара кованога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да вид |
| м.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева лица.{S} Неко срећно расположење цароваше у његову срцу |
| /p> <p>Лак осмех пређе преко Којадинова лица, Он у незнаној сладости, која га нехотице обузе од |
| опасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} |
| ик Мехмед је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушено страстима и ниским по |
| очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман |
| а је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу детињске радости; срце јо |
| рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као |
| у и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отис |
| ским али благим поносом који му млађано лице прекриљаваше.{S} Миљино срце стаде силније куцати, |
| г, ружама обасутог, жбуна видело Миљино лице, обасуто сунчевим зракама, видело се само са стран |
| први мах, <pb n="31" /> благо и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло |
| шке, једнако се клањајући и гледајући у лице султану, кнез и његови другови поседаше на одређен |
| ше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом тихо |
| з своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни дома |
| ђоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољства.</p> <p>— Реците |
| погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p |
| велики челник у свечаном руху, које је личило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиротск |
| S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, д |
| деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} |
| смо народне интересе потурили за љубав личних рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода д |
| тити.{S} Ствар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али |
| господству на данашњи дан крснога имена лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, |
| ије то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хриш |
| И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим м |
| оследњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са западом те да види има ли смисла што |
| нуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити |
| пот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, |
| говој души.{S} Он је размишљао о својој личној судбини, нарочито од онога горкога дана кад су г |
| е рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној заповести једнога турског команданта, ма да су о |
| иљевић, из царичине околине, одређен за личну службу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома к |
| а за њима одред делија, који су њима на личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита |
| , кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поузданог поро |
| је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима су |
| м склоништима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једног и д |
| а нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, само без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишч |
| бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најв |
| осле властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима било је одликовање ко |
| ц Калистрат викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуд |
| <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S |
| соколова, у Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је де |
| Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, он |
| Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, |
| промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то |
| го времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а лова није |
| ји су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где н |
| е гледаху задовољно испред куће како се лов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче пу |
| е, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова |
| разговорима тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису |
| је читава свечаност кад се спремао већи лов са многим званицама.</p> <p>Така се свечаност једно |
| {S} За њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} |
| уне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима би |
| тију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколови |
| n="105" /> умрети, после ручка пошао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци који |
| држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређивала, што је |
| авао трпези властеоској лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколов |
| журно довршивали закуску.{S} Старешина лова, Јанко Плетикосић, наређиваше хајкачима да полазе |
| .</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после лова, који је Којадину, брату њеном, донео несаницу, Ми |
| ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојство које је |
| добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да св |
| би.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> <p>— |
| Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</ |
| туљак.{S} То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха |
| ку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене лов |
| S} Она је једнако промицала кроз гомилу ловаца, надгледајући да се међу ловцима јутарње послуже |
| , и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице продаване су за скупе новце.{S} Село соко |
| јама у манастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манастирској порти отвор |
| бало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо ме |
| еновић ово говорио, захорише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали закуску.{S |
| ровали, као што се, обично, мало верује ловачким причама.</p> <p>Од новости говорило се тога да |
| " /> кућу уредила и припремила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку |
| тове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија разместила понуде, |
| , те су их лагано привикавали на вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили |
| аре, који су соколе носили на рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао господару вла |
| ти.{S} Само су господа и властела могла ловити са соколовима.</p> <pb n="106" /> <p>Била је чит |
| много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је п |
| ке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} П |
| збиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом људским. < |
| града.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов |
| им не учини.</p> <p>То јутро радовао се лову поглавито зато што је унапред осећао да ће том при |
| <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и лову учити псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био за |
| вице привикавају послушности и уређеном лову.{S} Хватали су младе птиће, метали су им капе на г |
| Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намножи |
| зити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас |
| задовољства тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром го |
| пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турск |
| итај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби |
| лена властела много времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе пром |
| а.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Македон |
| Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини Странџ |
| .{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којадинова лица, Он |
| ами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи властела са сво |
| захорише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали закуску.{S} Старешина лова, Ј |
| риште почело пунити сељацима хајкачима, ловцима и господом.{S} Били су међу позванима и два Тур |
| гомилу ловаца, надгледајући да се међу ловцима јутарње послужење и закуска изврши како ваља.{S |
| ицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице продаване с |
| а полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство војводи В |
| исаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистрат могао да се привикне дво |
| топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет п |
| црквом изван града где стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средин |
| хих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђен |
| и момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили |
| ухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140" |
| p> <p>Којадин ником није казивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о св |
| а се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зе |
| уда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да лом |
| ад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство |
| pb n="210" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особи |
| вој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући мисли овамо онамо, |
| е могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особита милост, којом је султан при с |
| ом нали воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парч |
| ростији намештај сеоских кућа: неколико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљ |
| ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци разне величине; неколике земљане и дрвене чиније |
| , или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</p> <pb n="57" /> <p>Тај се посао п |
| њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана |
| двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу д |
| На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Божји Суд, |
| где су сејани купус, краставци, диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било |
| ропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до са |
| ка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи |
| планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановима мислиш |
| је, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, |
| , ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозде |
| о.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добро, |
| ашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих ниских столица, п |
| тог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у зд |
| е.{S} Ја то сад морам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни са |
| о да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није могао присетити.{S} Ибрахим- |
| се и сркаше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с нај |
| ти, простоте и добросрдачности, а осуде лукавства и ненависти.</p> <p>Како је често размишљао о |
| била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S |
| ије ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима |
| ак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак стајао је о |
| <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> <p>— Пол |
| које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из П |
| ости опет искрено запеваше <hi> Многаја љета </hi>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све |
| оме.{S} Сви гости отпеваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и честиташе |
| омана.{S} Питање његове женидбе, његова љубав према Стаменији добили су најнеповољнији обрт.{S} |
| интересима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда која ј |
| у и да смо народне интересе потурили за љубав личних рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје по |
| ђи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју |
| Дубровчани су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом и старали су се да |
| калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калис |
| ного могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{S} Само не може |
| ојадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује само наклоностима срца свога.{S |
| ц Калистрат их испраћаше с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и исти |
| , и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> < |
| 7" /> и о кнегињи Милици.{S} У очинској љубави према овим младим људима, отац Калистрат се није |
| се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с великим |
| Још дететом отац Калистрат се одликовао љубављу према књигама, према цркви и према свему црквен |
| лост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити или упропасти |
| о, Јанко, повика отац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми до |
| Жив био синко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти |
| а.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало |
| ше но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово о |
| ултанство прими Мехмед, Марин посинак и љубимац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко ти деспотство.{ |
| рака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од |
| Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало још гор |
| у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у којих је младост претворила се у успомену б |
| Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријатељства, ко |
| Гвозденовић, колико је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је |
| и поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" /> једни |
| њу народа.{S} Одговори су били да свуда људе притиска неспокојство, неизвесност, и да то јако с |
| {S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подручја који су пијанчили или лењствова |
| сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, нарочито |
| је по напуштеним просторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, |
| ројао се међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 14 |
| /p> <p>Властеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбија |
| ше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с пуно очинске љуб |
| ије смео пустити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати |
| .{S} Он истера власника и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са свој |
| ти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, |
| Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он властеличићу, п |
| на.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и при |
| угој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манасти |
| ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што треба.{S |
| } Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете <pb n="244" /> земље, и |
| Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људе и туживати на правди, пакости ради, па му Бог за в |
| а пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у је |
| рачке образе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb n="68" / |
| ћи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или манастирским старешинама, или изб |
| је народне обичаје.{S} Нарочито је учио људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим |
| } Султан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За |
| е сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу и |
| , и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се тр |
| ао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке да сусретне? викаше много њих у гр |
| они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљен |
| д су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружје незадовољни, само што га не бацах |
| творена дворска врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено |
| што необично.{S} Заповести су издаване; људи су трчали с једног краја стана на други; војници с |
| им местима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска управа у манастиру није годила |
| свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио м |
| о село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су гот |
| она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају само са силом, |
| тини и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи су плакали растајући се с њиме.{S} Један једини чо |
| тако да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче |
| гедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову с |
| трао се као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према свој |
| , молитва је била једино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, |
| тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жало |
| Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другојачије природе, који су свикли у свакој п |
| триста коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један ст |
| а.{S} И нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је требало онима који су се били п |
| шлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине доброте спрам св |
| а је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош |
| а, фамилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турс |
| ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад спус |
| андрове македонске војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Алекс |
| његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београдске војске.{S} А деспот н |
| руги ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би се та |
| сад навалише на посао.{S} Комаде печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод |
| се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, скиде камилавку и |
| ећу — женскадију.{S} За најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских на |
| архимандрит Калистрат, био је један од људи, на које је и удаљена околина гледала као на свога |
| ле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се |
| хао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и к |
| могли што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздати и на |
| има и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три |
| краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} |
| какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пећима и |
| м.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се су |
| еман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то послао из Дренопоља |
| двором <pb n="239" /> видеше и познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} |
| и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи са свега југа словенскога.{S} Може бити да је војн |
| говачке улице око града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ |
| е.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојаком |
| ји.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, кој |
| поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами |
| } Непрестано се око њега скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистрат.</p |
| ду није требало много одмора.{S} Његови људи се размилеше по границама око Србије и почеше буди |
| S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањени |
| нутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и приђоше ру |
| " /> по светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубав |
| ојадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштованога |
| и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали |
| вније била црква — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, начинише се господари земљи и на |
| ле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије навике, другојачије одело, друго |
| ћи из манастира у манастир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давали би трош |
| >После тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су б |
| ога није било, и нису му требали толики људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, |
| Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних крајева, који су свом властелину плаћал |
| рату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо |
| о многобројна.{S} Готово сви образовани људи из народа били су калуђери или свештеници, пошто ј |
| , Беле Цркве били су понајвише слободни људи, или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били вл |
| рпску политику.{S} Као и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је после боја на Златиц |
| т у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били из црквен |
| клоностима.{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и сматрали ову неминовну казн |
| дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су нам их као зако |
| ама, да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопају под развалинама свога града.“</p |
| модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> < |
| даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом распоре |
| у један калуђер за перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотиц |
| радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начинима, |
| ају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и |
| чека.{S} Тако је осим других деспотових људи који су по дужности изашли пред посланика, с њим у |
| рекао вере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не куне |
| } Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је |
| својих ученика.{S} Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто |
| ања војске Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали н |
| се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој |
| брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао и велики в |
| ри око два јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов го |
| змеђу јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он властеоским људи |
| соносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разликовао властелина плем |
| ацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали јагањци, овнови и п |
| .{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манастири, кад замукну цркве и свеш |
| нити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да ма |
| својој војничкој обавези.{S} Слободних људи и слободњачких села није на том крају било никако. |
| је било готово никако потпуно слободних људи.{S} Властеоски ред — властела и властеличићи, мало |
| ма, или изборном суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.< |
| о се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекив |
| > <p>Да приђемо једној гомилици простих људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто |
| ога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који су увек против сваког плаћања господару и др |
| и у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за |
| ште и боравак гостима властелиновим или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу долази |
| кад није време, одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањенику, јес |
| {S} У очинској љубави према овим младим људима, отац Калистрат се није знао умерити.{S} С њима |
| у Блацу.{S} Младићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ |
| види му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, |
| ар, стајао је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош |
| ба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што треба.{S} Још бих молила да се |
| кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, истина, није манастирско село, али |
| p>— Шта ви хоћете? рекне он властеоским људима.</p> <p>— Ено нашег господара, одговоре они, он |
| сти.</p> <p>Разговор међу већ угрејаним људима поче узимати неповољан обрт.{S} Гвозденовић ника |
| уда оно велико поштовање према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман ма |
| о без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Јед |
| и су некад овде држали села поручују по људима својим познаницима овуда <pb n="80" /> да ће ско |
| двору властелина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцим |
| би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио.{S} Могло се догодити да од њега Дра |
| и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече о |
| као што лебде над сваким другим послом људским. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| а, ти чудни анђели храниоци свеколикога људског делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, |
| се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да |
| аше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, те с |
| смехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти |
| се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђу |
| } Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је би |
| , био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и према онима који би шта било п |
| велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете над својим родним домом; окушах смерно трпљ |
| <p>— Превисоко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборској сед |
| његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, |
| и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и према они |
| пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад |
| ва душевна расположења, и задовољство и љутину, он је показивао од свега само онолико колико је |
| теличић, њихов господар, стајао је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце |
| м доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистранским. |
| "72" /> <p>— Хоћеш ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стад |
| је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{ |
| место.{S} Као помамљена и ожежена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му с |
| </p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, онај што су му имање и кућ |
| ype="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 149.</p> <p>СТОЈАН НОВАКОВИЋ</p> <p>КАЛУЂЕР |
| на, не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо сво |
| емима за писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале и |
| ј заповести једнога турског команданта, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штед |
| Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опх |
| ош један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је |
| кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера |
| приписивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма д |
| ије заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност свога брата прем |
| ају нико није могао одржати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ |
| ј припадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се топио у т |
| , али на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о жени |
| иту православну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справедљиви мусломански |
| воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена |
| n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било |
| а је живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да |
| султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на г |
| истини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што |
| >Гвозденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек т |
| лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрест |
| за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуздати као |
| е житнице је ваљало напунити житом, све магацине одређеним потребама.{S} Млинове градске и пећи |
| у над моравском долином и над Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Тур |
| цем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама, кишама и суснежицама наста изненада и опет хри |
| а димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Село се још није било у |
| ући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Св |
| ем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу запрепастише се видећи |
| аследник Мехмед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци удари |
| осто затварају и како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, |
| аробним миљем била премештена у некакав мађијски врт самога мириса и благоте, она погледа к ико |
| је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од ка |
| је с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> <pb n="124" /> <p>Певушећи неку тиху песмицу |
| а капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпу |
| лопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп у деспотовој породиц |
| својили и византијски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима нису се раз |
| теве.{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда ј |
| је сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 14 |
| седела руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је н |
| расно.{S} Пролеће је, у другој половини маја.{S} Турци, нови насељеници пиротски, стајали су са |
| 0" /> њена деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе |
| и треба да пристане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одгово |
| т духа, царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, тако да се може казати како је, од |
| дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p |
| ој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једнакост још од дет |
| верена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А какве гласове им |
| дликовати млада српска девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Дра |
| не руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, стари деспот распитиваше |
| } Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, д |
| јку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је в |
| ц.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без рат |
| ђено на гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и |
| огу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога пан |
| n="296" /> братом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и |
| ла када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним с |
| ро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Круна истинито.</ |
| ене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко осећати се сам на о |
| м унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, |
| год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време пре |
| су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају |
| ра се у зло.</p> <p>— Нисам те разумео, мајко, одговори Којадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да |
| често иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је као и о |
| ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било цара хришћанскога, па је са |
| ставиш од благости и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; |
| боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац тво |
| ложење, али не говораше много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља |
| Јеси ли био задовољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме |
| не може.</p> <pb n="16" /> <p>— Царице мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су |
| превисокоме ти царству.</p> <p>— Царице мајко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи |
| иље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој зна |
| наш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше |
| учаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је узето и |
| највећим напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па је онда она пала у п |
| вши мач, Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане |
| по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратил |
| ла као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта |
| ехмед.{S} Он је царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у његово |
| риво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спрем |
| доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, |
| и; иначе је остајала код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну би |
| јадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од свога му |
| напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар није више била међу њима личн |
| имао највеће задовољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчан |
| S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Царица изађе на праг својега дворца, да д |
| још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви |
| ј милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, усп |
| ела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори су становали све по занатима, у гомили сваки п |
| а су становала или околна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори су становали св |
| врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомен |
| чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам д |
| у, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19130 |
| .</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, уп |
| дитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p |
| ислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све ш |
| вако јутро по реду обаве све што треба, макар какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више |
| а о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о кра |
| ност, у којој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном |
| ке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} |
| за ову романтичну наклоност свога сина, макар да није имао никаква стварног приговора ни за дев |
| се журио по заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не заст |
| а чинила, њом се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Види |
| ви у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече султан мало |
| Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно |
| лободне <pb n="160" /> од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке |
| е.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар |
| неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш |
| уређивати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он |
| се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, не воли да у |
| аше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољубив |
| ај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград би |
| могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Бо |
| део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на су |
| <p>— Зато што су под султанском руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александ |
| ослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори |
| могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којадин, ето примера, ко |
| елешку о једноликој уредби Александрове македонске војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошл |
| ило што су главни противници Александра Македонског били Персијанци.{S} Византинци су у својој |
| чком језику, књигу о Александру Великом Македонском и о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк и |
| иликом одмора, читао књигу о Александру Македонском.</p> <pb n="20" /> <p>— Султанијо!{S} Ја са |
| читао <title><hi> Живот цара Александра Македонца. </hi></title></p> <pb n="14" /> <p>— Зашто т |
| са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ва |
| , а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у особито одељење дворца.</p> <pb n="73" |
| а ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам простих сељачких кућа, али као кућа једнога |
| шта нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам простих сељачких кућа, а |
| вом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар |
| а.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пут |
| непрестанце.</p> <p>— Охо, почеће опет мала брбљивица, што пред другим никада не уме ока од зе |
| рах од силе турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није |
| дужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши удари од |
| о, завладало је опште огорчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је рат преста |
| свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и |
| огли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарско) од ондашњега топличк |
| За остало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада подизао вику, нити их изискивао |
| како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколико места покидају ланце |
| тове.</p> <p>Дворкиње отворише врата те мале, полусакривене дворске црквице у султановим дворим |
| мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голени |
| се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, |
| Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај говор.< |
| ослањајући се уза градски зид, била је малена <pb n="53" /> властеоска црквица Светог Томе, кр |
| лисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с једном већом или мањом сухотом, у |
| век не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспот |
| ака којега он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој дворани на г |
| сеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјеки |
| војили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> <p> |
| сти, издржљивости, верности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} |
| мо био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушавајући |
| се може казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице М |
| не једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Турци су се томе с почетка смеј |
| се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће све |
| <p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и ти примити ислам, |
| од Гвозденовићева двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окрену |
| ван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек приповедаше, ак |
| астеоски ред — властела и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — би |
| сви нису веровали, као што се, обично, мало верује ловачким причама.</p> <p>Од новости говорил |
| >— И ово су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под на |
| нарочито место, јер су они своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могли носити само ле |
| деновић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син |
| тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало путове и планине и одлагаше сваки политичк |
| г на средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пре |
| ла пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{ |
| тада није било много црквених имања.{S} Мало који од великих царских манастира, као што су Студ |
| сце и јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на |
| е праотачке вере затреперише у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се |
| Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се сви |
| ластела и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио ск |
| склонићемо га накрај крајева.{S} Треба мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени б |
| у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су м |
| што грчки, који је језик Којадин такође мало разумевао, јер је у оца његова један момак био Грк |
| лад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео служити се вештином |
| зденовићеви.</p> <p>Неколико дана после мало час наведеног разговора Миље Гвозденовићеве с њени |
| ако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитиван и комбинато |
| ога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би иза |
| да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду |
| има.{S} Народа по селима било је још не мало, забављена о својим сеоским пословима.</p> <p>„Тур |
| ошао код Калистрата, пошто би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, |
| Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изне |
| и уздањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере |
| алеких степа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су један по јед |
| а.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати мало оштрије стари Плетикосић.{S} Од часна пада остаје |
| слара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стеф |
| ништа силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја |
| ако окренула моја политика, рече султан мало свечаније.</p> <pb n="33" /> <p>Царица Мара устане |
| и.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира |
| њанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, |
| а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало путове и планине и одлагаше сваки политички и војн |
| ем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере и без н |
| тепа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су један по један изуми |
| /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве уви |
| се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да баци |
| ео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му је од |
| ошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају забаву народну.{S} Они удари |
| шњару.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту ка |
| себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу |
| ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо друговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже |
| аћинство оца Калистрата, за које су још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска страна о |
| Турака и султана.</p> <pb n="283" /> <p>Мало више од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи |
| га водимо у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуше се сви пут манастира.</p> <p>Очекуј |
| а сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <p |
| ма тихоме једноликом животу сеоске куће малога властелина.{S} Природно чедо српскога села имало |
| ед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, па |
| осићка.</p> <p>Вечера је била служена у малој игумановој трпезарији само за оца Калистрата и за |
| лази у дворац царичин и заузима место у малој капелици, спремљеној у једном одељењу дворца, поч |
| том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азиј |
| ла мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и и |
| нио својим говорним, српским језиком, с малом примесом ондашњега књижевнога словенскога језика, |
| за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Кр |
| сти.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на п |
| њичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевањ |
| ице сусретао је из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема дворск |
| чи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и |
| } Болесницима се нарочито одазивала.{S} Манастир Свете Богородице, задужбина Стефана Немање, би |
| светитељска житија читао је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књижницу.{S} К |
| ђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити ка |
| е сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен препис, те је о |
| пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Богородице чекао је деспота и царицу Мар |
| ма још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом месту, близу Нероди |
| настир ваших калуђерица.</p> <p>— То је манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице код Б |
| сваколика његова потреба.{S} И то му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица |
| pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу Калистра |
| наче, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године, оти |
| е бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову |
| ла да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђерица.</p> <p>— То је манастир Свет |
| на, света Анастасија, установила женски манастир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин |
| pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то |
| не и што иза мене имам на коме оставити манастир и народ око њега.</p> <pb n="267" /> <p>Отац К |
| адати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако го |
| {S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако стари. </p> </div> <div type="cha |
| сти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањину задужбин |
| ам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје |
| а да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржава |
| к преписујући и путујући из манастира у манастир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен |
| ка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, одговориће Којадин, о |
| него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Ка |
| и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи останак |
| је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете Богородице.{S} На челу дочека имао је би |
| војица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на ча |
| <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба н |
| ма да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> < |
| да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, |
| ика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи оружје Миливојево, које је с |
| едланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступ |
| чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зове |
| за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је гот |
| ба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код цар |
| ио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир Светог Николе у Б |
| е налазио у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Богородице чекала је царицу игуманија Ан |
| адин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је своје старе везе с |
| том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада пун калуђерица.</ |
| или су сви из Мораче, пастири морачкога манастира.{S} Над свима је био каравански капетан, Дубр |
| у.{S} Један калуђер Грк из светогорског манастира Лавре прошао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркв |
| пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира.</p> <p>Између свију дворкиња царици се у пос |
| тиру, него су морали управо путовати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочит |
| ad> <p>Неколико недеља пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао своји |
| ne unit="subSection" /> <p>У гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хум |
| а страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива |
| , које су биле на једном заравањку више манастира, и нарочито своје стаје и спрему за млеко, си |
| в влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Стефана, Бањског, свадио с неким властели |
| одили цео век преписујући и путујући из манастира у манастир.{S} Богатији људи који су хтели да |
| у сад турске старешине наспрам цркава и манастира, свештеника и народа.</p> <p>— Не могу ти лак |
| је изабрано у самој непосредној близини манастира Свете Богородице.{S} Наређено је да се начини |
| видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај манастира у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти стано |
| је седео архимандрит Калистрат, игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лу |
| е држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви, архимандрит Кали |
| морали управо путовати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у |
| е да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</ |
| егову рану младост утицао црквени живот манастира Студенице.{S} Ту је био примљен међу манастир |
| .</p> <p>Мало по том кренуше се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се свршити, |
| јчувенијем онде међу њима, архимандриту манастира Светога Николе, Калистрату.</p> <p>— Браћо и |
| предања најрадије приањао око старијих манастира.{S} И онда су састанци око њих имали са свим |
| имања.{S} Мало који од великих царских манастира, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаниц |
| бројно свештенство, калуђери из околних манастира и свештенство из околних цркава.</p> <p>Кад д |
| га чинио два путовања у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно |
| же спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да и |
| е.</p> <p>— Шта мислиш, синко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им је јако имање; кад имање поп |
| ек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манастири, кад замукну цркве и свештеници — Срби су про |
| нда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је в |
| зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде |
| ренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Стефана Немање, прадеда нашега, св |
| наши попови!{S} Каква је и колика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, они су, синко, не |
| и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Србији.{S} Тако је после Хиландара борав |
| умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевс |
| путовао често и певао по свима српским манастирима и код велике господе српске.{S} Он је имао |
| и гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг старешину и при мањим |
| уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} У већима је |
| књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у жи |
| отврдлости као вољу Божју.</p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Белој Цркви спремаше се саб |
| аузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српске власти, |
| </p> <p>После смрти старога Калистрата, манастирска братија изберу за игумана сина Гвозденовиће |
| ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у ма |
| коло стајали.</p> <pb n="183" /> <p>Два манастирска момка, који су стајали близу Драгоша, брзо |
| .{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је проводио век, била је у крају м |
| су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имања од грабљивости наше властите правосла |
| ри велике вреће брашна.{S} Драгош позва манастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско бр |
| ојним деспотовим гостима.{S} Све велике манастирске старешине, архимандрити и игумани знали су |
| чери.{S} После вечерња он им показиваше манастирске краве, телад, пчеле, које су биле на једном |
| рско брашно.{S} Стражари сместа познаше манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди |
| исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb n="181" /> н |
| ра Студенице.{S} Ту је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пост |
| Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје, полу напит |
| адознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> <pb n="128" /> <p>— Не |
| Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном левом руком |
| з млина, казавши му просто да млин није манастирски него његов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта је р |
| } Наскоро <pb n="165" /> по том стигоше манастирски стражари.{S} Он им прегледа оружје.{S} За к |
| еку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски момак који је онде био постављен да мотри ш |
| ко место, на ком се нешто зарађивало, и манастирски је доходак био велики, нарочито ако је и ле |
| авио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали него су на свом |
| ја тек што не беше прокључала.{S} Један манастирски момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва |
| довољством.{S} Само је Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и да још јед |
| даде конопац, те га везаше и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друш |
| За то је упућивао људе свештеницима или манастирским старешинама, или изборном суду добрих и по |
| свадио с неким властелином око продаје манастирских јунаца.{S} Купио их некакав властеличић Гв |
| рагош, само те молим дај ми још тројицу манастирских стражара.</p> <p>— Остави се, синко.{S} Мо |
| мојим људима.{S} Плочник, истина, није манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран за св |
| дговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ранио манастирског стражара.</p> < |
| гост, или му је каква год посла давало манастирско властелинство, Којадин би се склонио у књиж |
| анастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа познаше манастир |
| одећи злочинца и носећи пре подне отето манастирско брашно неначето.</p> <p>Кад је отац Калистр |
| ије било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властели |
| из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у |
| трос преотео манастирско брашно и ранио манастирског стражара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, да как |
| којој је проводио век, била је у крају манастирског здања, окренутог планини и речици Бањској. |
| д зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} |
| S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у путника калуђера, прочита јед |
| } Пуштај човека, каматниче.{S} Овде, на манастирском панађуру Светога Николе, нема места <hi> у |
| он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу пла |
| у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ће с |
| ристав.{S} Деде, Милија, проговори даље манастирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} |
| ве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Дра |
| писивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне коко |
| е ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуше се сви |
| вари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у манастирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p> |
| бину, једно да је ближе своме постригу, манастиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од |
| су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћало за свако место, на ком се нешто за |
| ак.{S} Царица је штедром руком додавала манастиру из свога двора, који је, у непосредној близин |
| имичу од Прокупља, зазвонише звона и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манас |
| Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епис |
| Мехмеду, царица Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ст |
| Којадин се све више прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђива |
| ини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао |
| ше кроз планину.{S} Они су се примицали манастиру.</p> <p>— Победиће онај у кога никад неће оту |
| авио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници код Приштине, у Деч |
| Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђела у Призрену и у манастиру Деч |
| тиру оца Калистрата тако и калуђеричком манастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору Гвозденовића о |
| итања нису могли задовољити ни у једном манастиру, него су морали управо путовати од манастира |
| , својој помајци, распитивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да к |
| и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата тако и калуђеричком манастиру |
| p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројиц |
| код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Р |
| и да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у ко |
| у да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина његов |
| реба живописом израдити у књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата |
| 2" /> људи разбегли.{S} Женска управа у манастиру није годила домаћинским пословима.{S} Од како |
| еђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратни |
| пословима.{S} Од како је царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак.{S} Царица је шт |
| о или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушала |
| беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће |
| > <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му кит |
| b n="96" /> <p>Од како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Калистрат је испустио из |
| настиру Светог Арханђела у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавали ср |
| да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче Калистрате, случај |
| редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </div> <di |
| Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манас |
| да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет |
| <p>Од тог времена живео је непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је заст |
| це био је тада пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било стар |
| мо чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су |
| за његову службу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољу |
| ца Мара, чим се населила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве, узме Стаменију, известивши се |
| као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S |
| , да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У он |
| дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја |
| тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Даријевом писму и мудром одговору Александрово |
| ао кућа једнога властеличића, далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће као што је |
| ли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијом.{S} Царица Мара, |
| Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим жртвама, и онда би св |
| ким мислима, тежњама и потребама.{S} Не мање је наше читаоце занимао опис крајњих делова света, |
| .{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и |
| а живела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} Момци су |
| дице, у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене куће, у којима је спремано ноћиште |
| } Баш зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није нимало марио за западњаке, к |
| у и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не мож |
| Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па |
| то се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио как |
| лопима, на добрим коњима, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, |
| Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једнога прав |
| ар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Ми |
| ма, и уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} У већ |
| малене, обично само с једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Ч |
| сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат з |
| <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Јанко Плетикосић, који је с |
| епчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби |
| и читати неке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је с |
| а.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и сл |
| Смедереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, ис |
| азивши велику пријемчивост духа, царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, тако да с |
| се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} |
| службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хо |
| , и кад се, много година по том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти |
| и Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвоз |
| ости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице код Бел |
| Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога оца, који је пољуби |
| и-турској, угарској политици.{S} Царица Мара, деспотица Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома |
| казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнак |
| спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прилици узнемиривала и плашила с |
| енидбу Којадинову Стаменијом.{S} Царица Мара, чим се населила у Богородичину Манастиру код Беле |
| о, које му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељ |
| њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла |
| се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за п |
| били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S |
| ара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема дворским госпођама у црквицу |
| сусретао деспотску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у |
| овић.</p> <p>У тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Ст |
| ше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици |
| глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по народу мислили да у том повратк |
| дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она |
| оследње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед |
| никако не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац Калистрат.{S} Вечита страдалница!{S} Шт |
| и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина д |
| ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку. |
| оји су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака |
| ћанском.</p> <p>После молитве је царица Мара отпустила Гвозденовића.</p> <milestone unit="subSe |
| а.</p> <p>Са свим другојачије је царица Мара примила игумана Калистрата.</p> <p>— Честитам ти, |
| ћинским пословима.{S} Од како је царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак.{S} Цариц |
| Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, све до своје смрти 1487 годи |
| кој милости својој наредио да се царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву |
| — Да, да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављајући своје уобичајене молитве.{S} |
| осиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновника, уп |
| адику <pb n="63" />, деспотица и царица Мара сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне |
| д вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народ |
| ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за |
| /> ми то исто јављају, одговори царица Мара.{S} Моји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на м |
| ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половин |
| S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драг |
| >— Честитам ти, рекла је игуману царица Мара, честитам на свему.{S} Уједно моје највеће сажаљењ |
| свечаније.</p> <pb n="33" /> <p>Царица Мара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони султан |
| страдања нашег испунила?!</p> <p>Царица Мара клече на колена пред иконом и продужи крстити се и |
| гослов високим путницима.</p> <p>Царица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук звона |
| рошло од овога разговора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедер |
| еда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, а |
| спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, била већ |
| бави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди деспот.{S} Мор |
| ултан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто прест |
| некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</ |
| ањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а |
| .{S} А што се тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Ј |
| му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новац |
| аст доласка деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољ |
| позванима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о ло |
| олико дана после овога разговора царице Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим друговима, наврат |
| им-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани су мисл |
| и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју ма |
| ети Стаменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом р |
| ут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да |
| Куршумлије), очекује се долазак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехме |
| це, јавио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража |
| еновић је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете Богородице.{S} На челу дочека има |
| ио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у г |
| е стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине |
| ош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора. |
| ума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођењ |
| Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да ј |
| {S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за |
| о толико у времену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од ме |
| едном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачије учинити |
| утао, него је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n=" |
| зну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Др |
| зрелога човека.</p> <p>Прилазећи царици Мари, престолонаследник се по турском обичају дубоко по |
| , наврати се опет млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нови султан показиваше на |
| е да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао је о њеном манастиру и |
| е о коме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се годину или годину и по након онога раз |
| околине, одређен за личну службу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовић |
| Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S} Пр |
| знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозд |
| и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бави |
| би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љубимац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко |
| тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу |
| овољан обрт.{S} Гвозденовић никако није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари ота |
| еома озбиљан човек, отац Калистрат није марио за забавну књижевност, у којој је било пуно припо |
| вратку има и његове заслуге, није много марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичну накл |
| амишљена нежнија природа.{S} Није много марио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у |
| и био мање више равнодушан, није нимало марио за западњаке, који су му њиховим биготизмом и вел |
| вио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитиван и комбинатор, хладан и |
| че у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш |
| и одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? промуца она, погледав га погледом који је једин |
| Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Ст |
| ер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка трговца.</p> <p>— Јесам, честити судијо, одговори |
| ни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С пажњ |
| ћ раширили по некадашњој Костадиновој и Марковој земљи.</p> <p>— Па говори се свашта, Плетикоси |
| тефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Кој |
| среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје |
| е и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспот, знам рачуне турске политике, а |
| менија се не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} С |
| у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и |
| удесити <pb n="29" /> виђење са царицом Маром.{S} Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Па |
| м пољу.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по |
| >Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели |
| е отпутовала на двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржавајући сузе, озбиљно при |
| е и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слобо |
| ак смрћу папе Николе V, који премину 24 марта 1455.{S} На његово је место, истина, био одмах из |
| а и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, |
| а Гвозденовића код султана Мехмеда II у марту 1451 године.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао |
| високо ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од |
| деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— |
| е походио каткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година ње |
| ојим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n="65" /> |
| споређивала, што је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Пле |
| } Посланици су носили поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре д |
| ћу.</p> <p>Разговор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у томе к |
| </p> <p>— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема с |
| ом, да од његове стране поздраве царицу Мару при њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На царигра |
| естолонаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему с |
| ка, упућених да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих |
| p>Последња реченица текну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће |
| 16" /> удајем.{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од |
| те Богородице чекао је деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њ |
| Још је требало о свему известити царицу Мару и примити њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гв |
| тако звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале случај или последицу хитрине или |
| а везана била с млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла |
| милице седео један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу |
| ик.{S} Уз прозор се находио један сто с мастионицом и калемима за писање, увек претрпан књигама |
| сунчана, стајаше лепа хиландарска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је било наслужено кандило.{S |
| го чешћи случаји неголи убиства оца или матере, или брата или детета — природно је да се раније |
| а мириса и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прси.{S} Не |
| ао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну старога породичног угледа — имање.{S |
| здо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> <pb n="124" /> <p>Певушећи неку тиху |
| ам, нећу заборавити твоје савете, твоје материнске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син сле |
| оме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није м |
| као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија радо |
| p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче |
| ати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади златник и од убрус |
| им добром, ти красни младићу, овамо код маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Д |
| ворима обележити граница, преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човеку н |
| о.{S} Куће позатваране.{S} Понека мачка мауче и понеко старо псето лаје по напуштеним просторим |
| и и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n="31" /> благо и умиљато лице.{S} Милостима ј |
| кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још ј |
| а нимало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколи |
| православља.{S} За патријарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера пра |
| „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну рук |
| ли вређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише се на |
| луј!{S} Господи помилуј!“</p> <p>У који мах отац Калистрат свршаваше молитву, зачу се јако куца |
| -беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, размишљајући |
| чео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</p> <p |
| p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљајући да |
| ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спрем |
| м се случајем потпуно користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запад |
| су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, која м |
| вори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, обнезнан |
| везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брзу руку |
| су узвицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним сановима с |
| договору са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам в |
| на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и |
| су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о |
| S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало путове |
| наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} |
| г плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да с |
| једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ак |
| ве би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте с |
| није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, |
| и нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале глед |
| оњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа притврди и прегл |
| же мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова гос |
| већа из султанских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник Мехмед. |
| авнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врата и по |
| му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба напити |
| ти ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше за |
| ести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном |
| манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потпуне телесне зрелости у Којадина |
| у, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игу |
| спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И |
| е могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату |
| ше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе сва |
| бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} Није |
| дино мени вреди.</p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша б |
| ђе к руци султановој, али султан Мехмед махну руком заустављајући га.</p> <p>— Понесите моје по |
| онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске на Ново |
| н беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам неш |
| ачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. |
| се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} |
| лост, и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да тр |
| >— Везујте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за |
| а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и девојке кој |
| углим скупоценим огртачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интересовао.{S} Њ |
| будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да |
| тказати?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, |
| атом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска |
| те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће врем |
| , одакле му се отварала граница угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Б |
| ега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно жив |
| кириџије, били су сви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, п |
| поведаше, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неких година, и про |
| ље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити или упропастити, рече Гвозденовић, д |
| оским плаштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, |
| оје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза њега, а манас |
| сом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од |
| ко морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати ма |
| кривано.{S} Куће позатваране.{S} Понека мачка мауче и понеко старо псето лаје по напуштеним про |
| ти када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није у томе.{S} Несрећ |
| мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи са |
| за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спас н |
| деновић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше ус |
| ете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народа! |
| и одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима, <pb n="100" /> узимају да уговараш с папом.{S |
| и им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милост |
| о и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кос |
| на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и |
| чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не |
| јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја казна по |
| аде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S |
| зумети зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форм |
| кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n="272" /> било је расклиматало и скоро до |
| оже и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане кугле.{S} Многобројни |
| царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћ |
| о њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у часовима његова само |
| асовима његова самовања.{S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада |
| Мехмеде — говораше царица, тужно главом машући.</p> <pb n="17" /> <p>— Ја имам разлога што гово |
| он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који |
| И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n=" |
| Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— |
| да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите |
| мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уве |
| иља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј гле |
| нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као свагда. |
| ичића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рук |
| } То је воља једне велике госпође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кућ |
| рвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се и |
| алистрата.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, |
| , и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи |
| те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам |
| у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић |
| ца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац м |
| иси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb |
| ворила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, |
| а се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити |
| војвода, самозвани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде вољ |
| фалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, о |
| ећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се осл |
| " /> поплавили?{S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, |
| p> <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко бил |
| околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{S} Главно је да |
| овори госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p |
| ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S} Први пут сам сад |
| тао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? пр |
| деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушника.{S} И тад |
| .{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} |
| и?</p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољс |
| милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја |
| благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем разми |
| исли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p |
| , Миљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Пит |
| чуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не зна |
| еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам |
| <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је би |
| и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разгова |
| — Светога Стефана, господару!{S} Игуман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам са |
| } Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</ |
| им, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих |
| } Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које сам сад први пут вид |
| Па шта је теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа ни |
| јаких, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} За |
| што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да старе г |
| ти ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног на |
| е овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мо |
| , не могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те мо |
| погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљ |
| говори Којадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да |
| купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, |
| и останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна |
| Ничим, драга султанко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је |
| асе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда |
| ј кући, као што је била Гвозденовићева, меда је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су вош |
| оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, као што је била Г |
| боте задатак да се старају о производњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и з |
| негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи ше |
| људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и |
| и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, |
| а је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неких година, и прошао срећно, и како се и са |
| том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту с |
| коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом једнако давао знак целом каравану.{S} Тај коњ |
| овођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом једнако дава |
| у се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи.</p> |
| ; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? упита Гвозд |
| у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на |
| ше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкаве Гвозденовић |
| сци и месо се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref target="#SRP19130_N5" /> Ва |
| понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води м |
| о било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их како на красним |
| да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</p> |
| или су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на |
| подељена на неколико великих властела, међу којима је у Топлици био стегоноша, <pb n="39" /> в |
| ким провидним платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била пространа дв |
| стом била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу с |
| по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца свога |
| ти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механи |
| и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарс |
| вестивши се о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме доста промени |
| на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна во |
| лаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмара |
| авао господару властелину, у којега су, међу послугом његовом, били нарочити соколари, који су |
| баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне госте уносили печење и гибаницу, вратар обј |
| време олакшавало велики збор света.{S} Међу израђевинама могла се видети сва домаћа радиност.{ |
| иле к двору властелина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Т |
| аку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и х |
| ући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онес |
| } Ту се, на послетку, надстрељивало.{S} Међу другим стварима било је и стрељање кроз прстен јаб |
| а примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.</p> < |
| ри игра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским |
| але као што изгледају данас.{S} Прекида међу вековима нема; они се преливају лаганим, поступним |
| ајку известити.{S} Ствар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко |
| чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често чит |
| ише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и <pb n="134" /> пријатељима, н |
| чани су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом и старали су се да се из |
| преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују |
| је био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротив |
| еку најпопуларнијем и најчувенијем онде међу њима, архимандриту манастира Светога Николе, Калис |
| султански донесоше као чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога донесоше као округлу |
| лост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио велик |
| ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, н |
| кроз гомилу ловаца, надгледајући да се међу ловцима јутарње послужење и закуска изврши како ва |
| сти су поустајали од трпезе и почели се међу собом разговарати.{S} Неки су се спремали да полаз |
| властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњој Србији.{ |
| ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпр |
| ко људи међу собом живе, ни како терете међу собом распоређују.{S} С тога себичност његову нико |
| о је заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз реку јахаше јед |
| да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти царство.{S} |
| увају своје интересе.{S} У тешкој борби међу интересима и уверењима, многи су се, за љубав инте |
| <p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић, с м |
| ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом распоређују. |
| ата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња порука старога Ка |
| олео голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S |
| мо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собом несложни, одговори отац Калистрат.{S} Ту је |
| интереса, која се током времена начини међу мужем и женом као међу једноставном моралном целин |
| у мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, |
| те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, ста |
| моралном целином, већ се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденови |
| за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Ил |
| арска опсада <pb n="273" /> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим |
| су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надстрељивало. |
| настира Студенице.{S} Ту је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и |
| м времена начини међу мужем и женом као међу једноставном моралном целином, већ се почела јавља |
| — Срби морају држати своје достојанство међу народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да |
| Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, онај што с |
| ници с Турским Царством, издељен је био међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, којима |
| "118" /> <head>VIII.</head> <p>Разговор међу Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за |
| свести и при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угрејаним људима поче узимати неповољан обрт.{ |
| и оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Мени се |
| ="262" /> пропадну, моје је место данас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја су |
| ије кнеза Лазара имали династичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И ј |
| ултански турски <pb n="11" /> двор вежу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно примио и |
| једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па |
| {S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и н |
| вао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} Тога ради је сазван угарски сабор |
| } С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Мо |
| страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу међу многима које су биле поређане око чесме, па седе и |
| јкачима, ловцима и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из Бе |
| от Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви з |
| S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрв |
| исија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима, да новоме султану изјави саучешће српскога |
| уму, оче игумане.</p> <pb n="288" /> <p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хри |
| властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели и најрадије слушали г |
| ело за познање народне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу г |
| нео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобним разговорима сви су признавали да се у Србији |
| .{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобним задевицама и у међусобном неповерењу; у Шпан |
| су биле још у међусобним задевицама и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац без вр |
| меда другим пословима.{S} Деспот Ђурађ, међутим, подлегне старости и боловању од рањене руке, т |
| ској.</p> <pb n="231" /> <p>Топлицу су, међутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Гвозденовић ј |
| .{S} Ибрахим-беја замоли да причека.{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда по границама з |
| с југозападних планина, носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који |
| ли је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Драг |
| иротским ћилимима.{S} Одморници у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузимали су |
| еде у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па продужи у башти започето пребирање |
| ла већа потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубровника, Призрена, <pb n="1 |
| } Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на послушност не по |
| ио популарност двостручењем и привидном мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, |
| возденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра |
| био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, замишљене, показујући дубок умни рад у гл |
| {S} Гости су слушали с нарочито великом меланхоличном пажњом.</p> <p>Сви Гвозденовићеви гости н |
| S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, бо |
| о да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим с |
| и је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једнако |
| анка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице!{ |
| м сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на |
| гу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се сви |
| ино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манастир и народ око њега.</ |
| ме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџа |
| мане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину овога света, да послужи |
| можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се |
| олотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одговараше трго |
| а, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} |
| о ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.</p> <pb |
| ише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти |
| ји да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па |
| докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби ј |
| ином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај |
| силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим. |
| , синко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћ |
| одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село |
| .{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријатељств |
| архимандрит.{S} Свака добра реч, којом мене поздрављате, украс је цркви којој служим.{S} Никад |
| истрату слободно смеш казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казује |
| д дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади златник и од |
| ања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни друговања.{ |
| и Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти з |
| те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво |
| и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само т |
| бима једини који то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова |
| ала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо |
| ијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство известим, да чу |
| ш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедер |
| </p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да |
| они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако ј |
| си ли ти, Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја |
| се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а н |
| ајискренија.{S} Али није то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих |
| ти царство и сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примље |
| а мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако ожени |
| овори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих на |
| ровима живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— |
| .{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, ко |
| акрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без нево |
| и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске старешине и с |
| лико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, |
| оздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспотове.</p> <p>Последња |
| ена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{ |
| ужбу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оц |
| томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у |
| ђу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош |
| мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толи |
| рђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задр |
| треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.</p |
| у моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и камилавк |
| и Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао мени несрећници, закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад |
| /> <p>— Хвала, оче Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта |
| је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили |
| /p> <pb n="268" /> <p>— Добро је и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом путу; његов |
| у овим земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с оч |
| Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да |
| агоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:</p> |
| {S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти в |
| ватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господару |
| вори отац Калистрат.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне предање наших словенских апостола, |
| и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</p> <p>— Има право високо ти деспотство, |
| ских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су један по један изумирали они ко |
| су се и манастирски момци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до своје смрти, н |
| а врху се друштвеног и државног уређења мењало све од почетка до краја.</p> <p>Простом народу ј |
| и.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пи |
| ма султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зав |
| пити старога оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које се све |
| , кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш л |
| здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, покруп |
| ћете да гоните, морамо одговарати истом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност моме барјаку, одговори |
| а, Гвозденовић је имао нарочите уљарске меропашке куће, које су биле нарочито опроштене од свак |
| са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућама својих села које ће кад двору носити |
| а, за своју службу нарочито одбирала из меропашких и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су ум |
| Гвозденовићеву.{S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве властелин |
| разликовао властелина племића и сељака меропха.{S} Њему су, заиста, <pb n="92" /> по светоме п |
| има онога краја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, колико их је било, били |
| ким властелином и са сиромашним сељаком меропхом или отроком.{S} Његова блага, божанском милошћ |
| јатан задах згорелих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су подстицали в |
| жита за случај опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, којима су требали хладовина и деб |
| највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по изузетку.{S} Једноничио је скоро без преки |
| обично збиљским начином.</p> <p>— Читав месец дана? — одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А ка |
| Драгош може у Смедереву задржати читав месец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стал |
| ата.{S} Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљс |
| деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} М |
| ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ј |
| види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где је он једнако вој |
| друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време допусти царици да може |
| {S} Сцена се та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је там |
| хим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 1456 св |
| ла руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није п |
| западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и хер |
| , остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док |
| > <pb n="283" /> <p>Мало више од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспо |
| на истину, сва тројица у току неколико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањал |
| разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војниц |
| крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу ил |
| беле коже, плавих ситних очију, широких меснатих образа, носа великог, закучастог, браде округл |
| сну руку, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{S} На руци с |
| ње свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и за |
| у се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво |
| рагош ту заста.{S} Миља устаде са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она лако р |
| шербет, налик на путир.{S} Покрај тога места, на коме се служило пиће онима који су хтели, бех |
| Мореје, и наместише се такође на своја места, испод галерије, на којој су турска господа посед |
| лтану.{S} Када су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј румелијски <ref target= |
| астирском панађуру Светога Николе, нема места <hi> удави </hi>.<ref target="#SRP19130_N4" /></p |
| е.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> <p>Стари Калистрат |
| уди би се згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} |
| кудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске |
| нства, против цара православног, против места у ком је васељенски патријарх, против Цариграда!{ |
| о је дочек био спреман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> |
| их није било.{S} Између једног и другог места остављено је било место народном весељу и играма. |
| пита опет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисоко ти царство, боље него и откуд с друге |
| ило за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он причаше |
| да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бедема насртали у град.{S} Кад зо |
| ке у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране |
| његови другови поседаше на одређена им места.</p> <p>Одмах по том момци султански донесоше као |
| ила да обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју проводили, увек ми |
| Хитре мале лађице успеше да на неколико места покидају ланце којима су биле везане турске лађе, |
| ити може.{S} Нејаком и слабом није било места покрај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб нигде |
| види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секи |
| уживали потпуну слободу.</p> <p>У свима местима на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве |
| је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим када то наступи, састараће се начинима ко |
| у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, краставци, диње и лубенице |
| оно време, редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} |
| /> Скопља били су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговци оружја, дрводеље, качари, к |
| о заклонитим, к југу окренутим сунчаним местима, испод винограда, који су даље по брегу били за |
| мање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местима, покрај цветних ливада и зелених пашњака, поред |
| затворен.{S} На кулама су на одређеним местима страже.{S} По виноградима и по брдима су понеке |
| њама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се носила у бога |
| д градића било је <hi> потециште </hi>, место за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушк |
| Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде |
| авани су рибари, којима је задатак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењ |
| ено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, било узвишено, и на средини је стајао |
| по равници и по благим застранцима.{S} Место се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смо |
| нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој непосредној близини манастира |
| е ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и |
| } Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="84" /> и да се морам стидети своје в |
| рошћу, улази у дворац царичин и заузима место у малој капелици, спремљеној у једном одељењу дво |
| а место и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје мест |
| Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити.{S |
| издаваше друге заповести, упућиваше на место и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S} О |
| краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, него да се с |
| полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине поруче |
| народ <pb n="262" /> пропадну, моје је место данас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом |
| мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријатељства, које одбегава од |
| премину 24 марта 1455.{S} На његово је место, истина, био одмах изабран Борџија, владика од Ва |
| мо, <pb n="12" /> царица стаде на своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Пан |
| .{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место |
| га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше таоци из |
| рат им је на примеру показивао шта које место значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гв |
| се опростим с господарством ти.{S} Моје место није више овде; велике и свете дужности позивљу м |
| има су становници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топли |
| стива.{S} Манастиру се плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, и манастирски је дох |
| да брани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p> <p>Кад су се објавиле ове тешке запов |
| пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузето <pb n="173" /> лиснатим прода |
| једног и другог места остављено је било место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавн |
| д су носиоци донели носиљку на одређено место, царица изађе да прими поздраве господе оца свога |
| на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их лова |
| хитњи закопаваше у земљу, на обележено место.{S} Као помамљена и ожежена, или љуто рањена звер |
| а, у једној лепој ливади беше остављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао по |
| у постане другарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, немила?{S} Зашто д |
| S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља г |
| нима.{S} За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То је била на неколико степеница уз |
| ење.{S} Чим се султан попео на престоно место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, |
| {S} Од Крушевца је одмах начинио зборно место и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се |
| , у којој се чека, посаде их на почасно место покрај самих дворских врата којима се иде султану |
| псадом Смедерева, које се, као гранично место, и не могаше опсадити како треба, него поче само |
| подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ради, |
| тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом свету.{S} Видех пропаст народа свог по по |
| куће.{S} И они су имали своје нарочито место, јер су они своју робу, мало незгодну за пренос н |
| .{S} За стоку је било одређено нарочито место, а остало којешта продавало се по нарочитим склон |
| {S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спрем |
| ога реда.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе задатак да се старају о произв |
| у још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао |
| нци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта |
| астира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је збо |
| да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и д |
| и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за ман |
| игумана, старешине <pb n="178" /> овоме месту.{S} Пуштај човека, каматниче.{S} Овде, на манасти |
| не, јер купци долазе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Срб |
| ти није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од ватре испуцале |
| којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека М |
| шњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније била црква — него џамија.{S} Туђи људ |
| град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се од града |
| ци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до своје смрти, научили свима тим послов |
| у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Ни |
| егали између товара и коња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра каравански капетан да знак |
| лоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с |
| белим темељачама, које су се, по равном месту, могле и превући воловима или биволима, кад се по |
| рски врт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред градића било је <hi> потециште </hi>, мест |
| и износити пред госте.{S} На узвишеном месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, |
| има манастир код Липљана, на врло лепом месту, близу Неродимке, одузео нам заједно с овогодишњо |
| буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветал |
| х, сетио друге једне сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му |
| у онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, |
| еђеном лову.{S} Хватали су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их ла |
| тај мах се султану и господи око њега у металним сановима служио пилав од овчевине.</p> <p>У ис |
| вале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез ку |
| су биле као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на |
| ашњост или прошлост.</p> <p>Година 1865 метнута је поред 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње |
| тео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{ |
| своју свечану <pb n="60" /> антерију и мећући на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S |
| бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на послушност не подчине вољи очиној и |
| у судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе |
| Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Ос |
| аша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, |
| спот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, отац њег |
| да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску власт, па потврди Халил-пашу у в |
| тек били пробили, престолонаследник је Мехмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p> < |
| нимало попуштала није.</p> <p>Султан је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља посадом.{S} |
| живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, не заборави трпљи |
| д?</p> <p>— Не, никад, никад — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим поштовањем поз |
| >— Ја имам разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хришћани несложни, слаб |
| ња, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љубимац.</p> <p>— Стараћу се, п |
| а нареди да се позове престолонаследник Мехмед, који ће бити султан после њега.{S} За тим је из |
| ше дворкиње да долази престолонаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она |
| енопољу не зна, пошто престолонаследник Мехмед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији |
| </p> <pb n="13" /> <p>Престолонаследник Мехмед је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ве |
| азумевајући добро шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда довед |
| ренули.</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који је одма |
| м и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збегове, па разабравши |
| о примицати пролеће 1455 године, султан Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са свим с |
| ана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је |
| тавивши код куће све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролаз |
| ла није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на бр |
| Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари |
| што читао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јан |
| воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју вла |
| ир се по том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговоро |
| рђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све њ |
| границе.</p> <pb n="49" /> <p>— Султан Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас д |
| > <p>Није много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на Србију преко Пирот |
| .{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је си |
| ајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} |
| тантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву православнога хришћан |
| ке посланике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својој наредио да се царица Ма |
| даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му бр |
| , знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и зна |
| сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра почео диз |
| ојевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором.{S} То је било |
| ица находила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева |
| моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да га позд |
| узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог |
| ах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила да прва позд |
| овић пође к руци султановој, али султан Мехмед махну руком заустављајући га.</p> <p>— Понесите |
| {S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан |
| азбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српске руке; су |
| амог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима између града и стан |
| ђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост |
| иком свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено ј |
| њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе |
| и свакога.</p> <pb n="265" /> <p>Султан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, а |
| ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се |
| томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љутња по |
| ло већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Бр |
| када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит |
| ешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> < |
| ?{S} Зар не знаш сокола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему одупрети?{S} Такога султана |
| познао праву опасност од новога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и |
| ам био при почетку владе новога султана Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану сазна мн |
| ње Смедерева и одступање самога султана Мехмеда особито је оживљавајући деловало на свеколике р |
| их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити против |
| ник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да |
| ијенција кнеза Гвозденовића код султана Мехмеда II у марту 1451 године.</p> <p>Сутрадан Халил-п |
| повратак господара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Моли |
| /> оних стопа, пошао да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, он |
| ане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, који је из њих изашао.</p> <p>Може се мислити |
| се мислити какав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било |
| 6 зауставио је процес и забавио султана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђурађ, међутим, под |
| ишћанске земље?{S} То је морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској п |
| ро је царица отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутствима игумана Ка |
| е бити вера слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — говораше царица, тужно главом машући.</p> <pb |
| било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, не заборави трпљивост, не заборави благ |
| ем и читањем.</p> <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, |
| урци Србију <pb n="15" /> поплавили?{S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</ |
| ласти може бити вера слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — говораше царица, тужно главом машући |
| каквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} |
| бар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана? |
| сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариг |
| .{S} Халил-паша није одобравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам |
| > 1454 закључио општи савез са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше дићи се п |
| осећати нова акција турска.{S} Султану Мехмеду није требало много одмора.{S} Његови људи се ра |
| о сад војска силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, кам |
| је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Турским Царст |
| ћи у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара се устави у своме манастиру Св. Бо |
| готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дођ |
| Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турци |
| било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом |
| арјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S |
| .</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:</p> <p>— |
| о, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац |
| их <pb n="152" /> нама стари оставили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то н |
| с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, мо |
| ари нас учили, одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе |
| <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на слу |
| {S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што гов |
| исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара, особито кад |
| писма из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то исто јављају, одговори царица Мара.{S} Моји чинов |
| шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Турцима, непријатељима хр |
| ти своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо показати пример добре деце.</p> <p>— Знам, зн |
| вораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.< |
| поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће о |
| о у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њо |
| } Манастирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том |
| о Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Десп |
| овору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Царигра |
| та одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег војника и за |
| о, одговори скрушено отац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Мла |
| ариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки во |
| ика и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако |
| ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговори Гвозденовић, и нека смо препор |
| шао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Б |
| двор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати. |
| а Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити |
| жио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај влас |
| Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="8 |
| ела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не |
| од.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу |
| ва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> </div> |
| вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну политику и да см |
| кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно |
| оља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако м |
| овац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако |
| тац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у |
| ти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синк |
| а шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, на |
| грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, цар |
| заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевидно туробн |
| ама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— |
| ћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају |
| рео.{S} И ону божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево |
| осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n="269" /> < |
| е!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да с |
| бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што с |
| запада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпа |
| и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера |
| и царица Мара.{S} Моји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају |
| р од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из мл |
| Плетикосићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се |
| сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком т |
| вили несрећну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од поп |
| ој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима |
| кат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима? |
| авно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, |
| писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пош |
| орист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; ви |
| -беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</ |
| ка је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад б |
| града.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, про |
| имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p> <p |
| ица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! реч |
| Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати |
| ће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да |
| у освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не мо |
| S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити изврш |
| гова говорила.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили не тол |
| ће нас први <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мо |
| умем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на |
| будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погор |
| год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} |
| видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад би време било говорити о војн |
| еспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе ни |
| урађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак вели |
| а кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требал |
| окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу т |
| ити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турци |
| Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се |
| S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а л |
| ко не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћанског |
| ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити. |
| е уговор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S |
| Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собо |
| , говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац |
| } Заповедај.</p> <p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она |
| ри царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговор |
| и мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио |
| е проговори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио?</p> <pb n="89" /> <p |
| одраслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се мож |
| дићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мен |
| >— Ето, рече Којадин, ето примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" |
| ма, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленог |
| ио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Д |
| си од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи.</p> <pb n="264" /> <p |
| <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, чи |
| некаквим туђинским нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда ј |
| и налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи сву |
| о.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неодобравања?</p> <p>— Оно што с |
| ро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p |
| ој оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су о |
| че Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, да су |
| савете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се |
| </p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свем |
| ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти дан |
| а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је |
| његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да с |
| е баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p> |
| и уверена — никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, не |
| оју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђерица.</p> <p>— То |
| т да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи |
| , Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе |
| гоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистра |
| идиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дво |
| ојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи |
| бро, добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али как |
| м, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како би |
| ам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме |
| о сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, |
| > <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си с |
| настиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирских стражара.</p> <p>— Остави с |
| споља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Ј |
| паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе пре |
| рицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зн |
| исоко.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турског |
| зме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвиш |
| езир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти с |
| о.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива |
| отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разгов |
| о да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теб |
| ам једанпут видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и |
| м погледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султа |
| S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми и |
| летикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија |
| а кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> |
| ај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због т |
| поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Дра |
| е увести у послушност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви |
| ревисоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи |
| Па шта ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињани |
| , и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} |
| ити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} |
| ва, с ове стране Тахинског Језера, како ми је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он ј |
| oreign></hi>, тако како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира |
| да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео цари |
| а земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образ |
| реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако нај |
| клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, ра |
| вршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима |
| е само његова милост с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене и |
| ј што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тог |
| ако наједанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашт |
| <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се ск |
| /p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колик |
| ојих заслуга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми пом |
| о добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> <pb n |
| Госпођа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по ц |
| це хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано јеленче, поче скаку |
| ен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Д |
| треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако |
| ечи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа |
| закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на |
| урио <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред градића, гд |
| <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите |
| ће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p |
| истрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио |
| љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="161" /> |
| у образе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јан |
| , и Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љубећи с |
| н мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположе |
| ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје м |
| тро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи г |
| <p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград ни |
| а буду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Бо |
| повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борав |
| ије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не неприј |
| ати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан |
| их вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима са |
| о мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </hi> |
| .{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествич |
| Божје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто |
| д; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Требало би само препис набавити, |
| рпске старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушнос |
| кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Ц |
| <p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора, чита |
| /p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља |
| јко, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поу |
| о учинило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> <p>К |
| ој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је на њихову врату општ |
| огне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити да |
| S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу пос |
| — Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом свету.{S} Видех |
| рат </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— Онде где |
| за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само њего |
| p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна |
| то он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме |
| распрама.{S} Од италијанских господара, милански господар Фрањо Сфорца беше 30 августа <pb n="2 |
| мао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала |
| властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност двостручењем и |
| ег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све |
| бало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у |
| га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не поми |
| ви се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако |
| смештени били.</p> <p>Кућа властеличића Миливоја била је нека опала, неоправна кулача, оздо од |
| се находио већ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош |
| на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено |
| шница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлиј |
| Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Многе је он обра |
| >— Остави се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ј |
| олини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{S} Главно је да са |
| .{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио.{S} Могло |
| вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одврати Миливоје.</p> <p>— Устани, отвори врата, па види, одгов |
| пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} |
| ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи? |
| био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини |
| дотрчаше с друге стране чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше |
| а, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз |
| р.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и признаде.</p> <p>Драгош повика момц |
| те.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести сам |
| а је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чар |
| а, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева и једна јој служавка дотрчаше с друге стране |
| бом у манастир.{S} Он сам покупи оружје Миливојево, које је стајало на једној столичици недалек |
| вој је ред, проговори пристав.{S} Деде, Милија, проговори даље манастирском момку, вади железо |
| ози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за |
| је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих |
| еле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога ча |
| е, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњива пуноћа срца |
| и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елегантну поја |
| ешто необично стеже прси.{S} Нека чудна милина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у свакоме крај |
| ша, али је сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљи |
| никога из оних срећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милост |
| , безбрижне груди дисаху самом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је тр |
| аменија, рече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене, еда би |
| споту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} У очинској љубави према овим младим људима, |
| носит именом и значајем своје породице, мило му је било што му је отац име и значај породице уз |
| ека је само његова милост с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза м |
| отовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити с |
| си, тако наједанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— |
| сетио тога у младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту |
| воме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну бе |
| </p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад |
| ним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје о |
| мем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и |
| развесели сестру његову.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— О |
| бичне пријатности.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих |
| вите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље |
| аш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не |
| о је занети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање тихих али величанствених пр |
| ода.{S} Није много марио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрање, миловао ј |
| на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете |
| ране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше |
| решине, архимандрити и игумани знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и о |
| јвише волели и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата гос |
| а стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један |
| о се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Д |
| интелигенције припадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозденовићев |
| се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули своје пес |
| е читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слуш |
| нику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушавајући Којадина и и |
| кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио да му његов мла |
| ојадина волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да |
| стављао <pb n="154" /> питања, а гуслар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пута у себи |
| о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад |
| и се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S} На какав |
| дска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојк |
| ље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о путовању и живовању његову |
| х путовања.{S} На какав се начин гуслар-Милојко служио разговорима с Којадином може се видети < |
| у по паклу.{S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} После неког |
| Ја сам ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене више н |
| сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац).</p> <p>С тим речима ћефалија разв |
| о силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила бл |
| ац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то најискренија |
| царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буд |
| његове смерне препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хришћанској једнакости.{S} Црква је, у оно |
| ћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим б |
| 7" /> <p>— Којо, Којо!{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и |
| оже бити свачије, што би особита царска милост једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се |
| слетку, све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове |
| и нису ни сазнавали откуда им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу били обавеш |
| Против сваког ломљења била је и особита милост, којом је султан при ступању на владу одликовао |
| есеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо |
| есно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште поштовање живога светитеља.</p> <p |
| ао рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути |
| е борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, о |
| ца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није достојно српскога на |
| толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђа |
| времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић |
| опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дођ |
| ње, па је погледаше погледима братинске милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одмо |
| сти, која га нехотице обузе од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше в |
| ат их испраћаше с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да све |
| е Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу |
| } Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега нараштаја.{S} И све |
| општио им да је султан Мехмед у великој милости својој наредио да се царица Мара с царским поча |
| о заборавља да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хришћанима, непријатељима Турске |
| треба.{S} Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{ |
| знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="96" / |
| вакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> ј |
| новић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{ |
| један предлог.{S} Султан је према теби милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.</p> < |
| рави твога свагда верног слугу.{S} Буди милостив жељама и потребама његовим и земаља његових.</ |
| фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у пор |
| и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb n="289" /> је новим земљама зап |
| ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала, не |
| у децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша твоје молитве, нека испуни твоја |
| оје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља тв |
| премилостиви, шапуташе царица, погледај милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју |
| > <p>— Превисоко ти царство и сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца с |
| буде држана, српски ће посланици -бити милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и д |
| е више у Србији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Сме |
| поклоне Величанству твоме.{S} Прими их милостиво <pb n="36" /> и не заборави твога свагда верн |
| <pb n="31" /> благо и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко вр |
| за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</p> <p>Отац Калист |
| еселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навл |
| или отроком.{S} Његова блага, божанском милошћу напојена поука текла је за свакога под једнако |
| и Калистрат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га једнако.</p> |
| n="267" /> <p>Отац Калистрат погледа с милошћу на младога Калистрата Гвозденовића већ у оделу |
| на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S |
| ереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у |
| {S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у манас |
| е онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о |
| рекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљеви |
| у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде |
| ћи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани |
| возденовићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно после подне беше упутила к чесми, како се |
| Којадину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као упис |
| ицу и поче пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пу |
| јатељица....</p> <p>Драгош ту заста.{S} Миља устаде са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла дев |
| рата према Стаменији Плетикосићевој.{S} Миља Гвозденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кр |
| ла на двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Д |
| клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући |
| латна коса, усташца и поносито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има го |
| е руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> |
| ун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, са |
| пријатеље, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу т |
| ако се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј иза |
| урио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се својој двадесетој години, и била је у |
| и се по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исре |
| на јутарњој хладовини седела златокоса Миља, прелепа ћерка Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеле |
| !</p> <p>— Откуд јој такве мисли! упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа манастирс |
| стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил |
| а Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати |
| се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар није в |
| ако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетк |
| /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> <p>— |
| морити.</p> <p>— Којо, Којо, одговараше Миља, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је |
| једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим поклоно |
| иле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; њего |
| у хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} |
| азао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први |
| рака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> ви |
| А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.< |
| радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голорук |
| дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А |
| .</p> <p>— Читав месец дана? — одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Кал |
| е главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печења |
| ђа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом де |
| које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрез |
| ху самом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча други |
| одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе |
| ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он за |
| нији, није далеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу међу многима које су биле поређ |
| детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прекора.</p> <pb n="127" / |
| ви, пуној искрености и оданости.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредн |
| зговори ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмеј |
| је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гледаше свога изабраника с пуним задовољством |
| дана после мало час наведеног разговора Миље Гвозденовићеве с њеним братом Којадином, Миља се ј |
| ем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко |
| рочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она је |
| твену девојку, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумц |
| де озбиљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некакав мађијски врт самога мир |
| е поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне о |
| е Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто златну косу, њез |
| маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако |
| и.</p> <pb n="198" /> <p>— А како мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна?</p> <p>— |
| м који му млађано лице прекриљаваше.{S} Миљино срце стаде силније куцати, блага топлота нежне о |
| м и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа промени.</p> <p>— Истину ли сад говориш? |
| зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљино лице, обасуто сунчевим зракама, видело се само с |
| као стрела часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Зн |
| то је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор |
| >— Како не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али |
| } Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— |
| а њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти |
| бом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> |
| аше му косу ружицама и цвећем.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо |
| и је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а |
| } Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељс |
| агош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престају пријатељства, престаје друговање....</p> |
| на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена, немогући се |
| ахвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> |
| поводом његовог знаменитог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на у |
| /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојаких других |
| устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, али није опажао |
| о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их помислио сам к |
| сле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за |
| а турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плет |
| к тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему |
| речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— |
| а прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани из |
| ити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? пита |
| урке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само вези |
| ?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стаменију, а чи |
| ви како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је |
| , душо! одговори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врис |
| 455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта ра |
| овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је би |
| т.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат, и нареди момку да |
| велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјо |
| к је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" /> попус |
| верничке џамије <pb n="293" /> и уз њих минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и живим гл |
| и деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пред собом положај којим можете бити зад |
| ној га беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао не могући проговорити ни речи.</p> <p>Гос |
| ара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан |
| је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога треба <pb n="162" /> казнити за то. |
| а на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, казавши му просто |
| то да млин није манастирски него његов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта је радио калуђер?</p> <p>— Ш |
| head> <p>Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самц |
| <p>Султан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сло |
| ова посланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1455. </p> </div> <div type="chapter" |
| вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Вар |
| ћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да дес |
| е у име деспотово закључити са султаном мир по захтевима које је султан у почетку рата истављао |
| чело и у образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ст |
| Јанка; ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{ |
| на коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за |
| ни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју област |
| оја на Златици, 1443, после Сегединског Мира 1444, после погибије краља Владислава на Варни, 14 |
| равац који је ухватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати |
| ерност султану Мурату после Сегединског Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану |
| 428 године, али су их после Сегединског Мира (1444) опет били уступили деспоту.{S} Земље око ти |
| ки насилник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слободно, добивши поверења пред |
| огао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано је да је |
| да нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, |
| мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бак |
| ремештена у некакав мађијски врт самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} |
| А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и јо |
| вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на ви |
| ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та нећ |
| ешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је |
| есама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{ |
| м мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће |
| прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео |
| {S} Моји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље |
| огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и забаченим планинским селима ништа нису знали, |
| под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пуне кондире |
| за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју област Топлицу Турцима, да би се избе |
| ст једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ак |
| њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на миру, може |
| узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу.{S} Лука |
| о ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим |
| аву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београд |
| де да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао вера |
| биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, |
| стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело дуваше у свиралу некакву веселу |
| листрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат, и нареди мо |
| што по небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се п |
| пу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смири |
| з мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} |
| упутивши се у своје дворане, замирисане миром силнога цвећа из султанских вртова.</p> <p>У тај |
| бе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро пр |
| ења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може много учинити.</p> <p>— Све је та |
| е, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвоз |
| пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од |
| во кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских удараца.{S} Њихова п |
| > да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, |
| ститога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки трену |
| испунимо уговор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n |
| е с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и опе |
| те ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте р |
| тити!</p> <p>Лето 1453 прошло се још на миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећ |
| у Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бог |
| срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говор |
| косу ружицама и цвећем.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{ |
| спремају.{S} Сибињанин Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да м |
| у тамна будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а он није |
| ута је поред 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасвим почетнички обрађена у приповедци „ |
| па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бес |
| у.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за н |
| с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуд |
| замашних последица.</p> <p>Тога ради је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима, д |
| је Гвозденовић приликом последње његове мисије у Дренопољу пристао на поверљив предлог великог |
| е да поточић народнога живота и народне мисије непрестано струји и никад не засушује!</p> <p>КР |
| дице.</p> <p>Кад је иза његове последње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је |
| .{S} Све се то у њему приликом последње мисије још већма утврдило борављењем у Дренопољу и опће |
| ир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео пирот |
| запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, заварани пропагандом католичком и угарском, али |
| за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, |
| непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што |
| оворили.</p> <pb n="198" /> <p>— А како мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна?</p> |
| исли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио |
| разним надама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било |
| .{S} Готово сву ноћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним изгледима свога живота и своје |
| и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он |
| жје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну |
| виту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад ј |
| в сваког плаћања господару и држави, не мислећи ништа револуционарно.{S} Кроз њихова је уста го |
| ма су они младост своју проводили, увек мислећи на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој во |
| лики народољубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао з |
| се време променило, настави Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и |
| суђено, отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли превисоко ти царство одмах путовати?</p> <p>— |
| уће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S |
| , неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на в |
| народним животом, писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} |
| аја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помис |
| и могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане приказив |
| агошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку |
| м наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и сл |
| како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју област Топлицу Турцима, да б |
| су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао как |
| била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, как |
| аније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Ме |
| н једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно |
| деновић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а |
| аљину од раше!</p> <p>— Откуд јој такве мисли! упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се св |
| силно порастао углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на жени |
| ео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Изме |
| ем отварао свеколико своје знање, своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су владали овим добрим с |
| 1448, деспот је коначно променио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне |
| што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро позна |
| тана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам |
| превисоко ти царство да напоменем неке мисли, као један предлог.{S} Султан је према теби милос |
| спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозде |
| аше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дат |
| наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се тиче државне влас |
| задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове државе |
| е могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те могла |
| живот представља.{S} Писац, наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измишљене ствари, |
| а ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја |
| енија јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се под њеним о |
| еношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност |
| ко је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букну |
| олити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера.</p> <pb n="18" /> <p>Султан Мурат је так |
| ство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренут |
| а се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није |
| ије ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у |
| стварима мислило другојачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међ |
| и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њ |
| и они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или |
| е велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито око првенца Која |
| ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је |
| а он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и интересе |
| ратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј |
| је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разби |
| одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сад |
| озденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијом.{S} |
| покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи с |
| не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти |
| И она изгледаше замишљена, и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И о |
| еговом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</p> <p>— Има право високо ти деспотство, одговор |
| Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, да изазо |
| апочето пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као |
| } О мој драги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била |
| вању, султан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој |
| ца ступала на српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим старим родит |
| тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видет |
| веома забринута, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили велик |
| {S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Сме |
| возденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си |
| ици тражити свој интерес и довијати се, мислили су којим би начином нове прилике требало окрену |
| што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики властелин Гвозденовић, који је нароч |
| ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим уверењима и с |
| а царица Мара, пошто су многи по народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, није мн |
| 282" /> <head>XX.</head> <p>Они који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и Ср |
| Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да су |
| е земље повратио деспоту, Дубровчани су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Високом |
| а.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни |
| ја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не може ост |
| У средњим вековима о многим се стварима мислило другојачије но што се мисли данас.{S} Прво је в |
| опаст српскога господства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих господара треб |
| х присталица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је било под царем |
| И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они |
| едерево неким послом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Ко |
| ли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сиг |
| Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда |
| емо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да |
| ке султане Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни |
| м.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта |
| ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити.</ |
| се замислио?</p> <pb n="89" /> <p>— Шта мислим, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Т |
| настир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори Којадин, али морам признати да т |
| стити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ј |
| ађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољим изв |
| Царице мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Бо |
| за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, а |
| есто.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, го |
| ли једнога правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријатељству |
| киде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њем |
| се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби |
| најбогатијом породицом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S |
| и се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао на стран |
| ави благе, постојан у својим намерама и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је п |
| њих неповољно, приписивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив |
| зантинци вешто прерадили по хришћанским мислима, тежњама и потребама.{S} Не мање је наше читаоц |
| планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| те се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> |
| почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изречену самртну пресуду.</ |
| а чаша од великих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј |
| и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити се још воденим путем од Видина и него |
| рахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте |
| у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да к |
| главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче |
| мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек |
| су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијом.{S} Ца |
| ве би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n= |
| целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, |
| и, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша п |
| био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до |
| анастирском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наиш |
| динскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Б |
| а борба води око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хриш |
| иле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S} Њен |
| заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то и мислио, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвала ти, игуман |
| и мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадину је кри |
| , ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не |
| ом.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, |
| ња била осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} |
| све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да с |
| се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспот |
| ре и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку |
| ећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лу |
| рагош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим пог |
| мо у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао м |
| х се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију Плетикосићеву,</p> <p>— Ј |
| о пронаћи истину.{S} Велики и искуснији мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да че |
| у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се одмори |
| кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство. |
| зати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од ус |
| дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p>— |
| да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да с |
| медом и за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опе |
| м ја ништа, одговори царица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она |
| јом, на коју она никада није престајала мислити.</p> <p>Помоливши се Богу, као што рекосмо, <pb |
| ве ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, отац његов, и б |
| , кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали |
| , који је из њих изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је ви |
| а дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује б |
| се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у ко |
| добро промислио?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} К |
| ања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде |
| јадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све |
| сме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити поводом његовог знаменитог разговора с Миљом, Д |
| искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код новог су |
| не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је б |
| {S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да ње |
| стићи кад и нови султан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, |
| > <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега села.{S} |
| Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори |
| испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, синко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им је ј |
| те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста. |
| вори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио?</p> <pb n="89" /> <p>— Шта |
| ити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем ста |
| и, покажи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је |
| е ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У теб |
| је деспот Стефан сваком приликом нудио митром владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни |
| инику, које му је нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које |
| анду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаиловић <pb n="219" /> властелин из Беле Цркве, чове |
| на.{S} Заповеднику Београда, своме зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које |
| </p> <p>Извршивши то, показа руку, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била |
| едаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила |
| повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не о |
| ли су против те политике и заступали су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb n= |
| ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, калуђери и попови огрубети и начи |
| узећа Цариграда, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Б |
| мислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ра |
| угим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и |
| вићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и посл |
| оријска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различите |
| ана Калистрата, радујући се што се тако млад човек тога посла примио.{S} За онај крај није више |
| он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p> |
| опет млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нови султан показиваше најбоље располо |
| поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син |
| љивости, којом се само могла одликовати млада српска девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али |
| о одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може, ак |
| калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, све умотане у своје трубе калуђеричке хаљине, у |
| лушности и уређеном лову.{S} Хватали су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге |
| ојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни |
| последња порука старога Калистрата.{S} Млади игуман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучн |
| хаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштов |
| ршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред свој калпак |
| .</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и ње |
| ош више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио или што |
| рорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно заступити старога оца Ка |
| ати кад власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам је једино спасен |
| ем и његовим друговима, наврати се опет млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нов |
| Милици.{S} У очинској љубави према овим младим људима, отац Калистрат се није знао умерити.{S} |
| <p>— Вратили смо се здраво, одговараше младић, али задовољни нисмо били много.{S} Досађивала н |
| <p>— Свака је срећа изненада, проговори младић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило |
| шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред |
| лавни и силни цар Стефан! уздахну један младић.{S} Зашто његова властела нису боље чувала његов |
| м читали како су Александру, кад је као младић ступио на престо, војводе његове саветовале да о |
| толонаследник Мехмед је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушено страстима |
| од њих није он толико ценио колико два младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозденовића, и |
| ини су родитељи искали девојку за свога младића.{S} Стаменијин разговор показивао би као да су |
| добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе поја |
| гов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цр |
| и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавали српску историју, и отац Калистрат им |
| на данашњега времена тако горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје љ |
| били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби је све властела крива, |
| знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си ра |
| га троношца. — Каквим добром, ти красни младићу, овамо код маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако |
| а Александра.</p> <p>Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као гов |
| наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега |
| узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да |
| <p>Отац Калистрат погледа с милошћу на младога Калистрата Гвозденовића већ у оделу монашком, к |
| а очевидно сневесељена после ове походе младога султанског орлића.</p> <p>— Да, да, то је сврше |
| /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали девојку за свога младића |
| аду коју су давали љубитељи, у којих је младост претворила се у успомену беле косе; ту су се по |
| езин и да оживим места, у којима су они младост своју проводили, увек мислећи на свету веру сво |
| чког прњавора, и онде је на његову рану младост утицао црквени живот манастира Студенице.{S} Ту |
| ад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— А зашт |
| } Нема више никога из оних срећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Бо |
| о мутним изгледима свога живота и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгле |
| њизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису.{S} Покушао је јед |
| ош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав б |
| ац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило било да га сад овако по |
| <p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Требало би сам |
| лах, краћег, веома јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се повуче |
| мала кад је видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђ |
| ојадин био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се својој двадесетој годи |
| охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано јеленче, поче скакутати око ружичнога џбуна укр |
| ним збиљским али благим поносом који му млађано лице прекриљаваше.{S} Миљино срце стаде силније |
| ајодабраније коње, кухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властел |
| чимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не мења |
| ео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се |
| ожили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и |
| се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Ја сам увек против Турака, ал |
| ли потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја |
| ед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе |
| ге стране Топлице.{S} Плетикосић је био млађи команданат једне чете Гвозденовићеве у време рата |
| лији, на којима <pb n="77" /> се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио |
| оји би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од њ |
| о треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем слушали разговор и гле |
| стари оставили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пи |
| боко осећао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| а ову прилику.</p> <p>Деспот наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам с |
| остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанску.{S} Њему |
| с чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, б |
| а имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за разне пот |
| а је врста тешких послова везана била с млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносили |
| ира, и нарочито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино разонођење које је отац К |
| је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио и |
| Обдан су они били покривени скупоценим млетачким засторима.{S} У источном углу собе, где косо |
| е или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премл |
| истерао из млина, казавши му просто да млин није манастирски него његов, Миодрагов.</p> <p>— П |
| е се властелину свиди, на пример, један млин.{S} Он истера власника и постави своје људе у млин |
| Јутрос ми стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из |
| ластелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, казавши му просто да млин није манастирски него |
| м, све магацине одређеним потребама.{S} Млинове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{ |
| истера власника и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људи |
| <p>Деспот је, по том, упутио управнику многа питања о граници, о трговачким везама са Скопљем |
| мокову, како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n="240" /> попаљена |
| /p> <p>Гости опет искрено запеваше <hi> Многаја љета </hi>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог |
| ветога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и че |
| ден у ропство, многе су штете почињене, многе тековине за права Бога паљевини предате.{S} Силан |
| ивена, силан је свет одведен у ропство, многе су штете почињене, многе тековине за права Бога п |
| Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да више нису би |
| Миливоје је био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао |
| годи: хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле та |
| Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, све до своје смрти 1487 године.</p> <mile |
| мао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце де |
| које се киселило.{S} Одатле су се црпле многе посластице оновременог властелинског стола.</p> < |
| о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудрости знао је готово |
| амога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колик |
| им поклоном.</p> <p>Пошто су разгледали многе продавнице, и пошто су и девојке куповале нешто з |
| и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и Арханђелов |
| у нараштај овим послом бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикавају |
| шкој борби међу интересима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нов |
| и сазнавали откуда им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p |
| хришћане из својих заузетих шанчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше у борби, излажући се да би |
| нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да нећ |
| , да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази та милост; мно |
| заваравамо празним надама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља |
| моћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, заварани пропагандом католичком и угарском |
| огао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да |
| у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по народу мислили да у том повратку има и његове |
| реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито женскадија.{S} Полазило се у |
| ва свечаност кад се спремао већи лов са многим званицама.</p> <p>Така се свечаност једно јутро |
| ead>XII.</head> <p>У средњим вековима о многим се стварима мислило другојачије но што се мисли |
| сте свога крснога имена, Гвозденовић, с многим клањањем, исприча новоме госту какав му је празн |
| на.</p> <p>Миља изабра једну клупу међу многима које су биле поређане око чесме, па седе и разв |
| одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара довела за султанију у |
| и су од њих, на жалост, много сложнији, много истрајнији и много доследнији.{S} Они ће зато ост |
| скврњену као што је и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће |
| тив њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложнији, много истрајнији и много доследнији.{S} |
| е Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита за случај опсаде, сланине, сухога меса и дру |
| ори девојка, — купите нас Бога ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас од |
| {S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} Није страстан.{S} Нека Господ отклон |
| </p> <p>— Како ради нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{ |
| је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— А |
| ути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постане туробан и највеселији човек.{S} А |
| о, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за ово |
| овићу!{S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> |
| подара.{S} Пошто су беспослена властела много времена проводила у лову, и пошто је лов давао тр |
| /p> <p>Од новости говорило се тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на |
| е, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо после погибије кнеза Лазара им |
| узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, |
| , живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p |
| би.{S} Тиха реч с миросаних устана може много учинити.</p> <p>— Све је тако, одговори Драгош, а |
| као што је била Гвозденовићева, меда је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане све |
| аш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S} Први пут сам сад био о |
| Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под собом, и стари су му били стегон |
| најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много којешта из домаћинства научио у своме бављењу по |
| том повратку има и његове заслуге, није много марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичн |
| ена, замишљена нежнија природа.{S} Није много марио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћ |
| од сабљу пометеног непријатеља.{S} Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> |
| више склањале у присенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и старих пре |
| к султанову стану у Софији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном |
| .{S} У ситним стварима било је самовоље много више него што се данас и помислити може.{S} Нејак |
| орти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме много поштованом пријатељу, да до новог погоршања све о |
| тавила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и |
| дну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одговори стари калуђер, и прост човек мож |
| ар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и |
| а је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикосић.{ |
| уди!</p> <p>— Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турк |
| ше најбоље расположење, али не говораше много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста |
| та као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што с |
| мља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које сам сад први п |
| рхимандрита Калистрата, нашега општег и много цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што с |
| ост, много сложнији, много истрајнији и много доследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајева |
| Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости шт |
| ричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с |
| вараше младић, али задовољни нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се могло |
| и правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је на њихову врату општи ред и |
| потребама.{S} Пошто паљевине могу бити много чешћи случаји неголи убиства оца или матере, или |
| же видети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је наумио. |
| велике књиге живих песама, али је увек много распитивао о књигама, и питао Којадина да му прич |
| S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам з |
| век, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, |
| турска.{S} Султану Мехмеду није требало много одмора.{S} Његови људи се размилеше по границама |
| ма пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређивала, што је најлепше, за |
| у се одбранили само зато што их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жали |
| .</p> <p>У тим крајевима тада није било много црквених имања.{S} Мало који од великих царских м |
| а ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога робља, којега су, у т |
| за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да бил |
| љаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не веруј |
| ац Калистрат је испустио из својих руку много питомаца, који су се, као свештеници и калуђери, |
| помињу при Александрову васпитању, нису много дражила радозналост наших читалаца, али су се чуд |
| се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике к |
| а мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрад |
| } Одред те војске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремљен, имали су да воде Ја |
| Јован Капистрански.{S} Посада није била многобројна, и она беше сустала беспрекидном борбом без |
| и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав |
| стола, еда би се нахранила и господа и многобројна послуга њихова.{S} Све је то било такође на |
| је била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви образовани људи из народа би |
| пут у Србији преплавише бегунци силне, многобројне војске турске, која је, пре неколико недеља |
| мевали.{S} Њихово пријатељство и њихове многобројне везе нису тога ради ништа претрпеле.{S} По |
| прописане работе, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља |
| не бацале су камење и усијане кугле.{S} Многобројни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на гра |
| ну, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су киптели на све стране и који су би |
| питао.{S} Другом приликом је певао пред многобројним деспотовим гостима.{S} Све велике манастир |
| оришта, лепшом зградом и већим кућама и многобројним зградама од осталих кућа онога села.{S} Ча |
| м веку књижнице нигде нису састојале из многобројних књига.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрат |
| дикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенство, калуђери из околних манастира |
| дач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где т |
| риликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом приликом је певао п |
| ћа.</p> <p>Гвозденовић се као домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је било свеколико наре |
| Плочник! <pb n="233" /> викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> < |
| ну, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити. |
| им разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разгов |
| } Учини све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, смил |
| лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И |
| ресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог дру |
| мао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника и калуђера.{S} Што се тиче народа, |
| ост његову нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек |
| ану поводити за примером <pb n="247" /> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска вл |
| аше царица, погледај милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србиј |
| ам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који су |
| и камилавка једини су частан излазак из мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем |
| о.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства неколико знанаца, којима ћу |
| тиво према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта б |
| вега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша тв |
| о свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао деловати узбуђујући, могао потрести хришћански св |
| .</p> <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико часова своме с |
| к од скизме, могао деловати узбуђујући, могао потрести хришћански свет великим енергичним сауче |
| стра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па |
| атељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све |
| еш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приг |
| Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он |
| ји.{S} У време о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу педесет година.{S} Најстарији му ј |
| је чинио Александар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу |
| међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да н |
| у.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време и господи |
| а се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац |
| њега се, нарочито, потурчењак ретко где могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турци из |
| а шта је радио калуђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S |
| ти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шта ј |
| ресеку повратну линију, скупи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; о |
| обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешко б |
| клетве и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је каза |
| да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред о |
| кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их |
| Није хтео или није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Д |
| та III, али он борби против Турака није могао да стави на расположење ни одушевљење ни ауторите |
| дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> |
| насилника.{S} Сиромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не у |
| ко је радио.{S} Деспот другојачије није могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска |
| били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су |
| њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме чисто испосничком на |
| име и значај породице уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са њ |
| ачак посао.</p> <p>— Није хтео или није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манаст |
| ио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште |
| посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле та |
| да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увући.{S} Они <pb n="286" /> су у њему |
| .</p> <p>— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Ка |
| им слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни ш |
| царицу с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала ј |
| и у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се |
| ли у животу, на оном се крају нико није могао одржати против њих, ма да Топлица није више била |
| д ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорил |
| .{S} Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од српских владалаца у средњем |
| и њему тешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толи |
| хом демонстрацијом изјавио оно што није могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да ј |
| рчина далеко лукавији, Гвозденовић није могао присетити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су |
| Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним изгледима свога |
| > <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио |
| ли се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, |
| ам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград био круна прав |
| а теби милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, уп |
| ац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и ор |
| лужби вере и народних интереса, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он ни |
| а витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, |
| титу пропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин се пот |
| ма.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У пићу је тако |
| турио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца Калистрата одакле |
| ије, који је служио царичину богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине |
| н везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на так |
| о помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на свој |
| о навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему |
| Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb n="281 |
| и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, |
| и бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, |
| ом посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ства |
| једном крајичку, сав се остали намештај могао на прсте пребројати.{S} Један котао средње величи |
| ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да |
| мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у планини? уплете се Драг |
| итао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оч |
| рате, према цркви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом дана |
| ад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и ка |
| окле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче Калист |
| оно време је и најбогатији човек мучно могао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису шт |
| да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачије учинити него тако преобучен у рухо ка |
| великог логотета, да је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме животу.{S} Једва се измо |
| } Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је он са |
| овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, реч |
| , пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Папски дел |
| У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{ |
| да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати на он |
| седнем на султански престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?</p> |
| разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из својих заузетих шанчева.{S |
| још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се видети једно ослабело, измучено створење, где |
| p>Опколише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога народа.</p> <p>— Амо Гвозд |
| рева, које се, као гранично место, и не могаше опсадити како треба, него поче само с опсадом Но |
| та?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин |
| едну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смејати на путника. |
| {S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској стр |
| и додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како |
| страсних пожуда, једва се, као кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан доп |
| ?</p> <p>— Не знам, одговори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p |
| на спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S} Изван трговачке улице, у којој су г |
| орало учинити, јер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.< |
| стен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз к |
| абављати.{S} Само су господа и властела могла ловити са соколовима.</p> <pb n="106" /> <p>Била |
| велики збор света.{S} Међу израђевинама могла се видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих |
| } Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му о |
| било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, са |
| дрицањем крије нежна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У последње време царица ј |
| <p>Царица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук звона и уживати у црквеним парадама. |
| о.{S} Тога ради се књижевност онда није могла развијати тако како се данас развија.{S} С тога с |
| рахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави |
| вале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те могла разгалити, господару, говораше царица.</p> <p>— Н |
| пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мисли |
| ој будућности, час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброчинству |
| о би особита царска милост једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи с |
| право на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа и |
| веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па |
| дно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="1 |
| кроткости и стидљивости, којом се само могла одликовати млада српска девојка.{S} Њена мајка је |
| сао за на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.< |
| емељачама, које су се, по равном месту, могле и превући воловима или биволима, кад се под њих п |
| 60" /> од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиљ |
| у около софе с узглавницима, које су се могле за час лепо наместити простиркама и украсима, кој |
| ц има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствар |
| Сва бденија, све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} О |
| слатке колачиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ора |
| обу, мало незгодну за пренос на далеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће ј |
| осићева једно другом наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о женидби свога сина само с об |
| и, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза не |
| ровођу, и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се м |
| Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад |
| учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то |
| ацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>Пос |
| људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четврта |
| ако можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пишемо <h |
| и особито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и ко |
| С тога се велики пријатељи читања нису могли задовољити ни у једном манастиру, него су морали |
| ећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине доброте спрам света који ј |
| м.</p> <p>Сви Гвозденовићеви гости нису могли стати за парадну велику софру на горњем боју куле |
| гоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од ј |
| о велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако |
| {S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка |
| о се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је |
| верујем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па да човек не пр |
| јака и осорљива људина, успротивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, т |
| свиралу некакву веселу народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, д |
| од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет година, али се веома добро др |
| скршити када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз |
| и властеоској лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуј |
| рећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајк |
| незгодним начинима, што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада |
| рство, боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и хришћанима који ходе к свет |
| приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се |
| тересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Сав историчк |
| акојаких других знаменија, по којима се могло погађати хоће ли се просидба или женидба његова с |
| у стално одрицали код судије, а није се могло утврдити другојачије ни за једнога ни за другога, |
| и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали от |
| аци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденов |
| није <pb n="210" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и |
| код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити поводом његовог знаменитог разговора с Ми |
| Досађивала нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша |
| о држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призре |
| у жицу њенога срца покренуо него што се могло споља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о |
| е био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској држан |
| у ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам |
| гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што |
| агослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио |
| гла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још јед |
| би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или манас |
| S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> <p |
| јатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове уб |
| ена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је т |
| урађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, |
| гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем сл |
| га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али још |
| нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за |
| они, поред свега свог великог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи разбише све турске чете које |
| дерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, |
| асле тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада не т |
| ароднога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја н |
| ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну дворбу |
| пот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушника.{S} И тада ћ |
| је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.</p> < |
| ет у златним кондирима.</p> <p>— Не, не могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале.</ |
| сам искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и |
| жаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну д |
| стира, свештеника и народа.</p> <p>— Не могу ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се покаж |
| а кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева д |
| а је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су мах они ово разго |
| вори искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код нов |
| у, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају Ср |
| <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми бого |
| м о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућнос |
| а — имање.{S} Народна се расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хриш |
| , начинила си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме цариц |
| > мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови послови, мож |
| гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим одговор ов |
| у га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Ка |
| его оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано и замр |
| ш.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође |
| о и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то поме |
| и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} |
| ; неће или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га |
| занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с јед |
| неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S |
| ђу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе |
| бележити граница, преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човеку неверну, |
| а се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да с |
| а имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће траж |
| рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике никада.</p> <p>— Др |
| } Хришћани и мусломани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да буде |
| остојанство међу народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом |
| p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога толико |
| пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, ве |
| на домаћим потребама.{S} Пошто паљевине могу бити много чешћи случаји неголи убиства оца или ма |
| дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође |
| ; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никак |
| било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други |
| ом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> <p>— Правим пр |
| и и који су држали да се српски послови могу европском и западњачком помоћу исплести из тадашње |
| ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе |
| и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да |
| е, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се српски пос |
| тити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике у |
| то је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем ш |
| је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око |
| м, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај пок |
| оре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво предо |
| свега.{S} Неколико је минута стајао не могући проговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча |
| и, састараће се начинима који онда буду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања се н |
| г.{S} Султан је према теби милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав б |
| p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео наро |
| </p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату и ма |
| ља војевало, а успеха великог није било могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске ру |
| а кад никаквим другим начином није било могућно пронаћи истину.{S} Велики и искуснији мислиоци |
| еницима у облику приповетке, којим се и модерни живот представља.{S} Писац, наравно, не мисли д |
| p> <gap unit="graphic" /> <p>Штампано у Модерној Штампарији „Пијемонт“, Београд 1913. </p> </di |
| сним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разу |
| гу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудрости, с |
| он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. — Как |
| оћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у кр |
| рти његове државе, и помишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађава овим задовољством |
| а чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наићи на т |
| и је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу |
| је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је в |
| ехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ј |
| Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би |
| имо уговор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" |
| оже бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти к |
| а, и људи са свега југа словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с |
| м извршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља он |
| S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, |
| што лепшим и што угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу доб |
| иташе га једном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p |
| стражара.</p> <p>— Остави се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш |
| /p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам |
| се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господару, он ће би |
| да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да н |
| уседима са севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да |
| упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. |
| мање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ниш |
| Ти си постао злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути м |
| е, да Турци завладају Србијом.</p> <p>— Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} |
| ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Мож |
| ског пута, којим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, ста |
| пошто будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда са |
| што сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвр |
| бесно и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> <p>Насељеници сељаци средњега века |
| рате!</p> <p>— Хоћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} То разумеш шта је.{ |
| е он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се |
| води Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са султаном мир по захте |
| али да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити се |
| није, кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Српске посланике султан ће примити у |
| великога властелина није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут |
| политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда би т |
| е збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до посл |
| ен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може много учинити.</p> <p>— Све је тако, одговори Драг |
| је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако |
| <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт не |
| ад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити или упропастити, рече Гвозденов |
| же бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш |
| <p>— Смириће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше гла |
| ој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласти и од папске п |
| враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n="65" /> <p>— Пле |
| царство, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисок |
| рихвати борба с католицима.</p> <p>— Не може, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра в |
| товим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управ |
| ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више в |
| сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме те |
| тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако |
| о је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима обележити граница, преко које се маћи не |
| и крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека траје.</p> <p>С тога су |
| је и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточ |
| } Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" /> |
| , оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпун |
| се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} Уздати се у правду значи |
| њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од други |
| .{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој |
| ожја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли превисоко ти царство одмах путо |
| ени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом |
| олицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Ту |
| Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо |
| сле Варне, после Косова, деспот више не може веровати својим суседима са севера и са запада.</p |
| има сви су признавали да се у Србији не може водити другојачија политика него она коју је водио |
| иш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или не може Угар |
| осна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А |
| они; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим ко |
| у се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли к |
| ужи Гвозденовићка, Србија се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с |
| ено говорило како овако дуго трајати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову зе |
| Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале |
| ада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање Стаменијино, њен разг |
| без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је на њ |
| у и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb n="16" /> <p>— Царице мајко, опрости!{S} |
| положење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с још већом |
| тај показати.{S} Напред се погодити не може.{S} Они који буду пред народом када та времена нас |
| S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{S} |
| пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у |
| тавио је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав |
| оћу велико царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то пре |
| гу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S |
| оволике услуге све учинити.{S} Само не може бити свачије, што би особита царска милост једноме |
| треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири тре |
| га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће султан.{S} Влат |
| у на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред го |
| а права мајка и васпитачица, тако да се може казати како је, од онога што је малим дететом и де |
| овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Ц |
| ма турским и распитујући од њих када се може јавити самом новом султану, кнез Гвозденовић је са |
| ремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов дома не заста |
| ристу.{S} То је још једини пут којим се може својој савести данас одужити син једне заслужне по |
| хришћанство данас нема снаге, којом се може одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ више ништа |
| окола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему одупрети?{S} Такога султана још турска вера и |
| S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? промуца она, погледав га погледом |
| е и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{ |
| елегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му |
| рио громко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с истинитим одушевљење |
| аном правцу погледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пл |
| ного више него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није било места покрај обесни |
| ило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лагано порумени |
| {S} Тек под крилом такве државне власти може бити вера слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — го |
| , одговори стари калуђер, и прост човек може видети, који нити је што читао, нити много памти.{ |
| По овоме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</p> <p>— Кога мислиш посл |
| -Милојко служио разговорима с Којадином може се видети <pb n="155" /> по овоме примеру.{S} Траж |
| пријатељу да упитају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозд |
| ар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити? |
| и лествице, по којој се добар хришћанин може достојати раја.{S} Књига се та била особито свидел |
| верљив предлог великог везира, да му он може од времена до времена послати свога човека по изве |
| у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе с |
| ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност новоме стању него ми |
| а не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ћ |
| в воћњак, пун свакојака воћа, које само може успевати у климату нашем.{S} Ораси најкрупнији и н |
| ћ.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} Т |
| ски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Ту |
| и се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> |
| ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане |
| лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако |
| нај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци? |
| посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец дана.</p> <p>— Шт |
| Мехмеда, који је из њих изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас снашао султана Мехмеда, к |
| њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} |
| дговорити.{S} Кад се сврше ови послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не |
| ли прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, ш |
| вако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо падат |
| о не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим увек |
| а, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је брани |
| о, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хришћани нису ни за |
| ти деспотство, одговори калуђер, то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи |
| римиш ислам, те да нашим наградама теби можемо показати осталима шта чека оне који се добро вла |
| дали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Доб |
| га и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јад |
| ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} И ако учините, пролићете крви, огриш |
| устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема |
| минута гледате пред собом положај којим можете бити задовољни.{S} Али ја сам незадовољан што за |
| њем.</p> <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом при |
| властелин некаквим туђинским нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића |
| к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи им |
| } Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан |
| ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш |
| расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неодобравања?</p> <p>— |
| н властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач из корица и повика н |
| и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Стаменија, рече јој Којадин, који ју је |
| разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе т |
| е.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> |
| , и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Ц |
| а сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози |
| говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што се пр |
| мену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспот |
| ренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</p> <p>— Ког |
| рити:</p> <p>— Превисоко ти царство!{S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, п |
| на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по до |
| Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том погл |
| ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва н |
| раје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати |
| дају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вр |
| им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отво |
| о скора ниси тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си |
| руговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је |
| м смерном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си |
| ледима братинске милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толи |
| то што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти |
| нина.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао |
| а ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турц |
| .{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну, моје је место данас |
| руди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Бо |
| стан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш десп |
| сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калу |
| на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила |
| што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како |
| .</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је |
| акле, дворник честитога падишаха што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах |
| ти најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико |
| Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, н |
| да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће |
| двојити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби увек вршио благост и милосрђе? |
| одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престају пријатељства, престаје друго |
| ош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог приј |
| томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпун |
| стасија, установила женски манастир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим м |
| о већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у моли |
| ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну, моје ј |
| деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пу |
| сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече султан мало свечаније.</p> <pb n="3 |
| хришћане у овој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{ |
| имао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n="193 |
| аги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једнакост још о |
| } И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, истина, н |
| и се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буд |
| чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не м |
| његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није |
| n="127" /> <p>— Којо, Којо!{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но о |
| ва и мој народ <pb n="262" /> пропадну, моје је место данас међу мојим народом.{S} Проштавај и |
| и бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште политике и скорашње будућности |
| о да се опростим с господарством ти.{S} Моје место није више овде; велике и свете дужности пози |
| мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју б |
| и на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје |
| ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да |
| и младић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити м |
| .{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Свето |
| ским!{S} Господе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, |
| ки везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде руком знак кн |
| ком заустављајући га.</p> <p>— Понесите моје поздраве деспоту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја дан |
| онамо те, по достојању, смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом |
| уначким <pb n="296" /> братом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је |
| Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Шана пр |
| ш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми т |
| о ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем |
| рица Мара, честитам на свему.{S} Уједно моје највеће сажаљење на тешким губитцима у породици.{S |
| S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о |
| веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар |
| но барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, |
| оже ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се |
| , Калистрату.</p> <p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ов |
| исто јављају, одговори царица Мара.{S} Моји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљ |
| ставе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, као у ш |
| чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату |
| ародна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, истина, није манастирско село |
| сподару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те |
| н се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада.</p> <p>— |
| ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и и |
| о ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p>От |
| " /> пропадну, моје је место данас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра п |
| Хвала, оче Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се ч |
| ежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> <p>— То ја |
| то говорим.{S} Време ће показати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду са |
| аши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чини |
| и му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита царица.</p> <p>— Јесмо, превисоко |
| <p>— Опрости, господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа |
| ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да |
| ти у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом женидбом, одговори Којадин суморно али веома одре |
| оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напрет |
| гледај милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће |
| оју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато шт |
| садио корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви не |
| асјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ штуј |
| икад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хр |
| разно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му |
| књигу о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, каз |
| е рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p |
| афа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, |
| /> <p>Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од |
| оне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, |
| у поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чи |
| ко на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрн |
| Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S |
| ику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње |
| има сама наредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, |
| ино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преп |
| а још није била раставила, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени |
| еље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p>Царица Ма |
| и њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрос |
| м горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Гов |
| и се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син про |
| >— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— За |
| брашно манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирских стражара.</p> <p> |
| Он се до последњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа |
| свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред. |
| от Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли |
| да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Николе т |
| одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да с |
| еку религиозном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Људи су се крстил |
| никад није растајала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија и остави т |
| роте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепот |
| оданости.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње собице отвориш |
| о.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{ |
| на.{S} Бог милостиви нека саслуша твоје молитве, нека испуни твоја надања, нека наврши твоје на |
| ица се поче крстити и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наше најбоље дете, сад |
| ле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор |
| авне и оружју хришћанском.</p> <p>После молитве је царица Мара отпустила Гвозденовића.</p> <mil |
| преда се, понављајући своје уобичајене молитве.{S} То је свршено.{S} Ко зна колико нас још вре |
| е наредила да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Костантина и погинулих у том |
| е моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превисоко |
| па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> |
| а, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброчинству и црквеним дужностима?... „0 |
| , и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искрености и оданости.</p> <p>Миља се би |
| ера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведем остатак живота као удов |
| камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ Јанко такође |
| песмом и живим гласом позивали верне на молитву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу кр |
| ију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитв |
| би у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да |
| , с очима к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb n="223" /> притече у помоћ одбрани в |
| <p>У који мах отац Калистрат свршаваше молитву, зачу се јако куцање халком на вратницама.{S} В |
| алпак, крстећи се, и скрушено слушајући молитву.</p> <pb n="200" /> <p>— Хвала, оче Калистрате! |
| у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродошлице и дао благослов високим путницима. |
| сти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и премилостиви, шапуташе ца |
| место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратијa.</p> <p>Царица је била средњег, |
| едише, поскидаше капе и побожно слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче говорити.{S} Он помену |
| едва се, као кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обред |
| ма.{S} Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у изб |
| лена пред иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера. |
| спремила.</p> <p>И поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се наново посл |
| и благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад |
| ците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми ј |
| са свом својом источњачком углађеношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, |
| луђер клече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац |
| , па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом веро |
| , да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како на |
| b n="107" /> кућу уредила и припремила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у |
| (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред де |
| } Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и пос |
| о лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар з |
| о свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, склонићемо га накрај крајева.{S} Треба |
| и залагаше се залогајима које је други момак за оним на послужавнику носио.</p> <pb n="235" /> |
| ри вратнице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављ |
| амо где се продаје стока, и манастирски момак који је онде био постављен да мотри шта се ради д |
| е беше прокључала.{S} Један манастирски момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше |
| њихова соколара са соколовима.{S} Трећи момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један |
| ло разумевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научи |
| ихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија разместила |
| авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био преве |
| рила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поу |
| на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица |
| ицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и дес |
| се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да прима ту погод |
| кој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме много поштованом пријатељу, да до новог погоршања |
| о!{S} Ја сам ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене в |
| уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздра |
| ркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, калуђери и попови огрубети и |
| и истом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} |
| мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царст |
| еликом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим војницима и удари под |
| се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа властеличића Милив |
| /p> <p>Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита от |
| .</p> <pb n="183" /> <p>Два манастирска момка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише вла |
| дбирао на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодличније од љ |
| ојним старешинама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу |
| и мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро |
| пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскоро <pb n="165" /> по то |
| ећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p>Отац Кал |
| рди и прегледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође н |
| века? одговори отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да вид |
| остави, препоручивши своме највештијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах |
| де, Милија, проговори даље манастирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одма |
| хвалио епископу и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} |
| ослужење и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непрестано разносили закуску и пиће; она је је |
| теле и неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко |
| осетљива била за климатске промене.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што тр |
| , а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" /> једни да донесу столове, |
| е врцала из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стајали спремни при камену, који је пред врати |
| енога меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле |
| дјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и |
| се; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надстрељ |
| оме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили не толико по свом властитом избору колико |
| дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па с |
| приближише султану, нарочити султански момци прихватише поклоне, па их уздигоше и показаше сул |
| о грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали него су на свом месту остаја |
| да се приступи к извршењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим |
| одређена им места.</p> <p>Одмах по том момци султански донесоше као чаршав од свиле међу посла |
| е историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне госте уносили п |
| Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Кали |
| Драгош, истргавши мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, |
| его да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беја читаву <pb n="74" /> с |
| збуни и признаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам |
| славио Светога Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза им неколико речи, по којима га је ваљал |
| n="79" /> био дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне најбољим вином које је имао и |
| p>Кад се и то посвршавало, женскадија с момцима навали да изврши послужење.{S} Госпођа Круна је |
| ри Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је |
| {S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат вара |
| упци долазе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млад |
| рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слободно, добивши поверења пред старцем, који је |
| у Хиландару се окушавао у живопису међу монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, |
| изберу за игумана сина Гвозденовићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи м |
| ога Калистрата Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ |
| А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дат |
| ултан нов човек кога још не познаје.{S} Мора се очекивати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли в |
| вали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; радовали су се х |
| Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупљао из својих з |
| мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, није далеко од тих стра |
| ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господски живот доста му је што му султан о |
| е малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем задобијати боља будућност, ја |
| овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја т |
| господин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати др |
| ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по којој би неко прав |
| отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах |
| косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој ов |
| n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по |
| е би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је т |
| наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> < |
| сигурна је од папе, али народну заставу мора спустити.{S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се |
| дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та |
| е и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег хомољски, који такође ц |
| а се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Кру |
| и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, о |
| чево, Браничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска |
| граду, остављајући деспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву |
| , Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш дос |
| режје, а остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, ко |
| у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за превелике услуг |
| градове, тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p> <p |
| а су полу мртва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегунци силне, многобр |
| оји се после 22 јула начини деспотом на моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почела растурати |
| свим спремна да на њ удари, освану над моравском долином и над Крушевцем магла, густа као тест |
| дане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Ско |
| главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном војско |
| за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отвори |
| земаља, с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да гле |
| опови послаше које сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С |
| ац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к зап |
| Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за сул |
| примити.{S} Најтачније се <pb n="66" /> морају вршити све заповести.{S} Најоштрије казне употре |
| а постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достојанство међу народима.{S} Ако |
| д у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би запо |
| то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба мног |
| м старим родитељима.{S} Али се у Пироту морала задржати.{S} Градић пиротски са својим кулама би |
| која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се с |
| м, или из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S} И коњушница се налазила још једна н |
| тац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме господару.</p> <p |
| довољити ни у једном манастиру, него су морали управо путовати од манастира до манастира, да би |
| еђу мужем и женом као међу једноставном моралном целином, већ се почела јављати међу њима двома |
| да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била историјска д |
| пахија је имао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је |
| онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка војска могла град дић |
| аћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао љу |
| /p> <p>— Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на |
| ће с њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, колико сутра послати некога у Дренопоље.{S |
| о рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко мислио, |
| ијама место звона <pb n="84" /> и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</ |
| Не мислим на то, одговори Којадин, али морам признати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, |
| прошло; сад пред твојим часним образом морам истину говорити.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, |
| <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— За |
| амо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> <pb n="49" /> |
| е нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чин |
| пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност |
| подаре. „Најбољу снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо. |
| једноме старијем човеку, шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Т |
| .</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми |
| стелинова њива приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она те |
| то то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара, особито кад нас |
| своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо показати пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, |
| емо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p |
| има у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади |
| ор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти к |
| из Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Б |
| турског војника.{S} Нов језик се такође морао учити. <pb n="294" /> Тако се у тихе словенске жу |
| оје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само оста |
| онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече |
| су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихов |
| повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му тада није време.{ |
| опници, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их ви |
| од њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљувати, или срамно повити главу под сабљу тур |
| Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу. |
| служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога манастира.{S} Над свима је би |
| ужје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога манастира.{S} Над свима је био каравански кап |
| вићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити старијега |
| рахим-бег га зачуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S |
| нде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехме |
| е, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на своја места, испод гал |
| у њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то др |
| е мори?</p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше сам |
| страта.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш |
| Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново срк |
| ош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ћ |
| заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили н |
| во независне хришћанске земље?{S} То је морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се |
| којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапо |
| ме турски опсадници огрезоше у пламеном мору, пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу |
| ени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Превисоко |
| b n="24" /> кастела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њега, био је већ |
| дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигу |
| пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушен |
| зак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за |
| ојега он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем |
| твори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигн |
| b n="242" /> <p>Деспот Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и неприја |
| ог мужа; једно копље усправљено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У |
| pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса што јој Драг |
| прокључала.{S} Један манастирски момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.< |
| роножној столици замишљена седела Шана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају ог |
| ски момак који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некака |
| е; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђ |
| он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, |
| избору својих родитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија за |
| едели.{S} Гвозденовић је из свога двора мотрио на турске операције.{S} Наспрам Ситнице био је с |
| </p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази нек |
| ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</p> <p>Ка |
| ко она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетк |
| си ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, |
| ександар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не |
| рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј гово |
| ти, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{S} Разумева |
| на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{ |
| аклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти |
| оич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да |
| јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! |
| ки стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} С |
| е густа скрама незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и светитељи нар |
| и биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијск |
| га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био обузет <pb n="22" /> султан |
| ке.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога посла деспот поручи Драго |
| оји се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бол |
| рањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Ник |
| е њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом за |
| те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.</p> <pb n="8" |
| да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, п |
| знела њихове наде, толико је религиозна мрзост у срцима хришћанским успламтела и зарила се у на |
| а, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире. |
| но доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ увеличавала је јучерашњ |
| мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале капе од деб |
| же, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозденовић, очевидно незадовољан, и жураше се |
| тра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и за сељачки сто у |
| ршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од сву |
| је у пијанци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам суди |
| и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> |
| ултан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без |
| бзира за султаном самим, којега су полу мртва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији пре |
| х машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Бо |
| се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n="141" /> <p>Псетанце Шанино које је б |
| не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић народнога |
| } Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода није нанела никакве штете.{S} |
| рне на молитву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу крста; звук звона им је био неповољ |
| р му требају још барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и неколико људи, од којих |
| еп случај помогао. <pb n="281" /> Слава му, што је умео тим се случајем потпуно користити за ов |
| истранским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p |
| то му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће |
| сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесницима се нарочито одаз |
| на поверљив предлог великог везира, да му он може од времена до времена послати свога човека п |
| а свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живет |
| ликом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грч |
| , он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо с |
| послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на |
| ну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам с |
| акука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца |
| о реду старештва, прођоше поред њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештан |
| тога султан поручи заповеднику града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, ко |
| , коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом им |
| {S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби |
| спитивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигам |
| је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством читао |
| рат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> |
| а разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивш |
| а се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукам |
| S} Драгош позва манастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа |
| а о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Којадин |
| има између града и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну линију, скупи колико је |
| е, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, у |
| ело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велик |
| од једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разни |
| чарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је било, |
| се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина узданица.</p> < |
| му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство над |
| е да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заист |
| есе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву ју |
| се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викн |
| .{S} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође нек |
| да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком најпре из ј |
| деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још |
| аха што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је |
| сам морао крити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом послед |
| дину изговорила, с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка |
| еву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа одгов |
| мо да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} По г |
| S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо ду |
| ан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упоре |
| м манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану у сводовима велике к |
| ојко је још више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио |
| ло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди |
| о је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, тога истога дана |
| Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Црк |
| рављати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике |
| улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закљ |
| ка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказа |
| градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњани |
| овори отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав б |
| ла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели десп |
| ћи сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе засвираше, |
| идиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не р |
| ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања њего |
| се показивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловс |
| ања, осим обичне пријатности.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неки |
| био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се својој двадесетој години, и |
| е, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те |
| амога помисла на такву случајност, која му се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да |
| ге једне сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохт |
| му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила м |
| њена деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Ка |
| ост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то најискренија.{S} Али није то доста према мени |
| остеља, застрвена неком поњавицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто с мас |
| састави.{S} Повелика халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси |
| ла долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала |
| у својим намерама и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику количи |
| ице, кућанице нигде више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О к |
| после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је био рас |
| е Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окр |
| и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој |
| с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са свим др |
| и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе н |
| бранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гл |
| и туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта |
| и велику пријемчивост духа, царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, тако да се мож |
| ге звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњива пуно |
| естри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошт |
| на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имала старати о дворби и послужењ |
| е поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ |
| ти не мора!{S} За господски живот доста му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да десп |
| и, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи к |
| ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мил |
| а.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у |
| ом оном времену, непрестано копкаше шта му тамна будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше с |
| је убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто ј |
| е његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао |
| се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђ |
| јску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску им рас |
| 1451 године.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-п |
| на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше |
| им клањањем, исприча новоме госту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, |
| <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо греш |
| уста против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Није требало, |
| оружје, народе, удри неверника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на од |
| ру било име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име <hi> спахија </hi> или <hi> читлук-са |
| да, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим влас |
| ђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано |
| и.{S} Преврћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог |
| е и који су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена његова примити глас о његовој |
| тварима знао више него владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Ми |
| и с природом њиховом саставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напу |
| о веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смеј |
| остао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се поврат |
| ања није имао.{S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, лепотице, кућанице нигд |
| ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед избрисао к |
| честити судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допуст |
| о у својим властољубивим рачунима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу п |
| разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је т |
| Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њ |
| ране на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен 1455 |
| , зналачким оком, прегледао рачуне које му је управник поднео, наредивши да се новци положе чин |
| ова.{S} Оне резерве, они приговори које му је том приликом учинила Стаменија, први пут су му от |
| и грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко целе године, него су једне д |
| ке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце же |
| адић Острвицу у околини Рудника, одакле му се отварала граница угарске Мачве.{S} На Смедереву н |
| тник, као заточник правде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се јези |
| > <note xml:id="SRP19130_N3"> Развалине му се сад зову Курвин Град. </note> <note xml:id="SRP19 |
| нарочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она |
| дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</ |
| едина његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није унапред |
| ревршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обич |
| кука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је ств |
| о Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога |
| си или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по св |
| је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лично имање.{S} За војника нити ће га ви |
| мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S |
| хмед је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушено страстима и ниским пожудам |
| бледа, превела, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој п |
| љак огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} |
| p> <p>— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, могао те ј |
| и.</p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа |
| новој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступати.{S} Тако |
| за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и цвећем.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћ |
| и.</p> <p>Она лагано порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место |
| еизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљ |
| поглед на девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожу |
| Сви се ижљубише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвал |
| и.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубро |
| евешти.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце с |
| и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да с |
| поручивши своме највештијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су та |
| ним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне су |
| а одговори на питања султанова, која би му тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је та |
| а јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, о |
| жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то мо |
| ма; њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких х |
| е крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно своје |
| нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад |
| му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у |
| раним и спремљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се ст |
| } Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је |
| царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио |
| аћали погођени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбин |
| но претурио двадесету годину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистрат, који |
| ице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад |
| .</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који је дес |
| и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S |
| иландарске одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, која <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у ње |
| ао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме |
| ати близу педесет година.{S} Најстарији му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађ |
| омињао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли |
| на докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којад |
| дмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-бе |
| с оним збиљским али благим поносом који му млађано лице прекриљаваше.{S} Миљино срце стаде силн |
| т промери очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и |
| великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, уп |
| ошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској |
| ти како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа |
| лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У |
| је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нап |
| се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год посла давало манастирско властелинство, |
| говор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Т |
| е поклонити се самоме султану и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, пр |
| ну ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па |
| довољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> <p>У том звона зазв |
| или.{S} С тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке |
| му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало ра |
| де веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазна |
| г из Самодрже истерао из млина, казавши му просто да млин није манастирски него његов, Миодраго |
| ефалија Петар се поклони, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу |
| дар нашао и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чин |
| ством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се |
| а својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb n="281" /> Слава му, шт |
| с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из |
| м о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А какве |
| ? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Кал |
| му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, |
| о да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну |
| е да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Стаменија као дувна, у црним гр |
| јаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се |
| е син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим |
| перације.{S} Наспрам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији старога Гво |
| дланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским ха |
| ту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и об |
| и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар д |
| из Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик |
| аши изјавио поздраве деспотове и предао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и поклоним |
| каматник из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда |
| ркаше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом т |
| говори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> |
| н задржао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђур |
| ем облику.{S} И облик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у |
| ет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и д |
| ом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, |
| нику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у |
| цариградском путу.{S} Кад прегледа како му се била распоредила цела војска, он даде знак да се |
| ба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства тражио је он у п |
| овији, све невесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је в |
| } Он једва спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет |
| у некакву веселу народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, |
| дноничио је скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је пр |
| аве му очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана н |
| именом и значајем своје породице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао |
| {S} Док није био на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужнос |
| звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше с |
| во би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да < |
| е му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао |
| ачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше и |
| Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину. |
| аљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, св |
| S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући руку како је беше прихватила.{S} Али |
| арске.{S} Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да |
| огне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војск |
| ла је сваколика његова потреба.{S} И то му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Т |
| , на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да |
| им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? у |
| краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, |
| !{S} За господски живот доста му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш |
| деспоту што се толико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb n="19 |
| ово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружај |
| p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман с |
| ом и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Кали |
| будуће супарнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онд |
| о и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и обори |
| јем своје породице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али није мога |
| н је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Сми |
| ом је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало да он без |
| пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му један калуђер |
| ринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био |
| и стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била |
| ије тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула |
| о још није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану није никада требало одмо |
| мешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими но |
| јника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су |
| елину новцем откупљивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} За |
| је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге пос |
| едаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкаве Гвоздено |
| о турско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато оков |
| оји му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране излечи |
| о догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска управа у м |
| г несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и |
| .{S} Турске широке чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стража |
| риспела писма из Смедерева, у којима су му јављани најновији, све невесели гласови.{S} Јављало |
| бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у којима су |
| кој чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа |
| болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао |
| потону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у часовима његова самовања.{S} И све |
| поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог |
| {S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне. |
| ше с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти њ |
| није нимало марио за западњаке, који су му њиховим биготизмом и великом оданошћу <pb n="61" /> |
| сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb n="181" /> на продају, без новаца.{S} В |
| нца с двојицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов господар, стаја |
| ного властеличића под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био |
| очи.{S} На <pb n="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом |
| нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, замишљене, показујући дубок умни |
| далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} |
| ући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник ј |
| уцима властеличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, |
| приликом учинила Стаменија, први пут су му отворили другојачије видике.{S} Размажени син велико |
| коња.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толики људи, нареди одмах да остане с њим са |
| удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задоби |
| драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом м |
| же, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, |
| <p>— Смирите се, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; смирите се |
| село смејали манитоме Даријевом писму и мудром одговору Александровом.{S} По том су редом прати |
| бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудрости, стрпељивости, издржљивости, верности, кад си |
| руге, и многе философске изреке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и н |
| } Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одговори она.{S} Не |
| која је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни она не би |
| више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, која је би |
| е Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S |
| ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло поб |
| а с тулцем и стрелама Шанинога покојног мужа; једно копље усправљено у углу; мотика и секира би |
| реса, која се током времена начини међу мужем и женом као међу једноставном моралном целином, в |
| планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с ко |
| ли случај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјекивале, коло је непрестано играло, а под вењ |
| ађура, где се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са |
| "293" /> и уз њих минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали верне на |
| тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, они су, синк |
| рској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ р |
| ј попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају....</p> <p>И |
| синко, рећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, синко, по <pb n="280" /> с |
| у пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним пу |
| ему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат |
| Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имања од грабљивости наше влас |
| , давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> <pb n="9 |
| бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> <pb n="91" /> <p |
| срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати по |
| ошто је очима протрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни |
| p> <p>Ушавши у дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је било спре |
| има се топио у телесном уживању, султан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву |
| ојом је био обузет <pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено |
| се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишљена.{S} |
| Дервишко предсказивање о коме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се годину или годину |
| Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је |
| о шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта то управо значи тек кад је |
| ли растера.</p> <pb n="18" /> <p>Султан Мурат је такође походио каткад своју султанку, царицу М |
| ли да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, |
| године, царица Мара се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја била полит |
| задовољи и најдубља размишљања султана Мурата и да помогне оријентацију његових пространих ком |
| ација.{S} На томе се и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, |
| } Како сам се заклео на верност султану Мурату после Сегединског Мира, тако сам готов сад закле |
| т хришћанска власт и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и њ |
| их старешина.{S} По градовима су турски муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, |
| е боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S} Какви су разлози из којих ви тако непом |
| ако ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове женидбе, његова љубав према |
| ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, сул |
| анас нема снаге, којом се може одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ више ништа него се молити |
| колико да буду попустљиви и справедљиви мусломански султани и њихови чиновници и кадије, они ни |
| овој млађој браћи, која су примила веру мусломанску.{S} Њему је остао само углед старога имена |
| од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненад |
| ити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; радо |
| је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме б |
| оворило се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и г |
| и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним путевима преко пр |
| ју јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао кући |
| , није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога Кал |
| што није могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити |
| ђу, и како је текст словенски био често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави |
| о, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се велика несрећа спре |
| ости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толик |
| ћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним изгледима свога живота и своје младости, с којим |
| шио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропство |
| ује.</p> <p>— У вашој земљи је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет своју красну |
| а не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на |
| се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте с |
| ад је над њим извршена тако страховита, мученичка казна.</p> <pb n="189" /> <p>Кренувши се даље |
| видела и очекивала, поче да се врши над мученичким народом српским. </p> </div> <div type="chap |
| Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску им растурили и побил |
| Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећо |
| није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да старе грех |
| оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна, врло често заливена сузама.{S} И ту ос |
| ава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у |
| оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, |
| .{S} У оно време је и најбогатији човек мучно могао имати своју већу библиотеку, јер се књиге н |
| ош се није било стишало у народу ни оно мучно расположење које се раширило после пада Цариграда |
| ке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас дан и |
| собице отворише.</p> <pb n="125" /> <p>Мушким, тешким и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин бр |
| старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све што има.{S} Султ |
| ћања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставил |
| лавном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаиловић <pb n="21 |
| другојачије (<foreign xml:lang="cu"> дьнь, чьсть </foreign>) него <hi> рат </hi> и <hi> сласт |
| n></hi> и <hi><foreign xml:lang="cu"> дьн </foreign></hi>, тако како пише, а не како ми изговар |
| мао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једн |
| колико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао |
| , видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, |
| еп призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоређене у мање колоне.{S} Било је |
| и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом месту, близу Неродимке, одузео нам заједн |
| ишта.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што ј |
| } Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладовини седела златокоса Миља, прелепа ће |
| а чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, |
| риђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвоз |
| , налик на путир.{S} Покрај тога места, на коме се служило пиће онима који су хтели, беху намеш |
| е могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан |
| у трку коњском скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} После су настале трке коњске |
| у свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{ |
| би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p |
| опуштала није.</p> <p>Султан је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља посадом.{S} Док ниј |
| рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову оданост, његову захвалност, његову веру.{S} А |
| амо то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се при |
| <pb n="98" /> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и |
| .{S} Пуштај човека, каматниче.{S} Овде, на манастирском панађуру Светога Николе, нема места <hi |
| ан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодл |
| жањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, т |
| је теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учи |
| својом гвозденом руком.{S} На њему је, на послетку, било главно старање о бојним и о осталим к |
| лине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом |
| оји сажиже тековину људску. „На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да с |
| на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} |
| такође на своја места, испод галерије, на којој су турска господа поседала била.{S} На једном |
| нице спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера как |
| земље која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет го |
| о у то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београд |
| погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала |
| присуствује тужном опелу госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође |
| >, место за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућ |
| р с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јеруса |
| нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јас |
| ивота и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек |
| ћанима није одмагао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његова гр |
| су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надстрељивало.{S} Међу другим стварима бил |
| што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</ |
| ују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у кр |
| ен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву |
| лу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{ |
| > <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и пр |
| > <p>— То је манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на зап |
| на на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је |
| макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одуст |
| и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о крсном им |
| , а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело |
| } Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачиј |
| ловало.{S} Једноме се властелину свиди, на пример, један млин.{S} Он истера власника и постави |
| андрит Калистрат, био је један од људи, на које је и удаљена околина гледала као на свога оца и |
| што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздати и на које т |
| Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гостио млађи свет, који је р |
| а.{S} Одморници у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{ |
| к султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Турским Царством, издељен је био међу влас |
| ним планинским селима ништа нису знали, на једанпут чуше и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шт |
| њати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </hi> друг |
| ст народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења мењало све од |
| ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало робље, купци почињу већ долазити |
| иште је било на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, ста |
| еке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу |
| је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранско |
| езама с родитељским домом и са Србијом, на коју она никада није престајала мислити.</p> <p>Помо |
| ја Петар уђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опас |
| које је султан у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве |
| одичног живота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не |
| ано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Суп |
| кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде г |
| реме кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествичника <title> |
| отство, одговори калуђер, то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајев |
| S} Манастиру се плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, и манастирски је доходак би |
| аги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам г |
| азне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</ |
| вим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Све |
| у се хришћанским победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како |
| м се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епископ топлички из |
| ле општу сигурност?{S} У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> < |
| у собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нис |
| <pb n="206" /> <p>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте го |
| новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обележено место.{S} Као помамљена и ожежена, или љут |
| а, пободено било друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био један коту |
| е претварао у дворану богато намештену, на којој су гости седели частећи се и припијајући, а уж |
| Којадин, упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p |
| грали међу собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они |
| самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у |
| кад је практика свагда показала да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако би |
| ила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, јед |
| pb n="177" /> Скопља били су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговци оружја, дрводеље, |
| било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао одржати против њих, ма |
| и како бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред градића, где је такође било изнето јед |
| с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам про |
| сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложнији, много истрајнији и много дос |
| ама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене доколенице; око |
| не вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У б |
| реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непрестаним говором и храбрењем војнике уп |
| оследњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђур |
| нце, који су му поверени <pb n="181" /> на продају, без новаца.{S} Властеличић, свађалица и при |
| а се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интер |
| ли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времен |
| пошао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај о |
| иколе V, који премину 24 марта 1455.{S} На његово је место, истина, био одмах изабран Борџија, |
| х замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, фамилија |
| беху свитци кадифе најскупљега реда.{S} На трећој прекрасни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад с |
| еше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљега реда.{S} На тр |
| цију његових пространих комбинација.{S} На томе се и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, |
| ко њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама златом извезена.{S} О бедрима |
| јој су турска господа поседала била.{S} На једном крају дворане беше спремљено за пиће шербета |
| е било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местима, покрај цветних ливада и зелених паш |
| возденовићка, турска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не |
| вратио са својих дугачких путовања.{S} На какав се начин гуслар-Милојко служио разговорима с К |
| ови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало робље, купци почињу ве |
| ило редовно с почетком часног поста.{S} На чисти понедеоник се вршило чишћење кухиње, судова и |
| а им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденови |
| у се отварала граница угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се о |
| две велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела једна секирица и једно |
| је коње, кухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фам |
| е у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узне |
| из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо |
| ављено све што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућама својих села |
| ску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; |
| овестима његове жене, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било |
| дугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногам |
| вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице седео један, који је имао вел |
| ребрне тањире и износити пред госте.{S} На узвишеном месту са стране гостима седела су два гусл |
| це Маре у манастир Свете Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с |
| пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољства.</p> <p>— Рец |
| врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош |
| пораза на Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћанство данас нема снаге, којом се може о |
| се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је д |
| лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и м |
| се начинима који онда буду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања се на милост Бож |
| али на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради ни |
| је био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца Калистрата одакле је, одговори да је из П |
| прстију било је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} |
| вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На <pb n="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом |
| ијатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медља |
| љаста зграда с пространим двориштем.{S} На средини је зграде било огњиште <pb n="48" /> с велик |
| лијарни дворски врт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред градића било је <hi> потециште |
| послушности својом гвозденом руком.{S} На њему је, на послетку, било главно старање о бојним и |
| р му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полази |
| .{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним местима страже.{S} По виногра |
| као домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је било свеколико наређивање о обради њива, вин |
| спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у ср |
| и из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између својих отрока (робова) |
| же у умерености, као што би требало.{S} На једној страни је било самовољство, а на другој тврда |
| и, диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{ |
| овембарско јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су с |
| гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је ју |
| ском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Сибињанинова војска |
| ој војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} На султана се викало као на највећег вероломника, што ј |
| робља трошила и последњу пару своју.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ |
| е остајала код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну бистрину вел |
| забодена у скупоцену свилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и господско турско одело као на |
| ћи, јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складним својим гласом одј |
| е су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: |
| спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој с |
| баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господски живот доста му ј |
| ој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и ус |
| има; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је |
| тога, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову оданост, његову захвалност, њег |
| из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже |
| аш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију Плетикосићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми |
| у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Цар |
| заблуди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они не помишљају.{S} Једнако нас <pb n="67" /> ко |
| Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb n="206" /> <p>— Па на нас властелу, на |
| е.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграби |
| једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодличније од људи запов |
| а су оправљали или новима замењивали, а на топовску ватру одговараху такође топовском ватром.{S |
| а се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> < |
| ли испуњени танким провидним платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, би |
| {S} И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У |
| На једној страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га |
| ица и једно каменарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше |
| е на место и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје м |
| ред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржавала, него су војници распоређив |
| а наређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни влад |
| је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређен |
| а 1444, после погибије краља Владислава на Варни, 1444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косо |
| свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Бож |
| ва велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брд |
| ш је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје с |
| 6 године по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћанима није одмагао.{S} Хришћани |
| за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали госпођ |
| ају шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца |
| стао код њега, <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Д |
| у завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и обо |
| лави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била дола |
| тити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} |
| икога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, до |
| би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку с |
| да заповест свима кућним старешинама да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и да |
| ед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с пон |
| ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над моравском долином и над Крушевце |
| чком углађеношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа |
| е беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит |
| о, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари к |
| гледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколико места покидају ланце којима су биле везане |
| ућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капе |
| е се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Г |
| па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали |
| у тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји |
| и је одмах почео служити се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, али да о томе н |
| ији да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, немила?{S} |
| знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То по |
| егова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Којадин |
| ца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедеревом.{S} |
| тних потреба и тако становнике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турск |
| о Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигне |
| шља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пусти своју сме |
| коња.{S} Он сместа притврди и прегледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, |
| еко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се |
| пражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздрави човеку најпопула |
| и на кули своје песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде в |
| зик.{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ б |
| сет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори |
| им калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога |
| аше сваки политички и војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Ту |
| е Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћанство |
| тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстариј |
| буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали м |
| ирче коме се он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одго |
| у и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што је био век |
| рдо и разломити се.{S} Није само Србија на свету и у околини Турског Царства.{S} Има и других з |
| а се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако |
| д боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, д |
| ле повратка са Златице 1442, после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот је кон |
| 2, после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот је коначно променио своје мисли. |
| нога времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 1443, после Сегединског Мира 1444, после по |
| ржао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косову од пре неколико година, да се они измирити не |
| после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; они ће |
| иле две ствари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.< |
| крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! повика не |
| ена мекост и доброта и механичка навика на послушност не подчине вољи очиној и нехотице и да га |
| Властеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш |
| Стефана.</p> <p>Властеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце |
| дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се кла |
| ва мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, |
| Царица је са својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморил |
| ћао.</p> <p>Ускоро је царица отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутс |
| {S} Стаменија је била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва зад |
| свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћи |
| ства.</p> <p>У Пироту је царица ступала на српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати |
| летеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на |
| певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде висила о његовим речима |
| на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p |
| Кроз шеснаест година што их је провела на султановом двору у страху и зебњи од господара и од |
| је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом Македонско |
| играда.{S} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и прем |
| наре о историји, која су преведена била на словенски, животи Стефана Немање и Светога Саве, Род |
| у њу убоденим златником, натакнута била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељањ |
| престоно место у дворани.{S} То је била на неколико степеница узвишена пространа галерија с јас |
| уку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстрељивање завршено, д |
| кој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и |
| е ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново |
| а је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала код куће уза своју |
| рот стави.{S} Иначе је војска наилазила на празна села, празне тргове, празна насеља, без живе |
| ку, али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатк |
| ва се омладина из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и |
| где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једнакост још од детињства.{S} Ја |
| а је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и изве |
| мањине Анастасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац ј |
| ети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на такву случајност, која му се чинила готово неизбежна |
| ку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, показа руку, поче мицати |
| ултана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> < |
| ка најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркв |
| ради је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима, да новоме султану изјави саучешће |
| а на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то |
| тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и ње |
| ма; радовали су се хришћанским победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше д |
| ити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим- |
| или почели наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било широко, ово средст |
| ј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из коп |
| : „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си |
| потпуну слободу.</p> <p>У свима местима на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас К |
| говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко ра |
| >Стара српска држава није била основана на административној централизацији и на једнакости прав |
| } Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном месту, мог |
| S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало ј |
| се тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирају |
| едину, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто |
| не; људи су трчали с једног краја стана на други; војници су се спремали и размештали; топови с |
| и.{S} И коњушница се налазила још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинско |
| <p>Уврх софре, која је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венед |
| у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико великих властела, међу којима је у Топлици |
| и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом путу; његова је природа за то; он се за то с |
| ми стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодр |
| , 1444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео да Србија као држава живи на бел |
| оји јој је променио расположење.{S} Она на једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробни |
| лама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки да |
| не.</p> <p>У манастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним |
| о одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски |
| је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову оданост, њег |
| } Никола Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра разбије Турке до |
| S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! продираше изн |
| p>— На кога?</p> <pb n="206" /> <p>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ос |
| како се и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као |
| своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак |
| у своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да |
| а сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, |
| уку, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршав |
| једнако тешко болна после оних потреса на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се |
| која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун |
| боко се клањајући и поздрављајући госта на осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, |
| есту где се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Богородице чекао је деспота и |
| ћ сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Та |
| апред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу В |
| нин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунав |
| ом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тог |
| су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од великог цариградског пута, којим се очекив |
| да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се |
| и Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био |
| ијанци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} |
| , гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довел |
| и помисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на то помислим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју |
| } Једном хришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турска сила |
| ли?{S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је полит |
| деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1456 зауставио је процес и забавио султан |
| д деспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, али јој |
| Јован Капистрански.{S} Тако почне напад на дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцим |
| } Тако се развије одушевљен силан напад на Турке, коме они, поред свега свог великог броја, не |
| бу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити.{S} Све је било весело у тај |
| ствених природних дивота.{S} Леп изглед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; гор |
| м сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, |
| син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <pb n="137" /> властелина Гвозденовића |
| годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p> <p>То |
| султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али с |
| ем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али |
| <p>Отац Калистрат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Т |
| S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о |
| ила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што тре |
| анити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је посести одмах, али војници нису см |
| коњима.{S} Друга двојица носе соколове на руци.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} Којадин |
| купоценије имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обележено место.{S} Као |
| шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се о |
| ош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао |
| што рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитв |
| ао књигу о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, |
| одупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{S} У сукобима соха је, прем |
| ва време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити |
| по том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како с |
| коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у особито одељење дворца.</p> <p |
| Гвозденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{S} Као и други трезвени људ |
| ошто је свршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{S} Ми |
| и у дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Ц |
| момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом преко планине, наредивши |
| S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити |
| ешка била самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад |
| у, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.< |
| а ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ни |
| а Сретеније (2 фебруара 1455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на по |
| праву своју мајку.</p> <p>Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследника.</ |
| Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде |
| ни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и |
| ца угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском поса |
| } Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод к |
| е на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена |
| пријатнијим расположењима.{S} Њему дође на памет његова жена Круна; њени прекори за његово шуро |
| в, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколове на руци.</p> |
| лашке, из Мореје, и наместише се такође на своја места, испод галерије, на којој су турска госп |
| ослуга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које је она |
| вао за све што се тицало политике, пође на поље више града, одакле је чета имала даље кренути с |
| леко одавде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? у |
| сто изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде |
| љеном зибелинима.{S} За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То је била на неколико |
| звук манастирског звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> |
| У тај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отв |
| ако умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се к |
| говараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош к |
| и су ми они много пута одговарали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи |
| Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на |
| Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало да он без ње не би могао у жив |
| а ради Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њег |
| а дворца.</p> <p>Шана врачара седела је на источној страни села Плочника више пута уз брег.{S} |
| потску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султанским дв |
| ним коњима јашу планином.{S} За њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њ |
| жем, био налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, идући у Приштину, некога напаствовао.{S} Онај |
| и тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S} На то |
| поклонити Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму своје прародитељке, Немањине |
| ешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе С |
| био из студеничког прњавора, и онде је на његову рану младост утицао црквени живот манастира С |
| ао је један троножац, а покрај ватре је на троножној столици замишљена седела Шана, мотрећи на |
| же поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвозденовић гледао по своме |
| сам му могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав ј |
| ном већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око |
| ћуташе.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, кој |
| српску историју, и отац Калистрат им је на примеру показивао шта које место значи и како се кој |
| али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од ватре |
| је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био про |
| главно станиште властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао |
| арству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери |
| земаља, или своју трговину, доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је |
| аспоредом послова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно време з |
| је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и |
| броку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику |
| Слободних људи и слободњачких села није на том крају било никако.{S} Становници градова и тргов |
| ти к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он обратио с |
| еме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Г |
| о да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што ј |
| ао да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори како је султан нов човек ко |
| едан човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се |
| n="88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео Којадине? поч |
| Видећи то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом с |
| Сибињанин, који је имао прилично војске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе |
| ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Између турских и угарских |
| ла, очи су јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за на |
| отово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских удараца.{S} Њихов |
| се садила.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим сунчаним местима, |
| ирске краве, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку више манастира, и нарочито своје ст |
| у му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје.{S} Султа |
| силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их ј |
| шћу Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је р |
| т питаше капетана, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{ |
| } Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би |
| о онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је променио расположење.{S} Он |
| одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кир |
| ласти.{S} То стање је остајало све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са |
| , одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште |
| твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене |
| манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је |
| дерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне гла |
| у растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињани |
| све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити један по једа |
| предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се о |
| исте 1456 године.{S} Деспотство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици није би |
| е је била поизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб |
| он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан с |
| ло су биле као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе |
| ну, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим ј |
| лин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искак |
| {S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву простр |
| ом песмом и живим гласом позивали верне на молитву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу |
| му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело. |
| ш више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијом.{S} Царица Мара, чим с |
| старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав го |
| легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио |
| дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће ко |
| свему.{S} Уједно моје највеће сажаљење на тешким губитцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, д |
| пови су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина |
| т да утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних |
| атали су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали н |
| ада.“</p> <p>Новобрдске старешине скупе на договор све старешине војничке и градске и по савету |
| рељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред |
| и око слабина.{S} Турске широке чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, ја |
| .{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они |
| .{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући нико |
| р.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вршити н |
| и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље |
| е у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умотане у с |
| ш у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те |
| д овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску удари онако како треба.{S} Али се |
| пет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу |
| ада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне с |
| ој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, ил |
| уте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав про |
| " /> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите |
| inal"> <p>1865-1913</p> <p>Читаоцима се на овим листовима пружа приповетка коју није писао прип |
| послетку, све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и |
| чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор и народу се показа госпођа |
| стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било војничког |
| премила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити |
| а к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се на цариградском друму указаше царичине коморе и коморни |
| ично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} Али |
| еспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> умре |
| кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош. |
| другови и калуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим те |
| ин Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали за |
| збијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је и о |
| пијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</ |
| честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тр |
| а намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран |
| ког Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да |
| е до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p>— |
| ебало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам с |
| ла, множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије им |
| стима агаренским!{S} Господе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим т |
| ујале би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и ошт |
| то то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога толико колико на његове доглавнике.{S |
| у.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зн |
| ено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком о |
| ти у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-б |
| ерозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је |
| чинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Св |
| ви баш ништа <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европскога запада? |
| Гвозденовићу.</p> <p>Разговор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаш |
| за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истера |
| Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb n="206" /> <p>— Па на |
| о нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег |
| ту живу светитељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с горким узда |
| ј не можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако |
| S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на |
| а челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске према Косову; други пак с Гвозденов |
| дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, упућиваше н |
| петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка команда Др |
| а појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине |
| естито превисоко ти царство, одговориће на то отац Калистрат.{S} Зависи од превисокога ти царст |
| азала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче |
| е звона и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањ |
| стелинство се његово пружало од Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаон |
| 9" /> својим цвећем, бирајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја |
| ђење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек |
| о града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p |
| шег испунила?!</p> <p>Царица Мара клече на колена пред иконом и продужи крстити се и молити се |
| и мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властеличић.</p> <p>— Ја радим по запо |
| зидове Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с раж |
| ти, издаваше друге заповести, упућиваше на место и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S |
| султану, кнез и његови другови поседаше на одређена им места.</p> <p>Одмах по том момци султанс |
| лазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, |
| уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним носом, сећају |
| се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у Копаонику |
| 2" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса што јој Драгош беше |
| ала.{S} Један манастирски момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>П |
| утира, све окићено драгим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Бр |
| } Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на ш |
| тана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека поврат |
| ше се турски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и ожив |
| а ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печења људи су узимали са собом, да |
| то се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и прос |
| је радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по плани |
| зазленога весеља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у т |
| наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Цариград да помогну турском султану освојити га од х |
| главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не б |
| епе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без паса — |
| чај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машај |
| у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неки |
| руну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у двориш |
| су лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је о |
| бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на |
| дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији |
| .{S} Место је, такође, било узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за |
| вим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и нап |
| узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца |
| јављала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс |
| бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп |
| онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на |
| И деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај м |
| или лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима свију својих војника и војвода, да би се з |
| бије толико порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме мно |
| равам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао д |
| примичу од Прокупља, зазвонише звона и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на ма |
| че са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она |
| ако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него пород |
| } Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и |
| љена околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене главе ле |
| погледај милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им ср |
| оју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну бистрину великог је утицаја имала окол |
| и је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником ста |
| егове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228" /> отпор |
| огобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за пот |
| е остати све што стоји, овако како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда |
| сиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту |
| } Господе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахран |
| у стрељања, пободено било друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био ј |
| pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{ |
| ки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвозденовићку, <pb n="184 |
| ло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини |
| ру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била е |
| Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и си |
| на на административној централизацији и на једнакости права као што је данашња.{S} У оно време |
| тки били они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима |
| ве је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које је она, за своју службу н |
| анским победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скоб |
| м да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за на |
| е се они тамо не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока з |
| ину дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси |
| казни коју је Александар применио чак и на издајнике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванред |
| се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошт |
| друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна, и уда |
| ан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ |
| дући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву о |
| у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, краставци, диње |
| оју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље. |
| што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи раз |
| чку кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипрага што се споља кроз пр |
| и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} |
| свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, ј |
| на.{S} Средњевековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да с |
| S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драг |
| о кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и в |
| гове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Између турских и угарских граница наход |
| ио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољ |
| сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког кор |
| а доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господаре. „Најбољу снагу, говораше је |
| воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S |
| ом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, пасао |
| е његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала |
| ља погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> |
| борби против Турака није могао да стави на расположење ни одушевљење ни ауторитет којим се још |
| и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су киптели на све стран |
| е, које је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за десп |
| један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турски војсковођа И |
| , 1448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило |
| јест воловску (или лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима свију својих војника и војв |
| ко, касно је.{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је сп |
| /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где стоји спрем |
| р Милојко, који је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Господа на кули су га слу |
| ије допуштао да она као султанка излази на хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Др |
| у.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, али после двадес |
| које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше |
| омене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим уверењима и склоностима.{S} |
| Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев |
| ну.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат в |
| смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p |
| наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно |
| а им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, д |
| арем као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисли да |
| рамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с на |
| то на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довел |
| азмештали; топови су непрестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око в |
| дба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се самоме султа |
| послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb n="224" /> се отац |
| овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с М |
| њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео пустити <pb n="279" /> и своје љ |
| ојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома до |
| работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, под том пого |
| ед кобним непријатељем; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у пока |
| ајпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао б |
| гова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним неп |
| чело онима многобројним који су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му |
| ао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у д |
| не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се |
| уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне |
| рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, к |
| љи и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти су сву |
| својих родитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу |
| овео би соколаре, који су соколе носили на рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао |
| ева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, |
| бровчани, Призренци и Скопљани износили на продају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчан |
| лађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му н |
| сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабра |
| Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад — говораше Мехме |
| <p>Он уздахну, јер се при самој помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћу |
| ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n="195" /> православних хришћан |
| ла посланике свога оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим вез |
| друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде |
| чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> </div> <d |
| рно испунимо уговор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <p |
| а часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају јо |
| нута, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог властели |
| г Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта ј |
| државала, него су војници распоређивани на издржавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вр |
| отворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку |
| уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклони.{S} Једна велика |
| ји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у р |
| о је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито мест |
| реће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто никога није би |
| а Паскоја, који је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио |
| е.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволских кола в |
| у, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа послужи |
| нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</ |
| деновић имао том приликом и да одговори на питања султанова, која би му тај везиров човек усмен |
| ане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се |
| го су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш |
| је обичај напаствовати људе и туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није б |
| , и одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту |
| му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони у новц |
| ше досадити — поче се плазити и смејати на путника.</p> <p>Путник, опет, псујући на неком непоз |
| у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</p> <pb n="288" /> <p>Међу тим рад |
| Хоћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим |
| амовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главн |
| ли су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> <p>— Правим пријатељима се гово |
| вог султана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бит |
| д.{S} У питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити |
| царска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измис |
| безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> < |
| лужио царичину богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним везам |
| рим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ћ |
| д куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозденовић с |
| и готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред госте.{S} На у |
| мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који |
| јући у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Алек |
| елела да се хришћанство нема шта жалити на велике султане Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим д |
| сет година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да |
| алим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добр |
| воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, |
| ством човека који је све своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао ј |
| че парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради мој |
| ом, крај ње запаљеном, царица се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, |
| ре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих год |
| у Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се су |
| и младост своју проводили, увек мислећи на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, цари |
| столици замишљена седела Шана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пе |
| егде на другом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија на свету и |
| ађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би се ко држа |
| унак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је бранио интересе Ср |
| аљића.{S} Топличка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу |
| а путника.</p> <p>Путник, опет, псујући на неком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а па |
| свечану <pb n="60" /> антерију и мећући на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S} Али ј |
| у седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па продужи у башти започето пребира |
| <p>— Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће |
| рије.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне госте уносили печење |
| анас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није |
| длу.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз јед |
| естру његову.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо! |
| /p> <p>— Може ли се? упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, може, одговори Шана, дижући |
| ну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења |
| ше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <pb n="136" |
| наново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте по |
| оденута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којад |
| са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времена Којадин се |
| , мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну |
| ебрн <pb n="35" /> суд за шербет, налик на путир.{S} Покрај тога места, на коме се служило пиће |
| зишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих |
| према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема |
| одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манастир и народ око њега.</p> <pb n=" |
| ајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, д |
| у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти |
| е!{S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незн |
| ши све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" /> ст |
| рекла је игуману царица Мара, честитам на свему.{S} Уједно моје највеће сажаљење на тешким губ |
| {S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Јед |
| вним расправама прибегавало Суду Божјем на више разних начина, обично онда кад никаквим другим |
| {S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја чинити што је |
| оћ већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из |
| према Косову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хв |
| /p> <p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од |
| А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро |
| да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори Којадин, али морам признати да то није |
| некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од мале |
| залогајима које је други момак за оним на послужавнику носио.</p> <pb n="235" /> <p>— Србија ј |
| аном.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог |
| {S} Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Т |
| гачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетње |
| аше молитву, зачу се јако куцање халком на вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђ |
| путаше царица, погледај милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Ср |
| ултан Мехмед сам пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} Заповести су биле издане да |
| м на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, |
| дан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, оца Калистрата, зашто |
| ркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама <title><hi> Рајске лествице </hi>< |
| чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине з |
| а пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове план |
| } Угарска војска под Јанком Сибињанином на једанпут, пред крај септембра, груне преко Рудника.{ |
| Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се |
| да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне |
| сли о женидби свога сина само с обзиром на углед и славу своје породице.</p> <p>Кад је иза њего |
| људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} Н |
| , који се после 22 јула начини деспотом на моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почела растура |
| У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле |
| ним превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна.{S} Срце му се |
| градском посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збегове |
| уна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу |
| пиће.{S} При једној такој забави султан на пречац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Д |
| Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од |
| до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој бе |
| да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тог |
| ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта сам |
| .{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ћу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за |
| крајичку, сав се остали намештај могао на прсте пребројати.{S} Један котао средње величине, ув |
| игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину овога света, да посл |
| ове и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња он им показиваше манастирск |
| лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља |
| Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је остао |
| ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као после славне одбране Новог Брда и боја |
| а које је и удаљена околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама ук |
| ецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз ч |
| животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Стамен |
| и <pb n="112" /> на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвоз |
| се проговорише сви земаљски језици као на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 1455—56 |
| отпор дају.{S} На султана се викало као на највећег вероломника, што је нападао земљу без икакв |
| скупоцено и господско турско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва |
| заслуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник |
| д тога што се војевању на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали т |
| а и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, али је увек |
| ам у пријатељству, не једанпут опомињао на те дужности стрпљивости и благости, без којих на ово |
| едан по један.{S} Султан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — же |
| отиште и он кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара |
| што би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он |
| родно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музик |
| био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражи |
| ледње његове мисије у Дренопољу пристао на поверљив предлог великог везира, да му он може од вр |
| ин Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто |
| .{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу |
| који пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без |
| агош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га вод |
| до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, него да с |
| астиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</p> <p> |
| о му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао по |
| ткуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те |
| ти пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег хомољски |
| изреке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно м |
| кнезу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро |
| најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима |
| игоше и показаше султану, који је седео на своме узвишеном престолу.{S} Један од паша, нарочито |
| /> и оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p>— То |
| ему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се о |
| о ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату после Сегединског Мира, тако |
| љеним за седење.{S} Чим се султан попео на престоно место, пожурише се к њему паше, које су га |
| ака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте |
| е Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога дан |
| га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина, игумана, који је све то присвојио. |
| прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> <p>— |
| 84" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</ |
| града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео |
| шао да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно |
| ј кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио ње |
| само онај који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која |
| ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном ни |
| плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по об |
| Јован Капистрански се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито њ |
| рбије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што се тицало севе |
| својим <pb n="117" /> поуздањем полазио на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послуж |
| овољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазре |
| и Цариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је још једини и ост |
| крива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, |
| су Александру, кад је као младић ступио на престо, војводе његове саветовале да одмах војује и |
| S} Гвозденовић је из свога двора мотрио на турске операције.{S} Наспрам Ситнице био је син му К |
| е Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, проговори деспо |
| аћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, з |
| о се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и |
| точну беседу његову.</p> <p>Ено их како на красним коњима јашу планином.{S} За њима је на једно |
| рло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На <pb n="153" /> левој руци су му у неком б |
| сти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} О |
| алим се на султана самога толико колико на његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рође |
| Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити господине |
| ехмеда особито је оживљавајући деловало на свеколике ратнике.{S} Никола Скобаљић удари негде ок |
| њу, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на |
| купи оружје Миливојево, које је стајало на једној столичици недалеко од одморника.</p> <pb n="1 |
| огаше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз-беговић се непрестано упиња |
| са тога краја надвишавали су све остало на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мот |
| ватио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је |
| Топовске кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n="272" /> било је расклиматало |
| уз реку јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско, властеоско, коњ зеленко под њим ар |
| у.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа села |
| 141" /> <p>Псетанце Шанино које је било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици прим |
| исе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лаган |
| е господару.{S} После онога што је било на Златици, после Варне, после Косова, деспот више не м |
| аробише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим о |
| католичке хришћане узбудило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве |
| х сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин обећа помоћ ста |
| челник у свечаном руху, које је личило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиротски влади |
| он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се |
| је најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрено зап |
| коро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Кал |
| о.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Тур |
| ез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе |
| сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Б |
| чак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам ве |
| ерили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Ко |
| ка на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се б |
| рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она природна наклоност која још децу везуј |
| сима.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госп |
| и мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S |
| о чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавал |
| рађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем |
| старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био велич |
| ио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при по |
| о би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност је |
| царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а |
| сељаци средњега века били су, нарочито на великим властелинствима, подељени <pb n="104" /> по |
| оме највештијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при |
| ив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пуст |
| се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћ |
| ече — ту ми је још једино познато место на овом свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењ |
| е што им је требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</ |
| иће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких |
| ао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао б |
| онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш |
| е и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском |
| авана ноћ увеличавала је јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама његова |
| ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако ст |
| повест свога господара, особито кад нас на то упућује превисоко ти царство.</p> <p>После тога ц |
| погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником |
| се на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> <p>На средини затвореног градског |
| погледу који се на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> <p>На средини затвор |
| л расипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно л |
| они своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могли носити само лети, по бољем времену, а |
| е мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од дес |
| дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| овој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из |
| удари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну и |
| о његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући мисли овамо |
| да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине пору |
| времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бедема насртали у град.{S |
| у, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је дан |
| еда ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| менију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буде на мол |
| време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису |
| ољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно |
| да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} Полуде, |
| е, отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан крснога имена лично предам ову његову хр |
| е на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који је је |
| треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, један за |
| вати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође једно |
| ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат |
| е одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима, <pb n="100" /> уз |
| знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом захте |
| то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим када то наступи, састараће се начинима |
| езу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и |
| аљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту |
| боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи |
| рпски војници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу |
| у.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на одређено место, царица изађе да прими поздраве госпо |
| да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага |
| е пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз в |
| ти своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износил |
| лушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на кој |
| што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је ми |
| S} Преврћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог сел |
| који су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена његова примити глас о његовој про |
| рима знао више него владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, |
| природом њиховом саставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти |
| нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он |
| и су се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и милова |
| епим временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе с |
| Витомиру Гвозденовићу поклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града |
| ари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у час |
| никакве користи од тога што се војевању на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су па |
| дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <p |
| ита милост, којом је султан при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспо |
| а чување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита |
| урака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки усплахирени нано |
| а изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држ |
| ису могли стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S |
| Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним местима страже.{S} По виноградима и по брд |
| .{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те су опкољавали приличн |
| била су широм отворена.{S} Застирке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го |
| ене, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на ве |
| Кад је надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском б |
| а Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозден |
| и су били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њи |
| рски момци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до своје смрти, научили свима ти |
| га времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови оставили тешке трагове.{S} Тр |
| еће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се |
| е вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре онога времен |
| руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара и великог че |
| се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин л |
| евојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја |
| /> <p>Отац Калистрат погледа с милошћу на младога Калистрата Гвозденовића већ у оделу монашком |
| нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господаре. „Најбољу снагу, |
| е деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се |
| едео један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу свога г |
| но место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Та |
| нин Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанс |
| сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих |
| рску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место покрај самих дворских врата којима се |
| ности стрпљивости и благости, без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они мно |
| они хтели, или би просто стављали новац на расположење старешини, да он сам нареди што је потре |
| че којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издав |
| ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију Плети |
| е друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свак |
| да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они су ка |
| , па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p> <pb n="183" /> <p>Два |
| листрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а мо |
| патити!</p> <p>Лето 1453 прошло се још на миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији о |
| _C2"> <pb n="23" /> <head>II.</head> <p>На тихим дунавским водама спушта се пролетње, фебруарск |
| да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, одн |
| напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих |
| сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један чове |
| акидашње хране, у сласт трошили.</p> <p>На једном крају панађура, у једној лепој ливади беше ос |
| возденовић се налазио у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Богородице чекала је царицу |
| ао вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник о |
| ка и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за |
| томир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перј |
| Нека чудна милина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у свакоме крају њезине девојачке собице, у |
| при њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На цариградском друму испред Пирота био је читав панађу |
| с на једну, час на другу страну.</p> <p>На средини затвореног градског дворишта стајао је обича |
| а се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха ко |
| а је ваљало приказати господару.</p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненадног |
| зати све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, удри неверника!{S} Сад му је црн пет |
| па и огањ који сажиже тековину људску. „На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гин |
| тати, он је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен препи |
| му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или састави, па донесе бегу, овај ће му |
| и то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко ти деспот |
| Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Алексан |
| Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између својих отр |
| мамо преписа.{S} Требало би само препис набавити, друго ништа, одговори отац Калистрат.{S} Ја с |
| подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њему је б |
| која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет година, |
| мом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча другим кра |
| до одморника, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано |
| а једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Ње |
| и да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста новаца и покло |
| и на њено властито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е |
| гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ увеличав |
| — Буди те закон царски, одговори Драгош набусито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одв |
| и то посвршавало, женскадија с момцима навали да изврши послужење.{S} Госпођа Круна је још ран |
| томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печења људи су узимали са |
| о угасити.{S} Како су Турци били почели наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово |
| панији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи раздори; Немци су |
| ви.</p> <p>Неколико дана после мало час наведеног разговора Миље Гвозденовићеве с њеним братом |
| оду не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово |
| памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, у |
| не вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радовао се ло |
| дворцу царице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} |
| га урођена мекост и доброта и механичка навика на послушност не подчине вољи очиној и нехотице |
| више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавило.{ |
| јим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозден |
| шао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} По градовима и по |
| е.{S} Ти су туђи људи имали другојачије навике, другојачије одело, другојачији језик.{S} Али то |
| колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умеша |
| расли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она природна наклоност која |
| и властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су ла |
| рестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући мис |
| видно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрах |
| је се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па и на њено вл |
| езом Гвозденовићем и његовим друговима, наврати се опет млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад |
| у требали хладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглав |
| молитве, нека испуни твоја надања, нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на сп |
| нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</ |
| ари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу Прок |
| 0_C1"> <head>I.</head> <p>Летњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све |
| друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, послушности и |
| ика путник властелин некаквим туђинским нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Г |
| њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, приступи постељи која је за њ била спремљен |
| мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну |
| ј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао с |
| је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно своје бројанице, <pb n=" |
| , да уводе папство и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У т |
| е планине поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи |
| ку између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држали д |
| нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— Ка |
| о, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и де |
| Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ни |
| предаду његовим војним старешинама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је н |
| оплицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наградама теби можемо показати осталима шта чека оне ко |
| м.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и |
| о и прескакало, каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у којих је младост пре |
| Мораче, пастири морачкога манастира.{S} Над свима је био каравански капетан, Дубровчанин, закле |
| ти у Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа над Турцима од 24 септембра у пределима Врања и ова вел |
| свога протовистијара и великог челника над војском, да од његове стране поздраве царицу Мару п |
| ла господарска самовоља, која се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{S} Властела гос |
| бдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом људским. </p> </div> <div type |
| ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена тако страховита, мученичка казна.</p> |
| урена.{S} Цркве су господариле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит |
| вом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потис |
| е његове; видех крваве дане љуте освете над својим родним домом; окушах смерно трпљење и побожн |
| њ удари, освану над моравском долином и над Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце магл |
| од и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом љ |
| се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким народом српским. </p> </div> <div type=" |
| RP19130_N2"> Главни војнички заповедник над Европском Турском. </note> <note xml:id="SRP19130_N |
| и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Смедерева.{S} Станови <ref targe |
| елики везир поклонио сабљу и господство над целим новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Пло |
| је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобним разговор |
| , са свим спремна да на њ удари, освану над моравском долином и над Крушевцем магла, густа као |
| средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци разне величине; |
| И с тим се примицаше пролеће 1455, још, нада све то, обележено и папином смрћу.{S} Остаде Србиј |
| знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не мож |
| аменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би |
| остало у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потр |
| хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухв |
| стаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> < |
| рнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе са |
| у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="209" |
| се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко некаква румен, која неће бити ни од чега друго |
| ута говорио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах |
| е на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче нан |
| ма ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна д |
| м Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад мож |
| аслуша твоје молитве, нека испуни твоја надања, нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су те же |
| м твоје узвишене вере и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, обасјао и |
| вуда по границама заповести да се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За све г |
| на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненад |
| попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи |
| м те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у мо |
| S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишавали су све остало на панађуру.</p> <p>Идући с д |
| е једнако промицала кроз гомилу ловаца, надгледајући да се међу ловцима јутарње послужење и зак |
| снажила срца Турцима и преузнела њихове наде, толико је религиозна мрзост у срцима хришћанским |
| да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики вези |
| о има, за одседање, за стан властеоског надзорника и за смештај десетка и осталога којечега што |
| а глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сил |
| сад била једина његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме н |
| вакога је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобним р |
| султанових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p |
| еђу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надстрељивало.{S} Међу другим стварима било је и стреља |
| даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S |
| астелин из суседства.{S} Најпре је било надстрељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Ј |
| едан турски чиновник из њихове свите да нађе старешину тога турског одреда што пре и како било |
| чења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и трен |
| ем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе |
| родом када та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пр |
| ојска остаде без <pb n="278" /> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим, којега |
| ом мору, пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у в |
| ћ се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздрави човеку најпопуларнијем и најчувенијем онде међ |
| а да се не мисли удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и |
| снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На <pb n="153" /> левој |
| , треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост |
| приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гвозде |
| казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђер |
| з воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао |
| граница угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градско |
| што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже суд |
| тпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилазила на празна села, празне тргове, празна насеља, |
| је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да јој се отпо |
| е му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао |
| бити негде на другом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија на с |
| </p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, ре |
| {S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би се к |
| е се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па |
| татик </hi>, којом су се издржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак |
| у били пописана војска, него добровољни најамници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих установио |
| ли, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; неће или не могу Мл |
| јадин је због тога чинио два путовања у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Студе |
| је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно могао имати своју већу библиоте |
| ишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогатијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је о |
| потом или с другом којом највиђенијом и најбогатијом породицом.{S} Али за кћер мислим да није т |
| знаницима и <pb n="134" /> пријатељима, најбоље умела разговарати се, задиркивати и шале правит |
| а.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш пра |
| Млад и пријатан, нови султан показиваше најбоље расположење, али не говораше много.</p> <p>— Ма |
| ке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јад |
| Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; са |
| о ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога |
| Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о |
| дворскога живота.{S} Такав човек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{S} Заиста га |
| азри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што |
| ђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне најбољим вином које је имао и које је лане купио од нек |
| лим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољим изводима, а изговарам како је сад овде обичај. |
| м Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од ста |
| сти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки |
| ориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају.{S} |
| сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па после гледај куд |
| а работу и на <pb n="45" /> господаре. „Најбољу снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за |
| не треба много, па да постане туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти |
| као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици |
| опло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће се вратити |
| дошле заповести од новог султана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служ |
| м непрестанце ширио мисао да је ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих |
| Мара, честитам на свему.{S} Уједно моје највеће сажаљење на тешким губитцима у породици.{S} Чуј |
| у, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство да прати своју мајку и сестру и с њ |
| ор дају.{S} На султана се викало као на највећег вероломника, што је нападао земљу без икаква у |
| ро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Би |
| n="104" /> по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за |
| ком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада |
| новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, као у шали, |
| уђерица, коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну ха |
| ио дете, а властела су била разједињена највећим несугласицама и крвавим распрама.{S} Од италиј |
| Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла је да испрати мајку до послед |
| це сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу и диве |
| звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по изу |
| ућно.{S} С тога изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и |
| о је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, то су његови ученици.{S} Једино чега се |
| ри отац Калистрат.{S} Два најглавнија и највештија човека за борбу против Турака у данашње врем |
| Гвозденовић остави, препоручивши своме највештијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> |
| возденовић бројао се међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме г |
| год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и најбогатијом породицом.{S} Али за кћер м |
| .{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Бе |
| ију дворкиња царици се у последње време највише била свидела Стаменија Плетикосићева својом отв |
| био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са св |
| премаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праш |
| никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу заборавит |
| и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалство |
| и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели и најрадије слушали гуслар-Милојка био ј |
| хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео Којадине? почеће Драгош, лагано коња јашући уз |
| тење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оплакујем |
| љењем задобијати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанственог тр |
| Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и највештија човека за борбу против Турака |
| ти мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба добро погодити и тога ради да тре |
| вот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније била црква — него џамија.{S} Туђи људи, та |
| Гвозденовић је помишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогатијих породица у Србији или у |
| тада раширене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спас |
| тове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања султана Мурата и да помогне оријент |
| .{S} Гвозденовић се силно поколебао.{S} Најдубље жилице праотачке вере затреперише у њему.{S} М |
| ма хришћанским успламтела и зарила се у најдубље <pb n="203" /> жилице срца хришћанскога.{S} У |
| и кад под чалмом познаше Гвозденовића, наједанпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{ |
| и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге стране од некуд н |
| сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, које је с неко |
| лми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закука |
| нам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; |
| ти и шале правити?.{S} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није снебивала, кад б |
| љу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не уме |
| убав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда која је пратила освајача носила је нову веру, н |
| а реда.{S} На трећој прекрасни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се посланици, клањајући се, пр |
| елин Витомир Гвозденовић бројао се међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У |
| осрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то најискренија.{S} Али није то доста према мени самој.{S} |
| може успевати у климату нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмекши, бадеми, смокве, крушке, јабуке, |
| раја.</p> <p>Простом народу још је било најлакше.{S} Пређе је његову господару било име <hi> вл |
| ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће |
| прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нис |
| ого, и господа су распоређивала, што је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвоз |
| деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се свечаношћу |
| сиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем размишљањем |
| ош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисе |
| ризренци и Скопљани износили на продају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја |
| <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, |
| је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце |
| -беј, нашао опет своју красну домовину, најлепшу земљу, створену за ново царство вере пророкове |
| ла и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p |
| у климату нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмекши, бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, |
| не и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин је још б |
| а Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња порука с |
| његова љубав према Стаменији добили су најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико хр |
| ава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатнијим расположењима.{S} Њему дође на памет њ |
| ма из Смедерева, у којима су му јављани најновији, све невесели гласови.{S} Јављало му се да се |
| е оставе, подруми за вино, коњушница за најодабраније коње, кухиња и простори за млађе.{S} На г |
| на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, |
| — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе; з |
| на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} Служене су још две три софре у авлији, |
| ликога људског делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као ш |
| <p>— Збиља, збиља, тврђаше Гвозденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш |
| "66" /> морају вршити све заповести.{S} Најоштрије казне употребиће се без поговора и без оклев |
| истичке.{S} Он је уверен да је та форма најподеснија за показани задатак.{S} Ако њему није пошл |
| ик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облику приповетке |
| о <pb n="75" /> диже да наздрави човеку најпопуларнијем и најчувенијем онде међу њима, архиманд |
| ма својим противницима, али како су се, најпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и онда и |
| лазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе засвираше, и војска пође у две |
| воре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу при првим |
| о исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} |
| да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопају под развалинама свога града.“</p> <p> |
| што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања његова иск |
| едан старији властелин из суседства.{S} Најпре је било надстрељивање, за оне који су за то вешт |
| рицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају забаву народну. |
| рују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се брин |
| јадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падал |
| купоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају каквим |
| м!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то |
| ијски пристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да изврше што је потребно за |
| дреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком најпре из једне <pb n="69" /> па онда из друге џакуљице |
| а говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па |
| м почастима к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се на цариградском друму указаше царичине коморе |
| у и тумарању с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили како се својим знањем и веш |
| како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било дочекати напад његов.{S} Једни се |
| трат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с истинити |
| а.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: неколико лонаца и чи |
| ма била је једина одвојила од намештаја најпростијих ћелија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из |
| спомен старога живота и старих предања најрадије приањао око старијих манастира.{S} И онда су |
| корице украшаване.{S} Отац Калистрат је најрадије примао калуђере писце, од којих, осим цркве, |
| {S} Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је |
| <p>Међу онима који су највише волели и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Њ |
| цаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Госпо |
| и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само везир за |
| која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много којешта из |
| огом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвесрдније благосиљам, рече деспот с убеђењем.</p> < |
| , облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баш |
| смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добро, одговори Ибрахим-б |
| а Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљега реда.{S} На трећој прекрасни ћилими у најжи |
| ка сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоценији посао далекога Дамаска.{S} Видело се да |
| деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрдачнија честитања и своје смерне поклоне Величанст |
| никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина, игумана, који је све то присвојио.{S} |
| ин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не |
| могао је имати близу педесет година.{S} Најстарији му је син Којадин био претурио двадесет годи |
| рина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те пол |
| никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољим изводима, а изговарам како је са |
| икоме никакво правдање неће примити.{S} Најтачније се <pb n="66" /> морају вршити све заповести |
| о није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед из |
| } Тога ради јој је прослављање празника најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архијерејску сл |
| примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који остају.{S} Празне куће, жељн |
| дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају.... |
| испуни твоја надања, нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери и |
| угога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије <pb n="295" /> смиривало, кад би се још у |
| же да наздрави човеку најпопуларнијем и најчувенијем онде међу њима, архимандриту манастира Све |
| ра хришћанских држава, који би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруара 1455).{S} Изађе на чис |
| њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се силно поко |
| е био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при средини улице.</ |
| на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред и на |
| етикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност свога брата према Стаменији Плетикосићевој.{S |
| навикли једно на друго.{S} Она природна наклоност која још децу везује, почела се, са зрелим ве |
| лтан је ипак веома сјајно показао своју наклоност према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа |
| романтичну нарав, ни за ову романтичну наклоност свога сина, макар да није имао никаква стварн |
| у стварима љубави вољан да следује само наклоностима срца свога.{S} Он је често размишљао шта ћ |
| а одбранимо, рече Драгош, очевидно више наклоњен анти-турској политици по што по то.</p> <p>— К |
| уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер |
| његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о женидби с |
| у, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин се потпуно користи том пр |
| ати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој п |
| уратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске вер |
| Мари испунило се годину или годину и по након онога разговора покојнога султана и царице.</p> < |
| ади, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што му султа |
| пошто је момак изврстан, склонићемо га накрај крајева.{S} Треба мало времена.{S} И оставите ви |
| незу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја знам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у |
| је свака сила за времена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је јед |
| ала ти на том разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље |
| ојим властољубивим рачунима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелет |
| много доследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калис |
| дбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је др |
| у Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале |
| или морали заноћити.{S} И коњушница се налазила још једна на страни, а била је, омања, и под с |
| ина и његове породице, у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене куће, у којима је |
| је год пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом положају нема другог излаза него да |
| казивао од свега само онолико колико је налазио да треба да покаже, никада онолико колико би би |
| на.{S} Видећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима између града и стана, поплаши се да |
| рховни домаћи властелин, Гвозденовић се налазио у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Бо |
| рзо позаузимао.{S} Стари Гвозденовић се налазио у пратњи султановој, и после узећа Новога Брда |
| није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Кали |
| ем, где се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, |
| амо одужили њему његово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је |
| а да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа ни |
| летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним |
| ана.{S} Јован Капистрански се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се на |
| /p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, идући у Приштин |
| аиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ |
| ео да пије.{S} Један по један преврташе наливене чаше и залагаше се залогајима које је други мо |
| ики сребрн <pb n="35" /> суд за шербет, налик на путир.{S} Покрај тога места, на коме се служил |
| ри, разишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног |
| p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p |
| Мара са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</ |
| о те, по достојању, смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} |
| ма у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама |
| де било огњиште <pb n="48" /> с великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се |
| >— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господству на |
| расположењима народним.</p> <p>— Па да нам помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да |
| дама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанск |
| а да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди деспот. |
| д деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} |
| че царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако запове |
| ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; неће или не |
| м без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве |
| довољни нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и |
| њама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Бо |
| е да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> < |
| и отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт |
| се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неисказане.{S} Све једнако народ одмећу, бун |
| мо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе |
| .{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите |
| сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре на |
| Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и |
| а Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не |
| це среће и задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерк |
| овор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који је стајао |
| ег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ тр |
| д поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке |
| ски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у |
| ог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по |
| али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти цар |
| г војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S |
| одлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам преговарају како је деспотова политика сасвим антих |
| а месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе |
| мање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку, и |
| сет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунил |
| — Ено нашег господара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— |
| .{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</ |
| ло лепом месту, близу Неродимке, одузео нам заједно с овогодишњом жетвом властелин Радосав.</p> |
| ите, султан ће попустити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо |
| харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да |
| али веће поверење.{S} Осим тога недавно нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кратова, добар т |
| вори млади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам је једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и прим |
| енутак је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разум |
| чудновато, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ пол |
| дитеље? упита трговац.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турс |
| најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} К |
| људи који су нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми т |
| а за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи |
| Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко ти |
| ?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их пре |
| а не дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нама стари оставили, ми треба тако и нашима млађим да п |
| је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у |
| Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султа |
| султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је запо |
| до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах нар |
| тво и власт ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што браним |
| иле које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да |
| њем, говораше отац Калистрат, откривено нама Словенима и Србима слово Божје говорило се другоја |
| а ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> <p>Он н |
| а гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати. |
| го и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дв |
| ропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турц |
| ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном намазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој |
| сно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зи |
| зала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и до |
| о иначе нарави благе, постојан у својим намерама и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и |
| ало отвори борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} Јован Капистрански се |
| оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином намером да п |
| мо у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш угов |
| еђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог гр |
| ем доведена и за султана венчана само у намери да се српски деспотски и султански турски <pb n= |
| та топло јело, које се давало путнику и намернику.{S} С тога се само благослов сипао за царицу |
| ере да иду у свештенички ред, с једином намером да приме образованост и писменост своје вере.{S |
| самом Којадину изговорила, с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гв |
| му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао |
| <pb n="265" /> <p>Султан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колик |
| еву не сеђаше српски деспот него турски намесник.</p> <p>Нема више српских судова ни ћефалија, |
| њанин-Јанком, данас угарским краљевским намесником.</p> <p>— То је од последњих ратова, од боја |
| пуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то послао из Др |
| војев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се потовар |
| лавницима, које су се могле за час лепо наместити простиркама и украсима, који су у орманима сп |
| таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на своја места, испод галерије, на |
| оју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не тре |
| а је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: неколико лонаца и чинија, наћве, |
| остеље у једном крајичку, сав се остали намештај могао на прсте пребројати.{S} Један котао сред |
| отика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњ |
| особито радо имао.</p> <pb n="95" /> <p>Намештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, |
| с наслонима била је једина одвојила од намештаја најпростијих ћелија.{S} У њој је отац Калистр |
| реби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим сун |
| служило пиће онима који су хтели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, који су певали |
| и се уморила, царица се носила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин употребљен и овде п |
| вни бој куле претварао у дворану богато намештену, на којој су гости седели частећи се и припиј |
| ратник ништа не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ослобођење Смедерева и одступање самога су |
| курјацима и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи |
| >Драгошу, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, пр |
| за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се о |
| пита деспот.</p> <p>— Речима, псовкама, намргођеношћу, прекорима кад ко у њих каква посла има.{ |
| н брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бри |
| 260" /> <p>Папски делегат обори главу и намршти чело.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја н |
| отврдлој мршавој кожи кључала вода није нанела никакве штете.{S} Очевидно је остао неповређен.< |
| а руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и бо |
| есет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њен |
| и покрај свега тога, сама његова појава наново развесели сестру његову.{S} Она хитро и мило ско |
| ролеће 1455 године, султан Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом |
| ти оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p>— |
| сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку били д |
| p> <p>— Турака? питаху неки усплахирени наново.</p> <pb n="238" /> <p>— Да, Турака.{S} Долазе д |
| данпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново обратити у пашалуке, као што ју је онда био обра |
| шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S} Место се |
| изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, која је радозна |
| су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори |
| а.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се п |
| отине их је довезено под Београд, добро наоружаних и напуњених војницима, да се град затвори с |
| хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1456 зауставио је процес и забавио |
| да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени ј |
| лтан од деспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, ал |
| има.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска војска ударила, фамили |
| легат Јован Капистрански.{S} Тако почне напад на дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле |
| Требало је и тамо спремати се за турски напад <pb n="196" /> и оправљати град.{S} Деспот је узе |
| и оружјем најпробитачније било дочекати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говора |
| е томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да ним |
| аче.{S} Тако се развије одушевљен силан напад на Турке, коме они, поред свега свог великог број |
| а везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Турци су се томе с почетк |
| мед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} |
| Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедерев |
| /p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су |
| > турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска |
| а се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче уређивати и |
| папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на Беогр |
| ало као на највећег вероломника, што је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо пос |
| да биле познате.{S} И силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, |
| а је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога је |
| ску.{S} Они наредише да се на насртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор |
| заставу и <pb n="277" /> стане соколити нападаче.{S} Тако се развије одушевљен силан напад на Т |
| стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била |
| издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала деца, ста |
| ну да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако |
| етала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готово независне |
| турска војска пролазити кроз Србију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар мож |
| је.{S} Султан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха |
| твори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге оба |
| ма заповести да се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспот |
| света остава старих времена, и свак се напајаше њеним тајанственим успоменама.</p> <milestone |
| и недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и с |
| па је на путу, идући у Приштину, некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} |
| је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људе и туживати на правди, пакости ради, п |
| се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окр |
| оји су супротни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са мном |
| S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче |
| сподару.{S} Гледа себе и интересе своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ниш |
| Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар |
| летикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање којом се он с |
| ић с пехаром у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне |
| и стражар за њим.</p> <p>Миливоје, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко г |
| и су таман били при тренутку када треба напити у здравље домаћину и његову крсном имену.</p> <p |
| По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота прат |
| Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их ку |
| а.{S} Тај се данак <hi> војштатик </hi> наплаћивао од свакога без разлике и никаква изузећа нис |
| ком.{S} Његова блага, божанском милошћу напојена поука текла је за свакога под једнако као изво |
| нијино, њен разговор о неудавању и њене напомене о некаквим разговорима тетке Којадинове.</p> < |
| <p>— Допушта ли превисоко ти царство да напоменем неке мисли, као један предлог.{S} Султан је п |
| хришћанска оданост својој светој вери, напомену деспот, кад су они сами својој поганој вери и |
| — Правим пријатељима се говори искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Срб |
| у властелинству.{S} Она би Гвозденовићу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и забо |
| ред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Јанко |
| и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа се и отац Калист |
| ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима о |
| настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се погодити не може.{S} Они који буду пред народ |
| од свију тих планова истицао првих дана напред само онај који је по извршењу први био на реду, |
| са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} |
| ром да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове пого |
| и ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на тр |
| али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, |
| S} Млади момци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајућ |
| есрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити |
| у његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му бил |
| иња и кувари са својим справама ишли су напред.{S} По том камиле с товарима.{S} Царица је са св |
| ца Мара у манастиру, показао се у свему напредак.{S} Царица је штедром руком додавала манастиру |
| д јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је поклоник Мухамедов |
| раво; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари Гвозденовић тачно суди, синко |
| ђе је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почив |
| отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S} Помози им против оних који су супротни!{S} |
| ту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, |
| е својој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два |
| ко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне најбољим вином које је имао и које је лане купио |
| у и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда на нов |
| ише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спрем |
| заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке напунила.{S} Глас старога архимандрита, доста снажан, о |
| раве и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунити житом, све магацине одређеним потребама.{S} Мл |
| овезено под Београд, добро наоружаних и напуњених војницима, да се град затвори с воде исто так |
| његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубивости и ради прља |
| праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} Уздати се у правду значило је увек уздати |
| ога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сиб |
| ачка мауче и понеко старо псето лаје по напуштеним просторима видећи живе људе.{S} Где би се пр |
| ин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина вол |
| е уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну бистрину великог је утицаја им |
| .{S} С тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке до |
| о небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихват |
| луге, није много марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичну наклоност свога сина, макар |
| ла, подражавајући је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадиј |
| о педесет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у својим намерама и мислима.{S} |
| ему била и према његовој комбинаторској нарави, према великим интересима које је он имао да бра |
| ло нису била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта противност оца свога.{S} Добар и поко |
| р и сан савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је била с |
| највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија кал |
| но властеоско одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, властел |
| е и модерни живот представља.{S} Писац, наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измиш |
| ци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су многе начине којим |
| жјој милости, једини остао од ондашњега нараштаја.{S} И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону б |
| о у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, само без з |
| </hi> на руци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су многе |
| следњи останак од свога нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, само без зимскога прекида. |
| зденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| јнички пут Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана гд |
| тијскога права; оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама.{S} Пошто паљевине |
| адови били затворени.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одма |
| а све градове у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је |
| га још не познаје.{S} Мора се очекивати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање ко |
| х путовати?</p> <p>— Чим будем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нароч |
| о ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно |
| .{S} Госпођа Круна је још раније издала наредбе како да се понуде сви без разлике и како нико н |
| арод да се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, с |
| е и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, та |
| а чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с т |
| ешине и војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу |
| риставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде |
| ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да |
| ом гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о |
| есна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покр |
| зрађевина.</p> <p>Драгош Плетикосић, по наредби оца Калистрата, ходао је по панађуру и по сабор |
| } Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50 |
| а своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу |
| е то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да поми |
| зденовић није потпуно извршио деспотову наредбу о збеговима.{S} Народа по селима било је још не |
| ко бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој м |
| је било, и нису му требали толики људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да с |
| је <pb n="79" /> био дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне најбољим вином које је |
| лтана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са св |
| у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник Мехмед, који ће б |
| ше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </di |
| и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош пл |
| изати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува |
| да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећ |
| мимо човека? одговори отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе |
| Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који |
| же да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том по |
| еш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.< |
| вац на расположење старешини, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало о |
| S} Он им прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка |
| ме.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. С |
| а да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од стражарских коња.{S |
| великог властелина Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство |
| а.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизручене т |
| ња и пође неком пречицом преко планине, наредивши да и стражари истим путем иду чим буду готови |
| едао рачуне које му је управник поднео, наредивши да се новци положе чиновнику којега је за те |
| а за победу свога посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за покој |
| пот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још по |
| <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат |
| и њега за кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређени момци ве |
| ривлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда поротнога суда, који ј |
| о у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове |
| и добро шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне во |
| ме дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа |
| да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство известим, да чујем твој |
| ња и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је од |
| роглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме градове, а народ да се склони |
| , а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањ |
| о често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књиже |
| питивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Кал |
| аш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Б |
| султан Мехмед у великој милости својој наредио да се царица Мара с царским почастима отпрати у |
| дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај.</p |
| о село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</ |
| тане.{S} Спремање војске, које је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, који је и сам ве |
| о је да се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се предаду његовим војним старешинама као |
| {S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу сво |
| оње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не ди |
| и сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би се нах |
| изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве нападаче бацају запаљене кр |
| гољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом мири |
| же против Турака.{S} Услед тога расписа наређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра |
| се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи н |
| код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и в |
| близини манастира Свете Богородице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манас |
| сти или у непослушности.{S} Нарочито је наређивано управницима, да употребе сва средства, како |
| ом старао.{S} На њему је било свеколико наређивање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{ |
| редбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није имао |
| у.{S} Старешина лова, Јанко Плетикосић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима који су раниј |
| га човека за ову прилику.</p> <p>Деспот наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденови |
| е јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за дочек гостију, њихових пра |
| ј Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што није мога |
| <p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљиво, рећи |
| Пошто се парада свршила, <pb n="42" /> народ се разишао да се весели и забавља све до поласка |
| тишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозд |
| ћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним клицима сусретао царицу и њене родите |
| ица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто |
| по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, н |
| а.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиље |
| а и повратка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољства сусретао деспот |
| о? упита Гвозденовић радознао.</p> <p>— Народ вам је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазр |
| који беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, |
| је наредио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци уд |
| Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисо |
| го што би градови били затворени.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се |
| н Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и |
| био живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то први |
| шћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из да |
| тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} |
| е он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога |
| има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову оданост, његову захвалност, његову вер |
| име, остаће света вера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе м |
| ање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени ус |
| — Пред народ! грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, |
| нимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гоми |
| {S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка |
| Али двори беху затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни |
| и.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни.</p> <p>— Издајник је! |
| овљених и потврђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је би |
| то већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не |
| оде папство и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће |
| пођу сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} |
| се?</p> <pb n="205" /> <p>— Смириће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> < |
| једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље |
| уд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.< |
| .{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоску хаљи |
| разлегаше по планинама.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особито |
| а мене имам на коме оставити манастир и народ око њега.</p> <pb n="267" /> <p>Отац Калистрат по |
| естало иза неких шумарака.</p> <p>Силни народ око њега отворено је гунђао против овог одашиљања |
| растурати турска војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кад |
| уном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе врши, |
| м.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе к |
| .{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја с |
| није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога робља, |
| Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну, моје је место данас међу |
| ш хришћанске послове.</p> <p>— Упућујем народ, превисоко ти царство, и делом и словом, да живи |
| се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, |
| оле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да |
| е нам задају неисказане.{S} Све једнако народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да |
| мамљена и ожежена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто |
| чаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштве |
| ара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема |
| у се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После по |
| вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у пос |
| кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калис |
| да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник |
| т сав задухан, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта се сместа око |
| вршио деспотову наредбу о збеговима.{S} Народа по селима било је још не мало, забављена о своји |
| руху калуђерском оплакујем судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држ |
| будућности православне вере и српскога народа, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Ш |
| p>— Али то, оче, није достојно српскога народа, пред којим је пре сто година раније био цар Сте |
| тупање Католичкој Римској Цркви једнога народа као што је српски, тако јуначног, тако издржљиво |
| лија се не могаше прегледати од силнога народа.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, |
| жји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, која је радознало гледала шта се ради.</p> <p>В |
| нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју област Топлицу Турцим |
| удараца.{S} Њихова плодност и вредноћа народа који их је насељавао учиниле су да су имања била |
| аст?{S} Па колико је хришћанскога нашег народа изгинуло приликом ратова, пре десетак година, и |
| ост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Бо |
| е био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат |
| да читаоцима пружи опис живота српског народа у средњем веку у што свестранијем облику.{S} И о |
| то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да старе грехе покаје.{S} Погореће властеоски д |
| синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Гр |
| м свештеника и калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовиће |
| ројна.{S} Готово сви образовани људи из народа били су калуђери или свештеници, пошто је, у оно |
| аспрам цркава и манастира, свештеника и народа.</p> <p>— Не могу ти лако казати, одговори калуђ |
| на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих |
| } А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин с |
| начке песме.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, жељна уживања, весеља.{S} Време је б |
| ше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за |
| о место на овом свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; |
| еном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе притиска несп |
| о беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, удри неверника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри |
| докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те са |
| ековину људску. „На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</ |
| ароду се показа госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче она говорити, Гвозденовић је отишао од кућ |
| д издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> |
| м дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе! продужи Гвозденовићка, турска је сила голема.{S |
| њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању |
| и морају држати своје достојанство међу народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну |
| у старога породичног угледа — имање.{S} Народна се расположења не могу силом ни добити ни изгуб |
| настали чим је лето грануло.{S} Велика народна трагедија, која се видела и очекивала, поче да |
| и, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих к |
| виђени људи у народу, они који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велико пош |
| А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{ |
| а.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоћ |
| народно без прекида, да се преко славе народне не простре густа скрама незнања, да не замукну |
| лави чува своју веру, свој закон, своје народне обичаје.{S} Нарочито је учио људе да никада не |
| ин.{S} То је онда било врело за познање народне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на |
| звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале случај или последицу хитрине или отврд |
| овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјекивале, коло је непрестано играло, а |
| главно је да поточић народнога живота и народне мисије непрестано струји и никад не засушује!</ |
| ћанску него породичну политику и да смо народне интересе потурили за љубав личних рачуна деспот |
| ва цареви и краљеви, јунаци и светитељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свак |
| читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљ |
| асположен и понесен и сам расположењима народним.</p> <p>— Па да нам помогнеш заузети Топлицу.{ |
| их имали са свим друго значење у срцима народним него што је било оно за хришћанскога времена.{ |
| не, које се показују једнаке с данашњим народним животом, писац има разлога да мисли да су такв |
| /> тражећи једину срећу у служби вере и народних интереса, свак се могао њему поверити и свак у |
| пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе народне не прост |
| </p> <p>Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали |
| ви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и повратка цари |
| ћање да су ту последњи дани самосталног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време д |
| вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затреба |
| слегао да испрати омиљенога старешину и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у до |
| ији или обилатији; главно је да поточић народнога живота и народне мисије непрестано струји и н |
| али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, го |
| ="99" /> од деспотових синова да окрене народном политиком, против Турака.</p> <p>— Донекле има |
| и другог места остављено је било место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пи |
| е ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу мора спустити.{S} Треће нема ништа.</p> |
| прођу мало по народу и погледају забаву народну.{S} Они ударише поред наше дружине која се уз в |
| весело дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.< |
| ковић из Кратова, добар трговац, велики народољубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да |
| ика пут је сав био заузет <pb n="62" /> народом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и и |
| погодити не може.{S} Они који буду пред народом када та времена наступе, треба да нађу и погоде |
| да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво предосећање да су ту последњи дани само |
| ропадну, моје је место данас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим |
| екивала, поче да се врши над мученичким народом српским. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све виш |
| већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене |
| ватити обадвема рукама, свом снагом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, о |
| је нашла признања његова искрена служба народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино сав |
| га нека вам је, децо, главно старање да народу слово истине очувате.</p> <pb n="268" /> <p>— До |
| је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким гласом, лагано и |
| зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на |
| господа, начинише се господари земљи и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се сва |
| , јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрено запеваше <hi> Многаја |
| аиста се на двору отвори један прозор и народу се показа госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче о |
| онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером жи |
| о је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p |
| авноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нове господе на веру |
| све од почетка до краја.</p> <p>Простом народу још је било најлакше.{S} Пређе је његову господа |
| а господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар |
| аду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и љу |
| вратила царица Мара, пошто су многи по народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, |
| , као свештеници и калуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и по |
| кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају забаву народну.{S} Они ударише поред |
| /> <head>XIX.</head> <p>Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из |
| алистрата као учена и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове де |
| ет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте своје куће и гл |
| љубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и з |
| јим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били из црквеног реда |
| ржао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, да изазове што б |
| b n="218" /> Још се није било стишало у народу ни оно мучно расположење које се раширило после |
| кад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама излишно; оно је с њим |
| дни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> < |
| з паса — то су од насељеника одређиване нарочите породице да буду <hi> псари </hi>, који ће одг |
| мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} Јован Капистр |
| еђу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарске меропашке куће, које су биле нарочито |
| ници, клањајући се, приближише султану, нарочити султански момци прихватише поклоне, па их узди |
| pb n="37" /> друговима одмах за тим.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с камилама и с камилари |
| којега су, међу послугом његовом, били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовима или |
| купа трговачка роба за иностранство.{S} Нарочитим робињама била је дужност да се брину о воску |
| место, а остало којешта продавало се по нарочитим склоништима, начињеним од дасака и од лишћа, |
| бира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</p> <pb n="57" /> <p>Тај |
| пару своју.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољ |
| идети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренутку прође м |
| за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима и били |
| особитим ћуповима и били су посластица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа |
| е узвишеном престолу.{S} Један од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уве |
| им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем окренули.</p |
| а отпаднике, за варалице, за насилнике, нарочито за све турске насилнике или издајнике, противн |
| азносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци готово с |
| ајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочито, потурчењак ретко где могао скрасити.</p> <p>Г |
| осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S} Како |
| творише и друге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} Видело се да султан хоће да удар |
| о, и манастирски је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор све |
| вакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито женскадија.{S} Полазило се у рат са злим слутњ |
| н је размишљао о својој личној судбини, нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели ра |
| о о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни гла |
| виш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније з |
| асељеници сељаци средњега века били су, нарочито на великим властелинствима, подељени <pb n="10 |
| био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различите апокрифе.{S} И апокрифе из Светога |
| , свој закон, своје народне обичаје.{S} Нарочито је учио људе да никада не траже турскога суда |
| у неисправности или у непослушности.{S} Нарочито је наређивано управницима, да употребе сва сре |
| } Велики властелин Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила цар |
| ле одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</p> <pb n="64" /> <p> |
| ли српске куће.{S} И они су имали своје нарочито место, јер су они своју робу, мало незгодну за |
| те уљарске меропашке куће, које су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно |
| магати своме великом властелину, за оне нарочито које су биле хитне природе, као што је жетва, |
| с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. |
| вој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, пређе |
| није помоћи пружила.{S} Болесницима се нарочито одазивала.{S} Манастир Свете Богородице, задуж |
| одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на |
| е на једном заравањку више манастира, и нарочито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} |
| га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ били т |
| о је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Ср |
| S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век преписујући |
| панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито место, а остало којешта продавало се по нарочи |
| боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом меланхоличном пажњом.</p> <p>Сви Гвозд |
| ом особљу, које је она, за своју службу нарочито одбирала из меропашких и из отрочких кућа.{S} |
| учивши своме највештијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман |
| ила наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш |
| рба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах нал |
| Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа |
| ски, стајали су са својим старешинама у нарочитој групи, готови да поздраве своју султанку, кој |
| а вршио се у оно време <pb n="34" /> по нарочитом церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до сул |
| и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S |
| Стаменија самом Којадину изговорила, с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођ |
| еспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту порезу која се звала <hi> војштатик </hi>, кој |
| писањем и читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га у |
| синова, рођење деце или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том |
| е.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p> </div> <div type="chapter" x |
| .{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо после погибије кне |
| и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад ни |
| } Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да брани |
| {S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили |
| мо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано зај |
| и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можем |
| поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди до |
| На кога?</p> <pb n="206" /> <p>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ослањ |
| мојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb n="206" /> <p>— Па на на |
| ама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег гос |
| не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичн |
| ља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, ка |
| и заповест свога господара, особито кад нас на то упућује превисоко ти царство.</p> <p>После то |
| мље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо |
| ешким тренутцима који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громовит |
| е ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће |
| ти учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску ди |
| што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неповољни су |
| смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали? |
| драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у |
| а нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p |
| воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот |
| вораше властеличић Плетикосић, али чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све што стоји |
| и смо непрестано заједно.{S} Ах, купите нас, добри човече!</p> <p>Трговац проговори неколико ре |
| по слушати, проговори девојка, — купите нас Бога ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати |
| азивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, |
| се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорит |
| то му толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој |
| рио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није |
| је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, ил |
| ом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја с |
| е, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо |
| аштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером.</p |
| ва.{S} О Боже, преблаги творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} Кад Цари |
| .</p> <pb n="151" /> <p>— Како су стари нас учили, одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, |
| алуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нис |
| су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, уср |
| <p>— На то они не помишљају.{S} Једнако нас <pb n="67" /> коре, што жалимо за својом владавином |
| тве.{S} То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у |
| оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манаст |
| ву под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чека |
| авек.</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачу |
| орбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.< |
| имо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турск |
| ном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат с |
| мо празним надама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква б |
| како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После његов |
| .{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истин |
| нову Стаменијом.{S} Царица Мара, чим се населила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве, узме |
| а на празна села, празне тргове, празна насеља, без живе душе.{S} Изгледала су <pb n="230" /> ч |
| ла су <pb n="230" /> чудно та села и та насеља.{S} Све празно, све посакривано.{S} Куће позатва |
| {S} При рекама и вировима или рибњацима насељавани су рибари, којима је задатак био, место свак |
| а плодност и вредноћа народа који их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, бо |
| у до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих година доста пр |
| го само насељеник.{S} Истина је он, као насељеник, био прилично непокретан, ако само у потпунос |
| више није био власник земље, него само насељеник.{S} Истина је он, као насељеник, био прилично |
| колова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите породице да буду <hi> пс |
| а се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{S} Властела господари нису знали границе св |
| ржавни закони узимали у заштиту слободу насељеника и сељака, кад је властела и иначе, према сво |
| у другој половини маја.{S} Турци, нови насељеници пиротски, стајали су са својим старешинама у |
| е то данас једва може замислити.</p> <p>Насељеници сељаци средњега века били су, нарочито на ве |
| бичај у свима трговима или варошима.{S} Насељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, |
| би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе с |
| до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога је убио.{S} О |
| и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше м |
| слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира на њего |
| а.{S} Властеличић, свађалица и приличан насилник, удешава, свакојако, да отера јунце а да не пл |
| , иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио крадену ствар.</ |
| је помагао колико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то |
| и слабом није било места покрај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб нигде није могао остати да |
| аве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, нарочито за све турске насилнике или издајни |
| е, за насилнике, нарочито за све турске насилнике или издајнике, противнике вере.{S} Ја сам изв |
| у и простом народу тешка била самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи |
| шњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема г |
| ојим пословима очекују свршетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као град, а |
| нати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Је |
| е отац Калистрат.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Б |
| о по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље, тако да сеља |
| ести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскоро <pb n="165" /> по том стигоше манастирски страж |
| после смрти покојног деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију |
| ше како се, може бити, последњи пут сад наслађава овим задовољством, превртањем новога новца у |
| b n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Уживао |
| аницу.{S} Остала земља је била у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин имао по неколи |
| о и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} Читајући све |
| хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају или наслон з |
| или стајицу за разне потребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце.{S} Понегд |
| е ли је која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће |
| <pb n="173" /> лиснатим продавницама и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> |
| је било све.{S} Велика једна столица с наслонима била је једина одвојила од намештаја најпрост |
| е за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође једном, већ |
| луга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не па |
| кона Матере Божје.{S} Пред њоме је било наслужено кандило.{S} С друге стране, отворен велики пр |
| хим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкав |
| смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> |
| <p>Пастирче коме се он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из дале |
| га двора мотрио на турске операције.{S} Наспрам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} |
| ни.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од младих људи при |
| а калуђера како су сад турске старешине наспрам цркава и манастира, свештеника и народа.</p> <p |
| гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} |
| ећ на више места преко порушених бедема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај при |
| своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умотане у смол |
| м зимским маглама, кишама и суснежицама наста изненада и опет хришћанска власт и уклонише се ту |
| То је трајало целе зиме 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, |
| >— У вашој земљи је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет своју красну домовину, |
| е.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још м |
| ута.</p> <p>— Старо се време променило, настави Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, мој |
| шали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху |
| шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре и |
| шао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Ка |
| књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао читање каквог започетог дела.</p> <p>Овоме св |
| тога је другим начином упућивао њихову наставу, старајући се да они читају оно што би од веће |
| ратио деспоту, Дубровчани су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом и с |
| бољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} |
| {S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је |
| честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог |
| ца, на ком је била окачена.{S} После су настале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, па |
| су се очекивали догађаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика народна трагедиј |
| народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да Турци завла |
| ?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— |
| и нечисти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што је пада |
| болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти |
| аво значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости својој, погнут годинама |
| за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, сазове се са |
| начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се погод |
| >— Царице мајко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих з |
| .{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош погледа у оца Калистрата суморно |
| внога хришћанства, преобратио у џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио опш |
| тељства, које одбегава одраслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбац |
| им-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где је он једн |
| цу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних љ |
| > <p>Папин заступник Јован Капистрански настојавао је из све снаге да угарску властелу међу соб |
| к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потпуне телесне зрелости у Којадина и ум бив |
| који буду пред народом када та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем |
| Они који буду на местима нашим када то наступи, састараће се начинима који онда буду могућни.{ |
| овори праве, не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговоре |
| ике, који су с оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.</p> <pb n="231" /> <p>Топлицу су |
| де се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилазила на празна |
| ка је с једним у њу убоденим златником, натакнута била на једно копље, а према томе је копљу, у |
| је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстрељивање завршено, дошле су н |
| ти, па узети другу какву династију, или натерати једнога <pb n="99" /> од деспотових синова да |
| т видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ па |
| планином.{S} За њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такође на |
| аре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто никог |
| ан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекајући свој ред |
| обне хумке, покривене каменим плочама с натписима.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробови |
| дњих година, прилично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше десну руку, којом је секир |
| бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задово |
| у и његовима да поседају.{S} Уступајући натрашке, једнако се клањајући и гледајући у лице султа |
| су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек, отац Ка |
| сеоских кућа: неколико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низ |
| ме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски није био лак |
| нема ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, реч |
| ла да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају |
| н доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче Калистрате, |
| рју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису п |
| а сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Сав исторички део Светог |
| че, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим духом нада |
| и си, оче Калистрате, твојом племенитом науком усадио корен свега честитога и доброга у моју де |
| {S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као |
| о.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек з |
| ркиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од мале |
| нија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам |
| е, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно го |
| мти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-б |
| ц пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице продаване су за скупе новце.{S} С |
| мене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су |
| давати своме властелину прописани број научених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи п |
| > требало двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала |
| ндару пет година.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књижници начита се |
| уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно м |
| ор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једнакост још од детињства |
| на свом месту остајали до своје смрти, научили свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од |
| су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку дођу, |
| листрат је много којешта из домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Го |
| млади пријатељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру. |
| аком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.< |
| примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младост |
| Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, пошто б |
| што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њу смат |
| ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n="260" / |
| у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине доброте спрам света који јој се јављао |
| и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и управљ |
| та сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним |
| ј.{S} Између турских и угарских граница находила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као |
| </p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је де |
| м, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто с мастионицом и калемима за писање, у |
| ови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је |
| ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна послуга њихова.{S} Св |
| посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник) <pb n="169" /> ни судија.{S} Ја сам сам пошао |
| требно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, која је радознало гледала шта с |
| године.</p> <p>Пошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к север |
| {S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина с |
| у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин употребљен и овде при њеном уласку у српску држав |
| е све сустизале. <pb n="185" /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су, д |
| могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особит |
| војих дугачких путовања.{S} На какав се начин гуслар-Милојко служио разговорима с Којадином мож |
| је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се погодити не може |
| ког је утицаја имала околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} При свеколикој смерности |
| > <p>— Сазреће радећи.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S |
| акрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стид |
| о своју наклоност према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, н |
| је тиме доста променила свој дотадашњи начин живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне |
| но време војнике није држава на данашњи начин издржавала, него су војници распоређивани на издр |
| — То ја не знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и начин |
| } Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде висила о његовим речима, гутају |
| } Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим уверењима и склоностима.{S} Добри, |
| знала за тај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе |
| шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које се ме |
| ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Дра |
| прибегавало Суду Божјем на више разних начина, обично онда кад никаквим другим начином није би |
| аштај овим послом бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикавају послу |
| у и на ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито |
| рагош Плетикосић, који се после 22 јула начини деспотом на моравском путу кроз Србију.{S} Кад с |
| ећања и интереса, која се током времена начини међу мужем и женом као међу једноставном морално |
| Свете Богородице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би могла |
| ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си се пола калуђерица, па не могу да те познам |
| има нашим када то наступи, састараће се начинима који онда буду могућни.{S} На послетку, све шт |
| па су већ, својим згодним или незгодним начинима, што се само раније могло, дали знати у Стамен |
| каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него |
| у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац. |
| ако би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S} У оно време војнике није држава на |
| ђу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистрат могао да |
| 69" /> ни судија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, |
| требало одмора.{S} Од Крушевца је одмах начинио зборно место и пристаниште за војничке бродове, |
| им.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори Ибрах |
| иромашити, калуђери и попови огрубети и начинити се јадне незналице.{S} Са сиротињом све то сам |
| џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, начинише се господари земљи и народу.{S} Њихови су инте |
| а.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти царство?</p> <p>— Не знам, |
| староме пријатељу да упитају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио |
| је са својим друговима гледао којим ће начином удесити <pb n="29" /> виђење са царицом Маром.{ |
| ерес и довијати се, мислили су којим би начином нове прилике требало окренути у своју корист, т |
| листрат је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову наставу, старајући се да они чи |
| водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} И ако учините, прол |
| начина, обично онда кад никаквим другим начином није било могућно пронаћи истину.{S} Велики и и |
| уштање сврши што лепшим и што угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нам |
| знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па с |
| е Којадин неким више но обично збиљским начином.</p> <p>— Читав месец дана? — одговори Миља узб |
| је од Којадина слушао својим гусларским начином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је она |
| му; радовали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске столице, и — то је све.{S} |
| е Калистрате, према цркви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том т |
| у хаљину од свиле, скројену по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљи |
| је породице Гвозденовић гледао по своме начину, и свеколико поштовање према Плетикосићевим особ |
| ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке пос |
| су соколе носили на рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао господару властелину, |
| интересован, по своме чисто испосничком начину живота.{S} Очевине и имања он се одрекао; што бу |
| савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да |
| продавало се по нарочитим склоништима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није б |
| грчки и у богатој хиландарској књижници начита се књига, до којих није лако било доћи по манаст |
| као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му толи |
| {S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство.</p> <p>— Шта је било?</p> |
| оју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче К |
| е и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отп |
| листрате, рећи ће Којадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми нем |
| ва.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Којадин.</ |
| .{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлицу.< |
| који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} |
| , да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава вр |
| па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо |
| арода.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бран |
| 15"> <pb n="212" /> <head>XV.</head> <p>Наш познаник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмед |
| рати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ак |
| а је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворе |
| >VII.</head> <p>У време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим градова, није било гото |
| Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, интелигенција није била што је данас, |
| рај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово |
| ће остати српско име, остаће света вера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} |
| от.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе п |
| задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега де |
| а, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа није |
| нају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу |
| вили висио златан печат државни.</p> <p>Нашавши очима Гвозденовића, ћефалија Петар се поклони, |
| оклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет своју красну домовину, најлепшу земљу, створ |
| о за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, |
| Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам |
| су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, на |
| да да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} Он |
| о да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ак |
| свога господара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, |
| к је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га дов |
| ти неке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чек |
| оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Питај |
| Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске с |
| /p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у |
| је био као говече, такође је забављала наше читаоце и опомињала их како су тада већ народни пе |
| во је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли.</p> <p>— |
| ју забаву народну.{S} Они ударише поред наше дружине која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поск |
| га без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово што ј |
| Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа |
| има, тежњама и потребама.{S} Не мање је наше читаоце занимао опис крајњих делова света, који је |
| да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и латински |
| ић!{S} Амо наш властелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо |
| } Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху ка |
| Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи п |
| га Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имања од |
| чувале манастирска имања од грабљивости наше властите православне властеле.{S} Шта ће бити сутр |
| у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с ма |
| ка страст?{S} Па колико је хришћанскога нашег народа изгинуло приликом ратова, пре десетак годи |
| м грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!</p> <p>Царица Мара клече на колена пре |
| кне он властеоским људима.</p> <p>— Ено нашег господара, одговоре они, он нам заповеда да водим |
| речаснога оца, архимандрита Калистрата, нашега општег и много цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пре |
| тири, задужбине Стефана Немање, прадеда нашега, свети Никола, и женски — света Богородица, у ко |
| обротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се |
| мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом друго |
| и домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита Калистрата, нашега |
| , како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне ру |
| асти нису штитиле општу сигурност?{S} У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле |
| воћа, које само може успевати у климату нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмекши, бадеми, смокве, |
| без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а |
| и балканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Даријевом писму и |
| урке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликов |
| е још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава г |
| се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена имају двоја; ј |
| о се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Цариград да |
| су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука манастирима и ка |
| Варне и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћанство данас нема |
| зети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наградама теби можемо показати осталима шта чека |
| шење Божје.{S} Они који буду на местима нашим када то наступи, састараће се начинима који онда |
| Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да |
| S} Превисоко ти царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га в |
| , а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели |
| /> нама стари оставили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим |
| вне властеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће б |
| одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не м |
| ствари не мењају, јербо су оне предање наших словенских апостола, а оно што су апостоли остави |
| спитању, нису много дражила радозналост наших читалаца, али су се чудили како се у детињској иг |
| је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, силно ли си гре |
| мах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о |
| ада му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања његова искрена служба народу.{S} А он је |
| едну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, о |
| ултанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слобо |
| , у коме су обојица <pb n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских вра |
| готов потурчити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Пот |
| исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Ин |
| заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега скупљ |
| косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах |
| у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} |
| ароду ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и |
| та султан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити приј |
| што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је б |
| p> <p>— Ја знам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, |
| да ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушај |
| г Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више п |
| p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он о |
| а је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром било сврше |
| инко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, ви |
| нија, <pb n="115" /> рече Којадин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не т |
| зује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом женидбом, одго |
| S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одгов |
| и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност једини су д |
| вања?</p> <p>— Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег |
| р није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за дру |
| {S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле д |
| може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Им |
| ме они, поред свега свог великог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи разбише све турске чете к |
| јадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину.{S} Иначе његова нога не преко |
| вораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава |
| лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како |
| пођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она н |
| у да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изн |
| своје бреме савршене водештошу отложив, не отречет животноје вежуштому...{S} Последујет водешто |
| ин Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у вели |
| бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни п |
| иромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} |
| /> <p>— Смириће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше |
| и у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За |
| умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра |
| д ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> < |
| па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је |
| ербет у златним кондирима.</p> <p>— Не, не могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале |
| дили који је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</ |
| бег га зачуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар |
| есеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> |
| дине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ј |
| вршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се мо |
| ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју сада |
| отив сваког плаћања господару и држави, не мислећи ништа револуционарно.{S} Кроз њихова је уста |
| амо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова њива приспела за ко |
| ед свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку |
| рника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је г |
| та зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од ве |
| м захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напа |
| осподару, сумњаш?</p> <p>— Увек сумњам, не због деспота, него због његових суседа из преко Дуна |
| злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласти и од папск |
| еби сам искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега |
| , одговори деспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите |
| ар колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не да |
| е к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспот |
| е Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, не заборави трпљивост, не заборави благост према вери х |
| овори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</ |
| ни живот представља.{S} Писац, наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измишљене ства |
| </p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у |
| вољан што западни хришћани ни сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку све користи ко |
| а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени |
| Племенити пријатељу, одговараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати и |
| Мехмеде, синко, не заборави трпљивост, не заборави благост према вери хришћанској онда кад сул |
| внике сам, с којима сам у пријатељству, не једанпут опомињао на те дужности стрпљивости и благо |
| шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца да плати. |
| жљивог, тако одличног у сваком погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И |
| } О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици |
| вору све повластице које јој припадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским стр |
| ам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n="65" /> <p>— |
| приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, д |
| господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога |
| оју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били |
| е сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадо |
| страте, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европс |
| Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Ч |
| требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти има |
| ворска врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где |
| запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је |
| свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при реч |
| С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би |
| и ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу заборавити твоје савете, твоје мате |
| у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као |
| анским мислима, тежњама и потребама.{S} Не мање је наше читаоце занимао опис крајњих делова све |
| ју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ |
| којом се може одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати б |
| p> <p>— Полако, полако одговори она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што б |
| ти царство, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи преви |
| ја претурио педесету годину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема. |
| ни иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће |
| вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет твр |
| те цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем ово као некакву |
| ци.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и |
| краљеви, јунаци и светитељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за вр |
| жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога толико колико на његове д |
| p> <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> |
| тражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викн |
| м, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче |
| те, рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властели |
| е у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мо |
| Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђ |
| нком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и пит |
| {S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госп |
| ако народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, |
| оговоре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у о |
| а се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио уста против јадне |
| тежим мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватреног крвожед |
| чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младић |
| ље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много м |
| тани, покажи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући |
| рце расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неодобравања?</p> <p |
| руна препала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши |
| хоћеш у гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, |
| више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир |
| анастира, свештеника и народа.</p> <p>— Не могу ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се по |
| је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мисл |
| жи шербет у златним кондирима.</p> <p>— Не, не могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхр |
| е прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не може, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игр |
| о за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лев |
| и, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам од сваке руке, али знац |
| обом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> |
| иготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам уп |
| ин суморно али веома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро п |
| манастир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори Којадин, али морам признати д |
| одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико д |
| никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста |
| .</p> <p>— Како, честити беже?</p> <p>— Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иновер |
| , помоћи превисоко ти царство?</p> <p>— Не знам, одговори царица.{S} Могла би само онда ако би |
| раги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се |
| шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одговори стари калуђер, и |
| оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једн |
| дьн </foreign></hi>, тако како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада |
| ски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како об |
| и хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчи |
| ек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, виш |
| на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Ка |
| на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела |
| којој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је |
| ми новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих з |
| Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови нов |
| емљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Ш |
| ди, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са |
| тављаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} |
| ла и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога саб |
| ајући се домаћину.{S} Иначе његова нога не прекорачи више прага тога двора.{S} Којадин, чим се |
| раћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ чита |
| дне не простре густа скрама незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и |
| ржао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и мана |
| ени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем |
| а се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако ј |
| Шта ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-К |
| удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрчи о |
| та, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по на |
| ри отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат, и |
| о је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без п |
| аква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око об |
| је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме |
| а домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно виде |
| рицао да не <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га у |
| I.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држ |
| драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо не |
| држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се м |
| и без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка |
| а неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шан |
| љан и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} |
| не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} |
| рлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубо |
| арамо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нама стари остави |
| сам брине о својим потребама; да никада не тражи суда турскога; да своје свештенство сматра као |
| аје.{S} Нарочито је учио људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, нев |
| ине је једино вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да |
| и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на |
| мала брбљивица, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, |
| о то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> <p>— Мајко цари |
| м имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед |
| апин делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише да с |
| аква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су мах они ово ра |
| а женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај с |
| о цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То верујем и видим, одго |
| е, радила, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, |
| ти.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али к |
| несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро |
| положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S} Помози, господ |
| и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n=" |
| > <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки |
| говори искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код |
| ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, |
| веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају |
| д не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и са |
| гошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не признајем више никога, ни деспота ни султана, осим Б |
| уопште с европскога запада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим |
| честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевц |
| S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани никад за |
| /p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми б |
| итам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућ |
| S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, к |
| каше каматник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти |
| т и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{ |
| војче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хо |
| ок се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљив |
| је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, т |
| и, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђ |
| последњи прамен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин |
| на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дош |
| се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори |
| А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је |
| n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А |
| акости.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње н |
| а међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праот |
| о само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било прав |
| } То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима обележити граница, преко које се маћи |
| pb n="269" /> <p>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти об |
| да се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и |
| им и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не |
| дити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спремање војске, које је одмах наредио, |
| је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би так |
| о.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> |
| а га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну |
| чија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Ње |
| деновића.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима посл |
| тир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденов |
| ти, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин н |
| и тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово |
| ма с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденов |
| леда — имање.{S} Народна се расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био х |
| ело, начинила си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме ца |
| е.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом и за је |
| и овако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо па |
| цркви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год такв |
| пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— |
| а једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би о |
| је у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лаз |
| не.</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гвоздено |
| м готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати |
| и други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или оби |
| рку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n="65" /> <p>— Племенити пријатељу, о |
| тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> |
| оје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, |
| то треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати |
| радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о т |
| држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека траје.</p> <p>С тога |
| је није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичке хришћане |
| т.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S |
| ки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу |
| сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна гд |
| томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> |
| Рудника.{S} Велики угарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ослобођење Смед |
| бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као за |
| ше ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} И ако учините, пролићете крви, ог |
| > <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сумњаш?</p> <p> |
| на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S |
| тељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S |
| ати, деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> |
| .{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" |
| род, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Пот |
| ило се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} Уздати се у правду зн |
| А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да т |
| <p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како |
| ародне мисије непрестано струји и никад не засушује!</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> <div |
| валност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, им |
| " /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови послови, |
| че му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет ви |
| S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нем |
| ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим одговор |
| а може и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да је у њима све г |
| тикосићу, одговори Гвозденовић, али све не треба веровати.{S} Има султан доста своје земље и бл |
| коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} |
| леда рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен |
| Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци |
| ло да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у ре |
| камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се |
| она увек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту |
| аном Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању |
| бом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе ос |
| е он властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач из корица и повик |
| то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је |
| {S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је св |
| еку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, |
| ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гв |
| у их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опремом < |
| ргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде |
| и се он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла |
| мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете |
| с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} |
| , и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од др |
| без прекида, да се преко славе народне не простре густа скрама незнања, да не замукну у мраку |
| и да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао су |
| е на то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као н |
| т?{S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио |
| оказати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од |
| ела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к свој |
| на не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори Којади |
| кога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хри |
| таменија јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се под њени |
| аре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да |
| p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз царицу Мару |
| оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та в |
| > <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да с |
| еђу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпр |
| али знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не |
| народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> <p>— См |
| о и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} |
| е био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј куле, с и |
| ећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља са |
| ђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Стаменија, рече јој Којадин, који ју |
| бије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S |
| ерујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да л |
| еспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ј |
| гош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се борио |
| , него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано и з |
| > <p>Опколише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога народа.</p> <p>— Амо Гв |
| урци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу |
| p> <p>— Превисоко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборској |
| <pb n="158" /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, |
| еби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао ј |
| вом, верном и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разум |
| </p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на усни |
| о што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} Полуде, раздраже непријатељ |
| ти?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је |
| а Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли превисоко ти царство одмах п |
| им ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или |
| нисам примио, одговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шт |
| и мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мо |
| обро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим ув |
| ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстит |
| сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели н |
| даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим |
| нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је пр |
| католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с |
| S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбран |
| е барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству |
| Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друк |
| или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? промуца она, погледав га погледом који је је |
| Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу.</p> <p>Властеличић је |
| ду и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се б |
| говори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с о |
| желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и глав |
| ти против Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски дес |
| Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твој |
| и царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведе |
| нема ништа.{S} Његова политика се више не предругојачује.{S} Правац који је ухватио после Сеге |
| > <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> <p>Кој |
| ухватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господ |
| после Варне, после Косова, деспот више не може веровати својим суседима са севера и са запада. |
| " /> рече Којадин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жа |
| ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није |
| агош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да до |
| урно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он б |
| едерева, које се, као гранично место, и не могаше опсадити како треба, него поче само с опсадом |
| сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да наред |
| .{S} Прими их милостиво <pb n="36" /> и не заборави твога свагда верног слугу.{S} Буди милостив |
| а подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та |
| о.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или и |
| ту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто |
| млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољим |
| пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Тур |
| ашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то п |
| .{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, ради |
| >— Царице мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог |
| ада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{ |
| лађеношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечан |
| читеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта |
| Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Ш |
| о је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној к |
| да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут дес |
| не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од теб |
| > <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом |
| нина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је бр |
| јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb n="206" / |
| предео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Не, |
| ну на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за превелике услуге, учињ |
| се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите с |
| ојевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у |
| свакоме управљати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму |
| ворима сви су признавали да се у Србији не може водити другојачија политика него она коју је во |
| а запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше десп |
| Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне |
| тан показиваше најбоље расположење, али не говораше много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, ј |
| поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То |
| двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро |
| вориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или не може У |
| е Босна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} |
| ижа; неће или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци |
| о, девојке су се удавале и момци женили не толико по свом властитом избору колико по избору сво |
| ру тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{ |
| чу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну политику и да смо н |
| да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен |
| имо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима св |
| се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну |
| Којадин, ето примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако м |
| рада и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну линију, скупи колико је могао војск |
| како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> |
| му занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с |
| ако фанатично одани?</p> <p>— На то они не помишљају.{S} Једнако нас <pb n="67" /> коре, што жа |
| дговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне предање наших словенских апосто |
| ти становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој н |
| еновићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султ |
| .{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју ц |
| инко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хришћани нису ни |
| клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим |
| о му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисл |
| родужи Гвозденовићка, Србија се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако с |
| ворено говорило како овако дуго трајати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову |
| в је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</ |
| и даже до закољенија сапротив глаголати не вест </foreign>.{S} Тим се обележавала тврда дисципл |
| S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине баца |
| е нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање Стаменијино, њен р |
| ти, без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је н |
| и су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb n="16" /> <p>— Царице мајко, опрости!{ |
| расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с још ве |
| се тај показати.{S} Напред се погодити не може.{S} Они који буду пред народом када та времена |
| и?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{ |
| пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим |
| међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је С |
| Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господски живот доста му је што му султа |
| ио тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који |
| а обележити граница, преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човеку неверн |
| сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ћ |
| а да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде д |
| ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој не |
| пота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу С |
| роћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Зб |
| Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће т |
| оуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанк |
| еновићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате |
| окле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препоручивши с |
| нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радовао се лову поглавито зат |
| з једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смејати на путни |
| е.{S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb |
| ам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике никада.</p> <p>— |
| кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" |
| ово Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он запо |
| кога виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан |
| Оставио је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се |
| правда његова, која прати....</p> <p>Он не изговори — шта.{S} Није се још смео усудити да изгов |
| слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и поп |
| лио свега.{S} Неколико је минута стајао не могући проговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стр |
| поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па |
| } Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо го |
| а хоћу велико царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то |
| могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко |
| вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, ди |
| и што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима. |
| о трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, к |
| ако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога |
| анском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад сам |
| Гвозденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим ни |
| ћеш ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич и |
| сви гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису |
| ко живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац Калист |
| над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из својих заузетих шанчева |
| ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али цари |
| ано спремају.{S} Сибињанин Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре д |
| име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине |
| и, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, да |
| р, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држава, ко |
| ац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер уст |
| ичанске столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> |
| код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега |
| , преко којих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слоб |
| ратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколе |
| и, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се з |
| ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и овамо; кад се само не би |
| да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у н |
| роизводњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При река |
| S} Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће м |
| бе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш |
| ишћанима.</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развали |
| за оволике услуге све учинити.{S} Само не може бити свачије, што би особита царска милост једн |
| својих присталица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је било под |
| ве три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им |
| .{S} Хришћани и мусломани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да б |
| нио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је добар |
| се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одр |
| око ти деспотство, одговори калуђер, то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чеш |
| , па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни раз |
| ражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристат |
| /p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није.{S} О |
| а си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p |
| еш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди |
| е у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до век |
| е достојанство међу народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под кне |
| пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Оп |
| > <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога тол |
| еновић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то |
| ати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти с |
| буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb n="224" / |
| питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како |
| ом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један манастирски момак мотраше |
| адин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја теб |
| ост с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме остав |
| ожеш ли ми казати?</p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Беогр |
| <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ружније да се |
| Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну сокалника (ку |
| а да ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македона |
| ст?{S} У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је глав |
| орите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским |
| деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће |
| ?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њ |
| 82" /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p |
| Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; ос |
| несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> |
| што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири |
| и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, |
| рала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постане туробан и највеселији чов |
| ли се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или |
| о оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А |
| оброта и механичка навика на послушност не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек н |
| ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за кој |
| о треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису штитиле општ |
| више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него турски намесник.</p> <p>Не |
| нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди увер |
| шћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То |
| {S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да може пр |
| да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али |
| ише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник Мехмед није у Дренопољу |
| Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући руку како је беше прихватила.{S} Али шта |
| ан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новог |
| Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каж |
| ароду треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му в |
| {S} И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рође |
| оћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу |
| {S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново |
| у за ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; |
| великим поштовањем према оцу Калистрату не само због великога гласа и заслужене славе оца Калис |
| руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ доша |
| ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је о |
| поздравље од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бит |
| ог знаменитог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан ко |
| овори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} Мора се очекивати наредба његова.</p> <p |
| говима.{S} Народа по селима било је још не мало, забављена о својим сеоским пословима.</p> <p>„ |
| ашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шт |
| и говорим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадин |
| граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине постеље у |
| жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са спокојством човека који је све своје дужност |
| зеленим шипразима и красним плаветнилом небеским, јер прозор гледаше у долину која се између бр |
| .{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову оданост, његову |
| ју двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оче Калистр |
| .{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти |
| е више уздизаше уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} Птице почињаху летати по топлом ваздуху.{S} Њи |
| тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирајући |
| едне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му све п |
| истрога потока; кршно стење подигнуто у небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљ |
| стали сте на силу, којој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.</p> |
| као глас страшне олујине, одјекиваше по небројено пута око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али дво |
| га, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле |
| клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb n="223" |
| ане облаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; |
| ише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикос |
| оружје подићи. „На оружје, народе, удри неверника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, |
| еду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, мож |
| ду поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{S} |
| скога суда и да се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни за што, осим ако би се што б |
| им трговима или селима почеше се дизати неверничке џамије <pb n="293" /> и уз њих минарета.{S} |
| е хришћанске вере, да живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута размишљао Којад |
| /p> <p>— Ко ће обележити границу човеку неверну, немирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу |
| , у којима су му јављани најновији, све невесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго |
| аганим гласом. — Само ћутите, чините се невешти.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а о |
| турске, која је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога царства и с целога ист |
| ао од чемера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</p> <pb n="292" /> <p>Који су имали |
| бом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, |
| едала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино средство остало у сам |
| ат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да н |
| ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одговори отац Калистр |
| и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{S} У сукобима соха је |
| његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога пута скренути к северу, па је ми |
| га и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S |
| олике ратнике.{S} Никола Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра |
| Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наићи на тврдо и раз |
| астеличића.{S} Властеличићи су имали по негде и засебно, самостално, по једно село и по половин |
| су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и |
| xml:lang="cu"> дьнь, чьсть </foreign>) него <hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми дан |
| место, и не могаше опсадити како треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда |
| и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Пот |
| емо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али мног |
| {S} Коњаници нису били пописана војска, него добровољни најамници.{S} Још деспот Стефан је зара |
| ије држава на данашњи начин издржавала, него су војници распоређивани на издржавање по селима.{ |
| </p> <p>— Увек сумњам, не због деспота, него због његових суседа из преко Дунава, због Јанка Си |
| ку, јер се књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, а преписати једно дело у више е |
| Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити к |
| е миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубови је радос |
| то, уверио се да није до турске војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој |
| ељак нигде више није био власник земље, него само насељеник.{S} Истина је он, као насељеник, би |
| му се нису претрзале преко целе године, него су једне друге све сустизале. <pb n="185" /> Имао |
| учи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше |
| и романи и приповетке измишљене ствари, него да су дело студије, цртали они садашњост или прошл |
| зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу пр |
| ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један |
| ц Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у своме разми |
| на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Е |
| руга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и према деспоту |
| и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, |
| ст царске власти.{S} Нема греха, синко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај |
| } Није он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља как |
| зи не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије. |
| анко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свог |
| их хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерат |
| могли задовољити ни у једном манастиру, него су морали управо путовати од манастира до манастир |
| ачке заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљувати, или срамно повити г |
| 29" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.< |
| у каквом месту најглавније била црква — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, начинише се |
| да његовом положају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да с |
| и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанска, рече отац Калистрат, удубивши се даље |
| ији не може водити другојачија политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и по |
| да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља господарева били су |
| усломанима.{S} Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су ме |
| ворио.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му |
| онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поште |
| и нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде имате у св |
| о што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, сул |
| овљена и окрепљена, држаше још храбрије него дотле.{S} Утврђења су оправљали или новима замењив |
| ама су господа живела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за климатске промене |
| има слово Божје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било |
| Лазар, и то више као команданат војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се |
| Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што |
| би се места, превисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и |
| от Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли с |
| ај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо |
| нда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њем |
| внике или будуће супарнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица ка |
| ранити се храном спремном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За народ изађе н |
| шта говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{ |
| књижевним и верским стварима знао више него владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и |
| новићу, седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима |
| им стварима било је самовоље много више него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом |
| онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећ |
| авши му просто да млин није манастирски него његов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта је радио калуђер |
| манастирски момци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до своје смрти, научили |
| у.{S} Није то могао другојачије учинити него тако преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако н |
| а је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једнога правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} |
| са свим друго значење у срцима народним него што је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак о |
| ди више бранили кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи мо |
| у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да пад |
| више грчко него турско, више калуђерско него световно, од тамно лаког источног ткива.{S} Коса ј |
| годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерско него световно, од тамно ла |
| или несрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку изве |
| очи крупне, црне, држање више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињама, женама стар |
| нуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него што се могло споља опазити.</p> <p>— Па хајде прич |
| {S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него турски намесник.</p> <p>Нема више српских судова н |
| да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S} Какви су разлози из којих ви тако |
| ећма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је баш био и |
| воска, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или |
| ас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпо |
| та као учена и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, кој |
| с.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну политику и да смо народне интересе потур |
| збежно, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије з |
| естолонаследник Мехмед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанц |
| а боље увести у послушност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти каже |
| ни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> |
| паљевине могу бити много чешћи случаји неголи убиства оца или матере, или брата или детета — п |
| а и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова непријатеља, Угарске.{S} Београд |
| лужити се још воденим путем од Видина и неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама.{ |
| потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} |
| на није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови оставили тешке трагове.{S} Трг је био |
| е праотачке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, д |
| е, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчк |
| ласти имали веће поверење.{S} Осим тога недавно нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кратова, |
| осићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се Стамен |
| ате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за ку |
| еко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— Јест |
| ао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Властелинство се његово пруж |
| е у планини? уплете се Драгош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка К |
| Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су |
| во, које је стајало на једној столичици недалеко од одморника.</p> <pb n="167" /> <p>Жена закук |
| телин Радосав.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно би |
| Јанко Плетикосић, који је стално живео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлиц |
| је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је |
| твом.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и поми |
| не војске турске, која је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога царства и с |
| ad>XVII.</head> <p>Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог није било могућно пок |
| "187" /> <head>XIII.</head> <p>Неколико недеља пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цр |
| ђе.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићев |
| о је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивши такав план, Јанко Сибињанин по |
| ј.{S} Миља Гвозденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, којом се са |
| азирала да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} |
| је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дом |
| рце стаде силније куцати, блага топлота нежне оданости разли се по руменим јој обрашчићима, и л |
| з Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била ра |
| Којадин је био у се повучена, замишљена нежнија природа.{S} Није много марио за друштво.{S} Мил |
| политика неприступна за захвалност и за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је главно интерес.{S} |
| тељски, па да природа пусти крила своје нежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, и да с |
| зрелим веком, природним током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје с |
| е Београд преко туђе, автономне, готово независне хришћанске земље?{S} То је морило султана Мех |
| им можете бити задовољни.{S} Али ја сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето, не употре |
| о, Круно, мрмљаше Гвозденовић, очевидно незадовољан, и жураше се сакривеном госту.{S} Круна оде |
| а је рат престао, људи остављаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад |
| пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начинима, што се само раније могло, дали знат |
| бучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица отпутовала на |
| чито место, јер су они своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могли носити само лети, п |
| већим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд јој такве мисл |
| и и попови огрубети и начинити се јадне незналице.{S} Са сиротињом све то само долази.{S} И шта |
| веће поверење.{S} Осим тога недавно нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кратова, добар тргов |
| осмех пређе преко Којадинова лица, Он у незнаној сладости, која га нехотице обузе од сестрине м |
| мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спр |
| о славе народне не простре густа скрама незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и краљев |
| ном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар савет |
| једнога властеличића, далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће као што је кућа Гв |
| 8" /> <p>— Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и |
| ву случајност, која му се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, ј |
| дин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњ |
| и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у То |
| ли да свуда људе притиска неспокојство, неизвесност, и да то јако смета свима пословима.{S} Сва |
| и ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће се вратити живи и |
| а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући мисли овамо онамо, паде му н |
| му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и ус |
| еди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва ман |
| ти.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неисказане.{S} Све једнако народ одмећу, буне и раздраж |
| евања против оних који би се ухватили у неисправности или у непослушности.{S} Нарочито је наређ |
| ручивао његовим ученицима.{S} У дугим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безброј |
| планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао |
| него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није било места покрај обесних насилни |
| за Цариград.</p> <p>У Законику Душанову нејасно је била означена казна за паликућу, па је позни |
| евојка у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух |
| ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика |
| јте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хо |
| овању извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> <milestone |
| ка узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је у |
| мо везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрс |
| ви се ућуташе.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра р |
| нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пр |
| ље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа |
| е, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хри |
| разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозд |
| а.{S} Која се девојка у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не |
| те по Шану врачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Неколико њих отрчаше |
| воје молитве, нека испуни твоја надања, нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само |
| г милостиви нека саслуша твоје молитве, нека испуни твоја надања, нека наврши твоје најтоплије |
| ан.{S} Нека Господ отклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буд |
| , Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, |
| и маших се мача.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се |
| а.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тренутцима који чекају |
| ислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам |
| {S} Њојзи нешто необично стеже прси.{S} Нека чудна милина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у с |
| говори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу |
| кога запада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да |
| радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} Мило ми је јед |
| S} Много размишља.{S} Није страстан.{S} Нека Господ отклони твоје сумње, нека још одгоди злу су |
| вршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја |
| енутцима који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громовито <hi> А |
| ити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пусти своју смерну поданицу д |
| <p>— Добро је и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом путу; његова је природа за то; |
| алан за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам |
| ти се на верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} |
| е милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече из |
| је, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито превисоко ти царство, одговориће на то |
| Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После п |
| римим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не |
| ад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да |
| гоша благосиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти в |
| и живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово истин |
| завиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила д |
| ила благодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} Господ |
| Свакоме је било у глави како се спрема нека велика промена, и сваки је желео да се она што пре |
| м крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се |
| > <p>Кућа властеличића Миливоја била је нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чар |
| Ми ћемо чекати, одговори Гвозденовић, и нека смо препоручени превисокоме ти царству.</p> <p>— В |
| где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, |
| мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша твоје молитве, нека испуни твоја надања, н |
| ; срце вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али на |
| бе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не |
| помоћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не при |
| рбију.</p> <p>— Превисоко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да са |
| сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кућ |
| ти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде |
| ице, говори другојачије.{S} Они који су некад овде држали села поручују по људима својим познан |
| е имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу свога господара.{S} Али г |
| ад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Поред соколова, у Србији се |
| се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једва дочекати да исп |
| и.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинству Витомира Гвозденовића, има и с |
| итеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, некадашњи Којадин Гвозденовић.{S} Дубока старост га беш |
| о, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костадиновој и Марковој земљи.</p> <p>— Па г |
| дини улице.</p> <p>Његов тужилац био је некакав каматник из Прокупља, који је само новцем радио |
| се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манастира |
| S} Дошли су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби |
| неким чаробним миљем била премештена у некакав мађијски врт самога мириса и благоте, она погле |
| родаје манастирских јунаца.{S} Купио их некакав властеличић Гвозденовићев испод Копаоника, па х |
| ругарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, немила?{S} Зашто да се та <pb |
| од југозапада, од Косова, види надалеко некаква румен, која неће бити ни од чега другог но од з |
| н да је једноме суседу у Точанима украо некакве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p |
| Чујеш, дијете, повика путник властелин некаквим туђинским нагласком, можеш ли ми казати је ли |
| разговор о неудавању и њене напомене о некаквим разговорима тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, н |
| гуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво предосећање да су ту последњи дани самосталног |
| м ништа против тога; не помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду |
| мирно, пастирче весело дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} Могло му је бити око пе |
| срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међ |
| у, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Бог |
| борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па |
| риповетке износи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које се показују једнаке с данашњим |
| под командом Гвозденовића, он је још за неке работе био дужан помагати своме великом властелину |
| у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у Копаонику из |
| {S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани су мислили да н |
| еспотица се поче крстити и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наше најбоље дете, |
| та ли превисоко ти царство да напоменем неке мисли, као један предлог.{S} Султан је према теби |
| {S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу. |
| дан калуђер?</p> <p>— Јесте, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у ду |
| рати.{S} Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, |
| вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак ку |
| и почели се међу собом разговарати.{S} Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде |
| > <p>И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове |
| желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђерица.</p> <p>— То је манастир |
| о те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p |
| намо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је променио расположење.{S} Она н |
| ерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неб |
| тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— |
| мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош оти |
| знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— |
| и десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци, који су путовали даље, па су се онде задр |
| из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— |
| p> <p>После тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То |
| и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} Сибињани |
| г трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замотуљак.{S} То је била половина срне, део лова, |
| жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки усплахирени наново.</p> <pb n="238" /> <p>— Да, Ту |
| је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрв |
| ећа стола који су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ру |
| једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некакав мађијски |
| тити читав месец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљским начином.</p> <p>— Читав м |
| S} Јутрос је рано отпутовао у Смедерево неким послом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће врати |
| ам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак из |
| анастира Св. Стефана, Бањског, свадио с неким властелином око продаје манастирских јунаца.{S} К |
| ко, мачем, расправио сукоб са медведом, неких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора |
| , царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога брака догађало се да га и |
| у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни народ око њега отворено је |
| ом које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ прим |
| ма порте се зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} Којадин погледа ко то долази, п |
| мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренутку п |
| Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ве |
| Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастир |
| >Осмех прелете преко Драгошева лица.{S} Неко срећно расположење цароваше у његову срцу.{S} Он п |
| то друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово |
| а!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једним одељењем ударили би |
| <p>— Народе, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да |
| тикосић, домаћин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио |
| вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Госп |
| потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља |
| начена казна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на о |
| на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, која |
| >— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син м |
| рогутати и понека погрешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија само |
| а који су највише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Д |
| еспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и |
| то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збе |
| зили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи б |
| гостију.{S} Стара Плетикосићка је имала неког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је |
| реду све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно ш |
| 94" /> па је на путу, идући у Приштину, некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у ру |
| мала само ћерку, удату онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одб |
| на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити |
| <p>— Морам одмах, колико сутра послати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој п |
| њ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, |
| би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје властеле за заповедника.{S} Тако се тај |
| у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети бес |
| н крчаг; неколики лонци разне величине; неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; |
| воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци разне величине; неколике земљане и дрвен |
| и и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама <title><hi> Рајске лествице </hi></ti |
| био најпростији намештај сеоских кућа: неколико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно, врећ |
| стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао не могући проговорити ни речи |
| пољу имам из мога пређашњега посланства неколико знанаца, којима ћу се јавити с поклонима и у к |
| дало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколико места покидају ланце којима су биле везане тур |
| стоно место у дворани.{S} То је била на неколико степеница узвишена пространа галерија с јастуц |
| том крају.{S} Земља је била подељена на неколико великих властела, међу којима је у Топлици био |
| многобројне војске турске, која је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога цар |
| > у ропству после боја на Косову од пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p>— З |
| и треба му један калуђер за перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, |
| зу њих стајало је испечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима стајал |
| о.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би се они ко |
| добри човече!</p> <p>Трговац проговори неколико речи, брзо <pb n="9" /> се погоди с продавцем |
| гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико часова своме сакривеном госту, Ибрахим-бегу.</ |
| у.{S} Путник се јави момцима, и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати господа |
| алим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у своме пространом властелинству.</p> <p>Вођењ |
| и изненаднога госта, који, чекајући оно неколико секунада, с поуздањем сукаше дугачке црне брке |
| ткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличића.{S} Властеличићи су имали по негд |
| властеле.{S} Сваки је властелин имао по неколико, каткад и по десетак села, и према томе по нек |
| 1" /> <head>XVII.</head> <p>Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог није било мо |
| вене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико санова пред посланике.</p> <p>Тако се свршила |
| љале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност свога брата према Стаменији |
| и су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, један за другим, као да их је судбина |
| агош корачи даље стазом.{S} Само је још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља |
| ="subSection" /> <p>Драгош је остао још неколико тренутака код чесме.</p> <p>Поред свега што би |
| "> <pb n="187" /> <head>XIII.</head> <p>Неколико недеља пре панађура код манастира Св. Николе у |
| _C6"> <pb n="85" /> <head>VI.</head> <p>Неколико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао гос |
| руна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Неколико њих отрчаше одмах.</p> <p>По том рањеника унес |
| у били купушњаци Гвозденовићеви.</p> <p>Неколико дана после мало час наведеног разговора Миље Г |
| ши већ изречену самртну пресуду.</p> <p>Неколико дана после овога разговора царице Маре с кнезо |
| утника.</p> <p>Путник, опет, псујући на неком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а пасти |
| свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком поњавицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се н |
| своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом преко планине, наредивши да и стражари и |
| еспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом г |
| обузе осећање милине и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стрел |
| које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво џарање штапом, |
| S} На <pb n="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком |
| ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвоз |
| посао није свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његови |
| однети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена, о коме |
| олици замишљена седела Шана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла |
| скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ Јанко та |
| ећег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шт |
| био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак и |
| у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је јед |
| ка.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавит |
| даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски мо |
| бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и брање, се |
| на маза.</p> <pb n="124" /> <p>Певушећи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тих |
| ам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вр |
| ут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само |
| је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми |
| говори Драгош, очевидно задиркујући га, нељубљену, румену, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, к |
| уке.{S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, |
| а манастирском панађуру Светога Николе, нема места <hi> удави </hi>.<ref target="#SRP19130_N4" |
| е се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и он |
| а старог пријатељства, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али |
| их оца Калистрата; сахраних Драгоша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младости и милине |
| лебдело је узвишено опште поштовање.{S} Нема никога виђенијег онде и у околини коме он не би би |
| да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што |
| } Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене |
| моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни друговања.{S} Нема га, зна |
| ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји |
| кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу |
| ија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се |
| једнако војску прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини ш |
| за сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који ј |
| ао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбари |
| вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> <p>Стари Калис |
| гледају данас.{S} Прекида међу вековима нема; они се преливају лаганим, поступним променама јед |
| он је казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да |
| ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео? |
| у?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није |
| ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју |
| 455 и сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, |
| што је мислио да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни |
| } Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га губит |
| ен и потписан, мора се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово с |
| е, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвикиваше један сељак огорчено.</p> <p>„Ћути, б |
| а жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти ц |
| о држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот |
| све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455 |
| {S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до к |
| народну заставу мора спустити.{S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да |
| девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла би |
| Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи са |
| и ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирн |
| у извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> <milestone unit |
| ајбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити.</p> <p>— Деде збор |
| дубокој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} Његова политика се више не предругојачуј |
| ти, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на велике султане Турског Царства.</p> |
| готови.{S} На жалост хришћанство данас нема снаге, којом се може одупрети мусломанима.{S} Не о |
| ин, увек је налазио да његовом положају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отид |
| иповедали у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{ |
| ски деспот него турски намесник.</p> <p>Нема више српских судова ни ћефалија, ни других стареши |
| на турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта царица ради |
| е, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, властеличић у Пл |
| </p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, мајко, допу |
| доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанств |
| ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> < |
| ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Требало би само препис набавити, дру |
| >— Јесмо, превисоко ти царство, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год н |
| тир Свете Богородице, задужбина Стефана Немање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земљ |
| нде велики манастири, задужбине Стефана Немање, прадеда нашега, свети Никола, и женски — света |
| едена била на словенски, животи Стефана Немање и Светога Саве, Родослов и Цароставник о српским |
| о понављала у храму своје прародитељке, Немањине Анастасије.{S} По том се повукла на одмор у сп |
| био заузет <pb n="62" /> народом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је коло о |
| и женски — света Богородица, у којој је Немањино подружје Ана, света Анастасија, установила жен |
| о манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе своме постригу, м |
| ишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од српских в |
| ројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском |
| еба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју |
| , које одбегава одраслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> |
| кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта |
| поређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, |
| Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити гд |
| мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Де |
| но место дође некаква друга, непозната, немила?{S} Зашто да се та <pb n="120" /> дружба за цео |
| прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене |
| уди ишли су као отровани и сматрали ову неминовну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, |
| ше шта му тамна будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а |
| не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и главни извор неспокојних гласова долазио је |
| којаких размирица које су с несталним и немирним политичким животом тесно везане.{S} Готово кро |
| Ко ће обележити границу човеку неверну, немирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољо |
| ом, која се такође вукла као пребијена, немогући се никако опоравити.{S} Радовали су се кад су |
| рха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори из топова највећу ва |
| Којадин, али морам признати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам |
| ивот уз царицу.</p> <pb n="128" /> <p>— Немој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те в |
| ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— |
| и у стању да искорените хришћанство.{S} Немојте веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша |
| 4" /> послузи, то је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога и узмож |
| су, такође, трајали унутрашњи раздори; Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарској је кра |
| и добросрдачности, а осуде лукавства и ненависти.</p> <p>Како је често размишљао о томе да се |
| авна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве државне власти може |
| {S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, радила, нудила.{S} Стала није |
| сећи пре подне отето манастирско брашно неначето.</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Дра |
| децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необичним задовољством.{S} Само је Драгош као редар ман |
| њихово одело било широко, ово средство необично помогне.{S} За кратко време турски опсадници о |
| ости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} Заповести су издаване; људи су трчали с је |
| да к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прси.{S} Нека чудна милина обузе је целу |
| > <p>Опсађеници у Београду видели су по необичној живости у турском стану да се спрема нешто не |
| p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне свакога привлачила.{S} Кад је |
| ?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неодобравања?</p> <p>— Оно што су сажегли жива, не знам |
| аклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом са |
| о.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан |
| астеличића Миливоја била је нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испо |
| тнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О оваквим |
| о су хришћани ипак несложни. неспремни, неорганизовани.{S} У свима досадашњим ратовима <pb n="1 |
| смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} Завет, много пута п |
| показала већ потоња велика сила и слава непобеднога Александра.</p> <p>Прича о Александру млади |
| у међусобним задевицама и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у |
| међу већ угрејаним људима поче узимати неповољан обрт.{S} Гвозденовић никако није марио за тај |
| при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо д |
| сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна хришћанска оданост својој светој вери, напоме |
| рачуњеност у понашању, нису нимало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију |
| с.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неповољни су им хришћански празници и скупови.</p> <p>— |
| шину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у својим мислима, њему, ма д |
| ела никакве штете.{S} Очевидно је остао неповређен.</p> <p>Пристав погледа у оптуженога и у туж |
| ко да на њено место дође некаква друга, непозната, немила?{S} Зашто да се та <pb n="120" /> дру |
| земљама поче увлачити реч по реч, донде непозната из језика са далеких степа азијатских.</p> <p |
| да, <pb n="254" /> слушала чудан, дотле непознати звук топовске грмљавине.{S} Зидови су се град |
| ије ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путник запита друге, и после кратког времена |
| .</p> <p>Путник, опет, псујући на неком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче ос |
| је; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.< |
| тина је он, као насељеник, био прилично непокретан, ако само у потпуности врши прописане работе |
| а.{S} Какви су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада?</p> <p> |
| тасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушено страстима и ниским пожудама, пуно крепости и |
| а се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник у то |
| е сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад |
| оме врховном владаоцу и господару, била непослушна и самовољна.{S} Средњевековни властелин, бог |
| о, они ме могу гонити као сваког другог непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оруж |
| докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и према онима који би шта било погрешили.{ |
| је видео како и у држави самовољство и непослушност властеле <pb n="158" /> квари све, а власт |
| ји би се ухватили у неисправности или у непослушности.{S} Нарочито је наређивано управницима, д |
| н се упути к вратима којима се излазило непосредно у врт. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| о спремни.{S} Место је изабрано у самој непосредној близини манастира Свете Богородице.{S} Наре |
| ла манастиру из свога двора, који је, у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен.{S} Св |
| калуђерима?{S} А после, они су, синко, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну победу, к |
| танце ширио мисао да је ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао |
| го поступало.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, или од |
| S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвикиваше један сељак огорчено.</p> <p |
| се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али говор |
| а срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и |
| не Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној заповести једнога турског команд |
| ао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непрестаним говором и храбрењем војнике упућивао и соко |
| уги, али га по сујеверном оном времену, непрестано копкаше шта му тамна будућност скрива.{S} Та |
| о по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски |
| о и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега скупљају рђави људи.</p> <p>— Са |
| /p> <pb n="234" /> <p>А споља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је го |
| и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати све што је |
| и, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и главни извор неспокојних гласова |
| , стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде |
| оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше твр |
| да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} |
| рсте народне музике одјекивале, коло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се пе |
| точић народнога живота и народне мисије непрестано струји и никад не засушује!</p> <p>КРАЈ</p> |
| т скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на |
| на турској страни.{S} Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али уза |
| /p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанко никако не мируј |
| их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњено зебњом.{S} Нису знали колико ће то |
| ас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано заједно.{S} Ах, купите нас, добри човече!</p |
| увући.{S} Они <pb n="286" /> су у њему непрестано гледали старога хришћанског старешину, и где |
| иновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су |
| ци.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ викале су непрестано оне гомиле, зајмљене и поплашене још од гран |
| су се спремали и размештали; топови су непрестано грували на град, који је био са земљом сравњ |
| и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непрестано разносили закуску и пиће; она је једнако нуд |
| ов цвркут и извијање учеставаше, јачаше непрестанце.</p> <p>— Охо, почеће опет мала брбљивица, |
| дметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство највећа неправда. |
| влађивале, докле се није онесвестио.{S} Непријатан задах згорелих хаљина и опрљенога меса испуњ |
| ти тим именом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Александров био онај исти који је онда био п |
| е његовој граници неголи граници његова непријатеља, Угарске.{S} Београд у угарским рукама, то |
| м војницима и удари под сабљу пометеног непријатеља.{S} Није много прошло, а варош Београд се о |
| ају њоме користити.{S} Полуде, раздраже непријатеља, а нису кадри ни помислити ни смислити да г |
| Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћ |
| ндар применио чак и на издајнике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванредним интересом слушао |
| а виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; други су трчали на кршеве и висове те су, |
| држе, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена имају двоја; једно |
| ској милости; он увек тегли хришћанима, непријатељима Турске.{S} Све што су Срби препатили није |
| Ми Срби, православни, идемо с Турцима, непријатељима хришћанства, против цара православног, пр |
| те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских удараца.{S} Њихова плодност и вредноћа н |
| ти да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и попушт |
| но захвалан показао.{S} Али је политика неприступна за захвалност и за нежност и справедљивост. |
| у је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ увеличавала је јучерашњи умор на Којад |
| од игумана, оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> < |
| ко је текст словенски био често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки о |
| гово шуровање с Турцима; њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} О |
| му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно своје бројанице, <pb n="163" /> и шапућући: „Г |
| Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— |
| е, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из град |
| у војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и |
| оји су пијанчили или лењствовали, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему њего |
| код Липљана, на врло лепом месту, близу Неродимке, одузео нам заједно с овогодишњом жетвом влас |
| их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушност, |
| а, који је Којадину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Леп |
| ла и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро с |
| S} А после, они су, синко, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је |
| рајали унутрашњи раздори; Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а |
| ехмед с размишљањем.{S} Што су хришћани несложни, слаби, за војевање неумешни, у религиозном фа |
| оме.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложни. неспремни, неорганизовани.{S} У свима досадаш |
| бодни.</p> <p>— Што смо сами међу собом несложни, одговори отац Калистрат.{S} Ту је одгонетљај. |
| гати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Т |
| била непрестано немирна, и главни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из Турске.{S} Там |
| Одговори су били да свуда људе притиска неспокојство, неизвесност, и да то јако смета свима пос |
| после лова нису били у стању да разбију неспокојство које је тај разговор усадио у Којадинову д |
| срећа је што су хришћани ипак несложни. неспремни, неорганизовани.{S} У свима досадашњим ратови |
| p> <p>— Несрећа, синко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложни. неспремни, не |
| Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћ |
| на су времена, синко.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба.{S} Ра |
| њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба |
| а и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су с |
| су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пл |
| и очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радовао се лову пог |
| а без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак |
| гош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао мени несрећници, закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће м |
| а или женидба његова свршити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, пошто |
| притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да старе грехе покаје.{S} Погореће вл |
| болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се бранити.< |
| ми на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда нас чека или прав |
| сматрали ову неминовну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S |
| дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је |
| S} По Светом Илији старога Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао |
| пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стре |
| на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, стиже |
| товања и свакојаких размирица које су с несталним и немирним политичким животом тесно везане.{S |
| ез претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, његов су посао већ радили други; коло је ишло |
| огли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни народ око њега |
| онда с манастиром било свршено, чим би нестало српске власти, проговори Драгош, очевидно се сн |
| кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане благоверних и христ |
| попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих господара и владала |
| је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, о |
| ог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} Господи помилуј!</p> <p |
| век.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} О |
| говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити тур |
| ожја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се |
| еби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те з |
| настирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер о |
| те скакуташе испред Којадинова зеленка, несташно га задиркујући.</p> <p>— Па добро, хајде прого |
| а властела су била разједињена највећим несугласицама и крвавим распрама.{S} Од италијанских го |
| равдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило |
| се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним |
| н човек, Којадин га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан |
| бље, колико је цркава пропало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те |
| редао, пошто он, који је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласка |
| ће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда |
| адва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке |
| што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или |
| , и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и |
| у сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињани |
| ли не може Босна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и так |
| је најближа; неће или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђ |
| и беже?</p> <p>— Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно господарство.{S} Ето |
| У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, не |
| с Бога ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, |
| ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остат |
| ркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђе |
| ника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти м |
| у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да |
| шају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србиј |
| , и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз-беговић се |
| Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећ |
| ови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и њихова права и имања чу |
| сова, види надалеко некаква румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и как |
| p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће о |
| авком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца |
| ру.</p> <p>— Победиће онај у кога никад неће отупети и зарђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>П |
| т дошла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} Најтачније се <pb n="66" /> морају врш |
| послом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неким в |
| их људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он з |
| Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља |
| црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка коман |
| дмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша в |
| в и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом |
| да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне к |
| да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што |
| и, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размишљања, свагд |
| мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мај |
| ху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта в |
| Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахран |
| них служитеља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{ |
| слим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, склонићемо га |
| пор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види |
| бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу м |
| у затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни.</p> <p>— Из |
| расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова |
| А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано отпутовао у Смедерево неким пос |
| и.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштен |
| то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Б |
| } Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бит |
| те сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} Турко |
| о сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано јеленче, поч |
| дар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> |
| оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Л |
| као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина |
| да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не |
| некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, |
| ајвише поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу заборавити твоје савете, твоје материнске поуке.{S |
| у сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да и |
| зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш ви |
| >— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек |
| и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац |
| ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, |
| су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила |
| тати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлаг |
| пропало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си |
| p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта б |
| избегавање Стаменијино, њен разговор о неудавању и њене напомене о некаквим разговорима тетке |
| у хришћани несложни, слаби, за војевање неумешни, у религиозном фанатизму занесени?{S} Из тога |
| {S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар с |
| је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одве |
| аливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још као једини разлог. < |
| а и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстана |
| главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу |
| а лица, Он у незнаној сладости, која га нехотице обузе од сестрине милости, корачаше с њоме до |
| еше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало? |
| ено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> <p>Као стар, веома озби |
| на послушност не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p |
| о, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрчи онамо, оставивши м |
| кро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући руку како је беше прихватил |
| е и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар египатски, одупирао свима својим противни |
| одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће С |
| ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} |
| те њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не |
| } Шта чинила да чинила, њом се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео. |
| ли и поуклањали трагови зимњега блата и нечисти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би настало време сеја |
| и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочнику гот |
| ника и калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве порук |
| 19130_N5"> У оно време домаћи производ, нешто другојачији од данашњега пива. </note> </div> </b |
| говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто вештином, Александар |
| у је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису.{S} Покушао је једном да нас |
| и како је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто вештином, Александар победио Кумане.{S} Исто су т |
| Томе, крсног имена Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изв |
| о заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му |
| Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> < |
| ба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца |
| .</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе ро |
| сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита трго |
| че народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео |
| тајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и в |
| јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш д |
| та у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највише в |
| ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опет Ибрахи |
| ој живости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} Заповести су издаване; људи су трчал |
| а а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан м |
| да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљи |
| се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђ |
| екидном борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер |
| чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак били за |
| одавнице, и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се н |
| навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је требало онима |
| ру се плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, и манастирски је доходак био велики, |
| етикосић је имао и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седео |
| Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџар |
| и оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако с |
| и што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели и |
| спот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Бе |
| су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини |
| погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прси.{S} Нека чудна милина обузе ј |
| па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било |
| ?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} |
| удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка војска могла гр |
| {S} Изгледало је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калис |
| замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} О |
| н момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистр |
| своме размишљању и расуђивању испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драг |
| ваху га сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Сав исторички део |
| оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати к |
| о Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не |
| .</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ружније |
| у књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало разумева |
| нако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних стра |
| суђивању испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер |
| овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} Али на посл |
| } Отићи ћеш у службу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, М |
| рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек мо |
| е.</p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију нес |
| ене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти б |
| .</p> <p>— Ја не признајем више никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да с |
| ам, али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и ка |
| p>Нема више српских судова ни ћефалија, ни других старешина.{S} По градовима су турски муселими |
| воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb |
| за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису шти |
| жа Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у сви |
| м ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона за |
| адске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога посла деспот по |
| ије много марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичну наклоност свога сина, макар да ниј |
| ворима тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису били |
| авим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори |
| ије марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом распоређују.{S} С тога себичн |
| помилуј Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се че |
| Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превис |
| ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбу |
| иву главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао |
| ослао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник) <pb n="169" /> ни судија.{S} Ја |
| чело.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S |
| ад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем се |
| е сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се с |
| вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја ни |
| а никад није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српског |
| де он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен |
| женидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он |
| т једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од т |
| , ни ћефалија (начелник) <pb n="169" /> ни судија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правд |
| подарима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се д |
| али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} |
| не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али о |
| отац Калистрат.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом ни |
| е онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао ни |
| кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n="160" /> од ове |
| ду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти |
| инио се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А |
| орио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио с |
| је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и не |
| је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам с |
| месник.</p> <p>Нема више српских судова ни ћефалија, ни других старешина.{S} По градовима су ту |
| ио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем |
| а који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од |
| огло утврдити другојачије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Б |
| ма у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p |
| ерном и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, од |
| у имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крај |
| у се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Виде |
| а Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и ка |
| е благом подручју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћ |
| говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и она |
| га казна сажизања није се употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко уби |
| и с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут о |
| лтанским дворима никад није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила з |
| ђа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге |
| ла, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа |
| ци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљ |
| орило <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не м |
| бринута, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог власт |
| {S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{ |
| ез узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори |
| да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да прима ту по |
| ти месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам |
| је на добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима никад није заборављала ни своју |
| ту, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дот |
| љам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам прости |
| да није имао никаква стварног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао |
| Ја не признајем више никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за |
| а не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који би сазван |
| етитељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје |
| мо меропси, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, као што често има, за одсед |
| Доиста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пе |
| или послови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није сврши |
| је пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца каме |
| остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је п |
| у да деспотска породица нема више снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по ж |
| сићевој.{S} Од угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама и на |
| у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка |
| егло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} |
| ашца и поносито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се над |
| Размажени син великога властелина није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад |
| о је настало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак |
| ва погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путник за |
| сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи пот |
| p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара с |
| шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницам |
| породичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и |
| е, а није се могло утврдити другојачије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да |
| о Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, |
| оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у |
| земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и |
| а с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да |
| чин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није м |
| ек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а кој |
| орности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у |
| рака није могао да стави на расположење ни одушевљење ни ауторитет којим се још служио папа Ник |
| о да стави на расположење ни одушевљење ни ауторитет којим се још служио папа Никола V.</p> <p> |
| .{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију стра |
| дино што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и |
| шта не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се к |
| е било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не ид |
| време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ј |
| лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{ |
| и.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је |
| га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се |
| и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније била црква — него џамија. |
| ојска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме |
| приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он гов |
| ј отац није давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је шт |
| анин и папин делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наред |
| рошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у |
| средиште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Европа је патила од једног вели |
| летикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне п |
| ја сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку с |
| сно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или што је |
| ултани и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и њихова прав |
| >— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршет |
| уде, раздраже непријатеља, а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S |
| S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло вел |
| стали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне под не |
| надалеко некаква румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар по |
| аном народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, одговори Којади |
| се расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није |
| а, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне планине до |
| тету, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин се потпуно користи том |
| у и праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} Уздати се у правду значило је увек узд |
| да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја де |
| ислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја п |
| непријатеља, а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и б |
| пријатељи читања нису могли задовољити ни у једном манастиру, него су морали управо путовати о |
| е, не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потпис |
| је минута стајао не могући проговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са зло |
| ћи ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је ма |
| етог Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шт |
| <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена меко |
| ла <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њеном п |
| места оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости |
| тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда |
| шта није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су непрестано служиле пић |
| ли таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и |
| о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразг |
| обан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стамени |
| ици сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта |
| S} Народна се расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега |
| урке код Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, с |
| атрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb |
| годину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац б |
| <p>— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник) <pb n="169" |
| их и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат.</p> <p |
| чанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у |
| ика мира и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то д |
| о.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћане у Цариграду.</p> <p>— Како?</p> <p>— Он је |
| ехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није доста што је без |
| није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом |
| има и његове заслуге, није много марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичну наклоност |
| шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је |
| де се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су св |
| е да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb |
| а панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју |
| S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник Мехмед н |
| кивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подручја који су пија |
| one unit="subSection" /> <p>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворов |
| и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} |
| госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберем |
| руго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} |
| г угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је |
| јска силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? |
| а пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до |
| 8" /> Још се није било стишало у народу ни оно мучно расположење које се раширило после пада Ца |
| ојим потребама, неверницима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не |
| икаква стварног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени |
| својим властољубивим рачунима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу поже |
| и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго треба чекати, постити и патити!< |
| сти људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четв |
| могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази та милост; многи су тајно |
| } Сами смо слаби; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је п |
| шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети |
| n="176" /> ником ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд |
| овору са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам велик |
| м.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, |
| ицаја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Кал |
| ису умели сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не се |
| им разговорима тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова ни |
| плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> |
| царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и з |
| о њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по с |
| у, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања |
| ај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје под |
| ет да такве девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му о |
| игама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из многобројних књига.{S} Осим тог |
| корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи |
| захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само насељеник. |
| летикосићевој.{S} Од угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама |
| ве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су свој |
| а по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу вл |
| е издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од |
| а с главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном во |
| ште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то от |
| овори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.< |
| ирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Б |
| стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} |
| н и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што н |
| опљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрен |
| јих земаља, с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да |
| ни топови послаше које сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S |
| ушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к |
| још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за |
| а чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из |
| рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Ант |
| одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира св |
| ња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{S} У сукобима соха је, према прилици, служил |
| г за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих ниских сто |
| ан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволских кола вукли су у Крушевац кома |
| аша приповетка, у Србији, осим градова, није било готово никако потпуно слободних људи.{S} Влас |
| о ишао у својим властољубивим рачунима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и |
| судим мојим људима.{S} Плочник, истина, није манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран |
| отпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић м |
| вољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти има |
| да у том повратку има и његове заслуге, није много марио ни за романтичну нарав, ни за ову рома |
| <pb n="284" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозд |
| и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!</p> <p>Царица |
| се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се |
| ада га, као хришћанске своје пријатеље, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевој |
| ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са св |
| нога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међ |
| трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није достојно српскога народа, пред којим је пре сто го |
| ранског Мора, које, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клу |
| поводећи се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефа |
| ислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио |
| о на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о ови |
| а својој вери био мање више равнодушан, није нимало марио за западњаке, који су му њиховим биго |
| и или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} |
| рад од Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложн |
| а њим, само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, не |
| е не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{S} За калуђере ка |
| деспот, по своме властитом предосећању, није радовао.</p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од |
| урадио својом одлучношћу и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, к |
| еш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само д |
| е снебивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али ј |
| ом.</p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео |
| повучена, замишљена нежнија природа.{S} Није много марио за друштво.{S} Миловао је занети се у |
| а почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; треба га истер |
| стра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да |
| ари под сабљу пометеног непријатеља.{S} Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака. |
| даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} Није страстан.{S} Нека Господ отклони твоје сумње, нека |
| ати....</p> <p>Он не изговори — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудну, главн |
| гим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само р |
| е као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући по |
| помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала |
| ше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађур |
| гошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледа |
| ио наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није |
| е избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчит |
| сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија на свету и у околини Турског Царства.{ |
| род.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две |
| Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мис |
| г освојења унапредак вршити спахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве промене, али опет |
| } Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зн |
| ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p |
| ече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те |
| у, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније била црква |
| је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала |
| } Европа је имала војску властеоску.{S} Није било никакве користи од тога што се војевању на Ту |
| менију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачије учинити него тако преобучен у |
| дим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана. |
| ве имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</ |
| ја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нес |
| p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам простих сељачких кућа, али као кућа јед |
| ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се каја |
| м век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио |
| гинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још го |
| <p>— Није хтео или није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас че |
| , кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта |
| <p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Није добро! одговори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шт |
| то.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, исти |
| >Пошто су стално одрицали код судије, а није се могло утврдити другојачије ни за једнога ни за |
| е као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде п |
| нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без |
| <head>XI.</head> <p>Стара српска држава није била основана на административној централизацији и |
| трпези властеоској лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколова и к |
| вене књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву пространу околину Беле Црк |
| ти их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подручја ко |
| га од стражарских коња.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толики људи, нареди одмах |
| последње њено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, у к |
| {S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, него да се српска посада држи кр |
| и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер |
| што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одб |
| јом породицом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој |
| Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не св |
| бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини |
| без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су п |
| а све више склањале у присенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и стари |
| н настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунит |
| мантичну наклоност свога сина, макар да није имао никаква стварног приговора ни за девојку ни з |
| домом и са Србијом, на коју она никада није престајала мислити.</p> <p>Помоливши се Богу, као |
| затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин |
| , а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше на докса |
| тром владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је не |
| изасланик Јован Капистрански.{S} Посада није била многобројна, и она беше сустала беспрекидном |
| сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада није било много црквених имања.{S} Мало који од великих |
| ао крити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње мисиј |
| , усташца и поносито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити с |
| посао.{S} Тога ради се књижевност онда није могла развијати тако како се данас развија.{S} С т |
| али отврдлој мршавој кожи кључала вода није нанела никакве штете.{S} Очевидно је остао неповре |
| искрено пријатељски.{S} Никаква повода није <pb n="210" /> било, по коме би се могло ломити с |
| оме господару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара |
| икакве промене, али опет турски спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је |
| се збива наша приповетка, интелигенција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{ |
| аликста III, али он борби против Турака није могао да стави на расположење ни одушевљење ни аут |
| S} Такога султана још турска вера имала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} |
| {S} Трчала је, радила, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> |
| рављала, али у одбрани нимало попуштала није.</p> <p>Султан је Мехмед, на послетку, собом дошао |
| им стајала а њега <pb n="133" /> видела није, премишљала је о истом предмету.{S} И она изгледаш |
| .{S} Слободних људи и слободњачких села није на том крају било никако.{S} Становници градова и |
| аве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам |
| је као што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина |
| ањ топова на Београду.{S} Он хришћанима није одмагао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунав |
| астеличића Јанка Плетикосића у Точанима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвоз |
| н дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови |
| е.{S} Размажени син великога властелина није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} |
| тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се снеб |
| обично опкољене баштама; великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен з |
| зми каквој.{S} Осим тога казна сажизања није се употребљавала ни за што друго осим за случаје к |
| и с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренутку прође му кроз памет да та |
| то што је настало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и в |
| некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и <pb n="134" /> пр |
| , пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> < |
| квих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви земаљски ј |
| p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирског м |
| бота, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по таласастом |
| њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом живе, ни како терете |
| а крава погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путн |
| м његова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он н |
| или и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта у Македонију |
| боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушн |
| омену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па о |
| ио двадесету годину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као |
| и.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p |
| то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам простих сељачких ку |
| могао одржати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у |
| дговори кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша није одобравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне |
| олико недеља војевало, а успеха великог није било могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у |
| , али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испуни |
| у, ти паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да |
| е довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благ |
| алистрат.</p> <pb n="164" /> <p>— Никад није време, одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиљ |
| како она ни у султанским дворима никад није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло |
| ај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му |
| овори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— Мајко цариц |
| рада и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио милостиво да |
| Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 1442, после боја на |
| ори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и предати се данас сутра — |
| руги који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, одгово |
| не зна, пошто престолонаследник Мехмед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Су |
| авног хришћанског служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази на хришћанске |
| спрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измислио <pb n="214" /> што је утека |
| ло вршити народно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте н |
| p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И он је умро |
| детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо |
| сних насилника.{S} Сиромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене |
| па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је |
| чинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћ |
| да се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима, али се сетио да је |
| кају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би с |
| ко како је радио.{S} Деспот другојачије није могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра т |
| ачинио распоред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржавала, него су војниц |
| Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном и прорачунаном пр |
| се испунити та топла жеља, пошто никоме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час. |
| е, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад би вр |
| пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дн |
| ко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћефали |
| ао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је |
| p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио ш |
| вима трговима или варошима.{S} Насељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично о |
| госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли св |
| и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио.{S} Непријатан задах згорелих хаљина и |
| Српски летописи. </p> <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити свом |
| с крагујима било је одликовање којим се није смео свак забављати.{S} Само су господа и властела |
| /> поуздањем полазио на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Судбина и с |
| је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушавајући Којадина и испитујући г |
| а овим младим људима, отац Калистрат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манас |
| } У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари |
| последњим часом. <pb n="218" /> Још се није било стишало у народу ни оно мучно расположење кој |
| мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној |
| " /> хришћани заробише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде б |
| променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је |
| оро све земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само насељеник.{S} Истина |
| али.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисоком ти царству данас требају <pb |
| Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да |
| 37" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису |
| ак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме чисто испосничк |
| душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као ш |
| а је била веома забринута, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој ја |
| стао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срб |
| е био од ретких људи свога времена који није разликовао властелина племића и сељака меропха.{S} |
| и последњи час.</p> <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цр |
| ом, својом другарицом од детињства, али није опажао никаква особита <pb n="132" /> осећања, оси |
| отац име и значај породице уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу |
| , и хвала му за то најискренија.{S} Али није то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на |
| оташ чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, |
| да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички |
| о дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у м |
| ма Турске.{S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређ |
| ије се бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада подизао вику, нити их изискивао баш до крај |
| опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и |
| скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло зга |
| а тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, док |
| Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се |
| ту Лазару.{S} Али у деспотској породици није било јединства.{S} Једни су добро разумевали прави |
| овек тога посла примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ |
| те, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.< |
| ном и умешношћу у свачему.{S} Ништа јој није <pb n="220" /> требало двапут казати, па да упамти |
| а.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео м |
| као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увући.{S} Они <pb n="286" /> су у |
| вољног свршетка Божјега Суда окривљеник није имао <pb n="176" /> ником ништа више за кривицу ни |
| собом дошао да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чинило му се да војска не чини |
| > <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Калистратом. |
| с и помислити може.{S} Нејаком и слабом није било места покрај обесних насилника.{S} Сиромах и |
| од станца камена.</p> <p>Којадин ником није казивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} |
| м одсечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, ни |
| обично онда кад никаквим другим начином није било могућно пронаћи истину.{S} Велики и искуснији |
| они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити.</p> |
| ао је доста велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста за |
| рао из млина, казавши му просто да млин није манастирски него његов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта |
| а, којој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n="237" /> <p> |
| с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео пустити <pb n="279" /> и своје људе да се с њ |
| наче благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност двостручењем и привидном мекошћ |
| ше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Прев |
| лио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд доб |
| верити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме чист |
| ци су владали овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и м |
| етњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком |
| то се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на дом |
| убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> |
| им цркве, никакав други посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, |
| шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као |
| а он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђе |
| ању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ о |
| олицима.</p> <p>— Не може, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака л |
| е кратког времена града Београда готово није било изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које |
| силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили војска са свих стра |
| а он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је бил |
| жњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{ |
| и неповољан обрт.{S} Гвозденовић никако није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стар |
| са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, |
| трашна борба води око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака |
| их врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на виш |
| ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске уд |
| ађ, политика мира и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није би |
| ао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама ужив |
| ни слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац |
| .{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало јо |
| у били у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Та |
| за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало је на |
| и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше влас |
| ређују.{S} С тога себичност његову нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвоз |
| ни били у животу, на оном се крају нико није могао одржати против њих, ма да Топлица није више |
| не, од ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Го |
| а суха поче у брзо показивати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре |
| тражио оно што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада по |
| /p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претв |
| лични јунаци и војници којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају ник |
| ски углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина, игумана, |
| ре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те продати?{S |
| е добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, одговори кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша није одо |
| власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од српских владалаца у ср |
| еј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од ве |
| тан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} Да није пред |
| овори Којадин, али морам признати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца |
| кренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он обра |
| је је и њему тешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије |
| ште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Европа је патила од једног великог зл |
| ђена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} Па колико је хришћан |
| ажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од |
| о бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак м |
| остим с господарством ти.{S} Моје место није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у от |
| воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпу |
| себи.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за |
| Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица |
| орок нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће |
| Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе |
| је тихом демонстрацијом изјавио оно што није могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео |
| дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> |
| би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута колико би тре |
| Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе |
| а да ће своју мајку известити.{S} Ствар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био куража |
| адић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму |
| редио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћат |
| вао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања п |
| ко, разумем.{S} Ја нисам заповедао, јер није требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповеда |
| чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи једном у |
| који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је чести |
| види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на врат |
| ар, веома озбиљан човек, отац Калистрат није марио за забавну књижевност, у којој је било пуно |
| и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао |
| е турске београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога п |
| оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћане у Цариграду.</p> <p>— Како?< |
| ити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју |
| од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није могао присетити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као |
| исто његових разлога, стари Гвозденовић није потпуно извршио деспотову наредбу о збеговима.{S} |
| ног и породичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао с |
| ио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним изгледима |
| .{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост |
| и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интересовао.{S} Његова жена, владика Круна, |
| нова акција турска.{S} Султану Мехмеду није требало много одмора.{S} Његови људи се размилеше |
| та је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слоб |
| урчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити |
| на овим листовима пружа приповетка коју није писао приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била д |
| ромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесницима се нарочито одазива |
| еснија за показани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би требало, |
| , деспот му је одмах предао.{S} Султану није никада требало одмора.{S} Од Крушевца је одмах нач |
| м стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Зап |
| разбегли.{S} Женска управа у манастиру није годила домаћинским пословима.{S} Од како је царица |
| ославља.{S} За патријарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера правосл |
| год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни народ око |
| вцима.{S} А тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Кру |
| ској књижници начита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хил |
| од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једног и другог места остављено је |
| оту и поступању.{S} Али ниједног од њих није он толико ценио колико два младића из Плочника, Ко |
| Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> |
| буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— |
| ни.{S} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако су молили Бога да их опе |
| е после топлих киша.</p> <p>Село се још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се |
| претеране децентрализације.{S} Нико још није имао државну војску под једном командом тако као ш |
| тражио уговором.{S} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S |
| стражу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Др |
| не за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и нам |
| земље порушило зидове градске.{S} Варош није више била ограђена, она је била као у отвореном по |
| и, краве или овце.</p> <pb n="54" /> <p>Није лака ствар управљати тако великом кућом као што је |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, |
| тиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са с |
| три Немањића, то није могао да оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку.{S} У ситни |
| ласти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи |
| на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није он толико ценио колико два младића |
| омисли на Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљ |
| ад од помисли на Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са |
| Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се свршила молитва, она уз |
| } Чиме се сад тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; |
| ам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке п |
| а цара Стефана.{S} После његове смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратк |
| отац Калистрат.</p> <pb n="164" /> <p>— Никад није време, одговори Драгош, рђавим људима. — Али |
| нијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми |
| е тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу. |
| егов старински углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина |
| анастиру.</p> <p>— Победиће онај у кога никад неће отупети и зарђати сабља, одговори Драгош.</p |
| знало како она ни у султанским дворима никад није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} |
| а-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти ј |
| наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те |
| е пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени п |
| градски!</p> <p>— Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад |
| та и народне мисије непрестано струји и никад не засушује!</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back |
| жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изазову.{S} |
| јем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пр |
| , више од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни |
| и, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је |
| а примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати на оно што |
| себични.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од младих љу |
| ву захвалност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколе |
| и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и н |
| који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гв |
| о колико је налазио да треба да покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} Исто то је б |
| и изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нама стари |
| и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила под тај град.{S} Сул |
| радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријатеље, није уводио |
| ављате, украс је цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет духа господње |
| буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Стаменија, рече јој Којадин |
| да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи суда турскога; да своје свештенство сма |
| не обичаје.{S} Нарочито је учио људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим потреба |
| лагости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар мо |
| лима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Н |
| тељским домом и са Србијом, на коју она никада није престајала мислити.</p> <p>Помоливши се Бог |
| е бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} |
| пот му је одмах предао.{S} Султану није никада требало одмора.{S} Од Крушевца је одмах начинио |
| не могу сложити рачуни српске политике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си |
| са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је д |
| ао град, а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше н |
| ову истине је једино вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно ста |
| образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у |
| С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То верујем и видим, одговори госпођа < |
| ће опет мала брбљивица, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашће |
| удио митром владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живе |
| ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> <p>— Мај |
| о калуђере писце, од којих, осим цркве, никакав други посао изискивао није!{S} Имао је уз те со |
| ао и правилно и искрено пријатељски.{S} Никаква повода није <pb n="210" /> било, по коме би се |
| упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разу |
| hi> наплаћивао од свакога без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потр |
| по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с |
| ругарицом од детињства, али није опажао никаква особита <pb n="132" /> осећања, осим обичне при |
| аклоност свога сина, макар да није имао никаква стварног приговора ни за девојку ни за њен род. |
| ј мршавој кожи кључала вода није нанела никакве штете.{S} Очевидно је остао неповређен.</p> <p> |
| е имала војску властеоску.{S} Није било никакве користи од тога што се војевању на Турке ставља |
| пахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве промене, али опет турски спахија није био оно ш |
| на више разних начина, обично онда кад никаквим другим начином није било могућно пронаћи истин |
| а ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ход |
| ти чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} Најтачније се <pb n=" |
| Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— Мехмеде, синк |
| и јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош ј |
| ин Јанко, завађени су међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да тре |
| ди и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац |
| такође вукла као пребијена, немогући се никако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да Му |
| ати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из својих заузетих |
| p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} А |
| Србији, осим градова, није било готово никако потпуно слободних људи.{S} Властеоски ред — влас |
| непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Г |
| лободњачких села није на том крају било никако.{S} Становници градова и тргова, Пирота, Извора, |
| би своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим увек косовск |
| добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се |
| ашно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах д |
| узимати неповољан обрт.{S} Гвозденовић никако није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави |
| рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вра |
| ље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо |
| ад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила крат |
| е мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се чисто и с |
| уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} М |
| се страшна борба води око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће |
| радских врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ н |
| владичанске столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад. |
| зла, од претеране децентрализације.{S} Нико још није имао државну војску под једном командом т |
| е био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турс |
| т Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико ни |
| " /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> |
| в сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама |
| а брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него |
| опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти |
| убити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је поста |
| генте, преко којих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у |
| ринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекива |
| {S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже |
| Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили војска с |
| и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпуну по |
| ио општи савез са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака. |
| {S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у |
| и нису били у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{ |
| његову захвалност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу п |
| ако да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник |
| ио обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру неп |
| мро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник Мех |
| лутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало |
| неко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше |
| распоређују.{S} С тога себичност његову нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин |
| су они били у животу, на оном се крају нико није могао одржати против њих, ма да Топлица није |
| е ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих |
| опаљене, од ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> |
| ло је узвишено опште поштовање.{S} Нема никога виђенијег онде и у околини коме он не би био учи |
| истрата; сахраних Драгоша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младости и милине.{S} Све ј |
| у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињ |
| алистрат.</p> <p>— Ја не признајем више никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја |
| {S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош наред |
| спот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јован |
| то, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у |
| а једнога од стражарских коња.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толики људи, нареди |
| Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници који |
| ајући деловало на свеколике ратнике.{S} Никола Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску в |
| ве године војевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао 30 септембра 1454 распис свему хришћа |
| е ни ауторитет којим се још служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве године војевања у Србији, 1 |
| е Стефана Немање, прадеда нашега, свети Никола, и женски — света Богородица, у којој је Немањин |
| о недеља пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним по |
| ction" /> <p>У гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене |
| ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p> <pb n="174" /> <p>Опт |
| итија читао је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књижницу.{S} Којадин није и |
| ца Калистрата да набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен препис, те је он дао трошак |
| ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је т |
| це на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Нар |
| ту пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манас |
| пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калист |
| ска под командом војводе <pb n="211" /> Николе Скобаљића, а код Приштине према Скопљу друга.{S} |
| ђу њима, архимандриту манастира Светога Николе, Калистрату.</p> <p>— Браћо и господо, моји драг |
| о куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћ |
| у Божју.</p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је прол |
| кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се |
| Овде, на манастирском панађуру Светога Николе, нема места <hi> удави </hi>.<ref target="#SRP19 |
| њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, |
| дрит Калистрат, игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић |
| га дана.</p> <p>Игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је јед |
| тир.{S} Тада је изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањину задужбину, једно да је б |
| радити у књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђе |
| како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Калистрат је испустио из својих руку много |
| Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси л |
| живео је непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска |
| у, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трго |
| , и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси |
| свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, који премину 24 марта 1455.{S} На његово је м |
| нада напали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком смрћ |
| њу, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S} Топличка војска имала је поћи на т |
| уда окривљеник није имао <pb n="176" /> ником ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа |
| м јачи од станца камена.</p> <p>Којадин ником није казивао шта се ломило поодавно у његовој душ |
| ред смишља своје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступ |
| , честити беже?</p> <p>— Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно господарство |
| у кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} Најтачније се |
| ском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била с |
| да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавно |
| ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није унапред познато где ће га и кад наћи послед |
| оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кућ |
| ш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су мах они |
| , кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— |
| чинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и ми |
| оде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} |
| ијом.{S} Разуме се да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био |
| и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгош |
| јој вери био мање више равнодушан, није нимало марио за западњаке, који су му њиховим биготизмо |
| мишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих |
| сао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интересовао.{S} Његова жена, владика Круна, увек |
| о подупирала и оправљала, али у одбрани нимало попуштала није.</p> <p>Султан је Мехмед, на посл |
| ро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз-беговић се непрестан |
| робај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шало |
| њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада подизао вику, нит |
| зрелију прорачуњеност у понашању, нису нимало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио |
| есте, на поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по Богу? |
| да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је |
| воје савете, твоје материнске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала |
| а то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Која |
| орбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми |
| и да не пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно видео, Стаменија, <pb n="115" /> рече К |
| земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу |
| се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те разумео, мајко, одговори Којадин плашљиво.</p> |
| оворио о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се |
| >— Јеси ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у та |
| о Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје. |
| {S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у планини? уплете с |
| закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим |
| ог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу з |
| пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и у |
| ило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> <pb n="91" /> <p>Он уздахну, је |
| 6" /> <p>— Царице мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нек |
| /p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја нисам заповедао, јер није требало да заповедам.{S} Ви с |
| {S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвесрдније благосиљам, рече дес |
| не туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, С |
| Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборав |
| сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, преча |
| вди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу |
| ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвоздено |
| и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је с |
| > добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата |
| а.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо |
| влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не плати што је |
| део и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти |
| p>— Може бити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то |
| } И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио судији.</p> <p |
| тако ниси говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја |
| Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се |
| сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задово |
| </p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{ |
| } Заман све.{S} Ти више ниси другарица, ниси пријатељица....</p> <p>Драгош ту заста.{S} Миља ус |
| кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нис |
| <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна пра |
| т рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборави |
| пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш |
| друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, ниси пријатељица....</p> <p>Драгош ту з |
| ј глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи ве |
| , Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га о |
| .{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али |
| њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може |
| ку. „На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је |
| и ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} |
| е оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени |
| лике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду данас с |
| пше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, а једну |
| че или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су би |
| ћилимима.{S} Одморници у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида |
| у је било ведро, непорушено страстима и ниским пожудама, пуно крепости и енергије, која се пока |
| ажећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се топио у телесном уживању, с |
| и лука црног и белог, пет шест троногих ниских столица, позната оруђа за ватру, и по која шарен |
| лободно смеш казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> < |
| ни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, синко, разу |
| > <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} |
| времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шан |
| драво, одговараше младић, али задовољни нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловит |
| ти као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвоз |
| и сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше |
| ас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано заједно.{S} Ах, к |
| и Плетикосићева једно другом наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о женидби свога сина с |
| а се помињу при Александрову васпитању, нису много дражила радозналост наших читалаца, али су с |
| ост и зрелију прорачуњеност у понашању, нису нимало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље ми |
| на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње заповести, али се очекују сваки |
| рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, г |
| рце било непрестано испуњено зебњом.{S} Нису знали колико ће то трајати; страховали су да сувиш |
| пљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго треба чекати, постити и пат |
| ити.{S} Полуде, раздраже непријатеља, а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да г |
| а његова забава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојство које је тај р |
| и толико заокупили послови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се пан |
| један младић.{S} Зашто његова властела нису боље чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не би |
| 1453. У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу |
| а.{S} С тога се велики пријатељи читања нису могли задовољити ни у једном манастиру, него су мо |
| ним и забаченим планинским селима ништа нису знали, на једанпут чуше и запрепастише се. „Какви |
| д свакога без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та пом |
| ије имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n="160" /> од ове самовоље, мака |
| ати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, а препис |
| ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из многобројних књига.{S} Осим тога у ће |
| пријатељство и њихове многобројне везе нису тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о |
| .{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа. |
| ила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по |
| рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два С |
| } Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге |
| њега су се и манастирски момци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до своје смр |
| ака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том |
| Околности су биле такве, а околности се нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин |
| ед султана Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије више |
| ђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко целе године, него су једне друге с |
| биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хри |
| ских коња.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толики људи, нареди одмах да остане с њ |
| р ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и по |
| ара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мало верује ловачким |
| а смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика |
| и се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази та милост; многи су |
| пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине доброте спрам света к |
| терају.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао и |
| мо.{S} Сами смо слаби; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све |
| а дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали госпођини редовни послови.{S} Ако веје |
| м.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога задатка требало.{S} |
| то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да то завис |
| ара и насељеника.{S} Властела господари нису знали границе својој самовољи.{S} Узалуд су државн |
| у не окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису штитиле општу сигурност?{S} У нашем случају, на пр |
| пажњом.</p> <p>Сви Гвозденовићеви гости нису могли стати за парадну велику софру на горњем боју |
| задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљив |
| ла добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада |
| , окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> < |
| испод Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису били пописана војска, него добровољни најамници.{S |
| ци ваљало је посести одмах, али војници нису смели хранити се храном спремном за опсаду пре нег |
| не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот |
| и Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио |
| } Разуме се да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта |
| ме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разумевали.{S} Њихово пријатељство и њихове многоб |
| и да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О оваквим стварима Д |
| је да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину Србије |
| ао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну српску земљу.</p> <p>— Па ми ће |
| а им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници вере. |
| ти.</p> <p>Дубровачки делегати и деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па се очеви |
| да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има већ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} О |
| алог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ј |
| није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу |
| бала да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд |
| и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупил |
| путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак |
| није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толико |
| срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лагано порумени и пружаше м |
| е.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за |
| ек може видети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је на |
| , интелигенција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви образовани |
| се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он говори, већ другојачи |
| нала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb |
| а мале ствари није никада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни |
| ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Д |
| ше за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не доч |
| тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лагано пор |
| > <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како ствар да |
| само његово лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија с |
| ћеву.{S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, к |
| ома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пу |
| алуђер, и прост човек може видети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ћ |
| ао своју властиту пропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сиб |
| о, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} |
| одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља! |
| арадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и |
| и, господару, говораше царица.</p> <p>— Ничим, драга султанко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога |
| рица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смејати на |
| је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није до |
| великог није било могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се |
| леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер су на њему н |
| њу, није радовао.</p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увеличање својих гр |
| ош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање ж |
| Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису видел |
| вићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет в |
| новићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута ко |
| и изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали |
| pb n="188" /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где с |
| м.</p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па иза |
| у да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме |
| C3"> <pb n="38" /> <head>III.</head> <p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспо |
| вници градова и тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су понајвише слободни љ |
| е код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њени |
| су у мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много годи |
| царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспото |
| трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да о |
| S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њ |
| <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за нак |
| амо новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник и |
| дали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину новцем откупљивао за раб |
| е Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топл |
| маново) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми |
| адине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— |
| који и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у којима су |
| S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града |
| са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвај |
| не Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту |
| пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће |
| двајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле поређане у једн |
| ике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су представљали деспоту да би то изазвало јач |
| ве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Брани |
| га истога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин Ви |
| разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив и уморан.</p> < |
| м-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} |
| је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</ |
| /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по талас |
| е, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти д |
| ћ.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити б |
| p>— Нека је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} |
| да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом живе, ни како |
| одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Б |
| радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији и |
| ћу, бистрином и умешношћу у свачему.{S} Ништа јој није <pb n="220" /> требало двапут казати, па |
| љен, намрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриг |
| ешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће |
| да нова владавина у Турској не обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} П |
| агу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n="65" /> <p>— Племенити пријат |
| сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознат |
| па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих |
| твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите да треба.{S} |
| упе за напад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као ш |
| рце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мо |
| а.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ |
| ава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот стар |
| ну заставу мора спустити.{S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од |
| е не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да |
| ој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} Његова политика се више не предругојачује.{S} |
| им мирним и забаченим планинским селима ништа нису знали, на једанпут чуше и запрепастише се. „ |
| бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господар |
| х људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном и прор |
| је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица |
| е нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање Стамени |
| Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди |
| је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав лист |
| , само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га |
| ати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измислио <pb n="214" /> што је утекао у У |
| Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, |
| шља своје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на в |
| оздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори |
| це које јој припадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се |
| дити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама |
| а се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, |
| двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да |
| осада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека траје.</p> <p> |
| етећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или |
| рети мусломанима.{S} Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али |
| зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по |
| а сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на с |
| е дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хр |
| од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који би |
| себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас к |
| гојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичке хри |
| листрат.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису слож |
| њихове многобројне везе нису тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трговачким пос |
| е, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до с |
| </p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се |
| нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас. |
| има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу |
| ви и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и |
| плаћања господару и држави, не мислећи ништа револуционарно.{S} Кроз њихова је уста говорио са |
| Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала |
| он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не |
| {S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било |
| преко Рудника.{S} Велики угарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ослобођењ |
| и и светитељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако о |
| шка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, |
| сенком његова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Ал |
| избегавате да јој приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем ово као некакву погодбу.{ |
| ривљеник није имао <pb n="176" /> ником ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> |
| {S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} И ако учините, пролићете кр |
| такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> |
| и сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта у Маке |
| Требало би само препис набавити, друго ништа, одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога |
| ље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сумњаш?</ |
| кар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цар |
| За патријарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна осећал |
| и буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном п |
| послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p> |
| бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема ме |
| рите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за |
| ти беже, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па |
| Превисоко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадим |
| ка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови послови, можемо и |
| ати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим одговор овога ч |
| сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p> |
| на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на |
| претурио двадесету годину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистрат, који му |
| и родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ств |
| то неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не |
| p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Угарске и |
| узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему то |
| ских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, од прил |
| еш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва м |
| молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђу |
| зговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио |
| очито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер су |
| што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И т |
| слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с ха |
| >Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској границ |
| p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио уста прот |
| , као да за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p> |
| румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет |
| <p>— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће |
| многим се стварима мислило другојачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и |
| да њима после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с |
| бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад |
| ш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу бе |
| она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, уби |
| месец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљским начином.</p> <p>— Читав месец дана? |
| ?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се г |
| рда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у свој |
| ад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да |
| .</p> <p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замо |
| је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају не |
| } Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се преви |
| свајача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и д |
| е пратила освајача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обичаје.{S} |
| отпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов језик се такође морао учити. <pb n="294" /> Тако се |
| стера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није о |
| <pb n="69" /> па онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задо |
| реч султанову.{S} Говори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} Мора се очекивати нар |
| Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретат |
| и дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учитеља као и р |
| за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда која је пратила освајача носила је нову ве |
| орише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин |
| } Недавно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом |
| а друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође б |
| отпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа добро за јадн |
| а црква — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, начинише се господари земљи и народу.{S} |
| варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, |
| а обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуженика и у |
| је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође благослов род |
| ругој нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, преви |
| 1453—54 почела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану Мехмеду није требало мно |
| е га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спушта |
| УЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 149.</p> <p>СТОЈАН НОВАКОВИЋ</p> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О П |
| ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} |
| n="69" /> па онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољс |
| овца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Д |
| ју би они хтели, или би просто стављали новац на расположење старешини, да он сам нареди што је |
| еби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са захвалношћу одговори да ј |
| абрало би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цр |
| поверени <pb n="181" /> на продају, без новаца.{S} Властеличић, свађалица и приличан насилник, |
| ворити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако |
| не питајући пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га |
| у Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је доша |
| склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> <p>— То ја не зн |
| нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, |
| стом народу тешка била самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот. |
| икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад |
| иташе га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— |
| .{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је |
| ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би се тамо го |
| S} Момци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> |
| овијати се, мислили су којим би начином нове прилике требало окренути у своју корист, тако да њ |
| егов стари познаник Ибрахим-беј.</p> <p>Новембарско јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз |
| беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и вл |
| е је, у другој половини маја.{S} Турци, нови насељеници пиротски, стајали су са својим старешин |
| к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нови султан показиваше најбоље расположење, али не гово |
| овори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу |
| им гласом позивали верне на молитву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу крста; звук зв |
| " /> <p>Султан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жалос |
| ара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита деспот |
| којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место је изабран |
| {S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека?</p> <p>— М |
| је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, колико сутра |
| внику се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила |
| готови да поздраве своју султанку, коју нови султан с толиким почастима к њеном оцу испраћа.</p |
| превисоко ти деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ра |
| а радо дочекивани представници вере.{S} Новим господарима су они изгледали као агенти потиштене |
| о милостив, обдаривши <pb n="289" /> је новим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим |
| р поклонио сабљу и господство над целим новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред |
| ли имања тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје инте |
| рбија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје |
| сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором деспотових доходака, по то |
| у половину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смед |
| его дотле.{S} Утврђења су оправљали или новима замењивали, а на топовску ватру одговараху такођ |
| те се зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} Којадин погледа ко то долази, па по т |
| е нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле п |
| и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многоб |
| е, у дубокој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} Његова политика се више не предруго |
| ност, свуда један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће уз |
| а, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и |
| разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад прегледа |
| у домовину, најлепшу земљу, створену за ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Ар |
| било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског М |
| ој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој |
| и.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јад |
| х потреба и тако становнике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских |
| жњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздрави човеку најпопуларни |
| ви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! повика неко |
| , поче мицати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршавој |
| вршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод каза |
| ук манастирског звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> Гво |
| лонити Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму своје прародитељке, Немањине Ана |
| дећи то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом сило |
| Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали закус |
| се турски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе с |
| већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из св |
| заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без т |
| тар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? |
| .{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у часови |
| ница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све |
| ића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али |
| и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушча |
| евесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и |
| ли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки господине деспоте, упита Јован.</p> <p> |
| Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај у |
| је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p> <p>Кад |
| н, који је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изаслани |
| по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије |
| <p>Пошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре св |
| спеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу |
| иша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, |
| ле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ва |
| Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици. |
| учињене Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз цео дом великога в |
| ју под развалинама свога града.“</p> <p>Новобрдске старешине скупе на договор све старешине вој |
| ета је, ласкали су изасланици султанови новобрдским старешинама, да се такви јунаци и такви чес |
| Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити један по један.{S} Султан је |
| у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да ће се |
| ају поуздано како су дошле заповести од новог султана, да се највећа пажња обрати на ред у војс |
| пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костадиновој и М |
| е.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по с |
| p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре го |
| да ће утицај Србије толико порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубро |
| ао на Златици, као после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрс |
| равнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад |
| су новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{ |
| емљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично |
| ти како треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујућ |
| моме много поштованом пријатељу, да до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се ви |
| силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камењ |
| план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спрема |
| наш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему одупрети?{S} |
| ина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крснога им |
| <pb n="30" /> <p>Ја сам једанпут видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговор |
| азио у пратњи султановој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства како где треба |
| ађ је тек тада познао праву опасност од новога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је н |
| е у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Мехмеда II, имао је прилике да о новом с |
| ој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљег |
| се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану |
| гош особито јуначки показао.{S} Долазак новога српског старешине у Белу Цркву такође их је обра |
| ечење и гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија г |
| наслађава овим задовољством, превртањем новога новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио |
| шевцу 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у |
| тујући од њих када се може јавити самом новом султану, кнез Гвозденовић је са својим друговима |
| ултана Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствари, |
| авести о положају у Турском Царству и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом пре |
| има и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колон |
| оје је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости с |
| пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, |
| деновића дошла на Порту међу првима, да новоме султану изјави саучешће српскога деспота и да се |
| Гвозденовић, с многим клањањем, исприча новоме госту какав му је празник тога дана.{S} Он му ре |
| алистрат морали су поћи да се представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји највећи противни |
| -бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном опел |
| } Ко може њега боље увести у послушност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Ду |
| <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одм |
| мало верује ловачким причама.</p> <p>Од новости говорило се тога дана много о опсади Цариграда. |
| рем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па н |
| езда која је пратила освајача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове |
| " /> двор вежу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све |
| устити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је |
| рхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна борба води о |
| ва овим задовољством, превртањем новога новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управн |
| у свакој џакуљици по 20 литара кованога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управ |
| едусрео у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен д |
| лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обележено ме |
| ене ловачке птице продаване су за скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке године да |
| це и одбијаше оне људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не |
| рагош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не плати ш |
| } Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистрат, ма |
| им уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чини добро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с |
| акав каматник из Прокупља, који је само новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша оставио тргови |
| говац из Ниша, који се своме властелину новцем откупљивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето |
| му је управник поднео, наредивши да се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза се во |
| могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.< |
| <p>— Како?</p> <p>— Он је њима помогао новцима.{S} Требало је и тамо спремати се за турски нап |
| се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и ње |
| јављајући се домаћину.{S} Иначе његова нога не прекорачи више прага тога двора.{S} Којадин, чи |
| окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су посл |
| су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене доколенице; око ста |
| ко слабина.{S} Турске широке чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио |
| но су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, која |
| у били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима |
| лепе липове даске, боје, <pb n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз ле |
| вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним носом, сећајући |
| , метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких за |
| се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или |
| вода, самозвани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Б |
| војску, и 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том |
| се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Н |
| .{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И |
| о пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио суди |
| емљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покојног мужа |
| или су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговци оружја, дрводеље, качари, који су целе |
| неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео |
| х се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство највећа неп |
| треба за преписивање: хартије, калема, ножића за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} |
| {S} Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхол |
| красно око, округласти образи, правилни нос, златна коса, усташца и поносито чело.{S} Миља онда |
| нашао и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{ |
| ситних очију, широких меснатих образа, носа великог, закучастог, браде округле, косе више смеђ |
| вари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је |
| оспо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.</p> <p>— Којадина |
| има, такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколове на руци.</p> <p>Изгледали су као два брат |
| самозвани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја |
| ако се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан |
| Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те |
| е прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад спустише носила, госпођа Кр |
| им пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манастирско брашно неначето.</p> |
| се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о |
| м Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше |
| } Нова најезда која је пратила освајача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново од |
| Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опсадне справе које су онда биле позна |
| стима, или кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин упо |
| ава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А тополива |
| ше носећи Којадина.</p> <p>Кад спустише носила, госпођа Круна приђе да прегледа рањеника и обра |
| за султаном самим, којега су полу мртва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији преплавиш |
| пила око Београда, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и кад се та војс |
| рухо, повео би соколаре, који су соколе носили на рукама по ловачком начину, и свечано би их пр |
| ућицама. <pb n="87" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је био спремио њ |
| кћери староме деспоту.{S} Посланици су носили поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе |
| рши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад спустише но |
| арица Мара сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и да епископа по |
| осиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети к њ |
| рицу и њене родитеље.{S} Пред царичином носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој |
| ку државу.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на одређено место, царица изађе да прими поздра |
| а, царица се носила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин употребљен и овде при њеном ул |
| соких турских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њи |
| возденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не би ли |
| доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега је о црвеној свили виси |
| је други момак за оним на послужавнику носио.</p> <pb n="235" /> <p>— Србија је пала, продужи |
| ђење из ропства.</p> <p>Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе |
| м уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на одређено место, царица изађе |
| ало незгодну за пренос на далеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, пос |
| им кућама својих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трг |
| изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не |
| ноге, и коловођа дружине, с распореним носом, сећајући се доброчинства царичина, викаше колико |
| као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</p> <p>— Истина је, дода |
| „Ћути, брате, рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад ј |
| о један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу свога госп |
| пет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Тур |
| и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савл |
| рано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ увеличавала је јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>А |
| хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тад |
| им губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и кад на спољна |
| усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним изглед |
| га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, оца Ка |
| мор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припали свој воштани свитац и |
| даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километара од |
| иге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари још једнога ка |
| угом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису п |
| слати, упита деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре који сад т |
| мали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу. |
| гош као редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </d |
| паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у |
| тафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва сп |
| вршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Дра |
| увши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к |
| г већег места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и величанств |
| е што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољ |
| да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| брахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљт |
| , али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ н |
| меном и месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још ју |
| ко саграђене куће, у којима је спремано ноћиште и боравак гостима властелиновим или људима разн |
| о код њега, <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драг |
| к се ту чуло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Калистрат особито радо имао.</p> < |
| шта не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ј |
| ци у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су о |
| намо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није |
| рских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њима су иш |
| е се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклони.{S} Једна |
| била ненадмашна.{S} Трчала је, радила, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та дево |
| азносили закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као |
| ојо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S |
| хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n= |
| ста га је деспот Стефан сваком приликом нудио митром владичанском.{S} А он за то никада није хт |
| уге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе |
| га доста спремила.</p> <p>И поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се на |
| епоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Он |
| .</p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Г |
| деновићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се оп |
| да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он |
| он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би |
| њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p |
| јске лествице </hi></title>, која је за њ преписивана. <hi> Прост инок скот словесан </hi>, пис |
| нагло диже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потраж |
| ским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право |
| варао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна н |
| а без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна вој |
| р, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко |
| Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљ |
| маче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S |
| е у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе |
| је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносо |
| д пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над моравском долином и над Крушевцем м |
| м углађеношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа св |
| де.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали ми с |
| и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав прогов |
| осле, противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежа |
| .</p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну |
| ли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих ни |
| озденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пут |
| може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти игумана Кал |
| } Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништ |
| у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда на |
| едан црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса шт |
| а, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заин |
| од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отвар |
| користи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, |
| то с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседлани |
| аше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро че |
| као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за жи |
| ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су мах |
| кругом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда |
| амет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој |
| стице које јој припадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима |
| ме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости.</p> <p |
| возденовићу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу свом |
| а је на то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли ка |
| ста велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а |
| {S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти на колена и потону у уср |
| ш неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb |
| а молитве, када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <pb n="125" /> <p>Мушким, тешки |
| в слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су долази |
| тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је |
| {S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако остав |
| ога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што га не прима |
| и изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је |
| о зависи од игумана, оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба оста |
| а би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели |
| ела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у осо |
| > <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> видела није, премишљала је о истом |
| ш погине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је |
| чем.{S} Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје, по |
| ло да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свег |
| ика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега један калуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су бил |
| , сви, по реду старештва, прођоше поред њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи |
| извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочито, потурчењак ретко где могао скрасити. |
| успротивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да њега |
| пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина |
| је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се си |
| ластела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другог |
| емо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за пр |
| у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин |
| и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву пространу околину Бел |
| ме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистрат мог |
| кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и стане га ча |
| иромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност новоме стању него ми који |
| едник Мехмед, који ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах са |
| {S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни ка |
| ао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукн |
| сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} Као |
| а не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали нег |
| југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к |
| Стаменија за се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к о |
| се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима к |
| е, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је |
| .{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекуј |
| га суда, који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се при |
| S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна как |
| и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с халком око врата. |
| емљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња |
| е томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему |
| му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, р |
| Мост, који се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила страж |
| у је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег |
| ког Царства.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо у |
| ш не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Није |
| м на коме оставити манастир и народ око њега.</p> <pb n="267" /> <p>Отац Калистрат погледа с ми |
| неких шумарака.</p> <p>Силни народ око њега отворено је гунђао против овог одашиљања војске Ту |
| покри <pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није с |
| на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била |
| у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, реч |
| амо да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубови је радосно поздрављаху.{S} Грл |
| .{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним сановима служио пилав од овчевине.</p> |
| осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко |
| и горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се |
| .{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша стари г |
| еди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид |
| оту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот |
| <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће |
| у, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подруч |
| о грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушк |
| уке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарско |
| удну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори |
| се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас прв |
| ма милостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој г |
| гу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није |
| ицу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за прип |
| оме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb |
| , па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па н |
| им интересима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишчауравао каткад и одви |
| ања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, његов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{ |
| Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том |
| ла <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашл |
| е силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стр |
| b n="29" /> виђење са царицом Маром.{S} Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, |
| з душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p |
| на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправан према дужностима ве |
| лим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њ |
| Зашто његова властела нису боље чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у |
| г прекида, у дворе старога Гвозденовића његов стари познаник Ибрахим-беј.</p> <p>Новембарско ју |
| ужио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед избрисао као да га никад било ниј |
| јем најпробитачније било дочекати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да |
| кад је услед тога силно порастао углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мисли |
| вено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући молитву. |
| војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара б |
| ије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истина |
| ен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу остаде такођ |
| ње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа вла |
| ило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био буја |
| косићеве деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени, нису |
| му просто да млин није манастирски него његов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта је радио калуђер?</p> |
| ше се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи власт |
| је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајући похвале крото |
| је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили само |
| о је још више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио ил |
| ти као што је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његов |
| је продавницу при средини улице.</p> <p>Његов тужилац био је некакав каматник из Прокупља, који |
| тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао д |
| ца мусломана.{S} Питање његове женидбе, његова љубав према Стаменији добили су најнеповољнији о |
| нику.{S} Нека Којадина на његовом путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја ш |
| /> <p>— Султан Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој грани |
| старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} Његова политика се више не предругојачује.{S} Правац ко |
| појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца њихова, облачили би |
| машним сељаком меропхом или отроком.{S} Његова блага, божанском милошћу напојена поука текла је |
| али гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав била је узрок да |
| се за цркву није нимало интересовао.{S} Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, |
| а је са свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у бор |
| е више прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S |
| } Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке цариградским путем с |
| се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко, |
| е познаје.{S} Мора се очекивати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба |
| огађати хоће ли се просидба или женидба његова свршити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није |
| размирице с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудн |
| тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису били у стању |
| b n="83" /> деспота Ђурђа и свеколикога његова двора.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, мог |
| > С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> <p>Он не изговори — шта.{S} |
| мања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су прим |
| рче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} И то му је манастир осигуравао.{S} С |
| зденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена, о коме ми причамо, д |
| ину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама његова појава наново развесели сестру његову.{S} Она хи |
| е, које су му често долазиле у часовима његова самовања.{S} И све се те маште сада савијаху као |
| урака.{S} Паде му на памет како ће жена његова примити глас о његовој промени вере.</p> <pb n=" |
| Студеници.{S} И тамо су сад била једина његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топ |
| требнији био.{S} Тако је нашла признања његова искрена служба народу.{S} А он је, целога свога |
| здавао.{S} Тако је њему једанпут сестра његова Каја споменула како се поговара да Којадин радо |
| дин такође мало разумевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешт |
| м све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луд |
| ика, не јављајући се домаћину.{S} Иначе његова нога не прекорачи више прага тога двора.{S} Која |
| жјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа притврди и прегледа на себи о |
| ису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би |
| га није било ни речи прекора за људе из његова подручја који су пијанчили или лењствовали, или |
| а воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провириваше, у тону којим га је изговорио |
| реди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа властеличић |
| , тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су |
| нде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућер |
| те ближе његовој граници неголи граници његова непријатеља, Угарске.{S} Београд у угарским рука |
| гој страни Дунава, тако рећи под сенком његова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњ |
| ри летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају сам |
| слио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора |
| д ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} Мило ми је једино што не од |
| Стефан! уздахну један младић.{S} Зашто његова властела нису боље чувала његов аманет и његове |
| им расположењима.{S} Њему дође на памет његова жена Круна; њени прекори за његово шуровање с Ту |
| њиховом саставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се |
| дрова похода онога света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик п |
| сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећања била осећања целе Топлице; што је он мис |
| се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{ |
| славу своје породице.</p> <p>Кад је иза његове последње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у |
| Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али католици, |
| и и у дворишту, под главним заповестима његове жене, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било |
| м се на султана самога толико колико на његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рођена |
| ра и великог челника над војском, да од његове стране поздраве царицу Мару при њеном уласку у с |
| ед знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља ради |
| је као младић ступио на престо, војводе његове саветовале да одмах војује и да своје противнике |
| свакидашњи стан властелинов и фамилије његове.{S} Прозори су били испуњени танким провидним пл |
| не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на но |
| о радило само за цара Стефана.{S} После његове смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, ал |
| живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим п |
| и у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове женидбе, његова љубав према Стаменији добили су |
| емо да је Гвозденовић приликом последње његове мисије у Дренопољу пристао на поверљив предлог в |
| вог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете над својим родним |
| служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, а |
| земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале |
| народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, није много марио ни за романтичну нарав |
| сим тога главног боравишта властелина и његове породице, у дворишту су се налазиле још три мање |
| и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хр |
| ластела нису боље чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</ |
| сли о недалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити, последњи |
| бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј вид |
| ао на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене главе лебдело је узвишено општ |
| храну.{S} Али су њега храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и пев |
| а Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с гл |
| н је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, која се то |
| е пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори просто затварају и како он од једном, као |
| одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубови је радосно поздрављаху.{S} Грлица се ди |
| у Мехмеду није требало много одмора.{S} Његови људи се размилеше по границама око Србије и поче |
| јући и гледајући у лице султану, кнез и његови другови поседаше на одређена им места.</p> <p>Од |
| </p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије показаше се на уласку |
| , а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> |
| шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових |
| ивоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече |
| Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на |
| Калистрату чинило највећу радост, то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да |
| гу.{S} Буди милостив жељама и потребама његовим и земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође |
| у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором <pb n="239" /> видеше и познаше људи, ск |
| на није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смисл |
| ра царице Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим друговима, наврати се опет млади султан к цариц |
| инама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим <pb n="37" /> друговима одмах за тим.{S} Нарочи |
| послетку, морали пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих |
| а свој начин; омладина је овде висила о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{ |
| во, које је отац Калистрат препоручивао његовим ученицима.{S} У дугим и неисцрпним разговорима |
| је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко.{ |
| за 700 женских наредио је да се предаду његовим војним старешинама као награда војсци, а момке |
| ан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају.{S} Уступајући натрашке, једнако с |
| тив жељама и потребама његовим и земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци султановој |
| Увек сумњам, не због деспота, него због његових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињанина.< |
| д би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о путовању и живовању његову.{S} Свак се |
| вору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пожуда, једва се, као кришом, могла, к |
| знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} |
| спот Ђурађ онда признао како је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у то време, |
| езом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| горњем боју деспот је примио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, улак с |
| </head> <p>Испод Гвозденовићева двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом долу |
| се, уз добре поклоне, вршили само преко његових доглавника.</p> <p>У одређени петак кнез Гвозде |
| а, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гвозденовић није потпуно извршио |
| ултана Мурата и да помогне оријентацију његових пространих комбинација.{S} На томе се и свршава |
| и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могл |
| амет његова жена Круна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; њено свагдашње нерасположење |
| ле V, који премину 24 марта 1455.{S} На његово је место, истина, био одмах изабран Борџија, вла |
| тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовић |
| е подигнуто у небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није о |
| леко од Беле Цркве.{S} Властелинство се његово пружало од Топлице на север к Јанковој Клисури и |
| жавама свима без разлике, тако је узеће његово <pb n="202" /> значило да је цело православље кл |
| <p>У одређени петак кнез Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва |
| пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> <p>— |
| на охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци |
| оме се он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одговори о |
| да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат га |
| ли своју кућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он налазио да то треба да се учини. |
| д свега што би се могло мислити поводом његовог знаменитог разговора с Миљом, Драгош не бејаше |
| и јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо д |
| бној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нарави, према великим интересима |
| оредом послова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно време звал |
| ислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну ст |
| гова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова непријатеља, Угар |
| то буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанску. |
| ни, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Д |
| да моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани |
| се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму своје прароди |
| прам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у златним кондирима |
| су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, м |
| ра одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} |
| амет како ће жена његова примити глас о његовој промени вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошто је у |
| ше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о дану с |
| Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да с |
| а немирна мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у н |
| ви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни |
| славне вере и српскога народа, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом век |
| ао како је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове з |
| да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега скупљају рђав |
| м није казивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о својој личној судбин |
| Она га је застала у харему султанову у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар и |
| а размишљао Којадин, увек је налазио да његовом положају нема другог излаза него да изађе из оч |
| ако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом путу; његова је природа за то; он се за то спре |
| аћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обича |
| како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да |
| властелину, у којега су, међу послугом његовом, били нарочити соколари, који су се даље о тим |
| , као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном косом, с оним живосним очима, с оним руме |
| и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек |
| Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се |
| Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из Срб |
| Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су с |
| и и енергије, која се показивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је |
| иће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</p> <p> |
| теру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозденовићу.{S} Плетико |
| мање — на жив народ, на његову оданост, његову захвалност, његову веру.{S} Ако нико никад не бу |
| , на његову оданост, његову захвалност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову |
| агоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?< |
| уна на небеско имање — на жив народ, на његову оданост, његову захвалност, његову веру.{S} Ако |
| своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по |
| о из студеничког прњавора, и онде је на његову рану младост утицао црквени живот манастира Студ |
| ароду још је било најлакше.{S} Пређе је његову господару било име <hi> властелин </hi>, а сад м |
| оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ј |
| ло је увек држати слободан за султана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести |
| када треба напити у здравље домаћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била по |
| ат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њи |
| ха!</p> <p>— Ја се клањам силноме слузи његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n= |
| не.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога оптуженика, к |
| кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је радио властелину.{ |
| собом распоређују.{S} С тога себичност његову нико није опажао, и опште је мњење било да је вл |
| p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се с <pb n="138" / |
| ша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о вел |
| .{S} Неко срећно расположење цароваше у његову срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе испред Кој |
| одмах.</p> <p>По том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старце |
| ашњи дан крснога имена лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, п |
| бе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их како на красним коњима јашу плани |
| бог његових прича о путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био пр |
| а његова појава наново развесели сестру његову.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет суморноме б |
| речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне исто |
| тешким и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено д |
| {S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју |
| а одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спреман, и имали су д |
| ан зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце милим, топлим трептањ |
| та се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им зап |
| то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад м |
| елу.</p> <p>На једанпут у свакоме крају њезине девојачке собице, у плаветникастом зрачку кандил |
| рофил, њезину смеђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звез |
| та који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника ни сиром |
| ри он још поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и јед |
| ољно, приписивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није |
| ен у најнепријатнијим расположењима.{S} Њему дође на памет његова жена Круна; њени прекори за њ |
| а белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспот |
| властелина племића и сељака меропха.{S} Њему су, заиста, <pb n="92" /> по светоме писму, били ј |
| еђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{S} Човек је био и |
| ома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин |
| и, која су примила веру мусломанску.{S} Њему је остао само углед старога имена Гвозденовића, и |
| е и показао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио С |
| Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба светој ве |
| испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу |
| Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и |
| ено све што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућама својих села ко |
| тну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаниц |
| слушности својом гвозденом руком.{S} На њему је, на послетку, било главно старање о бојним и о |
| о домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је било свеколико наређивање о обради њива, виногр |
| з Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између својих отрока (робова) ко |
| бодена у скупоцену свилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и господско турско одело као на паш |
| па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога и |
| араше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош кора |
| о на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} Али на |
| трељања, пободено било друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био једа |
| реку јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапс |
| времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови оставили тешке трагове.{S} Трг ј |
| ту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати |
| , новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему одупрети?{S} Такога султана још турска вера имала |
| е је само заповести издавао.{S} Тако је њему једанпут сестра његова Каја споменула како се пого |
| > <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> |
| га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица |
| ремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га о |
| ао, али је било насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао да учини одм |
| брадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља. |
| лубови су се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и м |
| држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он налазио да то треба да се у |
| вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки господине десп |
| {S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је своје старе |
| попео на престоно место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на св |
| у, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што |
| у.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко |
| у.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, да |
| је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очекивали |
| р, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упи |
| ак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако ис |
| сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и с |
| вере и народних интереса, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био |
| ехаром у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испра |
| ајподеснија за показани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би тре |
| чињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} За м |
| бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница |
| дало властелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличића |
| ље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетв |
| ћевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајности српске велике куће, св |
| начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нам |
| у.{S} Према тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нарави, према |
| де, и племићска поноситост разбуди се у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Ал |
| бље жилице праотачке вере затреперише у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, |
| деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Хра |
| возденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, прис |
| и да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње мисије још већма утврдило борављ |
| у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања |
| ерење увући.{S} Они <pb n="286" /> су у њему непрестано гледали старога хришћанског старешину, |
| га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан |
| оговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она д |
| А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гр |
| } То би значило избегавање Стаменијино, њен разговор о неудавању и њене напомене о некаквим раз |
| и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И |
| они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су као ослобођење из р |
| стварног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од нај |
| У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Панкратије, који је служио царичину |
| ера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје с |
| јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, ко |
| једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хај |
| пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, стара |
| ти.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира.</p> <p>Између свију дворкињ |
| и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски п |
| с извесним поносом.{S} Њено сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уз |
| еновићка и Миља и остала <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Ста |
| гла одликовати млада српска девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S |
| султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја била политично дело, те је она у харем до |
| указаше царичине коморе и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са својим справама ишли су напред. |
| кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога да ј |
| говараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да |
| и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад |
| сјајности српске велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито о |
| /> деспотове кћери, око њених дворана, њене властеле, калуђера и калуђерица.{S} Одахнула би ка |
| и и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима као да су |
| це на којој је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} |
| чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се нај |
| Стаменијино, њен разговор о неудавању и њене напомене о некаквим разговорима тетке Којадинове.< |
| у, узимали у заштиту православну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справед |
| д је радосним клицима сусретао царицу и њене родитеље.{S} Пред царичином носиљком јахао је десп |
| иле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше зак |
| ашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитва |
| о свему известити царицу Мару и примити њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен |
| су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито око првенца Којадина и сестре му Ми |
| , у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакв |
| башти започето пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе т |
| а Мара довела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је |
| } Њему дође на памет његова жена Круна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; њено свагдаш |
| авати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је могла по |
| тава старих времена, и свак се напајаше њеним тајанственим успоменама.</p> <milestone unit="sub |
| ачија од свога мужа Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Ста |
| ржање више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињама, женама старијим, говорила је ср |
| веденог разговора Миље Гвозденовићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно после подне беше |
| прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> братом.{S} Ево и моје дра |
| p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с гл |
| лужби и за све друге потребе царичине у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на коју |
| ке, <pb n="113" /> деспотове кћери, око њених дворана, њене властеле, калуђера и калуђерица.{S} |
| младости и лепоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђење и старање да свак буде учесник госто |
| и прекори за његово шуровање с Турцима; њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у го |
| ај којега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу детињске радости; |
| аменију, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и ње |
| оста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда с |
| да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, немила?{S} За |
| јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се дес |
| са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она га |
| несе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој |
| бро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим начином |
| ићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разговор |
| еома ретко.{S} За неких петнаест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину |
| тски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него што се могло споља опазити.</ |
| Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаме |
| но средство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепано |
| иља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се |
| је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које је она, за своју службу наро |
| ти због трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, уд |
| .{S} Тај је начин употребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци дон |
| његове стране поздраве царицу Мару при њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На цариградском дру |
| коју нови султан с толиким почастима к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се на цариградском дру |
| и Мари, својој помајци, распитивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат покло |
| оспођа Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на |
| имала околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} При свеколикој смерности царичина живље |
| е је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стамен |
| дан после лова, који је Којадину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој руж |
| у султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелинство у Топлици и у |
| ену елегантну појаву младости и лепоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђење и старање да св |
| стајала код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну бистрину велико |
| мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну бистрину великог је утицаја имала околина |
| о да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он од |
| адионице сусретао је из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема д |
| {S} Милина га је обузимала кад је видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њену дворбу го |
| ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова њива приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, |
| једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васп |
| у је било свеколико наређивање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се |
| њака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарске меропашке |
| пе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као |
| } Гвозденовић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавито њег |
| то све.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло ле |
| у му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је радио властелину.{S} Весе |
| оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико саста |
| владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенство, калуђери из околни |
| рви појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђош |
| отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња |
| S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан |
| тио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Ни |
| S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> < |
| оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленк |
| дмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје, полу напит, једва се пробуди и по |
| ето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извр |
| правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казн |
| је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена тако страховита, мученичка казна.</p> <pb |
| ди.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му их пок |
| а уверила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред < |
| ћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом |
| пчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до босанских |
| дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> видела није, премишља |
| мисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори просто за |
| не сигурности, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању извршене.</p> <p>— Све |
| смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори просто затварају и како он |
| једном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело дуваше |
| засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сце |
| еше српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном р |
| су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њ |
| султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће сул |
| дјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча |
| и толики људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и това |
| ође једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турц |
| ојводу Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1455. </p> </div |
| гонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сурва се у градски ду |
| них часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман с |
| тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам си |
| беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно |
| ачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим о |
| деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврш |
| буђењу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он за |
| шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> |
| ду.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда бранил |
| за које су још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Калистрата била са св |
| но служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести <pb n="236" /> да уз посл |
| ребало окренути у своју корист, тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе бил |
| уг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трг |
| бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара |
| е деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновника, упућених да от |
| е, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порти д |
| на красним коњима јашу планином.{S} За њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака |
| та, изађоше те поздравише царицу.{S} За њима приступише Турци, који су, управо, и сами били део |
| ило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиротски владика и свештенство заједно са старешин |
| јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу предани |
| упи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже |
| натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколове |
| его се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да |
| се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На |
| Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за ме |
| ли једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом искреношћу о |
| еше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дуг |
| ане.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било војничкога с |
| > <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p> <p> |
| рба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци |
| госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S |
| и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад с |
| ариграду.</p> <p>— Како?</p> <p>— Он је њима помогао новцима.{S} Требало је и тамо спремати се |
| боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисл |
| тра као своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна п |
| оворио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било |
| Њене тековине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и интер |
| си.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима обележити граница, преко које се |
| даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{ |
| анике султан ће примити у први петак, и њима ће се предати султански дарови и поздрави за деспо |
| од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренски |
| ица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако |
| ј љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлици и |
| „Најбољу снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако |
| е.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог непо |
| , Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Т |
| у уписану у сводовима велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, |
| авице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са |
| ац Калистрат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је |
| из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођа |
| .{S} У дугим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда п |
| вих пратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се т |
| еба, имање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се не да |
| ити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уз |
| немо сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што см |
| овића већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо чувати |
| страта била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљење |
| рат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њи |
| , да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрдес |
| те које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сук |
| решине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с т |
| .{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте ма |
| лази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му |
| заузме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, који је из њ |
| да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до |
| известити.{S} Ствар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други |
| ајпопуларнијем и најчувенијем онде међу њима, архимандриту манастира Светога Николе, Калистрату |
| и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња порука старога Калистр |
| ном целином, већ се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, |
| им-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу предани били.{S} Ватра је врцала и |
| и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њих |
| и, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превисок |
| нога.{S} Људи су плакали растајући се с њиме.{S} Један једини човек <pb n="284" /> који је треб |
| " /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особита милост |
| их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца |
| царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској |
| боравио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитиван и комбинатор, хлада |
| тарешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у својим мислима, њему, |
| су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге |
| адесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновниц |
| н и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи |
| показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклони.{S |
| их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске старешине и слушам их у свему ш |
| у мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: ка |
| ; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топ |
| били они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима св |
| напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њи |
| и оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође једном, |
| у.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, |
| губио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложнији, мно |
| се крају нико није могао одржати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} |
| ајамници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту порезу која се звала <hi> во |
| х и спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тих |
| јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се сврши |
| гово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као |
| прам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није |
| на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње н |
| животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није он толико ценио колико два младића из Плочника |
| е работе биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се вршила над глава |
| дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беја ч |
| пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се г |
| се великашима турским и распитујући од њих када се може јавити самом новом султану, кнез Гвозд |
| ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има још једна |
| ува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зависи |
| зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложнији, много истрајнији и мног |
| де их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем |
| евући воловима или биволима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра го |
| ама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунч |
| о поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другоја |
| ања у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с |
| којство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по којој би |
| јима чекати султана Мехмеда, који је из њих изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас снашао |
| ећи момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је С |
| и неверничке џамије <pb n="293" /> и уз њих минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и живи |
| ај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега један калуђер с епи |
| и твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би |
| {S} И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни |
| атолици, одговори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је |
| и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n= |
| ти међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим ст |
| p> <p>— Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} |
| нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му |
| а понесе траве од рана.</p> <p>Неколико њих отрчаше одмах.</p> <p>По том рањеника унесоше у њег |
| их манастира.{S} И онда су састанци око њих имали са свим друго значење у срцима народним него |
| пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— А како ми |
| Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} |
| <pb n="293" /> и уз њих минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали в |
| кама, намргођеношћу, прекорима кад ко у њих каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо д |
| стити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, старешин |
| авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено једно теле и неколико прасаца и |
| у и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њихо |
| иш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозден |
| Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће боса |
| ји су му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов господар, стајао је онде љутито вичући својим људ |
| е почињаху летати по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање учеставаше, јачаше непрестанце. |
| ма, шљивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењивали су салоне у л |
| том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по планинама.{S} Коло стаде |
| је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је с |
| нство међу народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазар |
| заклоњене од непријатељских удараца.{S} Њихова плодност и вредноћа народа који их је насељавао |
| редстојника, којега је Којадин знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим околним кућицама. < |
| али су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи момак је водио |
| хранила и господа и многобројна послуга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на |
| они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да почну католичку пропаганду, да |
| .{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечан |
| нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија је јуче ка |
| е мислећи ништа револуционарно.{S} Кроз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се |
| з близа неће цркве, њихове повластице и њихова права и имања чувати тако како су их чували прав |
| ли деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, када Београд није ви |
| и и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и њихова права и имања чувати тако ка |
| у, <pb n="184" /> госпођу Плетикосићку, њихове синове и кћери отац Калистрат беше задржао на ве |
| учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју |
| обичајима онога краја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, колико их је било |
| обеда оснажила срца Турцима и преузнела њихове наде, толико је религиозна мрзост у срцима хришћ |
| него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да им је нај |
| чи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зависи и вера и |
| е му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу |
| оданде послат један турски чиновник из њихове свите да нађе старешину тога турског одреда што |
| и христољубивих господара и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужности и по свом |
| су разумевали.{S} Њихово пријатељство и њихове многобројне везе нису тога ради ништа претрпеле. |
| онити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије н |
| са соколовима.{S} Трећи момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачк |
| а био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихових обавеза властелину.{S} Иначе бл |
| су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови другови питаху их о тадашњој л |
| и, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с М |
| ри сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови другови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се о |
| ачинише се господари земљи и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се свак морао пок |
| Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он ни |
| иви и справедљиви мусломански султани и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, |
| , кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и при |
| а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сваки свога |
| .{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стајали спремни при камену, који ј |
| творени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Требало је |
| тив њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И н |
| е нимало марио за западњаке, који су му њиховим биготизмом и великом оданошћу <pb n="61" /> к с |
| ђиваше што је требало за дочек гостију, њихових пратилаца и турске војске која је с њима ишла.< |
| ко их је било, били су искључна својина њихових господара, онако исто као домаћа животиња, воло |
| ко оштар, кад се тицало њихове службе и њихових обавеза властелину.{S} Иначе благ и човечан до |
| љи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb n="119" /> и удају, ка |
| чке, па се очевидно нису разумевали.{S} Њихово пријатељство и њихове многобројне везе нису тога |
| ога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> слове |
| ти у густим гомилама на град, и како је њихово одело било широко, ово средство необично помогне |
| м врачара Шана, која је живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарам |
| "40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни |
| старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чини |
| ела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је д |
| говорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам преговарају како је |
| о је велика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је то чинио виш |
| ска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чувај |
| мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда |
| читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонар |
| мо за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необични |
| крашена старица са десетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима.{S} Игуманија одведе дес |
| е у црвену хаљину од свиле, скројену по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, зел |
| , на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Ниса |
| у ми они много пута одговарали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи уз |
| о.{S} С тога је другим начином упућивао њихову наставу, старајући се да они читају оно што би о |
| на.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У |
| ијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он |
| , смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахрани, помилу |
| у је војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брд |
| м вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би |
| страта, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb n="289" /> је новим зем |
| у.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту |
| о да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S} |
| трате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови |
| возденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не доносим ти добре |
| царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица М |
| ци, распитивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру |
| ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је им |
| олна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршавати |
| од намештаја најпростијих ћелија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, о |
| ила сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита |
| ислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држав |
| адин није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу |
| заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, К |
| {S} Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је сп |
| ј пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у град |
| е, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прси.{S} Нека чудна милина о |
| алност и за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је главно интерес.{S} Султану се после Цариграда |
| милуј Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрд |
| ност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико с |
| ушким, тешким и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрш |
| <title> Рајска лествица </title>.{S} У њојзи се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се |
| а страдалница!{S} Шта чинила да чинила, њом се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, |
| Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидно з |
| рном огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пођ |
| ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену |
| ош у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама |
| ш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Н |
| овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, н |
| е турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић и Иб |
| тане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под |
| ено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, у ком би могл |
| ари одморна турска сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њи |
| а.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљувати, |
| судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{ |
| е мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену |
| , знам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике никада.</p> |
| ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, колико с |
| му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није имао.{S} У том |
| мо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског влаха ка |
| хиландарска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је било наслужено кандило.{S} С друге стране, отво |
| рски ратник ништа не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ослобођење Смедерева и одступање само |
| е обузе од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је пог |
| љство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скоп |
| је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} Полуде, раздраже непријатеља, а нису |
| у се тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је |
| угарских граница находила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад см |
| свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља |
| Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново |
| уго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам |
| онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу свој |
| тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{ |
| кренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се наход |
| том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спре |
| од оданих, ревносних служитеља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве |
| је, у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора разда |
| ље која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет годин |
| доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господски живот доста му је ш |
| S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграби грл |
| n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} |
| без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се ста |
| би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је бож |
| продам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који |
| све од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Царица изађе н |
| и.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Божји |
| ства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нист |
| опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан пад |
| ати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковц |
| у, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним ју |
| ј памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим |
| царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други до |
| е да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</ |
| прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим златником, натакнута била на једно копље, а |
| есавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је за |
| ва Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога хар |
| иве приче о сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о |
| е одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и |
| којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Сте |
| ању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је |
| етка његова говорила.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили |
| опасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој Роксандом, ћерком Даријевом, и |
| ему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јан |
| н котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци разне в |
| е знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о |
| тпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудро |
| убљину, и интересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} |
| pb n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> </div> <div |
| и његове смерне препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хришћанској једнакости.{S} Црква је, у о |
| путио управнику многа питања о граници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, о дуброва |
| у, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <p |
| љу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о |
| вачким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{S} Одговори с |
| збројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанск |
| </p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и р |
| ици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} |
| вао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, к |
| Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гус |
| он био давно претурио двадесету годину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калист |
| есме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{ |
| ком, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о |
| ао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши т |
| нао је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и |
| , иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме |
| следњи остатак Цариградског Царства.{S} О Боже, преблаги творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахр |
| на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћут |
| ође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поч |
| поту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега |
| и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, |
| е јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао пред |
| Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме за |
| господско турско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и з |
| дем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, |
| изазвало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговор |
| за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> <pb n="91" /> <p>Он уздах |
| годније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не мож |
| а капља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас са |
| да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> < |
| , ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај |
| сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ би |
| е тако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало |
| Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго м |
| е могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толико |
| атима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на вр |
| ој долазио на разговор, да се извештава о свему што се тицало северо-западне границе Турскога Ц |
| саслушавајући Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао |
| доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карл |
| удима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни |
| рло добро мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења |
| султана Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствар |
| ко унапред смишља своје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 14 |
| цима.</p> <p>Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јов |
| > <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У XV ВЕКУ</p> <gap unit="grap |
| наредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </ |
| споту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био |
| на свој начин; омладина је овде висила о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин |
| <head>XII.</head> <p>У средњим вековима о многим се стварима мислило другојачије но што се мисл |
| а била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем как |
| <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша прикричио кн |
| о селима било је још не мало, забављена о својим сеоским пословима.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ о |
| , по том, упутио управнику многа питања о граници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном |
| учешће српскога деспота и да се постара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се великашима турск |
| кући гуслар-Милојко због његових прича о путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио да га в |
| ва непобеднога Александра.</p> <p>Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који ј |
| и треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.< |
| и ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденови |
| е, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на |
| на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Бож |
| радозналошћу богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српским исто тако као и његове |
| део Светога Писма старога завета, књиге о царевима и о јеврејској историји знао је у потпуности |
| кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је о |
| и је носио свитак хартије, од којега је о црвеној свили висио златан печат државни.</p> <p>Наша |
| b n="133" /> видела није, премишљала је о истом предмету.{S} И она изгледаше замишљена, и занес |
| Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верским стварима знао више него владика.{ |
| рхимандрита, доста снажан, одјекивао је о сводове храма, који је у са свим другојачијим времени |
| ици Мари, својој помајци, распитивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат пок |
| ичаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко ис |
| исто тако као и његове смерне препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хришћанској једнакости.{S} |
| били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} Соколи су би |
| омилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, била већ претурила тридесе |
| није људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу педесет г |
| шаркијама, који су певали јуначке песме о султанима и јунацима.{S} Поједине стихове тих песама |
| треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о бо |
| ен разговор о неудавању и њене напомене о некаквим разговорима тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, |
| е; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи суда турскога; д |
| а уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, |
| S} На њему је било свеколико наређивање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је им |
| ubSection" /> <p>Дервишко предсказивање о коме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се |
| о.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местима, покрај цвет |
| му је, на послетку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао |
| ивоту.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена била на словенски, животи |
| ојању, смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је султа |
| .{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стањ |
| на изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах н |
| је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не |
| итике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то з |
| </hi>, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села |
| ле Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Ста |
| вљу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, д |
| то је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очекива |
| у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред куће како се |
| оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Б |
| ијатељу, одговараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати истину мојих |
| и спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузет |
| малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Ми |
| историји знао је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске |
| уди.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти и смр |
| читао, а Којадин слушао чудновате приче о Александровом војевању и тумарању с војском по свету. |
| караванског капетана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} К |
| госпођа Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, н |
| мања и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју рад |
| још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време |
| д турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су |
| им рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прок |
| андровој Роксандом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александар применио чак и на издајнике |
| често обилазили старајући се, помало, и о зимници.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђурађ се једнак |
| сову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} У очинској љубави према овим млади |
| калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} Отац Калистрат |
| Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко |
| о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена |
| исма старога завета, књиге о царевима и о јеврејској историји знао је у потпуности.{S} Приче о |
| ом су говорили о трговачким пословима и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи |
| о старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у своме пространом в |
| су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је л |
| с Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе прити |
| е, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђе |
| ш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као |
| е, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвозденовиће |
| и о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се изве |
| ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита царица.</p> <p>— Јесмо, превисок |
| ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он с |
| Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио |
| ну, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио јо |
| фану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито велик |
| господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја |
| у богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне преп |
| е старе кости и размишљао о прошлости и о будућности православне вере и српскога народа, што је |
| ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <pb n="249" /> |
| и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о |
| врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити, |
| ослетку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у |
| њигу о Александру Великом Македонском и о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорског |
| приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом приликом је певао |
| ришћанском васпитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам других |
| тари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n="70" /> |
| обавести о положају у Турском Царству и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом п |
| не препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хришћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, има |
| а била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај |
| бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајн |
| апетана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Караван је пут |
| раљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, |
| у чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> </div> <div type="chapter" x |
| било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вука |
| ши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о к |
| ајци, распитивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастир |
| p>Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је заба |
| ушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да |
| ару увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао |
| забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо |
| цима, да употребе сва средства, како би о томе известили што пре све војничке старешине и војни |
| илојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изус |
| гинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} |
| о је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слу |
| дбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милос |
| <p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусар |
| е Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намно |
| и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за султана М |
| ио си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у пл |
| Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита царица.</p> |
| ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трговачким пословима и о ситницама у блиским рудницим |
| оњени, нису га могли одвратити да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и славу св |
| љством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и по |
| ите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, |
| Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су |
| послови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{ |
| пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена. |
| тао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је пота |
| није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и |
| ко врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати М |
| и Стаменијини родитељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики властел |
| синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара |
| ат, и с каквим познавањем ствари говори о домаћинским пословима с таквим <pb n="186" /> одлични |
| одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само пусто упињање немо |
| дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? у |
| јатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт |
| ћ народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} |
| доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра д |
| је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах из |
| } Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} |
| тра му Стаменија, која се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је |
| ким стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ |
| из разговора са својом ћерком обавести о положају у Турском Царству и о новом султану, којему |
| а своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао замашних послед |
| и Светога Саве, Родослов и Цароставник о српским владаоцима, Законици царева римских и царигра |
| е бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.< |
| Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само |
| плаштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, разгов |
| на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега |
| лпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако |
| е, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја |
| у и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, |
| аду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспотица се вајкаше што се царица |
| вића.</p> <p>Гвозденовић се као домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је било свеколико на |
| не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не |
| даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о бој |
| их песама, али је увек много распитивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од к |
| у, и Гвозденовић га је обично испитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, |
| авно у његовој души.{S} Он је размишљао о својој личној судбини, нарочито од онога горкога дана |
| , одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости и о будућности православне вере и српскога |
| нависти.</p> <p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин |
| оћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва |
| за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свеч |
| >Од новости говорило се тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главн |
| халат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{ |
| > <p>— Опрости, господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништ |
| посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао |
| помену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам то |
| са домаћим свештеником старала се како о хришћанском васпитању своје деце, тако и о потребама |
| ноћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним изгледима свога живота и своје младости, с кој |
| ивот у збеговима.</p> <p>Још је требало о свему известити царицу Мару и примити њене заповести. |
| и до својега ослобођења, које се вршило о великим празницима или приликом <pb n="58" /> великих |
| Горе него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочито за оно ш |
| или бринути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у нек |
| пазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли ва |
| ло избегавање Стаменијино, њен разговор о неудавању и њене напомене о некаквим разговорима тетк |
| вали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је з |
| памет како ће жена његова примити глас о његовој промени вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошто је |
| ђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо вр |
| одавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, |
| S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде руком |
| није потпуно извршио деспотову наредбу о збеговима.{S} Народа по селима било је још не мало, з |
| о два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом Македонском и о Тројанском Рату.{S |
| је у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Македонском.</p> <pb n="20" /> <p>— Султан |
| .{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинове, да |
| пуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште |
| ваке друге работе задатак да се старају о производњи меда и воска, које је требало не само за ц |
| ком војевању „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александрове македонске војске од с |
| учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с |
| , место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и госп |
| им робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цр |
| ју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступ |
| као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим увере |
| има и осталих царстава по Европи, причу о славном тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешк |
| ови рођаци.{S} Њихови другови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро п |
| извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега |
| е находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цари |
| то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти |
| одно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да р |
| су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара било није.{S} |
| ед њега један калуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође присутна.{S} Један је оптуже |
| е ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна |
| покрифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна светитељска житија читао је у с |
| јна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се |
| улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S} Изван трговачке улице, у |
| о, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не до |
| Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво време освануло.{S} Од |
| , кад се тицало њихове службе и њихових обавеза властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле вољ |
| ким списковима и према својој војничкој обавези.{S} Слободних људи и слободњачких села није на |
| зу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро иза |
| ике да се из разговора са својом ћерком обавести о положају у Турском Царству и о новом султану |
| ноги су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p> <pb n="44" /> <p>Да приђемо једној гоми |
| крсног имена домаћиновог, Светога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозб |
| ађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански |
| е Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној страни реке заповедао је са |
| ба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема рукама, свом снагом.{S} Народу треба чувати ве |
| је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца по |
| низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћа |
| истрански се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крс |
| на и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној страни ре |
| р хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедеревом.{S} Оставља деспоту Кучево, |
| и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Н |
| насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд |
| ше твоји труди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу усе |
| ама обасутог, жбуна видело Миљино лице, обасуто сунчевим зракама, видело се само са стране; вид |
| овићева.{S} Онда се иза зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљино лице, обасуто сунчевим зр |
| спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоценим млетачким застор |
| ће посланици -бити милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђ |
| е доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb n="289" /> је новим земљама западно од Се |
| а је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом прилико |
| ика и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле од |
| а Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка, обе одличне домаћице, живо су се интересовале за ове ст |
| .{S} Један манастирски момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покр |
| ојој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у |
| ако је, превисоко ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко |
| Плетикосић, али чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све што стоји, овако како је и |
| а православна осећала се овим догађајем обезглављена и побеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда |
| глаголати не вест </foreign>.{S} Тим се обележавала тврда дисциплина, којој су подвргнути били |
| , као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на |
| имицаше пролеће 1455, још, нада све то, обележено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда |
| це, све на хитњи закопаваше у земљу, на обележено место.{S} Као помамљена и ожежена, или љуто р |
| </p> <p>— Зар се њима не може уговорима обележити граница, преко које се маћи не могу?</p> <p>— |
| ко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човеку неверну, немирну, сплеткарошу? |
| рети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у св |
| истав проговори:</p> <p>— Божји Суд, је обелоданио твоју кривицу. <pb n="175" /> Признај што си |
| е воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је би |
| јем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао м |
| дњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио ту |
| Нејаком и слабом није било места покрај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб нигде није могао о |
| богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да се то данас једва може замислити |
| и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори како је с |
| на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарск |
| а Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Срби |
| ове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен |
| смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А з |
| S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S |
| друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њ |
| асилник у своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требал |
| "278" /> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим, којега су полу мртва носили у |
| мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика |
| ти да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и славу своје породице.</p> <p>Кад је |
| n="158" /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као |
| ћевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину.{S} Иначе њего |
| тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастири |
| зденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> < |
| Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта |
| т да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и он |
| ушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребира |
| ше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за бра |
| ли у градове, а и своја су села почесто обилазили старајући се, помало, и о зимници.</p> <pb n= |
| је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић народнога живота и наро |
| ка.</p> <pb n="167" /> <p>Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p |
| .{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколи |
| пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{S} Нај |
| ори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одм |
| ноге је он обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и н |
| ки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} Насељење није |
| изводима, а изговарам како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам тако чиним. |
| Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људе и туживати на правди, пакости |
| ском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара |
| ала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прилици узнеми |
| д, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које су дотадашњем |
| мовољна насиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у ка |
| језик, нов ред ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај |
| а своју веру, свој закон, своје народне обичаје.{S} Нарочито је учио људе да никада не траже ту |
| рахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да приста |
| лугу коју је имао и велики властелин по обичајима онога краја за властелу и за њихове меропхе.{ |
| и Мари, престолонаследник се по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p |
| свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били те |
| ању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који су увек против сваког плаћањ |
| затвореног градског дворишта стајао је обичан, свакидашњи стан властелинов, чардак.{S} То је б |
| етке износи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које се показују једнаке с данашњим народ |
| ва особита <pb n="132" /> осећања, осим обичне пријатности.{S} Свагда му је било мило видети се |
| , и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жив |
| вало Суду Божјем на више разних начина, обично онда кад никаквим другим начином није било могућ |
| Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с једном већом или мањом сухотом, у којој ј |
| е књига.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у ком су се живописале |
| .{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мало верује ловачким причама.</p> <p>Од новости |
| ло врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама; великих здања није било.{S} Гр |
| ору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испитивао о свему што је он имао прилике да уз п |
| и свој ред за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и меден |
| гош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни |
| од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређ |
| брже боље задухати се и престати, како обично раде западни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, |
| ец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљским начином.</p> <p>— Читав месец дана? — о |
| новића занимало.{S} У томе је разговору обично Гвозденовић постављао <pb n="154" /> питања, а г |
| и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила сухарцима, које би сама по |
| а дана, и гласници царичини приспели да објаве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристотеља |
| сетанце Шанино које је било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици примиче.</p> <p> |
| госте уносили печење и гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станоје |
| рударско место српско.</p> <p>Кад су се објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо као пред |
| дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је има |
| ало је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путници примичу од Прокупља, зазв |
| је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то Иб |
| , попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и |
| <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја зна |
| есец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, ка |
| ешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња. |
| ника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке |
| } Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их |
| асења народа мисли да мирно преда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљењ |
| ште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па и на |
| дика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <pb n="60" /> антерију и |
| ова жена, госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо |
| ао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоску хаљину, као поповску, |
| ћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, пасао сабљу и зл |
| .{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускоме |
| товања.{S} Договарало се и саветовало с оближњим владаоцима и господарима; договарало се и саве |
| ничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва ду |
| ем веку у што свестранијем облику.{S} И облик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији |
| арода у средњем веку у што свестранијем облику.{S} И облик приповетке учинио му се за тај посао |
| занимљив, представљају сувременицима у облику приповетке, којим се и модерни живот представља. |
| ао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облику приповетке износи дело студије, јер и за неке об |
| ник од косовске стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао не могући про |
| о да прострелише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p> </div> |
| прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде је Гвозденовић, |
| енски манастир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су они |
| већу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије него дотле.{ |
| икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених и потврђених уговора.{S} Сав је народ тим би |
| ра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још |
| султану освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} |
| иховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту је царица ст |
| здравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде |
| ао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, про |
| с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили како се својим знањем и вештином (а знањ |
| што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе саветовале Александру да с |
| ље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му с |
| рва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах за тим отво |
| м, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толико заокупили послови панађура, да нису |
| јени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се в |
| тице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се време пр |
| м.</p> <pb n="260" /> <p>Папски делегат обори главу и намршти чело.</p> <p>— Превисоко ти деспо |
| ало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га р |
| Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао |
| им што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прош |
| На њему је било свеколико наређивање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао |
| пођа Круна приђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела |
| вати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва |
| ког старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњено зе |
| 65 иста мисао тешње и сасвим почетнички обрађена у приповедци „Калуђер“, која је 1865 штампана |
| а.{S} Ове су се последње на више начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у |
| ога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" /> једни да донесу |
| дговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долази |
| , плавих ситних очију, широких меснатих образа, носа великог, закучастог, браде округле, косе в |
| се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из Турске који с |
| и кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> |
| с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.</p> < |
| вика отац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не з |
| њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и изв |
| е; видело јој се красно око, округласти образи, правилни нос, златна коса, усташца и поносито ч |
| страт био врло даровит, искусан и веома образован човек, Којадин га је слушао тако рећи нетрени |
| је била тако многобројна.{S} Готово сви образовани људи из народа били су калуђери или свештени |
| не границе Турскога Царства.{S} Опширна образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању |
| тенички ред, с једином намером да приме образованост и писменост своје вере.{S} Отац Калистрат |
| е, у оно време, црква држала просвету и образованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи |
| } Све је прошло; сад пред твојим часним образом морам истину говорити.</p> <p>— Како то?</p> <p |
| некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да ра |
| био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао узимати шта |
| .{S} Какав је рђав човек, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка р |
| и од новог султана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви мор |
| раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> <p>— Д |
| тити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; на |
| њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево дође |
| био истерао.{S} И онда ће Србију наново обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p |
| велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Стефа |
| ао своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праота |
| се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и изб |
| нежне оданости разли се по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је |
| , и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. </p> </div> <div type="c |
| господила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала код |
| зађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им ј |
| ше полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником старала се как |
| у, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је |
| ста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као чов |
| у.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала |
| ра раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло |
| а, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и величанствен дочек био |
| рема Стаменији добили су најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико хришћански био од |
| селими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан је свет одве |
| угрејаним људима поче узимати неповољан обрт.{S} Гвозденовић никако није марио за тај правац.{S |
| ање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало ис |
| шити народно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народн |
| ла се, са зрелим веком, природним током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њ |
| е, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би требало.{S} |
| обично стеже прси.{S} Нека чудна милина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у свакоме крају њезин |
| а.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и |
| н у незнаној сладости, која га нехотице обузе од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника |
| сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, које је с неком чудном пл |
| идети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна, врло често |
| .{S} Дубока мрачна слутња, којом је био обузет <pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на њу.{ |
| обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ о |
| у је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елегантну појаву младости и |
| га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одгов |
| околи продају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће празнично рухо, повео би соколаре, кој |
| ког одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би с |
| ла твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађ |
| почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падишахова, кад шаље |
| аставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заст |
| ажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче своје свечано властеоско одело.{S} У карактеру и |
| а.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену по њиховоме на |
| дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђ |
| Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готов |
| , говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те могла разга |
| су још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Калистрата била са свим затво |
| ило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> <p>Као ста |
| има од 24 септембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 |
| сам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одм |
| о јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, приступи постељи ко |
| !{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах |
| прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређат |
| и, испроси или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако и |
| отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим < |
| сподом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба он |
| војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивши такав п |
| ео тим се случајем потпуно користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога |
| и у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, так |
| но весеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музике о |
| Којадинова.{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој |
| .{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, |
| руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу с |
| у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.</p> <pb n="28" /> <p>— Имате белешке од уг |
| кувао и остављао за зиму, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких посл |
| ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим ко |
| рош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај опет опије храброшћу и уздањем браниоце Бео |
| им једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био |
| но нису имали никаква утицаја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да раз |
| није.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвикиваше један сељак огорчено.< |
| обезбеђује да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, још само педесет година?{S} К |
| један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им |
| ти читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</p> <p>Ово |
| р <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш |
| ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да |
| S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} |
| и за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја |
| рске.{S} Тамо се отворено говорило како овако дуго трајати не може и како султан треба што пре |
| забавља све до поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или |
| ца. — Каквим добром, ти красни младићу, овамо код маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, |
| .</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки пре |
| ин Јанко не би имао својих присталица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити о |
| љаву у неизвесности.{S} Преврћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела |
| ћи се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се брину |
| о свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано отпутовао у |
| му жељу, која <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} |
| нуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Ста |
| е мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону се то рад |
| месту.{S} Пуштај човека, каматниче.{S} Овде, на манастирском панађуру Светога Николе, нема мес |
| него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 литара кованога новц |
| с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад гов |
| би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело |
| :</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на ман |
| да се обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде је Гвозденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зн |
| овори другојачије.{S} Они који су некад овде држали села поручују по људима својим познаницима |
| е он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада |
| бољим изводима, а изговарам како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам тако ч |
| у га слушала на свој начин; омладина је овде висила о његовим речима, гутајући сваку реч и свак |
| миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> брато |
| кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у време |
| тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облику приповетке износи дело студије, јер и за |
| о само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учин |
| сподарством ти.{S} Моје место није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} |
| етоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се |
| ј носиљци.{S} Тај је начин употребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су но |
| гао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам |
| p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске послове.</p> <p>— Упућујем нар |
| емо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћ |
| е Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се на р |
| он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, к |
| овели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита трговац.</ |
| и жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађивале.{S} Па кру |
| не домаћице, живо су се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем пр |
| и?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} Госпо |
| ве нису биле слободне <pb n="160" /> од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту |
| место српско.</p> <p>Кад су се објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо као пред последњи |
| у, која оста очевидно сневесељена после ове походе младога султанског орлића.</p> <p>— Да, да, |
| бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикавају послушности и уређеном |
| .{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се |
| нских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само да |
| у.{S} Пад Цариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на |
| одговоре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунц |
| а била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинског Језера, како ми је казивао покојни |
| тога силно порастао углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на |
| о и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које су дотадашњем природном сеоском девој |
| угој тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише |
| и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној |
| ви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ викале су непр |
| могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чини шта зна |
| враћати заузете <pb n="244" /> земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} |
| војштатик </hi>, којом су се издржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се да |
| ц Калистрат.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису |
| рену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавали српску историју, и отац Калистрат |
| , може бити, последњи пут сад наслађава овим задовољством, превртањем новога новца у рукама.</p |
| гињи Милици.{S} У очинској љубави према овим младим људима, отац Калистрат се није знао умерити |
| l"> <p>1865-1913</p> <p>Читаоцима се на овим листовима пружа приповетка коју није писао припове |
| најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом људск |
| а и сестра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто су разгледали многе продавн |
| свашта.{S} Вера православна осећала се овим догађајем обезглављена и побеђена.{S} И тај утисак |
| сли, своје тајне.{S} Ученици су владали овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њихо |
| љаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су многе начине којима се ове |
| њавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и |
| свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и д |
| има је било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у ком су се живописале иконе, или оно ш |
| аш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо показати пример добре деце. |
| јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> < |
| витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оруж |
| ј мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом травк |
| се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја |
| и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, прасце <pb n="41" /> или телад.{S} Једни су игр |
| {S} На ражњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало исто тако као и мед |
| о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} М |
| ад, и како је њихово одело било широко, ово средство необично помогне.{S} За кратко време турск |
| одићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми так |
| вог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Ал |
| оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је узето из византијскога права; оно прво |
| о.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</ |
| а га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отв |
| и Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија |
| , како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што |
| времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S |
| хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— |
| е цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су с |
| послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим |
| <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој в |
| , и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате |
| з суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропад |
| ким нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове д |
| /p> <pb n="193" /> <p>У који су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату приђе ј |
| могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је прес |
| Не велим ништа против тога; не помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас |
| потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована |
| садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султан |
| ирољубивости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао свој |
| <p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру |
| p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново ловачки рогови.{S} Лов |
| не на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му на |
| игиналном грчком тексту поновим.</p> <p>Ово усмено превођење отац Калистрат је, држећи пред соб |
| а милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је во |
| арод око њега отворено је гунђао против овог одашиљања војске Турчину, и савети паметнијих људи |
| авом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разговора велики везир Халил-паша позвао је српске |
| м.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не б |
| Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и д |
| ловима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госп |
| /> <p>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозде |
| tion" /> <p>Десетак дана беше прошло од овога разговора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудни |
| тну пресуду.</p> <p>Неколико дана после овога разговора царице Маре с кнезом Гвозденовићем и ње |
| ко се он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n="285" /> тражећи једину срећу у служ |
| жу, а како ће издајници бити проклети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио г |
| и частољубивости и ради прљавих користи овога света.{S} Па се сети сина свога Којадина који је |
| пот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би |
| му, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких послова везана била с млек |
| е стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пред собом положај којим можете би |
| говорити.</p> <p>— Ја не тражим одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али |
| овиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мен |
| </p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати? |
| едао на мене.{S} Оставио си сву таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="287" /> Христу.{ |
| , близу Неродимке, одузео нам заједно с овогодишњом жетвом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли то |
| p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за овогодишњу летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драг |
| а војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, |
| ом човека који је све своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је м |
| ти стрпљивости и благости, без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много |
| и бринути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некад |
| {S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> братом.{S} Е |
| пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје |
| pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити.{ |
| S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{S} Само не може бити свачиј |
| ог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{S} Само |
| и ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, читао <title><hi> Живот цара Александра |
| S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатн |
| је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем ка |
| — ту ми је још једино познато место на овом свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењу Б |
| ти и ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Т |
| p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом |
| нет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвоздено |
| у име игумана, старешине <pb n="178" /> овоме месту.{S} Пуштај човека, каматниче.{S} Овде, на м |
| стати све што стоји, овако како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда ис |
| ад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и виче |
| заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Бож |
| власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих |
| атељу, одговараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати истину мојих ре |
| о знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим уверењи |
| адином може се видети <pb n="155" /> по овоме примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за заб |
| сутра послати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и н |
| и то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа |
| ао читање каквог започетог дела.</p> <p>Овоме свету интелигенције припадао је још и гуслар Мило |
| сти и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, арх |
| .{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама излиш |
| ту.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Деспот наређиваше млађима да одмах |
| и, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш |
| ого марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичну наклоност свога сина, макар да није имао |
| она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сам |
| ни људи ишли су као отровани и сматрали ову неминовну казну Божју као несрећу коју, по Божјој в |
| данашњи дан крснога имена лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јо |
| Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} Пол |
| Којадин је с ванредним интересом слушао ову прекрасну причу, коју <pb n="150" /> су Византинци |
| p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки усплахи |
| титом предосећању, није радовао.</p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увел |
| и се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку вој |
| а поручују по људима својим познаницима овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму. |
| е, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалуци, као што су се она |
| као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путник запита друге, и после к |
| ицом сеоско стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело дуваше у свиралу нека |
| наслон за стоку, краве, телад, коња или овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице.{S} Кров |
| као домаћа животиња, волови, краве или овце.</p> <pb n="54" /> <p>Није лака ствар управљати та |
| ега у металним сановима служио пилав од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и његови |
| ео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута |
| зио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Сибињанинова војска поставила |
| бедема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} |
| нити и султана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепил |
| е врућу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На оружје, на одбран |
| коњ зеленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном раскрсницом сеоско стадо |
| } То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за о |
| у живопису међу монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољ |
| нове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за поп |
| огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпрости |
| ку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље која се једва в |
| ала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жеравици, на којој је |
| нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и забачен |
| двориштем.{S} На средини је зграде било огњиште <pb n="48" /> с великом наложеном ватром.{S} То |
| њом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S} У с |
| угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали госпођини |
| ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнес |
| две ствари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.</p> |
| прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или г |
| кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку з |
| пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукама стај |
| S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти |
| неправде нема?“ узвикиваше један сељак огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с распорени |
| ро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо |
| ко како је и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле заповест |
| зидове градске.{S} Варош није више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом |
| год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити |
| не.{S} За кратко време турски опсадници огрезоше у пламеном мору, пометоше се због тога, кренуш |
| ом.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у дв |
| нити.{S} И ако учините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем |
| ројену по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, постављеном зибе |
| ом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру ле |
| и за пут у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеоским плаштевима и са златним појасом и |
| н да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све |
| опасивао свој златни властеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, округлим скупоценим огрта |
| оско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа Кру |
| „коластом аздијом“, округлим скупоценим огртачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није н |
| арица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се п |
| мишљењу, осиромашити, калуђери и попови огрубети и начинити се јадне незналице.{S} Са сиротињом |
| као малвасија и командарија (кипарско) од ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се |
| шћанска војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да б |
| ом.</p> <p>— То је од последњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од |
| су казивали како се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко некаква румен, која неће бити |
| Европа је патила од једног великог зла, од претеране децентрализације.{S} Нико још није имао др |
| и простран.{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те су опкољав |
| повластице, које је пре педесет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљан |
| но плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По дв |
| {S} Силан је свет испропадао од чемера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</p> <pb n |
| а турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљци но |
| ре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока ш |
| један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце милим, топлим треп |
| тачица, тако да се може казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, |
| ијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с пис |
| има.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега је о црвеној свили висио златан печат државни |
| ме месту освануло згариште око опаљене, од ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна |
| е вршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од |
| рат је најрадије примао калуђере писце, од којих, осим цркве, никакав други посао изискивао ниј |
| н калуђер за перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, сми |
| леко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није могао прис |
| атова, од боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p |
| свет испропадао од чемера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</p> <pb n="292" /> <p |
| турско, више калуђерско него световно, од тамно лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђ |
| n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори |
| ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређ |
| >У свима местима на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се |
| Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето |
| не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао |
| и си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена. |
| удајем.{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од како |
| цркве нису биле слободне <pb n="160" /> од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на зашт |
| ију, или натерати једнога <pb n="99" /> од деспотових синова да окрене народном политиком, прот |
| земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржи |
| ки, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се св |
| им несугласицама и крвавим распрама.{S} Од италијанских господара, милански господар Фрањо Сфор |
| у није годила домаћинским пословима.{S} Од како је царица Мара у манастиру, показао се у свему |
| Топлици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке. |
| Султану није никада требало одмора.{S} Од Крушевца је одмах начинио зборно место и пристаниште |
| бок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и м |
| израњена у село кући Плетикосићевој.{S} Од угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се |
| мила да се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам чи |
| његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је |
| о треба, макар какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом |
| нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе |
| хвати мало оштрије стари Плетикосић.{S} Од часна пада остаје частан и светао спомен, који ће по |
| ну извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочито, потурчењак ретко где могао скраси |
| ј расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за нек |
| да ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ра |
| и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало ни |
| је?{S} Откуд идеш?{S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина н |
| да помогну турском султану освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> |
| уо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од њ |
| и <pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалил |
| у тешким тренутцима који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громо |
| ултан заискао, деспот би одредио некога од своје властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао |
| ашњим одељцима.</p> <p>Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Ја |
| овим Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од |
| трећу нареди да се натовари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто никога није било, и нису |
| Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Во |
| ијара и великог челника над војском, да од његове стране поздраве царицу Мару при њеном уласку |
| војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у прак |
| фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило из |
| ија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за |
| на, успротивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да ње |
| тизале. <pb n="185" /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су, добро осуш |
| о дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре с |
| </p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увеличање својих градских <pb n="43" |
| поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном |
| немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, |
| уди пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога с |
| одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само у |
| је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> <p>— |
| деспотови поклони.{S} Једна велика ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест путира, све ок |
| Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су м |
| ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми |
| S} Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и |
| астеличића, далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића. |
| у Круну, која је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни о |
| ина, био одмах изабран Борџија, владика од Валенције, под именом Каликста III, али он борби про |
| те да откуп састави.{S} Повелика халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп наб |
| ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долаз |
| вица, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово с |
| стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су |
| а Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати |
| ом од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити прек |
| ица с наслонима била је једина одвојила од намештаја најпростијих ћелија.{S} У њој је отац Кали |
| и то није помагало.{S} Европа је патила од једног великог зла, од претеране децентрализације.{S |
| же да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један ја |
| и срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете |
| и већим кућама и многобројним зградама од осталих кућа онога села.{S} Чардак, главно станиште |
| аничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна |
| страна галерија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се султан попео |
| ло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима |
| .</p> <p>Скобаљићева победа над Турцима од 24 септембра у пределима Врања и ова велика победа С |
| а је онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</p> <pb n="265" /> <p>Султан Мехмед |
| све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, ост |
| XI.</head> <p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима. |
| с тешком муком чувале манастирска имања од грабљивости наше властите православне властеле.{S} Ш |
| Барбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је повелико село које |
| хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанско |
| у добро разумевали прави смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска породица нема више с |
| се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <pb n="125" /> < |
| S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је так |
| Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак чо |
| о.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како |
| ретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нис |
| о њега у металним сановима служио пилав од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и њег |
| понека погрешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија само тиме што |
| том момци султански донесоше као чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога донесоше као |
| д се свршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивш |
| оме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није он толико ценио колико два младића из Плочн |
| м округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио т |
| и!</p> <p>— Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад — гов |
| нице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њ |
| охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче у |
| ђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1456 зауставио је процес и забавио султана Мехмеда д |
| обити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није у томе.{S} Нес |
| одина, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој кожи.{S} Ал |
| с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску у |
| еднаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко некаква румен, |
| аницу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у |
| омиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топ |
| тром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанског топа из Београда.{S} То <pb n="275" /> с |
| , рече госпођа Круна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Неколико њих отрчаше одмах.</p> <p>По т |
| м дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као прав |
| руштвеног и државног уређења мењало све од почетка до краја.</p> <p>Простом народу још је било |
| трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што чес |
| лице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} |
| које сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна |
| ти речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право |
| в предлог великог везира, да му он може од времена до времена послати свога човека по извештаје |
| знаној сладости, која га нехотице обузе од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника.</p> |
| рцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље пом |
| да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића ку |
| ако је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се |
| у те работе биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се вршила над гл |
| Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, к |
| ганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу мора спустити.{S} Треће не |
| ење сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао |
| ји, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао првих дана напред само она |
| спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лич |
| ку дисциплину <pb n="110" /> почињао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле |
| м краљевским намесником.</p> <p>— То је од последњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Варни, о |
| -Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларским начином.{S} Којади |
| н и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, н |
| тао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та |
| трећу — женскадију.{S} За најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских |
| ј уредби Александрове македонске војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче |
| и.</p> <pb n="28" /> <p>— Имате белешке од уговора? упита деспот калуђера, ради потпуне сигурно |
| њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска |
| ако су последњих година доста претрпеле од кретања војске, ратовања и свакојаких размирица које |
| ј с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одм |
| уденици, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Такав чов |
| е Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру сврши |
| кућа димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Село се још није бил |
| ик.{S} Данилов опис хиландарске одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, која <pb n="93" /> се и и |
| моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се |
| анпут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не с |
| ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прекора.</p> <pb n="127" /> <p>— Којо, К |
| о бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном |
| ек те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских удараца.{S} Њихова плодност и вредноћ |
| е куће, које су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину свој |
| on" /> <p>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гво |
| где икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она обећавала, |
| бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је |
| нгире.{S} На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене |
| >— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно |
| и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султ |
| их вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви жели |
| з памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не |
| /> видеше и познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зуби |
| За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега блата и |
| {S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, коју је и |
| ти, потпуно заслужени, распростираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и |
| ј кући све добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њи |
| и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од дру |
| е опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта |
| а ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за |
| Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наред |
| е време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би и |
| } Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им |
| ћајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима пословима који су се тицали к |
| леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра |
| рапорцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властел |
| ликим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерев |
| ођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с |
| ј не обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи која |
| ултана.</p> <pb n="283" /> <p>Мало више од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена |
| јула обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} |
| је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Која |
| ао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву пространу околину |
| итим склоништима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једног |
| сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по |
| м двору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пожуда, једва се, као кришом, могла |
| беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи.< |
| у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај гово |
| што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам |
| узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску |
| ки граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине постеље |
| пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она вра |
| се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно више накло |
| та му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, ње ради |
| ле не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на такву случајност, која му се чинил |
| уту и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаља |
| да се одбрани од католичке превласти и од папске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је |
| ице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада п |
| вештице.</p> <p>Драгош извади златник и од убруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти н |
| блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово шт |
| , бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима |
| о очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зависи и вера |
| узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистрат |
| , старајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђо |
| ве земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београдске војске.{S} А деспот није, |
| м на разне начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особити |
| кар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и с |
| вори и воља господарева били су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави |
| реме домаћи производ, нешто другојачији од данашњега пива. </note> </div> </back> </text> </TEI |
| , кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у триде |
| било много црквених имања.{S} Мало који од великих царских манастира, као што су Студеница, Гра |
| Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и њег |
| Плетикосић, властеличић у Плочнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше п |
| већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и почели се међу собом разговарати.{S} Неки с |
| вине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљај |
| и одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или дру |
| оје се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавал |
| имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов |
| су заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су |
| кола или двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле о |
| деље, качари, који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сланике, столичице, |
| ј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> |
| у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беј |
| е би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који би сазван у |
| далеко некаква румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар повиј |
| ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласти и од папске пропаганде.{S} Пође |
| провалили.{S} Како је Топлица на страни од великог цариградског пута, којим се очекивала војска |
| гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне који су се |
| S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогатијих породица у Србији или |
| по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не зн |
| и, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође. |
| ла на султановом двору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пожуда, једва се, ка |
| нао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре суџуке, који су се дуго м |
| ала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из р |
| овориће на то отац Калистрат.{S} Зависи од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници |
| му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник, и њег |
| је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неповољни |
| настиру, него су морали управо путовати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту про |
| час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога народа.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш |
| а тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећ |
| им разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспе |
| S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.</p> <p>— Царице |
| ако пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су с |
| е бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешил |
| он себи снаху тражити и Којадина женити од веће породице, <pb n="121" /> да себи стече пријатељ |
| и то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казат |
| знају поуздано како су дошле заповести од новог султана, да се највећа пажња обрати на ред у в |
| ластеоску.{S} Није било никакве користи од тога што се војевању на Турке стављао на чело и запо |
| много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај опет опије храброшћу и уз |
| уробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постан |
| властице које јој припадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, кој |
| три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике |
| вши се великашима турским и распитујући од њих када се може јавити самом новом султану, кнез Гв |
| на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу погледали докле око допрет |
| и хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али |
| ни ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има још јед |
| и о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> <p>Којадин ником није казивао шта |
| си, промуца она, пријатно се повративши од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и |
| њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости.</p> |
| има мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом др |
| е царица упућена у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошто се па |
| >То је био у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, с |
| азак у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао деловати узбуђујући, могао потрести хр |
| тну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заиг |
| а краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Капистрански |
| авлију долете упрашен и задихан коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Нек |
| b n="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца |
| и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пусти |
| p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих |
| Мислио је служити се још воденим путем од Видина и неготинске Крајине, који су већ били у турс |
| ло то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине |
| на чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S} Около чесме је с |
| се по нарочитим склоништима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Из |
| и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1455. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| у другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу |
| е закрчен великим дубровачким караваном од триста коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи т |
| и с папом и погодба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Зб |
| дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, али није опажао никаква особита <pb n="13 |
| о на своме узвишеном престолу.{S} Један од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденови |
| ен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у ма |
| ви, архимандрит Калистрат, био је један од људи, на које је и удаљена околина гледала као на св |
| што се одрекао вере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да г |
| ањића, то није могао да оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку.{S} У ситним ствари |
| дотле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али |
| као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S |
| p>Наш познаник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту |
| ао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћ |
| их може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" /> |
| његови двори просто затварају и како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери |
| а поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже |
| ођење које је отац Калистрат себи давао од читања и размишљања било је у домаћинским пословима |
| и задовољство и љутину, он је показивао од свега само онолико колико је налазио да треба да пок |
| е данак <hi> војштатик </hi> наплаћивао од свакога без разлике и никаква изузећа нису за њ вред |
| ни предате.{S} Силан је свет испропадао од чемера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте |
| ици.</p> <p>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Богородице че |
| је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га |
| то би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којади |
| ам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега нараштаја.{S} И све сам прежалио и прегоре |
| оче она говорити, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, љу |
| анашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нем |
| а је нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњуш |
| какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разликовао власт |
| у остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна п |
| ити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака |
| вином које је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ п |
| ад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њ |
| м дугујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате |
| а чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зави |
| обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поузд |
| , које, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу међу мног |
| та времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за превелике услуге, учињене Србији |
| и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј куле, с источне стране, ос |
| ј двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Властелинство се његово пружало од То |
| је стајало на једној столичици недалеко од одморника.</p> <pb n="167" /> <p>Жена закука и обисн |
| осав.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па |
| гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек |
| то смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрха |
| ом говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор |
| кве.{S} Властелинство се његово пружало од Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлиц |
| турске сабље, колико је цркава пропало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да гово |
| што се дотле вршило властелину, почело од турског освојења унапредак вршити спахији.{S} Није, |
| а по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни са |
| нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку |
| ва пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путни |
| им колико је рода хришћанскога изгинуло од турске сабље, колико је цркава пропало од турске нет |
| Section" /> <p>Десетак дана беше прошло од овога разговора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Ру |
| деспот Ђурађ онда признао како је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у то вре |
| својим пословима очекују свршетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као град |
| ен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са |
| Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинског Језера, к |
| <pb n="289" /> је новим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије |
| ки пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костадиновој |
| ти даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском |
| у.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посла |
| ишљао о својој личној судбини, нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и из |
| и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само би |
| ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен |
| .{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила д |
| а није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је власт |
| да оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, као што је бил |
| ad> <p>Они који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, само парче хле |
| ленога шипрага што се споља кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, |
| ј душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице |
| еновић, који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи |
| осим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> < |
| Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да ј |
| дице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву п |
| паоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n="62" /> народом |
| р се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису |
| још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на |
| ="21" /> у ропству после боја на Косову од пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> |
| ред свакога донесоше као округлу синију од црвене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико с |
| иге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећ |
| тити судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти д |
| он кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара седела је |
| е, султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену по њиховоме начину, па се по том огр |
| на да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд јој такве мисли! упита Миља рад |
| е би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се |
| 36" /> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти |
| , међутим, подлегне старости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 год |
| то зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложнији, много истрајнији и м |
| соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите породице да буду <hi> |
| {S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину Србије до Крушевца заједно с |
| у где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им каж |
| заповестима већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизл |
| а су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим |
| д објавише да се високи путници примичу од Прокупља, зазвонише звона и на манастиру Свете Богор |
| дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете <pb n |
| жас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, ма |
| ив оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта |
| не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги кам |
| а приповетка коју није писао приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис |
| а голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одговараше т |
| жја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме |
| а га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим. |
| но оне гомиле, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу чов |
| елика хришћанска војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је сад тре |
| чила на рад, послушност и једнакост још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће м |
| је он њима чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац |
| војим угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангал |
| о, мало верује ловачким причама.</p> <p>Од новости говорило се тога дана много о опсади Царигра |
| то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у манастиру Светог Н |
| рака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући ка |
| Празан простор у градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабукама, шљивама, |
| коле био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не м |
| >— Чим се одморимо, одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Одан |
| ни? уплете се Драгош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пу |
| слут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи. |
| ропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно видео, Стаменија, <pb n="115" /> рече Којадин.{S |
| е сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, де |
| оћи пружила.{S} Болесницима се нарочито одазивала.{S} Манастир Свете Богородице, задужбина Стеф |
| овићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границу и примити бој с Тур |
| цало политике, пође на поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома л |
| едне градић Острвицу у околини Рудника, одакле му се отварала граница угарске Мачве.{S} На Смед |
| ојадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске према Косову; други пак с |
| Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити.{S} Све ј |
| адом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише |
| употребити.{S} На питање оца Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S} Погледавши бо |
| не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се топио у телесном ужива |
| окупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{ |
| о је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb n="107" /> кућу уредила и припремил |
| 0" /> попаљена и поплењена.{S} Одмах је оданде послат један турски чиновник из њихове свите да |
| Она би избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске |
| но.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он |
| ом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и |
| ј поганој вери и заблуди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они не помишљају.{S} Једнако нас |
| >— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, који за њу живота жалити н |
| јадин.{S} То значи: треба цркви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће |
| > <p>— А што им је неповољна хришћанска оданост својој светој вери, напомену деспот, кад су они |
| небеско имање — на жив народ, на његову оданост, његову захвалност, његову веру.{S} Ако нико ни |
| аде силније куцати, блага топлота нежне оданости разли се по руменим јој обрашчићима, и лепа Ми |
| се у тихој молитви, пуној искрености и оданости.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када се |
| који су му њиховим биготизмом и великом оданошћу <pb n="61" /> к својој вери били одвратни.{S} |
| ућности, час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброчинству и цркв |
| домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су се црпле многе посластице оновременог властел |
| ту је царица ступала на српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим ст |
| етикосић, који је стално живео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Пле |
| ене властеле, калуђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, |
| око њега отворено је гунђао против овог одашиљања војске Турчину, и савети паметнијих људи да ј |
| ар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? промуца о |
| о старог друговања и пријатељства, које одбегава одраслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да з |
| ца, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубови |
| исли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Н |
| их хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и |
| м се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста ого |
| из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако мног |
| оде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он вл |
| ажи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наре |
| , које је она, за своју службу нарочито одбирала из меропашких и из отрочких кућа.{S} Они отроц |
| лазити један по један.{S} Султан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, а на тр |
| еба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави изађе нар |
| је заслужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну сокалника (кухар |
| ути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, реч |
| у.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и на |
| ароставник.{S} Данилов опис хиландарске одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, која <pb n="93" / |
| слите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверен |
| уд.{S} Као на Златици, као после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани |
| ози им против оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима |
| Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласти и од папске пропаганде.{ |
| мо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бранимо с |
| у да Бог <pb n="223" /> притече у помоћ одбрани вере православне и оружју хришћанском.</p> <p>П |
| е једнако подупирала и оправљала, али у одбрани нимало попуштала није.</p> <p>Султан је Мехмед, |
| е су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било много, па су запрети |
| аћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно више наклоњен анти-тур |
| гојачије није могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити кроз Срб |
| се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је |
| Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на |
| није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у планини? уплете се Драгош.</p |
| сажиже тековину људску. „На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се т |
| горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није |
| ршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судби |
| С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трг |
| њиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђ |
| ом црном руху с превесима.{S} Игуманија одведе деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је влад |
| , силна је крв проливена, силан је свет одведен у ропство, многе су штете почињене, многе теков |
| брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на ј |
| сциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на |
| мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по |
| били ту.</p> <p>Турске достојанственике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмо |
| ркофилски оптимизам ишчауравао каткад и одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао кри |
| па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излети пружал |
| оту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два |
| двора, који је, у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима |
| најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је |
| една столица с наслонима била је једина одвојила од намештаја најпростијих ћелија.{S} У њој је |
| гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је после д |
| лосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није |
| Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одврати Миливоје.</p> <p>— Устани, отвори врата, па вид |
| а једно другом наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о женидби свога сина само с обзиром |
| м народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, одговори Којадин.{ |
| брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја слож |
| аношћу <pb n="61" /> к својој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Тур |
| Страховиту тајну запрепашћења, страха, одвратности, која је свакоме у дну душе пливала у читав |
| ко ће он, који је толико хришћански био одгајен, који је знао све финоће хришћанске вере, да жи |
| одице да буду <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и лову учити псе, и <hi> соколари </hi>, кој |
| 6" /> ником ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио |
| ти не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је на њихову врату општи ред и спокојство |
| 54" /> питања, а гуслар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пута у себи што га то велики |
| љи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност моме б |
| новима замењивали, а на топовску ватру одговараху такође топовском ватром.{S} Сам велики везир |
| тужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се |
| ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одговараше царица, да ја држим свој засебан двор, као у |
| илник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слободно, добивши поверења пред старц |
| мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата ст |
| </p> <pb n="8" /> <p>— Ето, устала сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више но шт |
| овољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво, одговараше младић, али задовољни нисмо били много.{S} Д |
| девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, одговараше Миља, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја в |
| > <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} Уговор је такав; уговор се |
| <pb n="65" /> <p>— Племенити пријатељу, одговараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим.{S} |
| е време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом |
| ак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка команда Драго |
| ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен |
| уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком п |
| о, превисоко ти царство, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, |
| она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је царица назира |
| манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p> <p>— Срећ |
| м људима.</p> <p>— Ено нашег господара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његов |
| е војничке и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с тим да |
| ог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седео супрот Гв |
| {S} Откуд долазиш?</p> <p>— Није добро! одговори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? питаху |
| то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да |
| ова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и највештиј |
| е врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућ |
| ?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одговори стари калуђер, и прост човек може видети, који |
| о питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мер |
| на он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гледаше свога изабран |
| ога никад неће отупети и зарђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а п |
| да ћемо остати овде сутра и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S |
| > <p>— Ја не тражим одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта |
| земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих |
| о би само препис набавити, друго ништа, одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у млад |
| и шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац пустит |
| ствар.</p> <p>— То покрива и лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је ж |
| с, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не мењају, јер |
| ставши на вратима.</p> <p>— Може, може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. — Каквим до |
| {S} На питање оца Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово |
| о с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, одговори кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша није одобравао |
| п без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш |
| > <pb n="164" /> <p>— Никад није време, одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, момче, ок |
| Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо |
| ће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учини |
| е да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то противило предањима |
| .</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори п |
| n="261" /> <p>— Разумем, пречасни оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, разумем!{S} В |
| мње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не говорите ми ви |
| </p> <p>— По царском закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манастирско бр |
| /p> <p>— Устани, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} |
| b n="166" /> <p>— Буди те закон царски, одговори Драгош набусито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— К |
| p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја украт |
| ="151" /> <p>— Како су стари нас учили, одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако |
| <p>— Што смо сами међу собом несложни, одговори отац Калистрат.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови |
| Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори царица живље, али он чува верност своме господ |
| > <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао мени нес |
| арода.</p> <p>— Не могу ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, |
| азала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговори Гвозденовић, и нека смо препоручени превисоком |
| севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува угово |
| <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам нико |
| пе и полумесеца.</p> <p>— Али католици, одговори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јер |
| шалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могл |
| превисоко ти царство?</p> <p>— Не знам, одговори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се ука |
| тник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и |
| ећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо |
| тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад са |
| ачинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно радознао.</p> <p>— Јеси |
| ам никада.</p> <p>— То верујем и видим, одговори госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме страх да |
| лио?</p> <pb n="89" /> <p>— Шта мислим, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, |
| таменија, свршено је са мојом женидбом, одговори Којадин суморно али веома одрешито.</p> <p>— Н |
| тив Турака.</p> <p>— Донекле има право, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у зло |
| .</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши изјавио позд |
| p> <p>— Има право високо ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче царице <pb n="27 |
| дања.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, одговори калуђер, то не можемо, на жалост, потврдити до |
| </p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калистрат.{S} Ми радимо што треб |
| ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, одговори Којадин.{S} То значи: треба цркви служити одан |
| — Јесам продао, али новце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, прод |
| рговца.</p> <p>— Јесам, честити судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и |
| же много учинити.</p> <p>— Све је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не |
| зло.</p> <p>— Нисам те разумео, мајко, одговори Којадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једн |
| то по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> < |
| оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чел |
| p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, видећемо, одговори Којадин, упутивши се к оседланом коњу, на ком |
| орамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам је једи |
| упита царица.</p> <p>— Чим се одморимо, одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али ран |
| и.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије |
| ши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо т |
| н.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није преда |
| не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори Којадин, али морам признати да то није немогућ |
| <p>— Ја се клањам силноме слузи његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n="204" /> |
| аст, па потврди Халил-пашу у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехм |
| — Понесите моје поздраве деспоту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} У |
| која <pb n="221" /> ми то исто јављају, одговори царица Мара.{S} Моји чиновници, јавља ми се, о |
| ену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Де |
| </p> <p>— Ја хоћу верност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује ш |
| ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очевидно задиркујући га, нељубљену, ру |
| <p>— Па говори се свашта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, али све не треба веровати.{S} Има |
| пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат, и нареди момку да му се да што |
| >— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је не |
| ровачким трговцима и о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе притиска неспокојство, н |
| рагош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова вра |
| м начином.</p> <p>— Читав месец дана? — одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то поса |
| у је Гвозденовић имао том приликом и да одговори на питања султанова, која би му тај везиров чо |
| не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти. |
| их жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.< |
| као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одговори она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не |
| х изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја |
| ваца.</p> <p>Царица Мара са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци |
| новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад к |
| че, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Папски делегат обори г |
| ви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су зн |
| ја буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити |
| еоград није више у Србији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај предмет испитати кад се в |
| соко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у ев |
| Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови послови, можемо их пита |
| ли ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим одговор овога часа, о |
| сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету |
| — Нека је честито превисоко ти царство, одговориће на то отац Калистрат.{S} Зависи од превисоко |
| иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} |
| ле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад сте заробљ |
| ејали манитоме Даријевом писму и мудром одговору Александровом.{S} По том су редом пратили Алек |
| ка Господ отклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед |
| Богојављење 1455 у Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало |
| ожни, одговори отац Калистрат.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да с |
| де љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јун |
| <pb n="136" /> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја |
| ла!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путник запита друг |
| еновића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из |
| и жураше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </ |
| га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека с |
| даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. |
| а неком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и |
| аћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| } Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнеп |
| Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <div type="chapter" |
| деновић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како с |
| ко ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где с |
| е пресуду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном намазану, једнако се крстећи и |
| ком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат |
| ви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукне |
| , које је личило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиротски владика и свештенство заједн |
| ко не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не сл |
| {S} Једноничио је скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој |
| Путем уз реку јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско, властеоско, коњ зеленко под |
| и, претурила своју тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерс |
| иша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавницу при среди |
| била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и к |
| и имали другојачије навике, другојачије одело, другојачији језик.{S} Али то свеколико сад изби |
| јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си се пола калуђерица, па не могу да те |
| у веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост |
| стим гомилама на град, и како је њихово одело било широко, ово средство необично помогне.{S} За |
| јаве кад обуче своје свечано властеоско одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супрота |
| њему беше скупоцено и господско турско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска с |
| у се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се |
| вога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разбо |
| еновић је једва познаде у њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли т |
| тале су к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, све умотане у своје трубе калуђер |
| а младога Калистрата Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p>— |
| старешину и при мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, |
| за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у ком су се ж |
| или под мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном н |
| уведе на једна мала вратанца у особито одељење дворца.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, дакле, дв |
| ика неко.</p> <p>Турци су заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предв |
| о у малој капелици, спремљеној у једном одељењу дворца, почињући <pb n="10" /> читати и певати |
| куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, да слушају музик |
| ађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема више никога од јунака о којима см |
| повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архимандрит Калистрат замоли епископа |
| питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа д |
| летку указа се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к |
| ши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах ј |
| ај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјекивале, коло је непрестано играло, а под вењацима о |
| лас старога архимандрита, доста снажан, одјекивао је о сводове храма, који је у са свим другоја |
| громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по небројено пута око двора Гвозденовићева.< |
| се огромне зидове Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци су живо |
| се зачу звоно, и складним својим гласом одјекиваше кроз планину.{S} Они су се примицали манасти |
| p>— Издајник је! понављаше у громовитом одјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у |
| 245" /> мало по мало путове и планине и одлагаше сваки политички и војнички посао за на пролеће |
| ла.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала код куће у |
| с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити |
| p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што нов |
| в са соколовима или с крагујима било је одликовање којим се није смео свак забављати.{S} Само с |
| у.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одликовао љубављу према књигама, према цркви и према св |
| а у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је заслужио нароч |
| личани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војника после тога случај |
| т, којом је султан при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно за |
| ости и стидљивости, којом се само могла одликовати млада српска девојка.{S} Њена мајка је то оп |
| озденовићка и госпођа Плетикосићка, обе одличне домаћице, живо су се интересовале за ове ствари |
| ва Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара било није.{S} Док |
| нским пословима с таквим <pb n="186" /> одличним домаћицама, какве су биле госпођа Гвозденовићк |
| и, тако јуначног, тако издржљивог, тако одличног у сваком погледу, не би прошло без искреног и |
| свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за с |
| а.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради част |
| ка.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ва |
| а положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео |
| су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљама, и то тек по |
| у како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га п |
| одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима от |
| да нападају тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да |
| ење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте |
| оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> < |
| у; да саборској седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, |
| лоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{ |
| Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствар |
| био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни женск |
| страт видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебношћу, није умео довољно да га нахва |
| ман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима |
| пова на Београду.{S} Он хришћанима није одмагао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунава, та |
| ца се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада |
| ећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровал |
| баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем сам |
| листрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости и о б |
| је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском дворишту, кад унут |
| јавили великог властелина Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти ц |
| еле су се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака, распоређени су били купушњаци Гвоз |
| п, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васп |
| оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефана и наскоро по |
| променило после изласка Којадинова.{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не |
| <pb n="240" /> попаљена и поплењена.{S} Одмах је оданде послат један турски чиновник из њихове |
| ио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта с |
| у обојица <pb n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око м |
| адова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да вид |
| арску војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да по |
| на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци |
| примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По том заиска руку и гл |
| пољубац.{S} Само <pb n="136" /> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори п |
| сказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да из |
| ку.</p> <p>Деспот наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том с |
| на престо, војводе његове саветовале да одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике |
| ма које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за дочек гостију, њихов |
| овићу и његовим <pb n="37" /> друговима одмах за тим.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с ками |
| нцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и м |
| се с <pb n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p> <m |
| два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми |
| одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете |
| Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине |
| е: „Нека је благословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушен |
| } За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла начина |
| икада требало одмора.{S} Од Крушевца је одмах начинио зборно место и пристаниште за војничке бр |
| ачијим временима подигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу поди |
| не застане.{S} Спремање војске, које је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, који је и |
| било могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и Кр |
| ио човек који је мало говорио и који је одмах почео служити се вештином да на далеко унапред см |
| упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај |
| својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Ми |
| није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану није никада требало одмора.{S} |
| у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунит |
| најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се предаду њ |
| .</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева и једна јој служ |
| заузете <pb n="244" /> земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао ј |
| железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа |
| Рањину и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према |
| град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњи |
| да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, склонићемо га накра |
| ве од рана.</p> <p>Неколико њих отрчаше одмах.</p> <p>По том рањеника унесоше у његову собу, и |
| инске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у манастирску писарницу, где се књиге пишу и везу |
| предњих врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p>У |
| да војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, г |
| возденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушев |
| се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да |
| , и нису му требали толики људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да се двоји |
| н и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштованога старц |
| ило ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да |
| деновићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути |
| <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, |
| своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима, <pb n=" |
| викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— |
| S} Градове на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели хранити се храном спремно |
| да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од с |
| говори!{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се |
| њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, колико сутра послати некога у Дренопоље.{S} По о |
| су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Н |
| жар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође у |
| зе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузе |
| та Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори да |
| .</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба |
| </p> <p>— Мисли ли превисоко ти царство одмах путовати?</p> <p>— Чим будем готова с наредбама и |
| не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свога сел |
| 455.{S} На његово је место, истина, био одмах изабран Борџија, владика од Валенције, под именом |
| могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим пу |
| али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заварава |
| је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења.{S |
| рагош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окрета |
| евије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, син |
| Тако су се очекивали догађаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика народна тр |
| ло ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Царици |
| и поседаше на одређена им места.</p> <p>Одмах по том момци султански донесоше као чаршав од сви |
| срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разговора велики везир Халил |
| ити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамн |
| на беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне |
| то учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се још од |
| ништена била народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце ши |
| задају неисказане.{S} Све једнако народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају |
| што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути |
| ћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, поскидаше капе |
| ио као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј куле, с исто |
| едно проведених часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам |
| еће кроз широм отворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакивали.{S |
| Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p> <milestone unit="subSec |
| њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> < |
| ине Анастасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још |
| касно је.{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спрем |
| } Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19130 |
| S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ |
| а покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богор |
| спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</ |
| ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био |
| озденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостоприм |
| султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb |
| је сам казивао како је у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Македонском.</p> <pb n |
| .{S} Султану Мехмеду није требало много одмора.{S} Његови људи се размилеше по границама око Ср |
| предао.{S} Султану није никада требало одмора.{S} Од Крушевца је одмах начинио зборно место и |
| ке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај по |
| мицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање |
| је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да |
| им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело св |
| е као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко |
| а пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се одморимо, одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на руча |
| патили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ће |
| су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, Рањину и Гунду |
| је.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, одговараше Миља, ти само |
| кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турска сила, попустише пред њом и почеше се пов |
| , застрвена неком поњавицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто с мастиониц |
| ихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па продужи у башти започето пребирање цвећа.< |
| стајало на једној столичици недалеко од одморника.</p> <pb n="167" /> <p>Жена закука и обисну о |
| од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше п |
| > <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, |
| а ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дуб |
| у, застрту лепим пиротским ћилимима.{S} Одморници у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спа |
| сти том приликом.{S} Он у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако |
| , по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, оца Калистрата, зашто се |
| адимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листиће <pb n="126 |
| есту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни. |
| о одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграби грлицу и рашчупа |
| у Точанима украо некакве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално о |
| ану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек |
| ком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова |
| косић примише се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Мл |
| лиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој с |
| ри кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша није одобравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне пред |
| ољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> <p>У том звона зазвони |
| би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојс |
| говорио, задовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала |
| и помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} |
| ред свега свог великог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи разбише све турске чете које су пок |
| ити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{S} Разумевајући |
| две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске пре |
| домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у манастирску писарницу, где се књиге пишу |
| говорим што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила |
| устаде са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, т |
| ам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престају пријатељств |
| седством и службом, Којадин и Стаменија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно |
| друговања и пријатељства, које одбегава одраслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} П |
| кве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочника и Точана, многобројан и вео |
| ли Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу предани били |
| вићу остаде такође под заповестима већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случ |
| ве свите да нађе старешину тога турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа |
| треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућама својих села које ће кад двору |
| за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између својих отрока (робова) који ће вршити дво |
| а баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна |
| тање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете <pb n="244" /> зе |
| јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под командом војвод |
| је неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да |
| ју Божијим Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним в |
| Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пус |
| спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S} Топличк |
| ао удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p> |
| ље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје властеле за заповедника.{S} Так |
| ајева другу војску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци српској би |
| по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султа |
| та да је с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте ка |
| {S} То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња |
| Богоје Васиљевић, из царичине околине, одређен за личну службу царици Мари.{S} Чувши како је С |
| /head> <p>Наш познаник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове |
| еђених јој положаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Г |
| столу.{S} Један од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галериј |
| тану, кнез и његови другови поседаше на одређена им места.</p> <p>Одмах по том момци султански |
| алистрата биле су за калуђере преписаче одређене три ћелије, у којима је било увек свега што тр |
| а и с камиларима који ће камиле терати, одређени као поклон султанов за деспота.{S} Они су имал |
| бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранит |
| а наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче г |
| само преко његових доглавника.</p> <p>У одређени петак кнез Гвозденовић и његово друштво крену |
| дерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним местима страже.{S} По виноградима и по брдима |
| је ваљало напунити житом, све магацине одређеним потребама.{S} Млинове градске и пећи ваљало ј |
| јвећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове другога реда.{S} Уљари или пчелари |
| тала са својих зборишта пут границе или одређених јој положаја.{S} У Плочнику беше одређен дан |
| /p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на одређено место, царица изађе да прими поздраве господе |
| ност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју б |
| оде тако исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> и под којим з |
| а купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито место, а остало којешта продавало се |
| стао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наје |
| кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена. |
| агуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите породице да буду <hi> псари </hi>, |
| ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S} Т |
| начину живота.{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће његов |
| е претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере праотачке као један од првих људи у земљи. |
| Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденовић |
| .{S} С друге стране, како се он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n="285" /> траж |
| њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на посао.{S} Ако |
| је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-бе |
| види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком најпре из једн |
| бом, одговори Којадин суморно али веома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} Што отац с |
| м вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну старога породичног углед |
| пала, продужи Гвозденовићка, Србија се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасењ |
| ивоту, на оном се крају нико није могао одржати против њих, ма да Топлица није више била у њихо |
| е цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} А |
| орба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, |
| ће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и |
| , нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи.{S |
| у, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од г |
| нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе турске лађе потопише се |
| Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповед |
| тара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе народн |
| епрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са |
| су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, девојка бил |
| многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда која је пратила освајача носи |
| одао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицали код судије, а није се могло утврдити другојачи |
| али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је могла погодити |
| кривицу. <pb n="175" /> Признај што си одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка |
| едео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Не, ник |
| а.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} Неда |
| ластелинове куће, као што често има, за одседање, за стан властеоског надзорника и за смештај д |
| Момци с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао ј |
| " /> <p>Деспот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, |
| и ћелије покрај манастира у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нов |
| p> <p>Драгош извади златник и од убруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац |
| та се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властеличић.</p> <p>— Ја радим |
| удио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив?< |
| /> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није владао потпу |
| оме намислио.{S} Ослобођење Смедерева и одступање самога султана Мехмеда особито је оживљавајућ |
| турски стан падне у српске руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мех |
| то их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, |
| жје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Х |
| разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да т |
| ије се још смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехоти |
| у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он налазио да то треба |
| пут којим се може својој савести данас одужити син једне заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то |
| , на врло лепом месту, близу Неродимке, одузео нам заједно с овогодишњом жетвом властелин Радос |
| S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој |
| е чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспот, знам ра |
| као враџбина) Нехтенав, цар египатски, одупирао свима својим противницима, али како су се, нај |
| ш рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се српски послови могу евр |
| е почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне ма |
| ћанство данас нема снаге, којом се може одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ више ништа него |
| .{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одол |
| је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} Пон |
| ога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему одупрети?{S} Такога султана још турска вера имала није. |
| е турске чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи |
| , ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао деловати узбуђујући, могао п |
| оца папу и католичке хришћане узбудило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила с |
| ажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио пророчким одушевљењем.</p> <p>— Али, оче Калис |
| е соколити нападаче.{S} Тако се развије одушевљен силан напад на Турке, коме они, поред свега с |
| а није могао да стави на расположење ни одушевљење ни ауторитет којим се још служио папа Никола |
| Он се, доиста, беше одушевио пророчким одушевљењем.</p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш н |
| разумети.{S} Али је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Њ |
| у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, своје мисли, |
| нога старешину и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотреб |
| о си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> |
| од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио.{ |
| ет, псујући на неком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим |
| на обележено место.{S} Као помамљена и ожежена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше.{S |
| мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову |
| ц казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, ал |
| де за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано и замршено. |
| тац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истина као пламичак који ће се |
| и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин |
| жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју проводили, |
| упање самога султана Мехмеда особито је оживљавајући деловало на свеколике ратнике.{S} Никола С |
| језик натурила.</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек, отац Калистрат није марио за забавну књи |
| расположење.{S} Она на једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премешт |
| </p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били де |
| </p> <pb n="125" /> <p>Мушким, тешким и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Пл |
| м.{S} Миља је, једва задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најп |
| се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и |
| весним поносом.{S} Њено сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизал |
| , Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику Беог |
| спуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се пла |
| а била је нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била |
| Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и кр |
| а договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у |
| воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од бакра с |
| т после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за врло вел |
| <p>У Законику Душанову нејасно је била означена казна за паликућу, па је позније неко, по свој |
| да поротнога суда, који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија наредио |
| pb n="268" /> <p>— Добро је и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом путу; његова је |
| урци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ викале су непреста |
| углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову |
| од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце милим, топлим трептањем, и о |
| оцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже?</ |
| рбљивица, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, о |
| змишљању и расуђивању испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео |
| ило војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у |
| х је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је пос |
| скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} После су настале трке коњске, па трке пешач |
| бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни |
| ло.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на границу послао био |
| лед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистрога потока; кршно с |
| ли крагујима старали.{S} Соколи су били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице од чох |
| ребра, опкољена са дванаест путира, све окићено драгим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше |
| казне употребиће се без поговора и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправност |
| е кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било војничкога срца да се не зат |
| је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоређене у мање колоне.{ |
| Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут Цариграда.{ |
| к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати |
| сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Цариград да помог |
| {S} Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинског Језера, како ми је к |
| у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла |
| .</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерина, и тамо су л |
| да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} |
| лтанке, <pb n="113" /> деспотове кћери, око њених дворана, њене властеле, калуђера и калуђерица |
| капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене доколенице; око стаса угасито црве |
| панке; око голеница сукнене доколенице; око стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукам |
| ла као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене главе лебдело је узвишено |
| кривене каменим плочама с натписима.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једно |
| ка се спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кретала пут српс |
| ма му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан |
| ренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила г |
| сав био заузет <pb n="62" /> народом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је ко |
| 5" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ по |
| нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико није |
| е уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си |
| да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што |
| <p>— Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута све |
| о да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад су под Београд носили оружје и друг |
| Турског Царства.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испуни |
| , какве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили војска са свих страна, и пошто се |
| е да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропство у Дрено |
| } Његови људи се размилеше по границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за које су ра |
| мишљања било је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је |
| Дренопољу.</p> <p>У султановим вртовима око дворова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте с |
| елика халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или састави, па |
| љена ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало п |
| еху малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турска сила, попустише пред њо |
| ла имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113" /> деспотове кћери, око њених |
| е још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Н |
| е олујине, одјекиваше по небројено пута око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворе |
| имам на коме оставити манастир и народ око њега.</p> <pb n="267" /> <p>Отац Калистрат погледа |
| иза неких шумарака.</p> <p>Силни народ око њега отворено је гунђао против овог одашиљања војск |
| ом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по један, понајвише предајо |
| ду и покри <pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила ни |
| ратнике.{S} Никола Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра разбиј |
| ајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Иб |
| сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито око првенца Којадина и сестре м |
| ора, у показаном правцу погледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје |
| 4) опет били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље |
| лупу међу многима које су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са сви |
| е сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су до |
| аком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је |
| ашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, |
| дан је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није м |
| још отворени.{S} Трг и трговачке улице око града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у к |
| не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубови је радосно поздрављаху.{S} |
| ачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јан |
| {S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске широке чакшире на ногама су му.< |
| им отвори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мост |
| уне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око |
| .{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј |
| евојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде до |
| а војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи |
| оји је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је |
| ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште |
| помишљајући каква се страшна борба води око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме оду |
| рани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним сановима служио пилав од овчевине.< |
| љно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{ |
| ане свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који су му ју |
| нда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизат |
| ко, као млађано јеленче, поче скакутати око ружичнога џбуна украј којега је седела, и брати руж |
| еселу народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повика пут |
| } И силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале к |
| аријих манастира.{S} И онда су састанци око њих имали са свим друго значење у срцима народним н |
| је седео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, ко |
| ка, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно бил |
| цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Смедерева.{S} Станови <ref target="#SRP19130_ |
| на, Бањског, свадио с неким властелином око продаје манастирских јунаца.{S} Купио их некакав вл |
| међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резе |
| а, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу о |
| вота и старих предања најрадије приањао око старијих манастира.{S} И онда су састанци око њих и |
| сурога орла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште један камен с путањ |
| као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске широке чакшире на ног |
| е са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, |
| озденовића, које се свеколико саставило око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{ |
| да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign xml:lang="cu"> чьс |
| истрату приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи как |
| .{S} Погледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он |
| се само са стране; видело јој се красно око, округласти образи, правилни нос, златна коса, уста |
| мисли савијале око њене деце, нарочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља |
| утра с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ |
| мах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је сврши |
| десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној страни реке зап |
| <pb n="167" /> <p>Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— |
| ило огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпр |
| све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из закл |
| рива турска сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоценији посао далекога Дамаска.{S} Виде |
| у рукама тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и ко |
| и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тада, <pb n="254" /> слушала чудан |
| у госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{ |
| родну бистрину великог је утицаја имала околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} При с |
| је један од људи, на које је и удаљена околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Ок |
| је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога старешину и |
| ног праха видео се из далека изнад целе околине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и |
| властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине, одређен за личну службу царици Мари.{S} Чувши |
| е.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекра |
| а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови другови питаху их о т |
| камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту |
| {S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, мн |
| му.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи. |
| Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје мога |
| ланини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с лов |
| лио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског |
| вање.{S} Нема никога виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао к |
| ти се.{S} Није само Србија на свету и у околини Турског Царства.{S} Има и других земаља око њег |
| ри к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудника, одакле му се отварала граница угарске |
| аљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали нове ц |
| није било човека који би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље позн |
| одило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, у оно време, редовно догађало |
| кућа и имања, у којима су становала или околна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мај |
| нађура, виђало се по продавницама доста околне властеле, која су изашла била да виде панађур и |
| {S} Њихова пратња размести се по ближим околним кућицама. <pb n="87" /> За вечеру су они носили |
| Цинцари, или су били властеоски људи из околних крајева, који су свом властелину плаћали погође |
| ло многобројно свештенство, калуђери из околних манастира и свештенство из околних цркава.</p> |
| и из околних манастира и свештенство из околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у рук |
| стаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се нису дале проме |
| ама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се нису дале променити поред свега што је Јан |
| од бакра судовима за захитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрмљено плочама, а ок |
| е све било лепо покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто |
| што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и в |
| {S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, које су се могле за час лепо |
| у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p> <pb n="183" /> <p>Два манастирска мо |
| и, шапуташе царица, погледај милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџби |
| .</head> <p>По том је деспот, зналачким оком, прегледао рачуне које му је управник поднео, наре |
| и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде |
| о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је још једин |
| акве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.< |
| се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „По |
| азано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, |
| лед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је |
| ош, рђавим људима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим г |
| а <pb n="99" /> од деспотових синова да окрене народном политиком, против Турака.</p> <p>— Доне |
| ју, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече султан мало свечаније.</p> |
| очито ако би послови којим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био |
| задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> |
| у којим би начином нове прилике требало окренути у своју корист, тако да њима после промене вла |
| о.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити про |
| мештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим сунчаним местима, испод винограда, који су да |
| ек, била је у крају манастирског здања, окренутог планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло |
| е реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака в |
| а град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије него дотле.{S} Утврђења |
| е говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чи |
| одар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} По градовима и по већим тргови |
| згледаше замишљена, и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на н |
| астирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и о |
| славу Гвозденовићу.</p> <p>Разговор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа |
| о сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се ис |
| реба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису штитиле општу с |
| ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све |
| и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у Точанима украо некакве |
| ође присутна.{S} Један је оптуженик био окривљен да је једнога трговца из Прокупља предусрео у |
| S} После повољног свршетка Божјега Суда окривљеник није имао <pb n="176" /> ником ништа више за |
| мо са стране; видело јој се красно око, округласти образи, правилни нос, златна коса, усташца и |
| образа, носа великог, закучастог, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим просед |
| и појас и огртао се „коластом аздијом“, округлим скупоценим огртачем, и пасао свој мач.{S} Инач |
| сланике.{S} А пред свакога донесоше као округлу синију од црвене коже.{S} По том донесоше јести |
| по, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним |
| Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Сибињанинова војска поставила у |
| оград у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима од |
| ркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација после смрти деспота Стефана; ту је претурио р |
| за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храни |
| настирима у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу монасима живописцима, и огледа |
| ма.{S} Млинове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За свак |
| не љуте освете над својим родним домом; окушах смерно трпљење и побожно уздање; сахраних оца Ка |
| ио велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Међу израђевинама могл |
| он био целим својим животом и понашањем оличена верност и правило.</p> <p>Драгош је у свему био |
| црвенилу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} Застирке су на часној |
| Пријатан звук кадионице сусретао је из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази с |
| </p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по небројено пута око двора Гвозден |
| алазила још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био |
| страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни |
| ораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте своје |
| алеке околине беше се слегао да испрати омиљенога старешину и народнога учитеља и да ожали што |
| Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољу |
| но жељенога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се помињу при Александрову васпитању, нису |
| да на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде висила о његовим речима, гутајући свак |
| е, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила на те игре, и ту је, |
| стрьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летописи. </p |
| {S} Због тих финих домаћинских послова, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не |
| епрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разб |
| ако му се била распоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да м |
| дугим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно би |
| исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је |
| ничке службе под командом Гвозденовића, он је још за неке работе био дужан помагати своме велик |
| >Лак осмех пређе преко Којадинова лица, Он у незнаној сладости, која га нехотице обузе од сестр |
| уге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се уми |
| тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <pb n="255" /> позатварају сва градск |
| ци с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео пустити <pb n="279" /> и своје људе да се |
| кује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би сам |
| се основала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем т |
| <p>— Ено нашег господара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> < |
| и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св |
| показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и |
| } Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није |
| то је у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као |
| увати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу |
| ворити.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па ј |
| сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих м |
| дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и како он з |
| на расположења, и задовољство и љутину, он је показивао од свега само онолико колико је налазио |
| бити добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} |
| водио главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ западних влада |
| рали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} |
| ља да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хришћанима, непријатељима Турске.{S} Све |
| његовом путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од р |
| риграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово ј |
| елики старешина војнички, <pb n="59" /> он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је |
| ио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који су увек прот |
| га и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у |
| атио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме поз |
| и њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, |
| ледује само наклоностима срца свога.{S} Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак д |
| друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Бож |
| отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може не |
| озденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде де |
| рдио.{S} Његова одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље за |
| , који су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то треба |
| едао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим |
| госту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и |
| ли њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} |
| који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, приступи постељи која је за њ била сп |
| гошу у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа притврди и прегледа на себи оружје, заповеди |
| о бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песа |
| ао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему |
| добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{ |
| да долази престолонаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је заста |
| у стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињ |
| стирима и код велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и ра |
| ебно да се маши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма најподеснија за показани за |
| } Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност двостручењем и привидном мек |
| лочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа д |
| не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим |
| ао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Ту |
| рунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ |
| мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у он |
| "61" /> к својој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства |
| ти.{S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, |
| по том стигоше манастирски стражари.{S} Он им прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се смест |
| -беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он |
| Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа |
| ву.{S} Отац Калистрат поче говорити.{S} Он помену деспотску заповест и хришћанску дужност.{S} П |
| аше с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима |
| ару, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} |
| ваше пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Дра |
| тац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са св |
| а се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о својој личној судбини, нарочито од он |
| људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао |
| е ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом |
| Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих |
| е добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} О |
| нин се потпуно користи том приликом.{S} Он у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ра |
| ече отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио пророчким одушевљењем.</p> |
| S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ож |
| телину свиди, на пример, један млин.{S} Он истера власника и постави своје људе у млину.{S} Сви |
| када га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега |
| кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећања Круниних, која |
| изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у |
| ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли |
| трат, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на д |
| али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози |
| ушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинил |
| о.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут план |
| га знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би |
| а га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи оружје Миливојево, које је стајало на јед |
| С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Т |
| .{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш |
| дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћанима није одмагао.{S} Хришћани су се, на друго |
| вића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јави момцима, и |
| > и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би сам |
| Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем |
| а лагано порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и б |
| ло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, |
| а наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} |
| нису нимало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним по |
| који је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу свога господара.{S} |
| стове је постио с највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по изузетку.{S} Једноничио ј |
| рими тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима покорава, да њ |
| расположење цароваше у његову срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе испред Којадинова зеленка, |
| ва, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, молио Богу и за |
| ин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим раз |
| , вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и вер |
| а.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и с |
| тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство и непослушност |
| е.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и значајем своје породи |
| буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{ |
| не у Цариграду.</p> <p>— Како?</p> <p>— Он је њима помогао новцима.{S} Требало је и тамо спрема |
| Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Отац |
| p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{ |
| ња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb |
| рћаше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} П |
| p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задово |
| поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти |
| ље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} За |
| енуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он |
| великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастирим |
| гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и |
| се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правде |
| риликом нудио митром владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог вре |
| гу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разлик |
| нања његова искрена служба народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живом |
| макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, д |
| у и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} |
| стражара с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата |
| што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се |
| молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд |
| љали новац на расположење старешини, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се зб |
| ивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да их ј |
| тово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помисл |
| Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови |
| да, када је на то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да м |
| оменио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али га је после њ |
| ме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, који је из њих из |
| ијања и двостручења.{S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у св |
| којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" |
| к, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</ |
| ичком начину живота.{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће |
| еше задржао на вечери.{S} После вечерња он им показиваше манастирске краве, телад, пчеле, које |
| који је ухватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати свом |
| Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, може, одговори |
| Ви сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после с |
| и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пи |
| пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> |
| не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећ |
| ао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао с |
| поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме ч |
| ехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица |
| одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му тада није |
| човек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неких годи |
| би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Сво |
| питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби му ни |
| да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говори |
| је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други |
| људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом д |
| емље, него само насељеник.{S} Истина је он, као насељеник, био прилично непокретан, ако само у |
| ородица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није см |
| стом рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако с |
| е бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољо |
| гледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен |
| је био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао узимати |
| есец јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, да нема разлога |
| арави, према великим интересима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишчаур |
| овој љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлиц |
| иколе тај добар исправљен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} |
| е повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Ви |
| p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао је о њен |
| барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} |
| бро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да по |
| ца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сут |
| ије ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S |
| ћење Муратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанс |
| , но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не |
| тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом и понашањем оличена верност |
| оведена.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а с |
| у само одужили њему његово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што |
| ећања била осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{ |
| реба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа |
| Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме |
| ћ га је обично испитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозде |
| а глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристад |
| ) од ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још иск |
| љака и осталих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није се брин |
| што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу соб |
| утем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само раздра |
| а је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него |
| чући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је н |
| поступању.{S} Али ниједног од њих није он толико ценио колико два младића из Плочника, Којадин |
| момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манасти |
| вио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се изва |
| никога виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасонос |
| да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она |
| ких људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он властеоским људима.</p> <p>— Ено нашег господара, од |
| ске милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набр |
| међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Дра |
| па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су киптели |
| тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> <p> |
| људима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима би |
| о живот изложи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{ |
| в снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом мес |
| Између зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седе |
| ље познавао.{S} С друге стране, како се он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n="2 |
| " /> утврдили који је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они так |
| ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто ра |
| деновићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стамени |
| , да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, |
| од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> <p>Управника имања и |
| уча.{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да изврше што је |
| } Гвозденовић је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће породиц |
| не људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> <p> |
| е много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију |
| мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си се пола калуђерица, |
| ги, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И |
| и и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће |
| буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до |
| ли су најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, који је знао |
| з оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање њ |
| ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам т |
| бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душ |
| ли.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држ |
| нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док |
| да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда |
| не жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се |
| а сам једанпут видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђе |
| амо углед старога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде б |
| в, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијом. |
| светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с и |
| ћи под сенком његова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра. |
| а многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова вла |
| ри самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, п |
| еници су владали овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости |
| , да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње л |
| више било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му ј |
| у се после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште |
| о предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чувар |
| ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвен |
| е у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла дв |
| воме зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих м |
| своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари по |
| еда на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречиц |
| вести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим |
| оби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ише.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је |
| ош држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком |
| лико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао на страну од Гвозденовиће |
| позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Поврат |
| а.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је |
| о је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у |
| о ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{ |
| ти таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није |
| , и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p |
| овићу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало |
| ију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић ј |
| а подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на о |
| ога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај. |
| Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између |
| никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и |
| p>— Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за с |
| ту руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за мла |
| спота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори |
| {S} Оставио је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да |
| тачкој вери, одговори царица живље, али он чува верност своме господару.{S} После онога што је |
| Валенције, под именом Каликста III, али он борби против Турака није могао да стави на расположе |
| сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јунач |
| о што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на |
| поветку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он говори |
| сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта у М |
| долазиш?</p> <p>— Није добро! одговори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? питаху опет.</p |
| ост.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка тре |
| е.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хте |
| и и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чист |
| о, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше нос |
| шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе чит |
| а Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је |
| ла што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, как |
| алистрата, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те |
| госпођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда |
| м, његови двори просто затварају и како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћ |
| листрат, нити ико други писао тако како он говори, већ другојачије, црквенски, онако како се пи |
| {S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, те |
| у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестан |
| ем потпуно користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да султа |
| Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S |
| о тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двом |
| по, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а |
| огодбе под којима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да г |
| е последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са западом те да види има ли смисла |
| Калистрата била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с ди |
| ржао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никад |
| тебе тиче?</p> <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском пан |
| поверљив предлог великог везира, да му он може од времена до времена послати свога човека по и |
| буди се у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту |
| S} С истом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с великим властелином и са сиромашним |
| а да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb n="225 |
| ану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Су |
| исам за попуштање!</p> <pb n="91" /> <p>Он уздахну, јер се при самој помисли на зло време које |
| на правда његова, која прати....</p> <p>Он не изговори — шта.{S} Није се још смео усудити да из |
| и, корачаше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске |
| пште поштовање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупиц |
| но!{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задев |
| е растајала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћ |
| илост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} |
| а у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила |
| дске.{S} Варош није више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управља |
| , да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били та |
| в мађијски врт самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необич |
| тито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад св |
| е ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако с |
| ад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, |
| Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у |
| Како је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и св |
| су непрестано разносили закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како да св |
| сам те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој леп |
| купља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упути |
| и да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у |
| гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="209" /> својим цвећем, бирајући |
| начин живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу цар |
| ање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако промицала кроз гомилу ловаца, надгледају |
| звона и уживати у црквеним парадама.{S} Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Бог |
| а већ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И об |
| се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{ |
| и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, која се током времена |
| на црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником старала се како о хришћан |
| тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. |
| одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је оде |
| ет који јој је променио расположење.{S} Она на једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чар |
| је могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона |
| Кад на то помислим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим |
| г створио да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> < |
| ече отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чини добро Србима и хри |
| о, и били су навикли једно на друго.{S} Она природна наклоност која још децу везује, почела се, |
| енију?</p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p>— Па како, ка |
| им-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те |
| јава наново развесели сестру његову.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме. |
| кава у Гвозденовићеву властелинству.{S} Она би Гвозденовићу напомињала те дужности; без ње би о |
| Он је царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у његовој седмој г |
| седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазле |
| д нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S |
| ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са сви |
| о нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би к |
| ију Плетикосићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да |
| е желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој |
| ла, с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питан |
| служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази на хришћанске службе и у цркве |
| је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће се вра |
| ку до последњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</p> <p |
| марим.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме |
| заповест свима кућним старешинама да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и да изв |
| ужице.</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца она, пријатно се повративши од лаког изненађења.{S} Отк |
| >— Зар се може за те не марити? промуца она, погледав га погледом који је једини умео казати шт |
| треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас |
| е гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није |
| било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесницима |
| чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да |
| м се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и |
| ала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутствима игумана Калистрата, и султан ј |
| руни и на њеном женском особљу, које је она, за своју службу нарочито одбирала из меропашких и |
| од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, ли |
| деновићевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајности српске велике ку |
| ена је удаја била политично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у намери |
| ебе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорала да с |
| искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S |
| деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Т |
| тила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb n="107" /> кућу уред |
| узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узд |
| може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и госп |
| велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била |
| сад тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се |
| узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писа |
| тице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пож |
| јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан в |
| .</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, о |
| прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за ос |
| да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си |
| х поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{ |
| S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} На |
| е највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се с <pb n="138" /> Драгошем.{S |
| за госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче она говорити, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је |
| "8" /> <p>— Ето, устала сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала |
| другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређајући по крилу красне ките које |
| Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Ха |
| ски.{S} Посада није била многобројна, и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљ |
| а врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева и једна ј |
| нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се врем |
| игра му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање |
| јој се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искр |
| ненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска |
| и, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама кој |
| јући се с <pb n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p |
| о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за дочек гости |
| е иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је нек |
| е, премишљала је о истом предмету.{S} И она изгледаше замишљена, и занесена у мисли, окреташе и |
| он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих |
| мице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за зим |
| > <p>— Немој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги м |
| ставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и <pb n="134" /> пријатељим |
| Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима |
| жена.</p> <p>— Полако, полако одговори она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао би |
| о ми сад свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од ка |
| е може водити другојачија политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорно |
| ој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја |
| ичу, непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечан |
| анастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозд |
| ила је на добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима никад није заборављала ни с |
| родитељским домом и са Србијом, на коју она никада није престајала мислити.</p> <p>Помоливши се |
| ама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је било, да |
| /p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</ |
| а.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло |
| а.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би |
| шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи |
| атељства, престаје друговање....</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настав |
| ити може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лагано порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо сп |
| пошто су Словенима онде слова подарена, онај је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} |
| } Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и д |
| тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— |
| елин жупе Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану |
| дући у Приштину, некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му |
| луђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је гово |
| {S} Зар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} |
| .{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Г |
| ако млад човек тога посла примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, |
| и је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш може знати оно |
| иру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</p> <p>— Ш |
| то би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвозденовићевој ку |
| Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и за свој |
| ли ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти |
| примицали манастиру.</p> <p>— Победиће онај у кога никад неће отупети и зарђати сабља, одговор |
| очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</p> <p |
| pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И |
| овца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај ма |
| шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршит |
| ако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Мило |
| > <p>— То ја не знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и |
| .{S} Тако је непријатељ Александров био онај исти који је онда био противник и балканских хришћ |
| планова истицао првих дана напред само онај који је по извршењу први био на реду, а то је осва |
| огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Пом |
| новић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само |
| су искључна својина њихових господара, онако исто као домаћа животиња, волови, краве или овце. |
| он говори, већ другојачије, црквенски, онако како се пишу све књиге.</p> <pb n="151" /> <p>— К |
| се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало је опште огорчење и к |
| о за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима |
| суду спахија је имао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} |
| ни ни с каквим инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивањ |
| } Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} |
| да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, |
| нас учили, одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, о |
| ишљати да се на опсадничку војску удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, |
| ије и интересе православне вере, радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије није могао!< |
| ану.{S} Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пр |
| а с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без |
| доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства тражи |
| {S} Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању |
| раширити турски пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој |
| бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тог |
| Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће моје налоге да с |
| и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign xml:lang="cu |
| <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p |
| <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет к |
| неизвесности.{S} Преврћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наиск |
| збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски момак који је |
| ишахова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити или упропастити, рече |
| а срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих |
| ц оде трчећи у своју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни |
| анин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко |
| ржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Д |
| га је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио од |
| Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна бор |
| исто?</p> <p>— Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања.</p> <p>— С |
| Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и |
| Миља, прелепа ћерка Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљи |
| ао лишће, само без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позорнице, други га је давно |
| рата, оставивши отворена само једна.{S} Онда изда заповест свима кућним старешинама да на она ј |
| дућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, његов су посао већ ради |
| ву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоску хаљину, као по |
| рестаје, и моја послушност престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме |
| ца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладо |
| егову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозден |
| ичак који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђ |
| че.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако |
| јом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања из |
| о ми не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p |
| Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра и прекосутра, одговори десп |
| ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и |
| љу, која <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} И на |
| га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стамениј |
| коса, усташца и поносито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, н |
| знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар египатски, од |
| с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити |
| о, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пр |
| руком најпре из једне <pb n="69" /> па онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па г |
| ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће с |
| } Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његових поданика и у његов |
| и мајку до последњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</ |
| о време заступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} |
| јатељ Александров био онај исти који је онда био противник и балканских хришћана.{S} С тога су |
| >— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Т |
| сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне историје.</p> <p>Међ |
| ново обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не в |
| наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство над целим |
| ез синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је |
| им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљ |
| реде тај словенски превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Кој |
| не испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздрави човеку најп |
| уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника |
| градиће узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи т |
| павала су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: |
| противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је морао бежати из |
| камо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта |
| је приањао око старијих манастира.{S} И онда су састанци око њих имали са свим друго значење у |
| се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Бо |
| то га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново обратити у пашалуке, као што ју ј |
| лушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује |
| } У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда и |
| ле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида међу |
| } Велики и искуснији мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да често случај заступа |
| уде и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српске в |
| то наступи, састараће се начинима који онда буду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, о |
| оре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици |
| Тако је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> |
| заборави благост према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да |
| лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба |
| и сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} Насељење |
| знам, одговори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чек |
| ро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и т |
| тињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али т |
| ду Божјем на више разних начина, обично онда кад никаквим другим начином није било могућно прон |
| спор посао.{S} Тога ради се књижевност онда није могла развијати тако како се данас развија.{S |
| ђе на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</p> |
| носила собом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} И силна војска поче нападати и ги |
| надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе саветовале Александру да свој белег (грб), |
| то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала с |
| и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спреми све што треба за по |
| о малвасија и командарија (кипарско) од ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из |
| још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега нараштаја.{S} И све сам прежалио и прегорео.{ |
| рним, српским језиком, с малом примесом ондашњега књижевнога словенскога језика, и пошто је ота |
| редмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Сав исторички део Светога Писма |
| е међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 1451 — мо |
| отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутствима игумана Калистрата, и |
| одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор |
| ас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— Онде где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, |
| то, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто па |
| спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама |
| де откривење било, и пошто су Словенима онде слова подарена, онај је изговор остао за све, по б |
| ште поштовање.{S} Нема никога виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу |
| ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна |
| даје стока, и манастирски момак који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу |
| Властеличић, њихов господар, стајао је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да |
| ије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде слова по |
| би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури |
| о раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је палику |
| аиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан на град, |
| рговци, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају |
| изашли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки тр |
| има пође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и |
| ужје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</ |
| Родом је био из студеничког прњавора, и онде је на његову рану младост утицао црквени живот ман |
| ојска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска в |
| во, Којадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао читање каквог зап |
| е да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов протовистијар и вој |
| <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут |
| царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одг |
| — Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није |
| и човеку најпопуларнијем и најчувенијем онде међу њима, архимандриту манастира Светога Николе, |
| вала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које сам |
| лила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, по |
| бровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Стефана Немање, прадед |
| .{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, т |
| лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, они приговори које му је том приликом учин |
| од Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, |
| <p>— Тако је, превисоко ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Пре |
| ва.{S} Најпре је било надстрељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста уст |
| н помагати своме великом властелину, за оне нарочито које су биле хитне природе, као што је жет |
| е такође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се |
| теби можемо показати осталима шта чека оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али |
| га човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S |
| а га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p> <pb n="183" /> <p>Два ма |
| косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра |
| из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њо |
| .{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он властеличић |
| час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима |
| једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њима суко |
| еспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до К |
| У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да |
| а око Србије и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p |
| а.</p> <p>И поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и д |
| замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши |
| за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће б |
| д пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао је друге д |
| .{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукама стајали насупро |
| „Турци!{S} Турци!“ викале су непрестано оне гомиле, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле |
| огу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас р |
| је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n="240" /> попаљена и поплењена. |
| ије већ на место изашли из даљих села с оне стране планине поруче којим правцем треба да нагоне |
| е било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему |
| n="160" /> од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Н |
| ат.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне предање наших словенских апостола, а оно што су апо |
| ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна |
| е и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле сл |
| готине су га савлађивале, докле се није онесвестио.{S} Непријатан задах згорелих хаљина и опрље |
| цима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је б |
| S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S |
| ругојачије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S |
| говараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио као да се у исто време по |
| коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, они приговори које му је том приликом учинила Стаменија |
| ки султани и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и њихова |
| а манастирима и калуђерима?{S} А после, они су, синко, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да |
| ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушника.{S} И |
| .{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калу |
| ма.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Оту |
| а.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у |
| еду, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} Полуде, раздраже неп |
| у данас.{S} Прекида међу вековима нема; они се преливају лаганим, поступним променама један у д |
| вцу, западни хришћани ће скрстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову во |
| теличића Плетикосића из истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, б |
| и се, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа |
| ђени као поклон султанов за деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденов |
| ла из меропашких и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се домаћој слу |
| зати.{S} Напред се погодити не може.{S} Они који буду пред народом када та времена наступе, тре |
| на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим када то наступи, састара |
| испреко границе, говори другојачије.{S} Они који су некад овде држали села поручују по људима с |
| S} Сибињанин Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо |
| {S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он |
| нко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су нам их као |
| много истрајнији и много доследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p |
| другови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито |
| се ипак није могао у поверење увући.{S} Они <pb n="286" /> су у њему непрестано гледали старога |
| више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сваки свога коња, па товар оста |
| а не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве нападаче бацају запаљен |
| о народу и погледају забаву народну.{S} Они ударише поред наше дружине која се уз вечеру разгов |
| ојим гласом одјекиваше кроз планину.{S} Они су се примицали манастиру.</p> <p>— Победиће онај у |
| ој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају к |
| казати? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени |
| , па товар остављали себи више главе, а они би легали између товара и коња по заосталом месту г |
| нини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога |
| ина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске светиње, да осво |
| пућивао њихову наставу, старајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом буду |
| атизму занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми с |
| морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду |
| ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим он |
| у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војници што су учествовали у боју на Царигра |
| било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док скло |
| аџбина, и како ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а како ће издајници бити прок |
| с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А |
| је одушевљен силан напад на Турке, коме они, поред свега свог великог броја, не могоше одолети. |
| </p> <p>— Ено нашег господара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.< |
| на Косову од пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет |
| личком и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт, о |
| послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздати и на које треба да паз |
| тренутака весеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске столи |
| иво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит име |
| е супарнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војв |
| аше он?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p |
| опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и |
| рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на рам |
| у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нарочито место, јер су они своју роб |
| <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша |
| правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неп |
| о имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и |
| , по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.< |
| д нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика |
| ак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац на расположење |
| не треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чин |
| емљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сун |
| {S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако с |
| ме подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам преговарају како је деспотова политика сасвим а |
| е више како су један по један изумирали они који су још памтили старо стање за хришћанске власт |
| ствари, него да су дело студије, цртали они садашњост или прошлост.</p> <p>Година 1865 метнута |
| у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њих се указивало прст |
| земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је на њихову врату општи р |
| потима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на т |
| илна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па |
| ди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они не помишљају.{S} Једнако нас <pb n="67" /> коре, шт |
| > <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до св |
| Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико ниј |
| ало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n="195" /> православ |
| ен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју проводили, увек мислећи на свету веру |
| дставници вере.{S} Новим господарима су они изгледали као агенти потиштене, побеђене вере.{S} Ш |
| ој светој вери, напомену деспот, кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично о |
| ојници којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао одр |
| заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоценим млетачким засторима.{S} У |
| ови и Стаменијини родитељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики вла |
| и су имали своје нарочито место, јер су они своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могл |
| им кућицама. <pb n="87" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је био спрем |
| гу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату при |
| 20"> <pb n="282" /> <head>XX.</head> <p>Они који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу |
| ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају поуздано како су дош |
| ше се залогајима које је други момак за оним на послужавнику носио.</p> <pb n="235" /> <p>— Срб |
| ући се, једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада та |
| о да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што |
| м црном косом, с оним живосним очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поносо |
| рагошева, с оном његовом црном косом, с оним живосним очима, с оним руменим уснама и с оним зби |
| ани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и |
| восним очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поносом који му млађано лице п |
| им, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је сврше |
| видите, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{ |
| ем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше друге запо |
| ић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих села |
| за чудо љут према непослушнима и према онима који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи ње |
| је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим би неко преврш |
| рај тога места, на коме се служило пиће онима који су хтели, беху намештени тамбураши с великим |
| ило.{S} Људи су додавали што је требало онима који су се били позатварали у градове, а и своја |
| планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су киптели на све стране и који |
| рцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи |
| елин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели и најрадије слушали гуслар |
| еко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потражи султана Мехмеда, којега је |
| е се без поговора и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправности или у непослуш |
| успеха и напретка!{S} Помози им против оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{ |
| оспођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса на крају јула, заједно са својом ћерком Ми |
| ахраних Драгоша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — |
| уговору морао слати султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали. |
| <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он |
| та мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни |
| полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли |
| ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва |
| друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе |
| осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је би |
| следње је узето из византијскога права; оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потре |
| оду поколеба, имање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који |
| ати узроке твога неодобравања?</p> <p>— Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно крива |
| не предање наших словенских апостола, а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака св |
| ародна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велико поштовање према црквеним људима које се држи |
| редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господск |
| што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла је за |
| о треба њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће |
| S} У питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с о |
| јбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима ср |
| о су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, |
| своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} |
| анастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов к |
| и се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и н |
| ена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларским начином |
| на дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија самом Којадину изговорила, с нарочитом на |
| трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватит |
| >Тада се видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га |
| /p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство |
| ани на издржавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од турског о |
| ма записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и |
| Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњ |
| рева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда |
| видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгоше |
| ира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два |
| вним, у ком су се живописале иконе, или оно што треба живописом израдити у књигама.{S} У манаст |
| /> Још се није било стишало у народу ни оно мучно расположење које се раширило после пада Цариг |
| </p> <p>— Доиста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од гл |
| Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши десп |
| p> <p>— Откуда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И |
| другог непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опе |
| само не би мислило да се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је би |
| хвати изненаднога госта, који, чекајући оно неколико секунада, с поуздањем сукаше дугачке црне |
| овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спа |
| S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало што још није |
| омене, али опет турски спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се с |
| , народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што није могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег |
| алих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало. |
| нопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с расп |
| чење у срцима народним него што је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту с |
| под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио |
| хришћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски |
| су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, црква држала просвету и образованост у своји |
| тимала бесна околна властела, што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да с |
| антијски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако б |
| . </note> <note xml:id="SRP19130_N5"> У оно време домаћи производ, нешто другојачији од данашње |
| днакости права као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су гос |
| средишту власти, начинио распоред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржава |
| у наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије не |
| да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је |
| мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно могао имати свој |
| о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда био врло |
| рђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb n="34" /> по нарочитом церемонијалу.{S} Т |
| еговој жени, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозденов |
| аље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелама, |
| </p> <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење. |
| ма отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} А нар |
| ола својих свакојаких судова, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје |
| трански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Ту |
| ову наставу, старајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу. |
| и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци |
| {S} Одатле су се црпле многе посластице оновременог властелинског стола.</p> <p>Па свакидашња х |
| note xml:id="SRP19130_N1"> Гостионице у оновременом језику. </note> <note xml:id="SRP19130_N2"> |
| е у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладовини седела златок |
| {S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} |
| је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале |
| урци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему ко |
| освајањем и кратка Александрова похода онога света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово |
| је имао и велики властелин по обичајима онога краја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци |
| и многобројним зградама од осталих кућа онога села.{S} Чардак, главно станиште властеличићево, |
| ица, тако да се може казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, св |
| ао о својој личној судбини, нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнем |
| чува верност своме господару.{S} После онога што је било на Златици, после Варне, после Косова |
| потецишту играле су се све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један старији властелин |
| , спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спу |
| манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање. |
| ко од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поузданог породичног живота, с којим је би |
| ко ће издајници бити проклети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, л |
| а што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао |
| политику.{S} Као и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 14 |
| спунило се годину или годину и по након онога разговора покојнога султана и царице.</p> <p>Султ |
| истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су г |
| ла могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S |
| лазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље и |
| око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозде |
| ко се и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што |
| пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег хомољски, к |
| о чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко г |
| о је налазио да треба да покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и с |
| и љутину, он је показивао од свега само онолико колико је налазио да треба да покаже, никада он |
| о није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао одржати против њих, ма да |
| везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као |
| олико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано копкаше шта му тамна будућност |
| видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном косом, с оним живосним очима, с оним |
| рост инок скот словесан </hi>, писаше у оном, тексту, <foreign xml:lang="cu-Cyrl"> послушљив, с |
| чува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим милос |
| ан чува, да сваки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да |
| угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од ватре исп |
| есан скот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>? |
| евојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, да слушају |
| аја извршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај гла |
| аслушавајући Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао пр |
| оту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био у |
| ност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да се |
| бавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би |
| и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, го |
| оре него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочито за оно што |
| находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Царигр |
| с, срце, осећај целога српског народа у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одлик |
| {S} И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљем |
| S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; не |
| ја помишљала је да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косо |
| Иначе је од својих људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обичајима |
| бро упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за шт |
| ли свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} А |
| ним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску удар |
| у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и об |
| ка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте на земљ |
| ада српска девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је био ж |
| <pb n="247" /> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно |
| војом другарицом од детињства, али није опажао никаква особита <pb n="132" /> осећања, осим оби |
| у.{S} С тога себичност његову нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденов |
| и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје стока, и манастир |
| {S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стиш |
| Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост духа, царица Мара му је по |
| га, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих врата и улака којега он води |
| а је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговара |
| чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је |
| а срца покренуо него што се могло споља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о лову.{S} Как |
| знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима обеле |
| о то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јан |
| Кућа властеличића Миливоја била је нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{ |
| ала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано |
| је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није могао |
| ли мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене доколенице; око стаса угас |
| На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Тур |
| ила перјаница са челенком.{S} И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу |
| ску хаљину, као поповску, до чланака, и опасивао свој златни властеоски појас и огртао се „кола |
| , деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је в |
| било суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} |
| овић је из свога двора мотрио на турске операције.{S} Наспрам Ситнице био је син му Којадин пре |
| и је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, д |
| али су их после Сегединског Мира (1444) опет били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, к |
| агош, једноме старијем човеку, шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, православни, иде |
| кле стиже други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се |
| о обично раде западни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што је тв |
| љених села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове црнога дима.</p> <p> |
| ти и смејати на путника.</p> <p>Путник, опет, псујући на неком непознатом језику, ожеже коња и |
| лати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не |
| p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драг |
| Честити беже, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене |
| кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске јунце, који су му пов |
| о да ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и исп |
| (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и п |
| е то тебе тиче?</p> <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирско |
| анин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити |
| више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к |
| остиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На једноме месту с |
| ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су в |
| о њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда н |
| еце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{ |
| >— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако ра |
| .{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по |
| на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се време променило, настави |
| .</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисоко ти |
| риморје.{S} Султан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се |
| кој смерности царичина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет |
| а би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, д |
| стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд |
| чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче с |
| новићем и његовим друговима, наврати се опет млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан |
| срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калистрат.</ |
| S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У том у |
| е састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p |
| ију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто доби |
| ачаше непрестанце.</p> <p>— Охо, почеће опет мала брбљивица, што пред другим никада не уме ока |
| угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну |
| и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} См |
| 6" /> <p>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} |
| , кишама и суснежицама наста изненада и опет хришћанска власт и уклонише се турски муселими и к |
| остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења |
| .</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; смири |
| силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша |
| и не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али |
| е, у главноме било никакве промене, али опет турски спахија није био оно што је био српски влас |
| је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, гов |
| Устани, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори! |
| <p>— Може бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да |
| на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрено запеваше <hi> Многаја љета </hi>!</p> <p>— |
| е измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир Светог Ник |
| се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај опет опије храброшћу и уздањем браниоце Београда, и так |
| рави, Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удајем.{S} О |
| репоручивши им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем о |
| његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Н |
| о је Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор. |
| к Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет своју красну домовину, најлепшу земљу, створену за |
| , истина као пламичак који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор |
| еспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{ |
| за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стад |
| ано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову |
| ставила, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{ |
| рибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војс |
| да <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околин |
| исти од Турака.</p> <p>Овај случај опет опије храброшћу и уздањем браниоце Београда, и тако се |
| ио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене глав |
| ра јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и де |
| освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и |
| е и цео Данилов цароставник.{S} Данилов опис хиландарске одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, |
| } Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српског народа у средњем веку у што свестра |
| ама.{S} Не мање је наше читаоце занимао опис крајњих делова света, који је уплетен с Александро |
| е; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у којих |
| омилама к дворцу Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати |
| су на две стране полазили зидови, те су опкољавали прилично велики квадратни простор, као града |
| остор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зими било и воде. |
| } Једна велика ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест путира, све окићено драгим камењем |
| велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама; великих здања није било.{S} Град је с |
| ео да у смерном, црном руху калуђерском оплакујем судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у п |
| дрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка трговца.</p> <p>— Јесам, честити судијо, |
| е јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравк |
| царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мар |
| ече, такође је забављала наше читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи почели уз |
| којима сам у пријатељству, не једанпут опомињао на те дужности стрпљивости и благости, без кој |
| у дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и |
| аповести <pb n="236" /> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили |
| вукла као пребијена, немогући се никако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-б |
| омак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, |
| че:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се пра |
| отовој држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунити жито |
| оро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, |
| град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p>— То је лепо.</p> <p> |
| и.{S} Посада их је једнако подупирала и оправљала, али у одбрани нимало попуштала није.</p> <p> |
| још храбрије него дотле.{S} Утврђења су оправљали или новима замењивали, а на топовску ватру од |
| ати се за турски напад <pb n="196" /> и оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправ |
| има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа. |
| жави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунити житом, све ма |
| ика и Точана, многобројан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син |
| да београдска са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађи |
| ну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опремом <pb n="274" /> хришћани заробише.{S} Турске фло |
| Београд носили оружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још ј |
| .{S} Непријатан задах згорелих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су по |
| тали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићком.{ |
| е.</p> <pb n="16" /> <p>— Царице мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми бил |
| е четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег |
| вршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам радио о мојој глави и о моји |
| бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога. |
| ли ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то по |
| </p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо о |
| екам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио |
| р за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — |
| а ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје место није више ов |
| калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога да |
| е меропашке куће, које су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле ј |
| бало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан |
| на он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" /> турска баци међу две ватре.{S} За |
| ом оружју.{S} Разумевајући добро шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код |
| служи старога деспота тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам су |
| воју војну спрему, много жита за случај опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, којима су |
| д новости говорило се тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главни |
| оје се, као гранично место, и не могаше опсадити како треба, него поче само с опсадом Новог Брд |
| 4-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Ја |
| орила га.{S} Војска је носила собом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} И силна во |
| левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто |
| ично помогне.{S} За кратко време турски опсадници огрезоше у пламеном мору, пометоше се због то |
| ли се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим |
| вуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску удари онако како треба.{S} Али се ипа |
| од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место, и не мо |
| а целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као |
| е опсадити како треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне о |
| ису смели хранити се храном спремном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За на |
| ему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотеривала у град |
| у; тај план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се |
| лом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по необичној живости у |
| рева и удари на Турке који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа послужи старога деспота тако добро |
| Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући град један по један, с планом да |
| једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић |
| опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудника, одакле му се |
| турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах |
| он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишчауравао каткад и одвише повољно према Турц |
| и Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} |
| е готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у Точанима |
| ца су била такође присутна.{S} Један је оптуженик био окривљен да је једнога трговца из Прокупљ |
| ова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега јед |
| гову руку.</p> <p>Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јан |
| /p> <p>Судијски пристав проговори првом оптуженику, по имену Павлу, да изврши дужност.</p> <p>— |
| зврши тога јутра.</p> <pb n="174" /> <p>Оптуженици су са засуканим рукама, али забринути стајал |
| ао неповређен.</p> <p>Пристав погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том |
| комбинација.{S} На томе се и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду |
| већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским круговима.</p> <p>Као главни |
| зео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни поврата |
| реба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манастири, кад замукну цркве и свештеници — Срби |
| је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у на |
| ро-западне границе Турскога Царства.{S} Опширна образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше |
| ојој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурн |
| т, онако како је и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле за |
| га себичност његову нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло до |
| ћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште поштовање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гро |
| нама украшене главе лебдело је узвишено опште поштовање.{S} Нема никога виђенијег онде и у окол |
| ко не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се |
| обре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ра |
| ти једнога турског команданта, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у свима |
| нем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште политике и скорашње будућности.</p> <p>Дубровачки |
| га оца, архимандрита Калистрата, нашега општег и много цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни о |
| ћанства, преобратио у џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх о |
| ласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архимандрит Калистрат замоли еп |
| шти јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби малакса |
| 30 августа <pb n="257" /> 1454 закључио општи савез са султаном Мехмедом, те нико други из Итал |
| о пута одговарали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, |
| /p> <p>— Зар турске власти нису штитиле општу сигурност?{S} У нашем случају, на прилику, зар не |
| само може успевати у климату нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмекши, бадеми, смокве, крушке, ј |
| градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабукама, шљивама, трешњама и дуњама |
| ола који су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало |
| уго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре суџу |
| би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а |
| им пословима.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ ораше се свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где |
| менама један у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко р |
| спот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај словенски пр |
| , па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</p> <p>Ово усмено пр |
| размишљања султана Мурата и да помогне оријентацију његових пространих комбинација.{S} На томе |
| и на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Д |
| ена после ове походе младога султанског орлића.</p> <p>— Да, да, то је свршено, шапташе царица |
| ијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, замишљене, по |
| стити простиркама и украсима, који су у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb n="52 |
| то говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и најб |
| ош боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозден |
| да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибрахим-б |
| зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај ш |
| т шест троногих ниских столица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека ј |
| удија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може |
| ужја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма ј |
| у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у |
| могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помо |
| ш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомилом, која ј |
| а.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против |
| као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бе |
| телинова била као град, а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> <p>Отац Калистр |
| , на својим местима.{S} Ножари, трговци оружја, дрводеље, качари, који су целе зиме градили од |
| манастирски стражари.{S} Он им прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и |
| преми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на |
| и све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, удри неверника!{S} Сад му је црн петак. |
| и огањ који сажиже тековину људску. „На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш |
| , па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни о |
| {S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрем |
| } Он сместа притврди и прегледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе |
| о Београда, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у не |
| пред собом у манастир.{S} Он сам покупи оружје Миливојево, које је стајало на једној столичици |
| а соха је, према прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога ман |
| том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога |
| еш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за усплахирен |
| шу, али је свака сила за времена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине |
| руги говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба просто сјурити мач у |
| о пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, удри неверника!{S} С |
| град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха вид |
| вести да је рат престао, људи остављаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да и |
| ђу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било дочекати напад његов.{S} Ј |
| ного, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} Поносници, к |
| ла ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као ос |
| икну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коња. |
| већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.</p> <pb |
| тече у помоћ одбрани вере православне и оружју хришћанском.</p> <p>После молитве је царица Мара |
| } Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био д |
| аду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{S} Разумевајући добро шта је опсада, султан Мех |
| о да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња д |
| е по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга била на |
| света, који је уплетен с Александровим освајањем и кратка Александрова похода онога света, и п |
| плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и оп |
| мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоће |
| ори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати; само б |
| рицали.{S} Нова најезда која је пратила освајача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари |
| е су само освајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна власт |
| па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се тиче др |
| о се клањајући и поздрављајући госта на осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш |
| ушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над моравском долином и над Крушевцем магла, гус |
| обаве све што треба, макар какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и |
| е могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од ватре испуцале куле.< |
| " /> Признај што си одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка трговца.</p> <p>— Ј |
| а турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, |
| ке грехе његове; видех крваве дане љуте освете над својим родним домом; окушах смерно трпљење и |
| се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> < |
| ио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} |
| е, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло по |
| не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правде Божје.{S} Име му се знало |
| и се брзо подигоше да изврше страховиту освету.</p> <pb n="234" /> <p>А споља и из села непрест |
| али тешка срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико |
| вао <pb n="224" /> се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, |
| вају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад |
| лачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошк |
| вековима чуване хришћанске светиње, да освоје и униште и последњи остатак Цариградског Царства |
| кога Царства, очекивао је велика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, сам |
| ле вршило властелину, почело од турског освојења унапредак вршити спахији.{S} Није, дакле, у гл |
| д опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је |
| о с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, |
| <head>XIV.</head> <p>Цариград су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29 маја 1453. У о |
| наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како |
| а, која се предала, и Крушевац, који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, |
| на Цариград да помогну турском султану освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце рас |
| се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, си |
| час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече између гробова, и усрдно се мољаш |
| Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао |
| босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин с |
| дећемо, одговори Којадин, упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оц |
| је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањ |
| му.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} |
| грубље и простије него данас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} Момци су трчали |
| род у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе крају.</p> <p>Још |
| ио, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређе |
| од свога мужа Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије |
| говорило се свашта.{S} Вера православна осећала се овим догађајем обезглављена и побеђена.{S} И |
| ни умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја |
| претурио педесету годину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} |
| с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, ниси п |
| менило, настави Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго. |
| е опажао никаква особита <pb n="132" /> осећања, осим обичне пријатности.{S} Свагда му је било |
| кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећања била осећања целе Топлице; што је он мислио, он |
| плице.{S} С тога су његова осећања била осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и |
| ости српске велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито око пр |
| њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, која се током времена начини међу м |
| ан син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује само накл |
| ао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и жен |
| говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренутку прође му кроз пам |
| уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, које је с неком чудном плашњом |
| у без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда |
| чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, не |
| помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат. |
| о се лову поглавито зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како |
| уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она зајед |
| живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мех |
| лице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, ос |
| инске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> |
| ухо калуђерско, у коме се тако незгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица отпутовала на двор султ |
| еко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану Мехмеду није тре |
| та, мајко царице!{S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сув |
| еге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво џарање штапом, да се исправи, да оп |
| ло оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих времена, и свак се |
| његова потреба.{S} И то му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име ј |
| имања.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на жив наро |
| јем више никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој |
| никаква особита <pb n="132" /> осећања, осим обичне пријатности.{S} Свагда му је било мило виде |
| оме се збива наша приповетка, у Србији, осим градова, није било готово никако потпуно слободних |
| а и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ра |
| ама, неверницима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{ |
| радије примао калуђере писце, од којих, осим цркве, никакав други посао изискивао није!{S} Имао |
| ису састојале из многобројних књига.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још једна пол |
| ане у господским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа трговачка роба за |
| е и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине постеље у једном крајичку, сав се остали на |
| божна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљ |
| не чете Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничке службе под командом Гвозденовића, он је ј |
| <p>— Ја знам, али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оц |
| ли неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија |
| државне власти имали веће поверење.{S} Осим тога недавно нам незнано погибе Цветко Видаковић и |
| оло, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта властелина и његове породиц |
| о, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажизања није се употребљавала ни за шт |
| ед исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столица васељенског патр |
| суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан от |
| еше товарити и спуштати к Смедереву.{S} Осим тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и |
| -беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим других деспотових људи који су по дужности изашли |
| се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан |
| коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чув |
| наду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она |
| а није се употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку |
| уман или архимандрит био господар свему осим живота, којим је располагао врховни државни господ |
| за зиму, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких послова везана била с |
| одице, задужбина Стефана Немање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала бес |
| временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, калуђери и попови огрубети и начинити се ј |
| ео сунчев заход, могаше се видети једно ослабело, измучено створење, где, поштапајући се, једва |
| гу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивш |
| што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лично имање.{S} За во |
| ћни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог |
| лу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; |
| одара.{S} Украј куле, с источне стране, ослањајући се уза градски зид, била је малена <pb n="53 |
| да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> < |
| олико на његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар |
| и не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која ме |
| и у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се вршило о великим празницима или при |
| није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и молитв |
| не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ослобођење Смедерева и одступање самога султана Мехмеда |
| Њен повратак у отаџбину сматрали су као ослобођење из ропства.</p> <p>Кад се уставише носиоци п |
| уница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb n="206" /> < |
| да у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Ст |
| ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којадинова лица, Он у незнаној сладос |
| да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева лица.{S} Неко срећно расп |
| није могао присетити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пр |
| м боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила срца Турцима и преузнела њихове наде, толико ј |
| тиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и |
| /head> <p>Стара српска држава није била основана на административној централизацији и на једнак |
| веколико поштовање према Плетикосићевим особинама, свеколико дивљење добрим особинама и изредно |
| вим особинама, свеколико дивљење добрим особинама и изредном васпитању Плетикосићеве деце, очев |
| м од детињства, али није опажао никаква особита <pb n="132" /> осећања, осим обичне пријатности |
| име.{S} Против сваког ломљења била је и особита милост, којом је султан при ступању на владу од |
| и.{S} Само не може бити свачије, што би особита царска милост једноме теби могла дати.{S} Па ви |
| га воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нарочито уз пос |
| калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по |
| морамо вршити заповест свога господара, особито кад нас на то упућује превисоко ти царство.</p> |
| колико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у по |
| рева и одступање самога султана Мехмеда особито је оживљавајући деловало на свеколике ратнике.{ |
| оже достојати раја.{S} Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенск |
| све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измислио <pb n="214" /> што је утекао у Угарску |
| ђе лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је |
| брахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> |
| од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} |
| ио у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови оставили |
| з самоћу ноћну.{S} То је отац Калистрат особито радо имао.</p> <pb n="95" /> <p>Намештај у соби |
| зденовић уведе на једна мала вратанца у особито одељење дворца.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, д |
| дну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто су разгле |
| ас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки показао.{S} Долазак новога српског стар |
| На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору би |
| ође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које је она, за своју службу нарочито одбирала |
| себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио.{S} Могло се догодити да од |
| .</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властеличић.</p> <p |
| и бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом н |
| новљим поштовањем поздрави царицу, која оста очевидно сневесељена после ове походе младога султ |
| зику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магл |
| тан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био о |
| ead> <p>Последњи разговор са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} О |
| повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанк |
| Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатнијим расположењима.{S} |
| времена.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих времена, и свак се напајаше њеним тајанст |
| пи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахра |
| еном и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница за најодабраније коњ |
| атији људи који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књига, ко |
| мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради д |
| у и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} Читања ради жудео је |
| тројицу манастирских стражара.</p> <p>— Остави се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</ |
| -беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је цар <pb n="229" /> х |
| радник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га м |
| , она узе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане |
| е војске, које је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен |
| а свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препоручивши своме највештијем момку да би му н |
| у биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му чес |
| "255" /> позатварају сва градска врата, оставивши отворена само једна.{S} Онда изда заповест св |
| изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све што има.{S} Султан Мехмед сам ст |
| тице опипавши мач, Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Та |
| па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињ |
| /p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, то |
| сле изласка Којадинова.{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом |
| о леп, јер су на њему недавнашњи ратови оставили тешке трагове.{S} Трг је био пред градом с лев |
| венских апостола, а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака светиња.</p> <p>— Лепо |
| S} Како су их <pb n="152" /> нама стари оставили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} |
| ом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен ста |
| Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину овога света, да послужиш вери и |
| а деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Лазара, али он не може ништа св |
| /p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му |
| велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу свога господара.{S} Али га је го |
| овцем радио.{S} Како је трговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Про |
| ити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на |
| <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју с |
| ту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> <p>Стари деспот погледа џ |
| рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чу |
| ље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пр |
| ај крајева.{S} Треба мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било д |
| а истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} Уздати се у правду значило је |
| без замене и што иза мене имам на коме оставити манастир и народ око њега.</p> <pb n="267" /> |
| , пошто он, који је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су |
| м с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме стра |
| ко дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добри |
| унавску обалу заједно са Смедеревом.{S} Оставља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу |
| бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</p> <pb n="57" |
| сподски живот доста му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у |
| народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Так |
| у Смедерево и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том |
| тових доходака, по томе пут к Београду, остављајући деспоту земље између Мораве и Дрине, и к то |
| астоваривали сваки свога коња, па товар остављали себи више главе, а они би легали између товар |
| уршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим о |
| дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, ми |
| докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице!{S} Ка |
| валишта, па је онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</p> <pb n="265" /> <p>Султ |
| е било.{S} Између једног и другог места остављено је било место народном весељу и играма.{S} Ту |
| ју панађура, у једној лепој ливади беше остављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко с |
| ри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљива, |
| а све то, обележено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што |
| е била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb n="278" /> главе и наже бегати главом бе |
| то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су б |
| ов син Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу остаде такође под заповестима већи одред, да чува грани |
| у мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти |
| ед, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку |
| су се домаћој служби свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослоб |
| ји се нису мењали него су на свом месту остајали до своје смрти, научили свима тим пословима.</ |
| ње за хришћанске власти.{S} То стање је остајало све даље на страни, улазило је све више у поез |
| рају и како он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде |
| рије стари Плетикосић.{S} Од часна пада остаје частан и светао спомен, који ће потомство држати |
| ћао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 |
| ом пријатељу, да до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него г |
| јом се може одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља |
| на, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још као |
| дом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља између Мораве |
| е.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, |
| даре.</p> <p>Најтеже је било онима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код куће |
| десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће д |
| а је дужност била да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама наследне властеле.{S} Сва |
| е ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а д |
| сахибија </hi>.{S} Работа је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешка била само |
| ојом су се издржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштатик |
| нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће |
| раге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; његов отац, |
| еву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у |
| и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до босанских гран |
| е <hi> потециште </hi>, место за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из властели |
| ступице, сланике, столичице, жбаниће и остале ствари били су довукли по читава кола својих изр |
| лучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић, с многим |
| } До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано заједно.{S} Ах, купите нас, добри |
| у да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су |
| омир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу:</ |
| анине постеље у једном крајичку, сав се остали намештај могао на прсте пребројати.{S} Један кот |
| елијски <ref target="#SRP19130_N2" /> и остали, султан, са својим пажевима, који га увек прате, |
| каже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с гос |
| ље? упита трговац.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски н |
| ткуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, под т |
| летку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао неколико у с |
| да нашим наградама теби можемо показати осталима шта чека оне који се добро владају.</p> <p>— Ј |
| већим кућама и многобројним зградама од осталих кућа онога села.{S} Чардак, главно станиште вла |
| оме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже |
| ри.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему |
| и Александрово покоравање Атине, Рима и осталих царстава по Европи, причу о славном тројанском |
| небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио сила |
| току је било одређено нарочито место, а остало којешта продавало се по нарочитим склоништима, н |
| је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није ни |
| рине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба светој вери и црквама |
| ћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још дана |
| аске, боје, <pb n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, |
| упним променама један у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бит |
| ласови са тога краја надвишавали су све остало на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је и |
| Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, к |
| Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја вољ |
| рицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и ни |
| с, краставци, диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима |
| куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагов |
| оље.</p> <p>Још је било једино средство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима |
| оског надзорника и за смештај десетка и осталога којечега што је припадало властелину.{S} Село |
| ком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав какав је, и |
| у вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, под том погодбом, уживали потп |
| икада нећу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби увек вршио благост |
| .</p> <p>То је био у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као |
| му требали толики људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњи |
| ез разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој |
| е године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро на |
| у вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и |
| Божића исте 1456 године.{S} Деспотство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици |
| му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, |
| и.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и не |
| о и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разговорим |
| опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденов |
| ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!< |
| које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога |
| и.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље |
| лтана је у пијанци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си на |
| је нанела никакве штете.{S} Очевидно је остао неповређен.</p> <p>Пристав погледа у оптуженога и |
| ње, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као команданат војск |
| су примила веру мусломанску.{S} Њему је остао само углед старога имена Гвозденовића, и он је с |
| еспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више ни |
| stone unit="subSection" /> <p>Драгош је остао још неколико тренутака код чесме.</p> <p>Поред св |
| о одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, н |
| ад грчке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од с |
| S} Само је Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе |
| — ја сам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега нараштаја.{S} И све сам прежалио и п |
| Хвала ти, игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сам |
| а уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, и по т |
| гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само |
| ма онде слова подарена, онај је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да |
| ат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и с |
| светиње, да освоје и униште и последњи остатак Цариградског Царства.{S} О Боже, преблаги творч |
| осту, у молитви и доброчинству проведем остатак живота као удова султанка, докле воља Божја буд |
| чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, још сам |
| помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће света вера наша, остаће жив н |
| ише не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и интересе своје |
| ика.{S} Сиромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти |
| у стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра и прекосутра, одговори деспотица, а п |
| нији и много доследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оч |
| а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако |
| ати српско име, остаће света вера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори с |
| и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће света вера наша, остаће жив народ, докле траје с |
| а Мара.{S} Моји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје |
| тац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лично имање.{S} За војника нити ћ |
| осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку.{S} |
| одине живота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад је на нов |
| милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће |
| опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </f |
| ли у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро |
| другом удари к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудника, одакле му се отварала грани |
| кротости, простоте и добросрдачности, а осуде лукавства и ненависти.</p> <p>Како је често разми |
| сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што т |
| на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде в |
| ћа из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.< |
| т кривих пустити него ли једнога правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с кој |
| што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед наред |
| с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим извршена тако |
| ађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа је и |
| ави врло слатке колачиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин |
| инској љубави према овим младим људима, отац Калистрат се није знао умерити.{S} С њима је и пут |
| еновић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозденовиће |
| арице, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султанској |
| нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му н |
| у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Калистрат је испустио из својих руку много питомац |
| <p>Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо |
| .</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек, отац Калистрат није марио за забавну књижевност, у којо |
| <p>— Па што, мајко, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и |
| в. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђер, отац Панкратије, погнут сединама и старошћу, улази у дв |
| мислити као што је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу |
| ахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми |
| ад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи |
| у његово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што. |
| у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{ |
| оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{ |
| у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с пуно очинске љубави и мил |
| шарама којима су корице украшаване.{S} Отац Калистрат је најрадије примао калуђере писце, од к |
| образованост и писменост своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином |
| о стаде и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо служио, а јеванђеље и др |
| .{S} За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам својих ученика |
| трала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много којешта из домаћинства научио у |
| даше капе и побожно слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче говорити.{S} Он помену деспотску за |
| он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само |
| је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеш |
| с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно вид |
| </p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb |
| .</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не признајем више никога, н |
| година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан посекао |
| ми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашн |
| n="180" /> њена деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да п |
| био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са |
| од њега начинио великог логотета, да је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме животу.{S |
| листрата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва, п |
| астирско брашно неначето.</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучн |
| тавник библијски били су штиво, које је отац Калистрат препоручивао његовим ученицима.{S} У дуг |
| р, скоруп.{S} Једино разонођење које је отац Калистрат себи давао од читања и размишљања било ј |
| зденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} |
| ештаја најпростијих ћелија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао |
| од Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, |
| тање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Калистрат особито радо имао.</p> <pb n="95" /> <p> |
| ижевнога словенскога језика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и веома образо |
| владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош ост |
| оје породице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али није могао да п |
| их, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} Зар с |
| вори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно |
| ту поновим.</p> <p>Ово усмено превођење отац Калистрат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио |
| врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на и |
| ски двор.{S} Очекивао <pb n="224" /> се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благ |
| .</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женид |
| <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобо |
| опада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац Калистрат.{S} Вечита страдалница!{S} Шта чинила да |
| ђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива што ту |
| нија и поузданија него хришћанска, рече отац Калистрат, удубивши се даље у читање.</p> <p>Чудил |
| Благосиљам, синко, али тешка срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га |
| ви људи.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистрат.</p> <pb n="164" /> <p>— Никад није врем |
| ве и свештеници — Срби су пропали, рече отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше |
| ти новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Сам |
| .</p> <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво |
| а то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било та |
| Онде где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, откривено нама Словенима и Србима слово |
| дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва свога госта у трпезарију. </p> </d |
| ви младићи изучавали српску историју, и отац Калистрат им је на примеру показивао шта које мест |
| ји ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болес |
| ед крену.</p> <p>На послетку указа се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и |
| трговац.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, |
| иће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја |
| ки муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ре |
| ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, |
| у Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар чове |
| у, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети |
| нидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чи |
| ину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био. |
| ског Језера, како ми је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у |
| правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, и властелин Богој |
| ођу Плетикосићку, њихове синове и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња |
| ства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и највештија човека |
| препис набавити, друго ништа, одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у младости чита |
| p> <p>— То покрива и лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад. |
| ако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне |
| оље.</p> <p>— Није без невоље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно ми |
| <p>— Како су стари нас учили, одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да |
| смо сами међу собом несложни, одговори отац Калистрат.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не |
| месеца.</p> <p>— Али католици, одговори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима |
| а.</p> <p>— Донекле има право, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S |
| </p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја би |
| трата.</p> <p>— Жив био синко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро |
| а не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за је |
| вао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стамениј |
| ског Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том погледу. |
| Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напре |
| .</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb |
| ди сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турци те |
| ити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> |
| арода у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одликовао љубављу према књигама, прем |
| мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари говори о д |
| осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао |
| воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божј |
| друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато шт |
| превисоко ти царство, одговориће на то отац Калистрат.{S} Зависи од превисокога ти царства, хо |
| </p> <p>— Не говори тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <p |
| као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врл |
| {S} Господи помилуј!“</p> <p>У који мах отац Калистрат свршаваше молитву, зачу се јако куцање х |
| и народ око њега.</p> <pb n="267" /> <p>Отац Калистрат погледа с милошћу на младога Калистрата |
| проклети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпр |
| шта.{S} Буди добар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну сокалника (кухара) да лов прими и |
| опустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, као што је увек радио к |
| {S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с |
| девен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стубе на авлију пред рање |
| жја из куће никада није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелија |
| ту дужност него отац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и |
| послушности и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они који се д |
| ма шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити о |
| а се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што је н |
| е; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој нар |
| као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су као ослобођење из ропства.</p> <p> |
| ога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S} Пом |
| иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заи |
| .{S} Харемски прозори се један по један отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</ |
| стрвицу у околини Рудника, одакле му се отварала граница угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе н |
| уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> <p>На ср |
| ога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, своје мисли, своје тајне |
| о наслужено кандило.{S} С друге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зеленим шипразима и |
| години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} По |
| возденовићу.{S} Плетикосић је био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања и двоструч |
| риступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Београ |
| и врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа |
| ени, шанчеви затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно ш |
| вима кућним старешинама да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву св |
| озатварају сва градска врата, оставивши отворена само једна.{S} Онда изда заповест свима кућним |
| та црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} Застирке су на часној трпези биле уздигнут |
| спред куће како се лов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело |
| ви <ref target="#SRP19130_N1" /> су још отворени.{S} Трг и трговачке улице око града затварају |
| едва у половину старих својих земаља, с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим |
| х шумарака.</p> <p>Силни народ око њега отворено је гунђао против овог одашиљања војске Турчину |
| долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како овако дуго трајати не може и как |
| чи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па ће нестати |
| ре у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хришћанског служења Богу, јер ред ниј |
| бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у отвореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара |
| е више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сибињанин Јанко |
| свидела Стаменија Плетикосићева својом отвореношћу, бистрином и умешношћу у свачему.{S} Ништа |
| ори, одврати Миливоје.</p> <p>— Устани, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с |
| шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ |
| атрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и пос |
| рата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из д |
| ну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба п |
| ље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизручене три велике вре |
| , и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и ни |
| продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну |
| n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око моста пред њим |
| аниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере и без нарочи |
| куцање халком на вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски момак, блед |
| а оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калистрат.</p> <p |
| да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор и народу се показа госпођа Круна.</ |
| е лето настало и војна се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели |
| н води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју д |
| вали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске столице, и — то је све.{S} Нико не |
| ликом учинила Стаменија, први пут су му отворили другојачије видике.{S} Размажени син великога |
| тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да оглед |
| не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да с |
| задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошлости, |
| ене прописане текстове.</p> <p>Дворкиње отворише врата те мале, полусакривене дворске црквице у |
| када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <pb n="125" /> <p>Мушким, тешким и озбиљн |
| г.{S} Вратнице се на манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао мо |
| уштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито за то |
| на погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљајући да ли д |
| ој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, |
| <p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева и једна јој служавка д |
| а ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода није нанела никакве |
| атрале случај или последицу хитрине или отврдлости као вољу Божју.</p> <p>Пред манастиром Свето |
| иличан насилник, удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач |
| ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све |
| да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би он |
| тио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манастирско брашно неначето.</p> <p>Кад је отац К |
| рат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на |
| андар.{S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет го |
| излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с |
| лико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p |
| се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи |
| <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </div> <div type="chapter" xml |
| што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Није много по |
| ам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Цариград да помогну турском султану освојити |
| јицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов господар, стајао је онде |
| бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, |
| је то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђе |
| дрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су примила веру мус |
| .{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ј |
| ћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чи |
| те што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{ |
| оворити, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи!</p> < |
| Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јул |
| већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да |
| роде! поче она говорити, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите |
| шта нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ће |
| о из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало је опште огорчење и крајња малаксалос |
| у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, исти |
| гоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Отац Кал |
| лила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на |
| вога разговора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ |
| мовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дренопољ |
| арство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случ |
| о знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико м |
| и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n="195" /> православних |
| изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао на страну од Гво |
| и шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да је не |
| хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Својима |
| панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, рече му с |
| мишља.{S} Није страстан.{S} Нека Господ отклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Ал |
| нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли превисоко ти ца |
| стави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и св |
| планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, њег |
| страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао ј |
| им откровењем, говораше отац Калистрат, откривено нама Словенима и Србима слово Божје говорило |
| его што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде слова подарен |
| изговарамо?</p> <p>— Онде где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, откривено нама Сло |
| се сместа око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Није добро! одговори он, лагано |
| њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, оту |
| црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд јој такве мисли! упита Миља радознало.</p> <p>— К |
| ђе на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у П |
| еста, превисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и хришћа |
| дређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на пит |
| о се повративши од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила? |
| у, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је |
| е куле.</p> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да ј |
| етка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ћ |
| у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази та милост; многи су тајно и у великом |
| устио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка од туча била му је зак |
| свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро сваг |
| ргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S} На то јој |
| а била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или састави, па донесе бегу, овај |
| оји су свом властелину плаћали погођени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на свој |
| је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању у кући |
| да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трг |
| у у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан чов |
| е велике госпође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече |
| з Ниша, који се своме властелину новцем откупљивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ј |
| слушљив, своје бреме савршене водештошу отложив, не отречет животноје вежуштому...{S} Последује |
| цу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу.</p> <p>Властел |
| анастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао |
| Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети м |
| о „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога весеља колена јој се спуст |
| спот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, нарочито за све т |
| апи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi> |
| тпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} Сви се ижљубише с |
| места, да турској војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} На султана се викало као на највећег вер |
| мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, ка |
| ш уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите |
| дарила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да јој с |
| вуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилазила на п |
| ђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако |
| ста огорченост, свуда један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање |
| но.{S} Кроз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило пла |
| е.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући |
| та, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</ |
| и господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан крс |
| господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље наш |
| ад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом С |
| у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрах |
| лонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звона на јутрење |
| лтан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори оча |
| откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Само ћутите, ч |
| дванаест турских чиновника, упућених да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворки |
| о да се царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље То |
| е воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће моје |
| збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчава |
| слао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и признаде.</p> <p>Д |
| или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангуб |
| по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти игумана Калистрата, радујући се што се тако мла |
| ко ти царство.</p> <p>После тога царица отпусти посланике, препоручивши им да јој се познатим п |
| низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb |
| ом.</p> <p>После молитве је царица Мара отпустила Гвозденовића.</p> <milestone unit="subSection |
| езгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она ради |
| тикосићком.{S} Стаменија је била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је |
| сли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се |
| мо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано отпутовао у Смедерево неким послом оца Калистрата.{S} М |
| и и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застан |
| дати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим начином.{S} |
| је бреме савршене водештошу отложив, не отречет животноје вежуштому...{S} Последујет водештому |
| што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, ње |
| бри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и сматрали ову неминовну казну Божју као несре |
| На њему је било да одреди између својих отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кућ |
| ом и са сиромашним сељаком меропхом или отроком.{S} Његова блага, божанском милошћу напојена по |
| аја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, колико их је било, били су искључна |
| з меропашких и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се домаћој служби |
| бу нарочито одбирала из меропашких и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који |
| набра цвећа колико јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у сво |
| несе траве од рана.</p> <p>Неколико њих отрчаше одмах.</p> <p>По том рањеника унесоше у његову |
| n="121" /> да себи стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и |
| еху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко некаква ру |
| S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрч |
| душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велико поштовање према црквеним људима које с |
| вету и образованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народ |
| куп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Го |
| е да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се с |
| само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући град један |
| још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} Они који |
| ни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како ова |
| преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија самом Којадину изговорила, с нар |
| алазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи све више залећу у б |
| , од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте, го |
| p> <p>— Победиће онај у кога никад неће отупети и зарђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се |
| све повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у |
| признати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће |
| мље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо м |
| о, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано јеленче |
| честаваше, јачаше непрестанце.</p> <p>— Охо, почеће опет мала брбљивица, што пред другим никада |
| реба и тако становнике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напад |
| .{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лично имање |
| едном на одмору упита он свога учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише како он говори, |
| а с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па |
| поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца Калистрата.{S} Њега је, нерадник, и његову кућу хте |
| се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су примила вер |
| бити много чешћи случаји неголи убиства оца или матере, или брата или детета — природно је да с |
| и удаљена околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене гл |
| царица свечано примила посланике свога оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ |
| оводити за примером <pb n="247" /> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?< |
| арица, погледај милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај |
| према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде д |
| у да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита Калистрата, нашега општег и много цењ |
| ман Калистрат потпуно заступити старога оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико им |
| ица Мара по том приступи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву н |
| е код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после деспота |
| ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичке хришћане узбудило, одушевило на жи |
| а Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици оца Калистрата Којадин Г |
| а у малој игумановој трпезарији само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви |
| имали.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Калистрата била са свим затворена, јер он с њима о |
| оће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају |
| им, знао врло добро мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та р |
| То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Кали |
| ли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове женидбе, његова љубав п |
| је Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мех |
| е свршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивши с |
| би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин б |
| уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с п |
| о због великога гласа и заслужене славе оца Калистрата као учена и заслужна човека у народу нег |
| царица изађе да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов протови |
| ра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драго |
| им за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је |
| пак и могао се употребити.{S} На питање оца Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S |
| нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за овогодишњу летину и за друге домаћинс |
| е службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат б |
| ило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у |
| а.</p> <p>Драгош Плетикосић, по наредби оца Калистрата, ходао је по панађуру и по сабору и глед |
| огобројних књига.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И |
| по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у |
| суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта ме мори, с |
| то сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који |
| ића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици оца Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић |
| с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, одговори отац К |
| ти што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да |
| рано отпутовао у Смедерево неким послом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће вратити читав месе |
| сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после смрт |
| ри султан.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики везир |
| уђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задр |
| слушали разговор и гледали домаћинство оца Калистрата, за које су још мало интереса имали.{S} |
| га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Николе тај доб |
| } Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас |
| дин је, по нарави, био сушта противност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин |
| власт настане?</p> <p>Драгош погледа у оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под турс |
| Којадин такође мало разумевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин |
| манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче одређене т |
| ћа из истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду у |
| н машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> <p> |
| цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратијa.</p> <p>Царица је била средњег, складног |
| Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бр |
| цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, |
| је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата тако и калуђеричком манастиру Св. Богоро |
| ерно трпљење и побожно уздање; сахраних оца Калистрата; сахраних Драгоша.{S} Нема више никога и |
| азговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То вер |
| високо ти царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе |
| а, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од најб |
| ашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама, кишам |
| <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он |
| е до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> |
| се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не м |
| а.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио дома, прва |
| м није тако волео да разговори колико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Калистрат уве |
| } Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђером царичиним.{S} Тако је цариц |
| и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> ут |
| и да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште политике и скорашње будућности.</p> |
| , свима средствима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војнички, <pb n="59" /> |
| ога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слободно смеш казати.{S} Па ево мене.{S} |
| S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелинство у Топлици |
| доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се |
| за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљање |
| поноситост разбуди се у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистра |
| су испуњене превеликим поштовањем према оцу Калистрату не само због великога гласа и заслужене |
| огла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства т |
| астир Светога Николе и показао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с те |
| чај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који ј |
| ран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и пре |
| буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год по |
| и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</p> |
| ах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп у једно око и бе |
| ба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само |
| који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога дана све свој |
| и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се растали |
| ру, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да причека.{S} Међути |
| м ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ј |
| стао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Кал |
| шће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржавати се све д |
| у, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потпун |
| нови султан с толиким почастима к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се на цариградском друму ука |
| е била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча |
| ило могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у |
| једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, то су његови учен |
| и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја им |
| и.{S} Али на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за |
| ођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је |
| д 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута биш |
| </p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гво |
| пољуби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p> |
| молитву.</p> <pb n="200" /> <p>— Хвала, оче Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако в |
| ка и искрено је пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од |
| и.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин |
| узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S |
| а да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, рече Д |
| во лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Којадин.</p> <p>— Има наш прево |
| наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам ја гово |
| то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба с кат |
| ио пророчким одушевљењем.</p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не пола |
| о.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога ве |
| ну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору Којадин.{S |
| штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојом племенитом науком усадио корен с |
| ржи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Калистрате!</p> <p>— Благосиљам, синко, али тешка с |
| лови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S |
| овека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају Србијом.</p> <p>— Мо |
| се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хо |
| да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта т |
| да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начином могао |
| ско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем како црква може |
| књигом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се д |
| ада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин се бр |
| крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, коју тр |
| лаго трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није достојно српскога народа, пред којим је пре с |
| у је то требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S |
| , јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћам |
| мо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</p> <pb n="288" /> <p>Међу тим радо бих чу |
| валити.</p> <p>— У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p |
| страту.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те с |
| ркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда п |
| уго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Тур |
| српске политике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једин |
| чим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> |
| ко смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али друго |
| цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим т |
| > <pb n="261" /> <p>— Разумем, пречасни оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, разумем! |
| ом сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не говорите |
| си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар не одби |
| како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако сла |
| ају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} |
| изредном васпитању Плетикосићеве деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једн |
| збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, |
| ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевидно туробно расположен и понесен и сам расположењи |
| <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозденовић, очевидно незадовољан, и жураше се сакривеном госту.{S} |
| е и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно више наклоњен анти-турској политици по што по |
| о.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очевидно задиркујући га, нељубљену, румену, плавооку.</ |
| естало српске власти, проговори Драгош, очевидно се сневеселивши.</p> <p>— Тако је, синко?</p> |
| чала вода није нанела никакве штете.{S} Очевидно је остао неповређен.</p> <p>Пристав погледа у |
| вављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури |
| м поштовањем поздрави царицу, која оста очевидно сневесељена после ове походе младога султанско |
| о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{S} |
| или у своме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разумевали.{S} Њихово пријатељство и њихо |
| китим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да |
| арод тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турск |
| p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га је |
| оме чисто испосничком начину живота.{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза њего |
| гош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, верности и послушности.</p> <p>Сес |
| од великог цариградског пута, којим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто |
| ика народна трагедија, која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким народом српск |
| штине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали догађаји, који су одмах настали чим је лето г |
| Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће д |
| с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је би |
| оворило да није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> <p>У |
| ј дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</p> <pb n="64" /> <p>Деспот Ђурађ и деспотиц |
| су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> <p>Управника имања и рудника из Трепче, |
| ао у велику будућност Турскога Царства, очекивао је велика турска освојења, и дивио се њиховом |
| за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb n="224" /> се отац Калистрат да освешта во |
| Богородице.</p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се повратак господара и гостовање султана Мехм |
| једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпуну победу. |
| в човек кога још не познаје.{S} Мора се очекивати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали н |
| рата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном с |
| ирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак царице Маре с великом свечаношћу и п |
| и по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска војска ударила |
| .{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу н |
| потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда |
| силе боје и да у свима својим пословима очекују свршетак само од насиља.{S} С тога је кућа влас |
| су још дошле последње заповести, али се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад п |
| да Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле годи |
| ом кренуше се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат ниј |
| очног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него скрушено.{S |
| е њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикос |
| ада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно |
| пред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, замишљене, показујући дубо |
| рце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би кр |
| слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На <pb n="153" /> левој руци су му у неком боју |
| потица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, |
| урађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта то управ |
| гош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очински |
| це, коју је и даље присркивао, зажарише очи.</p> <p>— Честити беже, упашће у реч Гвозденовић, о |
| тири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики |
| подари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као |
| а седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз |
| Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће |
| ава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне |
| рђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он н |
| к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано бор |
| а овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегле |
| му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према с |
| са, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очију, широких меснатих образа, носа великог, закучасто |
| говори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта |
| Павао се прекрсти, још једанпут промери очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро згра |
| м-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чал |
| ио златан печат државни.</p> <p>Нашавши очима Гвозденовића, ћефалија Петар се поклони, и присту |
| нам да немају право, јербо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми |
| ом његовом црном косом, с оним живосним очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским али благ |
| ља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распорен |
| е одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb |
| носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљу |
| ка навика на послушност не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учин |
| .{S} Отац Калистрат их испраћаше с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверењ |
| узама заводнише, а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb n="270" /> <p |
| <pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} У очинској љубави према овим младим људима, отац Калистра |
| ролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетк |
| } Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај опет опије храброш |
| следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега блата и нечисти.< |
| таде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ Ја |
| , главно старање да народу слово истине очувате.</p> <pb n="268" /> <p>— Добро је и тако мени о |
| "219" /> властелин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочник |
| кошћу.{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и а |
| ешина војнички, <pb n="59" /> он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је умео да т |
| ође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихових обавеза вл |
| чења.{S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио |
| потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Са |
| е старешине и војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за |
| > <p>— Да попадамо часно, прихвати мало оштрије стари Плетикосић.{S} Од часна пада остаје часта |
| есне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност развија |
| Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p> < |
| ашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је д |
| шло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда је |
| {S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила д |
| окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми с |
| јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потраж |
| S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост духа, царица Мара му је |
| Слутила се пропаст српскога господства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих г |
| долазили посетом, или из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S} И коњушница се нала |
| ор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су ок |
| арице, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли |
| казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Н |
| нко Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заш |
| заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом преко планине, н |
| и Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим |
| стеличић Гвозденовићев испод Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати |
| {S} Султана је у пијанци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта |
| д имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам |
| алима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали госпођини редовни по |
| ти, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не |
| омаде звона која су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже т |
| о јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју |
| Ја сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчко |
| и су ту растоваривали сваки свога коња, па товар остављали себи више главе, а они би легали изм |
| >— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, — купите н |
| иливоје.</p> <p>— Устани, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата о |
| испрати мајку до последњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, остављена од свих и свак |
| одело, начинила си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме |
| и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само |
| а дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различите апокри |
| ворено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се рашири |
| ц Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском двориш |
| ехмед је једнако распитивао за збегове, па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропст |
| га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пре |
| у планинама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сег |
| да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p |
| навлаче са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће |
| је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама |
| у линију, скупи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло |
| ачена.{S} После су настале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање камена с раме |
| полазили у своме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разумевали.{S} Њихово пријатељство |
| у настале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омл |
| и неки трговци, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га |
| ногима које су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно |
| тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Си |
| да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с по |
| ити султански момци прихватише поклоне, па их уздигоше и показаше султану, који је седео на сво |
| о одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости.</p> <p>— Б |
| коњске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околин |
| аче веома омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове |
| је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања цркве |
| устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ |
| ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом и за |
| војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помо |
| ио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој |
| } Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p |
| Кад откуп набави, испроси или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га. |
| та водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку |
| уде и туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па |
| реба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен |
| гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начинима, што с |
| е.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! продираше |
| д убруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми вр |
| стију.{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <div type= |
| м.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreig |
| о је да само дође благослов родитељски, па да природа пусти крила своје нежности.{S} То су знал |
| д с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било |
| рада, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли ж |
| плати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да в |
| ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем ње |
| у у најбољој слози и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, кака |
| } Ни овако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо |
| е <pb n="220" /> требало двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, в |
| ила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидан |
| овиће као издајнике косовске протерати, па узети другу какву династију, или натерати једнога <p |
| љ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како обично раде з |
| е спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb |
| јаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војни |
| нијим тоном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и |
| овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати |
| трку коњском бацали напред свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне. |
| ан засенак у собици на мекани одморник, па продужи у башти започето пребирање цвећа.</p> <p>Њен |
| ба цркви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год т |
| ти с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замисл |
| но.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бар |
| Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пр |
| да на Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово дру |
| } Могло се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену |
| али на својој земљи с осталом родбином, па су, под том погодбом, уживали потпуну слободу.</p> < |
| адости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош |
| ђи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас |
| узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{ |
| намести самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се н |
| p>Ко је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на |
| ге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му с |
| тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постане туробан и највеселији човек.{S} А ја ниса |
| бранили само зато што их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити влас |
| друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што н |
| одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калист |
| p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не траж |
| знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.</p> |
| то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а |
| урно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд |
| те кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госп |
| ропи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и |
| — Ако сад Мехмед прими султанску власт, па потврди Халил-пашу у везирству, одговори деспот, све |
| ави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се време променило, наст |
| нике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је на |
| еди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а |
| султану да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате |
| Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два |
| е, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> < |
| иси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћани |
| ло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко? |
| а да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва то |
| део у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а |
| реба што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султ |
| беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али |
| застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропс |
| од свиле, скројену по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, пос |
| реба с главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Па |
| <p>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих |
| збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистра |
| хајдучко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и |
| лин, који је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с а |
| Положи новце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже |
| сно је била означена казна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одре |
| жи Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те н |
| p>— Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде т |
| питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио |
| ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, идући у Приштину, некога напаствовао.{S} |
| да би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би |
| аби руком најпре из једне <pb n="69" /> па онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, п |
| а, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли |
| > <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даћ |
| и ради прљавих користи овога света.{S} Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и ве |
| последње на више начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у турш |
| зато што је настало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву |
| о, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош |
| притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда |
| рска милост једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ј |
| оцу Калистрату слободно смеш казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све |
| јаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и |
| ша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ћ |
| ца, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше |
| е је држао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо |
| сле, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу д |
| еспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога треба <pb n="162" /> казнити за то.{S} Како сме |
| донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на с |
| ра Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Т |
| екао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ћ |
| р то није верска и политичка страст?{S} Па колико је хришћанскога нашег народа изгинуло прилико |
| ба да се обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде је Гвозденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он |
| > <p>— На кога?</p> <pb n="206" /> <p>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт |
| Деспот другојачије није могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазит |
| ко је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити господине, страда <pb n="81" /> се, к |
| нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— |
| нам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих |
| рављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам про |
| мора се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече о |
| ени?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто ов |
| спустити.{S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од катол |
| ије крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд добро <pb n="192" /> утврди |
| стирски него његов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта је радио калуђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{ |
| бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— |
| ео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Уг |
| астир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али св |
| имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих |
| је дочекала и испратила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био |
| ћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догод |
| хришћански празници и скупови.</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p |
| ву су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на |
| Костадиновој и Марковој земљи.</p> <p>— Па говори се свашта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, |
| реба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, |
| го што се могло споља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали |
| такав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који |
| време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди |
| енка, несташно га задиркујући.</p> <p>— Па добро, хајде проговори, рече Драгош Којадину, кажи м |
| а казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S |
| раћујем размишљањем и читањем.</p> <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— |
| ужимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трг |
| ам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу? |
| и сам расположењима народним.</p> <p>— Па да нам помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, |
| да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док с |
| а свим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то |
| p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то тебе тиче?</p> <p |
| што тако често иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је |
| агош се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Бо |
| о о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{ |
| и онде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— |
| у, где се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту |
| леснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у |
| плавили несрећну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од |
| обро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет царица.</p> <p>— С то |
| ћ.{S} Он им је предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је си |
| {S} О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље |
| би могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</ |
| како можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су тв |
| ивши.</p> <p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и |
| уј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочек |
| му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се бродарск |
| ека веома предусретљиво старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p |
| } Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И К |
| бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, как |
| {S} Само је још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стаја |
| затреперише у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на |
| оновременог властелинског стола.</p> <p>Па свакидашња храна свеколикога тога света разнога реда |
| одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> |
| обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и б |
| је, повика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, још једанпут промери очима простор к |
| мену Павлу, да изврши дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје, повика пристав јачим гласо |
| ав проговори првом оптуженику, по имену Павлу, да изврши дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у им |
| одство промени и да Турци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S |
| о оштрије стари Плетикосић.{S} Од часна пада остаје частан и светао спомен, који ће потомство д |
| нска војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да бран |
| учно расположење које се раширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињавају тад |
| сели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да |
| о разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би бил |
| ади јој је прослављање празника најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архијерејску службу у ц |
| ме сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће |
| а свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у п |
| Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— |
| сности.{S} Преврћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њих |
| стране и који су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена његова примити глас о њег |
| ким стварима знао више него владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужаса |
| рвљу и с природом њиховом саставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство |
| Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања |
| е стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p> </div> <div type="cha |
| ако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се клањам силноме слузи његову, о |
| /> <p>— Ти си, дакле, дворник честитога падишаха што си мој дом удостојио почасти да му на подо |
| ах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где мо |
| храни и помилуј Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим т |
| ком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, зак |
| еки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине |
| султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српске руке; султан одступи пут Крушевца и по т |
| данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас в |
| руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали халку са |
| томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати |
| S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обе |
| х Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опремом <pb |
| 9130_N2" /> и остали, султан, са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у којој с |
| повести од новог султана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да с |
| лушали с нарочито великом меланхоличном пажњом.</p> <p>Сви Гвозденовићеви гости нису могли стат |
| вића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" /> |
| андар победио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је као младић сту |
| ошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот |
| родним током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за |
| ку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи к |
| читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу |
| смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> |
| држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и |
| о што дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни ви |
| ба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, |
| на висове планинске према Косову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), од |
| ј вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другојачије природе, који су свикли у свакој прилиц |
| тао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду све |
| напаствовати људе и туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи |
| .{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или |
| о последњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</p> <pb n= |
| осио.</p> <pb n="235" /> <p>— Србија је пала, продужи Гвозденовићка, Србија се одржати не може, |
| пских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила |
| лашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{ |
| цариградским путем све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се п |
| Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја |
| уђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном нама |
| ло да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може |
| огу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд добро <p |
| и да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необ |
| ека.{S} Мало по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа је ишао сломље |
| анову нејасно је била означена казна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот Ст |
| ису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске |
| шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређивала, што је најлепше |
| теличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у |
| ико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину изврш |
| а, изазвана домаћим потребама.{S} Пошто паљевине могу бити много чешћи случаји неголи убиства о |
| почињене, многе тековине за права Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испропадао од чемера |
| аљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега с |
| лицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни |
| јатнијим расположењима.{S} Њему дође на памет његова жена Круна; њени прекори за његово шуровањ |
| ји су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена његова примити глас о његовој промен |
| а знао више него владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, ње |
| иродом њиховом саставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и |
| викну госпођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> |
| имао.{S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, лепотице, кућанице нигде више н |
| можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални. |
| ду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— Госпо |
| астољубивим рачунима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заи |
| <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да ни |
| овог одашиљања војске Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно н |
| деспот зажарен.</p> <p>— Господару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} |
| ети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да |
| пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-б |
| са свим ретки били они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по |
| едан по један изумирали они који су још памтили старо стање за хришћанске власти.{S} То стање ј |
| маља, или своју трговину, доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да |
| адском друму испред Пирота био је читав панађур.</p> <p>Једни су продавали разна јела и слаткиш |
| е властеле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им ј |
| е оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство да прати |
| ад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи ј |
| сторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и |
| p>— Молио ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати?</p> < |
| /p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао прилике да |
| ead>XIII.</head> <p>Неколико недеља пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош |
| > обојицу били толико заокупили послови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре с |
| гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по продавницама доста околне власте |
| у сласт трошили.</p> <p>На једном крају панађура, у једној лепој ливади беше остављено место за |
| ле нешто за себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, да слушају музику и да |
| {S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузето <pb n="173" /> лис |
| своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемир |
| е ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје сток |
| S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вршити ни н |
| е ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито место, |
| тога краја надвишавали су све остало на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио |
| де.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p |
| ка, каматниче.{S} Овде, на манастирском панађуру Светога Николе, нема места <hi> удави </hi>.<r |
| ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је с |
| ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовиће |
| е, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не мо |
| по наредби оца Калистрата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>Н |
| ршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у |
| е без икакве сметње њен калуђер, старац Панкратије, који је служио царичину богомољу и могао је |
| вана Крститеља.{S} Домаћи калуђер, отац Панкратије, погнут сединама и старошћу, улази у дворац |
| ац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, и властелин Богоје Вас |
| ов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђером царичиним.{S} Тако је царица све |
| и и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратијa.</p> <p>Царица је била средњег, складног ста |
| от, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у част |
| је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да |
| могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац |
| ед прве године војевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао 30 септембра 1454 распис свему х |
| ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се би |
| на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче |
| евљење ни ауторитет којим се још служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве године војевања у Срби |
| изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неисказане.{S} Све једнако народ |
| де.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу мора спустити.{S} Треће нема |
| Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно виш |
| S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, који премину 24 марта 1455.{S} На његово |
| и се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовал |
| Сибињанин Јанко, као главни војвода, и папин изасланик Јован Капистрански.{S} Посада није била |
| , био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише уз |
| ислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Капистрански настојавао је из све |
| Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати.{S |
| .{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње |
| еће 1455, још, нада све то, обележено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарск |
| љао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички вл |
| >Деспотове старе размирице с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 беху га став |
| а, <pb n="100" /> узимају да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, о |
| се одбрани од католичке превласти и од папске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од |
| и храбрењем војнике упућивао и соколио папски делегат Јован Капистрански.{S} Тако почне напад |
| да им одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Папски делегат обори главу и намршти чело.</p> <p>— Пре |
| пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Капистрански дочека веома предусре |
| ко у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да види може л |
| не наше калуђере и свештенике, да уводе папство и латински језик, да нагоне народ да се на свом |
| Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичке хришћане узбудило, одушевило на живљи |
| итали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини ро |
| нија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начин |
| ни ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, скиде камилав |
| иц, оба одлични јунаци и војници којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се |
| та били спремљени као стан.{S} Пошто се парада свршила, <pb n="42" /> народ се разишао да се ве |
| слушати звук звона и уживати у црквеним парадама.{S} Она је клекла пред иконом и у сузама се за |
| возденовићеви гости нису могли стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били |
| м, или с Јанком Сибињанином и с његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије прис |
| ра је на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица |
| новића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреб |
| 5 последњи међу Турском и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на |
| рагош извади златник и од убруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. |
| ти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и |
| учених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите породице |
| анио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се п |
| либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске широке чакшире на ногама |
| облачио своје свечано властеоско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом |
| дијом“, округлим скупоценим огртачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интере |
| ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше ствари на тргу, купио вр |
| т.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки |
| м увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попада |
| е не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</p> <p> |
| ном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело дуваше у с |
| и Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Стефана, |
| и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога манастира.{S} Над свима је био карава |
| и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело дуваше у свиралу некакву веселу народну |
| знатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи пр |
| тска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића дв |
| да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он обратио само се насмеја на то његов |
| е тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, у |
| ији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опадати т |
| инија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест |
| , али ни то није помагало.{S} Европа је патила од једног великог зла, од претеране децентрализа |
| или колико дуго треба чекати, постити и патити!</p> <p>Лето 1453 прошло се још на миру.{S} Прек |
| авног, против места у ком је васељенски патријарх, против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има |
| патријарха, столица православља.{S} За патријарха се у први мах није знало ништа, а говорило с |
| у Цариграду је била столица васељенског патријарха, столица православља.{S} За патријарха се у |
| ек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком прилик |
| данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, |
| место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господ |
| а своме узвишеном престолу.{S} Један од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, |
| ругом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достој |
| је, одговори кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша није одобравао покушаје Мехмедове да се што пре ис |
| а о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много |
| у и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није до |
| арту 1451 године.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Ха |
| што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим |
| после овог разговора велики везир Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио им да је сул |
| лтан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положај |
| да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <pb n |
| } Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> < |
| у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори Ибра |
| S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је д |
| и сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упи |
| .{S} И онда ће Србију наново обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, |
| Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Ка |
| и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ |
| и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашк |
| о на престоно место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје м |
| упоцено и господско турско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у с |
| , одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао му поклоне.{S} |
| естима, покрај цветних ливада и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвоз |
| баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити старијега, тако ти. је на с |
| и се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о |
| {S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, одговори кнез Гвозденовић |
| прими султанску власт, па потврди Халил-пашу у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршит |
| поде српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неко |
| ка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Костантина и |
| "41" /> или телад.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали ју |
| тамбураши с великим шаркијама, који су певали јуначке песме о султанима и јунацима.{S} Поједин |
| .{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно народа |
| рало, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали јага |
| у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест |
| а којечему питао.{S} Другом приликом је певао пред многобројним деспотовим гостима.{S} Све вели |
| и мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и |
| еко време и господи на кули своје песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; |
| код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастирима и код велике господе |
| тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као гов |
| дворца, почињући <pb n="10" /> читати и певати црквене прописане текстове.</p> <p>Дворкиње отво |
| .{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би |
| и опомињала их како су тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића ко |
| бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и |
| те материна маза.</p> <pb n="124" /> <p>Певушећи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту с |
| моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, од прилике, Београду био дао деспот Сте |
| свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, пос |
| оји, овако како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, г |
| говоримо — 1451 — могао је имати близу педесет година.{S} Најстарији му је син Којадин био пре |
| p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио педесету годину живота.{S} Не осећам се као што сам се |
| натан и поштован човек, бејаше претурио педесету, али се здрављем држаше тако добро, да се мога |
| ицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље која се једва видела од |
| "62" /> народом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</ |
| вали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, прасце <pb n="41" /> или телад.{ |
| 19130_N5" /> Варило <pb n="179" /> се и пекло и продавало и других јела, која су, као промену с |
| у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавали су овај ред |
| овљаваном на разне начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у |
| јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље која се једва видела од супрашке, |
| укнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале капе од дебљег с |
| е збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобни |
| емља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше |
| томира Гвозденовића вила се бела турска перјаница, забодена у скупоцену свилену чалму.{S} На ње |
| трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан златним поја |
| ем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слати у |
| противници Александра Македонског били Персијанци.{S} Византинци су у својој књижевности тим и |
| /> друговима одмах за тим.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с камилама и с камиларима који ћ |
| нао на изуст две три велике књиге живих песама, али је увек много распитивао о књигама, и питао |
| има и јунацима.{S} Поједине стихове тих песама пропраћали су узвицима присутни дворани.{S} У та |
| и је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој н |
| ликим шаркијама, који су певали јуначке песме о султанима и јунацима.{S} Поједине стихове тих п |
| слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, же |
| њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану |
| ађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубиво |
| р и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и брање, седе на |
| p> <pb n="124" /> <p>Певушећи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан |
| х минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали верне на молитву.{S} Нов |
| ћу поклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за прев |
| м и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих ниских столица, позната оруђа за ватр |
| зденовића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек |
| девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прекора |
| бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београдске војске.{S} |
| смирило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно де |
| вету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро научи грчки и у богат |
| пске посланике султан ће примити у први петак, и њима ће се предати султански дарови и поздрави |
| ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљи |
| о његових доглавника.</p> <p>У одређени петак кнез Гвозденовић и његово друштво крену се у двор |
| ароде, удри неверника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор пози |
| <p>Нашавши очима Гвозденовића, ћефалија Петар се поклони, и приступивши му ближе поздрави се с |
| о поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију под калпаком, на ком је била пер |
| јави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Копријана <ref target= |
| .</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казати, поче онај |
| у народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повика путник |
| цу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога брака догађало се да га и по год |
| мо с места врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Се |
| ни мангали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела груб |
| две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болес |
| у рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господ |
| ређеним потребама.{S} Млинове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако и |
| ше бранили кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу ог |
| сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту |
| ио дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне најбољим вином које је имао и које је лан |
| су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда на ново <pb n="75" /> ди |
| иташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу и напио њему и гостима |
| којега је о црвеној свили висио златан печат државни.</p> <p>Нашавши очима Гвозденовића, ћефал |
| речима ћефалија разви повељу са златним печатом, и прочита како деспот своме драгом властелину |
| ришту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало |
| другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу на |
| И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци |
| <pb n="78" /> међу главне госте уносили печење и гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{ |
| } После су настале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање камена с рамена.{S} С |
| роизвод, нешто другојачији од данашњега пива. </note> </div> </back> </text> </TEI> |
| турало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref target="#SRP19130_N5" /> Варило <pb n="179" |
| ли сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажизања није се употр |
| му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, та |
| ац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличића и |
| је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да |
| ле каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.< |
| на.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са цар |
| гнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} О |
| кора за људе из његова подручја који су пијанчили или лењствовали, или у нереду држали своју ку |
| већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало робље, купци почињу већ д |
| ђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани н |
| дире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливене чаше и залаг |
| рагош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав ч |
| ељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита Ка |
| " /> <p>Штампано у Модерној Штампарији „Пијемонт“, Београд 1913. </p> </div> <pb n="4" /> <pb n |
| оди око њега у металним сановима служио пилав од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић |
| оље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац К |
| pb n="38" /> <head>III.</head> <p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђур |
| никако.{S} Становници градова и тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су пона |
| вештенство заједно са старешинама града Пирота, изађоше те поздравише царицу.{S} За њима присту |
| љу.</p> <p>На цариградском друму испред Пирота био је читав панађур.</p> <p>Једни су продавали |
| свима местима на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се дол |
| ћи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљић |
| терати Турке цариградским путем све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} |
| пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} Заповести су биле издане да још две војске у |
| ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> до |
| а данашње свештеничке одежде, а за њима пиротски владика и свештенство заједно са старешинама г |
| оловини маја.{S} Турци, нови насељеници пиротски, стајали су са својим старешинама у нарочитој |
| пота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Турским Царством, издељен је био |
| се у Пироту морала задржати.{S} Градић пиротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве. |
| у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротским ћилимима.{S} Одморници у соби, мекани и ниски |
| су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упућена у хладњаке који |
| т својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту морала задржати.{S} Градић пиротски са својим ку |
| } И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту је царица ступала на српску земљу, и одатле је м |
| к, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао та |
| есреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да |
| о један сто с мастионицом и калемима за писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку |
| и при мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично спо |
| ји, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу |
| им листовима пружа приповетка коју није писао приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била да чит |
| не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он говори, већ другојачије, црквенски, |
| ана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да ј |
| гош и Којадин одоше одмах у манастирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, при |
| ју једнаке с данашњим народним животом, писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити |
| којим се и модерни живот представља.{S} Писац, наравно, не мисли да су добри романи и приповетк |
| ебало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и от |
| као и све остало у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети зашто је наша |
| а. <hi> Прост инок скот словесан </hi>, писаше у оном, тексту, <foreign xml:lang="cu-Cyrl"> пос |
| чите апокрифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна светитељска житија читао |
| њижницама.{S} Сав исторички део Светога Писма старога завета, књиге о царевима и о јеврејској и |
| их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то исто јављ |
| {S} Тога дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у којима су му јављани најновији, с |
| од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву ц |
| ражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе |
| е.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша прикри |
| једином намером да приме образованост и писменост своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} |
| урђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте, господару, неки |
| господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старости, здрав |
| ка?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се да га, при |
| урађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S |
| еспот је примио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на с |
| му су, заиста, <pb n="92" /> по светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима п |
| таоци весело смејали манитоме Даријевом писму и мудром одговору Александровом.{S} По том су ред |
| ашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну ма |
| ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа Кру |
| Калистрат је најрадије примао калуђере писце, од којих, осим цркве, никакав други посао изиски |
| коју није писао приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српск |
| се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{ |
| у.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан |
| га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели и најрад |
| ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви |
| вољство.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од мана |
| му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} |
| х је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу |
| е питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би |
| говори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати |
| .{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у ово |
| но Гвозденовић постављао <pb n="154" /> питања, а гуслар-Милојко је само одговарао, чудећи се м |
| твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> <p>Као стар, в |
| да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провириваше, у тону којим га је изговорио, задов |
| спот је, по том, упутио управнику многа питања о граници, о трговачким везама са Скопљем и с Пр |
| овић имао том приликом и да одговори на питања султанова, која би му тај везиров човек усмено с |
| да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове женидбе, његова љубав према Стаменији доб |
| био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца Калистрата одакле је, одговори да је из Приш |
| једанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно пр |
| лочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе к |
| он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одговори оно, кад |
| еља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли неб |
| ам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а |
| питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш д |
| и је увек много распитивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта |
| хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је ка |
| истрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео. |
| гледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је са |
| у.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докуч |
| ђ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом приликом је певао пред многобројним де |
| не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену |
| Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је |
| т, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те з |
| {S} Кад се сврше ови послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} |
| p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо м |
| и у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки усплахирени наново.</p> <pb n="238" /> <p>— |
| он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти |
| е се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ вика |
| олине, њихови рођаци.{S} Њихови другови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је с |
| иљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај |
| е хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, код Нов |
| > <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Браш |
| да џакуљице и пружајући руку управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што |
| p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору Којадин.{S} Може ли се зна |
| S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је |
| ада те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за овогодишњу летину и за друге д |
| вника имања и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о бр |
| бровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше капетана, како је прошао дотле на путу и како је |
| о изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке |
| истрат је испустио из својих руку много питомаца, који су се, као свештеници и калуђери, разишл |
| а извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу с |
| ш могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозде |
| ad> <p>Летњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већ |
| љу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћало за свако место, |
| једном крају дворане беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, било |
| и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У пићу |
| оме.</p> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате запове |
| је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној такој забави султан на пречац занем |
| Момци су непрестано разносили закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како |
| } Покрај тога места, на коме се служило пиће онима који су хтели, беху намештени тамбураши с ве |
| ао је попити велику количину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворан |
| га у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</p> <p |
| еља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта је |
| та Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} За |
| тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку |
| мо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто |
| е тренутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућем |
| на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољим изводима, а изговарам как |
| ng="cu"> дьн </foreign></hi>, тако како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко |
| дамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољим изводима, а из |
| </p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </hi> другојачије (<f |
| м царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли |
| Може бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да буде |
| х у манастирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће от |
| ћ другојачије, црквенски, онако како се пишу све књиге.</p> <pb n="151" /> <p>— Како су стари н |
| нути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат ј |
| рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви |
| , и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quot |
| ими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева |
| цима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, чело му је било на |
| вакоме крају њезине девојачке собице, у плаветникастом зрачку кандила што је пред иконом горело |
| ше заклоњен зеленим шипразима и красним плаветнилом небеским, јер прозор гледаше у долину која |
| ек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очију, широких меснатих образа, носа вели |
| идно задиркујући га, нељубљену, румену, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} |
| на у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на мо |
| у се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смејати на путника.</p> <p>Путник, опет, псуј |
| цали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито женскадија.{S} Полазило се у рат са з |
| титио слабога и потиштенога.{S} Људи су плакали растајући се с њиме.{S} Један једини човек <pb |
| смеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио. |
| гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више |
| ћа у Плочнику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} |
| е види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху јед |
| ратко време турски опсадници огрезоше у пламеном мору, пометоше се због тога, кренуше назад да |
| своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угас |
| е, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела једна секирица и једно каменарско желе |
| н, и оживе стари ред живота, истина као пламичак који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац |
| ао снага недовољна.{S} Саставивши такав план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дуна |
| фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијо |
| он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p> |
| ођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда пове |
| има без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах налазио на ле |
| перише у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело о |
| да се заобилазним путевима преко преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и ин |
| ају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо.{ |
| леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме |
| .{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по планинама.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви.{S |
| Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се вратити!{S} |
| ству Витомира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколо |
| ених природних дивота.{S} Леп изглед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; горски |
| лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, и |
| место изашли из даљих села с оне стране планине поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на |
| ватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он ј |
| ше <pb n="245" /> мало по мало путове и планине и одлагаше сваки политички и војнички посао за |
| еде на коња и пође неком пречицом преко планине, наредивши да и стражари истим путем иду чим бу |
| иром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о м |
| и још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. </p> </ |
| его одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После повољног свршетка Божјег |
| ову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Царигр |
| е у крају манастирског здања, окренутог планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање ре |
| , онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одговори |
| С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима било је о |
| а нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у планини? уплете се Драгош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} |
| > <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, |
| једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Дру |
| > <p>Ено их како на красним коњима јашу планином.{S} За њима је на једном коњу натоварен лов, а |
| оше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске према Косову; други пак с Гвозденовићем на че |
| за свакога под једнако као извор чисте планинске воде у гори између камења и букових жила што |
| декоји који у својим мирним и забаченим планинским селима ништа нису знали, на једанпут чуше и |
| складним својим гласом одјекиваше кроз планину.{S} Они су се примицали манастиру.</p> <p>— Поб |
| S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројн |
| а народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао д |
| ратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— |
| Турско Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао првих дана напред само онај који је по |
| тином да на далеко унапред смишља своје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим |
| луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега |
| т са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу |
| јући и узимајући град један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је пла |
| него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући г |
| заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; |
| се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p> |
| у каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одма |
| ћи пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не ма |
| шава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрчи онам |
| сам примио, одговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта с |
| т, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то тебе тиче?</p> <pb n="182" / |
| панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> <p>— |
| озори су били испуњени танким провидним платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге |
| а више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазвониш |
| колних крајева, који су свом властелину плаћали погођени откуп за работу, коју би му вршили да |
| давнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, и м |
| оју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању |
| ростих људи, који су увек против сваког плаћања господару и држави, не мислећи ништа револуцион |
| оз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све |
| ћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мисли |
| ака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на т |
| } Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви бил |
| н; Драгош црномањаст, енергичан, готово плах, краћег, веома јаког састава, већ у младости широк |
| о само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш |
| ођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо к |
| га зачуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти |
| би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добро, одговори Ибр |
| е у свакој такој прилици узнемиривала и плашила султанових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно ср |
| их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге стран |
| докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Б |
| сам те разумео, мајко, одговори Којадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана не пресе |
| милине и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стрела часове.</p> |
| стеоским хаљинама, огрнутим властеоским плаштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} В |
| ништа не значи.</p> <pb n="65" /> <p>— Племенити пријатељу, одговараше деспот, не сумњајте о о |
| итеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојом племенитом науком усадио корен свега честитога и доброг |
| што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, како г |
| времена који није разликовао властелина племића и сељака меропха.{S} Њему су, заиста, <pb n="92 |
| ти били калуђери.{S} Којадин застаде, и племићска поноситост разбуди се у њему.{S} Према оцу Ка |
| ким путем све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Види |
| има, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се ми |
| ли су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по |
| корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мирис |
| ређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икаква договора |
| мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се нај |
| је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар ј |
| је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и половину Плочника, и нешто ради то |
| лу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Плетикосић је био млађи команданат једне чете Гвозденов |
| суседу, властелину В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је био човек отворен, искрен и једнак, без и |
| запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мис |
| е винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао и велики власте |
| дамо часно, прихвати мало оштрије стари Плетикосић.{S} Од часна пада остаје частан и светао спо |
| ивали закуску.{S} Старешина лова, Јанко Плетикосић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима к |
| и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозденовић.</p> < |
| ког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точанима зарад дочека гостиј |
| добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу |
| ави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У св |
| Сваки воли живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да је неко стар ил |
| узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, властеличић у Плочнику, али од богатијих, у |
| ао је мању своју кућу властеличић Јанко Плетикосић, који је стално живео недалеко одатле, у сел |
| у дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Калистрата. — Хва |
| <p>— Све је лепо, говораше властеличић Плетикосић, али чиме нас турски султан обезбеђује да ће |
| моли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, заставши на |
| у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имала старати |
| Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату однесу део |
| зуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић слушали су са жудном радозналошћу богате поу |
| ством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} |
| .{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула начини деспотом на мо |
| го да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочито, потурчењак ретко г |
| здо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Изм |
| а кола својих израђевина.</p> <p>Драгош Плетикосић, по наредби оца Калистрата, ходао је по пана |
| дику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици оца Кал |
| може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео као човека верна, по |
| плице.</p> <p>Дворац властеличића Јанка Плетикосића у Точанима није имао куле као што ју је има |
| аност једно јутро спремала у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топлице.</p> <p> |
| зденовића, и Драгоша, сина властеличића Плетикосића из истога села.{S} Они су се учили у оца Ка |
| су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ух |
| n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> <p>— |
| ње време највише била свидела Стаменија Плетикосићева својом отвореношћу, бистрином и умешношћу |
| p> <p>Сестра Драгошева Стаменија, ћерка Плетикосићева, ванредна црномањаста лепотица, била је с |
| су <pb n="111" /> куће Гвозденовићева и Плетикосићева биле везане и суседством и службом, Којад |
| е, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени, нису га могли одв |
| е добрим особинама и изредном васпитању Плетикосићеве деце, очевидни знаци да су син његов и кћ |
| оме начину, и свеколико поштовање према Плетикосићевим особинама, свеколико дивљење добрим особ |
| а наклоност свога брата према Стаменији Плетикосићевој.{S} Миља Гвозденовићева је била тиха, не |
| оша донесоше свега израњена у село кући Плетикосићевој.{S} Од угарске војске већ нигде ни трага |
| оговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Ст |
| х девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију Плетикосићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми је недавно к |
| о не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њих |
| ове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка, обе одличне домаћице, живо су се интересо |
| су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је била служена у малој игу |
| екали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Стаменију?< |
| о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је имала неког посла код куће у Плочнику.{ |
| опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићком.{S} Стаменија је била раније отпутовала н |
| у Гвозденовићку, <pb n="184" /> госпођу Плетикосићку, њихове синове и кћери отац Калистрат беше |
| ој земљи.</p> <p>— Па говори се свашта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, али све не треба вер |
| јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност сво |
| крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи |
| о младићем.{S} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче своје свечано властеоско |
| а јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена неж |
| одвратности, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је |
| ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се |
| је ко имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, или своју трговину, доносио је на п |
| не од непријатељских удараца.{S} Њихова плодност и вредноћа народа који их је насељавао учиниле |
| оје две гробне хумке, покривене каменим плочама с натписима.{S} Око крстова је цвеће, засађено |
| оло чесме је све било лепо покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, од којих су се где |
| е.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И |
| је моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, истина, није манастирско село, али сам ја пред |
| а.</p> <p>— Властелину, Гвозденовићу, у Плочник! <pb n="233" /> викаше гомила, множећи се све в |
| тим улаком пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и р |
| ачара седела је на источној страни села Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа з |
| ник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n="62" /> народом, а |
| томир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Властели |
| Па овде је Гвозденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згод |
| е он толико ценио колико два младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, си |
| поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремљен, |
| </p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Отку |
| ће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвоз |
| земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустаф |
| овића.{S} Плетикосић је имао и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвоздено |
| богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз реку јахаше један коњаник.{S} Од |
| и? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим |
| ранице или одређених јој положаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све |
| игумани знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће |
| део недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, |
| вим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором <pb n="239" /> видеше и по |
| из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо. |
| или су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Дес |
| то ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главн |
| косићка је имала неког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точанима |
| ед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту кућ |
| е читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се |
| је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Д |
| p>Стари Јанко Плетикосић, властеличић у Плочнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован ч |
| и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Јанко Пле |
| ме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато |
| се сећати свакојаких других знаменија, по којима се могло погађати хоће ли се просидба или жен |
| м, главним извором деспотових доходака, по томе пут к Београду, остављајући деспоту земље измеђ |
| ради мора прогутати и понека погрешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар |
| развеселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у ма |
| {S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец |
| подарена, онај је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македони |
| орам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозденовић |
| потова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама м |
| ни самосталног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и |
| имало нису била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта противност оца свога.{S} Добар и п |
| за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна в |
| овога новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управнику многа питања о граници, о трго |
| танемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не |
| а десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш п |
| иваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о дан |
| ко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> |
| отраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p |
| вана на дебелим темељачама, које су се, по равном месту, могле и превући воловима или биволима, |
| ије тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с цар |
| који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће моје налоге да се о томе д |
| и се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин може достојати раја.{S} Књи |
| д је отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва, прођоше поред њега да му целивају де |
| одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи |
| улице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа |
| енос на далеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа |
| S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестан |
| јави момцима, и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> <p>На с |
| н се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слуш |
| љу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац).</p |
| је био и није могао бити заинтересован, по своме чисто испосничком начину живота.{S} Очевине и |
| нимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он с |
| м је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној заповести једнога турског команданта, ма да с |
| је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране. |
| } Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, калуђери и попови огрубет |
| казна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу са |
| рен мукама и годинама.{S} Хвала, синко, по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Ни |
| икаква повода није <pb n="210" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког лом |
| у имали по негде и засебно, самостално, по једно село и по половину села према војничким списко |
| ву и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом предосећању, није радовао.</p> <p>Ов |
| х израђевина.</p> <p>Драгош Плетикосић, по наредби оца Калистрата, ходао је по панађуру и по са |
| неминовну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак дру |
| ски пристав проговори првом оптуженику, по имену Павлу, да изврши дужност.</p> <p>— Павле, сврш |
| заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Бр |
| е земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да с |
| и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у |
| p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама |
| милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега нараштаја. |
| Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спаз |
| опха.{S} Њему су, заиста, <pb n="92" /> по светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако п |
| ластелинствима, подељени <pb n="104" /> по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, би |
| ника вршио се у оно време <pb n="34" /> по нарочитом церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до |
| Којадином може се видети <pb n="155" /> по овоме примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за |
| ња у заклону.{S} Наскоро <pb n="165" /> по том стигоше манастирски стражари.{S} Он им прегледа |
| сами били део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упућена у хладњаке који су јој од зеле |
| што је чула за победу свога посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве |
| која му се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, |
| ва ни ћефалија, ни других старешина.{S} По градовима су турски муселими, кадије и диздари.{S} Д |
| е може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да |
| гојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од |
| енуо душом означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S |
| гош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали во |
| и са својим справама ишли су напред.{S} По том камиле с товарима.{S} Царица је са својим дворки |
| о том заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спус |
| и наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонит |
| лама су на одређеним местима страже.{S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и бр |
| е као округлу синију од црвене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико санова пред посланик |
| е прародитељке, Немањине Анастасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, по |
| ве навике ваља окретати другојачије.{S} По градовима и по већим трговима или селима почеше се д |
| везе нису тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трговачким пословима и о ситницама |
| ко сутра послати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад |
| нине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <pb n="131" /> виделе су се с |
| ко поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан |
| ити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће дру |
| к у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда |
| сму и мудром одговору Александровом.{S} По том су редом пратили Александрово покоравање Атине, |
| био је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији старога Гвозденовића неста.{S} Казао је |
| старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала |
| планом да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. ос |
| њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Стаменија као дувна, у ц |
| у се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под нек |
| и, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си |
| , Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, читао <title><hi> Живо |
| тра и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радозна |
| литве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свет |
| план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, |
| ам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити с |
| коравање Атине, Рима и осталих царстава по Европи, причу о славном тројанском војевању „ради же |
| био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано копкаше шта му т |
| S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пр |
| еспотову наредбу о збеговима.{S} Народа по селима било је још не мало, забављена о својим сеоск |
| а, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано из |
| еђутим тога истога часа издаду се свуда по границама заповести да се треба надати турском напад |
| обеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, |
| времена до времена послати свога човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао том пр |
| /> Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче увлачити реч по реч, донде непо |
| султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутствима игумана Калистрата, и султан је доиста и |
| ад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.< |
| е и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— |
| коларе, који су соколе носили на рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао господару |
| се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао |
| потребу служила сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек гово |
| свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно |
| коју годину у свима великим манастирима по Србији.{S} Тако је после Хиландара боравио по годину |
| Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмо |
| тво у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, ње |
| е, а они би легали између товара и коња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра каравански ка |
| ју.{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <div type="ch |
| јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а са |
| а да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога оца, који је пољуби у че |
| карци из властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у сел |
| {S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима било ј |
| вом свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крвав |
| дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S} Место се бирало |
| рати турска војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро ору |
| коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p> <p>Из оних стопа по |
| и из трга.{S} Мајстори су становали све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је |
| прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио ми |
| тковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је п |
| онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S |
| казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Драго |
| вемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба |
| већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки ц |
| цао првих дана напред само онај који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариград |
| дмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је бил |
| ић, по наредби оца Калистрата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> < |
| target="#SRP19130_N3" />, а долазио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у тр |
| а мачка мауче и понеко старо псето лаје по напуштеним просторима видећи живе људе.{S} Где би се |
| сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је |
| Ту би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Има |
| местима, испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод виногр |
| каткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличића.{S} Властеличићи су имали по н |
| овићеве куле и одјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене пр |
| осто.{S} Сељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Кр |
| еспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћ |
| су војници распоређивани на издржавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелин |
| дари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели |
| иња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ружни |
| чега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Ниј |
| иле, скројену по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, постављен |
| подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <hi> Соколари </hi> или <hi> Соколовци </ |
| о расцеп у деспотовој породици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована |
| , блага топлота нежне оданости разли се по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „ |
| адин знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим околним кућицама. <pb n="87" /> За вечеру су |
| политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот |
| азећи царици Мари, престолонаследник се по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку |
| то место, а остало којешта продавало се по нарочитим склоништима, начињеним од дасака и од лишћ |
| а.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по продавницама доста околне властеле, која су изашла б |
| ред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били |
| у образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари би |
| њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у присенак, тако да није |
| и се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио |
| Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве |
| лећи на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све |
| а, као глас страшне олујине, одјекиваше по небројено пута око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али |
| рње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по планинама.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви |
| ого одмора.{S} Његови људи се размилеше по границама око Србије и почеше будити и дозивати оне |
| атка Александрова похода онога света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на |
| деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чег |
| ="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, |
| а и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправд |
| брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање |
| ских столица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и |
| који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калу |
| година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд |
| тријарх, против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подноси |
| окретати другојачије.{S} По градовима и по већим трговима или селима почеше се дизати неверничк |
| и их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Размилеше се у ско |
| ним местима страже.{S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S |
| ске руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко |
| је властелин имао по неколико, каткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличића. |
| овор све старешине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати г |
| м поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стамен |
| n="40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пу |
| а што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо н |
| властеле, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православну |
| и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S} Место се бирало по потреби во |
| ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младић |
| и, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду, |
| шао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, |
| и засебно, самостално, по једно село и по половину села према војничким списковима и према сво |
| играду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и |
| ци Мари испунило се годину или годину и по након онога разговора покојнога султана и царице.</p |
| ало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу |
| оца Калистрата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут |
| отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, видећемо, одго |
| , особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Раз |
| ију вратила царица Мара, пошто су многи по народу мислили да у том повратку има и његове заслуг |
| и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад сул |
| S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру д |
| тац твој, често заборавља да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хришћанима, неприј |
| ановали све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трг |
| властеличића.{S} Властеличићи су имали по негде и засебно, самостално, по једно село и по поло |
| лари </hi> или <hi> Соколовци </hi> или по грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем век |
| ="150" /> су Византинци вешто прерадили по хришћанским мислима, тежњама и потребама.{S} Не мање |
| намо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костадиновој и Марковој земљи.</p> <p>— П |
| жбаниће и остале ствари били су довукли по читава кола својих израђевина.</p> <p>Драгош Плетико |
| се, као свештеници и калуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и |
| н и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија |
| и оца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и п |
| помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код Смедерева |
| , задовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превис |
| .{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n= |
| тајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у златним к |
| ога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка од туч |
| "123" /> небо.{S} Птице почињаху летати по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање учеставаш |
| Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Ле |
| ма и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође |
| n="155" /> по овоме примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, Којадин је читао на в |
| се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у |
| , говораше она даље сама себи, ређајући по крилу красне ките које је била поизодвајала, таман д |
| на брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p |
| отство.{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 литара кованога новца.</p> <p>Деспот показа вољу |
| дно више наклоњен анти-турској политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори от |
| чки владаоци у разним земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни владао |
| лаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{ |
| ша купац властеличић.</p> <p>— Ја радим по заповести игумановој.{S} Јеси ли ти купио јунце?</p> |
| сандровом војевању и тумарању с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили како се св |
| зговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам |
| моћство готово било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели |
| има градове око Ситнице, које је, један по један, понајвише предајом, брзо позаузимао.{S} Стари |
| еше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливене чаше и залагаше се залогаји |
| почне опсађујући и узимајући град један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По т |
| рње шетње.{S} Харемски прозори се један по један отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с п |
| ата, а Новобрђани почну пролазити један по један.{S} Султан је сам одбирао на једну страну људе |
| ало земља мењала све више како су један по један изумирали они који су још памтили старо стање |
| ка?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знам |
| к Светога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата |
| услугу коју је имао и велики властелин по обичајима онога краја за властелу и за њихове меропх |
| у гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило ј |
| ркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастирима и код велике господе српск |
| ересе своје породице Гвозденовић гледао по своме начину, и свеколико поштовање према Плетикосић |
| /p> <p>— Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме |
| имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који су увек против сваког пла |
| Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на |
| не властеле.{S} Сваки је властелин имао по неколико, каткад и по десетак села, и према томе по |
| 42" /> <p>Деспот Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, |
| му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је те |
| анову стану у Софији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војск |
| ији.{S} Тако је после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призре |
| аба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p> |
| , или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажизања није се уп |
| ову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ |
| ања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</p> <p>Ово усмено |
| толико по свом властитом избору колико по избору својих родитеља.{S} Родитељи су мотрили на св |
| су се удавале и момци женили не толико по свом властитом избору колико по избору својих родите |
| ски ред — властела и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је |
| ах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало путове и планине и одлагаше сваки политички и в |
| средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду. |
| дањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере и бе |
| х степа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су један по један из |
| су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају забаву народну.{S} Они ударише по |
| димо у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуше се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући д |
| благим застранцима.{S} Место се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене |
| 66" /> <head>XIX.</head> <p>Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио |
| тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по изузетку.{S} Једноничио је скоро без прекида.{S} Оде |
| идиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још јед |
| возденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n="55" /> |
| } Та немирна мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву |
| аписано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и на |
| не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти игумана |
| , синко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, |
| ми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Није мн |
| мрти покојног деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p |
| мене.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво време освануло |
| ули стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p> |
| чину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја |
| мешане облаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људ |
| Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по н |
| е наклоњен анти-турској политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац Кали |
| име деспотово закључити са султаном мир по захтевима које је султан у почетку рата истављао, на |
| се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је своје старе везе с оцем Кал |
| ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу. |
| а до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упит |
| који су некад овде држали села поручују по људима својим познаницима овуда <pb n="80" /> да ће |
| лу.{S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} После неког времена |
| а деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драгош, једноме стар |
| ге су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести <pb n="236" |
| целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало разум |
| на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна |
| буче у црвену хаљину од свиле, скројену по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, |
| читао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду с |
| а из домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло |
| сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="84" /> и да се морам сти |
| да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене |
| је осим других деспотових људи који су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и |
| </p> <p>Опсађеници у Београду видели су по необичној живости у турском стану да се спрема нешто |
| .{S} Грнчари са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојаких судова, који су у оно вр |
| луј!{S} Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по том јавише управнике добара и рудника из Трепче и из |
| дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се по |
| ац.{S} Само <pb n="136" /> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом. |
| {S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечин |
| даше на одређена им места.</p> <p>Одмах по том момци султански донесоше као чаршав од свиле међ |
| ла по српским земљама поче увлачити реч по реч, донде непозната из језика са далеких степа азиј |
| } Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не тре |
| тар или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају или |
| 0_C5"> <pb n="71" /> <head>V.</head> <p>По том је деспот, зналачким оком, прегледао рачуне које |
| {S} Гробови су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије <pb n="295" /> |
| ворио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном и прорачунаном правцу сви су и |
| све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћс |
| > <p>Неколико њих отрчаше одмах.</p> <p>По том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна |
| а ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је |
| ина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа над Турцима од 24 септембра у пределима Врања и |
| чне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз-бег |
| ептембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, |
| их у том боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила срца Турцима и преузнела њихове наде, т |
| јим Турцима; радовали су се хришћанским победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах |
| е клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столица васе |
| b n="149" /> нешто вештином, Александар победио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом читали како су |
| рцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.< |
| Они су се примицали манастиру.</p> <p>— Победиће онај у кога никад неће отупети и зарђати сабља |
| а, цео дан преплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{S} По том је наредила да се у црк |
| ојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не зн |
| , оно се догоди: хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе |
| сећала се овим догађајем обезглављена и побеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} |
| су они изгледали као агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се |
| смрћу уморили, а војску им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше |
| анима.</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио у |
| ећ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић |
| према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље и на њему, на истој висини ка |
| дара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о |
| ојим уверењима и склоностима.{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и сматрали |
| м родним домом; окушах смерно трпљење и побожно уздање; сахраних оца Калистрата; сахраних Драго |
| ојници се сви уредише, поскидаше капе и побожно слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче говорит |
| > царица стаде на своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратијa.</p> <p> |
| упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што ње |
| оља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} Капља ка |
| еограду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу између Мораве и Дри |
| могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне к |
| јвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“ |
| {S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим |
| у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми |
| ека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} Оп |
| .{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он седе и |
| му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мир |
| проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка од туча била му је закована око врата.{S |
| ара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је повелико село које је припадало властелинству Гвозденов |
| и како се железна секирица и каменарско повелико длето црвене и како се вода спрема да прокључа |
| а се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се см |
| велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефански Хри |
| ац).</p> <p>С тим речима ћефалија разви повељу са златним печатом, и прочита како деспот своме |
| Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану у сводовима велике куле.{S} С њима је та |
| тојник обукао у стајаће празнично рухо, повео би соколаре, који су соколе носили на рукама по л |
| ико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb n="199" /> издати, вере |
| да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb n="181" /> на продају, без новаца.{S} Влас |
| ра, одговараше момчић слободно, добивши поверења пред старцем, који је показивао вољу да их куп |
| а би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим тога недавно нам незнано погибе Цветк |
| о умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увући.{S} Они <pb n="286" /> су у њему непрест |
| и та милост; многи су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p> <pb n="44" /> <p>Да приђе |
| сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила |
| и народних интереса, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и ни |
| ње његове мисије у Дренопољу пристао на поверљив предлог великог везира, да му он може од време |
| и на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показ |
| свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на |
| угог но од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове црног |
| о.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подиг |
| гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> <p>Момци пр |
| .</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје, повика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, |
| етнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повика путник властелин некаквим туђинским нагласком, м |
| еновић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанк |
| ди, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p> <pb n=" |
| /p> <p>Властеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мен |
| мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде гово |
| ветога Стефана.</p> <p>Властеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пре |
| воје се збуни и признаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} |
| и чим се каматник из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори |
| >Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с п |
| дритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и признањ |
| ш или крст морати попљувати, или срамно повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас ч |
| а су стихије што по небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне наг |
| увеличање својих градских <pb n="43" /> повластица.{S} Једна депутација, у којој су били: влади |
| ђоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, од прилике, Бео |
| ије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и њихова права и имања чувати тако како су и |
| антно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој припадају, не тражећи од ње ништа.{ |
| улице око града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје |
| из Смедерева.{S} Турска војска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фе |
| ка сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољн |
| нци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није |
| вилно и искрено пријатељски.{S} Никаква повода није <pb n="210" /> било, по коме би се могло ло |
| рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} К |
| то је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених и потврђених уговора |
| > <p>— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— Мехмед |
| ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио |
| ега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb n="247" /> мога оца, као што с |
| <p>Поред свега што би се могло мислити поводом његовог знаменитог разговора с Миљом, Драгош не |
| оспођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> < |
| е да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта противност |
| новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота |
| ки оптимизам ишчауравао каткад и одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, доб |
| и се пут планине и свога села.{S} После повољног свршетка Божјега Суда окривљеник није имао <pb |
| њу.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се |
| /p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се повратак господара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али |
| е пожурила да прва поздрави тако сјајни повратак кћери староме деспоту.{S} Посланици су носили |
| су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су као ослобођење из ропст |
| рагошу, ти си, промуца она, пријатно се повративши од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, |
| а оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук ма |
| тац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те молим д |
| султан, због царице Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани су мислили да настаје вели |
| а.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио |
| о; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Ст |
| и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је јед |
| то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 1442, после боја на Варни 1444, пос |
| родно весеље у част доласка деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама |
| што су многи по народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, није много марио ни за р |
| атичну царицу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким |
| а, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну линију, скупи колико је могао војске, па јурне |
| ђ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете <pb n="244" /> земље, и ови се одмах |
| адало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о |
| ељке, Немањине Анастасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин |
| ј се хришћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше |
| широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена нежнија природа.{S} Није много мари |
| виш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за |
| шу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одговори стари калуђер, и прост човек може виде |
| их других знаменија, по којима се могло погађати хоће ли се просидба или женидба његова свршити |
| и како је кад је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној |
| напомену деспот, кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично одани?</p> <p>— Н |
| а шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, си |
| замишљена седела Шана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под |
| ском ватром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанског топа из Београда.{S} То <pb n="27 |
| ерење.{S} Осим тога недавно нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кратова, добар трговац, вели |
| 443, после Сегединског Мира 1444, после погибије краља Владислава на Варни, 1444, и после пораз |
| је Србе много унесрећило што смо после погибије кнеза Лазара имали династичку борбу међу кућом |
| {S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије |
| равље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро |
| бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљувати, или срамно |
| молитве за покој душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа о |
| ли тај властеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаство |
| и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву |
| јој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив |
| су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима |
| вицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гу |
| остригу, манастиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога |
| учини.</p> <p>То јутро радовао се лову поглавито зато што је унапред осећао да ће том приликом |
| исто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам да је вр |
| ар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <pb n="137" /> властелина Гвозд |
| у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око |
| ри ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и |
| да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вр |
| ђијски врт самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично с |
| дно је остао неповређен.</p> <p>Пристав погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен |
| укаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси л |
| гласови неких нових гостију.{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње. |
| ресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гвозденовићу!{S} К |
| а.</p> <pb n="267" /> <p>Отац Калистрат погледа с милошћу на младога Калистрата Гвозденовића ве |
| о их поред деспота.</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице и пружајући руку управнику, питаше га: |
| кад турска власт настане?</p> <p>Драгош погледа у оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви сте живел |
| р се може за те не марити? промуца она, погледав га погледом који је једини умео казати што је |
| акле је, одговори да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, |
| еблаги и премилостиви, шапуташе царица, погледај милостивим оком на мога оца и на моју мајку, и |
| <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{ |
| ренуше да најпре прођу мало по народу и погледају забаву народну.{S} Они ударише поред наше дру |
| два дишући од умора, у показаном правцу погледали докле око допрети може, да ли се види дим или |
| и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом по |
| рника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости.</p> <p>— Боже мо |
| рачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{S} Као и други трез |
| <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне |
| те не марити? промуца она, погледав га погледом који је једини умео казати што је девојче у та |
| ву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђ |
| тако издржљивог, тако одличног у сваком погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђе |
| у околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} С друге стране, како се он ис |
| је давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не м |
| } Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb n="119" /> и у |
| частећи се и припијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на једну, час на |
| ља.{S} Домаћи калуђер, отац Панкратије, погнут сединама и старошћу, улази у дворац царичин и за |
| настало.{S} У дубокој старости својој, погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада поз |
| ут сестра његова Каја споменула како се поговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетикосићеву |
| .{S} Најоштрије казне употребиће се без поговора и без оклевања против оних који би се ухватили |
| ве старе размирице с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у ве |
| ску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска к |
| то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа |
| да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> |
| тан поручи заповеднику града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, који је уз |
| емљи с осталом родбином, па су, под том погодбом, уживали потпуну слободу.</p> <p>У свима мести |
| против тога; не помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а д |
| > <p>Султан Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не |
| ада та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Госп |
| ори неколико речи, брзо <pb n="9" /> се погоди с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о ку |
| удио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало |
| вића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље |
| ла њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе б |
| од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се с |
| ем крије нежна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У последње време царица је била |
| начин ће се тај показати.{S} Напред се погодити не може.{S} Они који буду пред народом када та |
| стајало као најглавније, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрв |
| рајева, који су свом властелину плаћали погођени откуп за работу, коју би му вршили да су остал |
| дговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у |
| но Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо из |
| ећног народа, да старе грехе покаје.{S} Погореће властеоски двори; попалиће се и порушити висок |
| много поштованом пријатељу, да до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се види спо |
| а свој дотадашњи начин живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлази |
| е умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околи |
| е много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом |
| који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>П |
| слушнима и према онима који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући му нарав, |
| тачно суди, синко, само је претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере праотачке као јед |
| присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад ни |
| да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} О |
| ичније од људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се предаду његовим |
| — Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, синко, по <pb n="2 |
| изабран Борџија, владика од Валенције, под именом Каликста III, али он борби против Турака ниј |
| својој земљи с осталом родбином, па су, под том погодбом, уживали потпуну слободу.</p> <p>У сви |
| дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестима његове жене, госпође Круне.{S} |
| рај једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога да јој насече |
| дјекивале, коло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} |
| ошћу напојена поука текла је за свакога под једнако као извор чисте планинске воде у гори измеђ |
| вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљува |
| ад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињанином на једанпут, пред крај септембра |
| ом, одредио је да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="211" /> Николе Скобаљића, а |
| граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом |
| .{S} Никада се толика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и |
| оја јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље која се једва видела од супра |
| е велико.{S} Имао је много властеличића под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици. |
| гледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, наједанпут склопише ру |
| кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и не |
| чи заповеднику града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, који је узео Цариг |
| е у време рата.{S} Осим војничке службе под командом Гвозденовића, он је још за неке работе био |
| {S} Којадину Гвозденовићу остаде такође под заповестима већи одред, да чува границу од Косова, |
| ј; устали сте на силу, којој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.< |
| и удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је могл |
| и превући воловима или биволима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутр |
| ка и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне |
| не су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао пријатну топлот |
| ош једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оруж |
| ђено која ће га војска <pb n="217" /> и под којим заповедником посести и бранити и кад ће се за |
| <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете |
| а, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! викну |
| у Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} |
| ри већа стола који су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало |
| истрата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата.</p> <p>— В |
| а, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске на Н |
| чи из града са својим војницима и удари под сабљу пометеног непријатеља.{S} Није много прошло, |
| јска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску султан спре |
| се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његова града, сабирали, и он им ништа није б |
| нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаилов |
| је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве државне власти може бити вера слободна |
| д тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада но |
| њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} |
| у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди љу |
| му беше српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једн |
| ло да се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, |
| од Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружаних и напуњених војницима, да |
| рати попљувати, или срамно повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пр |
| рба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело |
| и такви честити људи најпосле покопају под развалинама свога града.“</p> <p>Новобрдске стареши |
| ј гомилици простих људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да послуша |
| </p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} |
| е.{S} Нико још није имао државну војску под једном командом тако као што су је имали Турци.{S} |
| ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би чита |
| учи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дан |
| Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} |
| на војска купила око Београда, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и ка |
| иђа? упита царица.</p> <p>— Зато што су под султанском руком и Македонија и већи део земаља кој |
| а мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо пра |
| ађ онда признао како је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи |
| превисоко ти царство пусти своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог |
| и ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја би |
| е било, и пошто су Словенима онде слова подарена, онај је изговор остао за све, по благослову Б |
| д шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици.</p> |
| је ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас о |
| ара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у з |
| обележавала тврда дисциплина, којој су подвргнути били калуђери.{S} Којадин застаде, и племићс |
| које село у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико великих властела, међу којима је у |
| у, нарочито на великим властелинствима, подељени <pb n="104" /> по работама.{S} И ако их је нај |
| о деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим углед |
| .{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима сврши |
| оји је у са свим другојачијим временима подигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрштеним рука |
| и се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — |
| а и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb n="223" /> пр |
| ки водопад бистрога потока; кршно стење подигнуто у небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиг |
| о из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освету.</p> <pb n="234" / |
| hi>, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <h |
| о нимало.{S} За мале ствари није никада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега |
| и се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! викну неко.</p> |
| беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још н |
| и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, удри неверника!{S} Сад му ј |
| пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хо |
| ења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или простак.{S} С тога је ота |
| hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— Онде где је Божјим откр |
| у да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам преговарај |
| ин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из |
| им пословима.{S} Деспот Ђурађ, међутим, подлегне старости и боловању од рањене руке, те умре уо |
| и воловима или биволима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела |
| м братом Којадином, Миља се једно после подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} |
| ма вратио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манастирско брашно неначето.</p> <p>Кад је |
| м, прегледао рачуне које му је управник поднео, наредивши да се новци положе чиновнику којега ј |
| а, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка њ |
| т.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— |
| осподар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрдачнија честитања и своје смерне поклоне В |
| аријем човеку, шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Турцима, не |
| има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, од |
| о си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милос |
| је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се |
| ају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тренутцима који чекају свакога од нас.{ |
| — света Богородица, у којој је Немањино подружје Ана, света Анастасија, установила женски манас |
| иглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница за најодабраније коње, кухињ |
| мао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све ш |
| било ни речи прекора за људе из његова подручја који су пијанчили или лењствовали, или у неред |
| ављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за којега ј |
| одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакивали.{S} Соколови су кликтали, и свак је са сво |
| а испуњао је трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет |
| манастирски момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су |
| .{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су |
| и расклиматали.{S} Посада их је једнако подупирала и оправљала, али у одбрани нимало попуштала |
| им окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици и |
| ота и механичка навика на послушност не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек неср |
| огао остати да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд ј |
| ересовао за све што се тицало политике, пође на поље више града, одакле је чета имала даље крен |
| о се стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S |
| те у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане |
| слаше које сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком |
| ке превласти и од папске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заст |
| ворио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје догово |
| м човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звон |
| купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ њего |
| да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога |
| царство пусти своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S |
| Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гуса |
| осле војничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пу |
| ути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили |
| рао слати султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је |
| дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све стра |
| аше по планинама.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо |
| /p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разговори |
| и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом преко планине, наредивши да и страж |
| на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу д |
| и примити њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира.</p> |
| ного по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} Запов |
| огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гв |
| остављеном зибелинима.{S} За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То је била на неко |
| земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мехмед махну руком з |
| сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се одморимо, одговор |
| Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред Бел |
| S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом и за једин |
| } То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам |
| те се невешти.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину |
| к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири пос |
| то су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, д |
| о су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се |
| у.{S} Младићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи |
| е даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то вр |
| , да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче |
| ма не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то ка |
| амети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-бе |
| } А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће о |
| сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе засвираше, и в |
| .{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Србиј |
| То значи: треба цркви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, до |
| илици узнемиривала и плашила султанових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јави |
| ебњи од господара и од његових страсних пожуда, једва се, као кришом, могла, како треба, молити |
| ло ведро, непорушено страстима и ниским пожудама, пуно крепости и енергије, која се показивала |
| е време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом.{S |
| ав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Ј |
| , и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем |
| оказа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком н |
| је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта |
| с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отп |
| и не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или |
| ултан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни повратак кћери ст |
| Чим се султан попео на престоно место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођо |
| Која се девојка у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преот |
| град, он заповеди да се <pb n="255" /> позатварају сва градска врата, оставивши отворена само |
| ли што је требало онима који су се били позатварали у градове, а и своја су села почесто обилаз |
| S} Све празно, све посакривано.{S} Куће позатваране.{S} Понека мачка мауче и понеко старо псето |
| едан по један, понајвише предајом, брзо позаузимао.{S} Стари Гвозденовић се налазио у пратњи су |
| се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде |
| да је софра послужена, и отац Калистрат позва свога госта у трпезарију. </p> </div> <div type=" |
| чене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва манастирске стражаре да му кажу је ли то манастир |
| у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко двори |
| ма, ловцима и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цр |
| ћ у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство оче |
| овог разговора велики везир Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио им да је султан М |
| .{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да изврше што је пот |
| у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p |
| тарешинама у нарочитој групи, готови да поздраве своју султанку, коју нови султан с толиким поч |
| аустављајући га.</p> <p>— Понесите моје поздраве деспоту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја данас ње |
| елника над војском, да од његове стране поздраве царицу Мару при њеном уласку у српску земљу.</ |
| а одређено место, царица изађе да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Турака.{S} |
| озденовић.{S} Ја сам Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао му поклоне.{S} Изгледа задо |
| оклонити се самоме султану и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, преви |
| а деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни повратак кћери староме деспоту.{S} |
| етар се поклони, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p> |
| Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</ |
| остиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро |
| и њима ће се предати султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика врши |
| <p>За тим уста и са синовљим поштовањем поздрави царицу, која оста очевидно сневесељена после о |
| заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у образе. |
| ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи дан |
| са старешинама града Пирота, изађоше те поздравише царицу.{S} За њима приступише Турци, који су |
| ултан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним |
| еновић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозден |
| мандрит.{S} Свака добра реч, којом мене поздрављате, украс је цркви којој служим.{S} Никада с в |
| око њега.{S} Његови голубови је радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се |
| е Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо |
| овићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не би ли се на |
| .{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су д |
| едао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа |
| их научили на потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седн |
| беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са спокојством човека који је све своје д |
| им и спремљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се стран |
| и, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вел |
| у мујезини својом песмом и живим гласом позивали верне на молитву.{S} Нови су се господари мршт |
| дри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка команда Драгошева.{S} |
| није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држ |
| , по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православну веру и њене храмо |
| своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитиван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гвозденови |
| в је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари говори о домаћинским пословима с такв |
| е Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} С друге стране, како се он искрено одрекао |
| /> <p>Пошто је у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро |
| и.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла и судије прве врсте, били су уве |
| и очекиваше је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже м |
| ри како је султан нов човек кога још не познаје.{S} Мора се очекивати наредба његова.</p> <p>— |
| ост и једнакост још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју |
| је жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Ле |
| о.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам их до |
| све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа промени.</p |
| си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово ни |
| дворе старога Гвозденовића његов стари познаник Ибрахим-беј.</p> <p>Новембарско јутро беше јед |
| <pb n="212" /> <head>XV.</head> <p>Наш познаник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмеда, д |
| е држали села поручују по људима својим познаницима овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их |
| досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и <pb n="134" /> пријатељима, најбоље умела |
| слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су м |
| ама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новога султана Мехмеда II.{S} |
| је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствар |
| елог, пет шест троногих ниских столица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} |
| ом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} И силна војска поче нападати и гинути око Н |
| у два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о ц |
| ти посланике, препоручивши им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би послови којим |
| а топла жеља, пошто никоме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот |
| би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом свету.{S} Видех пропаст народа св |
| манастирско брашно.{S} Стражари сместа познаше манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош |
| његовим двором <pb n="239" /> видеше и познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше гла |
| е тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, наједанпут склопише руке и закука |
| посао продужавао преко целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јаг |
| била означена казна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио да |
| ише бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари још једн |
| ога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са |
| {S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник Мехмед, који ће бити султан по |
| су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се је |
| а прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошлост |
| сположење цароваше у његову срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе испред Којадинова зеленка, не |
| ту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто златн |
| ајући по крилу красне ките које је била поизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{S} А |
| > <p>Али покрај свега тога, сама његова појава наново развесели сестру његову.{S} Она хитро и м |
| } Био је снажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче своје свечано властеоско одело.{S} У к |
| рква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да см |
| е обузимала кад је видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њену дворбу гостију, њено срп |
| а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и |
| нака, и опасивао свој златни властеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, округлим скупоцен |
| о властеоско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, гос |
| ене доколенице; око стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду потешку соху, са |
| тим властеоским плаштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилил |
| а челенком.{S} И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бед |
| {S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим- |
| нутак да се полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили св |
| т којим треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош има |
| у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче. |
| располагао врховни државни господар.{S} Поједина велика властела била су такође исто тако силна |
| уначке песме о султанима и јунацима.{S} Поједине стихове тих песама пропраћали су узвицима прис |
| дело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити и спуштати к Смедерев |
| о другојачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из |
| чај породице уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом же |
| о онолико колико је налазио да треба да покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} Исто |
| ази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Др |
| говац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости би |
| о пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-бе |
| према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n="31" /> благо и умиљато лице |
| у изговорила, с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, д |
| вих других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш |
| али милости било није.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код м |
| се у томе дати прилика да се према нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство |
| ко казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, |
| имати вечни благослов они који се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога и оно |
| ед котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, показа руку, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново |
| а двору отвори један прозор и народу се показа госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче она говорит |
| питаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу |
| 20 литара кованога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури да му о |
| p>— Али шта ћемо кад је практика свагда показала да су, на жалост, празне речи све то што ти го |
| и су се чудили како се у детињској игри показала већ потоња велика сила и слава непобеднога Але |
| јер му се тада, када је на то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на |
| е уверен да је та форма најподеснија за показани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да ис |
| висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу погледали докле око допрети може, да л |
| {S} Од како је царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак.{S} Царица је штедром руком |
| ако ми је било кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не одрич |
| чео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да г |
| Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" |
| са, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудиш |
| Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако сви |
| баљићевој војсци Драгош особито јуначки показао.{S} Долазак новога српског старешине у Белу Црк |
| а и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је политика неприступна за захвалност и |
| ече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао своју наклоност према вама.{S} Сјајни начин, ко |
| мњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да |
| Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се погодити не може.{S} Они који бу |
| одитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо показати пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али уп |
| слам, те да нашим наградама теби можемо показати осталима шта чека оне који се добро владају.</ |
| ало, а успеха великог није било могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топл |
| вић и његови другови и калуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени н |
| ци прихватише поклоне, па их уздигоше и показаше султану, који је седео на своме узвишеном прес |
| дама, пуно крепости и енергије, која се показивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало |
| добивши поверења пред старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, б |
| положења, и задовољство и љутину, он је показивао од свега само онолико колико је налазио да тр |
| је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао |
| а свога младића.{S} Стаменијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и ма |
| рију, и отац Калистрат им је на примеру показивао шта које место значи и како се који члан разу |
| н напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, тако како је у први мах |
| чно пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухватио.{S} Ме |
| е друге заповести, упућиваше на место и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам по |
| држао на вечери.{S} После вечерња он им показиваше манастирске краве, телад, пчеле, које су бил |
| ри.</p> <p>Млад и пријатан, нови султан показиваше најбоље расположење, али не говораше много.< |
| је, јер и за неке обичне сцене, које се показују једнаке с данашњим народним животом, писац има |
| ски празници и скупови.</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речи |
| Очи су му биле меланхоличне, замишљене, показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада |
| зверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— |
| ви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бран |
| се крв несрећног народа, да старе грехе покаје.{S} Погореће властеоски двори; попалиће се и пор |
| е воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, од ко |
| очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у томе |
| S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Божји.{ |
| у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Ту |
| мале лађице успеше да на неколико места покидају ланце којима су биле везане турске лађе, да им |
| драгом властелину Витомиру Гвозденовићу поклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави |
| ри, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља |
| е села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтеж |
| а, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу ср |
| отице, смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших љ |
| лико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван те |
| има који ће камиле терати, одређени као поклон султанов за деспота.{S} Они су имали заповест да |
| стиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата тако и калуђери |
| се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} |
| и најсрдачнија честитања и своје смерне поклоне Величанству твоме.{S} Прими их милостиво <pb n= |
| глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили само преко његових доглавника.</p> <p>У |
| оше такође свака из своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S |
| ну, нарочити султански момци прихватише поклоне, па их уздигоше и показаше султану, који је сед |
| самоме султану и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти цар |
| староме деспоту.{S} Посланици су носили поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јав |
| изјавио поздраве деспотове и предао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и поклонима, |
| ара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони султану.</p> <p>— Превисоко ти царство и сувише |
| и очима Гвозденовића, ћефалија Петар се поклони, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и по |
| у ношени на великим тепсијама деспотови поклони.{S} Једна велика ваза од кованога сребра, опкољ |
| а коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозден |
| онаследник се по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се |
| ко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет сво |
| оне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује |
| неколико знанаца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисо |
| у, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и |
| ме Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство над целим новим вилајетом у |
| ота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад је на ново понавља |
| и ви дали на знање коме треба да желите поклонити се самоме султану и предати му поздраве и пок |
| м срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да |
| тереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихове инте |
| естра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто су разгледали многе продавнице, |
| p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости |
| да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћ |
| не Тахинског Језера, како ми је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао п |
| жа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покојног мужа; једно копље усправљено у углу; мотика и |
| p> <p>— Већ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци |
| у или годину и по након онога разговора покојнога султана и царице.</p> <p>Султан је волео вино |
| буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама излишно; оно је с њима у жив |
| харема заиште.{S} Гвозденовић се силно поколебао.{S} Најдубље жилице праотачке вере затрепериш |
| ви јунаци и такви честити људи најпосле покопају под развалинама свога града.“</p> <p>Новобрдск |
| н почне живо учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глав |
| p> <p>— Како, честити беже?</p> <p>— Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно |
| S} По том су редом пратили Александрово покоравање Атине, Рима и осталих царстава по Европи, пр |
| сушта противност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и |
| аре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко |
| но да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; |
| о јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача.{S} |
| чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови д |
| и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не см |
| поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито превисоко ти цар |
| ини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад ј |
| воје с љубављу онамо где може мачем све покорити или упропастити, рече Гвозденовић, дубоко се к |
| аша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово |
| новић је отишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да |
| је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазив |
| му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехм |
| арима и пчелама.{S} На згодним местима, покрај цветних ливада и зелених пашњака, поред липика у |
| 5" /> суд за шербет, налик на путир.{S} Покрај тога места, на коме се служило пиће онима који с |
| једно дрво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на троножној столици замишљена седела Ш |
| же.{S} Нејаком и слабом није било места покрај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб нигде није |
| ледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај манастира у којима ћемо одсести и у којима ћеш т |
| јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама његова појава наново развесели |
| јој се чека, посаде их на почасно место покрај самих дворских врата којима се иде султану.{S} К |
| потребним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, |
| вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У султано |
| подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијск |
| дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него што се могло споља опазити.</p> <p>— Па х |
| двор, и представљао је извесну вреву и покрет према тихоме једноликом животу сеоске куће малог |
| ли од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога |
| /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса што јој Драгош беше дао |
| 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве до |
| сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ето в |
| е у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим плочама с натписима.{S} Око крстова ј |
| су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоценим млетачким засторима.{S} У источном |
| гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?< |
| каквим било младићем.{S} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче своје свечано в |
| терају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи оружје Миливојево, које је стајало на једној сто |
| недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца |
| } Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик сул |
| воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Знао ј |
| веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику |
| озденовић.{S} Халил-паша није одобравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога |
| Крсташи разбише све турске чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског |
| ладости, нешто почињао и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јована, своје крсно |
| Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гв |
| е обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи која је |
| а не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвоз |
| он, променила си одело, начинила си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, |
| н пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се повед |
| ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Кап |
| зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је |
| >Ко је имао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомилом, која је била све |
| бим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али |
| ште с европскога запада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да |
| {S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— |
| ате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европског |
| оје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Со |
| прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди |
| Кад сутра каравански капетан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња и стајао |
| жаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића дво |
| који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвозденовићку, <pb n="184" / |
| Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне |
| нко Плетикосић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из |
| разговарати.{S} Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из |
| д.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже приме |
| је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те су опкољавали прилично велики квадр |
| } Није могао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли ви |
| p> <p>Дубровачки делегати и деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па се очевидно н |
| оги су плакали, нарочито женскадија.{S} Полазило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, ни |
| {S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти деспотство нека |
| ривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасењ |
| к је са својим <pb n="117" /> поуздањем полазио на посао, у ком се није знало како ће кога срећ |
| славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одговори она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар |
| ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одговори она.{S} Не треба трчати.</p> <p |
| ном у затворена дворска врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако. |
| е разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман код |
| о говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</p> |
| стављали деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, када Београд н |
| ке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} |
| ка него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико није био ни за драж |
| и, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} Његова политика се више не предругојачује.{S} Правац који је у |
| и они нам преговарају како је деспотова политика сасвим антихришћанска.{S} Говоре како је деспо |
| се у Србији не може водити другојачија политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика |
| год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече султан мало свечаније.</p> <pb n="33" /> |
| деспот пуно захвалан показао.{S} Али је политика неприступна за захвалност и за нежност и справ |
| помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често заборавља д |
| се с њом не могу сложити рачуни српске политике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини |
| , рече стари деспот, знам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске по |
| ин Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и заступали су мишљење да се треба држати Тура |
| чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште политике и скорашње будућности.</p> <p>Дубровачки делег |
| м живо интересовао за све што се тицало политике, пође на поље више града, одакле је чета имала |
| од деспотових синова да окрене народном политиком, против Турака.</p> <p>— Донекле има право, о |
| ка породица нема више снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, деспоти |
| ао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{S} Као и други трезвени људи онога времена, Г |
| ми не водимо хришћанску него породичну политику и да смо народне интересе потурили за љубав ли |
| еглили су више к анти-турској, угарској политици.{S} Царица Мара, деспотица Јерина, Ђурђева жен |
| ош, очевидно више наклоњен анти-турској политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, од |
| .{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске удружи с католичким државама и с |
| ефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} Па колико је хришћанскога нашег на |
| мало путове и планине и одлагаше сваки политички и војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима |
| азмирица које су с несталним и немирним политичким животом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV |
| есен 1435 године.{S} Њена је удаја била политично дело, те је она у харем доведена и за султана |
| ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна |
| превешен неки замотуљак.{S} То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.</p> <p |
| р царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немају пр |
| ека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, с |
| е спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кретала пут српских |
| крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је свршио св |
| било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој половини маја.{S} Турци, нови насељеници пиротски, стај |
| у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради службе |
| засебно, самостално, по једно село и по половину села према војничким списковима и према својој |
| ома чудноват положај.{S} Збијен једва у половину старих својих земаља, с отвореним за Турску пу |
| ас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да би требало деспота збацити |
| нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и При |
| борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, |
| љни што овога минута гледате пред собом положај којим можете бити задовољни.{S} Али ја сам неза |
| д 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен једва у половину старих својих земаљ |
| ни хришћани ни сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку све користи које би се извући |
| илавка једини су частан излазак из мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати |
| зборишта пут границе или одређених јој положаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак.{S} |
| в као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</p> <p>— Има право високо ти |
| љао Којадин, увек је налазио да његовом положају нема другог излаза него да изађе из очеве куће |
| лил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита царица.</p> <p |
| з разговора са својом ћерком обавести о положају у Турском Царству и о новом султану, којему се |
| управник поднео, наредивши да се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</ |
| ред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он властеличићу, па води, Другоја |
| ц ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако про |
| мена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, кој |
| тирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати |
| сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, |
| без обзира за султаном самим, којега су полу мртва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србиј |
| вцу, они се не знају њоме користити.{S} Полуде, раздраже непријатеља, а нису кадри ни помислити |
| је и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али католици, одговори отац Калист |
| де звона која су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже топо |
| /p> <p>Дворкиње отворише врата те мале, полусакривене дворске црквице у султановим дворима у Др |
| једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека?</p> <p>— Много |
| слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се |
| азила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили војска са свих страна, и пош |
| ућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозде |
| изрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско |
| за све што се тицало политике, пође на поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{ |
| ше залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" /> стане сокол |
| ако бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред градића, где је такође било изнето једно |
| мбарско јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се н |
| асом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов |
| ред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син м |
| ији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би |
| пуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих стр |
| е докле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>С |
| звона разасу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су ку |
| а ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сибињанин Јанко, као глав |
| ску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређени су били и људи |
| ице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и |
| аса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <pb n="136" /> што га одмах по том лак |
| итељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> |
| поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозден |
| ну к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div typ |
| лних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" />, деспотица и царица |
| ом приступи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} |
| е к руци седога свештеника и искрено је пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не су |
| мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате, |
| иступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превисоки госпо |
| воднише, а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се |
| види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачије учинити него |
| разе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.</p> <pb n="28" /> <p>— Имате белешке од уговора |
| ожја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а |
| ју дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова, упита |
| рдачно поздрави с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју ова |
| о <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти |
| вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Европа је патила од једног великог зла, од |
| са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на које |
| ни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— |
| , што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и |
| ића, он је још за неке работе био дужан помагати своме великом властелину, за оне нарочито које |
| боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и хришћанима који ходе к светињама |
| апијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних страна у с |
| , ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шт |
| уда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, |
| едео који је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао је о њеном манастиру и о њој, и нар |
| су села почесто обилазили старајући се, помало, и о зимници.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђурађ |
| је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Мн |
| аше у земљу, на обележено место.{S} Као помамљена и ожежена, или љуто рањена звер народ једнако |
| х оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: |
| имицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гвозденови |
| ње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлиј |
| старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско и |
| отску заповест и хришћанску дужност.{S} Помену послушност и слогу.{S} Рече како друг друга треб |
| ш у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о |
| {S} Отац Калистрат поче говорити.{S} Он помену деспотску заповест и хришћанску дужност.{S} Поме |
| ољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао |
| сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима, али се сетио да је још |
| јање, паљење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб н |
| p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече д |
| а са својим војницима и удари под сабљу пометеног непријатеља.{S} Није много прошло, а варош Бе |
| ски опсадници огрезоше у пламеном мору, пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, |
| } Господе, молим ти се, спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо |
| , молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша ст |
| че, сахрани нас и помилуј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро б |
| О Боже, преблаги творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} Кад Цариград п |
| нестане?{S} Господи помилуј!{S} Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по том јавише управнике добара |
| шапућући: „Господи помилуј!{S} Господи помилуј!“</p> <p>У који мах отац Калистрат свршаваше мо |
| а ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по том јави |
| це, <pb n="163" /> и шапућући: „Господи помилуј!{S} Господи помилуј!“</p> <p>У који мах отац Ка |
| би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђерица.</p> <p>— То је |
| p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио |
| адесету годину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни отац Калистрат, који му је као друг |
| ђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да с |
| турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисл |
| и?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се то |
| а.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се помињу при Александрову васпитању, нису много дражила р |
| вађени су међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} |
| , кућанице нигде више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како |
| огао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на такву случајност, која му се чинила готово н |
| е се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} |
| реним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин и вере погане, к |
| га часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца муслом |
| не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Тур |
| /p> <p>— Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад — говора |
| добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се |
| ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на то помислим, с |
| "91" /> <p>Он уздахну, јер се при самој помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</ |
| сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по |
| ка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота |
| дети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају Србијом.</ |
| ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n="19 |
| мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћанскога изгинуло од турске |
| еде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је политика.{S} Дес |
| сли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на то помислим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бо |
| ију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, д |
| иљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друг |
| самовоље много више него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није било места пок |
| , раздраже непријатеља, а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} М |
| виђења.{S} То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне |
| м.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То |
| фанатично одани?</p> <p>— На то они не помишљају.{S} Једнако нас <pb n="67" /> коре, што жалим |
| а, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна борба води око Београда.{S |
| Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуд |
| у царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у ма |
| евојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогатијих |
| змажени син великога властелина није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је |
| ве природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покр |
| Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божију?</p> <p>У |
| к било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску удари онако како т |
| себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осо |
| мрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађав |
| аду.</p> <p>— Како?</p> <p>— Он је њима помогао новцима.{S} Требало је и тамо спремати се за ту |
| би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb n="281" /> Слава му, што је умео тим се сл |
| кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сут |
| S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на које |
| су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} |
| најдубља размишљања султана Мурата и да помогне оријентацију његових пространих комбинација.{S} |
| S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о |
| дело било широко, ово средство необично помогне.{S} За кратко време турски опсадници огрезоше у |
| опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било л |
| што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште поли |
| ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу |
| положењима народним.</p> <p>— Па да нам помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да наш |
| као ватра жива, отидоше на Цариград да помогну турском султану освојити га од хришћана.{S} Ах, |
| ију дај им среће, успеха и напретка!{S} Помози им против оних који су супротни!{S} Одбрани их о |
| е смем тако продавати што није моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефан |
| да, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош |
| га који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пос |
| кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спуст |
| е у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</ |
| никада није престајала мислити.</p> <p>Помоливши се Богу, као што рекосмо, <pb n="12" /> цариц |
| су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том в |
| то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примиц |
| баш ништа <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европскога запада?</p |
| су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> <p>— Правим пријатељима се говори |
| ију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској јед |
| ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, |
| потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којад |
| лаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља го |
| молитву да Бог <pb n="223" /> притече у помоћ одбрани вере православне и оружју хришћанском.</p |
| </p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се с <pb n=" |
| у значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним р |
| може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти царство?</p> <p>— Не знам, одговори |
| иди не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и с |
| {S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао би м |
| помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово шт |
| други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којадине, |
| а, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свал |
| молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.</p> <p>— Царице мајко, б |
| Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него му |
| а, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесницима се нарочито одазивала.{S |
| ди.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отм |
| у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb n="278" /> главе и наж |
| ски свет великим енергичним саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су |
| на, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ |
| сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане |
| с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима |
| се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који је стајао уз |
| о колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђен |
| а тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра |
| ади, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— Оставио |
| едила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, деспот |
| ву мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Није смела ништа |
| послужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навал |
| жива човека на огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.</p> <p>У Законику Душанову |
| ила дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драго |
| једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о В |
| ки послови могу европском и западњачком помоћу исплести из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што |
| а тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Капистранск |
| ише нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у послед |
| ли до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистини |
| ећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао од |
| и шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади з |
| свршено, шапташе царица Мара преда се, понављајући своје уобичајене молитве.{S} То је свршено. |
| и Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму своје прародитељке, Немањине Анастаси |
| је! викаху једни.</p> <p>— Издајник је! понављаше у громовитом одјеку ражљућена гомила.</p> <p> |
| е око Ситнице, које је, један по један, понајвише предајом, брзо позаузимао.{S} Стари Гвозденов |
| ора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су понајвише слободни људи, или туђинци, често Грци и Цинц |
| ику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Ра |
| лонаследник је Мехмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p> <p>Прилазећи царици Мари, |
| јербо је он био целим својим животом и понашањем оличена верност и правило.</p> <p>Драгош је у |
| ну уздржаност и зрелију прорачуњеност у понашању, нису нимало биле неповољне Којадину.{S} Он је |
| днаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом искреношћу он се |
| граду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и правилно и искрено пријатељски.{S} Никаква по |
| стоку, краве, телад, коња или овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице.{S} Кровови су би |
| но с почетком часног поста.{S} На чисти понедеоник се вршило чишћење кухиње, судова и куће, од |
| ве посакривано.{S} Куће позатваране.{S} Понека мачка мауче и понеко старо псето лаје по напуште |
| а ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, мл |
| ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по којој би неко прав од закона страда |
| ор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим жртвама, и онд |
| распитивао за збегове, па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царств |
| траже.{S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се х |
| његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био |
| ће позатваране.{S} Понека мачка мауче и понеко старо псето лаје по напуштеним просторима видећи |
| ини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху |
| беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште См |
| Шану врачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Неколико њих отрчаше одмах |
| је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то |
| зденовић, очевидно туробно расположен и понесен и сам расположењима народним.</p> <p>— Па да на |
| махну руком заустављајући га.</p> <p>— Понесите моје поздраве деспоту Ђурђу, одговори султан.{ |
| е у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда |
| сити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша |
| } Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је |
| рати, и онамо те, по достојању, смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким д |
| јини родитељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики властелин Гвозде |
| анска сила учинила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружице.</p> <p>— Драгошу, ти си, |
| сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</p> <p>Ово усмено превођење отац Калистрат је, |
| о што је и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живо |
| спот читао, старајући се да га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{S} Деспотица |
| свога изабраника с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је рад |
| и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећ |
| мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и значајем своје породице, мило му је би |
| цом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици не |
| ла смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињама, же |
| и, правилни нос, златна коса, усташца и поносито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соб |
| луђери.{S} Којадин застаде, и племићска поноситост разбуди се у њему.{S} Према оцу Калистрату о |
| жјем и жалити властима даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били |
| ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не |
| ним уснама и с оним збиљским али благим поносом који му млађано лице прекриљаваше.{S} Миљино ср |
| мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазревање, њена озбиљност као да су се |
| анко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска војска се стане повлачи |
| -беја читаву <pb n="74" /> софру разних понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p |
| м рогом.{S} Чим је Стаменија разместила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданд |
| је још раније издала наредбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не ост |
| и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећ |
| а једнога ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је с |
| ко да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш ум |
| рост.{S} Тврда постеља, застрвена неком поњавицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио |
| ојадин ником није казивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о својој ли |
| у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим калуђером беше |
| иромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, у оно време, р |
| звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници в |
| овски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, |
| попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати мало оштрије стари Плетикосић. |
| ти; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу ис |
| е покаје.{S} Погореће властеоски двори; попалиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} |
| ела с оне стране Топлице <pb n="240" /> попаљена и поплењена.{S} Одмах је оданде послат један т |
| ла и припремила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога |
| спремљеним за седење.{S} Чим се султан попео на престоно место, пожурише се к њему паше, које |
| чаца код Рудника.{S} Коњаници нису били пописана војска, него добровољни најамници.{S} Још десп |
| авна му је страст била пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У пићу је такође био са |
| свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начини |
| осле, кад су Турци Србију <pb n="15" /> поплавили?{S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то са |
| } Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се |
| {S} Турци!“ ораше се свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето |
| ле су непрестано оне гомиле, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усплахирене, јер су ви |
| лазио у шанчевима између града и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну линију, с |
| у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже! |
| она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми |
| о, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама ок |
| тране Топлице <pb n="240" /> попаљена и поплењена.{S} Одмах је оданде послат један турски чинов |
| часно погинеш, него ћеш или крст морати попљувати, или срамно повити главу под сабљу турску.{S} |
| о моме мишљењу, осиромашити, калуђери и попови огрубети и начинити се јадне незналице.{S} Са си |
| ћ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука манастирима и калуђер |
| ио своју свечану властеоску хаљину, као поповску, до чланака, и опасивао свој златни властеоски |
| ропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин се потпуно к |
| то ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито |
| човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност двостручењем и привидном мекошћу.{S} Према |
| ли се увек зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, |
| ао да не <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођ |
| јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњав |
| к, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и о |
| , синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат |
| ни.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло препоручи |
| ле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе |
| а око вароши удари одморна турска сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Ту |
| ру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справедљиви мусломански султани и њихови ч |
| ирала и оправљала, али у одбрани нимало попуштала није.</p> <p>Султан је Мехмед, на послетку, с |
| за зуб, муку за муку.{S} О, ја нисам за попуштање!</p> <pb n="91" /> <p>Он уздахну, јер се при |
| јарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то |
| ранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{ |
| љу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео д |
| .</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику |
| авладају Србијом.</p> <p>— Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапу |
| бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане благовер |
| свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крваве д |
| ној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој Роксандом, ћерком Даријев |
| су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћ |
| раља Владислава на Варни, 1444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео да Србиј |
| дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— |
| ара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед његов, све су ове мисли још више ојачале |
| могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите |
| окрај цветних ливада и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић ј |
| ушевљен силан напад на Турке, коме они, поред свега свог великог броја, не могоше одолети.{S} К |
| птуженика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега један калуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца |
| n="131" /> виделе су се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака, распоређени су били |
| и, где су се некада гајили соколови.{S} Поред соколова, у Србији се припитомљавала за лов и јед |
| рвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста ос |
| рквеним, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела једна с |
| лови их и спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он |
| прошлост.</p> <p>Година 1865 метнута је поред 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасвим п |
| огледају забаву народну.{S} Они ударише поред наше дружине која се уз вечеру разговарала.{S} Св |
| беседу, сви, по реду старештва, прођоше поред њега да му целивају десницу и крст и да их он пош |
| кве, а околности се нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин из практике био увер |
| тро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, показа руку, |
| и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мо |
| помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове женидбе, његова љ |
| е за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице и п |
| ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира.</p> <p>Између свију дворкиња царици се |
| ош неколико тренутака код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити поводом његовог зна |
| даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чи |
| Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле поређане у једној дугачкој улици, једна спрам друге.{S} |
| а једну клупу међу многима које су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.</p> |
| фан је зарад њих установио био нарочиту порезу која се звала <hi> војштатик </hi>, којом су се |
| наш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је цар |
| срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође благослов родитељс |
| вора од 1455 и сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни за какву политику.{S} Деспо |
| жени од најгласовитијих и најбогатијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, |
| а главног боравишта властелина и његове породице, у дворишту су се налазиле још три мање тако с |
| себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвозденовић гледао по своме начину, и свеколик |
| такође поносит именом и значајем своје породице, мило му је било што му је отац име и значај п |
| а само с обзиром на углед и славу своје породице.</p> <p>Кад је иза његове последње мисије у Др |
| авести данас одужити син једне заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то и мислио, превисоко ти цар |
| то су од насељеника одређиване нарочите породице да буду <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и |
| снаху тражити и Којадина женити од веће породице, <pb n="121" /> да себи стече пријатеља.{S} От |
| и, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поузданог породичног живота, с |
| му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али није могао да појми како се и заш |
| 7.{S} Колики је био расцеп у деспотовој породици, види се по томе што се говорило да је деспоти |
| на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици није било јединства.{S} Једни су добро разумев |
| највеће сажаљење на тешким губитцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни |
| ругом којом највиђенијом и најбогатијом породицом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, |
| ишћанске своје пријатеље, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} Сл |
| великог задовољства сусретао деспотску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се |
| цима или приликом <pb n="58" /> великих породичних весеља у властеоској кући, као што је удаја |
| одржао само материјалну страну старога породичног угледа — имање.{S} Народна се расположења не |
| е, и породице, и онога тихог, поузданог породичног живота, с којим је био срастао, на који се б |
| ма пословима који су се тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни пит |
| Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну политику и да смо народне интересе потурили з |
| он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд добро <pb n="192" /> утврдили који је кр |
| ија је наредио да му се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо душом означивши њега за |
| скоро бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици -бити милостиво |
| онише звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких нових гостиј |
| порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме много поштован |
| чки рог.{S} Вратнице се на манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је ја |
| е Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из двор |
| је велика љубав међу деспотом и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати н |
| и је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима, да новоме султану изјави саучешће ср |
| посланике свога оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиро |
| <p>У који су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп у |
| > <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Др |
| <pb n="108" /> је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору |
| и међу њима.{S} Така је била и последња порука старога Калистрата.{S} Млади игуман Калистрат пр |
| изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах нар |
| о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу к |
| нису боље чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— |
| еспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша |
| та не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопшт |
| ешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{ |
| ећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лагано порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред |
| rget="#SRP19130_N3" />, а долазио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпез |
| ашли из даљих села с оне стране планине поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{ |
| Београда, своме зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком ил |
| нога човека траје.</p> <p>С тога султан поручи заповеднику града да му каже погодбе под којима |
| Саставивши такав план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамен |
| нуо.</p> <p>При крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвал |
| репче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре |
| е мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <p |
| p> <p>— Шта поручује мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису удар |
| им, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу |
| .{S} Они који су некад овде држали села поручују по људима својим познаницима овуда <pb n="80" |
| м сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала отворена, |
| не.{S} Турци су већ на више места преко порушених бедема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јул |
| > било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није више била ограђе |
| огореће властеоски двори; попалиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се з |
| папин изасланик Јован Капистрански.{S} Посада није била многобројна, и она беше сустала беспре |
| се градски ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је једнако подупирала и оправљала, али у одбр |
| ије до турске војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може |
| пова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије него |
| е измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљених |
| рата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место покрај самих дворских врата |
| дмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска во |
| а, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сибињанин Јанко, као главни војвод |
| ед, на послетку, собом дошао да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чинило му се д |
| рст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је |
| ражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао раде она |
| та села и та насеља.{S} Све празно, све посакривано.{S} Куће позатваране.{S} Понека мачка мауче |
| Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! продираше изнајп |
| ерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печења људи су узимали са собом, да им |
| јим <pb n="117" /> поуздањем полазио на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити |
| дрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима, <pb n="100" /> узима |
| е вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властеличић. |
| и ћуповима.</p> <pb n="57" /> <p>Тај се посао продужавао преко целога лета, до позне јесени.{S} |
| а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би бил |
| це, од којих, осим цркве, никакав други посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што т |
| суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивши такав план, Јанко |
| сребро и злато окована, најскупоценији посао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а |
| се како, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је покло |
| е и одлагаше сваки политички и војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру |
| осакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћ |
| че Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p |
| И облик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облику припо |
| е.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник) <pb n |
| , ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђ |
| властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људим |
| је родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и значајем св |
| игао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век препи |
| а би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или није могао.</p> <p>— Није |
| ља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедерев |
| ше ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност онда није могла разви |
| ело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче |
| нда кад је Калистрата нестало, његов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа |
| вима досадашњим ратовима <pb n="102" /> посведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су |
| и.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена |
| разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико часова своме сакривеном госту, Ибрахим |
| што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове п |
| то размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се једном на нек |
| љком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад се и то посвршавало, женскадија с момцима навали да изврши посл |
| а брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и за сељачки сто у двор |
| м знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају.{S} Уступајући натрашке, једнако се клањајући |
| од галерије, на којој су турска господа поседала била.{S} На једном крају дворане беше спремљен |
| дни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда |
| и у лице султану, кнез и његови другови поседаше на одређена им места.</p> <p>Одмах по том момц |
| на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, |
| истрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба |
| ворити.{S} Градове на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели хранити се храном |
| <pb n="217" /> и под којим заповедником посести и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на |
| а и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељства, па би хтели или морали за |
| дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љубимац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко ти де |
| еплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају зад |
| е која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним нос |
| агош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштованога старца, а о |
| Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац д |
| одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, поскидаше капе и побожно слушаху молитву.{S} Отац Калис |
| и, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се |
| гођеношћу, прекорима кад ко у њих каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо |
| делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над св |
| рађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би једна |
| радујући се што се тако млад човек тога посла примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p |
| ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.< |
| а била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозден |
| би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденов |
| у.{S} Стара Плетикосићка је имала неког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био т |
| риповетка коју није писао приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис жи |
| у јавио какав гост, или му је каква год посла давало манастирско властелинство, Којадин би се с |
| а је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, к |
| е воља једне велике госпође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући отпр |
| адили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не сме |
| а границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи ми |
| p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било? |
| уша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спремање војске, |
| поље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</p> <p>— Кога ми |
| , тамо дочека војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1 |
| их људи који су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p |
| оздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb n="34" /> по нарочит |
| Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p> |
| иним.{S} Тако је царица свечано примила посланике свога оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— |
| донесоше јестива у неколико санова пред посланике.</p> <p>Тако се свршила аудијенција кнеза Гво |
| усти царици да може путовати.{S} Српске посланике султан ће примити у први петак, и њима ће се |
| елики везир Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у великој м |
| се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах |
| рство.</p> <p>После тога царица отпусти посланике, препоручивши им да јој се познатим путем опе |
| ански донесоше као чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога донесоше као округлу синиј |
| ајни повратак кћери староме деспоту.{S} Посланици су носили поклоне за царицу Мару, скупоцене с |
| ни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се посланици, клањајући се, приближише султану, нарочити с |
| — Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици -бити милостиво примљени и обдарени и даће им |
| е је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад пр |
| ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства неколико знанаца, којима ћу се јавити с покл |
| его има заслуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (н |
| ветога Стефана, господару!{S} Игуман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам п |
| Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и н |
| ко, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> |
| царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа |
| есте људи које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турск |
| н заставама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара и великог челника над в |
| чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гвозденовић |
| е киселило.{S} Одатле су се црпле многе посластице оновременог властелинског стола.</p> <p>Па с |
| опаљена и поплењена.{S} Одмах је оданде послат један турски чиновник из њихове свите да нађе ст |
| ра, да му он може од времена до времена послати свога човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гв |
| ити?</p> <p>— Морам одмах, колико сутра послати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пиш |
| Султан по уговору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш ид |
| кад и нови султан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, док ра |
| вих страна, и пошто се сви силни топови послаше које сухим које водом низ Мораву, пође од маја |
| ије.{S} После повратка са Златице 1442, после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, де |
| деновић је после боја на Златици, 1443, после Сегединског Мира 1444, после погибије краља Влади |
| ици, 1443, после Сегединског Мира 1444, после погибије краља Владислава на Варни, 1444, и после |
| Златице 1442, после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот је коначно променио с |
| је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку рел |
| лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{S} Трговци м |
| е мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, |
| је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гос |
| га што је било на Златици, после Варне, после Косова, деспот више не може веровати својим сусед |
| уочи дана кад ће <pb n="105" /> умрети, после ручка пошао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на |
| {S} После онога што је било на Златици, после Варне, после Косова, деспот више не може веровати |
| две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необичним задовољством.{S} Само је |
| изгуби се пут планине и свога села.{S} После повољног свршетка Божјега Суда окривљеник није им |
| се тако радило само за цара Стефана.{S} После његове смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињ |
| у са ступца, на ком је била окачена.{S} После су настале трке коњске, па трке пешачке, па преск |
| е, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 1442, после боја на Варни 144 |
| ац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња он им показиваше манастирске краве, телад |
| јку по реду све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све |
| о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, султан се почео бавити мишљу куд |
| али он чува верност своме господару.{S} После онога што је било на Златици, после Варне, после |
| оћемо! продираше изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> < |
| јпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му св |
| елу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш |
| ика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, они су, синко, непостојани, несложни.{S} Кад им |
| у га је застала и прва турска окупација после смрти деспота Стефана; ту је претурио ратове, и д |
| о одликовао.{S} Весеље и радост војника после тога случаја тешко је било испричати.{S} Кратко в |
| о окренути у своју корист, тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} |
| 5" /> <head>VI.</head> <p>Неколико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики ло |
| ци Гвозденовићеви.</p> <p>Неколико дана после мало час наведеног разговора Миље Гвозденовићеве |
| у самртну пресуду.</p> <p>Неколико дана после овога разговора царице Маре с кнезом Гвозденовиће |
| царицу, која оста очевидно сневесељена после ове походе младога султанског орлића.</p> <p>— Да |
| о, и госпођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса на крају јула, заједно са својом ћер |
| да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не мо |
| најбољој слози и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав г |
| ="283" /> <p>Мало више од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Је |
| стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Б |
| ао уздања у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му в |
| ор за Богојављење 1455 у Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето на |
| ликим манастирима по Србији.{S} Тако је после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђело |
| вени људи онога времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 1443, после Сегединског Мира 144 |
| од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док |
| ла као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Село се још није било успавал |
| ешко је било испричати.{S} Кратко време после тога, Јанко <pb n="243" /> Сибињанин искрсне изне |
| творила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Н |
| био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула начини деспотом на моравском путу кроз Ср |
| Њојзи је главно интерес.{S} Султану се после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспо |
| и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од го |
| бије краља Владислава на Варни, 1444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео да |
| приликом ратова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n="15" /> поплавили?{S} |
| /p> <p>Непознати путник запита друге, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гво |
| новић се налазио у пратњи султановој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства ка |
| ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам к |
| ни се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} Н |
| урђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мисли |
| Косову.{S} То се смирило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас н |
| где би се он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога по |
| и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разговора велики везир Халил-паша позвао је |
| је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после лова, који је Којадину, брату њеном, донео несани |
| лонаследник Мехмед, који ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је од |
| аиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И |
| ка проћи узалуд.{S} Као на Златици, као после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, зап |
| у без икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених и потврђених уговора.{S} Сав је народ |
| едругојачује.{S} Правац који је ухватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} Веран је, и |
| ј Гвозденовићевој кући све се променило после изласка Којадинова.{S} Одмах за тим оставила је о |
| оно мучно расположење које се раширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињава |
| S} Нас је Србе много унесрећило што смо после погибије кнеза Лазара имали династичку борбу међу |
| с њеним братом Којадином, Миља се једно после подне беше упутила к чесми, како се то место звал |
| ца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{ |
| лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојство ко |
| а, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике |
| <p>У почетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића његов |
| да га је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косову од пре неколико година, да се они |
| знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косову н |
| чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколов |
| сам се заклео на верност султану Мурату после Сегединског Мира, тако сам готов сад заклети се н |
| алистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефана и наскоро по том к |
| и са својом војском из града, заузме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати |
| е деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског Мира (1444) опет били уступили деспот |
| с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког времена града Београда готово није било и |
| вати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који |
| равославне и оружју хришћанском.</p> <p>После молитве је царица Мара отпустила Гвозденовића.</p |
| то упућује превисоко ти царство.</p> <p>После тога царица отпусти посланике, препоручивши им да |
| је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога Калистрата, манастирска братија изб |
| онијама у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, |
| гађају, који је за Србију имао замашних последица.</p> <p>Тога ради је мисија кнеза Гвозденовић |
| велике масе народне сматрале случај или последицу хитрине или отврдлости као вољу Божју.</p> <p |
| сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, |
| о најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња порука старога Калистрата.{S} Млади игуман Кал |
| скоро требати услуге деспотове.</p> <p>Последња реченица текну у срце царицу Мару.{S} Прошла ј |
| ога господства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих господара треба извршити |
| воје породице.</p> <p>Кад је иза његове последње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, |
| урат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, |
| а и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње заповести, али се очекују сваки дан.</p> <p>— |
| ирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађивале.{S} Па крушке и друг |
| ед да кажемо да је Гвозденовић приликом последње његове мисије у Дренопољу пристао на поверљив |
| ије време.{S} Све се то у њему приликом последње мисије још већма утврдило борављењем у Дренопо |
| или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је узето из византијскога права; оно прво било |
| >— Како сме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има |
| тово је могла погодити и каква је.{S} У последње време царица је била веома забринута, те тога |
| p> <p>Између свију дворкиња царици се у последње време највише била свидела Стаменија Плетикоси |
| ам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао да |
| вати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да св |
| напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, о |
| ли дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам пи |
| државе, и помишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађава овим задовољством, превртање |
| ни који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, само парче хлеба деспо |
| а утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S |
| манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} А нараштаји про |
| горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачун |
| а, деспотова посланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1455. </p> </div> <div type= |
| ирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не изгуби у даљ |
| ришћанске светиње, да освоје и униште и последњи остатак Цариградског Царства.{S} О Боже, пребл |
| је унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски није био лак у он |
| бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p |
| је народом некакво предосећање да су ту последњи дани самосталног народног живота и да је, по Б |
| C10"> <pb n="144" /> <head>X.</head> <p>Последњи разговор са Стаменијом оста вио је дубок утиса |
| ке заповести, свак је претрнуо као пред последњим часом. <pb n="218" /> Још се није било стишал |
| <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У XV ВЕКУ</p> <gap unit="graphi |
| раљевским намесником.</p> <p>— То је од последњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Варни, од б |
| су добро насељене и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле од кретања војске, рат |
| Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S} На то јој је често слао нарочит |
| , синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини Странџи и н |
| в, не отречет животноје вежуштому...{S} Последујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија |
| наче здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њив |
| идим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу |
| штала није.</p> <p>Султан је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља посадом.{S} Док није б |
| ојом гвозденом руком.{S} На њему је, на послетку, било главно старање о бојним и о осталим коњи |
| се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надстрељивало.{S} Међу другим стварима било ј |
| .{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв о |
| 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с и |
| м се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић п |
| начинима који онда буду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања се на милост Божју. |
| м као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисли да се |
| е, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, |
| а, с дужностима гостољубља и распоредом послова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи |
| оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толик |
| скувавао.{S} Због тих финих домаћинских послова, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим ј |
| p> <p>Осим овога велика је врста тешких послова везана била с млекарником, са сиром и маслом, к |
| ега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи к |
| ио земљу, било их је свуда одређених за послове другога реда.{S} Уљари или пчелари имали су мес |
| син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је радио властелину.{S} Весеље је било кад |
| те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на пос |
| о се толико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb n="199" /> изда |
| којим путем ти овде упућујеш хришћанске послове.</p> <p>— Упућујем народ, превисоко ти царство, |
| опрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили само преко њего |
| м сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне ни |
| знатим путем опет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома |
| у ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ј |
| одупрети и који су држали да се српски послови могу европском и западњачком помоћу исплести из |
| ="191" /> обојицу били толико заокупили послови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да |
| есени нису престајали госпођини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника с |
| , неизвесност, и да то јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било у глави како се спрема не |
| ла боље снахе од Стаменије, али у свима пословима који су се тицали кућног и породичног угледа, |
| процес и забавио султана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђурађ, међутим, подлегне старости |
| само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују свршетак само од насиља.{S} С тога је |
| ава у манастиру није годила домаћинским пословима.{S} Од како је царица Мара у манастиру, показ |
| познавањем ствари говори о домаћинским пословима с таквим <pb n="186" /> одличним домаћицама, |
| тања и размишљања било је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Ник |
| још не мало, забављена о својим сеоским пословима.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ ораше се свуда стр |
| еле.{S} По том су говорили о трговачким пословима и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брд |
| ј Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S |
| ајали до своје смрти, научили свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче К |
| ешће српскога деспота и да се постара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се великашима турским |
| еби, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твојих мис |
| Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да сва |
| који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су многе начине којима се ове дивље |
| м ловом као што лебде над сваким другим послом људским. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| рос је рано отпутовао у Смедерево неким послом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће вратити чит |
| омену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S |
| и се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уред |
| ати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си врш |
| да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујем |
| г трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату он |
| деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене |
| киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, |
| би се нахранила и господа и многобројна послуга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Кру |
| и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на |
| господару властелину, у којега су, међу послугом његовом, били нарочити соколари, који су се да |
| Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Праза |
| ју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> |
| логајима које је други момак за оним на послужавнику носио.</p> <pb n="235" /> <p>— Србија је п |
| упана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А тополиваца и тобџија каквих н |
| који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам т |
| } Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> <p>— |
| S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски дв |
| /p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва свога госта у трпезар |
| ву <pb n="74" /> софру разних понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши |
| надгледајући да се међу ловцима јутарње послужење и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непре |
| е издате заповести <pb n="236" /> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они су |
| , женскадија с момцима навали да изврши послужење.{S} Госпођа Круна је још раније издала наредб |
| енија, која се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је имала неког |
| га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у златним кондирима.</p> <p>— Не, не мог |
| који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа послужи старога деспота тако добро, да се опсада смедер |
| ањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Стаменија |
| је послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! п |
| у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели храниоци |
| и да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно видео, Стаменија |
| Оставио си сву таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још јед |
| овић, а што беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само пусто упињање немоћнога да се дворб |
| .{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред |
| вић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде |
| астави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо друговање; слободно ти је.</ |
| им дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице седе |
| челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно пох |
| м, тексту, <foreign xml:lang="cu-Cyrl"> послушљив, своје бреме савршене водештошу отложив, не о |
| и, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једнакост још од детињства.{S} Ја познајем |
| свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли |
| мекост и доброта и механичка навика на послушност не подчине вољи очиној и нехотице и да га то |
| ез главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност новоме стању него ми који смо га и до сад во |
| аповест и хришћанску дужност.{S} Помену послушност и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чу |
| ницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено |
| Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што |
| агласи како од њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зависи и вера и отаџбина, и како |
| ш држао очевих правила реда, верности и послушности.</p> <p>Сестра Драгошева Стаменија, ћерка П |
| у свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени свет и да га батрим |
| е у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} На њему је, на п |
| има се ове дивље грабљивице привикавају послушности и уређеном лову.{S} Хватали су младе птиће, |
| тало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све деспотове заповести.{S} Слутила |
| пскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113" /> деспотове кћери, |
| ин, који ју је с милином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћ |
| еј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатнијим расположењима.{S} Њему дођ |
| ремрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и |
| То се радило редовно с почетком часног поста.{S} На чисти понедеоник се вршило чишћење кухиње, |
| ер, један млин.{S} Он истера власника и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} О |
| обра, (1454) кад се Сибињанинова војска поставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна д |
| У томе је разговору обично Гвозденовић постављао <pb n="154" /> питања, а гуслар-Милојко је са |
| а, и манастирски момак који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави к |
| имену.</p> <p>Уврх софре, која је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, гос |
| огрну другом шареном, зеленом хаљином, постављеном зибелинима.{S} За тим султан пође на престо |
| роменио расположење.{S} Она на једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била |
| ку пријемчивост духа, царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, тако да се може каза |
| љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Тур |
| о име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име <hi> спахија </hi> или <hi> читлук-сахибија |
| /p> <p>— Та данас не треба много, па да постане туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни п |
| } Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође некакв |
| ане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам злос |
| зјави саучешће српскога деспота и да се постара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се великаши |
| , воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има |
| дених зимских јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по соб |
| има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био |
| ј у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком поњавицом, била му је одморник |
| у собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, бог |
| заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине постеље у једном крајичку, сав се остали намештај могао |
| ривиђења.{S} Он се нагло диже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и ле |
| черу су они носили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све шт |
| дњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</p> <pb n="265" / |
| но што није било његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати сво |
| , чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса са |
| су ни слутили колико дуго треба чекати, постити и патити!</p> <p>Лето 1453 прошло се још на мир |
| , нити много памти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је |
| је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом тачношћу.{S} Он је управо |
| овима и били су посластица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићк |
| на.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у својим намерама и мислима.{S} Главна му је с |
| њину задужбину, једно да је ближе своме постригу, манастиру Студеници, а друго и поглавито да ј |
| потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била |
| ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живо |
| не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори Којадин, |
| слобођења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброчинству и црквеним дужностим |
| ја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведем остатак живота |
| мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале да се учини неправда и не би р |
| сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није он толико ценио |
| ше му драгоцена упутства како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у ко |
| ековима нема; они се преливају лаганим, поступним променама један у други као и све остало у ор |
| n="243" /> Сибињанин искрсне изненада и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се |
| није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у мана |
| нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наре |
| ко сад Мехмед прими султанску власт, па потврди Халил-пашу у везирству, одговори деспот, све ће |
| p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша прикричио кнез |
| овори калуђер, то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људ |
| новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњ |
| ехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога толико коли |
| и повода, тако брзо после обновљених и потврђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђ |
| могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав |
| орила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали.{S} Т |
| аде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи оружје |
| {S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к |
| одном месту испред градића било је <hi> потециште </hi>, место за трке и остале јуначке игре, н |
| е била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом цр |
| ина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре онога времена.{ |
| ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас рекли, тркалишт |
| појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, којом се служи |
| иштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из својих заузетих шанчева.{S} Многи |
| господарима су они изгледали као агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле |
| руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакш |
| ужио правди и истини и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи су плакали растајући се с њиме.{S} |
| самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари н |
| окићене цвећем; горски водопад бистрога потока; кршно стење подигнуто у небо изазивали су дивље |
| остаје частан и светао спомен, који ће потомство држати при свести и при крепости.</p> <p>Разг |
| ове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му често долазил |
| а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутр |
| запаљеном, царица се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и п |
| и како се у детињској игри показала већ потоња велика сила и слава непобеднога Александра.</p> |
| же потпуну победу.{S} Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покв |
| и, мршавији или обилатији; главно је да поточић народнога живота и народне мисије непрестано ст |
| ости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да |
| бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па мо |
| ду Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1455. </p> </div> <d |
| ултан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила |
| д је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов језик се т |
| о није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропаст где се |
| од уговора? упита деспот калуђера, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим самим |
| трату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потпуне телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштр |
| ца Јерина!“ Узвици симпатија и радости, потпуно заслужени, распростираху се од гомиле до гомиле |
| езу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једн |
| ултанска воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам го |
| његових разлога, стари Гвозденовић није потпуно извршио деспотову наредбу о збеговима.{S} Народ |
| ити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин се потпуно користи том приликом.{S} Он у Београд пошље одм |
| , а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем |
| опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле и д |
| у самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на ме |
| о је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се једно |
| > Слава му, што је умео тим се случајем потпуно користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али кам |
| ва прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, није био за во |
| ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи |
| , осим градова, није било готово никако потпуно слободних људи.{S} Властеоски ред — властела и |
| су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно заступити старога оца Калистрата још у већој ме |
| вати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој непосредн |
| бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти игумана Калистрата, р |
| није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све деспотове заповести.{S} |
| е се видећи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на ско |
| евима и о јеврејској историји знао је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друг |
| ик, био прилично непокретан, ако само у потпуности врши прописане работе, али су те работе биле |
| у и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му на о |
| очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе турске лађе потопише се у Дуна |
| бином, па су, под том погодбом, уживали потпуну слободу.</p> <p>У свима местима на цариградском |
| е по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина |
| сти дојакошњих господара треба извршити потпунце.{S} И све су заповести извршене за врло кратко |
| > <p>Деспот наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти |
| из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смед |
| прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увеличање својих градских <pb n="43" /> повласт |
| ремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су били тако му |
| ба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} И то му је манастир осигуравао.{S} С тога м |
| зећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је султан |
| , а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностране робе и |
| мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и до |
| дморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда на ново охрабри, да |
| верног слугу.{S} Буди милостив жељама и потребама његовим и земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозден |
| адили по хришћанским мислима, тежњама и потребама.{S} Не мање је наше читаоце занимао опис крај |
| а чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи суда турскога; да своје с |
| е траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни за што, осим ако |
| напунити житом, све магацине одређеним потребама.{S} Млинове градске и пећи ваљало је окушати |
| ило је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама.{S} Пошто паљевине могу бити много чешћи случ |
| шћанском васпитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам других в |
| могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним везама с родитељским домом и с |
| још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, коња |
| го и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољубивим жаром жив |
| агим застранцима.{S} Место се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене би |
| дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> |
| е бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} Он је увере |
| в отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је во |
| зазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Деспо |
| ре једнога, па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гоми |
| жење старешини, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми прич |
| Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{ |
| ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила сухарцима, које би сама по шуми купила |
| а Круна, једнако тешко болна после оних потреса на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, |
| овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта |
| кизме, могао деловати узбуђујући, могао потрести хришћански свет великим енергичним саучешћем и |
| е другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> < |
| о.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли |
| и.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и девојке које су с њом б |
| есела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече госпођа Круна, нека поне |
| ичну политику и да смо народне интересе потурили за љубав личних рачуна деспотових.</p> <p>— Шт |
| , ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистрат.</ |
| Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним путевим |
| ош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочито, потурчењак ретко где могао скрасити.</p> <p>Говорило се |
| а одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубивости и ради прљавих користи овог |
| ао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Му |
| , њега нико није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Својима као да је |
| и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с изве |
| пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и других |
| речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је |
| сто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{ |
| е што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпи |
| Скобаљића.{S} Топличка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S} Д |
| новић нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Мих |
| двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или |
| де њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, п |
| ужје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ |
| рат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте |
| аредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све прегледам и видим.{S} |
| ове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с наро |
| је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Царици се Мар |
| спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му једа |
| властелин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочника и Точа |
| е веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да с |
| тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанска, рече отац Калистрат, удубив |
| се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манастири, кад замукну цр |
| ега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У са |
| > <p>Они су уверавали деспота, да знају поуздано како су дошле заповести од новог султана, да с |
| ишен и куће, и породице, и онога тихог, поузданог породичног живота, с којим је био срастао, на |
| злишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одврати |
| олебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, одговори ка |
| али, и свак је са својим <pb n="117" /> поуздањем полазио на посао, у ком се није знало како ће |
| наге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођ |
| који, чекајући оно неколико секунада, с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зн |
| каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје |
| свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинте |
| шке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, катка |
| уди, на које се они тамо не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и а |
| егова блага, божанском милошћу напојена поука текла је за свакога под једнако као извор чисте п |
| боравити твоје савете, твоје материнске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> |
| лушали су са жудном радозналошћу богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српским ист |
| ћу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу заборавити твоје |
| ву и друге, и многе философске изреке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време |
| старога лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који ће зб |
| а своје противнике или будуће супарнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су |
| , један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, зар за казну што се |
| и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега блата и нечисти.</p> <pb n=" |
| p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и почели се међу собом разговарати |
| отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара |
| вати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудрости, стрпељивости, издр |
| поведака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија б |
| гов калуђер ради.{S} Уживао је читајући похвале кротости, простоте и добросрдачности, а осуде л |
| не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, оче Калистра |
| ндровим освајањем и кратка Александрова похода онога света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала |
| и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S |
| оја оста очевидно сневесељена после ове походе младога султанског орлића.</p> <p>— Да, да, то ј |
| ли су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <pb |
| <pb n="18" /> <p>Султан Мурат је такође походио каткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома |
| унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква ј |
| иш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прекора.</p> <pb n="127" /> <p> |
| и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода није |
| се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жб |
| у авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место покрај самих дворских врата којима се иде |
| рем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може |
| итога падишаха што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} |
| ју султанку, коју нови султан с толиким почастима к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се на цари |
| јој наредио да се царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се дад |
| показа госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче она говорити, Гвозденовић је отишао од куће; отиша |
| трагедија, која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким народом српским. </p> </ |
| ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказ |
| ко!</p> <p>И лако, као млађано јеленче, поче скакутати око ружичнога џбуна украј којега је седе |
| е бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд |
| /p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> |
| рела часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад |
| емљу.</p> <p>Извршивши то, показа руку, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је |
| осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан паш |
| лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли |
| о му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан |
| — где му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смејати на путника.</p> <p>Путник, оп |
| p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане к |
| ти и спуштати к Смедереву.{S} Осим тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска св |
| су онда биле познате.{S} И силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су гру |
| том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> < |
| ловенске жупе и села по српским земљама поче увлачити реч по реч, донде непозната из језика са |
| > <p>Разговор међу већ угрејаним људима поче узимати неповољан обрт.{S} Гвозденовић никако није |
| S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, тако како ј |
| али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од |
| сам што дубље проникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Јадн |
| гледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке |
| нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гл |
| аник, задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још ни |
| рагош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На оружј |
| иливоје, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" |
| е се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао |
| лажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама вес |
| е да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку б |
| х напада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је |
| , и не могаше опсадити како треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с ју |
| ожно слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче говорити.{S} Он помену деспотску заповест и хришћа |
| опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу К |
| борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никак |
| и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:</p> <p>— Превисоко ти царство!{S} Мој уз |
| .{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> < |
| јући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше |
| сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам |
| риродна наклоност која још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним током обртати у н |
| о се још на миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} С |
| а моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почела растурати турска војска, Драгош узбуни народ по |
| у једноставном моралном целином, већ се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p>Кој |
| Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и све што је |
| атили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспотица |
| о вече, гости су поустајали од трпезе и почели се међу собом разговарати.{S} Неки су се спремал |
| ало лако угасити.{S} Како су Турци били почели наваљивати у густим гомилама на град, и како је |
| све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа; н |
| њала их како су тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је б |
| се оно што се дотле вршило властелину, почело од турског освојења унапредак вршити спахији.{S} |
| ="253" /> <head>XVIII.</head> <p>Кад се почело примицати пролеће 1455 године, султан Мехмед поч |
| соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити сељацима хајкачима, ловцима и господом.{S |
| цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди |
| ода слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу |
| у Цариграду данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати |
| несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је |
| ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Турци су се томе с |
| давали нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту с |
| хих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га ј |
| ио.{S} После узећа Цариграда, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се |
| о је трговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и пов |
| ек који је мало говорио и који је одмах почео служити се вештином да на далеко унапред смишља с |
| озатварали у градове, а и своја су села почесто обилазили старајући се, помало, и о зимници.</p |
| пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како обичн |
| на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Же |
| твеног и државног уређења мењало све од почетка до краја.</p> <p>Простом народу још је било нај |
| их хришћанских лађа, Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са сух |
| ер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би |
| маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и по |
| у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног поста.{S} На чисти понедеоник се вршило |
| е против Турака.{S} У таквом је стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још свр |
| S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчин |
| се.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Мехмеда II, имао је прилик |
| <p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их пос |
| предала, и Крушевац, који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су св |
| таном мир по захтевима које је султан у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа сва |
| и да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, |
| о што је 1865 иста мисао тешње и сасвим почетнички обрађена у приповедци „Калуђер“, која је 186 |
| ваше, јачаше непрестанце.</p> <p>— Охо, почеће опет мала брбљивица, што пред другим никада не у |
| рје.</p> <p>— Шта би најволео Којадине? почеће Драгош, лагано коња јашући уза свога друга и при |
| радовима и по већим трговима или селима почеше се дизати неверничке џамије <pb n="293" /> и уз |
| Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један пре |
| се размилеше по границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се |
| морна турска сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, ос |
| се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити и спуштати к Смедереву.{S} Осим тога по |
| и усијане кугле.{S} Многобројни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то в |
| улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот |
| могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, остављена о |
| и ред и сваку дисциплину <pb n="110" /> почињао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, би |
| ве смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан |
| целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши жути |
| пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика С |
| уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} Птице почињаху летати по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и из |
| ознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у отворе |
| свет одведен у ропство, многе су штете почињене, многе тековине за права Бога паљевини предате |
| аци, на којој се продавало робље, купци почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јад |
| ци, спремљеној у једном одељењу дворца, почињући <pb n="10" /> читати и певати црквене прописан |
| и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да |
| ко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију долете |
| цати пролеће 1455 године, султан Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим |
| а војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може |
| и тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима покорава, да њихо |
| ски делегат Јован Капистрански.{S} Тако почне напад на дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су |
| и се установила њихова власт, они ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и све |
| руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и кр |
| ори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— П |
| мед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити један по један.{S} Султан је сам одбира |
| добио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојак |
| па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђура |
| ећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S |
| е султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна |
| ршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, је |
| д ће <pb n="105" /> умрети, после ручка пошао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељ |
| ке и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <p |
| новала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико |
| <pb n="169" /> ни судија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни т |
| властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Кос |
| у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</ |
| се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред |
| а му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb n="225" / |
| ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и |
| спође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необичним задовољством.{S} Само је Драго |
| .{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу |
| а за показани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив |
| тана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше |
| и дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио неко |
| о користи том приликом.{S} Он у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба |
| већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди пре |
| {S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за |
| зео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за |
| једно ослабело, измучено створење, где, поштапајући се, једва прелази гробне брежуљке и оним се |
| ну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца Калистрата. |
| .</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуд |
| рше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p> |
| њима и склоностима.{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и сматрали ову немино |
| губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије |
| старешинама, или изборном суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа бо |
| пиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, |
| ца Мара је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{S} По том је нар |
| ади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није унапред познато где ће га и кад наћи |
| .{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник Мехмед није у Дренопољу него у |
| д како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по народу мислили да у том повратку има |
| S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, |
| ко половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, поша |
| {S} Тада се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ств |
| и усијано железо из котла кључале воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти у кота |
| укла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спреман, и имал |
| спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често звоним |
| ађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да п |
| а полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> < |
| народа били су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, црква држала просвету и образова |
| рина, проговори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} |
| његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник |
| каже погодбе под којима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће оставити Ново Брд |
| е ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се застал |
| маћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, по |
| ћа, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не |
| шњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S |
| у, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута колико |
| наредба, изазвана домаћим потребама.{S} Пошто паљевине могу бити много чешћи случаји неголи уби |
| вари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толики људи, |
| а кућу свога властелина и господара.{S} Пошто су беспослена властела много времена проводила у |
| емљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о њему говор |
| у радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Ма |
| напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пружала уз Дунав готово д |
| јући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога с |
| тао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се |
| вајући је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадије зауставља |
| огао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом |
| елена листа били спремљени као стан.{S} Пошто се парада свршила, <pb n="42" /> народ се разишао |
| кале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из |
| Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, пође пред њ |
| о је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и брање, седе на једну клупи |
| другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде |
| ашњега књижевнога словенскога језика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и вео |
| шевца прекрили војска са свих страна, и пошто се сви силни топови послаше које сухим које водом |
| .{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{ |
| Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у зам |
| Пошто су разгледали многе продавнице, и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви оно |
| в.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви с |
| о.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде слова подарена, онај је изговор |
| стела много времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а л |
| S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће |
| ати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, склонићемо га накрај крајева.{ |
| да, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко цар |
| реба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога г |
| вој промени вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошто је у својој кући све добро познавао, он се стресе |
| ицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и |
| ојску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољубивим жаром живо интересовао за |
| о је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је |
| и дисаху самом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча |
| особито задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто су разгледали многе продавнице, и пошто су и дево |
| тко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Д |
| д неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трп |
| и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицали код судије, а није се могло ут |
| бише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу |
| ику, али од богатијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше претурио педесету, али се здрављ |
| и одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{ |
| S} Јавите кнезу дубровачком, моме много поштованом пријатељу, да до новог погоршања све остаје |
| унио.{S} Уживао је милост Божју и опште поштовање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, |
| крашене главе лебдело је узвишено опште поштовање.{S} Нема никога виђенијег онде и у околини ко |
| и из црквеног реда.{S} Отуда оно велико поштовање према црквеним људима које се држи до данашње |
| вић гледао по своме начину, и свеколико поштовање према Плетикосићевим особинама, свеколико див |
| е ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем према оцу Калистрату не само због великога г |
| ехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим поштовањем поздрави царицу, која оста очевидно сневесељ |
| све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали домаћи |
| ица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, |
| Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се |
| алил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</p> <p>— Има пр |
| уно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити |
| ати и понека погрешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија само тиме |
| неће цркве, њихове повластице и њихова права и имања чувати тако како су их чували православни |
| Ово последње је узето из византијскога права; оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћи |
| ге су штете почињене, многе тековине за права Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испропада |
| мчивост духа, царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, тако да се може казати како |
| ративној централизацији и на једнакости права као што је данашња.{S} У оно време власт је била |
| политика се више не предругојачује.{S} Правац који је ухватио после Сегединског Мира он више н |
| S} Гвозденовић никако није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, |
| — Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле |
| "135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> <p>Он не изговори — ш |
| ед и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то |
| другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одредио д |
| и заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} Најтачније се <pb n="66" /> м |
| Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јан |
| би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале да се |
| {S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети |
| сти и благости, без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одгова |
| аиста, ходио као осветник, као заточник правде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско |
| теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио |
| обичај напаствовати људе и туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није био |
| о се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао сил |
| а, једино саветом и живом речју, служио правди и истини и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи |
| прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључа |
| елика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S} |
| е оставити ни напустити.{S} Уздати се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божј |
| и су да често случај заступа тако звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале случа |
| Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.</p> <p>— Царице ма |
| та ће сиромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће б |
| икоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, |
| вој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} Уз |
| pb n="185" /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су, добро осушени, могл |
| ин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре суџуке, који су се дуго могли држат |
| исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, ил |
| јединства.{S} Једни су добро разумевали прави смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска |
| ску. <pb n="109" /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинит |
| и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикосић би |
| У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, верности и послушности.</p> <p>Сестра Дра |
| а доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стот |
| о јој се красно око, округласти образи, правилни нос, златна коса, усташца и поносито чело.{S} |
| Деспот Ђурађ се према Турској понашао и правилно и искрено пријатељски.{S} Никаква повода није |
| м животом и понашањем оличена верност и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{ |
| и рачунати на помоћ деспотову.</p> <p>— Правим пријатељима се говори искрено, напомену деспот.{ |
| те вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви јед |
| мела разговарати се, задиркивати и шале правити?.{S} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{S} Ника |
| Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним расправама прибегавало Суду Божјем на више разн |
| и.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру |
| овића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као п |
| Положајем се мењају мисли.</p> <p>— Има право високо ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А |
| ом, против Турака.</p> <p>— Донекле има право, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија кад ј |
| , тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања.</p> |
| тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће |
| каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу о |
| и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опре |
| ; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисм |
| твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{ |
| нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, в |
| и, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и |
| тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка била |
| кога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта царица ради и како |
| амо парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1456 зауставио је процес |
| ило да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га овога часа звати да |
| људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Ка |
| господарство.{S} Ето већ толико година правоверни гину, топећи крвљу и претрпавајући лешевима |
| еведесет кривих пустити него ли једнога правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И управнике сам |
| столица васељенског патријарха, столица православља.{S} За патријарха се у први мах није знало |
| егово <pb n="202" /> значило да је цело православље клонуло пред исламом и да га је ислам побед |
| ло ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна осећала се овим догађајем обезглављена и по |
| А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} Господо честита и браћо драга, тешка су |
| ма обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина узданица.</p> <p>— А |
| n="223" /> притече у помоћ одбрани вере православне и оружју хришћанском.</p> <p>После молитве |
| от је бранио интересе Србије и интересе православне вере, радећи онако како је радио.{S} Деспот |
| рска имања од грабљивости наше властите православне властеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших в |
| и размишљао о прошлости и о будућности православне вере и српскога народа, што је у његовој ду |
| опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Турцима, непријатељима хришћанства |
| а и имања чувати тако како су их чували православни <pb n="250" /> господари.{S} То је јасно.{S |
| идети.{S} Као што је Цариград био круна православним градовима и православним државама свима бе |
| град био круна православним градовима и православним државама свима без разлике, тако је узеће |
| е језик српски говорио, докле се крстом православним крстило. </p> </div> <div type="chapter" x |
| ишли на Цариград, против <pb n="195" /> православних хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лек |
| непријатељима хришћанства, против цара православног, против места у ком је васељенски патријар |
| ултан Мехмед Свету Софију, главну цркву православнога хришћанства, преобратио у џамију, настао |
| свом завету и позиву, узимали у заштиту православну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду п |
| .</p> <p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство још бо |
| аре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Царица изађе на праг својега |
| ригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новога султана Мехмеда II.{S} Тек тад |
| ред — властела и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је зах |
| <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу д |
| села с оне стране планине поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак |
| Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царств |
| су, једва дишући од умора, у показаном правцу погледали докле око допрети може, да ли се види |
| По том добро промишљеном и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потп |
| тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, |
| ио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстре |
| а једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље и на њему, н |
| аву своју мајку.</p> <p>Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследника.</p> |
| {S} Иначе његова нога не прекорачи више прага тога двора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је |
| ој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспот |
| ки манастири, задужбине Стефана Немање, прадеда нашега, свети Никола, и женски — света Богороди |
| за стран свет, било и изван градића.{S} Празан простор у градићу био је засађен одабраним воћем |
| аилазила на празна села, празне тргове, празна насеља, без живе душе.{S} Изгледала су <pb n="23 |
| стави.{S} Иначе је војска наилазила на празна села, празне тргове, празна насеља, без живе душ |
| аче је војска наилазила на празна села, празне тргове, празна насеља, без живе душе.{S} Изгледа |
| ктика свагда показала да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми поче |
| p>Најтеже је било онима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли с |
| добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на дому Плети |
| њањем, исприча новоме госту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега р |
| нопољу.{S} Тога ради јој је прослављање празника најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архије |
| а шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам з |
| >Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинска ц |
| служимо.{S} Неповољни су им хришћански празници и скупови.</p> <p>— Па чим показују ту своју з |
| дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| га ослобођења, које се вршило о великим празницима или приликом <pb n="58" /> великих породични |
| народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечан |
| оски би се предстојник обукао у стајаће празнично рухо, повео би соколаре, који су соколе носил |
| руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} |
| 0" /> чудно та села и та насеља.{S} Све празно, све посакривано.{S} Куће позатваране.{S} Понека |
| е скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика свагда показала да су, на жалост, празне речи |
| и поред свега што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258 |
| лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чу |
| гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> |
| повија и гони, опет са те стране, густе праменове црнога дима.</p> <p>— Властелину, Гвозденовић |
| у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те |
| и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њо |
| чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, |
| } Погрешио је грдно што се одрекао вере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како да г |
| се силно поколебао.{S} Најдубље жилице праотачке вере затреперише у њему.{S} Мало је требало п |
| .</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори царица живље, али он чува вер |
| јима старали.{S} Соколи су били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од |
| сад је на ново понављала у храму своје прародитељке, Немањине Анастасије.{S} По том се повукла |
| ајало је испечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима стајали су спре |
| ише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, прасце <pb n="41" /> или телад.{S} Једни су играли и пе |
| S} Момци су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, ж |
| жњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало исто тако као и медовина, ви |
| ултан, са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у двора |
| , распростираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитеље!</p> < |
| } Драгош је имао највеће задовољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где |
| ог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> <p>Он не изговори — шта.{S} Није се још с |
| Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <pb n="6 |
| вере одрицали.{S} Нова најезда која је пратила освајача носила је нову веру, нов језик, нов ре |
| то је требало за дочек гостију, њихових пратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>П |
| о тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је мој |
| овору Александровом.{S} По том су редом пратили Александрово покоравање Атине, Рима и осталих ц |
| моћство војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са султаном м |
| на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сваки свога коња, |
| е на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре подне о |
| ника, којега је Којадин знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим околним кућицама. <pb n="8 |
| имао.{S} Стари Гвозденовић се налазио у пратњи султановој, и после узећа Новога Брда даваше му |
| азак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу ње |
| време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад |
| остојио почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падишахова, к |
| као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине Београда; ј |
| њаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разиш |
| ога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се с <pb n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах |
| ку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи побе |
| м Капистранским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србиј |
| према деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни повратак кћери староме деспот |
| га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} Мислио |
| штво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их |
| а оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици -бити милос |
| ле у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација после смрти деспота Стефана; ту ј |
| ати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.< |
| у Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице |
| још служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве године војевања у Србији, 1454, папа Никола беше и |
| ињанин, познаваоци овога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска би |
| е на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре |
| честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша твоје м |
| могућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, мај |
| ли савијале око њене деце, нарочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била |
| е му је том приликом учинила Стаменија, први пут су му отворили другојачије видике.{S} Размажен |
| читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тада, <pb n="254" /> слушала чудан, дотле непо |
| > <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео |
| ме је много интересовала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовал |
| у тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански чове |
| и Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n="31" /> благо и умиљато лице.{S} Милост |
| /p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам |
| је интересовало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— |
| листрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим п |
| је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом једнако давао знак целом карава |
| <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низ |
| у толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој ства |
| и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се жури |
| ше се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и |
| ати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на н |
| лица православља.{S} За патријарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вер |
| S} Српске посланике султан ће примити у први петак, и њима ће се предати султански дарови и поз |
| на напред само онај који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Срби |
| и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да с |
| старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама, кишама и суснежицама наста изнен |
| поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртови |
| кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима, да новоме султану изјави саучешће српскога десп |
| се одрекао вере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га н |
| {S} Али је од свију тих планова истицао првих дана напред само онај који је по извршењу први би |
| се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати бо |
| о другојачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдо |
| .{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Круне, на које се |
| м временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су ј |
| прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену по њихово |
| ио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Карам |
| ћем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Дра |
| ње је узето из византијскога права; оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама |
| ра, све окићено драгим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда. |
| ожђе.</p> <p>Судијски пристав проговори првом оптуженику, по имену Павлу, да изврши дужност.</p |
| дили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано железо из ватр |
| нашег народа изгинуло приликом ратова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n= |
| не, многобројне војске турске, која је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога |
| а је? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Тур |
| >— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на пре |
| пот је коначно променио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, |
| Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Та |
| а.</p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— |
| > <head>XIII.</head> <p>Неколико недеља пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Дра |
| ротивнике или будуће супарнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојиц |
| 1" /> у ропству после боја на Косову од пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p |
| p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде |
| га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, од прилике, Београду био дао деспот |
| достојно српскога народа, пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{ |
| шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божиј |
| тапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— |
| , пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, св |
| иоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манастирско брашно неначето.</p> <p>Кад |
| ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S |
| би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је |
| трајати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на |
| нађе старешину тога турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сме |
| промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрест |
| одобравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> |
| средства, како би о томе известили што пре све војничке старешине и војнике.{S} Исте такве су |
| и се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито |
| где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће султан.{S} |
| ту или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Капистрански дочека ве |
| ли хранити се храном спремном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За народ иза |
| обити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S |
| корима кад ко у њих каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у |
| ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена, немогући се никако опоравити.{S} Радовали су |
| о Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она га поче издвајати у ките |
| и одморник, па продужи у башти започето пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле |
| е и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама веселост |
| ону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и премилостиви, шапуташе царица, погледај мило |
| статак Цариградског Царства.{S} О Боже, преблаги творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахрани и по |
| ас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плаши |
| , сав се остали намештај могао на прсте пребројати.{S} Један котао средње величине, увек пун во |
| Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена била на словенски, животи Стефана Немање и Св |
| >— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Којадин.</p> <p>— Им |
| игом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су м |
| Морави не далеко од града Копријана, за превелике услуге, учињене Србији и дому деспотову.</p> |
| овале за ове ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем према оцу Калистрату не само због |
| сетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима.{S} Игуманија одведе деспота, деспотицу и цар |
| у црним грубим хаљинама, умотана црним превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, п |
| p> <p>У тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Стаменију |
| и је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замотуљак.{S} То је била половина срне, д |
| вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, докле сти |
| ту с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога м |
| да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки господине деспоте, упита Јован.</p> <p>— Има |
| пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче |
| еће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја |
| /p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} |
| </p> <p>— Много боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде имате у свакој џакуљиц |
| ет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране |
| анске послове.</p> <p>— Упућујем народ, превисоко ти царство, и делом и словом, да живи мирно, |
| ема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, о |
| посинак и љубимац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу и |
| породице.</p> <p>— Ја сам то и мислио, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што с |
| судбини, упита царица.</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Х |
| поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, али још немамо одговора.{S} Не мо |
| је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко ти деспотство.{S} У једној су нови динари, а |
| а и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> < |
| м енергичним саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само моје ли |
| једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих |
| еспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, одговори калуђер, то не можемо |
| дмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} И |
| ат обори главу и намршти чело.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити |
| ај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо |
| на, дубоко се поклони султану.</p> <p>— Превисоко ти царство и сувише је милостиво према мени.{ |
| нез Гвозденовић поче говорити:</p> <p>— Превисоко ти царство!{S} Мој узвишени господар, деспот |
| лонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство известим, да чујем твоје заповести |
| вагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пусти своју смерну поданицу да пођ |
| </p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> <milestone unit="subSectio |
| осподара, особито кад нас на то упућује превисоко ти царство.</p> <p>После тога царица отпусти |
| ли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање Католичкој |
| сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство да напоменем неке мисли, као један |
| отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли превисоко ти царство одмах путовати?</p> <p>— Чим будем |
| нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти царство?</p> <p>— Не знам, одговори царица |
| покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито превисоко ти царство, одговориће на то отац Калистрат.{ |
| о да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да |
| риће на то отац Калистрат.{S} Зависи од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници ил |
| све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисоком ти царству данас требају <pb n="32" /> други |
| аричиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера да се више не |
| ће царица радознало.</p> <p>— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју спр |
| ори Гвозденовић, и нека смо препоручени превисокоме ти царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари ј |
| е једино чиме могу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.</p> <p>— Царице мајко, биће што |
| ком, не може да се одбрани од католичке превласти и од папске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, |
| вешти књижевници упореде тај словенски превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{ |
| рате, рећи ће Којадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо |
| бе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који је језик Која |
| о, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књ |
| ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик н |
| рчком тексту поновим.</p> <p>Ово усмено превођење отац Калистрат је, држећи пред собом грчку књ |
| њи пут сад наслађава овим задовољством, превртањем новога новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по |
| дин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао читање каквог започетог д |
| и ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливене чаше и залагаше се залогајима које ј |
| ио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно своје бројанице, <pb n="163" /> и ша |
| викнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана |
| и су највише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош |
| а, које су се, по равном месту, могле и превући воловима или биволима, кад се под њих подметну |
| спустише носила, госпођа Круна приђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само жив |
| обље, ближе к цариградском путу.{S} Кад прегледа како му се била распоредила цела војска, он да |
| би оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом преко |
| ше његова коња.{S} Он сместа притврди и прегледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје п |
| стигоше манастирски стражари.{S} Он им прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде |
| арцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ раз |
| ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, одго |
| Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај мана |
| <p>— Видећу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> <pb |
| d> <p>По том је деспот, зналачким оком, прегледао рачуне које му је управник поднео, наредивши |
| ише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога народа.</p> <p>— Амо Гвозденовић! |
| нове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град је |
| тина, заиста чудновато, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, гов |
| жеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам преговарају како је деспотова политика сасвим антихришћ |
| о.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ з |
| на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспот |
| њега нараштаја.{S} И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девојку, која ми је срце |
| то, оче, није достојно српскога народа, пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> |
| > <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олуј |
| да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му и |
| е изненада и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред главном турском војск |
| ска под Јанком Сибињанином на једанпут, пред крај септембра, груне преко Рудника.{S} Велики уга |
| е бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из |
| лепа хиландарска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је било наслужено кандило.{S} С друге стране, |
| има сусретао царицу и њене родитеље.{S} Пред царичином носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек ви |
| аза се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић |
| ким госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном, цариц |
| авље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов |
| пимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И г |
| > <p>Али двори беху затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху |
| анастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две в |
| ш.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p |
| ао чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога донесоше као округлу синију од црвене коже |
| српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком при |
| том донесоше јестива у неколико санова пред посланике.</p> <p>Тако се свршила аудијенција кнез |
| о соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је по н |
| учитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се |
| тина, није манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p |
| и у црквеним парадама.{S} Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смило |
| се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви |
| ла?!</p> <p>Царица Мара клече на колена пред иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да с |
| на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; други су трчали на кршеве и в |
| араше момчић слободно, добивши поверења пред старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p |
| се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} |
| ам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образом морам истину говорити.</p> < |
| о му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је |
| бињанинова војска поставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану н |
| на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се |
| о из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заштите, излети са својом во |
| оје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— Положи новце, |
| се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска |
| тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама које јој је б |
| стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Исп |
| лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим жив |
| , Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до босан |
| а да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> видела није, пре |
| дан јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с ово |
| су стајали спремни при камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.</p> <p>Г |
| у плаветникастом зрачку кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипрага |
| те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори прос |
| дње њено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, у ком би |
| потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању извршене.</p> <p> |
| S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изаша |
| окушаје Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако са |
| одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо |
| кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фериз-бег |
| добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори просто затварају и как |
| је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да ј |
| сте задовољни што овога минута гледате пред собом положај којим можете бити задовољни.{S} Али |
| ворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни.</p> <p>— Издајни |
| ши удари одморна турска сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну |
| старешина свих еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је |
| од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беја читаву <pb n="74" /> софру разних пон |
| у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти на |
| >Пред једном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело д |
| м, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хт |
| ишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Т |
| засуканим рукама, али забринути стајали пред две ватре гледајући како се железна секирица и кам |
| потових људи који су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденови |
| ити на велике сребрне тањире и износити пред госте.{S} На узвишеном месту са стране гостима сед |
| да упитају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и н |
| Турци у Крушевцу запрепастише се видећи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду.{S} Од |
| ено превођење отац Калистрат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, српским |
| , рече Гвозденовић, дубоко се клањајући пред преобученим Турчином.</p> <p>— Ја сам, честити Гво |
| ропства.</p> <p>Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица М |
| ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај нар |
| весеља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој моли |
| их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Каз |
| } Наспрам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији старога Гвозденовића н |
| чему питао.{S} Другом приликом је певао пред многобројним деспотовим гостима.{S} Све велике ман |
| е тешке заповести, свак је претрнуо као пред последњим часом. <pb n="218" /> Још се није било с |
| ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће |
| и оставили тешке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више град |
| међу Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} |
| {S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да |
| значило да је цело православље клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у |
| >— Охо, почеће опет мала брбљивица, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се |
| Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било |
| агош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача, гом |
| д се погодити не може.{S} Они који буду пред народом када та времена наступе, треба да нађу и п |
| <p>Драгош повика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи оружје Миливоје |
| алистрат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен |
| етом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором <pb n="239" /> видеше и познаше људ |
| <p>Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча |
| рске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се турска војска с ниш |
| м арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир. |
| е или отврдлости као вољу Божју.</p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Белој Цркви спремаше с |
| обро продам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, |
| да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављајући своје уобичајене молитве.{S} То ј |
| и речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш |
| да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чи |
| н, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, истргавши |
| а Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су |
| ведио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са захва |
| караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницим |
| ав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло уб |
| итога.</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му |
| ама по ловачком начину, и свечано би их предавао господару властелину, у којега су, међу послуг |
| {S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим <pb n="37" /> |
| погубе; за 700 женских наредио је да се предаду његовим војним старешинама као награда војсци, |
| х у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца к |
| ице, које је, један по један, понајвише предајом, брзо позаузимао.{S} Стари Гвозденовић се нала |
| мах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац, који су освојили у почетку рата, к |
| више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рачунима, није му |
| ји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како |
| и дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како мож |
| еспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и предати се данас сутра — тако |
| ству на данашњи дан крснога имена лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто |
| авили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како п |
| ед делија, који су њима на личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њих |
| а да је спомен старога живота и старих предања најрадије приањао око старијих манастира.{S} И |
| S} Те се ствари не мењају, јербо су оне предање наших словенских апостола, а оно што су апостол |
| ри Којадин.{S} Зашто би се то противило предањима словенских апостола?</p> <p>— Слова и књиге, |
| а да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће оставити |
| е предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Ш |
| наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу, р |
| ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казн |
| Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и поздравом и п |
| ио стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану није никада требало одмора.{S} Од Кр |
| , многе тековине за права Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испропадао од чемера, од боле |
| н ће примити у први петак, и њима ће се предати султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</ |
| е до сад није предало, мораће клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне |
| да желите поклонити се самоме султану и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Ј |
| ету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и |
| лим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград био круна православн |
| да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тач |
| телин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете Богородице. |
| дарили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби |
| > <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао |
| ва победа над Турцима од 24 септембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђ |
| ескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Смедерева.{S} Станови <ref target="# |
| ију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Турским Царством, издељен |
| е било кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не одричете ника |
| дне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, расп |
| и сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и камилавка јед |
| мисије у Дренопољу пристао на поверљив предлог великог везира, да му он може од времена до вре |
| ство да напоменем неке мисли, као један предлог.{S} Султан је према теби милостив.{S} Могућно ј |
| могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p> <p>— Кад би |
| {S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је променио расположење.{S} Она на јед |
| Деспот је одговорио милостиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога |
| аше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижн |
| " /> видела није, премишљала је о истом предмету.{S} И она изгледаше замишљена, и занесена у ми |
| заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисциплину <pb |
| ут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спусти |
| сти се.{S} Завладало је народом некакво предосећање да су ту последњи дани самосталног народног |
| у, којему се деспот, по своме властитом предосећању, није радовао.</p> <p>Ову прилику је Ниш уп |
| ма ништа.{S} Његова политика се више не предругојачује.{S} Правац који је ухватио после Сегедин |
| estone unit="subSection" /> <p>Дервишко предсказивање о коме је султан Мурат говорио царици Мар |
| слити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тада |
| му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји највећ |
| ку приповетке, којим се и модерни живот представља.{S} Писац, наравно, не мисли да су добри ром |
| <pb n="6" /> прошлости, увек занимљив, представљају сувременицима у облику приповетке, којим с |
| био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њихов |
| ичина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет према тихоме једн |
| оп нису више били свуда радо дочекивани представници вере.{S} Новим господарима су они изгледал |
| ошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће празнично рухо, повео би с |
| >Којадин и Драгош упуте се кући сеоског предстојника, којега је Којадин знао.{S} Њихова пратња |
| ивљен да је једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове новце и неку |
| о је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме |
| делегат Јован Капистрански дочека веома предусретљиво старога деспота па вратима свога дома и з |
| Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства неколико знанаца, којима ћу се ја |
| придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калист |
| његови крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n |
| рађ сам скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке који су С |
| Простом народу још је било најлакше.{S} Пређе је његову господару било име <hi> властелин </hi> |
| осле промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом во |
| бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се с |
| ере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 1442, п |
| о си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којадинова лица, Он у незнаној сладости, ко |
| ао од ондашњега нараштаја.{S} И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девојку, која |
| ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким |
| а изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида међу вековима нема; они се преливају лаганим, п |
| ји пролазе као лишће, само без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позорнице, други |
| зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића његов стари позна |
| ра и књига, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе народне не простре густа скр |
| по изузетку.{S} Једноничио је скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија манастир |
| ојима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удар |
| и тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао н |
| ма не може уговорима обележити граница, преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити гр |
| она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би куповала робље да нико не зна за кога се |
| он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он |
| е јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замотуљак.{S} То је бил |
| <p>Лето 1453 прошло се још на миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећати нова |
| Гвозденовић да се заобилазним путевима преко преко планина докопа Софије и да спасе живот, кој |
| ст дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бедема насртали у град.{S} Кад зора 22- |
| де.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила |
| тономија.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готово независне хришћанске земљ |
| рушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, п |
| е провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којадинова лица, Он у незнаној сладости, која га |
| да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити се још |
| S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко целе године, него су једне друге све сустизале. < |
| на једанпут, пред крај септембра, груне преко Рудника.{S} Велики угарски ратник ништа не казива |
| ћемо, госпо, хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пр |
| се одржи име народно без прекида, да се преко славе народне не простре густа скрама незнања, да |
| Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Д |
| ћи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа |
| авши Стаменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и дру |
| о што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева лица.{S} Неко срећно расположење царова |
| ог деспота, него због његових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињанина.</p> <p>— Господару |
| , на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет година, али се веома добро држала, само |
| да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни то!</p> |
| па уседе на коња и пође неком пречицом преко планине, наредивши да и стражари истим путем иду |
| pb n="57" /> <p>Тај се посао продужавао преко целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао т |
| еновић да се заобилазним путевима преко преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му ј |
| ви су се, уз добре поклоне, вршили само преко његових доглавника.</p> <p>У одређени петак кнез |
| еби стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Ста |
| ед сам пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} Заповести су биле издане да још две во |
| мах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају. |
| ше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо |
| на.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прекора.</p> <pb n="127" /> <p>— Којо, Којо!{S} Зар так |
| ш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подручја који су пијанчили ил |
| ћи се домаћину.{S} Иначе његова нога не прекорачи више прага тога двора.{S} Којадин, чим се при |
| по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја |
| у дође на памет његова жена Круна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; њено свагдашње не |
| > <p>— Речима, псовкама, намргођеношћу, прекорима кад ко у њих каква посла има.{S} Пребацују св |
| </p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Бе |
| он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о ца |
| и кадифе најскупљега реда.{S} На трећој прекрасни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се посланиц |
| жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој половини маја.{S} Ту |
| дин је с ванредним интересом слушао ову прекрасну причу, коју <pb n="150" /> су Византинци вешт |
| дао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладал |
| и ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем размишљањем и читањем.</p> <p>— Па шта си ч |
| д нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили војска са свих страна, и пошто се сви силни то |
| м и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, разговарајући се.{S} Жене и девојке |
| али благим поносом који му млађано лице прекриљаваше.{S} Миљино срце стаде силније куцати, благ |
| > <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ |
| а пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, још једанпут промери очима простор кроз цркву |
| то, показа руку, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али от |
| рости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што с |
| стари калуђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је б |
| ла је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али ј |
| но створење, где, поштапајући се, једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури. |
| тарњој хладовини седела златокоса Миља, прелепа ћерка Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеленог, р |
| је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева лица.{S} Неко срећно расположењ |
| .{S} Прекида међу вековима нема; они се преливају лаганим, поступним променама један у други ка |
| рат се одликовао љубављу према књигама, према цркви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из |
| и или низбрдици.{S} У сукобима соха је, према прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви из |
| какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начином могао тај грех покаја |
| ника и сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу и господару, била непослу |
| и према његовој комбинаторској нарави, према великим интересима које је он имао да брани, њего |
| су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим уверењима и склоностима.{S} Добри, побожни |
| к, без икаква увијања и двостручења.{S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им |
| од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њи |
| јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи која је у њему била и према њег |
| мићска поноситост разбуди се у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Ка |
| ст двостручењем и привидном мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су г |
| ником, натакнута била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било д |
| им и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не могу |
| а Калистрата, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb n="289" /> је нов |
| тално, по једно село и по половину села према војничким списковима и према својој војничкој оба |
| неколико знала за наклоност свога брата према Стаменији Плетикосићевој.{S} Миља Гвозденовићева |
| а то најискренија.{S} Али није то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, а |
| {S} Питање његове женидбе, његова љубав према Стаменији добили су најнеповољнији обрт.{S} И как |
| > почињао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љу |
| какав је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави та |
| мисли, као један предлог.{S} Султан је према теби милостив.{S} Могућно је да би се могао оства |
| тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није нимало |
| уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— Јест |
| ле Цркве, одакле ће на висове планинске према Косову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лес |
| 11" /> Николе Скобаљића, а код Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали догађаји, к |
| ног реда.{S} Отуда оно велико поштовање према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</ |
| по своме начину, и свеколико поштовање према Плетикосићевим особинама, свеколико дивљење добри |
| м.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да |
| Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и правилно и искрено пријатељски. |
| о неколико, каткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличића.{S} Властеличићи су |
| само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први |
| пању на владу одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је |
| тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нарави, према великим инте |
| овину села према војничким списковима и према својој војничкој обавези.{S} Слободних људи и сло |
| држи, за чудо љут према непослушнима и према онима који би шта било погрешили.{S} С тога су мл |
| ао љубављу према књигама, према цркви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког п |
| его је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n="31" /> |
| о кнегињи Милици.{S} У очинској љубави према овим младим људима, отац Калистрат се није знао у |
| ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У |
| биле су испуњене превеликим поштовањем према оцу Калистрату не само због великога гласа и засл |
| {S} Његов друг Драгош, у свему исправан према дужностима вере, волео је бујан живот, <pb n="88" |
| жем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што |
| високо ти царство и сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити |
| му, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом искрен |
| изам ишчауравао каткад и одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разум |
| и представљао је извесну вреву и покрет према тихоме једноликом животу сеоске куће малога власт |
| заборави трпљивост, не заборави благост према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, ре |
| се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се свак мора поко |
| ак веома сјајно показао своју наклоност према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу |
| о је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и према онима који би шта било погре |
| том отац Калистрат се одликовао љубављу према књигама, према цркви и према свему црквеноме.{S} |
| {S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некакав мађијски врт самога мириса и благо |
| /> братом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час |
| у, дубоку молитву. „Господе, преблаги и премилостиви, шапуташе царица, погледај милостивим оком |
| још свршетак смрћу папе Николе V, који премину 24 марта 1455.{S} На његово је место, истина, б |
| мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— |
| јала а њега <pb n="133" /> видела није, премишљала је о истом предмету.{S} И она изгледаше зами |
| описи. </p> <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме господар |
| ако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им помог |
| овој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто |
| о џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На једноме месту су мом |
| био обузет <pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење |
| јер су они своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могли носити само лети, по бољем врем |
| не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.</p> <p>То је |
| главну цркву православнога хришћанства, преобратио у џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Те |
| то могао другојачије учинити него тако преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгодно ос |
| е Гвозденовић, дубоко се клањајући пред преобученим Турчином.</p> <p>— Ја сам, честити Гвоздено |
| ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ранио манастирског стражар |
| узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја |
| нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу к |
| говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећ |
| другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсад |
| е коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, ис |
| епријатељима Турске.{S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је |
| а, — купите нас Бога ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и у |
| манастир Св. Николе тај добар исправљен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ |
| о ми немамо преписа.{S} Требало би само препис набавити, друго ништа, одговори отац Калистрат.{ |
| га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Требало би само препис набавити, друго ништ |
| пале као сад, него су се преписивале, а преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, ск |
| лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па |
| препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манас |
| ви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче одређене три ћелије, у којима је било увек св |
| књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, а преписати једно дело у више ексемплара б |
| ке лествице </hi></title>, која је за њ преписивана. <hi> Прост инок скот словесан </hi>, писаш |
| којима је било увек свега што треба за преписивање: хартије, калема, ножића за зарезивање, шил |
| преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирском |
| н дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да |
| чито волели и који би проводили цео век преписујући и путујући из манастира у манастир.{S} Бога |
| би спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто |
| у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегунци силне, многобројне војске турске, ко |
| огу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{S} П |
| а српским исто тако као и његове смерне препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хришћанској једн |
| упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш |
| одет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} Господо честит |
| екати, одговори Гвозденовић, и нека смо препоручени превисокоме ти царству.</p> <p>— Већи део в |
| и били су штиво, које је отац Калистрат препоручивао његовим ученицима.{S} У дугим и неисцрпним |
| <p>После тога царица отпусти посланике, препоручивши им да јој се познатим путем опет јаве, нар |
| е сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препоручивши своме највештијем момку да би му нарочито |
| ити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свог |
| ле године, свршити.{S} Али на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи |
| коју <pb n="150" /> су Византинци вешто прерадили по хришћанским мислима, тежњама и потребама.{ |
| а за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} |
| а и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну линију, скупи колико је могао војске, |
| а, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Б |
| /p> <p>— Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> <p> |
| да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено погледа.</p> < |
| о поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или за награду коју су дав |
| астале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омлади |
| м и са Србијом, на коју она никада није престајала мислити.</p> <p>Помоливши се Богу, као што р |
| а на огњиштима, па до краја јесени нису престајали госпођини редовни послови.{S} Ако веје снег |
| оја красна Миљо, престају пријатељства, престаје друговање....</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Али |
| свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност престаје.{S} Онда сам ја де |
| ли — где то престаје, и моја послушност престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сме |
| а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престају пријатељства, престаје друговање....</p> <p>Он |
| кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да он ни |
| тафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалн |
| ст.{S} Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружје незадовољни, само што га |
| а не почети, па брже боље задухати се и престати, како обично раде западни хришћани.{S} Али, оп |
| година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће |
| Александру, кад је као младић ступио на престо, војводе његове саветовале да одмах војује и да |
| де Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Алексан |
| су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник је Мехмед већ имао држање и понашање |
| а човека.</p> <p>Прилазећи царици Мари, престолонаследник се по турском обичају дубоко поклони |
| о је још времена да нареди да се позове престолонаследник Мехмед, који ће бити султан после њег |
| <p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мару сматрао |
| ош то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник Мехмед није у Дренопољу него у Магнез |
| рестолонаследника.</p> <pb n="13" /> <p>Престолонаследник Мехмед је био леп, стасит младић.{S} |
| изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследника.</p> <pb n="13" /> <p>Престолонаслед |
| лтану, који је седео на своме узвишеном престолу.{S} Један од паша, нарочито за то одређен, при |
| ом зибелинима.{S} За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То је била на неколико сте |
| им за седење.{S} Чим се султан попео на престоно место, пожурише се к њему паше, које су га онд |
| о, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо душом означивши |
| .{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли |
| и, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису б |
| довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу к |
| о такође да изврши већ изречену самртну пресуду.</p> <p>Неколико дана после овога разговора цар |
| ј Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те разумео, мајко, од |
| ћ имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато намештену, на којој су гости |
| су давали љубитељи, у којих је младост претворила се у успомену беле косе; ту су се потезали т |
| ског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Богу и служби њег |
| ије ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те разумео, |
| опа је патила од једног великог зла, од претеране децентрализације.{S} Нико још није имао држав |
| Гвозденовић тачно суди, синко, само је претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере прао |
| p>— Истину ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p |
| ања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу |
| поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде најпре о |
| о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко целе године, него су једне друге све су |
| а судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, његов су |
| е објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо као пред последњим часом. <pb n="218" /> Још с |
| зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пол |
| година правоверни гину, топећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?</p |
| мастионицом и калемима за писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигд |
| делане, и ако су последњих година доста претрпеле од кретања војске, ратовања и свакојаких разм |
| е многобројне везе нису тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трговачким пословима |
| оти жене која је, у пуној уздржљивости, претурила своју тридесету годину.{S} Одело јој је било |
| е о коме причамо, године 1450, била већ претурила тридесету годину.</p> <p>Као треће дете деспо |
| велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио педесету годину живота.{S} Не осећам се као шт |
| ција после смрти деспота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; т |
| у свему знатан и поштован човек, бејаше претурио педесету, али се здрављем држаше тако добро, д |
| на.{S} Најстарији му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља примиц |
| де одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби му ништа није поми |
| рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и могао се упо |
| за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко мислио, толик |
| ко је та победа оснажила срца Турцима и преузнела њихове наде, толико је религиозна мрзост у ср |
| о да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одгов |
| јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, |
| г и много цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке |
| рбија.</p> <pb n="261" /> <p>— Разумем, пречасни оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, |
| т.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не |
| ин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита Калистрата, нашега општег |
| е.{S} При једној такој забави султан на пречац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дрен |
| прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом преко планине, наредивши да и стражари истим п |
| даре: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брд |
| ој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{S} Д |
| Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети |
| говој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S |
| а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстраци |
| вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној такој забави султан на пречац занемогне.{S} |
| есеље као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Мил |
| ричина и начин живота у њеном двору.{S} При свеколикој смерности царичина живљења, двор је опет |
| за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима насељавани су рибар |
| ћ Миливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, |
| иљци.{S} Тај је начин употребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци |
| људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак |
| радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг стареш |
| /p> <pb n="91" /> <p>Он уздахну, јер се при самој помисли на зло време које их је чекало, био р |
| , који ће потомство држати при свести и при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угрејаним људима |
| тирима, и уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} У |
| ли с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима |
| и свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о па |
| јим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се нос |
| о.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба напити у здравље домаћину и њег |
| олитву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} К |
| ма њиховим.{S} Момци су стајали спремни при камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и |
| светао спомен, који ће потомство држати при свести и при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угр |
| му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупни |
| га ради сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, |
| ла је и особита милост, којом је султан при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа и према ко |
| изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Мехмеда II, имао је пр |
| сле и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају |
| мена Аристотеља и Омира, која се помињу при Александрову васпитању, нису много дражила радознал |
| а од његове стране поздраве царицу Мару при њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На цариградском |
| и за накит женски, и имао је продавницу при средини улице.</p> <p>Његов тужилац био је некакав |
| није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу |
| арога живота и старих предања најрадије приањао око старијих манастира.{S} И онда су састанци о |
| у тешким заплетеним правним расправама прибегавало Суду Божјем на више разних начина, обично о |
| о је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} |
| тити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} |
| .{S} Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мирна природа с |
| деновић.{S} Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са спокојств |
| уни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим ло |
| тану у Софију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одго |
| ама.{S} Кад се посланици, клањајући се, приближише султану, нарочити султански момци прихватише |
| оле у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две |
| ла кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу |
| није тражио популарност двостручењем и привидном мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био ошт |
| укну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, приступи постељи која ј |
| е начине којима се ове дивље грабљивице привикавају послушности и уређеном лову.{S} Хватали су |
| главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких заповести.{S} Да би их д |
| отета, да је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме животу.{S} Једва се измолио у деспот |
| против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Није требало, нека |
| ер је необичност те ретке казне свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му |
| љеви, јунаци и светитељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за време |
| на, макар да није имао никаква стварног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић ј |
| уо срца Којадинова.{S} Оне резерве, они приговори које му је том приликом учинила Стаменија, пр |
| сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p |
| у, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само је |
| ајпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се бо |
| м у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S} Пекмези о |
| ше прага тога двора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и наст |
| Један од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којо |
| уци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к руци седога свештеника и искрено је пољуби.</p> |
| е био остао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се |
| ?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, с |
| > <p>Кад спустише носила, госпођа Круна приђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не |
| ш брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, од |
| сти да завијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на друг |
| оварали, у порту ступи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десно |
| или обавештени.</p> <pb n="44" /> <p>Да приђемо једној гомилици простих људи који су у крају по |
| ан крила свете цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем ово |
| {S} Млади људи одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљ |
| журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом П |
| и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског капетана, те се извештаваше о карава |
| тња.{S} У међусобним разговорима сви су признавали да се у Србији не може водити другојачија по |
| да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и признаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају п |
| белоданио твоју кривицу. <pb n="175" /> Признај што си одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си |
| у, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не признајем више никога, ни деспота ни султана, осим Бога |
| лушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске старешине и слушам их у свему што м |
| је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања његова искрена служба народу.{S} А он је, цело |
| сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архимандрит Калистрат замоли епископа Венедик |
| исано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његових поданика и у његовој зе |
| слим на то, одговори Којадин, али морам признати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар |
| рад.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећ |
| ла даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, |
| у, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких границ |
| ци меке и иностране робе из Дубровника, Призрена, <pb n="177" /> Скопља били су такође ту, на с |
| , две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањск |
| е у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign xml:lang="cu"> чьст </ |
| ник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске деспот |
| даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држа |
| ије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело д |
| ици, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{S} |
| и студеничку, и дечанску, и Арханђелову призренску, и свето-стефанску, и грачаничку, и Светога |
| Душановом манастиру Светог Арханђела у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи |
| њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износили на продају најлепше ствар |
| амириса измирном и воштаним свећама.{S} Пријатан звук кадионице сусретао је из олтара царицу и |
| ади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нови султан показиваше најбоље расположење, а |
| ва, добар трговац, велики народољубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио жи |
| е распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио или што би саз |
| града, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже |
| че, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све ни |
| лаго мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мисли |
| ужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматр |
| породице, <pb n="121" /> да себи стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаме |
| ш, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање уч |
| ако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисл |
| била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити д |
| сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријатеље, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом б |
| p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у |
| о се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи читања нису могли задовољити ни у једном мана |
| рства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи.</p> <pb n="264" /> <p>— Како то? упита султа |
| у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговара |
| еђу добрим познаницима и <pb n="134" /> пријатељима, најбоље умела разговарати се, задиркивати |
| ати на помоћ деспотову.</p> <p>— Правим пријатељима се говори искрено, напомену деспот.{S} Ја н |
| </p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној такој забави султан |
| ан све.{S} Ти више ниси другарица, ниси пријатељица....</p> <p>Драгош ту заста.{S} Миља устаде |
| ма Турској понашао и правилно и искрено пријатељски.{S} Никаква повода није <pb n="210" /> било |
| и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се |
| и Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S} И коњ |
| љубиш, или је место старог друговања и пријатељства, које одбегава одраслу девојку, настао нем |
| сле девојке, моја красна Миљо, престају пријатељства, престаје друговање....</p> <p>Она ћуташе. |
| ам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— О |
| се очевидно нису разумевали.{S} Њихово пријатељство и њихове многобројне везе нису тога ради н |
| лим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријатељству, не једанпут опомињао на те дужности стрпљ |
| де се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ет |
| е се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио |
| јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају каквим се начином може изаћи пред |
| ску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и |
| значи.</p> <pb n="65" /> <p>— Племенити пријатељу, одговараше деспот, не сумњајте о овоме што г |
| крметину једете?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих т |
| незу дубровачком, моме много поштованом пријатељу, да до новог погоршања све остаје као што је. |
| е одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево |
| ћ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у јед |
| .</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца она, пријатно се повративши од лаког изненађења.{S} Откуда т |
| о што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говор |
| а зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по планинама.{S} Коло стаде и народ |
| ита <pb n="132" /> осећања, осим обичне пријатности.{S} Свагда му је било мило видети се и гово |
| под цветом.{S} У соби је мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у |
| ови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb n="34" /> по |
| уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост духа, царица Мара му је постала права мајк |
| м неколико речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> <p>На скоро се јави сам Гвозде |
| ао на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Стаменија као дувна, у црним грубим хаљинам |
| отврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много на об |
| е зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих може |
| реву с извесном војном силом, коју беше прикупио ради своје властите сигурности, деспот је у то |
| же бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, |
| ржање и понашање зрелога човека.</p> <p>Прилазећи царици Мари, престолонаследник се по турском |
| ља је, једва задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле вој |
| дно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво џара |
| звући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као после слав |
| Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговори Гвозденовић, |
| однијим начином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра расположења, ако |
| земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како с |
| ри од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести о |
| ластице, које је пре педесет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани с |
| ти се, мислили су којим би начином нове прилике требало окренути у своју корист, тако да њима п |
| ладе новога султана Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло по |
| ад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут |
| ђура био на служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Го |
| од велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича ка |
| а би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио |
| обично испитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића з |
| Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Македонском.< |
| које се вршило о великим празницима или приликом <pb n="58" /> великих породичних весеља у влас |
| казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, читао <title><hi> Живот цара Александра Макед |
| и о многом га којечему питао.{S} Другом приликом је певао пред многобројним деспотовим гостима. |
| а.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком приликом нудио митром владичанском.{S} А он за то никад |
| м Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га које |
| могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, |
| и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књи |
| у у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинска црква, и кућа би б |
| е резерве, они приговори које му је том приликом учинила Стаменија, први пут су му отворили дру |
| то зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како је код царице Мар |
| Јанко Сибињанин се потпуно користи том приликом.{S} Он у Београд пошље одморну војску, увуче у |
| том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и ниса |
| {S} Томе човеку је Гвозденовић имао том приликом и да одговори на питања султанова, која би му |
| о је хришћанскога нашег народа изгинуло приликом ратова, пре десетак година, и после, кад су Ту |
| > <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић приликом последње његове мисије у Дренопољу пристао на |
| му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње мисије још већма утврдило борављењем |
| кар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустана |
| општу сигурност?{S} У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— |
| S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Деспот наређиваше млађима да одмах потр |
| м предосећању, није радовао.</p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увеличањ |
| низбрдици.{S} У сукобима соха је, према прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче |
| искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуздати као на себе с |
| а паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сва |
| ит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, склони |
| јачије природе, који су свикли у свакој прилици тражити свој интерес и довијати се, мислили су |
| бичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прилици узнемиривала и плашила султанових пожуда.{S} И |
| без новаца.{S} Властеличић, свађалица и приличан насилник, удешава, свакојако, да отера јунце а |
| Био је то човек космат, средњих година, прилично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше |
| тране полазили зидови, те су опкољавали прилично велики квадратни простор, као градац.{S} Тај ј |
| Тога ради Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске на левој страни Дунава, смисли да разби |
| ик.{S} Истина је он, као насељеник, био прилично непокретан, ако само у потпуности врши прописа |
| е у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, од |
| омака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али с |
| на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са св |
| увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црв |
| ед је напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље |
| е људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два власт |
| </p> <p>— У добри час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгл |
| осторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале би смртоно |
| ашаване.{S} Отац Калистрат је најрадије примао калуђере писце, од којих, осим цркве, никакав др |
| ла непрестано уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, |
| ече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га ви |
| ="238" /> <p>— Да, Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} |
| а папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљама, |
| у свештенички ред, с једином намером да приме образованост и писменост своје вере.{S} Отац Кали |
| Даријевом, и о казни коју је Александар применио чак и на издајнике својих непријатеља.{S} Која |
| ало.{S} Једноме се властелину свиди, на пример, један млин.{S} Он истера власника и постави сво |
| и могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </hi> другоја |
| Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би |
| Гвозденовић први појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и |
| у овим стварима.{S} Ми морамо показати пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да о |
| хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми |
| донију.</p> <p>— Ето, рече Којадин, ето примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашт |
| о се и други све више стану поводити за примером <pb n="247" /> мога оца, као што се већ опажал |
| к, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисциплину <pb n="110" / |
| ску историју, и отац Калистрат им је на примеру показивао шта које место значи и како се који ч |
| може се видети <pb n="155" /> по овоме примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, К |
| ојим говорним, српским језиком, с малом примесом ондашњега књижевнога словенскога језика, и пош |
| lang="cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе |
| је смерне поклоне Величанству твоме.{S} Прими их милостиво <pb n="36" /> и не заборави твога св |
| у, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не мари |
| е води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрах |
| иљку на одређено место, царица изађе да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Тура |
| или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То је с |
| да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама <tit |
| аде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дв |
| листрат викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да |
| умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студеници.{S} И т |
| задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску власт, па потврди Халил-пашу у везирств |
| су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и о |
| положења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љубимац.</p> <p>— Стараћу |
| а Калистрата.{S} Млади игуман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо |
| да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који |
| > <p>Са свим другојачије је царица Мара примила игумана Калистрата.</p> <p>— Честитам ти, рекла |
| ом царичиним.{S} Тако је царица свечано примила посланике свога оца, који беху дошли на Порту.< |
| отићи ће његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанску.{S} Њему је остао само углед с |
| хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобо |
| ад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питањ |
| ћи се што се тако млад човек тога посла примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p> <p>У |
| малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мр |
| но спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> <p>— А ш |
| не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како |
| </p> <p>— Јесам продао, али новце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не плати што је погође |
| обом.{S} Султан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој п |
| S} Паде му на памет како ће жена његова примити глас о његовој промени вере.</p> <pb n="216" /> |
| ишта не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом жени |
| путовати.{S} Српске посланике султан ће примити у први петак, и њима ће се предати султански да |
| ла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} Најтачније се <pb n="66" /> морају вршити с |
| требало о свему известити царицу Мару и примити њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозденов |
| , одакле им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било |
| малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да приј |
| двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се својој двадесетој години, и била је у напу |
| м одјекиваше кроз планину.{S} Они су се примицали манастиру.</p> <p>— Победиће онај у кога ника |
| вчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и почели |
| есми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и вод |
| г грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он |
| /> <head>XVIII.</head> <p>Кад се почело примицати пролеће 1455 године, султан Мехмед почне нано |
| е да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и |
| Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455, још, нада све то, обележено и п |
| Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино ср |
| објави јаким лајањем да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти м |
| p> <p>Кад објавише да се високи путници примичу од Прокупља, зазвонише звона и на манастиру Све |
| да нам помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наградама теби можемо показат |
| лтанија, а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Н |
| Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} |
| овољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витом |
| живот манастира Студенице.{S} Ту је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} |
| ак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је о |
| Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, српски ћ |
| на, српски ће посланици -бити милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за д |
| ких послова, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки |
| ле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на Београд опет нападне с |
| инства научио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђ |
| високоме ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугар |
| ој у свом двору све повластице које јој припадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан |
| <p>Барбатовац је повелико село које је припадало властелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су би |
| штај десетка и осталога којечега што је припадало властелину.{S} Село је било сасвим просто.{S} |
| дела.</p> <p>Овоме свету интелигенције припадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалек |
| , ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припали свој воштани свитац и крену к својој спаваћој с |
| , на којој су гости седели частећи се и припијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре о |
| би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у ист |
| околови.{S} Поред соколова, у Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји з |
| абавну књижевност, у којој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и уве |
| је већ више година од догађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема више ник |
| е прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у П |
| товима пружа приповетка коју није писао приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима |
| мало је ко знао.{S} Један старији човек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, распр |
| ао тешње и сасвим почетнички обрађена у приповедци „Калуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у |
| е поглавито његове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и глада |
| <p>Читаоцима се на овим листовима пружа приповетка коју није писао приповедач од посла.{S} Писц |
| </head> <p>У време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим градова, није било готово ни |
| ле.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, интелигенција није била што је данас, нити |
| ОВАКОВИЋ</p> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У XV ВЕКУ</p> <gap |
| наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измишљене ствари, него да су дело студије, ц |
| Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различите апокрифе.{S} И апокр |
| у у што свестранијем облику.{S} И облик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији.{S} Т |
| ив, представљају сувременицима у облику приповетке, којим се и модерни живот представља.{S} Пис |
| одеснији.{S} Тим путем се овде у облику приповетке износи дело студије, јер и за неке обичне сц |
| другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистра |
| из села, <pb n="107" /> кућу уредила и припремила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак |
| а брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него |
| а само дође благослов родитељски, па да природа пусти крила своје нежности.{S} То су знали цело |
| је био у се повучена, замишљена нежнија природа.{S} Није много марио за друштво.{S} Миловао је |
| га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> <pb n="193" /> |
| ао књигама и манастиру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то |
| ека Којадина на његовом путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} |
| Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од к |
| пети и сносити.{S} Људи пак другојачије природе, који су свикли у свакој прилици тражити свој и |
| ину, за оне нарочито које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купљење сена и брањ |
| били су навикли једно на друго.{S} Она природна наклоност која још децу везује, почела се, са |
| ецу везује, почела се, са зрелим веком, природним током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али с |
| нути у уживање тихих али величанствених природних дивота.{S} Леп изглед на планине блиске и уда |
| ивоту сеоске куће малога властелина.{S} Природно чедо српскога села имало је сваки дан доста да |
| оца или матере, или брата или детета — природно је да се раније та казна врло ретко могла виде |
| </p> <p>Ове промене, које су дотадашњем природном сеоском девојчету давале извесну господствено |
| у.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну бистрину великог је утицаја имала околина цари |
| својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила.{S} Паде му на памет његова |
| јстаријег сина, игумана, који је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио што је |
| обро погодити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ства |
| та је Драгош урадио својом одлучношћу и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p>— |
| су се по градовима све више склањале у присенак, тако да није много прошло а да је спомен стар |
| далеко лукавији, Гвозденовић није могао присетити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке |
| бно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина од |
| че гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} |
| е стигнемо.{S} Ако је властелинова њива приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а наш |
| Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у којима су му јављани нај |
| , тога истога дана, и гласници царичини приспели да објаве рођење давно жељенога сина.{S} Имена |
| караваном од триста коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се смест |
| г говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи.</p> <p>— Честити беже, упашће |
| деле кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Божји Суд, је обелоданио тв |
| p>— Павле, свршавај у име Божје, повика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, још јед |
| из котла кључале воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.< |
| се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па др |
| тајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега један калуђер с епитрахиљем.{S} |
| спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав проговори првом оптуженику, по имену Павлу, да |
| >— Хајде, Јанко, твој је ред, проговори пристав.{S} Деде, Милија, проговори даље манастирском м |
| S} Очевидно је остао неповређен.</p> <p>Пристав погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаш |
| ш бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свем |
| ио прочитао књигу о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас |
| Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задовољан.</p> <p> |
| их ученика.{S} Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи |
| не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела прис |
| о кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и овамо; кад се само не би мислило да се мож |
| ка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с т |
| то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215" /> мајка |
| рушевца је одмах начинио зборно место и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мор |
| днемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; м |
| Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је с |
| иком последње његове мисије у Дренопољу пристао на поверљив предлог великог везира, да му он мо |
| да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу |
| им да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто је м |
| огао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи с |
| у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он |
| урске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Су |
| да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање Католичкој Римској Цркви једнога народа као |
| аху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брзо се с |
| а коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници |
| ца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређени момци везали су га за |
| изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} |
| зденовића, ћефалија Петар се поклони, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и чест |
| зађоше те поздравише царицу.{S} За њима приступише Турци, који су, управо, и сами били део грађ |
| е служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа и свеколикога њег |
| Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Круне, на које се скуп |
| трахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође присутна.{S} Један је оптуженик био окривљен да је једн |
| ихове тих песама пропраћали су узвицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око |
| мах изведоше његова коња.{S} Он сместа притврди и прегледа на себи оружје, заповеди момку да и |
| лушала је молитву да Бог <pb n="223" /> притече у помоћ одбрани вере православне и оружју хришћ |
| рода.{S} Одговори су били да свуда људе притиска неспокојство, неизвесност, и да то јако смета |
| ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног народ |
| <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети. |
| он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <pb n="136" /> што га |
| , истргавши мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко см |
| о је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је бранио интер |
| их људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су оруж |
| вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који је стајао уз Драгоша. |
| м у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати мало оштрије стари Плетикосић.{S} Од часна пад |
| <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, који, чекајући оно неколико |
| , сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не може, синко, ј |
| авијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога опту |
| чно му не испуштајући руку како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде п |
| } Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема рукама, свом снагом.{S} Народу треб |
| ижише султану, нарочити султански момци прихватише поклоне, па их уздигоше и показаше султану, |
| на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{ |
| о веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> < |
| и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обд |
| тивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{ |
| вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио д |
| и слава непобеднога Александра.</p> <p>Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, |
| могло споља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точаним |
| ао што се, обично, мало верује ловачким причама.</p> <p>Од новости говорило се тога дана много |
| “</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, била већ претурила тридесету годи |
| а говорила.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили не толико |
| } У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествичник |
| ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео |
| тњу Богородичину по паклу.{S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао. |
| јској историји знао је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе фило |
| љада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти |
| рима с њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу М |
| ат би читао, а Којадин слушао чудновате приче о Александровом војевању и тумарању с војском по |
| ламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од |
| ти оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да причека.{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда по |
| адржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају по |
| ине, Рима и осталих царстава по Европи, причу о славном тројанском војевању „ради жене“ и лепу |
| и за своје слушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толик |
| анредним интересом слушао ову прекрасну причу, коју <pb n="150" /> су Византинци вешто прерадил |
| смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро.{S} Св |
| <pb n="211" /> Николе Скобаљића, а код Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали до |
| Манастиру код Призрена, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Сте |
| Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворено око и у |
| , <pb n="194" /> па је на путу, идући у Приштину, некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обран |
| а се потурчи ради частољубивости и ради прљавих користи овога света.{S} Па се сети сина свога К |
| квеноме.{S} Родом је био из студеничког прњавора, и онде је на његову рану младост утицао цркве |
| читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви |
| најозбиљнијим тоном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А к |
| после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију долете упрашен и |
| {S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник је Мехмед већ имао држање и |
| в опис хиландарске одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, која <pb n="93" /> се и иначе, овда он |
| .</p> <p>Миливоје, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> < |
| рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од великог цари |
| оворе како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Беогр |
| м; да у посту, у молитви и доброчинству проведем остатак живота као удова султанка, докле воља |
| есело играли?{S} Знаш ли толико заједно проведених часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се с |
| су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> < |
| Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, све до своје смрти 1487 године.</ |
| ужбе.{S} Кроз шеснаест година што их је провела на султановом двору у страху и зебњи од господа |
| >— Пре годину дана.</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> <p> |
| и по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којадинова |
| зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на крају |
| ове.{S} Прозори су били испуњени танким провидним платном, а на средини је, међу собама с једне |
| оме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да |
| ах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да помишља да с |
| ити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и |
| ратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провириваше, у тону којим га је изговорио, задовољство |
| гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом |
| ан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је |
| и с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља |
| то су беспослена властела много времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоск |
| су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век преписујући и путујући из манастира у |
| им места, у којима су они младост своју проводили, увек мислећи на свету веру своју.</p> <p>— Б |
| еровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без |
| осто.{S} Ћелија манастирска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског здања, окрен |
| и на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да вој |
| дети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, проговори младић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје ср |
| ед, проговори пристав.{S} Деде, Милија, проговори даље манастирском момку, вади железо и спусти |
| p> <p>— Божји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, којом мене п |
| на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрч |
| <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову др |
| ко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, проговори пристав.{S} Деде, Милија, проговори даље мана |
| смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, — купите нас Бога ради!{S} Много смо |
| свршено, чим би нестало српске власти, проговори Драгош, очевидно се сневеселивши.</p> <p>— Та |
| ло још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као |
| пад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би и с |
| ти, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Божји Суд, је обелоданио твоју крив |
| усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав проговори првом оптуженику, по имену Павлу, да изврши д |
| а задиркујући.</p> <p>— Па добро, хајде проговори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, шт |
| ошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах М |
| упите нас, добри човече!</p> <p>Трговац проговори неколико речи, брзо <pb n="9" /> се погоди с |
| оздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са свим другојачије је царица Мара |
| {S} Неколико је минута стајао не могући проговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле пр |
| а их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви земаљски језици као на Вавилонској Кули |
| тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по којој би неко прав од з |
| којаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, или своју |
| тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством читао.{S} К |
| а био је читав панађур.</p> <p>Једни су продавали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли јага |
| ређено нарочито место, а остало којешта продавало се по нарочитим склоништима, начињеним од дас |
| е јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало робље, купци почињу већ долазити и разгледати |
| " /> Варило <pb n="179" /> се и пекло и продавало и других јела, која су, као промену своје сва |
| у донесу.{S} Тако научене ловачке птице продаване су за скупе новце.{S} Село соколарско било је |
| ема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S} Помози, господару, ако знаш |
| је већ заузето <pb n="173" /> лиснатим продавницама и наслонима, које су само чекале да се саб |
| /p> <p>Други дан панађура, виђало се по продавницама доста околне властеле, која су изашла била |
| лоном.</p> <p>Пошто су разгледали многе продавнице, и пошто су и девојке куповале нешто за себе |
| родном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћало за с |
| је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле поређане у једној дугачкој улици, једна |
| е за одело и за накит женски, и имао је продавницу при средини улице.</p> <p>Његов тужилац био |
| говче, продужи Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе |
| рити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршити наро |
| ико речи, брзо <pb n="9" /> се погоди с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, п |
| ах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, |
| ађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски момак који је онде био пос |
| Бањског, свадио с неким властелином око продаје манастирских јунаца.{S} Купио их некакав власте |
| послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена м |
| , који су му поверени <pb n="181" /> на продају, без новаца.{S} Властеличић, свађалица и прилич |
| вчани, Призренци и Скопљани износили на продају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина |
| ова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће праз |
| оћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена |
| а, господару!{S} Игуман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и напла |
| украо некакве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицали код |
| јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао |
| родам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он |
| нце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце нисам примио, одговори влах.{S} Док с |
| </p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трго |
| <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њеном посл |
| посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а после све више, као во |
| јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова |
| вима.</p> <pb n="57" /> <p>Тај се посао продужавао преко целога лета, до позне јесени.{S} Ред с |
| а изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе! продужи Гвозденовићка, турска је сила голема.{S} На ког |
| /p> <pb n="235" /> <p>— Србија је пала, продужи Гвозденовићка, Србија се одржати не може, то св |
| е да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј д |
| 7" /> <p>— Ја имам разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хришћани неслож |
| нко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке цариградским путем све до Пирота, |
| засенак у собици на мекани одморник, па продужи у башти започето пребирање цвећа.</p> <p>Њене с |
| рица Мара клече на колена пред иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне |
| терани с великим губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и |
| х очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, кад се |
| ди и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онд |
| а сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изнена |
| рајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад |
| оворим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.< |
| што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је раз |
| е панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, кој |
| х осећања није имао.{S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, лепотице, кућаниц |
| бом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и |
| отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат, и на |
| свршио беседу, сви, по реду старештва, прођоше поред њега да му целивају десницу и крст и да и |
| аром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају забаву народну.{S} Они |
| {S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> < |
| тићу зеленога шипрага што се споља кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драг |
| овораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и |
| м поњавицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто с мастионицом и калемима за |
| дило.{S} С друге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зеленим шипразима и красним плавет |
| p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор и народу се показа госпођа Круна.</p> <p>— Народ |
| има и красним плаветнилом небеским, јер прозор гледаше у долину која се између брегова провлачи |
| ајући, а уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> |
| стан властелинов и фамилије његове.{S} Прозори су били испуњени танким провидним платном, а на |
| сте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се један по један отварају вечерњем хладу и лах |
| ml:id="SRP19130_N5"> У оно време домаћи производ, нешто другојачији од данашњега пива. </note> |
| ке друге работе задатак да се старају о производњи меда и воска, које је требало не само за црк |
| дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао |
| добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калистрат ј |
| о длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати |
| котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један манастирски момак мотраше на обе в |
| градова и тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су понајвише слободни људи, и |
| бјавише да се високи путници примичу од Прокупља, зазвонише звона и на манастиру Свете Богороди |
| оћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На |
| к био окривљен да је једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове новц |
| егов тужилац био је некакав каматник из Прокупља, који је само новцем радио.{S} Како је трговац |
| вину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, јер |
| ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био |
| оће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење о |
| одморимо, одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо н |
| заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз реку јахаше један ко |
| м дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли неки |
| акве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицали код судије, а |
| је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у ста |
| вари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.</p> <p>У З |
| анак од свога нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, само без зимскога прекида.{S} Онда к |
| по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих кад су полаз |
| ј Цркви седи владика топлички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, |
| ве већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде е |
| , с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошт |
| је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити кроз Србију да нападне угарски Београд? рећи |
| м стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити један по један.{S} Султан је сам одбирао на ј |
| о да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што |
| азуј истину, викну госпођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па се од њ |
| <p>На тихим дунавским водама спушта се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ зат |
| и, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама |
| на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се |
| весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој половини маја.{S} Турци, нови насе |
| сваки политички и војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турак |
| љала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и |
| трајало целе зиме 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се |
| лој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је ве |
| а шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455, још, нада све то, обележено и папином смр |
| VIII.</head> <p>Кад се почело примицати пролеће 1455 године, султан Мехмед почне наново рат са |
| е и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред |
| носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{ |
| г, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао пријатн |
| S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан је свет одведен у ропство, многе су шт |
| та не можете учинити.{S} И ако учините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божј |
| било у глави како се спрема нека велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да в |
| ма; они се преливају лаганим, поступним променама један у други као и све остало у органичком с |
| S} Није, дакле, у главноме било никакве промене, али опет турски спахија није био оно што је би |
| у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које су дотадашњем природном сеоском девојчету |
| ариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин |
| ас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обав |
| нути у своју корист, тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ни |
| то је лов давао трпези властеоској лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених пти |
| ам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа промени.</p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му она, п |
| — Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пиш |
| о ће жена његова примити глас о његовој промени вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошто је у својој к |
| ој вољи, настало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао |
| , Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си се пола калуђерица, па |
| је дворкиње.{S} Стаменија је тиме доста променила свој дотадашњи начин живота и више се погоспо |
| па опет заћута.</p> <p>— Старо се време променило, настави Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све |
| <p>У самој Гвозденовићевој кући све се променило после изласка Којадинова.{S} Одмах за тим ост |
| да су дошле на неки предмет који јој је променио расположење.{S} Она на једанпут постаде озбиљн |
| бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарну |
| боја на Косову 1448, деспот је коначно променио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уз |
| су биле такве, а околности се нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин из практик |
| н Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над раз |
| саставило око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге |
| же.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао с |
| јасно колико је погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало испра |
| и продавало и других јела, која су, као промену своје свакидашње хране, у сласт трошили.</p> <p |
| </p> <p>Павао се прекрсти, још једанпут промери очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хи |
| ао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с о |
| е учесник гостољубља.{S} Она је једнако промицала кроз гомилу ловаца, надгледајући да се међу л |
| ог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће |
| ветале ружице.</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца она, пријатно се повративши од лаког изненађења |
| !</p> <p>— Зар се може за те не марити? промуца она, погледав га погледом који је једини умео к |
| каквим другим начином није било могућно пронаћи истину.{S} Велики и искуснији мислиоци били су |
| ри том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки читати н |
| е узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, н |
| рани од католичке превласти и од папске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од папе, а |
| — Ја знам да тако многи мисле, заварани пропагандом католичком и угарском, али сам уверен да се |
| њихова власт, они ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и свештенике, да увод |
| два спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси |
| е Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прек |
| ву и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је истина, син |
| да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не |
| моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну, моје је место данас међу мојим народом.{S} Пр |
| вићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате за |
| земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београдске војске.{S} А деспот није, дои |
| ад замукну цркве и свештеници — Срби су пропали, рече отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он се |
| инуло од турске сабље, колико је цркава пропало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе |
| Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истина као што нас |
| ћава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи која је у ње |
| веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ с |
| потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је |
| све деспотове заповести.{S} Слутила се пропаст српскога господства, па као да се мислило да по |
| ана више Београда гледао своју властиту пропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни н |
| о познато место на овом свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењу Божјем за велике грехе |
| где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земљ |
| сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Але |
| и <pb n="10" /> читати и певати црквене прописане текстове.</p> <p>Дворкиње отворише врата те м |
| непокретан, ако само у потпуности врши прописане работе, али су те работе биле многобројне, и |
| но сваке године давати своме властелину прописани број научених соколова.{S} Кад би време дошло |
| султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово |
| унацима.{S} Поједине стихове тих песама пропраћали су узвицима присутни дворани.{S} У тај мах с |
| омаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно видео, |
| није.</p> <p>По том добро промишљеном и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман К |
| свему позитиван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на т |
| дственост, извесну уздржаност и зрелију прорачуњеност у понашању, нису нимало биле неповољне Ко |
| о, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{ |
| ога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбољој сназ |
| .</p> <p>— Може бити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S |
| погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да о |
| грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам злослут.{S} Пророк ни |
| дан дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спре |
| шу земљу, створену за ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мо |
| Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, |
| га Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви једнако ми |
| гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио пророчким одушевљењем.</p> <p>— Али, оче Калистрате, за |
| ци, пошто је, у оно време, црква држала просвету и образованост у својим рукама.{S} Отуда су и |
| ћева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао |
| косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{S} Чо |
| , на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка |
| ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје р |
| по којима се могло погађати хоће ли се просидба или женидба његова свршити срећно или несрећно |
| > <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, |
| р су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На оружје, |
| ју из даљих крајева властелинства.{S} А прослава крсног имена домаћиновог, Светога Томе, обавља |
| лужиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављање празника најтеже падало.{S} Сада би увек иш |
| /title>, која је за њ преписивана. <hi> Прост инок скот словесан </hi>, писаше у оном, тексту, |
| ве обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху се д |
| много погађа, одговори стари калуђер, и прост човек може видети, који нити је што читао, нити м |
| , и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио |
| 5" /> <p>Намештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком поњавицом, бил |
| ђ свакоме подједнако, био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав на |
| није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама; великих здања није бил |
| вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали |
| време и сама су господа живела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за климатск |
| које су се могле за час лепо наместити простиркама и украсима, који су у орманима спремни стај |
| n="44" /> <p>Да приђемо једној гомилици простих људи који су у крају под једним дрветом на трав |
| ућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам простих сељачких кућа, али као кућа једнога властеличић |
| ћи оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који су увек против сваког плаћања господ |
| авно оружје смелост, и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као нај |
| да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану |
| а и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац на расположење старешини, да он с |
| ако се пред њим, Турчином, његови двори просто затварају и како он од једном, као мађијама, ост |
| дало властелину.{S} Село је било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурене по брдима и о |
| ко заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвесрдније благос |
| скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је проводио век, |
| з Самодрже истерао из млина, казавши му просто да млин није манастирски него његов, Миодрагов.< |
| је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нове господе |
| мењало све од почетка до краја.</p> <p>Простом народу још је било најлакше.{S} Пређе је његову |
| се прекрсти, још једанпут промери очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби уси |
| су опкољавали прилично велики квадратни простор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубок |
| н свет, било и изван градића.{S} Празан простор у градићу био је засађен одабраним воћем, ораси |
| и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и љ |
| њушница за најодабраније коње, кухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи |
| и понеко старо псето лаје по напуштеним просторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли какв |
| S} Уживао је читајући похвале кротости, простоте и добросрдачности, а осуде лукавства и ненавис |
| и.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, од које су на две |
| у собама с једне и с друге стране, била пространа дворана с великим столовима и софама унаоколо |
| стан властелинов, чардак.{S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и ци |
| је била на неколико степеница узвишена пространа галерија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, с |
| таста или четвртасто-дугуљаста зграда с пространим двориштем.{S} На средини је зграде било огњи |
| урата и да помогне оријентацију његових пространих комбинација.{S} На томе се и свршавало опћењ |
| ргелама, којих је имао неколико у своме пространом властелинству.</p> <p>Вођење дома, с дужност |
| е.{S} Дворац у Точанима истицао се само пространством дворишта, лепшом зградом и већим кућама и |
| и од њега није било човека који би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу |
| з прекида, да се преко славе народне не простре густа скрама незнања, да не замукну у мраку заб |
| стинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде |
| ро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да старе грехе покаје. |
| цити, Бранковиће као издајнике косовске протерати, па узети другу какву династију, или натерати |
| о с Турцима, непријатељима хришћанства, против цара православног, против места у ком је васељен |
| хришћанства, против цара православног, против места у ком је васељенски патријарх, против Цари |
| помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n="195" /> православних хришћана.{S} Јао, за |
| их синова да окрене народном политиком, против Турака.</p> <p>— Донекле има право, одговори ота |
| ив места у ком је васељенски патријарх, против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисл |
| е народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и п |
| , по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особита милост, којом ј |
| ики и искуснији мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да често случај заступа тако |
| краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложни |
| отребиће се без поговора и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправности или у н |
| знајући шта говори, беше развалио уста против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух и маш |
| авате да јој приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја |
| 454 распис свему хришћанству да се диже против Турака.{S} Услед тога расписа наређен беше сабор |
| 1455.{S} Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се |
| ико други из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком 1455 бил |
| , под именом Каликста III, али он борби против Турака није могао да стави на расположење ни оду |
| n="148" /> се тако ми не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо |
| су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена његова |
| а оном се крају нико није могао одржати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рука |
| зар за казну што се нису умели сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе |
| није био за то да се Србија у политици против Турске удружи с католичким државама и с Угарском |
| а млађи Калистрат.</p> <p>— Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, до |
| о по обичају простих људи, који су увек против сваког плаћања господару и држави, не мислећи ни |
| среће, успеха и напретка!{S} Помози им против оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке на |
| Силни народ око њега отворено је гунђао против овог одашиљања војске Турчину, и савети паметниј |
| несе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Ја сам у |
| ајглавнија и највештија човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин |
| јстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и заступали су мишљење да се треба д |
| хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?< |
| иљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а |
| те, одговори Којадин.{S} Зашто би се то противило предањима словенских апостола?</p> <p>— Слова |
| ксандров био онај исти који је онда био противник и балканских хришћана.{S} С тога су се наши ч |
| за све турске насилнике или издајнике, противнике вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и наро |
| е саветовале да одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике поуклања пре него што м |
| противницима, али како су се, најпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ни |
| а.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра Македонског били Персијанци.{S} В |
| евисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи.</p> <pb n="264" /> <p>— Како |
| господару.</p> <p>— Ви сте моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, као у шали, калуђери |
| в, цар египатски, одупирао свима својим противницима, али како су се, најпосле, противници сви |
| на.{S} Којадин је, по нарави, био сушта противност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан чов |
| а и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов протовистијар и војнички велики челник у свечаном руху, |
| еспот је ту на границу послао био свога протовистијара и великог челника над војском, да од њег |
| а депутација, у којој су били: владика, протојереј градски, старешина градски и старешина свих |
| деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пиш |
| широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом |
| ле.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као после славне одбра |
| и очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у најве |
| овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век |
| {S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и |
| ти.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно бла |
| ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд |
| ла, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто златну косу, њезино лепо че |
| е бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић прили |
| ђе на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца |
| } Напад на Београд од 1456 зауставио је процес и забавио султана Мехмеда другим пословима.{S} Д |
| стирској књижници и у путника калуђера, прочита једне зиме родослове и цео Данилов цароставник. |
| је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо душом оз |
| лија разви повељу са златним печатом, и прочита како деспот своме драгом властелину Витомиру Гв |
| до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога |
| предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја |
| одити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристаде на молбе |
| превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад |
| луђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у |
| чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак цари |
| ољу.{S} Деспот питаше капетана, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи |
| ђер Грк из светогорског манастира Лавре прошао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз манасти |
| авио сукоб са медведом, неких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара |
| по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред ото |
| а реченица текну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од |
| му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као |
| > <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране. |
| ујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, препун горч |
| ати, постити и патити!</p> <p>Лето 1453 прошло се још на миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се |
| ерности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисоком ти царст |
| Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образом морам истину гов |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из |
| it="subSection" /> <p>Десетак дана беше прошло од овога разговора.</p> <p>Царица Мара беше отиш |
| , тако одличног у сваком погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би |
| тану у Софији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на С |
| љу пометеног непријатеља.{S} Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Ова |
| склањале у присенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и старих предања н |
| 1"> <pb n="291" /> <head>XXI.</head> <p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповед |
| е окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису мо |
| дело студије, цртали они садашњост или прошлост.</p> <p>Година 1865 метнута је поред 1913 зато |
| рио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошлости, увек занимљив, представљају сувременицима у |
| одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости и о будућности православне вере и српскога на |
| це, други га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине у будућности врши се даље без |
| е је место данас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</ |
| е била поизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и |
| ре Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прси.{S} Нека чудна милина обузе је целу.</p> <p>На јед |
| птањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и до |
| превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна.{S} Срце му се це |
| су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав |
| ајичку, сав се остали намештај могао на прсте пребројати.{S} Један котао средње величине, увек |
| другим стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим злат |
| јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва п |
| у, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{S} На руци су се ви |
| >Извршивши то, показа руку, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвен |
| ке војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога посла деспот поруч |
| ако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу |
| то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у |
| ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па зна |
| замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти зн |
| уку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је д |
| 3</p> <p>Читаоцима се на овим листовима пружа приповетка коју није писао приповедач од посла.{S |
| </p> <p>Стари деспот погледа џакуљице и пружајући руку управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли т |
| сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву |
| , као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добр |
| тановали, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у којима су становал |
| ропство у своје царство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мор |
| Беле Цркве.{S} Властелинство се његово пружало од Топлице на север к Јанковој Клисури и даље у |
| угачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле по |
| е сакрити.</p> <p>Она лагано порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празн |
| сла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српског народа у средњем веку у што с |
| ник и од убруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао д |
| Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </div> <d |
| ћем, пољубивши га у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.</p> <pb n="28" /> <p>— Им |
| оравити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу заборавити твоје савете |
| ојега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесницима се нарочито одазивала.{S} Манас |
| , синко, рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По то |
| ређиване нарочите породице да буду <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и лову учити псе, и <hi |
| </hi>, који ће одгајивати и лову учити псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био задатак брину |
| о је била мршава.</p> <pb n="141" /> <p>Псетанце Шанино које је било на вратима, објави јаким л |
| е.{S} Понека мачка мауче и понеко старо псето лаје по напуштеним просторима видећи живе људе.{S |
| ворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакивали.{S} Соколови су кли |
| лу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речима, псовкама, намргођеношћу, прекорима кад ко у њих каква п |
| мејати на путника.</p> <p>Путник, опет, псујући на неком непознатом језику, ожеже коња и оде да |
| ти и уређеном лову.{S} Хватали су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те с |
| ова није могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насеље |
| дизаше уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} Птице почињаху летати по топлом ваздуху.{S} Њихов цврку |
| е ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице продаване су за скупе новце.{S} Село соколарско б |
| одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу. |
| што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} |
| да и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костант |
| } Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем |
| окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које само може успевати у климату н |
| p>Манастир Свете Богородице био је тада пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле |
| и.{S} Један котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лон |
| војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају з |
| окоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује само |
| човек космат, средњих година, прилично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше десну ру |
| зденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, којом се само могла одлик |
| домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} А просл |
| } Грнчари са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојаких судова, који су у оно време |
| ада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитељ |
| рно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S |
| чину, имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у |
| ојега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп роб |
| това.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је |
| љи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту је царица ступала на |
| <p>Миља само гледаше свога изабраника с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одоб |
| Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа и |
| твари које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је увек |
| овлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> <pb n="124 |
| м и хртовима, за тим се двориште почело пунити сељацима хајкачима, ловцима и господом.{S} Били |
| непорушено страстима и ниским пожудама, пуно крепости и енергије, која се показивала у духу њег |
| <pb n="33" /> <p>Царица Мара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони султану.</p> <p>— Пре |
| ко неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда |
| говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст. |
| бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чине да |
| ли јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, жељна уживања, весеља.{S} Време |
| за забавну књижевност, у којој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне |
| /p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник с |
| људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао у |
| о деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је политика неприступна з |
| непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, одгов |
| клопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искрености и оданости.</p> <p>Миља се била дигла |
| а, у расцветаној лепоти жене која је, у пуној уздржљивости, претурила своју тридесету годину.{S |
| ило кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је |
| стољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајности српске велике куће, сва су се њена осећ |
| сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се тамни облац |
| данпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по се |
| ди игуман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се вл |
| ајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окрену |
| це био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} С |
| да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb n="263" /> Дан по том, дођ |
| дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота пратио, да |
| им, топлим трептањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход. |
| , којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан |
| авао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је а |
| ш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се до |
| телина Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не доносим |
| агоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напосл |
| љени били под мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с гла |
| овеку неверну, немирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој наме |
| едва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир Свет |
| ха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb n="181 |
| ође благослов родитељски, па да природа пусти крила своје нежности.{S} То су знали цело село и |
| SRP19130_N4" /></p> <p>Каматник стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— А |
| на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пусти своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да с |
| ље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао |
| а је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружице.</p> <p>— Драгошу, |
| Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави. |
| ну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке п |
| ти дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</ |
| падни хришћани ће скрстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, п |
| онесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по |
| е да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао |
| кликом залетали на Турке, он није смео пустити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркуј |
| слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једнога правог осудити.{S} И ја тако ми |
| Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у пр |
| ри о <pb n="204" /> послузи, то је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан с |
| {S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунав |
| ене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким караваном од три |
| тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слобода |
| а, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити |
| новић и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеоским |
| лицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n="62" /> народом, а око Нема |
| ила из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> <p>Деспотове старе размирице с Угрима |
| овине марта већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под |
| агорично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио |
| сте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа с |
| о одавде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упит |
| аса звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још б |
| јку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не |
| се већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одређених јој положаја.{S} У Плочнику б |
| Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. </p |
| где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" / |
| во жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треб |
| да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемире |
| Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске дес |
| ићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбато |
| им извором деспотових доходака, по томе пут к Београду, остављајући деспоту земље између Мораве |
| отови чиновници.</p> <p>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Б |
| т, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После повољног свршетка Бо |
| почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског капета |
| овести, упућиваше на место и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и |
| лоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске према Кос |
| а забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Кој |
| ао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У |
| раху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитеље!</p> <p>У повратк |
| городице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у црк |
| је том приликом учинила Стаменија, први пут су му отворили другојачије видике.{S} Размажени син |
| вих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тада, <pb n="254" /> слушала чудан, дотле непознати |
| — Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам к |
| е много интересовала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црн |
| везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дођ |
| p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама |
| тересовало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— Што |
| еспоту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа ста |
| ницу.</p> <p>Мало по том кренуше се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се сврши |
| адика топлички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде в |
| мртва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегунци силне, многобројне војс |
| међу Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је деспотова г |
| n="287" /> Христу.{S} То је још једини пут којим се може својој савести данас одужити син једн |
| помишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађава овим задовољством, превртањем новога |
| и очајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са запа |
| ричао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да вид |
| тан падне у српске руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је з |
| д се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То |
| ољски, који такође цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне р |
| } Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу |
| , можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, читао <title><hi> Живот цара Ал |
| оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с |
| е; султан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава |
| е бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошл |
| не.{S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести љу |
| оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и са |
| " /> земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Му |
| ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница |
| сову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати гр |
| Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p |
| заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје |
| зарђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле ку |
| {S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се про |
| вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с ве |
| ита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефана и наск |
| утник је знао да негде треба с главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на т |
| плица на страни од великог цариградског пута, којим се очекивала војска, а може бити и из какви |
| >На месту где се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Богородице чекао је десп |
| Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада пун |
| иле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне који су се би |
| три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разг |
| ј, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом поло |
| е свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из т |
| е на источној страни села Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој ку |
| је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— |
| ве чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће |
| ну као што је и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године |
| ојко је само одговарао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто |
| де бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је на њихову врату општи ред и споко |
| дно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми |
| куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове |
| јска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „Н |
| трашне олујине, одјекиваше по небројено пута око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху за |
| {S} Хвала, синко, по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао сврш |
| идети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозденовић, очеви |
| кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место зв |
| то није имао времена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онд |
| е.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, ни |
| воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и месту на |
| главице?{S} Драгош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он п |
| {S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| и Мустафа Гвозденовић да се заобилазним путевима преко преко планина докопа Софије и да спасе ж |
| аспалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складн |
| Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз реку јахаше један коњаник.{S} Одело на њему бе |
| з широм отворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакивали.{S} Сокол |
| ра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева дворц |
| е, нарочито ако би послови којим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед |
| ад, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава уморио |
| 288" /> <p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске послове.</p> <p>— Упу |
| ојска продужи терати Турке цариградским путем све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икакв |
| ку.{S} Мислио је служити се још воденим путем од Видина и неготинске Крајине, који су већ били |
| му се за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облику приповетке износи дело студије, |
| ике, препоручивши им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би послови којим другим п |
| аву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Б |
| планине, наредивши да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Дра |
| их својих земаља, с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао ми |
| н <pb n="35" /> суд за шербет, налик на путир.{S} Покрај тога места, на коме се служило пиће он |
| д кованога сребра, опкољена са дванаест путира, све окићено драгим камењем, беше на првој тепси |
| стију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза им неколико речи, по кој |
| година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повика путник властелин некаквим туђинским нагласком, можеш ли |
| о, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путник запита друге, и после кратког времена стиже куд |
| се плазити и смејати на путника.</p> <p>Путник, опет, псујући на неком непознатом језику, ожеже |
| ћа и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога пута скренути |
| досадити — поче се плазити и смејати на путника.</p> <p>Путник, опет, псујући на неком непознат |
| само дошао у манастирској књижници и у путника калуђера, прочита једне зиме родослове и цео Да |
| ување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита кал |
| је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику.{S} С тога се само благослов сипао |
| јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путници примичу од Прокупља, зазвонише звона и на манас |
| ву добродошлице и дао благослов високим путницима.</p> <p>Царица Мара је била усхићена, што је |
| де птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење лов |
| рима.{S} Царица је са својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би |
| и један калуђер и неки трговци, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће десп |
| но од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусал |
| ма.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у најближе велике манастире, у Бању код Звечан |
| ци.{S} И тамо су сад била једина његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља |
| услар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S} На какав се начин гуслар-Милојко служио ра |
| ући гуслар-Милојко због његових прича о путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио да га вид |
| м трговцима који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрсне |
| им свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастирима и ко |
| ат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да м |
| кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Српске посланике султан ће примити у први |
| ску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим старим родитељима.{S} Али се |
| једном манастиру, него су морали управо путовати од манастира до манастира, да би у свакоме на |
| p>— Мисли ли превисоко ти царство одмах путовати?</p> <p>— Чим будем готова с наредбама и са сп |
| алистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, уп |
| ег засипаше <pb n="245" /> мало по мало путове и планине и одлагаше сваки политички и војнички |
| еман чекајући свој ред за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом, који се први кр |
| а и стајао спреман чекајући свој ред за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом, к |
| имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим |
| земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету |
| , био налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, идући у Приштину, некога напаствовао.{S} Онај се |
| иташе капетана, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} |
| прети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџи |
| јао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откр |
| је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући |
| а им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насил |
| ућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његов |
| ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} |
| ле 22 јула начини деспотом на моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почела растурати турска вој |
| сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад прегледа како му се била распоредила цела |
| и турска војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје |
| може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и |
| како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово |
| не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, |
| који би проводили цео век преписујући и путујући из манастира у манастир.{S} Богатији људи који |
| Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград |
| ренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли н |
| авици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац, а покрај в |
| ло <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може |
| сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица |
| тарешине <pb n="178" /> овоме месту.{S} Пуштај човека, каматниче.{S} Овде, на манастирском пана |
| свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку ко |
| S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она |
| оду њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Панкрат |
| е зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би |
| ак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб |
| он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збего |
| је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из дале |
| то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине Бе |
| пођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местима, покрај цветних ливада и |
| х за послове другога реда.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе задатак да се |
| им показиваше манастирске краве, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку више манастира, |
| о вршиле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је |
| је тешка била само његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.< |
| /hi> или <hi> читлук-сахибија </hi>.{S} Работа је у главноме остала иста.{S} Али су и простом н |
| телинствима, подељени <pb n="104" /> по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било |
| биле нарочито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност да не |
| ојима је задатак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу сво |
| или пчелари имали су место сваке друге работе задатак да се старају о производњи меда и воска, |
| омандом Гвозденовића, он је још за неке работе био дужан помагати своме великом властелину, за |
| н, ако само у потпуности врши прописане работе, али су те работе биле многобројне, и тежа је од |
| уности врши прописане работе, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих била господар |
| нути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некадашњем |
| е своме властелину новцем откупљивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам |
| ом властелину плаћали погођени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи |
| очито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господаре. „Најбољу снагу, го |
| залогај; устали сте на силу, којој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно про |
| ње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S} Место се бирало по |
| што је према својој вери био мање више равнодушан, није нимало марио за западњаке, који су му |
| а на дебелим темељачама, које су се, по равном месту, могле и превући воловима или биволима, ка |
| си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једнакост још од детињства.{S} Ја поз |
| а.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га |
| римио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом |
| О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да т |
| е хришћане узбудило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегав |
| личне, замишљене, показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били про |
| нда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе |
| На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао |
| о наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да |
| ењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци |
| десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средин |
| радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо где |
| ама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, |
| лосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није оно |
| вали.{S} Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни |
| много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се |
| оље задухати се и престати, како обично раде западни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, |
| есе Србије и интересе православне вере, радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије није |
| и му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и |
| ешке од уговора? упита деспот калуђера, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим с |
| ана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што га не прима друг |
| се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к запа |
| ег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драг |
| и, проговори девојка, — купите нас Бога ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се |
| {S} То нам је једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле д |
| сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да |
| ску властелу међу собом измири.{S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојављење 1455 у Буди |
| Мару и примити њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира. |
| ио је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност онда није могла развијати тако како |
| оје су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављање празника најтеже падало.{S} Сад |
| царица је била веома забринута, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када су ј |
| овест од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?</p> <p> |
| д царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала |
| лавније, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, |
| тво и њихове многобројне везе нису тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трговачки |
| им хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога ради Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске на л |
| ју имао замашних последица.</p> <p>Тога ради је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу п |
| да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оц |
| стави се са свим тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима |
| ле по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нар |
| је могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремил |
| во, јербо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не доп |
| о.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп. |
| људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале да се учини н |
| анађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{ |
| раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко |
| рске.{S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а |
| гурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где п |
| , тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одр |
| ристи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и |
| цу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и же |
| арода, која је радознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључеве.{S} Секирица |
| и је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пасти |
| оши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напа |
| } Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да |
| о лисицама, који су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали |
| и и да се потурчи ради частољубивости и ради прљавих користи овога света.{S} Па се сети сина св |
| И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изазову |
| стој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори |
| вати људе и туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p |
| да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубивости и ради прљавих користи овога света. |
| весном војном силом, коју беше прикупио ради своје властите сигурности, деспот је у току јуна и |
| а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, |
| , страда <pb n="81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако с |
| азумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га по |
| си ти?</p> <p>— По царском закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манастир |
| /> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи верол |
| вину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочнику готово ви |
| ић је имао и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седео је у П |
| наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајући похвале кротости, простоте |
| тво и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по којој би неко |
| етац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Ша |
| и, причу о славном тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александр |
| домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, радила, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се |
| на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутствима игумана Калистрата, и султан је до |
| ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо |
| Калистрата нестало, његов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи ш |
| да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног поста.{S} На чисти пон |
| адити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После његове смрти — ни |
| му рањен? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да |
| Драгоша купац властеличић.</p> <p>— Ја радим по заповести игумановој.{S} Јеси ли ти купио јунц |
| ога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па нећ |
| одговори скрушено отац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи |
| уду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја |
| ода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{ |
| израђевинама могла се видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили су по пуна |
| у, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријат |
| S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не |
| го његов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта је радио калуђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је |
| ио његову њиву уз друге послове које је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио ку |
| православне вере, радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије није могао!</p> <p>— Па шт |
| у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек |
| рахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као |
| м те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога колико тол |
| .{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је радио власте |
| е био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и |
| истрат се поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући не |
| ио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми нис |
| матник из Прокупља, који је само новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша оставио трговину и по |
| по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове друг |
| те, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама запи |
| се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} Видело се да султан х |
| Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мај |
| о видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче |
| дбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, |
| шу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више не че |
| нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за |
| и у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S |
| свога.{S} Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора |
| и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи |
| ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, ш |
| срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или су |
| м си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко н |
| .{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници вере.{S} Новим господарима |
| инова спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, |
| аменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учин |
| о би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свем |
| илике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богат |
| игумане.</p> <pb n="288" /> <p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске п |
| а споменула како се поговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли б |
| то њега толико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим |
| ноћну.{S} То је отац Калистрат особито радо имао.</p> <pb n="95" /> <p>Намештај у соби био је |
| мора измицати са свима својим Турцима; радовали су се хришћанским победама на Смедереву, на Ба |
| ло би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвориле вл |
| ијена, немогући се никако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измица |
| т, по своме властитом предосећању, није радовао.</p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од десп |
| век несрећним не учини.</p> <p>То јутро радовао се лову поглавито зато што је унапред осећао да |
| емо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако стари. </p |
| <p>— Откуд јој такве мисли! упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа манастирски жи |
| какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p> <p>— Кад би се превисокоме ти царству да |
| се била начетила гомила народа, која је радознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бац |
| b n="264" /> <p>— Како то? упита султан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и п |
| ксандрову васпитању, нису много дражила радозналост наших читалаца, али су се чудили како се у |
| Драгош Плетикосић слушали су са жудном радозналошћу богате поуке Калистратове о господи и о вл |
| а чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа |
| о је, беже, шта само? упита Гвозденовић радознао.</p> <p>— Народ вам је хрсуско колено...</p> < |
| мање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој |
| заједно с овогодишњом жетвом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова ц |
| ке радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином. |
| , у ком је била епископија.{S} Народ је радосним клицима сусретао царицу и њене родитеље.{S} Пр |
| иљаваше око њега.{S} Његови голубови је радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} |
| Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војника после тога случаја тешко је било исприча |
| елом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, |
| лице смешило у слатком заносу детињске радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне |
| и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и радости, потпуно заслужени, распростираху се од гомиле |
| {S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само ње |
| љна, царица отпусти игумана Калистрата, радујући се што се тако млад човек тога посла примио.{S |
| Гвозденовићеве речи с највећом тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод |
| вске грмљавине.{S} Зидови су се градски ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је једнако подуп |
| ајник је! понављаше у громовитом одјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој |
| е по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу.{ |
| ћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо |
| ед је једнако распитивао за збегове, па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропство |
| ла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу запрепастише се видећи пред с |
| Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, бли |
| ра, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и десп |
| стима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска управа у манастиру није годила дома |
| ођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} С тога |
| и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег хомољски, који такође цео зароби и отпр |
| и Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к |
| н је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или н |
| ојске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне |
| два толико војске да Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војском не би мог |
| војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима.{S} Ја |
| та тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Вас |
| на јужну турску војску, и 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Т |
| ав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојство које је тај разговор усадио у Која |
| Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истину, в |
| аумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и ј |
| S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим шанчевима чекаше га Сиби |
| да, којега је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин в |
| ити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не м |
| је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај дру |
| тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на таласима дунавским |
| ог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи разбише све турске чете које су покушале да им се одупр |
| срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути |
| кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило ви |
| ефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> умрети, посл |
| Којадин застаде, и племићска поноситост разбуди се у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би |
| акви честити људи најпосле покопају под развалинама свога града.“</p> <p>Новобрдске старешине с |
| ом. </note> <note xml:id="SRP19130_N3"> Развалине му се сад зову Курвин Град. </note> <note xml |
| у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио уста против јадне царице, те ућута кад му ја п |
| ј свега тога, сама његова појава наново развесели сестру његову.{S} Она хитро и мило скочи на с |
| а поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по Богу?</p> <p |
| звршилац).</p> <p>С тим речима ћефалија разви повељу са златним печатом, и прочита како деспот |
| е су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икак |
| није могла развијати тако како се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи читања нису могл |
| дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајности српске велике куће, сва су |
| Тога ради се књижевност онда није могла развијати тако како се данас развија.{S} С тога се вели |
| и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност развијаше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, |
| /> стане соколити нападаче.{S} Тако се развије одушевљен силан напад на Турке, коме они, поред |
| /p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те могла разгалити, господару, говораше царица.</p> <p>— Ничим, |
| адовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто су разгледали многе продавнице, и пошто су и девојке купов |
| што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше длано |
| вало робље, купци почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за ж |
| ва.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, |
| >— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу. |
| .{S} Војници су били прекрилили авлију, разговарајући се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овам |
| ше поред наше дружине која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођа дружи |
| Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, који су с |
| <pb n="193" /> <p>У који су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату приђе један |
| код Калистрата, пошто би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или |
| ео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То верујем и видим, одговор |
| е добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојаких других знамени |
| стом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с великим властелином и са сиромашним сељако |
| сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их п |
| b n="134" /> пријатељима, најбоље умела разговарати се, задиркивати и шале правити?.{S} Чиме се |
| при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово |
| тајали од трпезе и почели се међу собом разговарати.{S} Неки су се спремали да полазе; неки су |
| д су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспотица се вајкаше што се царица не враћ |
| је и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што се тицало северо- |
| лађи су с поштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали домаћинство оца Калистрата, за које |
| n="144" /> <head>X.</head> <p>Последњи разговор са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Која |
| у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n= |
| ању да разбију неспокојство које је тај разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ ни |
| зује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S |
| би значило избегавање Стаменијино, њен разговор о неудавању и њене напомене о некаквим разгово |
| девојку за свога младића.{S} Стаменијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући |
| "> <pb n="118" /> <head>VIII.</head> <p>Разговор међу Којадином и Стаменијом који је био пред п |
| ржати при свести и при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угрејаним људима поче узимати неповољ |
| ме честитају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разговор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошл |
| /> <p>Десетак дана беше прошло од овога разговора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к де |
| есуду.</p> <p>Неколико дана после овога разговора царице Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим |
| о се годину или годину и по након онога разговора покојнога султана и царице.</p> <p>Султан је |
| било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разговора велики везир Халил-паша позвао је српске посл |
| >Неколико дана после мало час наведеног разговора Миље Гвозденовићеве с њеним братом Којадином, |
| огло мислити поводом његовог знаменитог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му та |
| го да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести о положају у Турско |
| и камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећутати.</p> <p>Лукави |
| потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим |
| рима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да |
| једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима. |
| о неудавању и њене напомене о некаквим разговорима тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, ни сва њег |
| ијом, као кобна слутња.{S} У међусобним разговорима сви су признавали да се у Србији не може во |
| овим ученицима.{S} У дугим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безбројне приче, к |
| На какав се начин гуслар-Милојко служио разговорима с Којадином може се видети <pb n="155" /> п |
| емо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би |
| је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору обично Гвозденовић постављао <pb n="154" /> п |
| ећ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад вла |
| ини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека ја |
| а закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их зауста |
| рађен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници |
| у Навари су, такође, трајали унутрашњи раздори; Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарск |
| у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепаној, властели.{S} Да |
| се не знају њоме користити.{S} Полуде, раздраже непријатеља, а нису кадри ни помислити ни смис |
| разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гвозденовићеву.</p> <p> |
| морио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити |
| не.{S} Све једнако народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на после |
| уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи |
| нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту страхов |
| ере и превије.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стране, о |
| парада свршила, <pb n="42" /> народ се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина. |
| уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта је?{S} |
| игде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу в |
| који су се, као свештеници и калуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме |
| га његова двора.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико |
| ој је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несугласицама и крвавим распрама.{ |
| >Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског звона, Стаменија уђе на ново |
| ше на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по планинама.{S} Коло стаде и народ пође лага |
| је куцати, блага топлота нежне оданости разли се по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошап |
| о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи |
| јштатик </hi> наплаћивао од свакога без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би |
| овима и православним државама свима без разлике, тако је узеће његово <pb n="202" /> значило да |
| здала наредбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је |
| воји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да мора |
| од ретких људи свога времена који није разликовао властелина племића и сељака меропха.{S} Њему |
| па је волео и приповетке, и. нарочито, различите апокрифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба |
| ива игра случаја шта ли, још као једини разлог. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 |
| ако војску прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зн |
| с данашњим народним животом, писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средње |
| машући.</p> <pb n="17" /> <p>— Ја имам разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Ш |
| е бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гвозденовић није потпуно извршио деспото |
| ска власт него муслиманска.{S} Какви су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате |
| гом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија на свету и у околини |
| т су му отворили другојачије видике.{S} Размажени син великога властелина није ни помишљао да м |
| о.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање тихих али велич |
| ојега је Којадин знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим околним кућицама. <pb n="87" /> З |
| к с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија разместила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са ж |
| тана на други; војници су се спремали и размештали; топови су непрестано грували на град, који |
| и по селима завлада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и |
| требало много одмора.{S} Његови људи се размилеше по границама око Србије и почеше будити и доз |
| д кретања војске, ратовања и свакојаких размирица које су с несталним и немирним политичким жив |
| ка пут Београда.</p> <p>Деспотове старе размирице с Угрима и с папом и погодба његова са султан |
| а деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре који сад треба да се |
| је разуман, даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} Није страстан.{S} Нека Господ отклони твој |
| х султан Мехмед се находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} |
| и неће?{S} Тако су оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна, врло често заливена |
| е бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања султана Мурата и да помогне оријентацију њег |
| е отац Калистрат себи давао од читања и размишљања било је у домаћинским пословима око куће и у |
| руштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје са |
| епше учила да досадно време прекраћујем размишљањем и читањем.</p> <p>— Па шта си читао, Мехмед |
| м разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хришћани несложни, слаби, за вој |
| што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио нешто из ока, сметнуо |
| неверничкој кући?{S} Колико је год пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом положају |
| омило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о својој личној судбини, нарочито од онога го |
| еспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан |
| села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости и о будућности православне вере и |
| наклоностима срца свога.{S} Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе |
| вства и ненависти.</p> <p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да |
| итав панађур.</p> <p>Једни су продавали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнов |
| ник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, |
| еним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на сре |
| а сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нар |
| над ватром; један крчаг; неколики лонци разне величине; неколике земљане и дрвене чиније и чанц |
| о је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао је про |
| е и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред градића било |
| а тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о |
| приме и да одлуче католички владаоци у разним земљама, и то тек по договору са својом властело |
| правама прибегавало Суду Божјем на више разних начина, обично онда кад никаквим другим начином |
| о помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим г |
| Ибрахим-беја читаву <pb n="74" /> софру разних понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине. |
| оравак гостима властелиновим или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посе |
| свакидашња храна свеколикога тога света разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Стар |
| а разне начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћ |
| оно време гласови о догађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, ка |
| кли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште |
| зврши како ваља.{S} Момци су непрестано разносили закуску и пиће; она је једнако нудила и бистр |
| спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино разонођење које је отац Калистрат себи давао од читања |
| су кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, а |
| и пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са западом те да види има ли смисла што је до |
| иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као в |
| а Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} Није с |
| жења оца свога о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења нимало нису била повољна |
| ити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, нек |
| та које место значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић сл |
| раш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио као да се у исто време подлаж |
| олети толикој сили и толиком оружју.{S} Разумевајући добро шта је опсада, султан Мехмед је наре |
| има, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све се то у њему |
| није било јединства.{S} Једни су добро разумевали прави смисао уговора од 1455 и сматрали су д |
| овању с исте тачке, па се очевидно нису разумевали.{S} Њихово пријатељство и њихове многобројне |
| које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је увек јасни |
| рчки, који је језик Којадин такође мало разумевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и о |
| а гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>После веч |
| говори деспот с јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре ос |
| , ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја нисам заповедао, јер није требало да зап |
| е стању Србија.</p> <pb n="261" /> <p>— Разумем, пречасни оче, одговори деспот с јаким акцентом |
| .{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја нисам заповедао, јер ниј |
| ворити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је |
| а не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разуме |
| а не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш |
| будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у к |
| а, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те разумео, мајко, одговори Којадин плашљиво.</p> <p>— Стр |
| ва не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да |
| стребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, одговори Којадин.{S} То значи: треба цркви слу |
| о је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем како цр |
| е, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Србија. |
| ромко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с истинитим одушевљењем, из |
| /p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па |
| ту.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да се маши форме бе |
| {S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што |
| може рачунати на земаљска имања.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на н |
| ановима мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у какво |
| којој се добар хришћанин може достојати раја.{S} Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу |
| о на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је рад |
| изашла књига Јована Лествичника <title> Рајска лествица </title>.{S} У њојзи се узимљу врлине к |
| једном на неколиким врстама <title><hi> Рајске лествице </hi></title>, која је за њ преписивана |
| су плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је |
| је тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, |
| обом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису п |
| ачке, па прескакање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила на |
| осподско турско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и зла |
| ече госпођа Круна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Неколико њих отрчаше одмах.</p> <p>По том |
| ремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лично |
| кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину |
| бом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога момка да |
| с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се |
| } Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био н |
| нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сиб |
| стане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна посл |
| , да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о сво |
| анише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњ |
| е и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати његову руку.< |
| дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-па |
| томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближ |
| ђом Плетикосићком.{S} Стаменија је била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром.{S} |
| га народа, пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и |
| о ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта м |
| ка из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека цари |
| ли брата или детета — природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по том |
| ним или незгодним начинима, што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се |
| хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране п |
| врши послужење.{S} Госпођа Круна је још раније издала наредбе како да се понуде сви без разлике |
| зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још пре |
| био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и |
| га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пре |
| емљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни но |
| си јутрос преотео манастирско брашно и ранио манастирског стражара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, |
| ам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га н |
| оспо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је о |
| с овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано отпутовао у Смедерево неким послом оца Калистрата. |
| брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она б |
| пот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село |
| едан само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећутати.< |
| главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Дра |
| нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расх |
| тима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи |
| м наговештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозд |
| пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путници |
| руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} |
| уденичког прњавора, и онде је на његову рану младост утицао црквени живот манастира Студенице.{ |
| коб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној заповести |
| Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне |
| ика.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p |
| та је било на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n=" |
| ао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита коњан |
| коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стубе на ав |
| Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране |
| ише Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} К |
| ин рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим шт |
| рчао сам да јавим.</p> <p>— Којадина... рањена! викну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну |
| отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.</p> <p>— Којадина... р |
| нога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога ис |
| о.{S} Као помамљена и ожежена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да |
| еђутим, подлегне старости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године |
| <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди |
| носила, госпођа Круна приђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него д |
| рат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, пит |
| док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину.{S} Иначе његова ног |
| колико њих отрчаше одмах.</p> <p>По том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе уну |
| онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заи |
| дима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био М |
| егли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госп |
| е да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешће |
| гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао своју накло |
| дморио, јавише му дубровачке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав |
| мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и камилавка једини су частан излазак из мога полож |
| ь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольск |
| знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што |
| пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На ње |
| не.{S} Зидови су се градски ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је једнако подупирала и опра |
| зидове машинама <pb n="272" /> било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове градске.{ |
| веру, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он обратио само се |
| соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђа |
| им већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало |
| је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елег |
| сли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз шум |
| апа Никола беше издао 30 септембра 1454 распис свему хришћанству да се диже против Турака.{S} У |
| да се диже против Турака.{S} Услед тога расписа наређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 |
| је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао је о њеном манастиру и о њој, и наредио је д |
| ао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каже све |
| е књиге живих песама, али је увек много распитивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта |
| и дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збегове, па разабравши за понеке, хватао |
| а деспотова, госпођа Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његово |
| </p> <p>Јавивши се великашима турским и распитујући од њих када се може јавити самом новом султ |
| ио господар свему осим живота, којим је располагао врховни државни господар.{S} Поједина велика |
| ма? упита Гвозденовић, очевидно туробно расположен и понесен и сам расположењима народним.</p> |
| он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити. |
| ив.{S} Држећи у својој руци сва душевна расположења, и задовољство и љутину, он је показивао од |
| и прилика да се према нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед |
| нидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Којадин је, по |
| ородичног угледа — имање.{S} Народна се расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни |
| ћ је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијом.{S} Разуме с |
| би против Турака није могао да стави на расположење ни одушевљење ни ауторитет којим се још слу |
| хтели, или би просто стављали новац на расположење старешини, да он сам нареди што је потребно |
| ријатан, нови султан показиваше најбоље расположење, али не говораше много.</p> <p>— Мајко цари |
| ња.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p> |
| ле на неки предмет који јој је променио расположење.{S} Она на једанпут постаде озбиљна.{S} Као |
| те преко Драгошева лица.{S} Неко срећно расположење цароваше у његову срцу.{S} Он поигра коња, |
| није било стишало у народу ни оно мучно расположење које се раширило после пада Цариграда.{S} С |
| мо да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа промени.</p> <p>— Истину л |
| идно туробно расположен и понесен и сам расположењима народним.</p> <p>— Па да нам помогнеш зау |
| ћ оста као посрамљен у најнепријатнијим расположењима.{S} Њему дође на памет његова жена Круна; |
| е тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи |
| м путу.{S} Кад прегледа како му се била распоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање |
| сваки за своје село изабрали збегове и распоредили све што треба за живот у збеговима.</p> <p> |
| >Вођење дома, с дужностима гостољубља и распоредом послова у самој кући, било је на његовој жен |
| х у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Ма |
| .{S} Поред речице, одмах испод воћњака, распоређени су били купушњаци Гвозденовићеви.</p> <p>Не |
| ре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређивала, што је најлепше, за царицу Мару, за влад |
| нашњи начин издржавала, него су војници распоређивани на издржавање по селима.{S} Тако се оно ш |
| у собом живе, ни како терете међу собом распоређују.{S} С тога себичност његову нико није опажа |
| оскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним носом, сећајући се доброчинства царичина, ви |
| ледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</p> <p>— Исти |
| но.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли ка |
| га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да |
| } С тога се у тешким заплетеним правним расправама прибегавало Суду Божјем на више разних начин |
| е, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неких година, и прошао сре |
| дињена највећим несугласицама и крвавим распрама.{S} Од италијанских господара, милански господ |
| симпатија и радости, потпуно заслужени, распростираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут си |
| S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа ос |
| ега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остал |
| и су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако су молили Бога да их опет барем за |
| раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано заједно.{S} Ах, купите |
| о буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, |
| ела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благослов |
| абога и потиштенога.{S} Људи су плакали растајући се с њиме.{S} Један једини човек <pb n="284" |
| страту однесу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим људима п |
| се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера.</p> <pb n="18" /> <p>Султан Мурат је такође по |
| ле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, |
| , били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сваки свога коња, па товар остављали себи |
| ељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га |
| исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала |
| тали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref t |
| ском путу кроз Србију.{S} Кад се почела растурати турска војска, Драгош узбуни народ по путу и |
| ашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и судиле над великим |
| сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" /> је в |
| чку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства |
| и мученичком смрћу уморили, а војску им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драго |
| или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{ |
| да и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} |
| рица је била средњег, складног стаса, у расцветаној лепоти жене која је, у пуној уздржљивости, |
| а Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп у деспотовој породици, види се по томе што се го |
| од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми каза |
| ад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се по |
| "cu"> дьнь, чьсть </foreign>) него <hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако по |
| узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, |
| учује мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од |
| салост.{S} Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружје незадовољни, само шт |
| а донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Ја с |
| 1455 године, султан Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не |
| , нарочито женскадија.{S} Полазило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао |
| разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела |
| ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора о |
| равди, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?< |
| данат једне чете Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничке службе под командом Гвозденовића |
| атио нас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слободно |
| је могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је допри |
| и Крушевац, који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси |
| р по захтевима које је султан у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа сва јужна С |
| воља, која се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{S} Властела господари нису знали г |
| и не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане кугле.{S} Много |
| анима у руке не падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опремом <pb n="274" /> хришћани заро |
| груне преко Рудника.{S} Велики угарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ос |
| о је оживљавајући деловало на свеколике ратнике.{S} Никола Скобаљић удари негде око Врања на ју |
| И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукама стајали насупрот си |
| пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда на ново охраб |
| ћанскога нашег народа изгинуло приликом ратова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србиј |
| намесником.</p> <p>— То је од последњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Кос |
| дина доста претрпеле од кретања војске, ратовања и свакојаких размирица које су с несталним и н |
| си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у план |
| е смрти деспота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је оста |
| а.{S} С тим се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако |
| особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови оставили тешке трагове.{S} Трг је био пред градо |
| , неорганизовани.{S} У свима досадашњим ратовима <pb n="102" /> посведочило се да су Турци увек |
| ндру Великом Македонском и о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорског манастира Ла |
| и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>П |
| еличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људе и т |
| ма.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од на |
| ве, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.< |
| в Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења |
| м, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, |
| ним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и камилавка једини су частан и |
| p> <p>Султан Мехмед је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због |
| у.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли |
| ад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља само шт |
| меш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову одано |
| родне интересе потурили за љубав личних рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако |
| ова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да |
| почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку |
| н нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који с |
| примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо. |
| он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га ве |
| не наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455, још, на |
| </p> <p>— Хоћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} То разумеш шта је.{S} Цр |
| од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је б |
| м и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> <p>— Правим пријатељим |
| p>— Знам, Маро, рече стари деспот, знам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити ра |
| ом је деспот, зналачким оком, прегледао рачуне које му је управник поднео, наредивши да се новц |
| политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике никада.</p> <p>— Драги оче, ти с |
| е и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћанство данас нема снаг |
| , предалеко ишао у својим властољубивим рачунима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-б |
| да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд јој такве мисли! упита Миља радозн |
| } Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што н |
| о су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костадиновој и Марковој земљи.</ |
| народу ни оно мучно расположење које се раширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело да се о |
| ао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби |
| тати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалуци, као што су се онамо, јужно од |
| уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; |
| изненада један јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и неста |
| зали терети, или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надстрељивало.{S} Међу др |
| ава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он у |
| , рече му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да |
| слити да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећа |
| ађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна |
| ем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, на |
| ачи.{S} Непрестано се око њега скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистр |
| <p>— Никад није време, одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањени |
| самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, онај што су му имањ |
| се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им |
| или, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, д |
| инко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, који за њу живота жалити неће.{S} |
| рема вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није см |
| воје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште пош |
| ња господару и држави, не мислећи ништа револуционарно.{S} Кроз њихова је уста говорио само отп |
| у се све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један старији властелин из суседства.{S} Н |
| преко целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јагодама, да се завр |
| } Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јан |
| султана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити у |
| арску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S |
| је надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском баца |
| ача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље |
| ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у |
| е Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, проговори пристав.{S} Деде, Милија, проговори даље |
| S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и |
| радовима и по селима завлада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да |
| вно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не претова |
| и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисциплину <pb n="110" /> почињао је од себ |
| о потпуно слободних људи.{S} Властеоски ред — властела и властеличићи, мало по праву а мало нес |
| а деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином намером да приме образованост и писменос |
| {S} Али је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеник |
| е Сибињанинова војска поставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, осва |
| т и његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истина као пламичак који ће се ускоро опет |
| одговарали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад б |
| та ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија. |
| и остављао за зиму, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких послова в |
| анас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар д |
| ога коња и стајао спреман чекајући свој ред за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меден |
| ац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај је на |
| и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село |
| г, јавног хришћанског служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази на хришћан |
| госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног п |
| и је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, |
| страте.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и |
| ар приђе и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанк |
| а другој беху свитци кадифе најскупљега реда.{S} На трећој прекрасни ћилими у најживљим бојама. |
| х је свуда одређених за послове другога реда.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке друге р |
| ња храна свеколикога тога света разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свак |
| другоме се Драгош држао очевих правила реда, верности и послушности.</p> <p>Сестра Драгошева С |
| који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велико поштовање према црквеним људи |
| властелиновим или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или из при |
| шњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној |
| ним задовољством.{S} Само је Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и да ј |
| ољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у којима су становала или околна в |
| краја јесени нису престајали госпођини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Коп |
| а околна властела, што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb |
| 2" /> посведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тр |
| очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног поста.{S} На чисти понедеоник |
| на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца у |
| ом одговору Александровом.{S} По том су редом пратили Александрово покоравање Атине, Рима и ост |
| да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, |
| ада.{S} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према ц |
| ли смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стеф |
| мо онај који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је |
| одбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћ |
| ика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је то чинио више у себи |
| собом угарску војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше вид |
| е отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва, прођоше поред њега да му целивају десни |
| е.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво време освануло.{S |
| {S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} После неког времена, г |
| м диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> <mile |
| ито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} На њему |
| и шебоја, говораше она даље сама себи, ређајући по крилу красне ките које је била поизодвајала |
| е, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S |
| двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниск |
| аменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{ |
| .{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темеља |
| монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни д |
| ољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих |
| , па којој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био ј |
| живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, они приговори које му је том приликом учинила |
| цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима насељавани су рибари, к |
| еви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај све |
| ти кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово ј |
| ам, знам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила. |
| ед пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилик |
| те с обадве стране.{S} На једној страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој је неп |
| о је манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ни |
| ишћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорени |
| умана Калистрата.</p> <p>— Честитам ти, рекла је игуману царица Мара, честитам на свему.{S} Ује |
| редбу провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло г |
| ати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају |
| ћ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар није више б |
| потецишту</hi>, или како бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред градића, где је тако |
| астеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он властеоским људима.</p> <p>— Ено нашег господа |
| лити.</p> <p>Помоливши се Богу, као што рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на своје место у цр |
| жари сместа познаше манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Ми |
| међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз реку јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско |
| цима и преузнела њихове наде, толико је религиозна мрзост у срцима хришћанским успламтела и зар |
| есложни, слаби, за војевање неумешни, у религиозном фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно да |
| ада, тада Србија на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је била јед |
| о да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војничк |
| ог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се од |
| {S} Оставља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских |
| Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држ |
| е и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ пр |
| е ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћефали |
| е све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њих се ука |
| кав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разликовао властели |
| воју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога брака догађал |
| ић.{S} Од њега се, нарочито, потурчењак ретко где могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су мног |
| је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин мно |
| природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <p |
| ветога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата бил |
| на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Којадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га чит |
| бијаше оне људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не можеш. |
| говораше много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш |
| дне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мор |
| и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош |
| p> <p>— Ви сте моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, као у шали, калуђерима који су д |
| га, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегледали. |
| p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога мин |
| но држи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превис |
| у да му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама.{S} Х |
| .</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p |
| ај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да м |
| кроз Србију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и не |
| p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си се пола кал |
| оспођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би |
| је био међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају границ |
| и ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршавати када ти ј |
| мо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би з |
| ни су се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његова града, сабирали, и он им ништа н |
| претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делег |
| ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим |
| м, Којадин и Стаменија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она |
| ила из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се свршила молитва, |
| азован човек, Којадин га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по ва |
| епастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Турци |
| вићева двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, био је |
| и царица Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> < |
| ину сунце среће и задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мар |
| да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакал |
| ног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је в |
| да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори како је султан нов човек кога |
| , проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, којом мене поздрављате, украс је цркви којој служи |
| г трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може много учинити.</p> <p>— Све |
| ским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>П |
| и села по српским земљама поче увлачити реч по реч, донде непозната из језика са далеких степа |
| ришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да нападн |
| у.</p> <p>Тако је султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 |
| по српским земљама поче увлачити реч по реч, донде непозната из језика са далеких степа азијатс |
| ше очи.</p> <p>— Честити беже, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Пос |
| висила о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за поз |
| усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се јави н |
| и, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе! продужи Гвозденовићка, турска је |
| не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац Калистрат.{S} Вечита страдалница!{S} Шта чини |
| га анђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива ш |
| него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао своју |
| Никада се не можеш уморити, Стаменија, рече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством п |
| , макар се како окренула моја политика, рече султан мало свечаније.</p> <pb n="33" /> <p>Царица |
| места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да каж |
| сложнија и поузданија него хришћанска, рече отац Калистрат, удубивши се даље у читање.</p> <p> |
| кори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али |
| <p>— Благосиљам, синко, али тешка срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј неправду и насиље, да б |
| у рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистрат.</p> <pb n="164" /> <p>— Никад није |
| као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Мог |
| ци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С ти |
| ан сељак огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш |
| у цркве и свештеници — Срби су пропали, рече отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, |
| .</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то |
| ћи.</p> <p>— Па добро, хајде проговори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се зам |
| оже мачем све покорити или упропастити, рече Гвозденовић, дубоко се клањајући пред преобученим |
| је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p> |
| смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину новцем о |
| аповедао, али најсвесрдније благосиљам, рече деспот с убеђењем.</p> <p>— Хвала, господару!{S} С |
| одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису до |
| ати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{ |
| а роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Само ћутите, чините се н |
| </p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та д |
| ?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом да на |
| треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли з |
| е женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах |
| во, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би би |
| е не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега |
| да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно више наклоњен анти-турској полити |
| га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспот, знам рачуне турске политике, али се |
| ости живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, не заборави |
| едаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће |
| дба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него |
| трате, ако је истина, заиста чудновато, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{ |
| и из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којадин, ето примера, који ми хришћани не умемо да |
| n="25" /> <p>— Па овде је Гвозденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S |
| јмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се с <pb n="138" /> Драгош |
| рен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Н |
| у да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирс |
| ше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од |
| </p> <p>— Ја сам, честити Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога |
| ом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби је све властела крива, а и сам с |
| во?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо са |
| ти?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, могао |
| одавно видео, Стаменија, <pb n="115" /> рече Којадин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао м |
| >— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца |
| "129" /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> |
| ромени.</p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више |
| жност.{S} Помену послушност и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} |
| оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</ |
| прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ Јанко такође одмах скочи |
| а је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби н |
| ужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} |
| какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објас |
| тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p |
| ебати услуге деспотове.</p> <p>Последња реченица текну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као |
| близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p> < |
| о му лице сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу |
| х речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих ва |
| вагда показала да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, нећ |
| {S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаници |
| огло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-бе |
| p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти ј |
| о убијање, паљење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Су |
| минута стајао не могући проговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом с |
| ао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подручја који су пијанчи |
| акоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалу |
| је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са свим другојачије је царица |
| а да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; ср |
| вече!</p> <p>Трговац проговори неколико речи, брзо <pb n="9" /> се погоди с продавцем и исплати |
| ник се јави момцима, и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> < |
| плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сок |
| орим.{S} Време ће показати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на |
| своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речима, псовкама, намргођеношћу, прекорима кад ко у њих |
| ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста |
| ачин; омладина је овде висила о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је |
| , ја милосник (извршилац).</p> <p>С тим речима ћефалија разви повељу са златним печатом, и проч |
| лук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевидно туробно расположен |
| о, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пре |
| " /> виделе су се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака, распоређени су били купушњ |
| ици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Калистрат особи |
| манастирског здања, окренутог планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз |
| вога дугог века, једино саветом и живом речју, служио правди и истини и штитио слабога и потишт |
| и вировима или рибњацима насељавани су рибари, којима је задатак био, место сваке друге работе |
| работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} Пошто су |
| бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима насељавани су рибари, којима је задатак био, |
| ара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому треба |
| би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари за |
| ао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју в |
| пратили Александрово покоравање Атине, Рима и осталих царстава по Европи, причу о славном трој |
| 8" /> не полажете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европскога запада?</p> <p>— Ја не полаже |
| к о српским владаоцима, Законици царева римских и цариградских и Законик цара Стефана Душана, к |
| спотство вара.{S} Приступање Католичкој Римској Цркви једнога народа као што је српски, тако ју |
| пи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвор |
| т на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с |
| пође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лага |
| га восак се извозио као скупа трговачка роба за иностранство.{S} Нарочитим робињама била је дуж |
| а судовима.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубровника, Призрена, <pb n="177" /> Скопља бил |
| опоље.{S} У товарима је било сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаш |
| ачка роба за иностранство.{S} Нарочитим робињама била је дужност да се брину о воску и о свећам |
| Врло много је чинила за откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тр |
| у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S} На то јој је че |
| ље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало тр |
| а веште агенте, преко којих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то |
| ња.{S} На пијаци, на којој се продавало робље, купци почињу већ долазити и разгледати шта је за |
| и и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бе |
| је било да одреди између својих отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дв |
| о доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења мења |
| > <p>У султановим вртовима око дворова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечер |
| телу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, колико их је било, били су искључна својина њих |
| и са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, ил |
| своје нарочито место, јер су они своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могли носити с |
| нини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме |
| ц.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у |
| анастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манастирској порти отворише и у |
| ош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замотуља |
| брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин |
| во говорио, захорише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали закуску.{S} Стареш |
| уредила и припремила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче и |
| Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија разместила понуде, што је бр |
| арног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од најглас |
| даје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да ј |
| овића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај говор.</p> <p> |
| ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћанскога изгинуло од турске сабље, колико је ц |
| да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, под том погодбом, уживали потпуну слоб |
| да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао |
| ар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, тога истога дана, и гл |
| ослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојом племенитом н |
| ластитом избору колико по избору својих родитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погл |
| ма агаренским!{S} Господе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти с |
| у, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита трговац.</p> <p>— Живи су нам остали и |
| е.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је би |
| краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо показати приме |
| радосним клицима сусретао царицу и њене родитеље.{S} Пред царичином носиљком јахао је деспот Ђу |
| пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше закрчен |
| ру колико по избору својих родитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових с |
| прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разликовању.</p> <p> |
| се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше |
| То су знали и Којадинови и Стаменијини родитељи, само што су они о томе у понечем другојачије |
| <pb n="198" /> <p>— А како мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то |
| ебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти г |
| а би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали девојку за свога младића.{S} Стаменијин |
| о брже путовати на сусрет својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту морала задржати.{S} Град |
| S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични.{S} |
| а.{S} Требало је да само дође благослов родитељски, па да природа пусти крила своје нежности.{S |
| друге потребе царичине у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на коју она никада није |
| идех крваве дане љуте освете над својим родним домом; окушах смерно трпљење и побожно уздање; с |
| војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољубивим жаром живо интересовао за све што се тицало |
| према цркви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког прњавора, и онде је на њего |
| , животи Стефана Немање и Светога Саве, Родослов и Цароставник о српским владаоцима, Законици ц |
| у путника калуђера, прочита једне зиме родослове и цео Данилов цароставник.{S} Данилов опис хи |
| ела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови другови питаху их о тадашњој летини.{ |
| оглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и |
| томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А какве гла |
| бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристат |
| а према теби сам искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико уз |
| ајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нис |
| ито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђер, отац Па |
| као што је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у дво |
| и гласници царичини приспели да објаве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира |
| о пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су |
| И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по т |
| ја и цара Пора, о женидби Александровој Роксандом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александ |
| S} Писац, наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измишљене ствари, него да су дело с |
| његове заслуге, није много марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичну наклоност свога |
| марио ни за романтичну нарав, ни за ову романтичну наклоност свога сина, макар да није имао ник |
| отаџбину сматрали су као ослобођење из ропства.</p> <p>Кад се уставише носиоци пред деспотом и |
| а.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет Ми |
| вим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уживањем |
| око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, цар |
| крв проливена, силан је свет одведен у ропство, многе су штете почињене, многе тековине за пра |
| вши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излети пружали су се и |
| остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред мир |
| њанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косову од пре неколико година, да |
| Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су као осл |
| Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне вели |
| јани купус, краставци, диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о |
| > казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> |
| о задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p> <p>Кад су се објавиле ове те |
| а, о броју радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, г |
| ="231" /> <p>Топлицу су, међутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свога двор |
| овора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била исп |
| беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то |
| ац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису били пописана војска, него до |
| ива очекивања.</p> <p>Управника имања и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и |
| еспоту по том јавише управнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније пор |
| аду и опседне градић Острвицу у околини Рудника, одакле му се отварала граница угарске Мачве.{S |
| </p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, м |
| анпут, пред крај септембра, груне преко Рудника.{S} Велики угарски ратник ништа не казиваше куд |
| бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то |
| ачким пословима и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубро |
| питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде.{S |
| Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљино лице, обасуто сунч |
| бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> |
| , бирајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сет |
| том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног |
| апун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладовини седела златокоса М |
| {S} Лепа као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по |
| те.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему |
| исави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом травком.{S |
| и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и цвећем.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, |
| сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружице.</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца она, пријатно |
| а џбуна украј којега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу детињс |
| тало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих |
| као млађано јеленче, поче скакутати око ружичнога џбуна украј којега је седела, и брати ружице. |
| S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем.{S} Н |
| несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша ружица |
| ор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, те су се под њим |
| писана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала |
| е промени? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори |
| цати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључ |
| <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гледаше свога и |
| еја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те зба |
| законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив?</p> <p> |
| и не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— Господару, ти пам |
| амти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она р |
| !{S} Ту борбу треба прихватити обадвема рукама, свом снагом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ак |
| о би соколаре, који су соколе носили на рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао гос |
| ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И нове хран |
| држала просвету и образованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су |
| ијатеља, Угарске.{S} Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега |
| ске Крајине, који су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му |
| ="174" /> <p>Оптуженици су са засуканим рукама, али забринути стајали пред две ватре гледајући |
| } Царица је одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим, слушала је молитву д |
| вају границу.{S} Остала земља је била у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин имао по |
| задовољством, превртањем новога новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управнику мног |
| рад одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане кугл |
| чавало оне ратнике, који су с оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.</p> <pb n="231" / |
| о падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати мало оштри |
| ца и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мр |
| угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, к |
| осећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с |
| никада не долазиш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да пој |
| /p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш |
| пљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често |
| ежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био |
| те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити |
| е знам, рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни |
| {S} Васколик турски стан падне у српске руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{ |
| ати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац, који су осв |
| подлегне старости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Де |
| цу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.</p> <p>— У вашој зе |
| имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у стари |
| знаше Гвозденовића, наједанпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погле |
| ена! викну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ет |
| тише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искрености и од |
| Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи н |
| ами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опре |
| ком бацали напред свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или с |
| зани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он са |
| да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он |
| о он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па |
| је заповести.</p> <p>За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају.{S |
| а му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком најпре из једне <pb n="69" /> па онда из друге џа |
| и момак, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Оч |
| ца.</p> <p>— Зато што су под султанском руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар |
| сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здр |
| у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} На њему је, на послетку, било главно старање |
| у свему напредак.{S} Царица је штедром руком додавала манастиру из свога двора, који је, у неп |
| уци султановој, али султан Мехмед махну руком заустављајући га.</p> <p>— Понесите моје поздраве |
| а на земљу.</p> <p>Извршивши то, показа руку, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Ру |
| поче разгледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн |
| ли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га |
| човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, |
| естру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачије учинити него тако пр |
| Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </div> <div typ |
| ољубивши га у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.</p> <pb n="28" /> <p>— Имате бе |
| ари деспот погледа џакуљице и пружајући руку управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари и |
| ћи гледала, нехотично му не испуштајући руку како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И н |
| вовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а |
| Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено и |
| свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозденовић се н |
| обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова, |
| вио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам мога |
| ој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div type="chapte |
| ва.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" />, деспотица и царица Мара сиђ |
| > <p>Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам б |
| ућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њ |
| <p>Човек ранар приђе и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога оптуженика, коме је |
| посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо д |
| /p> <p>Она лагано порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на |
| пусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> |
| зиђе натраг из цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било |
| боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и з |
| оју деспот је примио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио |
| е, отац Калистрат је испустио из својих руку много питомаца, који су се, као свештеници и калуђ |
| } Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма |
| и своја места, велики везир, бејлер-беј румелијски <ref target="#SRP19130_N2" /> и остали, султ |
| апада, од Косова, види надалеко некаква румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених |
| смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се видети једно ослабело, |
| — Ја сам одрасла девојка, рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Д |
| ом косом, с оним живосним очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поносом кој |
| лага топлота нежне оданости разли се по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па |
| а још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо друг |
| ош, очевидно задиркујући га, нељубљену, румену, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то |
| а ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана |
| ставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још ј |
| се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, |
| ај дан облачио своје свечано властеоско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом ха |
| предстојник обукао у стајаће празнично рухо, повео би соколаре, који су соколе носили на рукам |
| угојачије учинити него тако преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгодно осећао.</p> <p |
| јар и војнички велики челник у свечаном руху, које је личило на данашње свештеничке одежде, а з |
| ије било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на границу посл |
| ђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оплакујем судбу свога народа с крстом |
| а са десетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима.{S} Игуманија одведе деспота, деспотиц |
| ао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим |
| стију било је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пр |
| њима.{S} Друга двојица носе соколове на руци.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} Којадин беш |
| астурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов |
| и људи одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у об |
| су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак да с |
| како на очи.{S} На <pb n="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и |
| о је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је зн |
| Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем слушали р |
| биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к руци с |
| оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре |
| к благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна расположења, и задовољство и љутину, о |
| и, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, |
| , слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом хра |
| <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к руци седога свештеника и искрено је пољуби.</p> <p>— Хв |
| јаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, одговори о |
| његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мехмед махну руком заустављ |
| жљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се и |
| и.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће |
| га, али ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, |
| <p>— Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он |
| црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега је о црвеној св |
| ама, умотана црним превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна |
| и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— |
| /p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци су |
| оплакујем судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени свет |
| ру топлички владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенство, калуђе |
| ао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити |
| види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на дол |
| дговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у |
| n="77" /> се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, |
| о сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, кој |
| ана кад ће <pb n="105" /> умрети, после ручка пошао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{ |
| Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, |
| ста била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинског Језера, како ми је казивао покој |
| е видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном косом, с оним живосним очима, с он |
| , који, чекајући оно неколико секунада, с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом |
| а, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз ње |
| и су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су |
| но Стаменија самом Којадину изговорила, с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госп |
| једва у половину старих својих земаља, с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по т |
| е турске, која је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога царства и с целога и |
| је одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <p |
| ла у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац властеличића Јанк |
| живео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Плетикосић је био млађи кома |
| вом црном косом, с оним живосним очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поно |
| аном властелинству.</p> <p>Вођење дома, с дужностима гостољубља и распоредом послова у самој ку |
| и воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и месту н |
| ога тихог, поузданог породичног живота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да |
| остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обује |
| а, без намере да иду у свештенички ред, с једином намером да приме образованост и писменост сво |
| есто и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Круше |
| тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро |
| леко од свога господара.{S} Украј куле, с источне стране, ослањајући се уза градски зид, била ј |
| поскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним носом, сећајући се доброчинства царичина, |
| ом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, ка |
| аше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на |
| згледима свога живота и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, |
| Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, о |
| мотана црним превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна.{S} С |
| а је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила.{S} Паде му на п |
| } И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријатељству, не једанпут опомињао на те |
| чинио својим говорним, српским језиком, с малом примесом ондашњега књижевнога словенскога језик |
| ностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од с |
| рубим хаљинама, умотана црним превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чи |
| рости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега |
| Драгошева, с оном његовом црном косом, с оним живосним очима, с оним руменим уснама и с оним з |
| ђујући и узимајући град један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је п |
| у уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је б |
| гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Мило |
| S} То значи: треба цркви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, |
| и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с дес |
| а <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше о |
| госте свога крснога имена, Гвозденовић, с многим клањањем, исприча новоме госту какав му је пра |
| Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас |
| на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <p |
| којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, |
| јасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, о |
| тим.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, одређе |
| Да, Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао |
| ама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> <p>Он |
| ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прат |
| ни је зграде било огњиште <pb n="48" /> с великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер |
| азвијати тако како се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи читања нису могли задовољити |
| има очекују свршетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин |
| о.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су |
| о нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он |
| био противник и балканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Дариј |
| одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да |
| ј Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла је да испрати мајку до посл |
| је <pb n="293" /> и уз њих минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали |
| у начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него |
| евници упореде тај словенски превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је |
| кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга |
| ељу уписану у сводовима велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаниц |
| о вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слов |
| огавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов |
| везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећања била осећања целе Топлице; што |
| љевића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" / |
| е галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више ко |
| ма онима који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у д |
| је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и |
| е, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута |
| отац Калистрат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их ј |
| дједнако, био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, би |
| од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и |
| надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Н |
| он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада.</p> <p> |
| лице у сваком погледу боље познавао.{S} С друге стране, како се он искрено одрекао добара и сре |
| .{S} И то му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ би |
| вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову наставу, стара |
| ди, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с |
| у научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Цари |
| Пред њоме је било наслужено кандило.{S} С друге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зел |
| држање више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињама, женама старијим, говорила је |
| приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калис |
| } Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S |
| своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој |
| склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунал |
| " /> султана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београ |
| обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим |
| к уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним расправама прибег |
| како терете међу собом распоређују.{S} С тога себичност његову нико није опажао, и опште је мњ |
| које се давало путнику и намернику.{S} С тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромаш |
| то служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисоко ти царство, боље него и о |
| низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у око |
| и из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови ро |
| ење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, заузме |
| чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драго |
| , него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући |
| блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно ј |
| е?</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли т |
| рате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако |
| нин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над р |
| а два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, да се |
| да, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} |
| Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не може, синко, јербо није само |
| екако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.< |
| ога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошло |
| и султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће с |
| рски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} |
| мах путовати?</p> <p>— Чим будем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нар |
| у, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него д |
| неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ смат |
| украс је цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} |
| вртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с пространим двориштем.{S} На средини је зграде било ог |
| pb n="267" /> <p>Отац Калистрат погледа с милошћу на младога Калистрата Гвозденовића већ у одел |
| пођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но ш |
| заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српске власти |
| алуђерском оплакујем судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држим поти |
| опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући град један по јед |
| четрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се |
| а му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред зн |
| и.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило |
| <p>Кад се и то посвршавало, женскадија с момцима навали да изврши послужење.{S} Госпођа Круна |
| о степеница узвишена пространа галерија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним за седење |
| кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у |
| > <p>Миља само гледаше свога изабраника с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му од |
| тога истога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин |
| тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битц |
| не чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покојног мужа; једно копље |
| о је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n="240" /> попаљена и поплењен |
| аније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине поруче којим правцем треба да наго |
| ика је врста тешких послова везана била с млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносил |
| у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа |
| згубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.</p> < |
| м платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била пространа дворана с вели |
| е друге потребе царичине у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на коју она никада ни |
| У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; н |
| ом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необичним задовољством.{S} Само је Драгош као редар м |
| гробне хумке, покривене каменим плочама с натписима.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробо |
| м ствари говори о домаћинским пословима с таквим <pb n="186" /> одличним домаћицама, какве су б |
| ма.{S} У дугим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда |
| начин гуслар-Милојко служио разговорима с Којадином може се видети <pb n="155" /> по овоме прим |
| захвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</ |
| од винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за зах |
| с друге стране, била пространа дворана с великим столовима и софама унаоколо, где су гости бор |
| ешачке, па прескакање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила н |
| гнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спус |
| илости својој наредио да се царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да |
| ти поводом његовог знаменитог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на |
| његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прег |
| вори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма |
| цу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата. |
| њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је св |
| оца Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица |
| то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима била је једина одвојила од намештаја најпро |
| том зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођ |
| ти.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су |
| анског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S |
| p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, сва |
| била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржавајући сузе, о |
| ођини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских јутара, ва |
| е старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама, кишама и суснежицама наста изн |
| са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут |
| је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазревање, њена озбиљност к |
| мам разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хришћани несложни, слаби, за в |
| превисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и хришћанима к |
| е војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима |
| наведеног разговора Миље Гвозденовићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно после подне беш |
| а судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски |
| на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан на град, султа |
| Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска војска се стане повла |
| га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од на |
| само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необич |
| једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по |
| ац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од |
| еђашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама, киш |
| езу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим би му |
| е он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гуса |
| каже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао |
| гарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме намислио.{S} Ослобођење Смедерева и одступање са |
| хових пратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се |
| н и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло |
| рељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим златником, натакнута била на јед |
| тка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољства сусретао деспотску пород |
| шем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не |
| т обузе осећање милине и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стр |
| " /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојаких други |
| ату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И К |
| јнике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванредним интересом слушао ову прекрасну причу, коју |
| лед старога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је |
| ствари које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је ув |
| олеба, имање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се не д |
| Стаменија, рече јој Којадин, који ју је с милином и задовољством посматрао.{S} Ево и мене, еда |
| р к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потпуне телесне зрелости у Којадина и ум б |
| није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с туго |
| милост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити или упропас |
| провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> <pb n="1 |
| обичне сцене, које се показују једнаке с данашњим народним животом, писац има разлога да мисли |
| равама ишли су напред.{S} По том камиле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињама путовала |
| одјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеч |
| ашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је милов |
| лади игуман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се |
| алих хришћанских лађа, Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са с |
| је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прв |
| али толики људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и то |
| етога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај д |
| у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу |
| Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а |
| Круна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрах |
| дана после овога разговора царице Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим друговима, наврати се |
| умлије), очекује се долазак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаљ |
| или имања тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје ин |
| S} Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових нар |
| ли ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и |
| он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О ме |
| оведи да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза з |
| о мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешк |
| стити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и |
| ђе било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све дес |
| пође једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Ту |
| p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, |
| бро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говор |
| ј улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S} Изван трговачке улице, |
| што помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим |
| игнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што |
| ене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређен |
| они, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превис |
| ија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласт |
| от, знам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике никада.</p |
| државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p> <p>— Зар |
| брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело |
| тенога.{S} Људи су плакали растајући се с њиме.{S} Један једини човек <pb n="284" /> који је тр |
| његову, рече она свечано, праштајући се с <pb n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе |
| мо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је |
| гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истинс |
| идите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силно |
| кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвоз |
| пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S |
| ане Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној страни реке заповедао је |
| Драгош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићком.{S} Стаме |
| жете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европскога запада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми |
| та ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, колико |
| ичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народ |
| чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шес |
| ошто није имао времена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се о |
| да и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот |
| уле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, које су се могле за час лепо наместити |
| града.</p> <p>Деспотове старе размирице с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 |
| ворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспотица се вајкаше што |
| је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше |
| в новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли |
| и тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта ј |
| ови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с коња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грља |
| је људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао |
| ице обузе од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је п |
| иливојева и једна јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше |
| еновића већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо чуват |
| Многаја љета </hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић |
| војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1455. </p> </d |
| Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сурва се у градски |
| и и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао |
| дених часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман |
| ополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се прог |
| ош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, поша |
| ењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари говори о домаћинским послови |
| били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно |
| помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455, још, нада све то, обел |
| иђеним бесом јурила из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> <p>Деспотове старе ра |
| че од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место, и не |
| в Турске удружи с католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом партиј |
| ити персијски ћилими беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, одређени као поклон |
| живосним очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поносом који му млађано лице |
| викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коњ |
| <p>Деспотове старе размирице с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 беху га ст |
| арају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо |
| и сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с об |
| о у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, своје мисл |
| а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била пространа дворана с великим столов |
| днути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди |
| и о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се ки |
| јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разгово |
| анас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Прев |
| аници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{ |
| скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повика |
| </p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га |
| та није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све деспотове заповести.{ |
| с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из С |
| <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Ужив |
| е увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи м |
| своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште п |
| на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, ка |
| рема њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с великим властелин |
| и својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила.{S} Паде му на памет његов |
| вољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Ск |
| {S} Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи са |
| спот.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у образе.{S} Калуђ |
| да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Н |
| олико речи, брзо <pb n="9" /> се погоди с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, |
| орим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и најбогатиј |
| аврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад спустише |
| Србија у политици против Турске удружи с католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибиња |
| асти и од папске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу мора |
| с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам |
| е султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без |
| } Заповести су издаване; људи су трчали с једног краја стана на други; војници су се спремали и |
| о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом меланхоличном пажњом.</p> <p>Сви Гво |
| Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говори |
| с католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом партијом у Угарској, у |
| ов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима било је одликовање којим се није смео свак |
| слови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских јутара, ваљало се госпођи |
| рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и најбогатијом породицом.{S |
| сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о |
| ане по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на трпезу |
| му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, под том погодбом, уживали по |
| видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или што је Дра |
| томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразгово |
| ја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Калист |
| уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} |
| Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} М |
| власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у |
| ц Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше |
| онеће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је султанска воља да мој |
| напуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког вр |
| етак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Ка |
| више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у посл |
| се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" / |
| да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не |
| а неколико знанаца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Преви |
| страт — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па |
| 10" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особита мило |
| м држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, покрупан, пле |
| оље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току |
| деновићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиро |
| да му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није имао.{S} У т |
| елим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свр |
| копљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имања од грабљивости |
| ога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио дома, пр |
| овеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп |
| су све остало на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива |
| <pb n="209" /> својим цвећем, бирајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} Њене сли |
| гла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним глас |
| Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Турским Царством, издељен је био међу властелу крајиш |
| и неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажел |
| м прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> братом.{S} Ево и моје д |
| смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео пусти |
| лице сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу и ди |
| који су хтели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, који су певали јуначке песме о сул |
| гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</p> <p>— Ис |
| чено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли |
| .{S} Превисоко ти царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га |
| се?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S} За |
| је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који |
| угачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гво |
| 07" /> кућу уредила и припремила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћња |
| хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија разместила понуде |
| исове планинске према Косову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле |
| р да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била историјска |
| и.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само |
| ћ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив и уморан.</p> |
| Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p> |
| врдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским круговима.</p> <p>Као главни властел |
| наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на ц |
| наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и |
| ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођо |
| а сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје место није више овде; велик |
| ешке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Ниша |
| ад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласн |
| риграда.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за ло |
| здраве своју султанку, коју нови султан с толиким почастима к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре |
| о видите, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно |
| е главице?{S} Драгош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он |
| с крајњих делова света, који је уплетен с Александровим освајањем и кратка Александрова похода |
| агош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су |
| м Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су |
| листрата била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивље |
| рам њега је седео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код С |
| утовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом једнако да |
| и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, али није опажа |
| зложи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасав |
| сам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак и |
| је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећи са собом мек, благ јужни |
| у и с истом искреношћу он се разговарао с великим властелином и са сиромашним сељаком меропхом |
| ад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их помислио сам |
| е јасно колико је погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исп |
| S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две |
| Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте, господару, нек |
| — Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се н |
| страт.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се |
| На томе се и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио |
| владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију |
| ко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику Београда, |
| манастира Св. Стефана, Бањског, свадио с неким властелином око продаје манастирских јунаца.{S} |
| беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћа |
| остији може разумети.{S} Али је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узб |
| и звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по и |
| ксандар победио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је као младић с |
| ким није тако волео да разговори колико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Калистрат у |
| ветовања.{S} Договарало се и саветовало с оближњим владаоцима и господарима; договарало се и са |
| Ако морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати |
| тити да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и славу своје породице.</p> <p>Кад ј |
| аше опсадити како треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне |
| {S} Куће су те биле малене, обично само с једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини |
| дносимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Турцима, непријатељима хришћанства, против цара право |
| у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и |
| па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту се |
| народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни |
| пита султан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пр |
| и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног поста.{S} На чисти понедеоник се врши |
| Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остај |
| м сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором деспотових доходака, по |
| жну половину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту См |
| ту, близу Неродимке, одузео нам заједно с овогодишњом жетвом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли |
| ом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио као да се у ис |
| ећима је било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у ком су се живописале иконе, или оно |
| у с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, одговори кнез Гво |
| уку, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{S} На руци су се |
| {S} Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђером царичиним.{S} Тако је цар |
| рник.{S} Уз прозор се находио један сто с мастионицом и калемима за писање, увек претрпан књига |
| а средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова. |
| њу испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је уви |
| ки пристав.{S} Поред њега један калуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође присутна.{ |
| е, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старости, здр |
| д би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије |
| ир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> |
| свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим |
| земљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чи |
| имао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника и калуђера.{S} Што се тиче народа |
| и царицу Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенс |
| и најсвесрдније благосиљам, рече деспот с убеђењем.</p> <p>— Хвала, господару!{S} Сви смо сад з |
| Разумем, пречасни оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно |
| </p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим |
| се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред градића бил |
| са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без заме |
| ститаше му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу и напио њему и гости |
| е.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној такој забави султа |
| умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с извесном војном силом, коју беше прикупио ради своје |
| ше било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са с |
| ђе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрд |
| онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом мела |
| о онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била не |
| <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с |
| и деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разумевали.{S} Њихово |
| иче о Александровом војевању и тумарању с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили |
| се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још с |
| се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изв |
| укли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у К |
| ратовања и свакојаких размирица које су с несталним и немирним политичким животом тесно везане. |
| намо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског влаха |
| чете које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај с |
| а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали дома |
| ш већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.</p> < |
| узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он |
| на шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p |
| ачки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били |
| томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим |
| ћ јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људе и тужива |
| ече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> |
| тарешине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с |
| десетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима.{S} Игуманија одведе деспота, деспотицу и ц |
| тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њен |
| јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да види не б |
| ио почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падишахова, кад ша |
| е могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима |
| >Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакл |
| пљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може много учинити.</p> <p>— Све је |
| има, <pb n="100" /> узимају да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, |
| ати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима, <pb n="100" /> узимају да уговараш с папом. |
| ини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке |
| е војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољубивим жаром живо интересовао за све што се тица |
| отовој, ја милосник (извршилац).</p> <p>С тим речима ћефалија разви повељу са златним печатом, |
| , јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати |
| чинити док једнога човека траје.</p> <p>С тога султан поручи заповеднику града да му каже погод |
| понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb n="107" /> кућу уредила и |
| отицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је и |
| спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског звона, Стамен |
| лоност која још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним током обртати у нежну и стид |
| , вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Кр |
| тешким губитцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу |
| а поставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над моравском дол |
| шких послова везана била с млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} |
| get="#SRP19130_N2" /> и остали, султан, са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану |
| ућених да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишл |
| ки је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, којом се служио и да подупре |
| убети и начинити се јадне незналице.{S} Са сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p |
| брану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбрани |
| , у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало о |
| га и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућа |
| ице с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват по |
| ди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нам |
| Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим војницима и удари под сабљу пометеног неприја |
| вређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— В |
| д почне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препа |
| и реч по реч, донде непозната из језика са далеких степа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мал |
| {S} У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Тур |
| е.{S} Поља око Крушевца прекрили војска са свих страна, и пошто се сви силни топови послаше кој |
| ло пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 1442, после боја на Варни 1444, после боја н |
| личка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одређених јој положа |
| и и оданости.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње собице отво |
| се растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша |
| а домаћинска страна оца Калистрата била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није гов |
| а питања о граници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцима и о с |
| т више не може веровати својим суседима са севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одговори сул |
| ађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да |
| елика ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест путира, све окићено драгим камењем, беше на |
| данпут за свагда бар он лично разрачуна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, |
| волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не раз |
| {S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи момак је водио њихове хртове.{S |
| вадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, али да |
| оту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести о положају у Турском Царству |
| !{S} Учини све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, с |
| опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> <p>— Збиља, збиља, тврђаше |
| под калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан златним појасом, а на |
| ја Анастасија, седином украшена старица са десетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима. |
| , да је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неких година, и прошао срећно, и како се и |
| властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима било је одликовање којим |
| итава свечаност кад се спремао већи лов са многим званицама.</p> <p>Така се свечаност једно јут |
| се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађ |
| ојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком углађеношћу молити Гвозденов |
| </p> <p>Драгош ту заста.{S} Миља устаде са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече о |
| е не падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опремом <pb n="274" /> хришћани заробише.{S} Ту |
| лину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико |
| по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} Заповести |
| азговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова одлука беше с |
| вени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником старала се како о хришћанском ва |
| По том камиле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим |
| је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју властиту проп |
| али.{S} Соколови су кликтали, и свак је са својим <pb n="117" /> поуздањем полазио на посао, у |
| аву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана виш |
| <pb n="95" /> <p>Намештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком поњави |
| одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозден |
| имити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом женидбом, одговори Којадин суморно али веома о |
| амом новом султану, кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао којим ће начином удесити <pb |
| ца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством читао.{S} Калистрат је грчки знао врло |
| , зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} Господи помилуј |
| кругле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет годин |
| ће начином удесити <pb n="29" /> виђење са царицом Маром.{S} Његов калуђер Генадије удесио је т |
| њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, |
| арији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и |
| >— Може, може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. — Каквим добром, ти красни младићу, |
| ни лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> < |
| и викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} Туркофил, |
| слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.< |
| pb n="257" /> 1454 закључио општи савез са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не смеја |
| да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде |
| а подигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим, слушала |
| /p> <p>— Чим будем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку. |
| нама, огрнутим властеоским плаштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су бил |
| же веровати својим суседима са севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одговори султан, али ти |
| — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим поштовањем поздрави царицу, која оста очеви |
| почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није |
| мејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, так |
| обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сурва се у градски дубок ја |
| не у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на коју она никада није престајала мислити. |
| н се разговарао с великим властелином и са сиромашним сељаком меропхом или отроком.{S} Његова б |
| иђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићком.{S} Стаменија је била раније |
| се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког времена града Београда го |
| гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишавали су све остало на панађуру.</p |
| ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству |
| аха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи са свега југа словенскога.{S} Може бити да је војника и |
| и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи с |
| била к земљи.{S} Чекао је позив небески са спокојством човека који је све своје дужности на ово |
| оту морала задржати.{S} Градић пиротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С дру |
| ра.{S} И онда су састанци око њих имали са свим друго значење у срцима народним него што је бил |
| посао.{S} Комаде печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На п |
| се спремао панађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S} Све што |
| ре и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са својим справама ишли су напред.{S} По том камиле с т |
| видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојак |
| е пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог |
| су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; радовали су се хришћанским поб |
| д Београдом без довољне заштите, излети са својом војском из града, заузме их после кратке борб |
| Само су господа и властела могла ловити са соколовима.</p> <pb n="106" /> <p>Била је читава све |
| атио, да може у име деспотово закључити са султаном мир по захтевима које је султан у почетку р |
| а руку, поче мицати прстима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мр |
| е ћаркао с југозападних планина, носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није би |
| се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредви |
| на боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они |
| а дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја с |
| којој се султан задржао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћ |
| ио да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у |
| т, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећа |
| их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, који је из њих изаша |
| еђу зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, |
| /p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Гов |
| Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за |
| залуд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, |
| непрестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушен |
| ладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другој |
| зивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S} На какав се начин гусла |
| господарима; договарало се и саветовало са владаоцима и господарима западне Европе, али узалуд. |
| басуто сунчевим зракама, видело се само са стране; видело јој се красно око, округласти образи, |
| у били тако васпитани, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим |
| сле оних потреса на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребиј |
| пиротски владика и свештенство заједно са старешинама града Пирота, изађоше те поздравише цари |
| да на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедеревом.{S} Оставља деспоту Кучево, Браничево и Р |
| од Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп сл |
| посланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1455. </p> </div> <div type="chapter" xml |
| /> <head>X.</head> <p>Последњи разговор са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвоз |
| године, султан Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поч |
| рочито женскадија.{S} Полазило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знат |
| села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове црнога дима.</p> <p>— Вла |
| је ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препор |
| сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опрош |
| еђу првима је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити |
| ко непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, завара |
| одјекивао је о сводове храма, који је у са свим другојачијим временима подигнут.{S} Царица је о |
| јми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији |
| су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} После су настале |
| > <p>С тим речима ћефалија разви повељу са златним печатом, и прочита како деспот своме драгом |
| у разним земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Евро |
| и, нови насељеници пиротски, стајали су са својим старешинама у нарочитој групи, готови да позд |
| зденовић и Драгош Плетикосић слушали су са жудном радозналошћу богате поуке Калистратове о госп |
| ра.</p> <pb n="174" /> <p>Оптуженици су са засуканим рукама, али забринути стајали пред две ват |
| лазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њи |
| осити пред госте.{S} На узвишеном месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с кој |
| S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалу |
| у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турс |
| чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи п |
| о бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} М |
| једва две три речи проговорила.</p> <p>Са свим другојачије је царица Мара примила игумана Кали |
| који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркв |
| , па седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икаква договора тој се истој чес |
| ава, тако рећи под сенком његова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима |
| аши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоценији пос |
| нај у кога никад неће отупети и зарђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао низа стра |
| је рода хришћанскога изгинуло од турске сабље, колико је цркава пропало од турске нетрпљивости. |
| Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!< |
| омогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султа |
| ="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није влада |
| з града са својим војницима и удари под сабљу пометеног непријатеља.{S} Није много прошло, а ва |
| попљувати, или срамно повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријат |
| ио своје свечано властеоско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Њ |
| а и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство над целим новим вилајетом у Србији.< |
| оћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19130_ |
| и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звона на ј |
| на се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђ |
| ветога Николе у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурск |
| ака.{S} Услед тога расписа наређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра 1454 у Франк |
| измири.{S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојављење 1455 у Будим, који је после одгође |
| владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа |
| {S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који би сазван у Најштат за |
| с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледалаца и учесника.</p> |
| ти.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборској седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сиг |
| потство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборској седници саопштиш шта си |
| ве до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као про |
| галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути |
| а Калистрата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се |
| ојску и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком |
| нија калуђерица!{S} Кад на то помислим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио |
| Осим Шанине постеље у једном крајичку, сав се остали намештај могао на прсте пребројати.{S} Је |
| ло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Сав исторички део Светога Писма старога завета, књиге о |
| сле обновљених и потврђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидн |
| S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице. |
| ма; великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је |
| Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n="62" /> народом, а око Немањиних ц |
| ворени.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако д |
| вршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису |
| , звона зазвонише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На |
| о служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед избрисао као да га никад било |
| /p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију неспок |
| то је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај це |
| у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели с |
| S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвозденовићево |
| тиже други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још |
| венски, животи Стефана Немање и Светога Саве, Родослов и Цароставник о српским владаоцима, Зако |
| pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила п |
| уста <pb n="257" /> 1454 закључио општи савез са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не |
| оји је све своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју |
| ћ био умешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да п |
| је још једини пут којим се може својој савести данас одужити син једне заслужне породице.</p> |
| ајлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико је р |
| о какву услугу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који |
| Превисоко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим |
| да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их до |
| S} Не заборављам, нећу заборавити твоје савете, твоје материнске поуке.{S} Нисам ли им увек као |
| S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно в |
| против овог одашиљања војске Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је неоп |
| рству данас требају <pb n="32" /> други саветници, који ће знати све што се где догодило, све ш |
| младић ступио на престо, војводе његове саветовале да одмах војује и да своје противнике или бу |
| дили су се обојица како су онда војводе саветовале Александру да свој белег (грб), то јест воло |
| адаоцима и господарима; договарало се и саветовало са владаоцима и господарима западне Европе, |
| варања и саветовања.{S} Договарало се и саветовало с оближњим владаоцима и господарима; договар |
| су у Угарској држана само договарања и саветовања.{S} Договарало се и саветовало с оближњим вл |
| он је, целога свога дугог века, једино саветом и живом речју, служио правди и истини и штитио |
| р све старешине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град |
| , добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{ |
| р да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовско |
| ке куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито око првенца Којадина и |
| p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле |
| и чиновници.</p> <p>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Богор |
| ова самовања.{S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледа |
| и.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим на с |
| ржи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену |
| је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио.{S} Непријатан за |
| :lang="cu-Cyrl"> послушљив, своје бреме савршене водештошу отложив, не отречет животноје вежушт |
| о што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Ра |
| непосредној близини, одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сир |
| ледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, које су се, |
| оришту су се налазиле још три мање тако саграђене куће, у којима је спремано ноћиште и боравак |
| "215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови посло |
| о говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја |
| ца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бо |
| > <p>— Јадница Мара, наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта л |
| твари, поклонити Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму своје прародитељке, Не |
| сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Др |
| ати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на |
| не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало |
| нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образом морам истину говорити.</ |
| „На оружје, народе, удри неверника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће н |
| рено је пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца |
| у да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна |
| и вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице М |
| је се раширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слут |
| ици, закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска |
| , ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.< |
| жљивости, верности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисок |
| га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњ |
| ?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О |
| о чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је |
| ?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти ка |
| оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> <p>Којадин ником ниј |
| требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође |
| твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и п |
| ићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} |
| око њега скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистрат.</p> <pb n="164" / |
| да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, одговори Којадин.{S} То значи: треба ц |
| лиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да |
| подару било име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име <hi> спахија </hi> или <hi> читлу |
| а су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} |
| у је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао |
| <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 1442, после боја |
| паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се бран |
| нда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да |
| аш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богороди |
| Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост |
| гим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени л |
| адости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</p> <p> |
| ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем |
| ? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опе |
| е снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и н |
| Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви ст |
| тупе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је ми |
| ле њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорнос |
| , који је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архи |
| овору Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се мног |
| ше Драгош, једноме старијем човеку, шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, православни |
| после Сегединског Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II.{S} Нека д |
| ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она |
| од пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се |
| па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није бил |
| и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли.</p> |
| Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљ |
| боље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинит |
| ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, које је с |
| диш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац п |
| најбољим изводима, а изговарам како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам та |
| а што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игр |
| риликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату по |
| да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да ни |
| "175" /> Признај што си одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка трговца.</p> <p |
| тан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападне Б |
| обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније била црква — нег |
| па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих мог |
| е, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу. |
| задиркивати и шале правити?.{S} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није снебива |
| себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин обе |
| e xml:id="SRP19130_N3"> Развалине му се сад зову Курвин Град. </note> <note xml:id="SRP19130_N4 |
| је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја |
| и деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, отац |
| ада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једа |
| ти се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <hi> Соколари </hi> или <hi> Сокол |
| ивала и плашила султанових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој |
| стелинству Витомира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили |
| о ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две |
| их година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој кожи.{S |
| а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} |
| .{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против < |
| ко огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: неколико ло |
| мо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа |
| ик у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печења људи су узимали |
| 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-бегов |
| размислим и док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде |
| љино сместа промени.</p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад |
| } Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазревање, њена озбиљно |
| ам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спрем |
| иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспо |
| ућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети |
| че издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгош |
| киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обуз |
| сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку све |
| — Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим одг |
| тео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— |
| најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је. |
| ме је интересовало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> |
| интересовала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, |
| се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе кој |
| знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Ми |
| кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратил |
| лиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, а преписати једно дело у в |
| ило, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} |
| а ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.< |
| дговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и предати се данас сут |
| т новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништ |
| ајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Ср |
| е би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то шт |
| око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на миру, |
| а и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску власт, па потврди Халил-пашу |
| вши од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало с |
| другојачији језик.{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљ |
| за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азиј |
| је ми ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозде |
| воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</p> < |
| .</p> <p>— Хвала, господару!{S} Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, |
| руке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби је св |
| ачи полет њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одго |
| врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко мис |
| ог тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбољој |
| очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па |
| осподе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо кој |
| рат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> |
| ишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађава овим задовољством, превртањем новога новц |
| на добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нисмо. |
| ље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турске старешине наспрам цркава и манастира, свеште |
| гу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина његова путовања, све у нади да ће му се |
| што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла цар |
| Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благ |
| {S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити не |
| О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар т |
| савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ бли |
| уљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле |
| прослављање празника најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Ни |
| је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> < |
| око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо |
| рад и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад пре |
| а његова самовања.{S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, |
| се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као после |
| Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим |
| плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестан |
| једне сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве |
| што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо што смо |
| ека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{ |
| ри, него да су дело студије, цртали они садашњост или прошлост.</p> <p>Година 1865 метнута је п |
| нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег господара; дајте, то јест |
| есто се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонитим, |
| ститам на свему.{S} Уједно моје највеће сажаљење на тешким губитцима у породици.{S} Чујем, са ж |
| твога неодобравања?</p> <p>— Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се |
| ци деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, |
| Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као |
| вечанску крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На оружје, на одбрану, народе, |
| нио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажизања није се употребљавала ни за што друго осим за |
| S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак српских помоћни |
| телу међу собом измири.{S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојављење 1455 у Будим, који |
| гога сабора хришћанских држава, који би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруара 1455).{S} Иза |
| ико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Ја |
| уће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозденовић са с |
| n="189" /> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к |
| II, имао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпу |
| ло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази та милост; многи су тајно и |
| најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чит |
| олео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак |
| о бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесницима се н |
| им је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла начина да сво |
| е све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и |
| нуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се находио |
| тало и војна се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S |
| ко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборској седници саопшти |
| ју, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, к |
| "252" /> утврдио.{S} Његова одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ ма |
| ребало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ј |
| лад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је најбољи начин. |
| зном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о |
| није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одго |
| Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пиј |
| ледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, |
| 4" /> и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљ |
| е Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе дер |
| а Круна се само стаде крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје к |
| т било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми |
| м да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— Уст |
| еновић да посвети неколико часова своме сакривеном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к |
| овић, очевидно незадовољан, и жураше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди што је требало |
| Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето |
| жи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лагано порумени и пружаше му руку.{ |
| јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који |
| ни ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Ја |
| ена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, |
| прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов протовистијар и војнички |
| како је султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме |
| иком наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру |
| и зелена трава испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио |
| ћи се да га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{S} Деспотица се поче крстити и |
| у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у планини? у |
| ина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем зд |
| /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта |
| одговараху такође топовском ватром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанског топа из Б |
| одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке м |
| S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у особито |
| , говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, пр |
| а отац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличи |
| о тужити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и лечи с |
| } Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново нудити и |
| тина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих п |
| се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими султа |
| га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, |
| > <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Бо |
| злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно ш |
| жбе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпадн |
| дно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зеб |
| а сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А ка |
| је, и моја послушност престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу |
| а не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S |
| м, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чин |
| О, вајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличић |
| си ли ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта |
| свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми |
| дела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не |
| ће Којадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} |
| /p> <pb n="20" /> <p>— Султанијо!{S} Ја сам ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Нека |
| p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то б |
| анији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у се |
| челник) <pb n="169" /> ни судија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> < |
| је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и о |
| м, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да |
| е или издајнике, противнике вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити да |
| кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{ |
| и отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку. |
| о, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, |
| то пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смис |
| часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да д |
| видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> |
| д ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али |
| е у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за |
| ед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мај |
| о ништа, одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило било |
| трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда д |
| ти царство, одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао му п |
| е боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, |
| а дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p> <p>— Јест.</p |
| волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није та |
| ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је н |
| и, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У до |
| ладости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега н |
| заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удајем.{ |
| се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти |
| Миља устаде са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она лако руменећи.</p> <p>— Д |
| куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да ва |
| ин једне заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то и мислио, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвала т |
| о одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је на |
| пље замени крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{ |
| пред преобученим Турчином.</p> <p>— Ја сам, честити Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти н |
| и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих |
| ака? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уг |
| или сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калист |
| какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чек |
| а?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупуј |
| бри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— |
| и.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, |
| аца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарством т |
| ина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служ |
| по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако ст |
| којим можете бити задовољни.{S} Али ја сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето, не уп |
| е.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми ре |
| та.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се |
| је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам једанпут видела новога султана, и он ми је казао да |
| се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановима ми |
| и.</p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не |
| апом.</p> <pb n="8" /> <p>— Ето, устала сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више |
| тиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца |
| ључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало је опште |
| ко мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријатељству, не једанпут опомињао на те дужности |
| отово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не |
| разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бо |
| Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве зем |
| емо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} |
| ош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на о |
| изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла |
| алистрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у |
| бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не с |
| {S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> <p>Којадин ником није ка |
| ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, одговори Којадин.{S} То значи: треба цркви |
| код куће све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити јед |
| је много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} З |
| рбије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушнос |
| нин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код |
| остао од ондашњега нараштаја.{S} И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девојку, |
| имити њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира.</p> <p>Из |
| Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора, читао књиг |
| пролазити један по један.{S} Султан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, а н |
| ело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Нико |
| о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, ал |
| .{S} На једној страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непрестаним говором и |
| што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријатеље, није |
| њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била |
| ного ме је интересовало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?< |
| ти.{S} И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријатељству, не једанпут опомињао |
| један другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек шт |
| адовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, р |
| Калистрате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верује |
| ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи суда т |
| арице!{S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и |
| , упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог |
| обичај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје |
| pb n="231" /> <p>Топлицу су, међутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свога |
| еновић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за |
| рсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" / |
| а под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сад |
| вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих. |
| деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је на |
| >Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се ј |
| овор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и |
| тељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S |
| очевидно туробно расположен и понесен и сам расположењима народним.</p> <p>— Па да нам помогнеш |
| и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва доне |
| едеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српс |
| ати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.</p> <p>Т |
| све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрен |
| Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не могу да се начуд |
| зати господару.</p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, који, че |
| , кад сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица богомољн |
| о нам је једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем. |
| од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?</p> <p>— Пор |
| пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето |
| би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица. |
| пропагандом католичком и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установил |
| ник, истина, није манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој окол |
| оља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио педесету годину живота.{S} Не осећам се |
| Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Пл |
| и имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Царигра |
| и малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвиде |
| ик) <pb n="169" /> ни судија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> <p>— |
| их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S |
| p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> |
| ашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да |
| н кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаће двадесет и више година.</p> |
| е пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош |
| а потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи оружје Миливојево, које је стајало на једној |
| де жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} |
| и новац на расположење старешини, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збива |
| је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи |
| више повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му тада није вре |
| м рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само |
| рем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} Над |
| лас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристаде н |
| да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су киптели на |
| и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по |
| таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хт |
| ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S} Тако је њем |
| трату и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше |
| ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспо |
| Игуман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала м |
| ој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.</p> <p>— Којадина... рањена! викну госпођ |
| новићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да |
| гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Кал |
| и.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и в |
| веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Цар |
| ид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљ |
| еј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви |
| деновићевом.{S} И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али |
| истрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека |
| слим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p> <p>Стаменија се засмеј |
| што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату после Сегединск |
| се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Све |
| } Јесам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мен |
| Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у г |
| ану Мурату после Сегединског Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II. |
| радећи.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли г |
| да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта т |
| > <p>— Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} С |
| рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојк |
| и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не |
| ку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} |
| и му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку сп |
| ска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауторите |
| што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p |
| Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад |
| а, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га ни |
| боке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у л |
| годину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро вид |
| .</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозв |
| пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да сврш |
| оравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога с |
| што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се |
| и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много |
| у хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (изврш |
| да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потегао м |
| што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхта |
| и.</p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султа |
| д још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говор |
| ого интересовала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Мо |
| жеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, читао <title><hi> Живот цара Алекса |
| ли видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p |
| а видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Мехмеда II, им |
| лед на девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури |
| која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јунач |
| Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а о |
| еру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо |
| елинство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у |
| Којадину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама његова појава наново развесели сестру његову.{S} О |
| се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти ца |
| </p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечн |
| Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши с |
| > квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би тр |
| долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се н |
| ебирати што је набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, |
| ут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа |
| , већ се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, |
| огао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у |
| орукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за дочек гостију, |
| "112" /> на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвозденовић |
| сми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама.{ |
| д карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређајући по крилу красне ките које је била п |
| ад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Д |
| бичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215" |
| ећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије него данас и м |
| пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} |
| ућну потребу служила сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек |
| ани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а ника |
| едела; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање ми |
| .{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој |
| количину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, султан |
| ира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По то |
| а, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> <pb n="4 |
| а се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вр |
| ући све добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, |
| д пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n="160" /> од ове сам |
| то је чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој с |
| с одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Где |
| аст и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако |
| кварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну. |
| новић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се ра |
| ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме |
| ер није требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповедало.{S} |
| ма приступише Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} По том је цариц |
| ад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турск |
| озденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— |
| је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није мога |
| пе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико није мо |
| ветој вери, напомену деспот, кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично одани |
| и бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собом несложни, одговори отац Калистрат.{S} Т |
| е збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изабрали збего |
| рачун.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су |
| звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна |
| енада и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред главном турском војском на |
| игурности, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању извршене.</p> <p>— Све је |
| же бегати главом без обзира за султаном самим, којега су полу мртва носили у Софију.{S} Цео мор |
| чека, посаде их на почасно место покрај самих дворских врата којима се иде султану.{S} Када су |
| есет година, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n="141" /> <p>Псетанце |
| ост султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да |
| таја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, само без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с |
| би могла одати се само посту и молитви, само доброчинству и црквеним дужностима?... „0 Боже све |
| остола, а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, ал |
| ли и Којадинови и Стаменијини родитељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S |
| тао, људи остављаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни треб |
| десе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, а |
| наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Требало би само препис н |
| вану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и |
| ар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, икога коме |
| дмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он |
| д 1455 последњи међу Турском и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напа |
| >— Стари Гвозденовић тачно суди, синко, само је претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао в |
| дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да |
| повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирских стражара. |
| де како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, |
| е Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну медљанице.</p> <p |
| и.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— |
| {S} Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина б |
| не у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњено зебњом.{S} Ни |
| сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То б |
| иде не само жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, |
| виси да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и |
| но твојих заслуга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си м |
| и, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> < |
| на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, |
| е којим се није смео свак забављати.{S} Само су господа и властела могла ловити са соколовима.< |
| бав и за оволике услуге све учинити.{S} Само не може бити свачије, што би особита царска милост |
| ће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибра |
| ја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима, али се |
| шли кућама с необичним задовољством.{S} Само је Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи |
| и.</p> <p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само је још неколико корака требало па да дође до ње.</ |
| одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Ни |
| оле, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</p> <p>— Шта имам више м |
| ј на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <pb n="136" /> што га одмах по том лако одгурну од |
| тправим, рече трговац лаганим гласом. — Само ћутите, чините се невешти.</p> <p>Двоје заробљеник |
| интересе своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p> |
| ат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно |
| ерну, немирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па по |
| ство и љутину, он је показивао од свега само онолико колико је налазио да треба да покаже, ника |
| о да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том м |
| кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође благослов родитељски, па да природа пусти кри |
| ане главе, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову пр |
| д закона страдао.{S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} |
| еном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за некога у селу.{S} Зе |
| је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до |
| p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам |
| атка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гледаше свога изабраника с пуним задовољством и по |
| {S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци |
| /> помоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и саветовања.{S} Договарало се и савето |
| а у харем доведена и за султана венчана само у намери да се српски деспотски и султански турски |
| у сва градска врата, оставивши отворена само једна.{S} Онда изда заповест свима кућним старешин |
| одвратити да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и славу своје породице.</p> <p> |
| ећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по изузетку.{S} Једноничио је скоро без прекида.{S |
| м јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње ша |
| у медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? упита Гвозденовић радознао.</p> <p>— Народ вам је |
| у и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у с |
| овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћанскога изгинуло од т |
| у тих планова истицао првих дана напред само онај који је по извршењу први био на реду, а то је |
| ине као и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке |
| мој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А |
| јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао другојачији |
| ава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осв |
| е крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у путника калуђера |
| а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} Мило ми је једино што |
| ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S} Тако је њему једанпут сестра |
| е некакав каматник из Прокупља, који је само новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша оставио т |
| ароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су с оружје |
| ећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У |
| екоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у т |
| n="154" /> питања, а гуслар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пута у себи што га то в |
| говори о <pb n="204" /> послузи, то је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже досто |
| рвиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али о |
| кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којади |
| рош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и в |
| наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија на свету и у околини Турског Царства.{S} Им |
| чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на к |
| ма.</p> <p>— Не може, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична |
| овићев воћњак, пун свакојака воћа, које само може успевати у климату нашем.{S} Ораси најкрупниј |
| а, и у стварима љубави вољан да следује само наклоностима срца свога.{S} Он је често размишљао |
| и твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрен |
| Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мар |
| а туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његов |
| а рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</ |
| акоме управљати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све |
| зводњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама |
| иким поштовањем према оцу Калистрату не само због великога гласа и заслужене славе оца Калистра |
| <p>— Горе него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочито за |
| авало путнику и намернику.{S} С тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Ни |
| итани, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очеку |
| е не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем |
| имао својих присталица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је било |
| час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброчинству и црквеним дужн |
| пуна кроткости и стидљивости, којом се само могла одликовати млада српска девојка.{S} Њена мај |
| авноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само пространством дворишта, лепшом зградом и већим кућ |
| це, обасуто сунчевим зракама, видело се само са стране; видело јој се красно око, округласти об |
| згодним или незгодним начинима, што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилији д |
| деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати војс |
| е могаше опсадити како треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа за |
| ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ |
| бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се |
| зише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин |
| мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био |
| — Не знам, одговори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћем |
| ајрадије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрост |
| ера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар- |
| отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} |
| мо што ми немамо преписа.{S} Требало би само препис набавити, друго ништа, одговори отац Калист |
| а служена у малој игумановој трпезарији само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом |
| /p> <p>— Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја |
| нству Гвозденовићеву.{S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве влас |
| офру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} Служене су још две три софре у ав |
| и да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било много, па су запретили да ће с |
| Послови су се, уз добре поклоне, вршили само преко његових доглавника.</p> <p>У одређени петак |
| се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оч |
| 5" /> смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се видети једно ослаб |
| p> <p>— Којо, Којо, одговараше Миља, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом с |
| годну за пренос на далеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме |
| то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био |
| Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, јо |
| мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није дост |
| хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и шт |
| , Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или д |
| свима својим пословима очекују свршетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као |
| S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Г |
| Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске с |
| е, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и ра |
| раво, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и друго |
| лики људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром |
| д тебе искао још једно благо, још један само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разгов |
| престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну старога породичног угледа — има |
| елили у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као команданат војске него |
| мила веру мусломанску.{S} Њему је остао само углед старога имена Гвозденовића, и он је с тим би |
| смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје место н |
| нигде више није био власник земље, него само насељеник.{S} Истина је он, као насељеник, био при |
| н уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У С |
| на ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење с |
| ионарно.{S} Кроз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражил |
| ици.</p> <p>Пастирче коме се он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си |
| прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне по |
| форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот |
| насељеник, био прилично непокретан, ако само у потпуности врши прописане работе, али су те рабо |
| ивала нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух |
| управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После његове смрти — никад виш |
| мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити цар |
| ркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с једном већом или мањом сухотом, у којој је на ср |
| Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је политика.{S |
| јадне незналице.{S} Са сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, |
| високо ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их ка |
| је (2 фебруара 1455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Ев |
| ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сме |
| } Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио. |
| уди су били тако васпитани, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима с |
| од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће му само његово лично имање.{S} За војника нити ће га више |
| ога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се ти |
| натим продавницама и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су |
| или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он налазио да то |
| м, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти |
| А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опе |
| то стоји, овако како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко грани |
| су му често долазиле у часовима његова самовања.{S} И све се те маште сада савијаху као венац |
| ојне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се вршила над главама сељака ратара и на |
| ису биле слободне <pb n="160" /> од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јач |
| дњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље много више него што се данас и помислити може. |
| ела господари нису знали границе својој самовољи.{S} Узалуд су државни закони узимали у заштиту |
| .{S} Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје и на |
| владаоцу и господару, била непослушна и самовољна.{S} Средњевековни властелин, богат и на гласу |
| на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> <p> |
| што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Питај шта н |
| циплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство и непослушност властеле <pb n="158" /> квар |
| би требало.{S} На једној страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплина.</p |
| и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотство остане на |
| кушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који с |
| гу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога толико колико на његове доглавнике.{S} Зашто је |
| не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на такву случајност, која му се чинила г |
| ио.{S} Ослобођење Смедерева и одступање самога султана Мехмеда особито је оживљавајући деловало |
| готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Ту |
| била премештена у некакав мађијски врт самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере Бож |
| јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, казавши му просто да млин ни |
| ио самозвани судија, самозвани војвода, самозвани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме |
| данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани војвода, самозвани ћефалија свуда докле ме но |
| Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани војвода, самозвани ћефалија |
| е Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија самом Којадину изговори |
| ренија.{S} Али није то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја ж |
| ливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одг |
| <pb n="91" /> <p>Он уздахну, јер се при самој помисли на зло време које их је чекало, био распа |
| е цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним ко |
| стима гостољубља и распоредом послова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, к |
| <p>Још је било једино средство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњ |
| ао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости својој, пог |
| потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој непосредној близини манастира Свете Богородице.{S |
| ршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвозденовићевој кући све се променило после излас |
| ?{S} Откуд идеш?{S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе |
| ворило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен |
| рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Ту |
| S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа села с |
| аменији самој, и отуда је оно Стаменија самом Којадину изговорила, с нарочитом намером да му по |
| стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређени с |
| распитујући од њих када се може јавити самом новом султану, кнез Гвозденовић је са својим друг |
| Стоји записано како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана к |
| Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима вл |
| му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи да |
| равља посадом.{S} Док није био на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до крај |
| јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа к |
| знање коме треба да желите поклонити се самоме султану и предати му поздраве и поклоне деспота |
| астеличићи су имали по негде и засебно, самостално, по једно село и по половину села према војн |
| акво предосећање да су ту последњи дани самосталног народног живота и да је, по Божој вољи, нас |
| отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што би |
| {S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Калистрат особито радо имао |
| о за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање тихи |
| е, мислио такође да изврши већ изречену самртну пресуду.</p> <p>Неколико дана после овога разго |
| му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} По градов |
| пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километар |
| ај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици |
| н и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало је опште огор |
| је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n="139 |
| равио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи. |
| га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, |
| напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди |
| крати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим |
| ство.{S} Немојте веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бо |
| весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањ |
| есту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том ме |
| .{S} По том донесоше јестива у неколико санова пред посланике.</p> <p>Тако се свршила аудијенци |
| е султану и господи око њега у металним сановима служио пилав од овчевине.</p> <p>У исто време |
| ве казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплави |
| је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је вео |
| Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својо |
| ва, која би му тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и с |
| споту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да причека. |
| дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Со |
| саборску седницу; да саборској седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска. |
| тому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати не вест </foreign>.{S} Тим се обележ |
| преговарају како је деспотова политика сасвим антихришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч |
| 913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасвим почетнички обрађена у приповедци „Калуђер“, која |
| фана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{ |
| е припадало властелину.{S} Село је било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурене по брд |
| Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мисл |
| првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша твоје молитве, нека испуни твоја надања, нека н |
| ли, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушавајући Којадина и испитујући га о ономе што је о |
| hi> Многаја љета </hi>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да |
| гичан, готово плах, краћег, веома јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} Којадин је |
| ну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у |
| врата.{S} Кад откуп набави, испроси или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пу |
| да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка од туча била му је закована |
| за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивши такав план, Јанко Сибињанин поручи да се све |
| и женској, с крвљу и с природом њиховом саставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука |
| ико име Гвозденовића, које се свеколико саставило око врснога сина, када га је променом вере от |
| ој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва би |
| на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само |
| ник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Ниш |
| ао око старијих манастира.{S} И онда су састанци око њих имали са свим друго значење у срцима н |
| сли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену жељу |
| са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султанових дв |
| буду на местима нашим када то наступи, састараће се начинима који онда буду могућни.{S} На пос |
| а се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из многобројних књига.{S} Осим тога у ћелији |
| м путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом властели |
| у међу првима, да новоме султану изјави саучешће српскога деспота и да се постара о пословима с |
| ести хришћански свет великим енергичним саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека |
| име <hi> спахија </hi> или <hi> читлук-сахибија </hi>.{S} Работа је у главноме остала иста.{S} |
| Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли |
| ог Царства.{S} О Боже, преблаги творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} |
| њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о ком |
| благи творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њој |
| р деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турску к султа |
| обожно уздање; сахраних оца Калистрата; сахраних Драгоша.{S} Нема више никога из оних срећних д |
| окушах смерно трпљење и побожно уздање; сахраних оца Калистрата; сахраних Драгоша.{S} Нема више |
| аји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, стари деспот р |
| издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да |
| Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме тр |
| благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Б |
| а, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се дого |
| е с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби међу интерес |
| ни нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То је |
| ду треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му влас |
| во сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу? |
| иш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хришћани |
| живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђер, отац Панкратиј |
| олико недеља пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватни |
| ubSection" /> <p>У гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покрив |
| стир) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Стефана, Бањског, свадио с неким властелином око пр |
| ало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p> <pb n="174" /> <p |
| <head>VI.</head> <p>Неколико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који |
| деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у ч |
| спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузето |
| ка житија читао је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књижницу.{S} Којадин ни |
| ио оца Калистрата да набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен препис, те је он дао тро |
| век ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када |
| родице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} |
| царица Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој |
| алистрата тако и калуђеричком манастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се |
| оксату пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на м |
| тада пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Ка |
| теља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Ка |
| О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоценији посао дале |
| сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нем |
| а у пуној сјајности српске велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, |
| ти с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, један за другим, ка |
| ка истим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> |
| милама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S |
| ескакање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила на те игре, и |
| јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису могле бити без |
| наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S |
| стир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога д |
| опелу госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болес |
| истављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Нови |
| Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари Гвозденови |
| је наређивано управницима, да употребе сва средства, како би о томе известили што пре све војн |
| е у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да ра |
| накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо |
| S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле по |
| ма право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари Гвозденовић тачно суди, с |
| мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По м |
| има тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису били у с |
| а.{S} Међу израђевинама могла се видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили |
| г и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна расположења, и задовољство и љутину, он је |
| поведи да се <pb n="255" /> позатварају сва градска врата, оставивши отворена само једна.{S} Он |
| ако су оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна, врло често заливена сузама.{S} |
| где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пусти св |
| /> осећања, осим обичне пријатности.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} А |
| стиво <pb n="36" /> и не заборави твога свагда верног слугу.{S} Буди милостив жељама и потребам |
| смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са западом те да види има |
| ?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика свагда показала да су, на жалост, празне речи све то шт |
| хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Турчина и |
| ло, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти ц |
| <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— Т |
| ога робља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је |
| кори за његово шуровање с Турцима; њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте д |
| да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање |
| иљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше св |
| ваца из манастира Св. Стефана, Бањског, свадио с неким властелином око продаје манастирских јун |
| на продају, без новаца.{S} Властеличић, свађалица и приличан насилник, удешава, свакојако, да о |
| Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазил |
| рећу у служби вере и народних интереса, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Ниг |
| у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полаз |
| Кад су се објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо као пред последњим часом. <pb n="218" |
| каравански капетан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман |
| је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих времена, и св |
| прича о путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у д |
| за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову |
| госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали |
| остију, њено српско нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако промица |
| да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемире |
| о нудила и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послу |
| шајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамн |
| рема отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај |
| ихови су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих и |
| м.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} Страховиту тајну запрепашћења, страха, одвратн |
| ише ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност |
| да је ту света остава старих времена, и свак се напајаше њеним тајанственим успоменама.</p> <mi |
| одскакивали.{S} Соколови су кликтали, и свак је са својим <pb n="117" /> поуздањем полазио на п |
| стити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет |
| интереса, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао би |
| , како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни? |
| ли тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом и по |
| а било је одликовање којим се није смео свак забављати.{S} Само су господа и властела могла лов |
| к је на вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, којом мене поздрављате, украс је цркви |
| могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, проговори младић збуњеној дево |
| гобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез |
| , деспотица и царица Мара сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и |
| Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје накрај краја зарђа |
| су апостоли оставили, само се чува као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по не |
| кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} |
| аша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја |
| те се весело своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушај |
| емера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</p> <pb n="292" /> <p>Који су имали земље |
| уће, које су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју д |
| <p>— Не знам, рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих см |
| у оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим се |
| оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са |
| маћиновог, Светога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властели |
| новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке године давати своме властелину прописани број нау |
| су рибари, којима је задатак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе |
| становници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице виш |
| да.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе задатак да се старају о производњи м |
| ивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је |
| познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћута |
| је била у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин имао по неколико, каткад и по десета |
| свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисциплину <pb n="110" /> почињао је |
| лизини, одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, |
| нице; око стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим о |
| Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, дома |
| д дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да др |
| регледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="21 |
| анити, а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изабрали збегове и распоредили све |
| ма да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и же |
| от Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сл |
| S} Природно чедо српскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113" / |
| ало по мало путове и планине и одлагаше сваки политички и војнички посао за на пролеће.{S} Једн |
| паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, |
| и како се спрема нека велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смет |
| о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање н |
| ви пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сваки свога коња, па товар остављали себи више главе, а |
| ике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим уверењима и склоности |
| су становали све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у сви |
| амери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као д |
| склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да |
| да деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који |
| се онде с градском посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао |
| је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам да |
| {S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки да |
| ан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола да |
| свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да |
| ошле последње заповести, али се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царс |
| временог властелинског стола.</p> <p>Па свакидашња храна свеколикога тога света разнога реда, к |
| других јела, која су, као промену своје свакидашње хране, у сласт трошили.</p> <p>На једном кра |
| ног градског дворишта стајао је обичан, свакидашњи стан властелинов, чардак.{S} То је била прос |
| а нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту на |
| тори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије његове.{S} Прозо |
| и су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом људским. </p> </div> <div type="ch |
| Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову |
| калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бдениј |
| астелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за об |
| нутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки |
| лиматске промене.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво вр |
| а и јестива.{S} Манастиру се плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, и манастирски |
| зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— |
| вао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Д |
| ш је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, био од |
| ме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особита милост, којом је султа |
| ичају простих људи, који су увек против сваког плаћања господару и држави, не мислећи ништа рев |
| .</p> <p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта ил |
| то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушника.{S} И тада ће бити оно што к |
| новићеви обузети били тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак који се био наднео над Срб |
| ском милошћу напојена поука текла је за свакога под једнако као извор чисте планинске воде у го |
| нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тренутцима који чекају свакога |
| ршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога донесоше као округлу синију од црвене коже.{S} |
| плица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, |
| анак <hi> војштатик </hi> наплаћивао од свакога без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила |
| свет, јер је необичност те ретке казне свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је нареди |
| је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; |
| е чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изабрали збегове и рас |
| она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</p> <pb n="265" /> <p>Султан Мехмед је имао на |
| подржи у тешким тренутцима који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милостив!</p> |
| о је турски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прилици узнемиривала и плашила султанових |
| ревисоко ти деспотство.{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 литара кованога новца.</p> <p>Дес |
| к другојачије природе, који су свикли у свакој прилици тражити свој интерес и довијати се, мисл |
| нутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које само може успевати у климату нашем |
| аићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме отац Ка |
| претрпеле од кретања војске, ратовања и свакојаких размирица које су с несталним и немирним пол |
| с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојаких других знаменија, по којима се могло погађат |
| страна довозили су по пуна кола својих свакојаких судова, који су у оно време испуњали српске |
| свађалица и приличан насилник, удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотиц |
| пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена |
| а рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у плете |
| су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју |
| љан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} И то му је манастир осигур |
| лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је онак |
| кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипрага што се споља кроз прозо |
| да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на |
| како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећања |
| една на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, |
| тријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком приликом нудио митром владичанском.{S} А он за т |
| има двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врат |
| о манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упита ц |
| били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и |
| ачног, тако издржљивог, тако одличног у сваком погледу, не би прошло без искреног и без дубоког |
| ространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} С друге стране, како с |
| а део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју вам |
| о јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, пр |
| кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p> <p>— Шта чека |
| и да то јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било у глави како се спрема нека велика пром |
| зборном суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По |
| њао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут прем |
| међу камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или простак.{S} С тог |
| чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! |
| репашћења, страха, одвратности, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетв |
| S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још |
| ад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спази не само да му је |
| вати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И Кој |
| ина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у свакоме крају њезине девојачке собице, у плаветникастом |
| ко у њих каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо |
| S} Његов глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито женск |
| е је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима |
| ачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисциплину <pb n="110" /> почињао је од себе.{S} |
| овде висила о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело |
| ву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мис |
| о Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Б |
| , јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин обећа п |
| {S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пружала уз Дуна |
| рај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копао |
| еј.</p> <p>Новембарско јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, |
| и и воља господарева били су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Дра |
| је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се |
| о оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисципл |
| ом отвореношћу, бистрином и умешношћу у свачему.{S} Ништа јој није <pb n="220" /> требало двапу |
| слуге све учинити.{S} Само не може бити свачије, што би особита царска милост једноме теби могл |
| руштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакоја |
| и Марковој земљи.</p> <p>— Па говори се свашта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, али све не т |
| рви мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна осећала се овим догађајем о |
| ило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрат |
| то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ |
| си ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немо |
| амо су сад била једина његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто ни |
| астави Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема |
| га сребра, опкољена са дванаест путира, све окићено драгим камењем, беше на првој тепсији.{S} Б |
| услед тога силно порастао углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све м |
| рице у свом црном оделу, старе и младе, све умотане у своје трубе калуђеричке хаљине, у којима |
| Ту је царица Мара провела многе године, све до своје смрти 1487 године.</p> <milestone unit="su |
| Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак |
| ва <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу |
| о?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и д |
| ли скупоценије имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обележено место.{S} |
| богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да |
| рева, у којима су му јављани најновији, све невесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо |
| } Све житнице је ваљало напунити житом, све магацине одређеним потребама.{S} Млинове градске и |
| још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се |
| о није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Својима као да је био умро. |
| малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као |
| који ће знати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, сваг |
| дно та села и та насеља.{S} Све празно, све посакривано.{S} Куће позатваране.{S} Понека мачка м |
| јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситнич |
| алил-пашу у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као шт |
| који онда буду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је |
| то.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истина као |
| нда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанс |
| <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и с |
| оспода и многобројна послуга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женск |
| ио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образом морам ист |
| те, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу у |
| жемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачк |
| аћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подр |
| ="230" /> чудно та села и та насеља.{S} Све празно, све посакривано.{S} Куће позатваране.{S} По |
| ред многобројним деспотовим гостима.{S} Све велике манастирске старешине, архимандрити и игуман |
| она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми тре |
| ли хришћанима, непријатељима Турске.{S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека |
| разумевајући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње мисије још већма утв |
| наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунити житом, све магацине одре |
| слара, који су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, жељна уживањ |
| и папази јаде нам задају неисказане.{S} Све једнако народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знај |
| оних срећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини о |
| овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико |
| се зверад на заседу почети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су |
| ени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам |
| страна са стоком и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод сво |
| се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњава |
| атови су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли |
| м је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће с |
| угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p |
| по његовом диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.< |
| них устана може много учинити.</p> <p>— Све је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих. |
| сти, али се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се |
| опет нико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше властеличић Плетикосић, али чиме |
| мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденови |
| им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у н |
| ане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовића.{S} Ме |
| ац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и ди |
| у трговину, доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађу |
| .{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај |
| ја за се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калис |
| </p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један |
| турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако |
| ло пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с по |
| им се примицаше пролеће 1455, још, нада све то, обележено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да |
| оврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле |
| ском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави изађе наредба да се одм |
| богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним везама с родитељским |
| ело, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе |
| с родољубивим жаром живо интересовао за све што се тицало политике, пође на поље више града, од |
| лова подарена, онај је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Мак |
| за варалице, за насилнике, нарочито за све турске насилнике или издајнике, противнике вере.{S} |
| Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да сул |
| p> <p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су један по један изумирали они који су ј |
| о за усплахиреном гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> |
| народ се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спре |
| ало прстом.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у присенак, тако да није много прошло |
| до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба |
| напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља |
| ове Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњев |
| о онима многобројним који су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му на |
| рска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измислио |
| ше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика буре |
| истрату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља |
| ованом пријатељу, да до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није не |
| из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тв |
| су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво време освануло.{S} Од зиме с |
| би за оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{S} Само не може бити свачије, што би особи |
| преко целе године, него су једне друге све сустизале. <pb n="185" /> Имао је начин да од шљива |
| то Мехмеде, синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; |
| тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Кал |
| знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми |
| То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога с |
| ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се с |
| дашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али |
| варом одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао М |
| и, верности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисоком ти ц |
| е она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p |
| сле пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекуј |
| има за захитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрмљено плочама, а около је било виш |
| Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, ч |
| о на најстаријег сина, игумана, који је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио |
| в небески са спокојством човека који је све своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу и |
| о!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чује |
| авао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p |
| остајало све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они ко |
| ољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби султановој довршу |
| ло штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? |
| осовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S |
| отвориле владичанске столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што ми |
| он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он ша |
| све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Б |
| продираше изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На ј |
| времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларским нач |
| ан сад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама |
| есаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће д |
| ису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, |
| дства, како би о томе известили што пре све војничке старешине и војнике.{S} Исте такве су оштр |
| вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва лог |
| , одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време допус |
| акав план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповед |
| е трубе калуђеричке хаљине, у којима се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке напунила.{S} |
| живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је могло бити с |
| буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али |
| нас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио ј |
| киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} Птиц |
| рату поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госп |
| pb n="233" /> викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што |
| ова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} |
| зденовића.{S} Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мирна |
| хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један с |
| здај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш каква |
| и:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази ј |
| љад, мушко и женско, оставивши код куће све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а |
| оносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечер |
| , не могоше одолети.{S} Крсташи разбише све турске чете које су покушале да им се одупру и допр |
| м вољом и с потпуном послушношћу изврше све деспотове заповести.{S} Слутила се пропаст српскога |
| ник Јован Капистрански настојавао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} Тог |
| дини остао од ондашњега нараштаја.{S} И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девој |
| лазиле у часовима његова самовања.{S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљин |
| господара треба извршити потпунце.{S} И све су заповести извршене за врло кратко време.</p> <p> |
| ла примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је верно до саме њене |
| изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb |
| ве даске, боје, <pb n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врући |
| Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед |
| поступним променама један у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац се нада да неће |
| ј харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би, |
| и у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} Ка |
| Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно |
| {S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb n="247" /> мога |
| нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гле |
| Плетикосићу, одговори Гвозденовић, али све не треба веровати.{S} Има султан доста своје земље |
| говци из трга.{S} Мајстори су становали све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Така |
| оје село изабрали збегове и распоредили све што треба за живот у збеговима.</p> <p>Још је треба |
| ац Калистрат ми је као и отац.{S} Он ми све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор |
| <p>Онда викну своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к сул |
| } Одбрани их од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељуст |
| ихаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, д |
| ослушност властеле <pb n="158" /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и |
| народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, у |
| стано уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подража |
| ="32" /> други саветници, који ће знати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће |
| с турски султан обезбеђује да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, још само педес |
| јтачније се <pb n="66" /> морају вршити све заповести.{S} Најоштрије казне употребиће се без по |
| га у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један д |
| ог Јована, своје крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у п |
| ај.</p> <p>У самој Гвозденовићевој кући све се променило после изласка Којадинова.{S} Одмах за |
| pb n="216" /> <p>Пошто је у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} |
| адену ствар.</p> <p>— То покрива и лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам |
| показала да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или |
| ећи отуда да се нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изн |
| ник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба |
| и измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није к |
| иш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p> |
| p>Она ћуташе.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Пос |
| продужи терати Турке цариградским путем све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпо |
| ге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити или упропастити, рече Гвозденовић, дубоко |
| {S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се |
| даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не |
| затворила га.{S} Војска је носила собом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} И силн |
| {S} Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш |
| ити се јадне незналице.{S} Са сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, |
| а.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, ниси пријатељица....</p |
| дица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео |
| начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке |
| телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност раз |
| ко хришћански био одгајен, који је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у неверн |
| султанка.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да |
| мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијом.{S} Царица Ма |
| марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзира на ла |
| шћанске власти.{S} То стање је остајало све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} В |
| се друштвеног и државног уређења мењало све од почетка до краја.</p> <p>Простом народу још је б |
| једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима била је једина |
| дбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="26" /> |
| {S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунат |
| а у ризници има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њему је било да одр |
| вошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био власник зе |
| Треба мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако о |
| астало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју |
| p>Новобрдске старешине скупе на договор све старешине војничке и градске и по савету с њима одг |
| од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не зна |
| апијући, примицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу |
| едном он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар |
| е употребљују положај да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ћ |
| Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био |
| н једва спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да |
| е дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} По градовима и |
| галантно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој припадају, не тражећи од ње ниш |
| нцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} |
| ли гласови са тога краја надвишавали су све остало на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош |
| обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјекивале, коло је непрестано |
| рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, |
| ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо |
| гојачије, црквенски, онако како се пишу све књиге.</p> <pb n="151" /> <p>— Како су стари нас уч |
| о, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за гре |
| , <pb n="190" /> и Италијана, и људи са свега југа словенскога.{S} Може бити да је војника из С |
| н силан напад на Турке, коме они, поред свега свог великог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи |
| околности се нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да |
| олико тренутака код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити поводом његовог знаменито |
| , па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, |
| им пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ћ |
| адовољство и љутину, он је показивао од свега само онолико колико је налазио да треба да покаже |
| х за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја |
| шан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кући Плетикосићевој.{S} Од угарск |
| него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Ср |
| шњи умор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама његова појава наново развесели сестру |
| еђене три ћелије, у којима је било увек свега што треба за преписивање: хартије, калема, ножића |
| и сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново нудити и мол |
| , твојом племенитом науком усадио корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца К |
| косовске стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао не могући проговори |
| S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилам |
| здвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S |
| еда особито је оживљавајући деловало на свеколике ратнике.{S} Никола Скобаљић удари негде око В |
| штовање према Плетикосићевим особинама, свеколико дивљење добрим особинама и изредном васпитању |
| ђе Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако |
| њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико саставило око врснога сина, када га је промен |
| е Гвозденовић гледао по своме начину, и свеколико поштовање према Плетикосићевим особинама, све |
| , и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, своје мисли, своје тајне.{S} Уче |
| ногоме собом старао.{S} На њему је било свеколико наређивање о обради њива, винограда, воћњака |
| ије одело, другојачији језик.{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свак |
| нског стола.</p> <p>Па свакидашња храна свеколикога тога света разнога реда, који је у двору жи |
| присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа и свеколикога његова двора.</p> <p>Истом кад су се разишл |
| дбина и срећа, ти чудни анђели храниоци свеколикога људског делања, забаве као год и најозбиљни |
| на и начин живота у њеном двору.{S} При свеколикој смерности царичина живљења, двор је опет био |
| нству и црквеним дужностима?... „0 Боже свемогући! шапташе царица крстећи се, смилуј се и укреп |
| ти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве државне в |
| ављу према књигама, према цркви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког прњавор |
| кла је игуману царица Мара, честитам на свему.{S} Уједно моје највеће сажаљење на тешким губитц |
| стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, који |
| долазио на разговор, да се извештава о свему што се тицало северо-западне границе Турскога Цар |
| имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја |
| ије знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и з |
| у и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспотица се вајкаше што се царица н |
| и Гвозденовић га је обично испитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а |
| от у збеговима.</p> <p>Још је требало о свему известити царицу Мару и примити њене заповести.{S |
| је игуман или архимандрит био господар свему осим живота, којим је располагао врховни државни |
| ола беше издао 30 септембра 1454 распис свему хришћанству да се диже против Турака.{S} Услед то |
| теличић у Плочнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше претурио педесету |
| стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправан према дужностима вере, волео је бујан жи |
| о бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, верн |
| а верност и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Пле |
| говоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </p> </div> <div type="cha |
| е царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак.{S} Царица је штедром руком додавала ман |
| тим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, к |
| најем за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја |
| ам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним нар |
| срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитиван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гвоз |
| д се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где |
| ао спомен, који ће потомство држати при свести и при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угрејан |
| ота српског народа у средњем веку у што свестранијем облику.{S} И облик приповетке учинио му се |
| Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> </div> <div type="chapter" |
| вршио, силна је крв проливена, силан је свет одведен у ропство, многе су штете почињене, многе |
| рава Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испропадао од чемера, од болести, од безбројних не |
| ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом г |
| на којима <pb n="77" /> се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>по |
| и узбуђујући, могао потрести хришћански свет великим енергичним саучешћем и помоћи вам.{S} Прев |
| су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с нашим оце |
| а у послушности Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначк |
| инова.{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља. |
| неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш може знати оно што |
| ветог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</p> <p>— Шта им |
| јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима обележити |
| н паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне свакога привлачи |
| паде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је н |
| Нешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Празан простор у градићу |
| ђи Калистрат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих |
| беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те ве |
| о његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Оста |
| и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се о |
| <pb n="236" /> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p |
| дица, у којој је Немањино подружје Ана, света Анастасија, установила женски манастир.{S} Моја ј |
| радеда нашега, свети Никола, и женски — света Богородица, у којој је Немањино подружје Ана, све |
| аше читаоце занимао опис крајњих делова света, који је уплетен с Александровим освајањем и крат |
| он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n="285" /> тражећи једину срећу у служби вер |
| ољубивости и ради прљавих користи овога света.{S} Па се сети сина свога Којадина који је о књиж |
| у не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је п |
| а мене.{S} Оставио си сву таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То |
| ањем и кратка Александрова похода онога света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо б |
| издајници бити проклети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, лагано, |
| <p>Па свакидашња храна свеколикога тога света разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S |
| Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше |
| их.{S} Али ће остати српско име, остаће света вера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и |
| ли да се нахвале царичине доброте спрам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме бла |
| је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Међу израђевинама могла се видети сва домаћа |
| скога времена.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих времена, и свак се напајаше њеним т |
| ија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви зема |
| косић.{S} Од часна пада остаје частан и светао спомен, који ће потомство држати при свести и пр |
| ивљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не велим ниш |
| о у самој непосредној близини манастира Свете Богородице.{S} Наређено је да се начини и пут од |
| {S} Моје место није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја в |
| ност, ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби. |
| ству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гор |
| да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао деловати уз |
| цима се нарочито одазивала.{S} Манастир Свете Богородице, задужбина Стефана Немање, био је осир |
| јао од главног пута на лево за манастир Свете Богородице чекао је деспота и царицу Мару топличк |
| ших калуђерица.</p> <p>— То је манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве |
| а предводи дочек царице Маре у манастир Свете Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлич |
| у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Богородице чекала је царицу игуманија Анастасија, |
| р од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада пун калуђерица.</p> <p>У м |
| рокупља, зазвонише звона и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Н |
| дужбине Стефана Немање, прадеда нашега, свети Никола, и женски — света Богородица, у којој је Н |
| е што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар н |
| ну службу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мара их беш |
| остоли оставили, само се чува као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не |
| ати калуђерима и хришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је ост |
| они упрљају вековима чуване хришћанске светиње, да освоје и униште и последњи остатак Цариград |
| ош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да |
| е милост Божју и опште поштовање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, благослови их и с |
| за.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, некадашњи К |
| аку заборава цареви и краљеви, јунаци и светитељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, а |
| <p>— То је баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехота! р |
| з Светога Писма оба завета, и апокрифна светитељска житија читао је у сласт.{S} Манастир Св. Ни |
| које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с дво |
| и дечанску, и Арханђелову призренску, и свето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу |
| грчко него турско, више калуђерско него световно, од тамно лаког источног ткива.{S} Коса јој је |
| вопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} Читајући све до чега |
| а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша прип |
| архимандрит Калистрат, игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозд |
| данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био |
| малена <pb n="53" /> властеоска црквица Светог Томе, крсног имена Гвозденовићевог.{S} Нешто је |
| у Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољ |
| у манастир.{S} Тада је изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањину задужбину, једно |
| велике хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђела у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} |
| ине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Шк |
| исом израдити у књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за |
| > <p>Од како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Калистрат је испустио из својих рук |
| ем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, |
| времена живео је непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва |
| одавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> |
| и кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S |
| S} А прослава крсног имена домаћиновог, Светога Томе, обављала би се сваке године с великом све |
| су јунци? упита Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, господару!{S} Игуман ме послао да их п |
| омози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић опет повика на свој |
| онде међу њима, архимандриту манастира Светога Николе, Калистрату.</p> <p>— Браћо и господо, м |
| о, различите апокрифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна светитељска житиј |
| ску, и свето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власт |
| а на словенски, животи Стефана Немање и Светога Саве, Родослов и Цароставник о српским владаоци |
| тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичке хришћане узбудило, одушеви |
| овима око куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабр |
| као вољу Божју.</p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било |
| дашњим књижницама.{S} Сав исторички део Светога Писма старога завета, књиге о царевима и о јевр |
| мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза им неко |
| домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi> Многаја љета < |
| " /> је кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу Калистрату.{S} Ње |
| ниче.{S} Овде, на манастирском панађуру Светога Николе, нема места <hi> удави </hi>.<ref target |
| ројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорског манастира Лавре прошао <pb n="147" /> је к |
| о свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задо |
| S} За остало, нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар |
| лму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти па |
| је неповољна хришћанска оданост својој светој вери, напомену деспот, кад су они сами својој по |
| у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу. |
| о је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији старога Гвозденовића неста.{S} Казао је да |
| а.{S} Њему су, заиста, <pb n="92" /> по светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако прем |
| и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике х |
| ва зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче сам |
| и разломити се.{S} Није само Србија на свету и у околини Турског Царства.{S} Има и других зема |
| ладост своју проводили, увек мислећи на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, |
| бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву православнога хришћанства, п |
| ање каквог започетог дела.</p> <p>Овоме свету интелигенције припадао је још и гуслар Милојко, к |
| нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле ис |
| ми је још једино познато место на овом свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењу Божјем |
| н у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети заш |
| вати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је пушт |
| и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка од туча б |
| дровом војевању и тумарању с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили како се своји |
| ма и хришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго не |
| више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет |
| } И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} |
| м се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела мн |
| Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно о |
| ико не верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног |
| .{S} Црква замириса измирном и воштаним свећама.{S} Пријатан звук кадионице сусретао је из олта |
| била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај к |
| о.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у господским кућама и у црквама.{S} |
| их.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{ |
| оста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао често и пе |
| кренула моја политика, рече султан мало свечаније.</p> <pb n="33" /> <p>Царица Мара устане и, п |
| ржи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је |
| јвише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се с <pb n="138" /> Драгошем.{S} И |
| калуђером царичиним.{S} Тако је царица свечано примила посланике свога оца, који беху дошли на |
| ан, плећат, лепе појаве кад обуче своје свечано властеоско одело.{S} У карактеру и у нарави био |
| } Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, пасао сабљу и златни појас и о |
| носили на рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао господару властелину, у којега с |
| мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом п |
| ротовистијар и војнички велики челник у свечаном руху, које је личило на данашње свештеничке од |
| х здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на гра |
| а.</p> <pb n="106" /> <p>Била је читава свечаност кад се спремао већи лов са многим званицама.< |
| као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић оста |
| лов са многим званицама.</p> <p>Така се свечаност једно јутро спремала у кући Јанка Плетикосића |
| пше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дан |
| , обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио |
| чекује се долазак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту |
| пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <pb n="60" /> антерију и мећући на се свој злат |
| а кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоску хаљину, као поповску, до чланака, и |
| е старешине наспрам цркава и манастира, свештеника и народа.</p> <p>— Не могу ти лако казати, о |
| скиде капу узбуђен, приђе к руци седога свештеника и искрено је пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} |
| ти топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника и калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто гла |
| чку пропаганду, да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и латински језик, да нагон |
| на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником старала се како о хришћанском васпитању сво |
| ђе свака из своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као вр |
| д опусте манастири, кад замукну цркве и свештеници — Срби су пропали, рече отац Калистрат зажар |
| ани људи из народа били су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, црква држала просвет |
| их руку много питомаца, који су се, као свештеници и калуђери, разишли по народу.{S} И сви су б |
| не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или манастирским старешинама, или изборном |
| вечаном руху, које је личило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиротски владика и свеште |
| ао властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином намером да приме образованос |
| никада не тражи суда турскога; да своје свештенство сматра као своје управнике и судије; да се |
| ке одежде, а за њима пиротски владика и свештенство заједно са старешинама града Пирота, изађош |
| енство, калуђери из околних манастира и свештенство из околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха |
| м у руци.{S} За њим је било многобројно свештенство, калуђери из околних манастира и свештенств |
| егов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и |
| њему говорило да није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</ |
| Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у |
| властелинова њива приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Он |
| <p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва, прођоше поред њега да му целива |
| уне, не треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде |
| ти отпеваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошт |
| убеђењем.</p> <p>— Хвала, господару!{S} Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам за |
| ужине која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним |
| но чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југозапада, од Косова, |
| имену и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} Сви се и |
| , за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама |
| та и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необичним задовољством.{S} |
| ш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} |
| звијаше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим к |
| а ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би |
| > <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Ста |
| бна слутња.{S} У међусобним разговорима сви су признавали да се у Србији не може водити другоја |
| раније издала наредбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} |
| ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говори |
| тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац. |
| треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим |
| ун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и д |
| тамницу.</p> <p>Мало по том кренуше се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се с |
| ђа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом с |
| пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, поскидаше капе и побожно слушаху молитву.{ |
| крили војска са свих страна, и пошто се сви силни топови послаше које сухим које водом низ Мора |
| рети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гв |
| Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанино |
| p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архима |
| ије било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви земаљски језици као на Вавилонској Кули.{S} То је т |
| моћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Комаде печења људи су узи |
| ици и калуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} А |
| је нежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би в |
| узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан |
| ="92" /> по светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љ |
| {S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били задо |
| одмара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мало верује лова |
| а покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с |
| > <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинс |
| унем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?< |
| ом и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ћ |
| } Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред |
| а, али како су се, најпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није мо |
| ити је била тако многобројна.{S} Готово сви образовани људи из народа били су калуђери или свеш |
| <pb n="148" /> се тако ми не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми б |
| е пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје н |
| еновићка, Србија се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром в |
| и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, да слу |
| уо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био ве |
| се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су бил |
| кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, |
| илици, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога манастира.{S} Над свим |
| да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће |
| добро промишљеном и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно зас |
| то великом меланхоличном пажњом.</p> <p>Сви Гвозденовићеви гости нису могли стати за парадну ве |
| не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</ |
| царици се у последње време највише била свидела Стаменија Плетикосићева својом отвореношћу, бис |
| 9" /> <p>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш |
| ојати раја.{S} Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенски био че |
| њиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца да му |
| е као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђуј |
| асника и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере |
| оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Ал |
| старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност прес |
| био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господару |
| свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске старешине и слушам |
| м се деловало.{S} Једноме се властелину свиди, на пример, један млин.{S} Он истера власника и п |
| Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> <pb n="128" /> < |
| 4" /> <p>— Зашто ти се тај живот толико свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато што су под султанско |
| лаву изради на штитовима и на шлемовима свију својих војника и војвода, да би се знало чија су |
| утило, какви се тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> |
| заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао првих дана напред само онај к |
| му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, ње ради, о |
| оће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али ос |
| ра и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се от |
| н дворац поред манастира.</p> <p>Између свију дворкиња царици се у последње време највише била |
| умешни били и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти и |
| } Људи пак другојачије природе, који су свикли у свакој прилици тражити свој интерес и довијати |
| момци султански донесоше као чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога донесоше као ок |
| султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену по њиховоме начину, па се по том огрну |
| осили поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као старо |
| турска перјаница, забодена у скупоцену свилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и господско ту |
| свитак хартије, од којега је о црвеној свили висио златан печат државни.</p> <p>Нашавши очима |
| не царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Царица Мар |
| оставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над моравском долино |
| Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама и |
| ђен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља |
| очне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом |
| омаћинска страна оца Калистрата била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говори |
| овор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова одлука беше сазр |
| , и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Б |
| n="95" /> <p>Намештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком поњавицом |
| ло.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозденови |
| ар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} Господи помилуј!</ |
| гле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{ |
| ји до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да |
| {S} И онда су састанци око њих имали са свим друго значење у срцима народним него што је било о |
| боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сам |
| ира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам |
| уд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, са |
| али.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачи |
| ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препоручи |
| екивао је о сводове храма, који је у са свим другојачијим временима подигнут.{S} Царица је одма |
| ило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њих с |
| ападне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским |
| два две три речи проговорила.</p> <p>Са свим другојачије је царица Мара примила игумана Калистр |
| а седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икаква договора тој се истој чесми |
| се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, да изазове што боље оцене.{S} Као вел |
| авним градовима и православним државама свима без разлике, тако је узеће његово <pb n="202" /> |
| видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; радовали су се хришћанским победа |
| ојство, неизвесност, и да то јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било у глави како се спр |
| че, пастири морачкога манастира.{S} Над свима је био каравански капетан, Дубровчанин, заклет ко |
| трагички гледала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино средство о |
| месту остајали до своје смрти, научили свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега ов |
| о слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг старешину |
| бина) Нехтенав, цар египатски, одупирао свима својим противницима, али како су се, најпосле, пр |
| ва.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастирима и код велике господе српске.{ |
| орена само једна.{S} Онда изда заповест свима кућним старешинама да на она једна отворена врата |
| љад домаћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај се |
| сложни. неспремни, неорганизовани.{S} У свима досадашњим ратовима <pb n="102" /> посведочило се |
| освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско |
| силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују свршетак само од насиља. |
| вести издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала дец |
| тражила боље снахе од Стаменије, али у свима пословима који су се тицали кућног и породичног у |
| м занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} Насељење није било врло |
| о је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Србији.{S} Тако је после Х |
| дбом, уживали потпуну слободу.</p> <p>У свима местима на цариградском друму, од Пирота до Беле |
| е иђаху мирно, пастирче весело дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} Могло му је бит |
| , с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега је о црвеној свили висио злат |
| нко!</p> <p>Старац припали свој воштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољ |
| послат један турски чиновник из њихове свите да нађе старешину тога турског одреда што пре и к |
| усретао је из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема дворским го |
| нџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљега реда.{S} На трећој прекрасни |
| градски, старешина градски и старешина свих еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да |
| S} Поља око Крушевца прекрили војска са свих страна, и пошто се сви силни топови послаше које с |
| спремао панађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S} Све што је |
| дети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојаких |
| ји су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви к |
| е онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</p> <pb n="265" /> <p>Султан Мехмед је |
| н напад на Турке, коме они, поред свега свог великог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи разби |
| на овом свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех |
| амоли епископа Венедикта, <pb n="76" /> свога старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} |
| софра послужена, и отац Калистрат позва свога госта у трпезарију. </p> </div> <div type="chapte |
| крена служба народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живом речју, служио |
| адожењини су родитељи искали девојку за свога младића.{S} Стаменијин разговор показивао би као |
| ? почеће Драгош, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти |
| у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опа |
| људи најпосле покопају под развалинама свога града.“</p> <p>Новобрдске старешине скупе на дого |
| ати, мислећи једнако о мутним изгледима свога живота и своје младости, с којима су се, на длаку |
| редусретљиво старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имат |
| а околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене главе лебде |
| оје је и удаљена околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украш |
| користи овога света.{S} Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верским стварима з |
| јом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{S} У су |
| > <p>Драгош ту заста.{S} Миља устаде са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она |
| са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју властиту пропаст |
| Може, може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. — Каквим добром, ти красни младићу, ова |
| Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад |
| знао врло добро мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та распо |
| ехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед |
| ица изађе да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов протовистиј |
| је, по нарави, био сушта противност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин је |
| вољан да следује само наклоностима срца свога.{S} Он је често размишљао шта ће радити кад дође |
| руну, која је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни она |
| чника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, која |
| ад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет |
| је био у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, само |
| обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј куле, с источне стране, ослањ |
| ако је царица свечано примила посланике свога оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли |
| новога госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић, с многим клањањем, ис |
| говори Драгош.</p> <p>Миља само гледаше свога изабраника с пуним задовољством и поносећи се у с |
| к једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свога двора мотрио на турске операције.{S} Наспрам Ситн |
| је штедром руком додавала манастиру из свога двора, који је, у непосредној близини, одвојено з |
| штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После повољног свршетка Божјега Суда окр |
| на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо ш |
| у га могли одвратити да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и славу своје породи |
| ан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разликовао властелина племића и |
| тиоци.{S} Они су ту растоваривали сваки свога коња, па товар остављали себи више главе, а они б |
| у он може од времена до времена послати свога човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гвозденови |
| p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да г |
| це било пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскоро <pb n="165" |
| лила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља исп |
| о никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може |
| о сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише |
| .{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара и великог челника над војском, да |
| угу војску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци српској био задата |
| за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекајући свој ред за путово |
| е она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била вр |
| ахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се силно поколебао. |
| деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара, особито кад нас на то упућује превисок |
| ма да је у неколико знала за наклоност свога брата према Стаменији Плетикосићевој.{S} Миља Гво |
| у нарав, ни за ову романтичну наклоност свога сина, макар да није имао никаква стварног пригово |
| нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеко |
| црном руху калуђерском оплакујем судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божиј |
| дан преплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{S} По том је наредила да се у цркви пева |
| {S} Он је некада оставио бегством земљу свога господара.{S} Али га је господар нашао и к себи п |
| девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта |
| е брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} Пошто су беспослена вл |
| рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? уп |
| имандрита, доста снажан, одјекивао је о сводове храма, који је у са свим другојачијим временима |
| да му читају краљевску повељу уписану у сводовима велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу |
| али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне обичаје.{S} Нарочито је учио |
| у онда војводе саветовале Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу и |
| а небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћ |
| зрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом.</p> <p>— |
| е.{S} Стаменија је тиме доста променила свој дотадашњи начин живота и више се погосподила.{S} О |
| ао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде висила о његовим речима, г |
| не.{S} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим уверењима и склоностима.{S} До |
| аре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђ |
| зом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на ново!</p> <p> |
| и момци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на |
| и властелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркв |
| Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к ца |
| у <pb n="60" /> антерију и мећући на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је она |
| да на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибиња |
| ћући на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред |
| би је мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисан |
| сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много којешта из домаћинства |
| Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припали свој воштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} |
| икад није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога р |
| који су свикли у свакој прилици тражити свој интерес и довијати се, мислили су којим би начином |
| ио свога коња и стајао спреман чекајући свој ред за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с |
| S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се јо |
| лтанова, одговараше царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} Због тога ми |
| ћан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни и стуш |
| у, као поповску, до чланака, и опасивао свој златни властеоски појас и огртао се „коластом азди |
| Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} |
| , округлим скупоценим огртачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интересовао. |
| летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад |
| зна за паликућу, па је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеж |
| поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, с |
| донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша р |
| се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које су |
| т и деспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом |
| Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</ |
| ких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, |
| раг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанкама, у лову, и у |
| ке, из Мореје, и наместише се такође на своја места, испод галерије, на којој су турска господа |
| и су се били позатварали у градове, а и своја су села почесто обилазили старајући се, помало, и |
| иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј румелијски <ref t |
| шао је једном да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао |
| <foreign xml:lang="cu-Cyrl"> послушљив, своје бреме савршене водештошу отложив, не отречет живо |
| шевљењем отварао свеколико своје знање, своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су владали овим до |
| рао свеколико своје знање, своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су владали овим добрим старцем, |
| њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} |
| чи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне обичаје.{S} Нарочито је учио људе да ника |
| е, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и |
| продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера.</p> <pb n="18" /> |
| а; да никада не тражи суда турскога; да своје свештенство сматра као своје управнике и судије; |
| његове саветовале да одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике поуклања пре него |
| из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је непов |
| говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова |
| ољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онда је |
| сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изабрали збегове и распоредили све што треба |
| в родитељски, па да природа пусти крила своје нежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, |
| се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S |
| о му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му |
| фана.</p> <p>Властеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и |
| рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву о |
| изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на |
| на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он |
| је су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше та |
| лтан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отворен |
| не треба веровати.{S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и о |
| ан заискао, деспот би одредио некога од своје властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао врш |
| ату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и о |
| бески са спокојством човека који је све своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испун |
| ли је милост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити или у |
| шао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или т |
| у манастир по пређашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зим |
| ио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријатеље, није уводио у породицу.{S} А Миља је и |
| о ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја са |
| смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на пос |
| као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвозденовић гледао по своме начину, и св |
| оме господару.{S} Гледа себе и интересе своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја дру |
| еко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је узето из византијскога права; |
| народу; смирите се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жеда |
| идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па |
| покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче своје свечано властеоско одело.{S} У карактеру и у нара |
| устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат их испраћаше с пуно очинс |
| ца и царица Мара сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и да еписк |
| , он није смео пустити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно г |
| ковић, подноси најсрдачнија честитања и своје смерне поклоне Величанству твоме.{S} Прими их мил |
| днако о мутним изгледима свога живота и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни |
| поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и з |
| се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржати, па |
| н млин.{S} Он истера власника и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође с |
| иле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икаква дог |
| м војном силом, коју беше прикупио ради своје властите сигурности, деспот је у току јуна и јула |
| испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нарочито место, јер су они своју робу, мало незго |
| ојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао ш |
| о, који је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на |
| рат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховиту чету, |
| за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достојанство међу народима.{S} Ако то не могу, њи |
| накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо показати |
| она <pb n="84" /> и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, |
| здам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо |
| пташе царица Мара преда се, понављајући своје уобичајене молитве.{S} То је свршено.{S} Ко зна к |
| је био такође поносит именом и значајем своје породице, мило му је било што му је отац име и зн |
| на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом |
| рскога; да своје свештенство сматра као своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у |
| кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости и о будућност |
| гибаници, држале су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире |
| арица Мара провела многе године, све до своје смрти 1487 године.</p> <milestone unit="subSectio |
| ењали него су на свом месту остајали до своје смрти, научили свима тим пословима.</p> <p>— А шт |
| икли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се вршило о |
| Косову 1448, деспот је коначно променио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у за |
| бом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, пасао сабљу и златни пој |
| .</p> <p>Султан Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узи |
| му је и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су вл |
| гласови нагомилали, преврћући нервозно своје бројанице, <pb n="163" /> и шапућући: „Господи по |
| ом заравањку више манастира, и нарочито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино р |
| мером да приме образованост и писменост своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је |
| ари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| а да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, |
| ном оделу, старе и младе, све умотане у своје трубе калуђеричке хаљине, у којима се све заборав |
| тави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане, замирисане миром силнога цвећа из султан |
| на, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се свеч |
| није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} |
| еке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничев |
| прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове пр |
| горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат их |
| га сина само с обзиром на углед и славу своје породице.</p> <p>Кад је иза његове последње мисиј |
| вши се о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме доста променила св |
| деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог ло |
| стањем ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби међу интересима и уве |
| говој, сад је на ново понављала у храму своје прародитељке, Немањине Анастасије.{S} По том се п |
| ало и других јела, која су, као промену своје свакидашње хране, у сласт трошили.</p> <p>На једн |
| у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на |
| старала се како о хришћанском васпитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужн |
| ве су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, |
| даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро |
| воју мајку.</p> <p>Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследника.</p> <pb n |
| тајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се вршило о великим празницима |
| игла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана |
| а би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начинима, што се само рани |
| еда.{S} Она се забављала <pb n="209" /> својим цвећем, бирајући с клупице на којој је седела ру |
| по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући с |
| воме мислили сваки на свој начин, према својим уверењима и склоностима.{S} Добри, побожни и пош |
| и да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; радовали су се хришћанским победама на |
| Нехтенав, цар египатски, одупирао свима својим противницима, али како су се, најпосле, противни |
| да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују свршетак само од насиља.{S} С |
| кад овде држали села поручују по људима својим познаницима овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи |
| n="177" /> Скопља били су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговци оружја, дрводеље, ка |
| ="#SRP19130_N2" /> и остали, султан, са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у |
| ињанин у том моменту истрчи из града са својим војницима и удари под сабљу пометеног непријатељ |
| растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у с |
| у.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је |
| том камиле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим ме |
| .{S} Соколови су кликтали, и свак је са својим <pb n="117" /> поуздањем полазио на посао, у ком |
| м новом султану, кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао којим ће начином удесити <pb n= |
| ену малу свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{ |
| морала задржати.{S} Градић пиротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге |
| и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са својим справама ишли су напред.{S} По том камиле с това |
| ра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштај |
| нови насељеници пиротски, стајали су са својим старешинама у нарочитој групи, готови да поздрав |
| о лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре |
| о Миливоје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза њега, |
| гове; видех крваве дане љуте освете над својим родним домом; окушах смерно трпљење и побожно уз |
| ац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча лова |
| <p>Најпре су се обојица чудили како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сма |
| ле Косова, деспот више не може веровати својим суседима са севера и са запада.</p> <p>— Може би |
| господар, стајао је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p> |
| томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може м |
| о већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Бео |
| њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом и понашањем оличена верност и правило.</ |
| } На једанпут се зачу звоно, и складним својим гласом одјекиваше кроз планину.{S} Они су се при |
| селима било је још не мало, забављена о својим сеоским пословима.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ ора |
| учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи суда турскога; да |
| је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине постеље у једном крајичк |
| Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепаст |
| гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларским начином.{S} Којадин се десио ту, и чу |
| е, држећи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, српским језиком, с малом примесом онда |
| је мислила што брже путовати на сусрет својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту морала зад |
| икада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни за што, ос |
| ило за њих неповољно, приписивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никад |
| и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и забаченим планинским селима ништа нису |
| к је био иначе нарави благе, постојан у својим намерама и мислима.{S} Главна му је страст била |
| И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рачунима, није му ни накрај памети |
| ахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима, али се сетио да је још рано, и уз |
| црква држала просвету и образованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они |
| и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеоским плашт |
| Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, |
| Тако је султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</ |
| ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што треба.{S} Још бих молил |
| е потурчио, све је постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није мог |
| после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, који је из њих изашао.< |
| ви, колико их је било, били су искључна својина њихових господара, онако исто као домаћа животи |
| е ствари били су довукли по читава кола својих израђевина.</p> <p>Драгош Плетикосић, по наредби |
| са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојаких судова, који су у оно време испуњали |
| ему је било да одреди меропашким кућама својих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. |
| ка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одређених јој положаја. |
| ало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S} На какав се начин гуслар-М |
| цу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Вел |
| сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао и в |
| о имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, или своју трговину, доносио је на панађу |
| Александар применио чак и на издајнике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванредним интересом |
| отребио да од деспота потражи увеличање својих градских <pb n="43" /> повластица.{S} Једна депу |
| никако не могаху потиснути хришћане из својих заузетих шанчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше |
| } Супрот те војске деспот је скупљао из својих западних крајева другу војску, којој је за војво |
| г Николе, отац Калистрат је испустио из својих руку много питомаца, који су се, као свештеници |
| тац Калистрат то није био никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од младих људи пристајао у |
| {S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и овамо; кад се само не би мислило да |
| ио.{S} На њему је било да одреди између својих отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеос |
| зради на штитовима и на шлемовима свију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска |
| свом властитом избору колико по избору својих родитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и |
| ожај.{S} Збијен једва у половину старих својих земаља, с отвореним за Турску путем низ Мораву, |
| е то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао је о њеном манастиру и о њој |
| а врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| е тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није нимало марио |
| села према војничким списковима и према својој војничкој обавези.{S} Слободних људи и слободњач |
| боту, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, под том погодбо |
| ћев испод Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не |
| .{S} То је још једини пут којим се може својој савести данас одужити син једне заслужне породиц |
| на.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се својој двадесетој години, и била је у напун века за уда |
| } Властела господари нису знали границе својој самовољи.{S} Узалуд су државни закони узимали у |
| вери, напомену деспот, кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично одани?</p> |
| , јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о м |
| за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како |
| м да је султан Мехмед у великој милости својој наредио да се царица Мара с царским почастима от |
| ј ствари настало.{S} У дубокој старости својој, погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек |
| анских осећања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њихово |
| уђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} Његова п |
| змом и великом оданошћу <pb n="61" /> к својој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у вел |
| слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе пове |
| ц припали свој воштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде |
| верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори царица живље, али он ч |
| но у његовој души.{S} Он је размишљао о својој личној судбини, нарочито од онога горкога дана к |
| ладалаца и њихове властеле, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у за |
| што им је неповољна хришћанска оданост својој светој вери, напомену деспот, кад су они сами св |
| з-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уни |
| вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошто је у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме те |
| а гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.< |
| да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна расположења, и задовољство и љу |
| ког били Персијанци.{S} Византинци су у својој књижевности тим именом и Турке звали.{S} Тако је |
| епе две ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле |
| ше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, али није опажао никаква |
| ше била свидела Стаменија Плетикосићева својом отвореношћу, бистрином и умешношћу у свачему.{S} |
| о нас <pb n="67" /> коре, што жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је жа |
| Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести о положају у Турском Царству и о |
| еоградом без довољне заштите, излети са својом војском из града, заузме их после кратке борбе и |
| оних потреса на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена |
| Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случа |
| разним земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи |
| еновићу, па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да |
| и уз њих минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали верне на молитву. |
| ло гостију, држи у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} На њему је, на послетку, бил |
| видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се |
| {S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком углађеношћу молити Гвозденовића да н |
| ац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебношћу, није умео довољно да г |
| > <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се |
| робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, или своју трговин |
| о било што би оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} |
| редбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне обичаје.{S} Нароч |
| се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то |
| а и спасења народа мисли да мирно преда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, |
| а њеном женском особљу, које је она, за своју службу нарочито одбирала из меропашких и из отроч |
| и Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мироват |
| ски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{ |
| царици; иначе је остајала код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену приро |
| се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да н |
| оја је, у пуној уздржљивости, претурила своју тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко |
| јих родитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb |
| <p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од св |
| оту, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Стаменија |
| p>Султан Мурат је такође походио каткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За н |
| а у нарочитој групи, готови да поздраве своју султанку, коју нови султан с толиким почастима к |
| би га пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <pb n="60" /> антерију и мећући на се сво |
| пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беш |
| орбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" /> стане соколити нападаче. |
| него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар није више била међу њим |
| о, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листиће <pb n="126" /> и цвећ |
| овић, колико је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, |
| у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном в |
| , то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без |
| ли или лењствовали, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у колико ј |
| оју израду, или плод својих земаља, или своју трговину, доносио је на панађур.{S} А све што је |
| нским дворима никад није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за о |
| имали своје нарочито место, јер су они своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могли но |
| е и најбогатији човек мучно могао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као с |
| ош је имао највеће задовољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дуб |
| на, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској п |
| аку.{S} Нека превисоко ти царство пусти своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли |
| је са свога стана више Београда гледао своју властиту пропаст и штету, коју нити је више могао |
| и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита за случај опсаде, сланин |
| на, султан је ипак веома сјајно показао своју наклоност према вама.{S} Сјајни начин, којим вам |
| ија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Как |
| и Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госп |
| зницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоску хаљину, као поповску, до члана |
| ="232" /> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у свој |
| етите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег господара; дајте, т |
| амедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет своју красну домовину, најлепшу земљу, створену за ново |
| а оживим места, у којима су они младост своју проводили, увек мислећи на свету веру своју.</p> |
| о пусти своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још с |
| крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротским ћилимим |
| пистрански ни тада не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве напада |
| ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог |
| начином нове прилике требало окренути у своју корист, тако да њима после промене власти буде бо |
| узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршит |
| >Гвозденовић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на С |
| учио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Царица изађе на праг својега дворца |
| а изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све што |
| а Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има већ <pb n=" |
| вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што је настало по |
| уге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи |
| же двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Јанко Плетикосић, који је стално |
| на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица и де |
| у проводили, увек мислећи на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђ |
| биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{ |
| и скупови.</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речима, псовкама |
| борбу треба прихватити обадвема рукама, свом снагом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му вер |
| едати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се од г |
| и момци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до своје смрти, научили свима тим п |
| на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађени |
| чије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком углађеношћу молити Гвозденовића |
| е падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опремом <pb n="274" /> хришћани заробише.{S} Турск |
| ултан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему |
| тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни |
| стеле, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православну вер |
| вали све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима тргови |
| се удавале и момци женили не толико по свом властитом избору колико по избору својих родитеља. |
| дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, све умотане у своје тр |
| нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој припадају, не тражећ |
| његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Ст |
| теоски људи из околних крајева, који су свом властелину плаћали погођени откуп за работу, коју |
| од Сланкамена.{S} Заповеднику Београда, своме зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све |
| Гвозденовић да посвети неколико часова своме сакривеном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упу |
| ај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, |
| сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу и господару, била непослушна и |
| атински језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље нег |
| ше и показаше султану, који је седео на своме узвишеном престолу.{S} Један од паша, нарочито за |
| , Немањину задужбину, једно да је ближе своме постригу, манастиру Студеници, а друго и поглавит |
| ли Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину новцем откупљивао за работу, коју му ј |
| арско било је дужно сваке године давати своме властелину прописани број научених соколова.{S} К |
| е још за неке работе био дужан помагати своме великом властелину, за оне нарочито које су биле |
| мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и интересе своје напаћен |
| ремишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у С |
| ако га Гвозденовић остави, препоручивши своме највештијем момку да би му нарочито на услузи био |
| тирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта н |
| мену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том |
| добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило било да г |
| био и није могао бити заинтересован, по своме чисто испосничком начину живота.{S} Очевине и има |
| и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом предосећању, није радовао.</p> <p>Ову п |
| се своје породице Гвозденовић гледао по своме начину, и свеколико поштовање према Плетикосићеви |
| златним печатом, и прочита како деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденовићу поклања у |
| овори царица живље, али он чува верност своме господару.{S} После онога што је било на Златици, |
| ултану Мехмеду, царица Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p>П |
| вачки делегати и деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разумев |
| о народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није о |
| е много којешта из домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У |
| и о ергелама, којих је имао неколико у своме пространом властелинству.</p> <p>Вођење дома, с д |
| зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио нешто из ока, см |
| и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} |
| који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да причека.{S} Међутим то |
| и обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хришћанск |
| њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитиван и ком |
| тко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако как |
| ислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јес |
| ме, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори сваком |
| влу, да изврши дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје, повика пристав јачим гласом.</p> |
| пространих комбинација.{S} На томе се и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, којој је он, |
| гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или како бисм |
| пше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино |
| илуј!“</p> <p>У који мах отац Калистрат свршаваше молитву, зачу се јако куцање халком на вратни |
| сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чини ш |
| и он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Раса и камилавка једини су частан излазак из |
| падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с |
| ије дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда п |
| не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом женидбом, одговори Којадин суморно |
| лтанског орлића.</p> <p>— Да, да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављајући свој |
| јући своје уобичајене молитве.{S} То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од те |
| .</p> <p>— То би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српске власти, проговори Драгош |
| а се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром по |
| е и да у свима својим пословима очекују свршетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова |
| 5 била Европа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, који премину 24 марта 145 |
| планине и свога села.{S} После повољног свршетка Божјега Суда окривљеник није имао <pb n="176" |
| шао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до |
| толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се велика |
| може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с |
| 1 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји |
| бало, <pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да |
| тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Ниј |
| е год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препоручивши свом |
| ледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим начином.{S} Може се у |
| ена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано |
| ти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у и |
| спремљени као стан.{S} Пошто се парада свршила, <pb n="42" /> народ се разишао да се весели и |
| рање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и поче |
| о рећи, никад није растајала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија и |
| о санова пред посланике.</p> <p>Тако се свршила аудијенција кнеза Гвозденовића код султана Мехм |
| сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сам |
| ај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, б |
| га цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, |
| ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се сав слеже |
| не јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље |
| ругом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу |
| то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам радио о мој |
| је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да с |
| дмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје |
| ного јаче.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва, прођоше поред ње |
| и, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан је свет одведен у |
| на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, препун горчине и очајања, |
| хоће ли се просидба или женидба његова свршити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло |
| мо деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на |
| е воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али о т |
| ира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је |
| а још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} |
| зирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио су |
| и да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, госпо |
| и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби ве |
| еликим губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и кад на сп |
| врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све |
| еспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца |
| ља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница. |
| уст, и од њега није било човека који би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком пог |
| p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да нап |
| Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Ду |
| главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="287" |
| Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, гл |
| вор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, мислећи једнако о мутним из |
| би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, оц |
| ите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваш |
| Турке цариградским путем све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирот |
| S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се |
| аком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и турски во |
| пади су били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда један исти с |
| о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе притиска неспокојство, неизвесност, и да то |
| смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност |
| јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору р |
| , самозвани војвода, самозвани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} |
| али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот |
| S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да |
| тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега блата и неч |
| је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сва |
| је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове другога реда.{S} Уљари или п |
| се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска војска у |
| има.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ ораше се свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, |
| .{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда по границама заповести да се треба надати турском |
| ији језик.{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Н |
| овољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници вере.{S} Новим госпо |
| и ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих но |
| на и побеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и |
| одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Н |
| неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би |
| а се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи |
| се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, |
| љи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од боло |
| чно доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим |
| честити господине, страда <pb n="81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје це |
| аца пробуди му жељу, која <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир |
| теоски двор.{S} Очекивао <pb n="224" /> се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да б |
| софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па |
| у ја сам готов потурчити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> |
| мо да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би с |
| говори неколико речи, брзо <pb n="9" /> се погоди с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о |
| "#SRP19130_N5" /> Варило <pb n="179" /> се и пекло и продавало и других јела, која су, као пром |
| истерани с великим губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали |
| почну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и об |
| ако, честити беже?</p> <p>— Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно господарс |
| ара и од његових страсних пожуда, једва се, као кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да ј |
| њим.</p> <p>Миливоје, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p |
| се привикне дворскоме животу.{S} Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манасти |
| нда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна борба води око Београда.{S} Нико није мислио |
| у којима се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке напунила.{S} Глас старога архимандрита, |
| а приђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само |
| јске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећ |
| њим и са турском заставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" |
| стим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља |
| кање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила на те игре, и ту ј |
| машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у т |
| .{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с дру |
| његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона ра |
| га госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу |
| то тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар от |
| ало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за зиму, завршавали су овај |
| које се разливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S |
| ио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочито, потурчењак ретко где могао скрасити.</p> |
| ком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му |
| падне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да |
| т, то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не по |
| преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада |
| хришћанин може достојати раја.{S} Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је тек |
| и куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано м |
| 06" /> <p>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте господство |
| ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се |
| и тако како се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи читања нису могли задовољити ни у ј |
| упореде тај словенски превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и |
| ом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{ |
| и се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним расправама прибегавало С |
| е давало путнику и намернику.{S} С тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} |
| е стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе нар |
| ци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века, а |
| да се одржи име народно без прекида, да се преко славе народне не простре густа скрама незнања, |
| очињао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су |
| и султанови новобрдским старешинама, да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопају |
| ро наоружаних и напуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p> |
| су дошле заповести од новог султана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој с |
| ја на Косову од пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али о |
| <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевид |
| одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к с |
| пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две |
| заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уз |
| добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим начи |
| жање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и |
| Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости |
| вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име н |
| датак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властели |
| спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по којој |
| становнике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} |
| Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихват |
| твар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вршит |
| ошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p |
| њанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да |
| аспитани, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима оч |
| , осећаше немилостиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На |
| време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори сва |
| грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у |
| нам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибрахи |
| је створење тако обесно и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> <p>Насељеници сељ |
| послужи старога деспота тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам |
| , али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажа |
| ра 1455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема шт |
| е су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред |
| знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше б |
| /p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одм |
| дана не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори Кој |
| , и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што се тицало северо-западне грани |
| Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко |
| огађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш |
| ерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S |
| ерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино |
| им; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> < |
| лочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у |
| тан у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушев |
| сматра као своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православн |
| вориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака весељ |
| ла госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли |
| род међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше |
| а остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S |
| затворени.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе так |
| ве у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напу |
| ка зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} |
| и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и |
| док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде је Гвозденови |
| јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одговори стари калуђер, и прост човек |
| сти и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{ |
| , у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега т |
| а њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, д |
| ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, |
| , то је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> <p |
| е и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде т |
| левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, пре |
| ане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи |
| ином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, |
| ничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ |
| исли удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је м |
| } Стаменија јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се под њ |
| мам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на велике султане Турско |
| се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва |
| свога посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Ко |
| аредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу са |
| е Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и |
| !</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз царицу М |
| о казала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</ |
| ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледа |
| ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провириваше |
| То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његов |
| за писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из мног |
| на у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј |
| } Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном К |
| ан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у св |
| крстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{ |
| да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну во |
| ио да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— Отк |
| ицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа |
| ти самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовар |
| ло је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три Не |
| врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било т |
| сокоме ти царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству |
| свога старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благослов |
| и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да т |
| о смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, |
| пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом не |
| а му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђе |
| ио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} З |
| во и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати да |
| чношћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да ка |
| олитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се ве |
| ша није одобравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гла |
| остојању, смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је су |
| ан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} |
| нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особи |
| пустити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати |
| последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће от |
| {S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласти и од папске пропаганд |
| и је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанко н |
| вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће С |
| да и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуздат |
| За најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се предад |
| еном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата тако и |
| ах погубе; за 700 женских наредио је да се предаду његовим војним старешинама као награда војсц |
| , међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="211" |
| , или брата или детета — природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по |
| ира Свете Богородице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би мог |
| му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу ч |
| упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} |
| а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести о положају у |
| сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у руку |
| емамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том о |
| тако благо поступало.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду допуст |
| ама и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звона н |
| ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су о |
| ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна |
| рво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не може, синко |
| Којадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не |
| уго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да те |
| да је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Цари |
| {S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p> |
| p> <p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави |
| .</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, до |
| в те политике и заступали су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb n="283" /> <p |
| >Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врат |
| ље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било |
| проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа н |
| посао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име |
| е невесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да с |
| том и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> <p> |
| т удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду виде |
| ало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су кипт |
| лако казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од рук |
| ја, која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким народом српским. </p> </div> <di |
| наједанпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па |
| од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путници примичу од Прокупља, зазвонише звона |
| дање у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умотане |
| ак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p |
| остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићко |
| њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време до |
| џамијама место звона <pb n="84" /> и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута |
| е да никада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни за ш |
| ко би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пож |
| могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} Најтачније |
| т према отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p>У |
| ту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>С |
| у изјави саучешће српскога деспота и да се постара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се велик |
| наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимоват |
| био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} Сук |
| нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се још |
| врда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубивости и ради прљавих користи о |
| се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </p> </div> <div type |
| ајмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Стамен |
| м.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Божј |
| </p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па д |
| иливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се пото |
| из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у то |
| оја су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p |
| .{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва ули |
| не турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београд |
| да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигну на |
| до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам. |
| > <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <pb n="255" /> позатварају сва градска врата, остави |
| рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да |
| још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, |
| љу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник Мехмед, који ће бити султан |
| , на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља |
| регледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смеште |
| товаре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто ни |
| даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизручене три велике |
| д међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде на |
| но и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на |
| , дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити |
| собним разговорима сви су признавали да се у Србији не може водити другојачија политика него он |
| гу Турцима одупрети и који су држали да се српски послови могу европском и западњачком помоћу и |
| и и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 до |
| ије био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали да |
| аше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине доброте спрам света који јој се јав |
| разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али |
| свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно. |
| какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делега |
| роде, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше |
| олити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p |
| за другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одреди |
| кући отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згод |
| азала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила |
| пун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разра |
| оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турс |
| жби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме ни |
| } Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, |
| примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с пут |
| а и за султана венчана само у намери да се српски деспотски и султански турски <pb n="11" /> дв |
| о од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску удари онако како треба.{S} Али |
| се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> <p>— |
| з одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска |
| даду се свуда по границама заповести да се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} |
| p> <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се биј |
| ађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји нај |
| ала кроз гомилу ловаца, надгледајући да се међу ловцима јутарње послужење и закуска изврши како |
| и такав план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Запо |
| оје му је управник поднео, наредивши да се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза се |
| е, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не |
| Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденови |
| м на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околно |
| аспоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд оду |
| су место сваке друге работе задатак да се старају о производњи меда и воска, које је требало н |
| шљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} |
| да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, од |
| пред.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже пр |
| себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би про |
| — Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја |
| благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још г |
| мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање Католичк |
| ило на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, к |
| ам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му |
| ким послом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неки |
| мајући град један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турски |
| и упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, н |
| атоличком и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт |
| се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и за |
| уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у цркве |
| логотета, да је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме животу.{S} Једва се измолио у дес |
| о је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млад |
| пропаст српскога господства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих господара т |
| ено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окоре |
| који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се |
| а, они разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али он |
| ада, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници |
| пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S |
| етко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} |
| Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустенд |
| шила, <pb n="42" /> народ се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p>Ова |
| х под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али многи у нас |
| ио се да није до турске војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништ |
| да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из Бео |
| S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p |
| лим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у с |
| и су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири о |
| ће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини д |
| та се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска војск |
| ека велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је б |
| икао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{ |
| њ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј куле, |
| опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Он |
| и оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да пр |
| се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Ц |
| ривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређени момци везали су га |
| урци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на |
| S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за гл |
| е узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и |
| мед у великој милости својој наредио да се царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу у |
| свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, |
| ни.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни |
| ди око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Бео |
| на је још раније издала наредбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не |
| мали земље или имања тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувај |
| дари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" /> турска баци међу две |
| тала права мајка и васпитачица, тако да се може казати како је, од онога што је малим дететом и |
| о да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној границ |
| и мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља |
| " /> казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</ |
| ове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не изла |
| кави Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденови |
| пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све |
| сле пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{S} |
| о пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се |
| сто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио.{S} Мог |
| а и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S |
| — Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту |
| ених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у ст |
| о да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да је |
| и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају из |
| шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје место није више |
| телин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек |
| разумети зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та ф |
| ица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике |
| њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио |
| риће се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати н |
| за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске удружи с католичким |
| м да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот так |
| ветиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ру |
| видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема |
| а друга, непозната, немила?{S} Зашто да се та <pb n="120" /> дружба за цео живот изложи случајн |
| ом доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак |
| ј сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград био круна п |
| игнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав |
| а свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Н |
| и Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворено |
| 236" /> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смири |
| за деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе |
| } Нарочитим робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баш |
| е муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним путевима преко преко планина докопа Софи |
| тембра 1454 распис свему хришћанству да се диже против Турака.{S} Услед тога расписа наређен бе |
| а на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и |
| ке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи суд |
| рен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му т |
| а, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгош |
| <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота п |
| ник из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њ |
| жаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће о |
| по необичној живости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} Заповести су издаване; људ |
| ставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу |
| о.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гл |
| рађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с |
| султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја д |
| да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају да си угово |
| и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за др |
| <p>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <pb n=" |
| ашима турским и распитујући од њих када се може јавити самом новом султану, кнез Гвозденовић је |
| е око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мех |
| онуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Стаменија, рече јој Којадин, који |
| себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у сво |
| ва свршити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ћ |
| ве, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Д |
| добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен |
| о је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављајући своје уобичајене молитве.{S} То је сврш |
| е сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, истргавши мач и |
| </p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му лице с |
| , прелепа ћерка Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљино ли |
| аста пролеће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити |
| помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли |
| м Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу |
| > <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, и |
| сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који |
| /p> <p>Пред вече тога истога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали |
| напред крену.</p> <p>На послетку указа се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћи |
| же чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у |
| чи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничи |
| <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја |
| у бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви ж |
| .</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не ве |
| е верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, д |
| и није то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се х |
| у деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али с |
| мане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда |
| Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се бо |
| ?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буд |
| на воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се клањам силноме слузи његову, одговори Гвозденовић, а |
| добро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта го |
| неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мен |
| аде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мислио.{S} Све је побркано |
| еће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плети |
| је пала, продужи Гвозденовићка, Србија се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спа |
| </p> <p>Опколише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога народа.</p> <p>— Амо |
| е Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не м |
| рота и од малена рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, как |
| нуло.{S} Велика народна трагедија, која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким н |
| Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара |
| од њих била господарска самовоља, која се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{S} Вл |
| у слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су |
| сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се помињу при Александрову васпитању, нису много дражил |
| Она заједница осећања и интереса, која се током времена начини међу мужем и женом као међу јед |
| иче.</p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премиш |
| одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац, који су освојили у почетку рата |
| ожудама, пуно крепости и енергије, која се показивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала м |
| алпаком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту |
| а, заједно са својом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена, немогући се никако опора |
| Разговор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Љу |
| у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала, нека позавиди, нек се попл |
| } Место се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонит |
| та пекла под пеком од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је |
| {S} Они ударише поред наше дружине која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и к |
| спитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о |
| њих установио био нарочиту порезу која се звала <hi> војштатик </hi>, којом су се издржавали о |
| еским, јер прозор гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у ко |
| ћи лов са многим званицама.</p> <p>Така се свечаност једно јутро спремала у кући Јанка Плетикос |
| ка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја жени |
| .</p> <p>— Превисоко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборск |
| р потпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо до |
| {S} Ново нема ништа.{S} Његова политика се више не предругојачује.{S} Правац који је ухватио по |
| Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта |
| поносом из Смедерева.{S} Турска војска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Ес |
| свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} |
| } Она је са домаћим свештеником старала се како о хришћанском васпитању своје деце, тако и о по |
| се свашта.{S} Вера православна осећала се овим догађајем обезглављена и побеђена.{S} И тај ути |
| одина.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се својој двадесетој години, и била је у напун века за |
| збор света.{S} Међу израђевинама могла се видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих стран |
| ле <pb n="158" /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умереност |
| наклоност која још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним током обртати у нежну и |
| ш на миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану |
| <p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјаница, забодена у скупоцену свилену |
| еђу турских и угарских граница находила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као своју, ал |
| оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зе |
| ају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је жи |
| срцима хришћанским успламтела и зарила се у најдубље <pb n="203" /> жилице срца хришћанскога.{ |
| љубитељи, у којих је младост претворила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или |
| рше све деспотове заповести.{S} Слутила се пропаст српскога господства, па као да се мислило да |
| цу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибра |
| целе околине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људ |
| то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимо |
| новићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно после подне беше упутила к чесми, како се то м |
| уној искрености и оданости.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до |
| и.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле |
| S} Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домов |
| већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p> <p>— |
| ички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој То |
| да је био одан ниским страстима, којима се топио у телесном уживању, султан Мурат је био човек |
| <p>И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосредно у врт. </p> </div> <div type="ch |
| рници у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан с |
| есто покрај самих дворских врата којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, |
| лом бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикавају послушности и уређе |
| интересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Сав истор |
| свакојаких других знаменија, по којима се могло погађати хоће ли се просидба или женидба његов |
| воје трубе калуђеричке хаљине, у којима се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке напунила. |
| деспотову.</p> <p>— Правим пријатељима се говори искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мисли |
| } Њихови су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих |
| ер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца |
| каквом црквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је |
| а се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић |
| му није помоћи пружила.{S} Болесницима се нарочито одазивала.{S} Манастир Свете Богородице, за |
| liminal"> <p>1865-1913</p> <p>Читаоцима се на овим листовима пружа приповетка коју није писао п |
| Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увући.{S} Они <pb n="286" |
| чану <pb n="60" /> антерију и мећући на се свој златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је о |
| и оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p>— То је |
| , више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одрж |
| pb n="228" /> отпор дају.{S} На султана се викало као на највећег вероломника, што је нападао з |
| а породичног угледа — имање.{S} Народна се расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} |
| сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у |
| деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А угов |
| ву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напада Цари |
| и султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни повратак кћери |
| ра 1455.{S} Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који |
| с једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако в |
| , нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="209" /> својим цвећем, бирајући с к |
| ћ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје |
| ата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева и једна јој с |
| дио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила |
| о се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да бу |
| а га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматни |
| На послетку, све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа |
| ланинама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегеди |
| лазили у своме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разумевали.{S} Њихово пријатељство и њ |
| бруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врача |
| {S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много барата |
| свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас ре |
| кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, |
| свиле, скројену по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, постав |
| ради прљавих користи овога света.{S} Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верск |
| е, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђ |
| ли свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те разумео, мајко, одговори Ко |
| нчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена |
| у Турску к султану Мехмеду, царица Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице код Беле Црк |
| и како је турски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прилици узнемиривала и плашила султан |
| вор, једанпут уговорен и потписан, мора се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати нов |
| нов човек кога још не познаје.{S} Мора се очекивати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дал |
| сли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На |
| у богатој хиландарској књижници начита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у |
| енећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљићева поб |
| арод што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?< |
| рчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомилом, кој |
| да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор и народу се показа госп |
| ика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и по |
| } Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као |
| ајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођ |
| огођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша |
| p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то тебе тиче?</p> <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S} Ти |
| а народа, која је радознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључеве.{S} Секири |
| вом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се |
| који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (па |
| .</p> <p>Којадин ником није казивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о |
| је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из |
| вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује н |
| спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов дома не за |
| {S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај |
| ad> <p>На тихим дунавским водама спушта се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ |
| , столица православља.{S} За патријарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S |
| убови је радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша |
| чкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S} Изван трговачке улиц |
| ели или морали заноћити.{S} И коњушница се налазила још једна на страни, а била је, омања, и по |
| местима, или кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин |
| д воштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. |
| да почињаше бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у отвореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и |
| царицом о свему разговарати, деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, и |
| у, сам што дубље проникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Ј |
| ругим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да |
| а својих дугачких путовања.{S} На какав се начин гуслар-Милојко служио разговорима с Којадином |
| калуђерица!{S} Кад на то помислим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио да у |
| м Шанине постеље у једном крајичку, сав се остали намештај могао на прсте пребројати.{S} Један |
| ересима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишчауравао каткад и одвише пов |
| вона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по планинама.{S} Коло стаде и нар |
| ић није могао присетити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли |
| вић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Сибињанинова војска поставила у бојни ред пред Круше |
| ле и превући воловима или биволима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је ун |
| оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Ал |
| господине, страда <pb n="81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Н |
| Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он |
| и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозде |
| ма сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихових обавеза властелину.{S |
| би имао својих присталица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је б |
| тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија |
| расни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се посланици, клањајући се, приближише султану, нарочит |
| за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} |
| рагош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочника пође на пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p> |
| а говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора б |
| а, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чин |
| настиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу |
| ти с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за |
| м на моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почела растурати турска војска, Драгош узбуни народ |
| а не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем задобијати боља будућност, |
| </p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступити |
| Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца |
| ге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружје, није било војнич |
| ала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете сво |
| а ће године живота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад је |
| еди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла к |
| иша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара довела за султаниј |
| и оружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због |
| м погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад су под Беогр |
| бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба |
| илостиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу |
| д сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кре |
| ао и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске старешине |
| о није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те разуме |
| 106" /> <p>Била је читава свечаност кад се спремао већи лов са многим званицама.</p> <p>Така се |
| м и босиљком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад се и то посвршавало, женскадија с момцима навали да изв |
| b n="253" /> <head>XVIII.</head> <p>Кад се почело примицати пролеће 1455 године, султан Мехмед |
| <pb n="266" /> <head>XIX.</head> <p>Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспо |
| у као ослобођење из ропства.</p> <p>Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспотицом, и из но |
| фу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим ка |
| ривеном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном |
| се сад тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није |
| нин, њега нико није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Својима као да |
| .{S} Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај опет опије храб |
| е раширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слутње з |
| никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени лице |
| е о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <hi> Соколари </hi> или <hi> Соколовци |
| го о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је још је |
| ао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је |
| ко целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши ж |
| , и начин ће се тај показати.{S} Напред се погодити не може.{S} Они који буду пред народом када |
| њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гво |
| се парада свршила, <pb n="42" /> народ се разишао да се весели и забавља све до поласка царичи |
| је више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавил |
| шио, звона зазвонише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p |
| прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с ниш |
| на Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и правилно и искрено пријатељс |
| ици.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатељ |
| војна се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспо |
| умевајући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње мисије још већма утврдил |
| и су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се |
| ле у часовима његова самовања.{S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S |
| /p> <p>У самој Гвозденовићевој кући све се променило после изласка Којадинова.{S} Одмах за тим |
| у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојаких других знаменија, по којима се мог |
| а се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је |
| бе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{ |
| воју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обрт |
| зим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фериз- |
| равила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb |
| доше одмах у манастирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, р |
| на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} |
| јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На оруж |
| панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски момак који је онде био |
| S} Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино |
| еспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свет |
| те!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p |
| избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот |
| унила војска.{S} Топличка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пут границе или |
| S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним ми |
| лепшим и што угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра ра |
| , па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и д |
| јко служио разговорима с Којадином може се видети <pb n="155" /> по овоме примеру.{S} Тражећи п |
| еда, који је из њих изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је |
| ина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију с |
| што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим пре |
| бивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад |
| ..</p> <p>Он не изговори — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч |
| о су стално одрицали код судије, а није се могло утврдити другојачије ни за једнога ни за друго |
| аквој.{S} Осим тога казна сажизања није се употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се |
| о оно што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада подизао |
| е, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и др |
| во правдање неће примити.{S} Најтачније се <pb n="66" /> морају вршити све заповести.{S} Најошт |
| имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и признаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га |
| Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место, и не могаше опсадити како треба |
| е смрти или до својега ослобођења, које се вршило о великим празницима или приликом <pb n="58" |
| За њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико саставило око врснога сина, када га је про |
| удије, јер и за неке обичне сцене, које се показују једнаке с данашњим народним животом, писац |
| , изношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику.{S} С тога се само благос |
| ко поштовање према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Свет |
| ује тужном опелу госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била |
| им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздати и на које треба да |
| </p> <p>Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског звона, Стаменија уђе |
| у народу ни оно мучно расположење које се раширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело да с |
| земље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n="272" /> било је рас |
| ађивале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез |
| е купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су се црпле многе посластице оно |
| уговорима обележити граница, преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човек |
| ојима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зн |
| ига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио и солио дома |
| Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{ |
| рање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле н |
| цали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужа |
| ио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио.{S} Непријатан задах згорелих хаљина |
| о, докле се језик српски говорио, докле се крстом православним крстило. </p> </div> <div type=" |
| ало докле се за име српско знало, докле се језик српски говорио, докле се крстом православним к |
| правде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се језик српски говорио, |
| творио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису |
| <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било ш |
| годбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама |
| е, задиркивати и шале правити?.{S} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није снеб |
| такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, верности и послушн |
| Драгош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очинс |
| на путир.{S} Покрај тога места, на коме се служило пиће онима који су хтели, беху намештени там |
| на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> |
| кав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец дана.</ |
| ако преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица отпуто |
| /> <head>VII.</head> <p>У време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим градова, није |
| ра светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, интелигенција није била што ј |
| средство којим се деловало.{S} Једноме се властелину свиди, на пример, један млин.{S} Он истер |
| ових пространих комбинација.{S} На томе се и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, којој ј |
| веколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спази не сам |
| а свога о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Ко |
| се навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је требало он |
| вим људима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима |
| ам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште политике и скорашње будућности.</p> <p>Ду |
| ко се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар |
| ушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа промени.</p> <p>— Истину ли сад говори |
| припремила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога труб |
| тима к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се на цариградском друму указаше царичине коморе и комо |
| зет <pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султа |
| стави и призва караванског капетана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима кој |
| е млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне предање наших словенс |
| .{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистрат |
| пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n=" |
| бранити.</p> <p>— Где у планини? уплете се Драгош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочн |
| игуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и |
| ц лаганим гласом. — Само ћутите, чините се невешти.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, |
| , иначе веома омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје пос |
| ди, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете. |
| отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке да сусретне? викаше много њих |
| те ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалу |
| којој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изне |
| уд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо |
| и, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома ом |
| звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} |
| мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова, упита царица, и како сте бил |
| лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и н |
| оривши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило |
| телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући сеоског предстојника, којега је Којадин знао.{S |
| бало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од |
| , држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо |
| за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је могло бит |
| их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} |
| како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је т |
| о лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} |
| ило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти с |
| ргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, |
| од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-ог јула |
| ошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио главн |
| Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, |
| нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалуци, као што су се онамо, јужно |
| и, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је |
| аниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то |
| лтан ће примити у први петак, и њима ће се предати султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа |
| астира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он |
| } Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа |
| заповедником посести и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је посести о |
| е деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> у |
| ли су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању. |
| ница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ни |
| шу у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је ми |
| д ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{ |
| о је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити.{S} Све је било вес |
| јући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?</p> <pb n="205" /> <p>— Смириће се народ, честити б |
| ред живота, истина као пламичак који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче о |
| ћа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад вид |
| су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево до |
| требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра |
| ан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се погодити не може.{S} Они |
| да, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата б |
| ражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново. |
| ико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је |
| а.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, одговараше |
| соке куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, |
| ошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљин |
| ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања ц |
| еће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у |
| естима нашим када то наступи, састараће се начинима који онда буду могућни.{S} На послетку, све |
| повести.{S} Најоштрије казне употребиће се без поговора и без оклевања против оних који би се у |
| рговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p> |
| {S} Погореће властеоски двори; попалиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће |
| даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да |
| данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша доби |
| ше главом.</p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољ |
| ће се?</p> <pb n="205" /> <p>— Смириће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p |
| хим-беј махаше главом.</p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{ |
| нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{ |
| то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да старе грехе покаје.{S} Пого |
| ле, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драг |
| атила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како |
| уђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} П |
| зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила сухарцима, које би с |
| им огртачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интересовао.{S} Његова жена, вл |
| е му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смејати на путника.</p> <p>Путник, опет, п |
| И она изиђе пред коњаника и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одма |
| едан преврташе наливене чаше и залагаше се залогајима које је други момак за оним на послужавни |
| аљини само руменео сунчев заход, могаше се видети једно ослабело, измучено створење, где, пошта |
| <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настав |
| ови другови и калуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим |
| } Силан интерес за књижевност развијаше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, о којима |
| ти као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} |
| /p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош |
| а поче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помо |
| м Светога Николе у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађу |
| о изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаш |
| ловима.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ ораше се свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где харај |
| деновић, очевидно незадовољан, и жураше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди што је треб |
| ност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут |
| нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и раздражени |
| озденовићу, па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин |
| стало му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S |
| нствен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога старешину и народнога уч |
| ма завлада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попи |
| а и по већим трговима или селима почеше се дизати неверничке џамије <pb n="293" /> и уз њих мин |
| урска сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје сп |
| нила свој дотадашњи начин живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одл |
| н.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше са |
| Гвозденовић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су |
| 39" /> видеше и познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше з |
| S} Туђи људи, та нова господа, начинише се господари земљи и народу.{S} Њихови су интереси били |
| нада и опет хришћанска власт и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Кал |
| у победу.{S} Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да |
| нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Пле |
| јадин Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали |
| ултан попео на престоно место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки |
| знали, на једанпут чуше и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови оја |
| разагна, Турци у Крушевцу запрепастише се видећи пред собом угарску војску у потпуном бојном р |
| осне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на своја места, испод галерије, на којој су т |
| поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим <pb n="37" /> друговима |
| ници огрезоше у пламеном мору, пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напуст |
| ску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуше се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће с |
| , упита опет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисоко ти царство, боље него и откуд с дру |
| а свију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су |
| ду, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали |
| еда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни речи п |
| рема теби милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, |
| се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега ск |
| емо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би нек |
| шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна послуга њихова.{S} |
| S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега блата |
| подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Ш |
| домаћиновог, Светога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Власт |
| ља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске столице, и — то је |
| е штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> < |
| Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се |
| улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозде |
| ташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, кој |
| ан до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије <pb n="295" /> смиривало, кад би |
| ређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одре |
| нај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S |
| витије <pb n="295" /> смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се ви |
| је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други п |
| и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале да |
| итаће царица радознало.</p> <p>— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју |
| хнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обича |
| у.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној носиљц |
| ио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о путо |
| цео живот изложи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао живет |
| просторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале би смрт |
| старога хришћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у с |
| м би турска војска ударила, фамилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и |
| Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је |
| ј да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика про |
| дин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са |
| да није <pb n="210" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била ј |
| ије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турској војс |
| подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти |
| едио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, |
| вора и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправности или у непослушности.{S} Нар |
| е дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће празнично рухо, повео б |
| ко тренутака весеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске ст |
| спођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С такво |
| Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p> < |
| уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да почну католичку п |
| ту буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год |
| о манастирско властелинство, Којадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или на |
| часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачу |
| цима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је |
| власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S} У |
| била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Ал |
| дведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било доч |
| к слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би |
| а госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад |
| урчити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се |
| ка код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити поводом његовог знаменитог разговора с |
| говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то противило предањима словенских апостола?</p> <p>— |
| Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би па |
| перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би с |
| е теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе иска |
| апут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После повољног свршетка |
| пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искрености и оданости.</p> <p |
| тац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је д |
| ио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, и власте |
| оклони, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш пре |
| езбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђ |
| манастирских стражара.</p> <p>— Остави се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— |
| посвети цркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама <title><hi> Рајске леств |
| ју.{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на н |
| уном милоште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, |
| ати заузете <pb n="244" /> земље, и ови се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Има |
| тпеваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је |
| допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, пр |
| тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност онда није могла развијати тако како се да |
| био расцеп у деспотовој породици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отров |
| ало даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је |
| даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и |
| застаде, и племићска поноситост разбуди се у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{ |
| ке улице око града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нест |
| је требало много одмора.{S} Његови људи се размилеше по границама око Србије и почеше будити и |
| ости било није.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мре |
| дговори Драгош набусито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одврати Миливоје.</p> <p>— У |
| трже мач такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} О |
| и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!< |
| e> Рајска лествица </title>.{S} У њојзи се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се добар |
| и соколови.{S} Поред соколова, у Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стој |
| били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину новцем откупљивао за работу, коју м |
| стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима између града и стана, поплаши се |
| Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до своје |
| ити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих војвода.{S} Син је ст |
| ођа је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом једнако давао знак целом кар |
| {S} У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако |
| е отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пад |
| кастела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} |
| још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула начини деспотом на моравском путу кроз |
| живом, верном и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам ра |
| онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У г |
| живота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао |
| новић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало |
| емо показати осталима шта чека оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је теш |
| како ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и ов |
| м.{S} Свакога је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међус |
| радац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и |
| припијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на једну, час на другу страну |
| нарочитог плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи о |
| погледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> < |
| је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећи тако |
| једном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не тр |
| ђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, може, |
| уј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!</p> <p>Царица Мара кл |
| беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли |
| ратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузел |
| ја, по којима се могло погађати хоће ли се просидба или женидба његова свршити срећно или несре |
| од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки |
| Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превл |
| меш казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> <p>— Зле с |
| ије поменуо у својим наговештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро у |
| е могло бити преко шездесет година, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb |
| еспот, знам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике никада. |
| угов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом |
| решио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дош |
| сти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура |
| сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком |
| ц Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с какви |
| Једино што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску |
| о и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господаре. „Најб |
| Нису још дошле последње заповести, али се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Ка |
| а га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да не по |
| чега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> < |
| p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, |
| ка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на у |
| м обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да |
| ан човек, бејаше претурио педесету, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с как |
| у војску удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка војска |
| сусрет својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту морала задржати.{S} Градић пиротски са свој |
| из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије |
| а разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше < |
| > <p>— Опрости што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме |
| азбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за |
| и власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведо |
| гости су поустајали од трпезе и почели се међу собом разговарати.{S} Неки су се спремали да по |
| ати, блага топлота нежне оданости разли се по руменим јој обрашчићима, и лепа Миља прошапта сам |
| њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да |
| ли, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене |
| шен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно ба |
| да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гос |
| бежиште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, |
| и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се |
| црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрнути.{ |
| ародољубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркв |
| аше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> |
| ехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити доб |
| , и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властел |
| а; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="84" |
| им оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— |
| арица Мара.{S} Моји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају да |
| ати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p> <p>— |
| ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече о |
| еме је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и |
| Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена |
| ренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, |
| не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћанскога и |
| царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговори Г |
| Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, да су ми |
| вете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не |
| > <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и |
| и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јан |
| ов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се н |
| аш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И с |
| злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме му |
| теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А м |
| ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> < |
| ? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријате |
| ке старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност п |
| чинило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> <p>Као |
| вако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, који никад |
| вика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освету.</p> <pb n |
| релише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p> </div> <div type |
| ије било дочекати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу |
| једини који то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пора |
| тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је пал |
| као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} Полуде, раздраже неприја |
| нас.{S} Прекида међу вековима нема; они се преливају лаганим, поступним променама један у други |
| , остаће мирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p |
| ови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћ |
| која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копор |
| ому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвоз |
| од, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико т |
| ој и Марковој земљи.</p> <p>— Па говори се свашта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, али све н |
| ма чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поч |
| и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржат |
| " /> смрт нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Н |
| е за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се један по један отварају вечерњем хладу и лахору из ш |
| ће он, променила си одело, начинила си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Д |
| и ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извад |
| p>— Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштин |
| јући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којадино |
| ош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио?</p> <pb n="89" /> <p>— Шта мислим, одговор |
| да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у вр |
| политике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који т |
| , ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но ик |
| видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти п |
| ади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, к |
| и моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибра |
| твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не |
| имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће о |
| у моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и дон |
| и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у |
| обро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам гр |
| је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господ |
| /title></p> <pb n="14" /> <p>— Зашто ти се тај живот толико свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато |
| слити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти |
| ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да с |
| истрату поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, г |
| није предало, мораће клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је |
| е може оставити ни напустити.{S} Уздати се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ |
| дати се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким запле |
| и, час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброчинству и црквеним д |
| прилици тражити свој интерес и довијати се, мислили су којим би начином нове прилике требало ок |
| ити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служите |
| новцима.{S} Требало је и тамо спремати се за турски напад <pb n="196" /> и оправљати град.{S} |
| пријатељима, најбоље умела разговарати се, задиркивати и шале правити?.{S} Чиме се сад тако на |
| >— А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Св |
| зденовићем и његовим друговима, наврати се опет млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и прија |
| нљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху по |
| о царице!{S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала |
| вић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како обично раде западни хришћани.{S} Ал |
| ности.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања ниј |
| инског Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само |
| марио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање |
| {S} Досађивала нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха ки |
| бије слати војску.{S} Мислио је служити се још воденим путем од Видина и неготинске Крајине, ко |
| о говорио и који је одмах почео служити се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, |
| ново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно видео, Стаменија, <pb n="1 |
| ед иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера.</p> <p |
| турска сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија на свету и у околини Турског Ца |
| да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, сме |
| а је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од |
| , и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клони |
| тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лагано порумени и пружаше му рук |
| да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="20 |
| обро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут При |
| и одмах, али војници нису смели хранити се храном спремном за опсаду пре него што би градови би |
| , калуђери и попови огрубети и начинити се јадне незналице.{S} Са сиротињом све то само долази. |
| на знање коме треба да желите поклонити се самоме султану и предати му поздраве и поклоне деспо |
| воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли превисоко ти царство одма |
| ултану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот зажарен.</p |
| о гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде окло |
| на колена пред иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли рас |
| оји би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снеби |
| о нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво предосећање да су т |
| Којадин знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим околним кућицама. <pb n="87" /> За вечеру |
| S} Околности су биле такве, а околности се нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињан |
| о, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који |
| — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гв |
| уђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу и рече: „Нека је благослове |
| дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p |
| рада, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним окло |
| којима су становници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх То |
| ри </hi>, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену се |
| озвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и |
| осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима |
| о, повика отац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} |
| радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко на |
| кву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Десп |
| услар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешт |
| ! <pb n="233" /> викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је |
| говараше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} У |
| браника с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> < |
| штену, на којој су гости седели частећи се и припијајући, а уживајући у погледу који се на проз |
| мах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући молитву.</p> <pb n="200" /> <p |
| а дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном |
| Боже свемогући! шапташе царица крстећи се, смилуј се и укрепи!“ </p> </div> <div type="chapter |
| е нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком 1455 |
| се такође вукла као пребијена, немогући се никако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да |
| знатни Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је |
| <p>— Може, може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. — Каквим добром, ти красни младић |
| Ето, устала сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би пок |
| о што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу |
| лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину.{S} Иначе његова нога не прекорачи више пра |
| бојама.{S} Кад се посланици, клањајући се, приближише султану, нарочити султански момци прихва |
| којој је султан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче |
| крај куле, с источне стране, ослањајући се уза градски зид, била је малена <pb n="53" /> власте |
| ло, измучено створење, где, поштапајући се, једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хум |
| у били прекрилили авлију, разговарајући се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и |
| уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и идем само да оцу др |
| смо које јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном читању, сам што дубље прон |
| ином упућивао њихову наставу, старајући се да они читају оно што би од веће користи било њихово |
| оја су села почесто обилазили старајући се, помало, и о зимници.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђ |
| тиштенога.{S} Људи су плакали растајући се с њиме.{S} Један једини човек <pb n="284" /> који је |
| оћ његову, рече она свечано, праштајући се с <pb n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишч |
| а дружине, с распореним носом, сећајући се доброчинства царичина, викаше колико га грло доноси |
| Шта ти је стало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло |
| требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да са |
| у наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан на гра |
| ца отпусти игумана Калистрата, радујући се што се тако млад човек тога посла примио.{S} За онај |
| ићеве речи с највећом тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и си |
| омила, множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије |
| у, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, поскидаше капе и побожно слушаху молитв |
| лико толико у времену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од |
| ра.</p> <p>Између свију дворкиња царици се у последње време највише била свидела Стаменија Плет |
| њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" /> једни да донесу столове, на кој |
| јом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога задатка |
| , који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори |
| ада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и |
| шанчевима између града и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну линију, скупи кол |
| ишћанска, рече отац Калистрат, удубивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица ка |
| ара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се великашима турским и распитујући од њих када се може |
| је престајала мислити.</p> <p>Помоливши се Богу, као што рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на |
| о спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљен |
| је собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског |
| Беле Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} |
| е, видећемо, одговори Којадин, упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир |
| и остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане, замирисане миром силнога цвећа из с |
| а, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крсн |
| може бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој п |
| а казна.</p> <pb n="189" /> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах |
| шлости и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестал |
| синко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.< |
| Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> н |
| у Приштину, некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је т |
| ога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О |
| n="52" /> Гвозденовић имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато намештен |
| ици а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштатик </hi> наплаћивао од свакога без |
| ма и ћуповима.</p> <pb n="57" /> <p>Тај се посао продужавао преко целога лета, до позне јесени. |
| p> Српски летописи. </p> <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити с |
| ана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, макар да је десп |
| рке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и |
| S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила |
| b n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S |
| у тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Кру |
| епала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> |
| реба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама |
| је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, |
| отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и по |
| а мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи |
| та Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> <pb n="128" / |
| а посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека траје.</p> |
| ори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, рече су |
| пусти посланике, препоручивши им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би послови ко |
| а свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилазила н |
| ана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене зем |
| ње шале и безазленога весеља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и и |
| бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати о |
| p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћ |
| атком заносу детињске радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху само |
| е царичине доброте спрам света који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S |
| ову у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах |
| а, видело се само са стране; видело јој се красно око, округласти образи, правилни нос, златна |
| њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње |
| ви.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да |
| у одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је политика неп |
| бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало робље, купци почињу већ долазити и разглед |
| , јер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је |
| љу врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин може достојати раја.{S} Књига се та |
| га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са границе био му је д |
| на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место покрај самих дворск |
| га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у |
| ватре, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела једна секирица и једно каменарско |
| јаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} |
| свим случајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, прими |
| ељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, моли |
| гући! шапташе царица крстећи се, смилуј се и укрепи!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| у служби вере и народних интереса, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он |
| а о путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору |
| ту света остава старих времена, и свак се напајаше њеним тајанственим успоменама.</p> <milesto |
| исмо царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, прого |
| е, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Смедерева.{S} Станови |
| безглављена и побеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени о |
| кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа трговачка роба за иностранство.{S} |
| нутог планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је о |
| ка у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Бо |
| љућена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на н |
| своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо |
| ану царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње да |
| {S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд и |
| ју, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турске.{S} Тек су т |
| је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и |
| Турчина и турског војника.{S} Нов језик се такође морао учити. <pb n="294" /> Тако се у тихе сл |
| т показа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руко |
| рилазећи царици Мари, престолонаследник се по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у р |
| ом часног поста.{S} На чисти понедеоник се вршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За |
| S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза им неколико речи, по којима га |
| се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се |
| рски муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан је св |
| вце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— |
| и кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећ |
| пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не изгуби |
| споћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору К |
| ворио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — |
| ега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново ну |
| избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди деспот.{S} |
| спотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што |
| опусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и ме |
| ах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли |
| идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, |
| и весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи с |
| еше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} |
| шта, одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило било да |
| еремо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти |
| ате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је |
| даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату после Сегединског М |
| ину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела |
| ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вај |
| ити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кр |
| ио педесету годину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси л |
| је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</p> <p>— Има право високо ти деспотств |
| за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облику приповетке износи дело студије, јер и |
| у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ј |
| споту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде. |
| печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и т |
| све турске чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Виде |
| милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће ско |
| зазујале би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и |
| сто на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, |
| као староме пријатељу да упитају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упут |
| .</head> <p>У средњим вековима о многим се стварима мислило другојачије но што се мисли данас.{ |
| сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим г |
| ани од великог цариградског пута, којим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чис |
| увременицима у облику приповетке, којим се и модерни живот представља.{S} Писац, наравно, не ми |
| ли с крагујима било је одликовање којим се није смео свак забављати.{S} Само су господа и власт |
| S} Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Једноме се властелину свиди, на пример, |
| ложење ни одушевљење ни ауторитет којим се још служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве године в |
| > Христу.{S} То је још једини пут којим се може својој савести данас одужити син једне заслужне |
| падно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јеру |
| е што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога толико колико на његове доглавнике |
| е, једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласал |
| едан човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си м |
| часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{ |
| ив глаголати не вест </foreign>.{S} Тим се обележавала тврда дисциплина, којој су подвргнути би |
| озденовић са соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити сељацима хајкачима, ловцима и |
| pb n="281" /> Слава му, што је умео тим се случајем потпуно користити за овај мах.{S} То он уме |
| Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја н |
| лучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао на ст |
| из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455, још, нада све то, обележено |
| сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и ос |
| адинову Стаменијом.{S} Царица Мара, чим се населила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве, уз |
| ђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога |
| више прага тога двора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и н |
| од кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се султан попео на престоно место, пожурише се к њему п |
| е да пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се одморимо, одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на р |
| ша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао му да се везу |
| да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се |
| Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у |
| ина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, Рањи |
| и, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ |
| јлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога |
| о каменарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала |
| ост хришћанство данас нема снаге, којом се може одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ више ниш |
| га, пуна кроткости и стидљивости, којом се само могла одликовати млада српска девојка.{S} Њена |
| соху, са шиљатим окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде |
| S} Између зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља с |
| стиру се плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, и манастирски је доходак био велик |
| 7" /> поуздањем полазио на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Судбина |
| е.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао одржати против њих, ма да Топл |
| радалница!{S} Шта чинила да чинила, њом се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чист |
| дитељке, Немањине Анастасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њез |
| а оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дан |
| у војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост в |
| војено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о свако |
| у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе |
| Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама који |
| каш, ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена |
| лутио.{S} После узећа Цариграда, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су |
| се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену по њих |
| јку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски преко |
| о својим гусларским начином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прос |
| Гвозденовића.{S} Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мир |
| видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосредно у врт. |
| би смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</ |
| равити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин се потпуно користи том приликом.{S} Он у Београд пошље |
| рате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нар |
| ам је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца |
| казивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с о |
| је у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као да |
| дио главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалац |
| говом путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана |
| на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који су увек против |
| и у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, приступи постељи која је за њ била спрем |
| тезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињств |
| {S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, ко |
| отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио пророчким одушевљењем.</p> <p |
| би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећања Круниних, која је |
| агано порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брис |
| не знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, молио Богу и закли |
| учава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти зн |
| ом начину живота.{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће ње |
| томе писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с исто |
| редусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре ш |
| С истом љубављу и с истом искреношћу он се разговарао с великим властелином и са сиромашним сељ |
| вика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, још једанпут промери очима простор кроз цр |
| м после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на такву случајност, која му се |
| е.</p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се повратак господара и гостовање султана Мехмеда.{S} А |
| ећним не учини.</p> <p>То јутро радовао се лову поглавито зато што је унапред осећао да ће том |
| средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца Калистрата одакле је, о |
| али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико ј |
| бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле поређане |
| ако је царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак.{S} Царица је штедром руком додавал |
| ки властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњој Србиј |
| дмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденовићем, али |
| што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, да изазове што боље оцене.{S} Као |
| рци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мисл |
| о свој златни властеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, округлим скупоценим огртачем, и |
| хо, пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и д |
| главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само пространством дворишта, лепшом зградом и већим |
| узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла |
| е нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твој |
| м који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, они приговор |
| — Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властеличић.</p> <p>— Ја рад |
| ећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуш |
| едалеко од Беле Цркве.{S} Властелинство се његово пружало од Топлице на север к Јанковој Клисур |
| оваше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубови је радосно по |
| се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу припове |
| њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се бе |
| анима.{S} Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у |
| ни прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине Београда; јека топова ч |
| стељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од б |
| га, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Ту |
| > <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма десп |
| ивао је велика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је то чинио |
| ачином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамти |
| оба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем. |
| и судија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се м |
| ом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник ист |
| жност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, него да се српска посада д |
| S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и ин |
| та Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb n="34" /> по нарочитом церемонијалу. |
| ш сокола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему одупрети?{S} Такога султана још турска вер |
| Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То |
| о за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескака |
| и видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека си |
| покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас |
| им народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb n="2 |
| бро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и предати се дан |
| на будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће по |
| али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са |
| оме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калистрат |
| вршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожел |
| о добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим |
| боље познавао.{S} С друге стране, како се он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n |
| после подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве |
| на његовој жени, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвоз |
| Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори просто затварају и |
| S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, к |
| анпут сестра његова Каја споменула како се поговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетикосиће |
| амо застане свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који |
| који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по наро |
| вести у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустаф |
| рале гледаху задовољно испред куће како се лов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче |
| о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађава овим задовољс |
| , неких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој ко |
| каменарско повелико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је каза |
| у показивао шта које место значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош |
| по народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и |
| шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манаст |
| ловима.{S} Свакоме је било у глави како се спрема нека велика промена, и сваки је желео да се о |
| е беху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко некаква |
| су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, св |
| /p> <p>Најпре су се обојица чудили како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда |
| т наших читалаца, али су се чудили како се у детињској игри показала већ потоња велика сила и с |
| е уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} |
| и стајали пред две ватре гледајући како се железна секирица и каменарско повелико длето црвене |
| већ другојачије, црквенски, онако како се пишу све књиге.</p> <pb n="151" /> <p>— Како су стар |
| ост онда није могла развијати тако како се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи читања |
| шевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки показао |
| него владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубими |
| обро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља |
| седају.{S} Уступајући натрашке, једнако се клањајући и гледајући у лице султану, кнез и његови |
| вен у кошуљу катраном намазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није |
| /note> <note xml:id="SRP19130_N4"> Тако се у Србији средњега века звало хватање и затварање за |
| такође морао учити. <pb n="294" /> Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче |
| своје властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћи |
| ђивани на издржавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од турско |
| е хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, без н |
| 77" /> стане соколити нападаче.{S} Тако се развије одушевљен силан напад на Турке, коме они, по |
| шћу и уздањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите нам |
| b n="241" /> <head>XVII.</head> <p>Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог није |
| лико санова пред посланике.</p> <p>Тако се свршила аудијенција кнеза Гвозденовића код султана М |
| а далеких степа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су један по |
| није далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудн |
| док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушавајући Којадина и испитујућ |
| султану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турк |
| а Мара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони султану.</p> <p>— Превисоко ти царство и сув |
| и упропастити, рече Гвозденовић, дубоко се клањајући пред преобученим Турчином.</p> <p>— Ја сам |
| у.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на осванку.</p> <p>— |
| очито место, а остало којешта продавало се по нарочитим склоништима, начињеним од дасака и од л |
| х петнаест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, ка |
| ника.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по продавницама доста околне властеле, која су изашл |
| паоника студених зимских јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, д |
| ам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака ј |
| још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана била дошла порука де |
| им владаоцима и господарима; договарало се и саветовало са владаоцима и господарима западне Евр |
| договарања и саветовања.{S} Договарало се и саветовало с оближњим владаоцима и господарима; до |
| огодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло |
| ем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи |
| и осорљива људина, успротивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, |
| 5—56.{S} Кад наста пролеће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови по |
| лице, обасуто сунчевим зракама, видело се само са стране; видело јој се красно око, округласти |
| енији посао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турс |
| адионице, нарочито за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низов |
| од магле после топлих киша.</p> <p>Село се још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} |
| је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад пр |
| Немање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што |
| акали, нарочито женскадија.{S} Полазило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није м |
| о је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мис |
| бити увек на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни |
| исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим |
| лтан Мурат говорио царици Мари испунило се годину или годину и по након онога разговора покојно |
| у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна осећала се овим догађаје |
| S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда |
| ића.{S} Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Црк |
| Словенима и Србима слово Божје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде |
| ким причама.</p> <p>Од новости говорило се тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед |
| куда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикоси |
| тко где могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосић |
| играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали ј |
| њим ратовима <pb n="102" /> посведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једн |
| то је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, која је радознало гледа |
| стити и патити!</p> <p>Лето 1453 прошло се још на миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у С |
| о.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја |
| а чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} |
| а, а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што |
| /p> <p>Пастирче коме се он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из д |
| ва долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како овако дуго трајати не може и |
| ве је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили |
| а?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањ |
| Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дак |
| рећну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Б |
| а су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао |
| и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, п |
| да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на |
| ав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{ |
| м вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и |
| ури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно |
| те били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво, одговараше младић, али задовољни нисмо били |
| кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неиск |
| жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац, а покра |
| е нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је вре |
| пске власти, проговори Драгош, очевидно се сневеселивши.</p> <p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па ш |
| калуђер клече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече ста |
| јега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу детињске радости; срце |
| е обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе турс |
| — Драгошу, ти си, промуца она, пријатно се повративши од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад б |
| и главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се време променило, настави Драгош.{S} Мисли, жеље, осе |
| ду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској |
| ло приказати господару.</p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, |
| ије био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све служб |
| обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <re |
| хмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута, а |
| ило да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног поста.{S} На чисти |
| ас, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крс |
| басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, али после двадесет и пет година.{ |
| спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе |
| вници и по благим застранцима.{S} Место се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су |
| ље поотимала бесна околна властела, што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, |
| јим згодним или незгодним начинима, што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилиј |
| ачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна власт треба да је је |
| ече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Ту |
| рено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед избрисао као да га никад б |
| и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почел |
| мноштвом свештеника и калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвоз |
| ви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не мож |
| криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит |
| нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за пра |
| чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb n=" |
| 192" /> утврдили који је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они |
| задржати читав месец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући |
| али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} |
| потство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде д |
| на сваком листићу зеленога шипрага што се споља кроз прозор од стране долине видео, као да уск |
| тра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Г |
| } Није било никакве користи од тога што се војевању на Турке стављао на чело и започињао га пап |
| се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} П |
| еном гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су |
| хан, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> |
| знати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на до |
| бивим жаром живо интересовао за све што се тицало политике, пође на поље више града, одакле је |
| други саветници, који ће знати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити св |
| што веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p |
| еспотовој породици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим ј |
| сти игумана Калистрата, радујући се што се тако млад човек тога посла примио.{S} За онај крај н |
| у разговарати, деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод |
| >Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузети б |
| ру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би |
| ад, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати |
| имером <pb n="247" /> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то |
| кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мало верује ловачким причама.</p> <p>Од нов |
| ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p> |
| ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изг |
| ршања све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бог |
| ма било је самовоље много више него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није бил |
| нију жицу њенога срца покренуо него што се могло споља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што |
| у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} |
| се стварима мислило другојачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу |
| о је претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере праотачке као један од првих људи у зем |
| свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само н |
| дрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима |
| здржавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од турског освојења |
| ом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћ |
| м.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ дев |
| ћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин |
| сли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намр |
| оном и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену |
| а разговор, да се извештава о свему што се тицало северо-западне границе Турскога Царства.{S} О |
| спред султана Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије в |
| Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима никад није за |
| еном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му толике послове поверава. |
| он свога учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојач |
| али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све |
| ећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Ма |
| он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кв |
| топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због |
| а одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Слан |
| је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадије заустављале на |
| листа били спремљени као стан.{S} Пошто се парада свршила, <pb n="42" /> народ се разишао да се |
| и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у к |
| прекрили војска са свих страна, и пошто се сви силни топови послаше које сухим које водом низ М |
| Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очек |
| да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ |
| и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољубивим жаром живо интересовао за све ш |
| х Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и |
| о је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb n="263" /> Дан п |
| ад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је |
| с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борб |
| оказао предео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p> |
| м.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? промуца она, погледав га погле |
| ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима обележити граница, преко које |
| и.{S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одб |
| уном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече султан мало свечан |
| авши очима Гвозденовића, ћефалија Петар се поклони, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и |
| авде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотет |
| видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити и спуштати к Смеде |
| могао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, |
| е!</p> <pb n="91" /> <p>Он уздахну, јер се при самој помисли на зло време које их је чекало, би |
| о и у образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари |
| ају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разговор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога проле |
| ај господин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати |
| ицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто с мастионицом и калемима за писање |
| о ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После његове см |
| рема овим младим људима, отац Калистрат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао великим ма |
| рају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одликовао љубављу према књигама, према цркви и према |
| на нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли |
| дно је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— |
| га освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земљ |
| сти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друг |
| е чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се врат |
| н вам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвозденовићем, пољубивши г |
| ђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле м |
| у даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складним својим гласом одјекиваше кроз |
| дао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао |
| међу једноставном моралном целином, већ се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p> |
| у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђ |
| ало на турској страни.{S} Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али |
| о врховни домаћи властелин, Гвозденовић се налазио у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете |
| апуне испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздрави човеку н |
| кит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се силно поколебао.{S} Најдубље жилице праотачке вере з |
| , брзо позаузимао.{S} Стари Гвозденовић се налазио у пратњи султановој, и после узећа Новога Бр |
| томира Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се као домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је би |
| м окитим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут |
| иди с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј |
| по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој |
| ла, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се нису дал |
| ти широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена нежнија природа.{S} Није много м |
| стрвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се мо |
| ека.{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда по границама заповести да се треба надати турс |
| е на двору отвори један прозор и народу се показа госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче она гово |
| г и трговачке улице око града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живо |
| шу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, коју ј |
| ви двори по наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све прегледам |
| ке, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед пр |
| цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих страна с |
| турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па ће нест |
| му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од |
| ка и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца Ка |
| Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се |
| е бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{ |
| а га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, |
| оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну о |
| Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо душом |
| и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде |
| е цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, тога истога дана, и |
| ог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, |
| ри отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би м |
| деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, |
| га помисла на такву случајност, која му се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да он |
| /p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Уг |
| — Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, |
| еверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смејати |
| болеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога |
| рожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко целе године, него су једне друг |
| ћ Острвицу у околини Рудника, одакле му се отварала граница угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђ |
| к, као заточник правде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се језик с |
| note xml:id="SRP19130_N3"> Развалине му се сад зову Курвин Град. </note> <note xml:id="SRP19130 |
| на његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није унапред по |
| еда, превела, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој поми |
| се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза. |
| рстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно своје бро |
| постави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} К |
| о је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској др |
| е.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У то |
| а мисли као на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Стаменија као дувна, у црним груби |
| да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар десп |
| ори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> <p |
| облику.{S} И облик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у об |
| иградском путу.{S} Кад прегледа како му се била распоредила цела војска, он даде знак да се бом |
| ји, све невесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је врем |
| Док није био на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{ |
| ер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с |
| би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb |
| у се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да |
| дуће супарнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда в |
| је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало да он без ње |
| огађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска управа у мана |
| чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа зак |
| с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти њего |
| рском Царству и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом предосећању, није радовао |
| ом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђур |
| от.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, с |
| {S} Њојзи је главно интерес.{S} Султану се после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у де |
| кнез Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлиј |
| S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео ма |
| Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграби грлицу |
| манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу монасима живописцима, и огл |
| моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царс |
| продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћало за свако место, на ком се нешто зарађивало, |
| ој сјајности српске велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочит |
| заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали него су на |
| ник и балканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Даријевом писму |
| аву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамо |
| ено сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене те |
| које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било много, па су запр |
| певање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растурало |
| га живота и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је |
| се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p> <p>У време |
| и трговци, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причек |
| који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу |
| ко куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, |
| као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војници што су учествовали |
| ање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и оружј |
| {S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он |
| вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспоти |
| икога његова двора.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети некол |
| а се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен. |
| о што није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој дв |
| то рударско место српско.</p> <p>Кад су се објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо као п |
| цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А топол |
| на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у присенак, тако да н |
| , мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађивале.{S} Па крушке и д |
| а послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за |
| и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Поред соколова, у Србији |
| д брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном месту, могле и превући воловима или бивол |
| ли у около софе с узглавницима, које су се могле за час лепо наместити простиркама и украсима, |
| ло у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред куће како |
| ку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и о |
| времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили не толико по свом властитом и |
| ити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао једа |
| испод воћњака, <pb n="131" /> виделе су се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака, р |
| полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало |
| руп, или које се киселило.{S} Одатле су се црпле многе посластице оновременог властелинског сто |
| кар какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пећим |
| трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас да |
| северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби |
| рада доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две с |
| њу с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили како се својим знањем и вештином (а з |
| чњака и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге је |
| је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на |
| и звук топовске грмљавине.{S} Зидови су се градски ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је је |
| ултана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили само преко његових доглавн |
| м позивали верне на молитву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу крста; звук звона им ј |
| и међу интересима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда |
| а је била једино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, |
| ојих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се м |
| су изашли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки |
| лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Мла |
| из својих руку много питомаца, који су се, као свештеници и калуђери, разишли по народу.{S} И |
| жђа прави особито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвас |
| спота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала з |
| еговом, били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} Соко |
| таменије, али у свима пословима који су се тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић ни |
| у додавали што је требало онима који су се били позатварали у градове, а и своја су села почест |
| ле.{S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао |
| ни отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали би у двор |
| а њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија |
| агујца </hi> на руци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су |
| и се међу собом разговарати.{S} Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, по |
| жила радозналост наших читалаца, али су се чудили како се у детињској игри показала већ потоња |
| ти са свима својим Турцима; радовали су се хришћанским победама на Смедереву, на Бањи и на Круш |
| ући се никако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима |
| } У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљ |
| о пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у којима су становала или околн |
| своје царство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Так |
| а гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са сок |
| деспотом и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</ |
| еће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем на |
| ј.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гоми |
| косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надст |
| , скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају какв |
| го што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе саветовале Александру д |
| ивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци усн |
| ародом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p>Кад |
| мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Између турски |
| хришћанима није одмагао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његов |
| више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред ко |
| ије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И прв |
| а Плетикосића из истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, без наме |
| асом одјекиваше кроз планину.{S} Они су се примицали манастиру.</p> <p>— Победиће онај у кога н |
| оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брез |
| ице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, који с |
| алистрату однесу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим људим |
| једног краја стана на други; војници су се спремали и размештали; топови су непрестано грували |
| напад малих хришћанских лађа, Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са вод |
| ло је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав пр |
| аха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се |
| се звала <hi> војштатик </hi>, којом су се издржавали ови најамници а и остала војска деспотска |
| ично спојено с овим књижевним, у ком су се живописале иконе, или оно што треба живописом изради |
| икосићка, обе одличне домаћице, живо су се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене преве |
| се књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, а преписати једно дело у више ексемплар |
| има даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стре |
| свима својим противницима, али како су се, најпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и он |
| љна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— А к |
| Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали догађаји, који су одмах настали чим је лет |
| Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и |
| се раширити турски пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњ |
| ледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, т |
| зао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорц |
| етворила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали.{S |
| тром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се |
| телина и његове породице, у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене куће, у којима |
| а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа с |
| та није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с |
| . У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, |
| ао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или за наград |
| остављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се ска |
| или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надстрељивало.{S} Међу другим стварима |
| био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у млад |
| кола у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је заслужио на |
| мао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му с |
| ратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранит |
| посланства неколико знанаца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи |
| рин посинак и љубимац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопо |
| ке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S} Место |
| ек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), так |
| S} Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвозденовићку, <pb n |
| дости, потпуно заслужени, распростираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну цариц |
| Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ викале су н |
| ина, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедере |
| , онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења мењало све од почетка |
| раја их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви земаљски језици као на Вавилонској К |
| Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нароч |
| отац Калистрат свршаваше молитву, зачу се јако куцање халком на вратницама.{S} Вратар отвори в |
| узвицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним сановима служи |
| , упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном огрт |
| шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може |
| војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа н |
| и уништена била народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце |
| проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његов |
| што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако к |
| , допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— |
| ли и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како ј |
| а ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, |
| и они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима све ви |
| их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се свршила м |
| .{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као ста |
| увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У о |
| е, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће в |
| .{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се |
| о те савладати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у манасти |
| све остало у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за п |
| азао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо друговање; слободно т |
| а ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно |
| готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ |
| ад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу К |
| у, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже и |
| Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да |
| аше у манастирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш |
| ред последњим часом. <pb n="218" /> Још се није било стишало у народу ни оно мучно расположење |
| авало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим т |
| Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвен |
| мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и интересе своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако |
| а свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се |
| и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ весе |
| е бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, |
| ри све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би требало |
| је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} |
| pb n="112" /> на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвозден |
| ара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S |
| Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако д |
| дисциплину <pb n="110" /> почињао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га |
| /> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти каз |
| ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео |
| лужио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбрдици.{S} У сукобима с |
| ена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} Ма д |
| Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} |
| и с клупице на којој је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахи |
| срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим |
| ити од веће породице, <pb n="121" /> да себи стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дот |
| стир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и |
| амфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређајући по крилу красне ките које је била поизод |
| И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руц |
| ња.{S} Он сместа притврди и прегледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па |
| ли сваки свога коња, па товар остављали себи више главе, а они би легали између товара и коња п |
| о салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около су б |
| је требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповедало.{S} Али |
| ј кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S} По |
| и помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на |
| подара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би поп |
| се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} |
| мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{ |
| возденовић је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће породице, |
| ије могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано је |
| почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао врл |
| оклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија |
| сали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} |
| едино разонођење које је отац Калистрат себи давао од читања и размишљања било је у домаћинским |
| екјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гл |
| само одговарао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.< |
| посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина |
| вом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто |
| и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим |
| и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себ |
| Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и н |
| тељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам св |
| ерете међу собом распоређују.{S} С тога себичност његову нико није опажао, и опште је мњење бил |
| линство се његово пружало од Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику |
| ише не може веровати својим суседима са севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одговори султан |
| , да се извештава о свему што се тицало северо-западне границе Турскога Царства.{S} Опширна обр |
| ро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима бе |
| Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и |
| негде треба с главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</ |
| не Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхта |
| ћ је после боја на Златици, 1443, после Сегединског Мира 1444, после погибије краља Владислава |
| јачује.{S} Правац који је ухватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран |
| заклео на верност султану Мурату после Сегединског Мира, тако сам готов сад заклети се на верн |
| ота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског Мира (1444) опет били уступили деспоту.{S} |
| и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до д |
| и!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Варну, гд |
| {S} Пошто је свршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{ |
| има које су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и б |
| {S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше |
| ам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за овогодишњу летину и за |
| Ушавши у дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено. |
| тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморни |
| е примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил, њез |
| она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгош |
| S} На узвишеном месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати |
| ватре је на троножној столици замишљена седела Шана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у др |
| зденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара седела је на источној страни села Плочника више пута уз |
| ати око ружичнога џбуна украј којега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатк |
| цвећем, бирајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада |
| ог ружиног жбуна, на јутарњој хладовини седела златокоса Миља, прелепа ћерка Гвозденовићева.{S} |
| ва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њ |
| офама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта властелина и њег |
| ану богато намештену, на којој су гости седели частећи се и припијајући, а уживајући у погледу |
| ма и шиљтетима од кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се султан попео на престоно место, пожур |
| софре, која је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} Д |
| и тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако |
| је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туца |
| ве, господин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит Калистрат, игуман манастира Светог Ни |
| одговори други један властелин, који је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше |
| ипадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} |
| их уздигоше и показаше султану, који је седео на своме узвишеном престолу.{S} Један од паша, на |
| ајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове к |
| та говоре.{S} На средини је те гомилице седео један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он |
| уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у султана |
| доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, заради |
| сама седела; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осе |
| , од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с извесном војном силом, к |
| Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не |
| није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас х |
| још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папско |
| о знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега |
| , него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и |
| зири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази велики пут из Д |
| вога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене главе лебдело је узвишено опште пошто |
| Домаћи калуђер, отац Панкратије, погнут сединама и старошћу, улази у дворац царичин и заузима м |
| чекала је царицу игуманија Анастасија, седином украшена старица са десетак калуђерица у њихово |
| зведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па |
| </p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се |
| је застала у харему султанову у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен |
| иготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драго |
| едонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја чинити |
| сазовемо саборску седницу; да саборској седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало |
| ека се не љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборској седници саопштиш шта си одлучио.{ |
| у дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да |
| ојадин скиде капу узбуђен, приђе к руци седога свештеника и искрено је пољуби.</p> <p>— Хвала, |
| и уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљтету.</p> <p>Гво |
| алистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском дворишту, |
| е не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него турски намесник.</p> <p>Нема |
| није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру Св. |
| .{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала, нека позавид |
| д куле, тако и на другим местима где су сејани купус, краставци, диње и лубенице, роткве и оста |
| > <pb n="56" /> <p>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу |
| ом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нек |
| једно копље усправљено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком у |
| ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Ж |
| /p> <p>Вода почињаше бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у отвореном црвенилу.</p> <p>Врата ц |
| } На једној се у пламену црвенела једна секирица и једно каменарско железно длето, а на другом |
| ред две ватре гледајући како се железна секирица и каменарско повелико длето црвене и како се в |
| ио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је ло |
| цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало на с |
| оји му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти |
| обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у вра |
| ве стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разносили на |
| а и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо б |
| нога госта, који, чекајући оно неколико секунада, с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаш |
| .</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу. |
| у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После повољног свршетка Божјега Суда окривљени |
| и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изабрали збегове и распоредили |
| а властелина.{S} Природно чедо српскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, |
| , како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n="240" /> попаљена и поп |
| обројним зградама од осталих кућа онога села.{S} Чардак, главно станиште властеличићево, био је |
| сина властеличића Плетикосића из истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоск |
| {S} Иначе је војска наилазила на празна села, празне тргове, празна насеља, без живе душе.{S} И |
| /hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бринути се мест |
| S} Изгледала су <pb n="230" /> чудно та села и та насеља.{S} Све празно, све посакривано.{S} Ку |
| а Шана, која је живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче |
| и ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</p> <p |
| летку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе ј |
| илом, која је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели |
| ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb n="107" /> кућу уредила и припремила, момак с |
| ету.</p> <pb n="234" /> <p>А споља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад |
| је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о прош |
| ра тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намери д |
| 294" /> Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче увлачити реч по реч, донде |
| ачије.{S} Они који су некад овде држали села поручују по људима својим познаницима овуда <pb n= |
| на врачара седела је на источној страни села Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога м |
| н имао по неколико, каткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличића.{S} Властел |
| господариле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему |
| оклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за превелик |
| и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <hi> Соколари </hi> или <hi> Соколовци </hi> или п |
| самостално, по једно село и по половину села према војничким списковима и према својој војничко |
| или позатварали у градове, а и своја су села почесто обилазили старајући се, помало, и о зимниц |
| било да одреди меропашким кућама својих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ћ |
| авези.{S} Слободних људи и слободњачких села није на том крају било никако.{S} Становници градо |
| су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине поруче којим правцем треба да |
| бити ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, гу |
| а, пошто би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на по |
| S} По градовима и по већим трговима или селима почеше се дизати неверничке џамије <pb n="293" / |
| у својим мирним и забаченим планинским селима ништа нису знали, на једанпут чуше и запрепастиш |
| отову наредбу о збеговима.{S} Народа по селима било је још не мало, забављена о својим сеоским |
| војници распоређивани на издржавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, |
| х више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро |
| данде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султан |
| е птице продаване су за скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке године давати своме |
| ојечега што је припадало властелину.{S} Село је било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле рас |
| ира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Пор |
| су сами из свакога села сваки за своје село изабрали збегове и распоредили све што треба за жи |
| и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, |
| </p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат их испраћ |
| а, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико |
| иде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће сагр |
| пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута гов |
| али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за |
| ле Цркве.</p> <p>Барбатовац је повелико село које је припадало властелинству Гвозденовићеву.{S} |
| а.{S} Плочник, истина, није манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у |
| ила своје нежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговор |
| о негде и засебно, самостално, по једно село и по половину села према војничким списковима и пр |
| ђемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мисли |
| с.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кући Плетикосићевој.{S} Од угарске војске већ нигд |
| диме од магле после топлих киша.</p> <p>Село се још није било успавало, кад су стигли наши гост |
| а је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при нек |
| грали и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Јанк |
| који је стално живео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Плетикосић је |
| ћерку, удату онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и по |
| ио је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само насе |
| српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби |
| , ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дв |
| до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n="46" /> р |
| оваке неправде нема?“ узвикиваше један сељак огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с рас |
| ка самовоља, која се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{S} Властела господари нису |
| е сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако ле |
| узимали у заштиту слободу насељеника и сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном в |
| ји није разликовао властелина племића и сељака меропха.{S} Њему су, заиста, <pb n="92" /> по св |
| и из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови другови пит |
| ло у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно |
| о с великим властелином и са сиромашним сељаком меропхом или отроком.{S} Његова блага, божанско |
| држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом б |
| уди који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изаб |
| мања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крајеви |
| једва може замислити.</p> <p>Насељеници сељаци средњега века били су, нарочито на великим власт |
| е дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове с |
| овима, за тим се двориште почело пунити сељацима хајкачима, ловцима и господом.{S} Били су међу |
| лину.{S} Село је било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, ко |
| с; посебно старање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити |
| мала.</p> <p>— Није мала спрам простих сељачких кућа, али као кућа једнога властеличића, далек |
| оде, као што је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плет |
| гиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара |
| на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његова града, сабирали, и он им ништа није био н |
| а упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога ка |
| чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везу |
| зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа није ни би |
| од воћњака, <pb n="131" /> виделе су се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака, расп |
| и покрет према тихоме једноликом животу сеоске куће малога властелина.{S} Природно чедо српског |
| ад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће празнично рух |
| било је још не мало, забављена о својим сеоским пословима.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ ораше се с |
| нда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: неколико лонаца и чинија, наћве, ковчег з |
| ањ живи.</p> <p>Пред једном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, па |
| .</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући сеоског предстојника, којега је Којадин знао.{S} Њихова |
| е промене, које су дотадашњем природном сеоском девојчету давале извесну господственост, извесн |
| Србији, 1454, папа Никола беше издао 30 септембра 1454 распис свему хришћанству да се диже прот |
| <p>Скобаљићева победа над Турцима од 24 септембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињан |
| око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци бил |
| а Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да |
| нком Сибињанином на једанпут, пред крај септембра, груне преко Рудника.{S} Велики угарски ратни |
| русалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинског Језера, како |
| n="289" /> је новим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и |
| >— Па где сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? |
| војој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p> |
| лу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се ми |
| .</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, — |
| едноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје лепи |
| госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до дру |
| и били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имала старати о дворби и п |
| деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калистр |
| вести издавао.{S} Тако је њему једанпут сестра његова Каја споменула како се поговара да Којади |
| <p>— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, могао те је и |
| ла реда, верности и послушности.</p> <p>Сестра Драгошева Стаменија, ћерка Плетикосићева, ванред |
| е деце, нарочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајк |
| ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су осо |
| ној сладости, која га нехотице обузе од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника.</p> <p> |
| веће задовољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призр |
| ту, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није |
| га, сама његова појава наново развесели сестру његову.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет сумо |
| сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му |
| и прљавих користи овога света.{S} Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верским |
| Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ће |
| е под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, која му сад |
| е.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим |
| поменуо у својим наговештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учин |
| , одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило било да га |
| је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиља |
| и коловођа дружине, с распореним носом, сећајући се доброчинства царичина, викаше колико га грл |
| Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведе |
| који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојаких других знаменија, по којима се могло |
| му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећања Круниних, која је у |
| буди уверена — никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, |
| мо заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој црк |
| одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет годин |
| {S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да п |
| деш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе д |
| а, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си се пола калуђерица, па не могу да |
| ећи ће он, променила си одело, начинила си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p> |
| ја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>П |
| в на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина при |
| размишљањем и читањем.</p> <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећ |
| } Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, мато |
| ницу; да саборској седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би мог |
| .</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> |
| , узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је к |
| рпељивости, издржљивости, верности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није вр |
| Боже, невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Дра |
| ти да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовањ |
| <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност |
| кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош из |
| О царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни пророк.</p> |
| и и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина |
| ни.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да |
| ад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају |
| н уцветале ружице.</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца она, пријатно се повративши од лаког изнена |
| > <p>— Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таш |
| род штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојом племенитом науком усадио кор |
| нио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, н |
| д имање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку |
| и коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђерица.</p> <p>— |
| и одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка трговца.</p> <p>— Јесам, честити суди |
| кону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ранио манастирск |
| њеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> |
| ељење дворца.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, дакле, дворник честитога падишаха што си мој дом уд |
| тефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам з |
| ом могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право |
| и заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала тв |
| оме да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може. |
| Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не |
| <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} |
| ић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сиб |
| н, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу ни |
| свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трч |
| а се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих д |
| <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на |
| разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Злат |
| у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="2 |
| ра?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону се то ради, одговори |
| у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} |
| илујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којад |
| } Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам радио |
| {S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припал |
| а, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од |
| арство.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убиј |
| учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те надариш |
| рагош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио?</p> <pb n="89" /> <p>— Шта мислим, одго |
| ојо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћерета |
| — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да т |
| невоље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори ота |
| , дакле, дворник честитога падишаха што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш пр |
| дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је |
| а, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у |
| оју кривицу. <pb n="175" /> Признај што си одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Ма |
| Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калис |
| тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великог |
| им, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем ра |
| — Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш |
| време после тога, Јанко <pb n="243" /> Сибињанин искрсне изненада и потајно, а брзим кретањем, |
| д у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са свим турску војску и з |
| упи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војске да Турке ко |
| а се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспот |
| макну колико да султану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска про |
| У његовим властитим шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљ |
| а дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и овамо; к |
| хмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушев |
| ио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њи |
| спот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће |
| се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђур |
| јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, |
| Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако в |
| S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је д |
| ака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљевским намесником. |
| отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сибињанин Јанко, као главни војвода, и папин изасланик |
| њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да ид |
| д свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи |
| овољна.{S} Саставивши такав план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код |
| врло слабе страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске ша |
| могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин се потпуно користи том приликом.{S} Он у Беог |
| е, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Капистрански ни тада не |
| град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим војни |
| дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требал |
| увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла и судије прве врсте, |
| дарцем изненада.</p> <p>Тога ради Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске на левој страни |
| преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Смедерева |
| дној страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непрестаним говором и храбрењем |
| од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати.{S} М |
| ва на Варни, 1444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео да Србија као држава |
| ових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој отац |
| је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединскога Мира |
| S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо |
| и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао |
| а у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, а неус |
| .{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Сибињанинова војска поставила у бојни ред пред Крушевце |
| и.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је бранио интересе Србије и инт |
| .{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову страд |
| икали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} Туркофил, изд |
| знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству пос |
| з-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињанином на једанпут, пред крај септембра, груне пре |
| ким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом партијом у Угарској, уз коју је |
| знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао пр |
| омче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с |
| ри или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистр |
| апске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу мора спустити.{ |
| ар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> < |
| је био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему |
| акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да п |
| а ти је сад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени |
| а, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошт |
| хмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, одговори кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша |
| ли, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће де |
| ој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас |
| дници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати как |
| се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се |
| >— Зар турске власти нису штитиле општу сигурност?{S} У нашем случају, на прилику, зар не би он |
| ра? упита деспот калуђера, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим самим и по њег |
| коју беше прикупио ради своје властите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 године по |
| <pb n="63" />, деспотица и царица Мара сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне свеш |
| почињаше бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у отвореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и вра |
| иговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје накрај краја зарђа и поло |
| тињској игри показала већ потоња велика сила и слава непобеднога Александра.</p> <p>Прича о Але |
| од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и |
| е.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале |
| може бити негде на другом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија |
| тврђења око вароши удари одморна турска сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у варош. |
| утем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља и дол |
| p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S |
| ароде! продужи Гвозденовићка, турска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на |
| оје му је нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на |
| аповеднику Београда, своме зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му по |
| ај обрт свршио, силна је крв проливена, силан је свет одведен у ропство, многе су штете почињен |
| вине за права Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испропадао од чемера, од болести, од безб |
| дина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност развијаше се у дубљину, и и |
| нападаче.{S} Тако се развије одушевљен силан напад на Турке, коме они, поред свега свог велико |
| није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне свакога пр |
| ве пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра да |
| .{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар |
| ада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Ца |
| рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују свршета |
| ришћана у Београду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{S} Разумевајући добро шта је опс |
| су с оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.</p> <pb n="231" /> <p>Топлицу су, међутим |
| е и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан је свет одведен у ропство |
| а подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падишахова, кад шаље слуге своје с љ |
| ета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља о |
| огодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад су под Београд |
| справе које су онда биле познате.{S} И силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} |
| елика властела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Т |
| дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се клањам си |
| оме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.</p> <p>— У ва |
| оравски пут у Србији преплавише бегунци силне, многобројне војске турске, која је, пре неколико |
| био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, |
| те до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну један младић.{S} Зашто његова |
| и војска са свих страна, и пошто се сви силни топови послаше које сухим које водом низ Мораву, |
| није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни народ око њега отворено је гунђао против овог ода |
| лице прекриљаваше.{S} Миљино срце стаде силније куцати, блага топлота нежне оданости разли се п |
| наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни про |
| рица Мара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед његов, све су ове мисли још више о |
| ка је то била многобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где |
| а чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак стаја |
| свога харема заиште.{S} Гвозденовић се силно поколебао.{S} Најдубље жилице праотачке вере затр |
| ољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати |
| х.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да сми |
| с.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога народа.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш вл |
| ши се у своје дворане, замирисане миром силнога цвећа из султанских вртова.</p> <p>У тај мах ја |
| немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно |
| том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} Заповести су |
| ститога падишаха!</p> <p>— Ја се клањам силноме слузи његову, одговори Гвозденовић, а што беј г |
| ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити.</p> <p>— Дед |
| или тако васпитани, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим по |
| е, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево гл |
| н 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у |
| одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} |
| на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне |
| цело лето у Смедереву с извесном војном силом, коју беше прикупио ради своје властите сигурност |
| е.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто вештином, Александар побед |
| мање.{S} Народна се расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин |
| мим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има |
| е можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хо |
| да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле го |
| моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> <p> |
| ера имала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигур |
| ве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султана Мехмеда?{S} |
| еспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и радости, потпуно заслужени, распростираху с |
| трили на своју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb n="119" /> и удају, када би то |
| се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у |
| н, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку велико |
| трао за једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бо |
| м појаха коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ћ |
| му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и гов |
| , да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих дво |
| али су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу остаде такође под |
| p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па |
| спођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после лова, који ј |
| ке операције.{S} Наспрам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији старога |
| изу педесет година.{S} Најстарији му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћ |
| предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита к |
| и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпо |
| оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоски |
| лики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не чекајући ни |
| ва жена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и зас |
| ворили другојачије видике.{S} Размажени син великога властелина није ни помишљао да може бити с |
| аборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју |
| им се може својој савести данас одужити син једне заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то и мисли |
| Круна, којој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n="237" /> |
| , не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, |
| ротивност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и у ствар |
| е био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је |
| ип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, тога истога дана, и гласници |
| ке поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте |
| летикосићеве деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени, н |
| адина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властеличића Плетикосића из истога села.{S} Они су |
| дају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденови |
| огли одвратити да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и славу своје породице.</p |
| јску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци српској био задатак да б |
| в, ни за ову романтичну наклоност свога сина, макар да није имао никаква стварног приговора ни |
| научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико с |
| риспели да објаве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се помињу при А |
| које се свеколико саставило око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} Он је зна |
| њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогатијих породица у |
| оспођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и извештаваше се о п |
| , манастирска братија изберу за игумана сина Гвозденовићева, монаха Калистрата, и ако је био мл |
| није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина, игумана, који је све то присвојио.{S} Видео је ја |
| авих користи овога света.{S} Па се сети сина свога Којадина који је о књижевним и верским ствар |
| њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Бож |
| {S} А пред свакога донесоше као округлу синију од црвене коже.{S} По том донесоше јестива у нек |
| ?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема рукама, св |
| служитеља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служ |
| т, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, синко, по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим |
| тикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинам |
| као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину |
| дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сп |
| скрсава на ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим исти |
| ли Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак |
| о дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене није послао |
| нских апостола?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који |
| ро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, не заборави трпљивост, не заборави благост према |
| ју <pb n="15" /> поплавили?{S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— М |
| лби ни у том погледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим |
| први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариграду.</p> |
| ци по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео |
| и борба с католицима.</p> <p>— Не може, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра велику |
| осиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сач |
| идно се сневеселивши.</p> <p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му с |
| астирских стражара.</p> <p>— Остави се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако |
| о бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p |
| дни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S |
| </p> <p>— Стари Гвозденовић тачно суди, синко, само је претерао.{S} Погрешио је грдно што се од |
| и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти |
| како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нам |
| .{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред |
| врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} |
| сао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужен |
| и, оче Калистрате!</p> <p>— Благосиљам, синко, али тешка срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј |
| ази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{ |
| е сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} |
| о твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја нисам заповедао, јер није требало |
| еома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по |
| се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти у |
| ојска за њим, само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би треб |
| ео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се та |
| адесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам |
| ади моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} |
| аслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припали свој воштани свитац и крен |
| ирима и калуђерима?{S} А после, они су, синко, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну по |
| ци, одговори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак |
| момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да п |
| о.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, синко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им је јако имањ |
| ар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} |
| к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа |
| ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неодобрава |
| ј кући, као што је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или унучади.</p> <p>Нарочиту су бри |
| , остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од |
| ати једнога <pb n="99" /> од деспотових синова да окрене народном политиком, против Турака.</p> |
| n="184" /> госпођу Плетикосићку, њихове синове и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S |
| овораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим поштовањем поздрави царицу, која оста очевидно |
| ао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду д |
| које је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота |
| ре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздравље.{ |
| к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко |
| и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољу.{S} Ок |
| м ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде |
| <p>— Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражи |
| намернику.{S} С тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико није могао д |
| нарочито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино разонођење које је отац Калистра |
| х послова везана била с млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту |
| било места покрај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насил |
| није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какв |
| , па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увес |
| <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћане у Цариграду.< |
| ију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке |
| о од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји С |
| лагом подручју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи п |
| е само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене добро |
| богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада није било много |
| е разговарао с великим властелином и са сиромашним сељаком меропхом или отроком.{S} Његова благ |
| испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и мног |
| ли и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу сво |
| а тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за |
| на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз |
| ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати |
| Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече |
| ти и начинити се јадне незналице.{S} Са сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> < |
| служену му медљаницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом тихоћом, |
| српских владалаца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље много више него што се |
| њег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очију, широких меснатих образа, носа великог, за |
| е очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрш |
| су говорили о трговачким пословима и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, |
| рговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао је продавниц |
| мотрио на турске операције.{S} Наспрам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} По Свето |
| рду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по један, понајвише предајом, б |
| у српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резерва |
| га од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна, и ударил |
| о, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Т |
| тских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравс |
| еву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа и свеко |
| показао своју наклоност према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу |
| пћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни повратак кћери староме деспоту.{S} Посланици су |
| {S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоређене у мање |
| Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао своју наклоност према вама.{S} Сјајни на |
| љу које је она у њему развијала у пуној сјајности српске велике куће, сва су се њена осећања и |
| уде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула мој |
| еђен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калис |
| во из околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" />, деспотица |
| је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је веома забринут ујахао |
| ужје смелост, и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавниј |
| ицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летописи. </p> <p> |
| ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или за награду к |
| p> <p>И лако, као млађано јеленче, поче скакутати око ружичнога џбуна украј којега је седела, и |
| ше у његову срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе испред Којадинова зеленка, несташно га задирк |
| м <pb n="239" /> видеше и познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко |
| } Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их |
| падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} Пос |
| н, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не зн |
| ра људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку молитвицу |
| агословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући мо |
| друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к руци седога свештеника и ис |
| е.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему. |
| к у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао деловати узбуђујући, могао потрести хришћ |
| а се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид стај |
| ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана |
| з шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складним својим гласом одјекиваше кроз планину.{S} Они |
| кратијa.</p> <p>Царица је била средњег, складног стаса, у расцветаној лепоти жене која је, у пу |
| сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње заповести, али се оч |
| могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше |
| м.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у присенак, тако да није много прошло а да је |
| зо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито ако би их више било.</p |
| /p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд д |
| ни.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се |
| да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За з |
| и турска војска ударила, фамилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на |
| је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти |
| анастирско властелинство, Којадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или наста |
| еће одмах, али пошто је момак изврстан, склонићемо га накрај крајева.{S} Треба мало времена.{S} |
| стало којешта продавало се по нарочитим склоништима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико с |
| на свој начин, према својим уверењима и склоностима.{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су к |
| ... рањена! викну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> |
| е од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} |
| се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искренос |
| и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нароч |
| већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето |
| ца Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, вел |
| је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта то управо зн |
| од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су св |
| чалмом познаше Гвозденовића, наједанпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по |
| еловало на свеколике ратнике.{S} Никола Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску војску, |
| ном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаиловић <pb n="219" |
| рднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци и в |
| командом војводе <pb n="211" /> Николе Скобаљића, а код Приштине према Скопљу друга.{S} Тако с |
| пали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком смрћу умори |
| ој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S} Топличка војска имала је поћи на ту стран |
| се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа над Турцима од 24 септембра у предел |
| .{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки показао.{S} |
| е, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица м |
| е поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску султан спремао у Скопљу |
| из Дубровника, Призрена, <pb n="177" /> Скопља били су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, |
| стендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војск |
| рата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и |
| га поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни би |
| ога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били једа |
| ом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог д |
| на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износили на продају најлепше ствари.{S} Ту је |
| итања о граници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцима и о стањ |
| Николе Скобаљића, а код Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали догађаји, који су |
| да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па |
| опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да |
| фанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком |
| ву.{S} Другу је војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, |
| ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си за |
| {S} Моје оцене се тичу опште политике и скорашње будућности.</p> <p>Дубровачки делегати и деспо |
| српскога робља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Ма |
| е спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Н |
| ном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на ту |
| рога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанс |
| е ваљало приказати господару.</p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненаднога г |
| а мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држан |
| меса само по изузетку.{S} Једноничио је скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелиј |
| ојима се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке напунила.{S} Глас старога архимандрита, дос |
| етити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренул |
| ко не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} |
| м познаницима овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} |
| и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспотове.</p> <p>Последња речениц |
| а <pb n="272" /> било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није в |
| осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми с |
| грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био влас |
| емо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми ш |
| влада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, к |
| ење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, у ком би могла одати |
| ито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино разонођење које је отац Калистрат себ |
| лице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су се црпле мно |
| ја је за њ преписивана. <hi> Прост инок скот словесан </hi>, писаше у оном, тексту, <foreign xm |
| ко ће он пристати да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, а |
| сели сестру његову.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, |
| ка је благословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слуш |
| седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом |
| ски капетан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекајући |
| се преко славе народне не простре густа скрама незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и |
| е, нарочито, потурчењак ретко где могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турци изгинули |
| је знао да негде треба с главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој ра |
| мислима отиште и он кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана |
| Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и |
| престано копкаше шта му тамна будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се непрестано по њег |
| м језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Соф |
| свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} По њен |
| се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену по њиховоме начину, па се по том огрну другом |
| и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да |
| очи и скиде његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући молитву.</p> <pb n="200" /> <p>— Хва |
| Што буде воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све |
| крупне, црне, држање више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињама, женама старијим, |
| ом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} |
| би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика свагда п |
| т старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је могло бити сваки |
| одигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к небу подигнутим, слушала је |
| но дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност онда није |
| ао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у на |
| вама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа трговачка роба за иностранство.{S} Нарочитим роби |
| нин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику Београда, своме зе |
| о научене ловачке птице продаване су за скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке год |
| ога града.“</p> <p>Новобрдске старешине скупе на договор све старешине војничке и градске и по |
| му хришћани не пресеку повратну линију, скупи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с |
| еђу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="211" /> |
| обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код Смед |
| ла уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стр |
| тужном опелу госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била вео |
| е сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од ову |
| купила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опс |
| ло му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} С |
| јих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила |
| говој кулачи.{S} Непрестано се око њега скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, рече ота |
| ког Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупљао из својих западних крајева другу војску, којој |
| } Неповољни су им хришћански празници и скупови.</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, уп |
| аници су носили поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту |
| а ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све на хитњи закоп |
| да собе.{S} Обдан су они били покривени скупоценим млетачким засторима.{S} У источном углу собе |
| огртао се „коластом аздијом“, округлим скупоценим огртачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за ц |
| купоцену свилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и господско турско одело као на паши.{S} О ра |
| ла се бела турска перјаница, забодена у скупоцену свилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и го |
| покрај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у свој |
| да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао |
| а, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је |
| змишљањем.{S} Што су хришћани несложни, слаби, за војевање неумешни, у религиозном фанатизму за |
| аву већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још наро |
| и.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбра |
| Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске широке чакшире на ногама су му.</p> |
| ити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће света вера |
| ма и манастиру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах с |
| овек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На <pb n |
| речју, служио правди и истини и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи су плакали растајући се |
| се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није било места покрај обесних насилника.{S} Сир |
| је, слеп случај помогао. <pb n="281" /> Слава му, што је умео тим се случајем потпуно користити |
| игри показала већ потоња велика сила и слава непобеднога Александра.</p> <p>Прича о Александру |
| Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене. |
| оља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као |
| не само због великога гласа и заслужене славе оца Калистрата као учена и заслужна човека у наро |
| жи име народно без прекида, да се преко славе народне не простре густа скрама незнања, да не за |
| е у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза |
| ћи узалуд.{S} Као на Златици, као после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни х |
| Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну један младић.{S} Заш |
| се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одговори |
| {S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те |
| на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је исти |
| а и осталих царстава по Европи, причу о славном тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешку |
| би свога сина само с обзиром на углед и славу своје породице.</p> <p>Кад је иза његове последње |
| их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разговор се окрете на царицу |
| оздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ на |
| оје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио ис |
| ђе преко Којадинова лица, Он у незнаној сладости, која га нехотице обузе од сестрине милости, к |
| ји је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи |
| о данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, |
| јој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је пре |
| ла или двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обич |
| се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} О |
| дили од дрвета што треба кући, ступице, сланике, столичице, жбаниће и остале ствари били су дов |
| ну спрему, много жита за случај опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, којима су требали |
| да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику Београда, своме зету Михаилу |
| псадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Зе |
| ледњу пару своју.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дре |
| </foreign>) него <hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговара |
| , као промену своје свакидашње хране, у сласт трошили.</p> <p>На једном крају панађура, у једно |
| апокрифна светитељска житија читао је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књиж |
| дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити се још воденим путем |
| , и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло п |
| , које је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} |
| /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су, добро осушени, могли врло дуго |
| се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у часовима њего |
| </p> <p>Једни су продавали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, прасце <pb |
| те, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, да су ми се ова |
| брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу детињске радости; срце јој се ширило, је |
| су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да |
| вен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога старешину и народнога учите |
| а се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Тур |
| е, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поукл |
| оуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте бил |
| н осећања, и у стварима љубави вољан да следује само наклоностима срца свога.{S} Он је често ра |
| hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклањ |
| {S} С почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља и долове о |
| она зазвонише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољ |
| м војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb n="281" /> Слава му, што је ум |
| упи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је |
| ни.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одговори ота |
| ањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још |
| /p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што са |
| Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} Све ј |
| ат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и заступали су м |
| к, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа оставе двор |
| тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула ка |
| е.{S} Голубови су се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он их је м |
| и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа |
| р од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном косом, с оним жив |
| којој је седела руже око себе.{S} Њене слике из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само |
| <p>— Ето видите, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је о |
| упили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њ |
| Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за султана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј |
| знало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли |
| лом такве државне власти може бити вера слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — говораше царица, |
| о да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n="160" /> од ове самовоље, макар да су он |
| Прокупља, Беле Цркве били су понајвише слободни људи, или туђинци, често Грци и Цинцари, или с |
| а би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собом несложни, од |
| ма и према својој војничкој обавези.{S} Слободних људи и слободњачких села није на том крају би |
| радова, није било готово никако потпуно слободних људи.{S} Властеоски ред — властела и властели |
| } Послушај још мало за старо друговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад |
| ез ичега, усред мира, одговараше момчић слободно, добивши поверења пред старцем, који је покази |
| ео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слободно смеш казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се за |
| војничкој обавези.{S} Слободних људи и слободњачких села није на том крају било никако.{S} Ста |
| ога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло в |
| ој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је б |
| а су, под том погодбом, уживали потпуну слободу.</p> <p>У свима местима на цариградском друму, |
| луд су државни закони узимали у заштиту слободу насељеника и сељака, кад је властела и иначе, п |
| предањима словенских апостола?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S |
| кривење било, и пошто су Словенима онде слова подарена, онај је изговор остао за све, по благос |
| говораше отац Калистрат, откривено нама Словенима и Србима слово Божје говорило се другојачије |
| ошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде слова подарена, онај је изговор остао за |
| ао учити. <pb n="294" /> Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче увлачити |
| е о историји, која су преведена била на словенски, животи Стефана Немање и Светога Саве, Родосл |
| гинал и да вешти књижевници упореде тај словенски превод.{S} С тога се онда та књига била прочу |
| свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мутан и неразумљив, деспот беше нар |
| .{S} Зашто би се то противило предањима словенских апостола?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар |
| и не мењају, јербо су оне предање наших словенских апостола, а оно што су апостоли оставили, са |
| , с малом примесом ондашњега књижевнога словенскога језика, и пошто је отац Калистрат био врло |
| 0" /> и Италијана, и људи са свега југа словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије било |
| ње.{S} Како ће он пристати да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује ономе што г |
| за њ преписивана. <hi> Прост инок скот словесан </hi>, писаше у оном, тексту, <foreign xml:lan |
| трат, откривено нама Словенима и Србима слово Божје говорило се другојачије него што ми говорим |
| вам је, децо, главно старање да народу слово истине очувате.</p> <pb n="268" /> <p>— Добро је |
| народ, превисоко ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране њего |
| жје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, који никада не гин |
| овим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне |
| ти не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо после по |
| шћанску дужност.{S} Помену послушност и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у |
| ци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати |
| једна иста огорченост, свуда један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понек |
| ји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дирека.{S |
| ли како су се, најпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, |
| могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ |
| тац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> < |
| Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше ка |
| м више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити д |
| е турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике никада.</p> <p>— Драги о |
| ке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанска, рече отац Калист |
| х.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложнији, много истрајнији и много доследнији.{S} Они ћ |
| ошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} |
| на сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.</p> <p>— То би било добро, |
| у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војво |
| да изврше пресуду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном намазану, једнако се |
| ко хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је |
| Силна ли је милост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити |
| ини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S |
| 6" /> и не заборави твога свагда верног слугу.{S} Буди милостив жељама и потребама његовим и зе |
| ише.</p> <p>Жена Миливојева и једна јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</p> <p>Миливо |
| } Тако је нашла признања његова искрена служба народу.{S} А он је, целога свога дугог века, јед |
| ила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb n=" |
| звона, у певању калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је провела на су |
| е исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихових обавеза властелину.{S} Иначе благ и чо |
| у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и |
| а она као султанка излази на хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} То |
| новићеве у време рата.{S} Осим војничке службе под командом Гвозденовића, он је још за неке раб |
| аклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, Б |
| Плочника, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочнику готово више не |
| им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспо |
| ио царичину богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним везама с |
| анастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти зна |
| рагош, који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога дана с |
| кле кад се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму своје |
| таменија рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{ |
| ња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се могу крен |
| оји су умешни били и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали би у двору до своје |
| ри деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n="70" /> гр |
| , <pb n="285" /> тражећи једину срећу у служби вере и народних интереса, свак се могао њему пов |
| летикосићева биле везане и суседством и службом, Којадин и Стаменија одрасли су, тако рећи, зај |
| се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и простор |
| Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, |
| и пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без уви |
| нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не боји |
| S} Чим му боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p> |
| м женском особљу, које је она, за своју службу нарочито одбирала из меропашких и из отрочких ку |
| о.{S} Сада би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више ј |
| , из царичине околине, одређен за личну службу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно и |
| има одред делија, који су њима на личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатов |
| ођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је била служена у малој игумановој трпезарији само за оца Калис |
| ле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n= |
| ељна била отвореног, јавног хришћанског служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка |
| говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} |
| .{S} У сукобима соха је, према прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири |
| носили сви празници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гос |
| ћи.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила |
| свему томе.</p> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издат |
| хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављање пр |
| путир.{S} Покрај тога места, на коме се служило пиће онима који су хтели, беху намештени тамбур |
| ве у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се места |
| мене поздрављате, украс је цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет ду |
| зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неповољни су им хришћански празници и скупо |
| гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо т |
| гог века, једино саветом и живом речју, служио правди и истини и штитио слабога и потиштенога.{ |
| и господи око њега у металним сановима служио пилав од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвоз |
| њен калуђер, старац Панкратије, који је служио царичину богомољу и могао је бити на служби и за |
| ху, са шиљатим окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на |
| ња.{S} На какав се начин гуслар-Милојко служио разговорима с Којадином може се видети <pb n="15 |
| ада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старинс |
| ркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало чита |
| нску цркву, на којој би тога дана често служио епископ топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики вл |
| ни одушевљење ни ауторитет којим се још служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве године војевања |
| а.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да, синко, биће цркв |
| цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знат |
| преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити се још воденим путем од Видина и неготинске Кра |
| овори Којадин.{S} То значи: треба цркви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{ |
| и је мало говорио и који је одмах почео служити се вештином да на далеко унапред смишља своје п |
| падишаха!</p> <p>— Ја се клањам силноме слузи његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о |
| и да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, |
| дговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу |
| ошћу изврше све деспотове заповести.{S} Слутила се пропаст српскога господства, па као да се ми |
| кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго треба чекати, постити и патити!</p> |
| } Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију страна |
| шљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, султан се почео бавит |
| о што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, |
| ји се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобним разговорима сви су признавали д |
| ати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био обузет <pb n="22" /> султан Мурат, |
| је смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Од |
| енскадија.{S} Полазило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знати ко ће |
| ло да се обистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веро |
| ола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторск |
| оспођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Говори!</p> |
| у.</p> <p>— Ето видите, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Ов |
| А Миља је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј |
| ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb n="281" /> Слава |
| љи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола ка |
| држао своју војну спрему, много жита за случај опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, ко |
| ува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и |
| ју, али су велике масе народне сматрале случај или последицу хитрине или отврдлости као вољу Бо |
| нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјекивале, |
| еоград се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај опет опије храброшћу и уздањем браниоце Београда |
| {S} Царица Мара је одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље ул |
| онда против тога и сматрали су да често случај заступа тако звану правду Божју, али су велике м |
| ском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb n="281" /> Слава му, што је умео ти |
| .{S} Весеље и радост војника после тога случаја тешко је било испричати.{S} Кратко време после |
| {S} И ту остаје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још као једини разлог. </p> </div> <div |
| е употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата |
| ст, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да п |
| n="281" /> Слава му, што је умео тим се случајем потпуно користити за овај мах.{S} То он уме.{S |
| S} Пошто паљевине могу бити много чешћи случаји неголи убиства оца или матере, или брата или де |
| е и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћ |
| жасавао се и од самога помисла на такву случајност, која му се чинила готово неизбежна.{S} По т |
| b n="120" /> дружба за цео живот изложи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом п |
| а свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће султан.{S} Влатко је имао да пу |
| ису штитиле општу сигурност?{S} У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливо |
| отачка вера једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша н |
| те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> |
| маш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</ |
| иповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубар |
| га толико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манас |
| ељку панађура, где се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гла |
| м је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их како на |
| и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи г |
| ње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљајући каква |
| де његов калпак, крстећи се, и скрушено слушајући молитву.</p> <pb n="200" /> <p>— Хвала, оче К |
| еним рукама, с очима к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb n="223" /> притече у помо |
| олина је, први пут тада, <pb n="254" /> слушала чудан, дотле непознати звук топовске грмљавине. |
| е песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде висила о његови |
| у.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало, кад би се |
| уди могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави весе |
| нима који су највише волели и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добр |
| /p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали домаћинство оца Калистрата, |
| Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић слушали су са жудном радозналошћу богате поуке Калистра |
| нскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом меланхоличном пажњом.</p> <p |
| {S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која |
| Ја њих признајем за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то прес |
| о сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим |
| p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја њих признајем за с |
| S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти |
| ој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли |
| ева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларским начином.{S} Којадин се десио т |
| и веома образован човек, Којадин га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и |
| н га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{ |
| је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуд |
| разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб, за |
| Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршил |
| ља.{S} Којадин је с ванредним интересом слушао ову прекрасну причу, коју <pb n="150" /> су Виза |
| току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћанима није |
| време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче о Александровом војевању и тумар |
| м прост човек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему |
| ица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук звона и уживати у црквеним парадама.{S} Он |
| царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци на |
| p>— Али накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо |
| је, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, — купите нас Бога ради!{S} |
| е сви уредише, поскидаше капе и побожно слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче говорити.{S} Он |
| с сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се да |
| стаде на своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратијa.</p> <p>Царица ј |
| ажи суда турскога; да своје свештенство сматра као своје управнике и судије; да се њима обраћа |
| ваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се |
| и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистр |
| е збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани, да |
| равду Божју, али су велике масе народне сматрале случај или последицу хитрине или отврдлости ка |
| зумевали прави смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни за |
| и мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да често случај заступа тако звану правду Б |
| и и поштени људи ишли су као отровани и сматрали ову неминовну казну Божју као несрећу коју, по |
| е у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су као ослобођење из ропства.</p> <p>Кад се ус |
| ок је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбин |
| м и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар египатски, одупира |
| урђу, одговори султан.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} |
| и да Турци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S} Људи су о ов |
| урчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Турчина и турско |
| одила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автоно |
| да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао |
| и или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори из топ |
| од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Царица изађе на п |
| онаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султан |
| буђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То ш |
| а отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} Па није ни т |
| рада.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи |
| еће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb |
| панађуру Светог Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Камат |
| и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Гов |
| а увек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а |
| ј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде тр |
| овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу.</p> <p>Властеличић је ми |
| хватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко с |
| а <pb n="162" /> казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџб |
| пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} Па н |
| Сумрак се хватао над пределом око града Смедерева.{S} Станови <ref target="#SRP19130_N1" /> су |
| арској једну војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево опсађивали |
| куда је с њоме намислио.{S} Ослобођење Смедерева и одступање самога султана Мехмеда особито је |
| дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у којима су му јављани најновији, све невесе |
| нин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска војска се стане повлачити ка Круше |
| нпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место, и не могаше опс |
| Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Ср |
| отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила војска.{S} Топличка војс |
| ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Могу, зашто |
| е пролетње, фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним ме |
| не гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију |
| вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља |
| /p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али |
| ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, дес |
| То неће.{S} Јутрос је рано отпутовао у Смедерево неким послом оца Калистрата.{S} Мислим да се |
| ремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Отац Калистрат ка |
| ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога ор |
| а обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска н |
| код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа послужи старога деспота |
| и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту |
| на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедеревом.{S} Оставља деспоту Кучево, Браничево и Реса |
| тарога деспота тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Ме |
| е отварала граница угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде |
| радовали су се хришћанским победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше доша |
| тана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се С |
| ан по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турски војсковођа Иса- |
| и сплавови почеше товарити и спуштати к Смедереву.{S} Осим тога поче стизати Крушевцу из Софије |
| нде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опс |
| Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него турски намесник. |
| као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као ком |
| ца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец дана.</p> <p>— Што се ти |
| је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у |
| >— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Лазара, али он не |
| <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару.{S} Старог |
| у.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и остала фа |
| слетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с извесном војном силом, коју беше прикупио р |
| три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не |
| едали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енергич |
| ког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него скру |
| г, закучастог, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада |
| ош поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак |
| анских лађа, Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у |
| на.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Даријевом писму и мудром одговору Алек |
| ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот? |
| е, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, |
| не могаше досадити — поче се плазити и смејати на путника.</p> <p>Путник, опет, псујући на нек |
| м Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с п |
| ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш мо |
| зато би требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам |
| ћне трупе за напад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце |
| схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Го |
| ли знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше |
| по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у |
| љало је посести одмах, али војници нису смели хранити се храном спремном за опсаду пре него што |
| о се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску удари онак |
| } Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</ |
| вораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{ |
| ложи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S} Помози, господару |
| >— Шта мислим, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства. |
| е наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређ |
| емо ли о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Ко |
| а кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и д |
| , није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и вол |
| гујима било је одликовање којим се није смео свак забављати.{S} Само су господа и властела могл |
| ачком кликом залетали на Турке, он није смео пустити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима у |
| он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком клик |
| У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} |
| S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слободно смеш |
| <p>Он не изговори — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</p> < |
| а пролеће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити и с |
| адаоцима српским исто тако као и његове смерне препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хришћанск |
| подноси најсрдачнија честитања и своје смерне поклоне Величанству твоме.{S} Прими их милостиво |
| , Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји |
| ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је царица |
| освете над својим родним домом; окушах смерно трпљење и побожно уздање; сахраних оца Калистрат |
| S} Гвозденовић је једва познаде у њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, ј |
| грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оплакујем судбу свога н |
| живота у њеном двору.{S} При свеколикој смерности царичина живљења, двор је опет био двор, и пр |
| } Нека превисоко ти царство пусти своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу. |
| , и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерин |
| Мара је одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га |
| Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина |
| д што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> |
| ило и да све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> < |
| е ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа познаше манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} |
| у у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа притврди и прегледа на себи оружје, заповеди мом |
| те познам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа промени.</p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му |
| дати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, реч |
| } Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва улица |
| леда оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени |
| урских чиновника, упућених да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момак |
| а те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће моје налоге да се о томе договори с прев |
| споту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли ста |
| је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскоро <pb n |
| да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и извештава |
| т који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић |
| лео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и главни |
| неспокојство, неизвесност, и да то јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било у глави како |
| Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападне Беогр |
| Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушн |
| но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу |
| у са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} Како да н |
| аповедај.</p> <p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она см |
| мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За паш |
| ању и расуђивању испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чу |
| ере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Панкратије, који је служио ц |
| ластелина није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срц |
| да, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрд |
| д њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти |
| ?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слободно смеш казати.{S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да |
| седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу детињске радости; срце јој се |
| ње, за стан властеоског надзорника и за смештај десетка и осталога којечега што је припадало вл |
| онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа властеличића Миливоја била ј |
| м и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као |
| вде у чељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господ |
| е свемогући! шапташе царица крстећи се, смилуј се и укрепи!“ </p> </div> <div type="chapter" xm |
| од, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> <p>— Смири |
| е се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не м |
| би се вече најчаровитије <pb n="295" /> смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев з |
| не о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} |
| госпођа, иначе веома омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте своје куће и гледајте с |
| да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру о |
| д куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке да сусретне? викаше мн |
| м, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не оста |
| на силу, којој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле сл |
| ану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате заповести да се |
| разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе |
| Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, |
| да, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот заж |
| беј махаше главом.</p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Д |
| S} Докле ће се?</p> <pb n="205" /> <p>— Смириће се народ, честити беже, не може бити да се не с |
| <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, ка |
| тва.{S} Једни су добро разумевали прави смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска пород |
| разрачуна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се ј |
| играда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> <p>— Али шт |
| прилично војске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако гра |
| се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризн |
| да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се пожур |
| е после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште сам |
| било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се м |
| летку, препун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он л |
| <p>— Не говори тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n=" |
| да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Десп |
| а на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу по |
| Његова одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крс |
| е да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште |
| у одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао с |
| крстом и књигом.</p> <p>— Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио |
| ате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опрос |
| љама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, д |
| и је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брз |
| пријатеља, а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био |
| лужити се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, али да о томе никоме ништа не отк |
| све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S |
| га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ет |
| бало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Срби |
| та Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да |
| ази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну |
| ли се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су мо |
| досав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и |
| хришћанску него породичну политику и да смо народне интересе потурили за љубав личних рачуна де |
| као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду |
| какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрек |
| рагом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручен |
| мо чекати, одговори Гвозденовић, и нека смо препоручени превисокоме ти царству.</p> <p>— Већи д |
| <p>Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капист |
| едалеко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— |
| изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали д |
| ме јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико зај |
| љнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} |
| {S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја |
| шло је већ више година од догађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема више |
| жја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</ |
| о нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће к |
| ењем.</p> <p>— Хвала, господару!{S} Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задово |
| у послушност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим |
| да нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано заједно.{S} Ах, купите нас, добри човече |
| у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком |
| ко сте били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво, одговараше младић, али задовољни нисмо б |
| анити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испашта |
| Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говори |
| мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој в |
| .{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже |
| овораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из |
| државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још |
| та.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић |
| е поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби ј |
| војка, — купите нас Бога ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо |
| о? упита султан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бит |
| шта немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то н |
| ну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасн |
| о је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је |
| пуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе ст |
| огасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попус |
| Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама д |
| помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помаг |
| и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собом несложни, одговори отац Калистрат.{ |
| смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо |
| га.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо после погибије кнеза Лазара имали династичку борбу |
| подара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па е |
| уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> |
| млате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, |
| х купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девој |
| } Ораси најкрупнији и најмекши, бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ре |
| ало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонитим, к југу окр |
| ападаче бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би д |
| ао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђ |
| стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, њ |
| јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градски |
| от Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> умрети, |
| ександрова похода онога света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш је |
| о само за цара Стефана.{S} После његове смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и |
| Мара провела многе године, све до своје смрти 1487 године.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| него су на свом месту остајали до своје смрти, научили свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће б |
| ако треба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се вршило о велик |
| е застала и прва турска окупација после смрти деспота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота |
| /> <p>Мало више од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, |
| ата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефана и наскоро по том кад су |
| о Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога Калистрата, манастирска братија изберу за |
| ксандра и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој |
| глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како |
| зле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити, по |
| и, на <pb n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> </di |
| каквом граду или утврђењу, зазујале би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напа |
| ропа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, који премину 24 марта 1455.{S} На |
| аљића и стрица му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску им растурили и побили.{S} Страш |
| , још, нада све то, обележено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем |
| ема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би |
| реле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p |
| S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивши такав план, Јанко Сибиња |
| ви.{S} На жалост хришћанство данас нема снаге, којом се може одупрети мусломанима.{S} Не остаје |
| Јован Капистрански настојавао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} Тога ра |
| рали су да деспотска породица нема више снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи с |
| агош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испу |
| треба прихватити обадвема рукама, свом снагом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не |
| мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио д |
| и на <pb n="45" /> господаре. „Најбољу снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за своје ст |
| лочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којек |
| ла.{S} Глас старога архимандрита, доста снажан, одјекивао је о сводове храма, који је у са свим |
| ерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче своје с |
| али је грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p |
| > <p>— Али, господару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају.{S} Божја вољ |
| а ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он себи |
| им осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима пословима који су се ти |
| новић је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће породице, <pb n |
| о.</p> <p>Може се мислити какав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Уз |
| н другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што ни |
| наједанпут збуни?{S} Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала |
| ала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад на |
| та чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја |
| и друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада |
| е власти, проговори Драгош, очевидно се сневеселивши.</p> <p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па шта |
| њем поздрави царицу, која оста очевидно сневесељена после ове походе младога султанског орлића. |
| се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало путове и план |
| е гране ружичњака и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, се |
| мишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити |
| госпођини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских јутар |
| S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под |
| ти, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна располо |
| ћу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другојачије природе, који су свикл |
| а спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су били так |
| нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сн |
| свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пе |
| ровидним платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била пространа дворана |
| се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоценим млетачк |
| спот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19130_ |
| уде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са ко |
| посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, бој |
| ти, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићим |
| млетачким засторима.{S} У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хил |
| о.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа. |
| оштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. < |
| би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и |
| а белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис на |
| епим пиротским ћилимима.{S} Одморници у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузим |
| о имао.</p> <pb n="95" /> <p>Намештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена |
| данпут у свакоме крају њезине девојачке собице, у плаветникастом зрачку кандила што је пред ико |
| олитве, када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <pb n="125" /> <p>Мушким, тешким и |
| Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па продужи у башти започето |
| ворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротским ћилимима.{S} Одморници |
| .</p> <p>Султан је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља посадом.{S} Док није био на мест |
| овршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћели |
| ти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на |
| рдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} |
| ао.{S} Комаде печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На посл |
| аркао с југозападних планина, носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и |
| и још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пре |
| задовољни што овога минута гледате пред собом положај којим можете бити задовољни.{S} Али ја са |
| у Крушевцу запрепастише се видећи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах с |
| ревођење отац Калистрат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, српским језик |
| агош повика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи оружје Миливојево, к |
| лико.{S} Имао је много властеличића под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> |
| <p>Гвозденовић се као домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је било свеколико наређивање о |
| и ћеш у службу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, р |
| ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће д |
| у поустајали од трпезе и почели се међу собом разговарати.{S} Неки су се спремали да полазе; не |
| де наићи на медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробита |
| ди међу собом живе, ни како терете међу собом распоређују.{S} С тога себичност његову нико није |
| .{S} Ништа није марио ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом распоређују.{S} С |
| голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, на рамена.{S} Он |
| ли слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собом несложни, одговори отац Калистрат.{S} Ту је одгон |
| е потезали терети, или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надстрељивало.{S} М |
| ски турски <pb n="11" /> двор вежу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно примио и дао ј |
| е из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} Тога ради је сазван угарски сабор за Б |
| рађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, |
| ка на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на осван |
| /p> <p>По том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који |
| већицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако ј |
| астеоско, коњ зеленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном раскрсницом сео |
| одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како |
| беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, било узвишено, и на средин |
| ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему одуп |
| се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи момак је водио њихове |
| укао у стајаће празнично рухо, повео би соколаре, који су соколе носили на рукама по ловачком н |
| околова.{S} И сад се по имену села <hi> Соколари </hi> или <hi> Соколовци </hi> или по грчком < |
| ће одгајивати и лову учити псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био задатак бринути се о поди |
| у, међу послугом његовом, били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовима или крагујим |
| це продаване су за скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке године давати своме влас |
| знично рухо, повео би соколаре, који су соколе носили на рукама по ловачком начину, и свечано б |
| им соколовима или крагујима старали.{S} Соколи су били окићени прапорцима и имали су на ногама |
| х соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у стаја |
| говором и храбрењем војнике упућивао и соколио папски делегат Јован Капистрански.{S} Тако почн |
| се своју заставу и <pb n="277" /> стане соколити нападаче.{S} Тако се развије одушевљен силан н |
| е могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника од |
| су се некада гајили соколови.{S} Поред соколова, у Србији се припитомљавала за лов и једна врс |
| о задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <hi> Соколари </hi> |
| воме властелину прописани број научених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, с |
| такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколове на руци.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} |
| Пси су весело лајали и подскакивали.{S} Соколови су кликтали, и свак је са својим <pb n="117" / |
| село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Поред соколова, у Србији се припитомљавала |
| Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи момак је водио њихове хртове.{S} У |
| астела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима било је одликовање којим се |
| о су господа и властела могла ловити са соколовима.</p> <pb n="106" /> <p>Била је читава свечан |
| арочити соколари, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} Соколи су били оки |
| имену села <hi> Соколари </hi> или <hi> Соколовци </hi> или по грчком <hi> ђеракари </hi> види |
| првима је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити се |
| зливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су |
| пространа дворана с великим столовима и софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Оси |
| врх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, које су се могле за час лепо намес |
| ним путевима преко преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{ |
| ати из Београда; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски |
| .{S} Осим тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Ниј |
| би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденов |
| и, који такође цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратни |
| ултан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спр |
| скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мехме |
| ом самим, којега су полу мртва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегунци |
| је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и к |
| кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, д |
| и га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву православнога хришћанства, преобра |
| инко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва свога госта у т |
| најодличнији.{S} Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гостио млађи |
| ћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била постављена на кули, седео је владик |
| пред Ибрахим-беја читаву <pb n="74" /> софру разних понуда за послужење, и јела, и вина, и мед |
| ости нису могли стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличн |
| новића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан |
| клизавици или низбрдици.{S} У сукобима соха је, према прилици, служила и као оружје.{S} Били с |
| S} Сваки је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, којом се служио и да п |
| ве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих н |
| едај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатни |
| S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у |
| а средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад |
| соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они би |
| ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубиња |
| оњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да |
| свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим мач |
| ли свој воштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на |
| ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и |
| деновићевој кући отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би |
| Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како у |
| е.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би на |
| за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега чове |
| pb n="109" /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> |
| еспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом |
| пунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго треба чекати, |
| сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{ |
| преко преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору м |
| истрат Гвозденовић.{S} То нам је једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} Остајем |
| спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју област Топлиц |
| Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира и спасења народа м |
| најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрено запева |
| е може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на м |
| земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у врем |
| рци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам |
| и био учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога в |
| а ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири треба да |
| било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво предосећање |
| етоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом неред |
| лин </hi>, а сад му је постало име <hi> спахија </hi> или <hi> читлук-сахибија </hi>.{S} Работа |
| о је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се н |
| е било никакве промене, али опет турски спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ва |
| Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је онако морало бити ка |
| ло од турског освојења унапредак вршити спахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве промен |
| .{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искакали |
| што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће с |
| село и по половину села према војничким списковима и према својој војничкој обавези.{S} Слободн |
| асно куда се смера ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити и спуштати к Смедереву.{S} Оси |
| а се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не з |
| лежити границу човеку неверну, немирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и |
| шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да |
| .{S} У већима је било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у ком су се живописале иконе, |
| само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верује |
| или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мор |
| арали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, |
| а к земљи.{S} Чекао је позив небески са спокојством човека који је све своје дужности на овој з |
| и ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од |
| аховиту освету.</p> <pb n="234" /> <p>А споља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Турци |
| сваком листићу зеленога шипрага што се споља кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе |
| е остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече |
| њенога срца покренуо него што се могло споља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о лову.{ |
| е десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слушаоц |
| едном хришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турска сила, п |
| у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пија |
| енак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и старих предања најрадије приања |
| {S} Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књ |
| настир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су они младост |
| S} Од часна пада остаје частан и светао спомен, који ће потомство држати при свести и при крепо |
| ако је њему једанпут сестра његова Каја споменула како се поговара да Којадин радо гледа Стамен |
| у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност онда није могла |
| била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <pb n="125" /> <p>М |
| ници.{S} Њена кухиња и кувари са својим справама ишли су напред.{S} По том камиле с товарима.{S |
| .{S} Војска је носила собом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} И силна војска поч |
| мове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справедљиви мусломански султани и њихови чиновници и ка |
| еприступна за захвалност и за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је главно интерес.{S} Султану с |
| оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска в |
| човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с халком око |
| ло спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дв |
| ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам простих сељачких кућа, али као кућа једнога власт |
| отребама баштинске цркве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвозденовићеву властелинс |
| поређане у једној дугачкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S |
| су могли да се нахвале царичине доброте спрам света који јој се јављао и који је живео у њезино |
| у оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и тако да |
| би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је он траж |
| ладаоци се у Европи нису десили како би спрам великога задатка требало.{S} Енглеска и Француска |
| вори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ства |
| ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Све |
| а ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на |
| ултан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар и |
| ко повелико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је казао да ће |
| емена, синко.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, |
| тио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотет |
| тви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се већ р |
| необичној живости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} Заповести су издаване; људи с |
| има.{S} Свакоме је било у глави како се спрема нека велика промена, и сваки је желео да се она |
| м се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало |
| <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарс |
| ако она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p |
| пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње з |
| мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед извршио реч, дат |
| ојске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотер |
| ворио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанко никако не мирује.{S} Они в |
| а повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта ве |
| а.</p> <p>Така се свечаност једно јутро спремала у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне с |
| е међу собом разговарати.{S} Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто |
| ног краја стана на други; војници су се спремали и размештали; топови су непрестано грували на |
| се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле као широке гал |
| зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова сок |
| ђа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш мож |
| д тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спреми св |
| ке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано г |
| скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекајући свој ред за путовођом.{S} Путовођа је |
| ска царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или где би била наређен |
| пошто њезин дворац још није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је |
| и мање тако саграђене куће, у којима је спремано ноћиште и боравак гостима властелиновим или љу |
| а посланик султанов дома не застане.{S} Спремање војске, које је одмах наредио, деспот остави н |
| е и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местима, по |
| " /> <p>Била је читава свечаност кад се спремао већи лов са многим званицама.</p> <p>Така се св |
| ву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих страна са с |
| Скобаљићеву.{S} Другу је војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ |
| спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, |
| вако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа и |
| а помогао новцима.{S} Требало је и тамо спремати се за турски напад <pb n="196" /> и оправљати |
| весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвозденовић |
| разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, проду |
| <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога |
| манастиром Светога Николе у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> |
| .{S} За збегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не |
| вити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у |
| агош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Калист |
| возденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пиро |
| има све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се с |
| долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у свако |
| мо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отид |
| га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му тре |
| Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главн |
| готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново нудити и молити оне који |
| е у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по |
| ојем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, Којадин |
| овек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну причу.{S} И онда је и њему јасно би |
| што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требало, б |
| у; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо |
| госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте са |
| о.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који с |
| иже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи забор |
| Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, |
| а бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено ј |
| тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег |
| /> собом, да све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај манастира у којима ћемо од |
| тасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био |
| адњаке који су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошто се парада свршила, <pb n=" |
| биволима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља с |
| рија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се султан попео на престон |
| равља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништ |
| а била.{S} На једном крају дворане беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, |
| у.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да |
| на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега, готова |
| ричин и заузима место у малој капелици, спремљеној у једном одељењу дворца, почињући <pb n="10" |
| ила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над моравском долином и н |
| стиркама и украсима, који су у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb n="52" /> Гвоз |
| тари Гвозденовић и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским хаљинама, огрнутим |
| а хатовима њиховим.{S} Момци су стајали спремни при камену, који је пред вратима стајао за узја |
| јничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да с |
| кле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој непосредној близи |
| агањаца.{S} Момци с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авли |
| царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби султановој довршују с |
| су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="26" /> <p> |
| ли војници нису смели хранити се храном спремном за опсаду пре него што би градови били затворе |
| <p>— Чим будем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку.</p |
| ише манастира, и нарочито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино разонођење које |
| У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита за случај опсаде, сланине, сухога ме |
| воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета |
| цета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши св |
| е, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, д |
| са одсече парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш р |
| оштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Го |
| оду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, показ |
| из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, сред |
| што га судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђ |
| даље манастирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p |
| <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута. |
| и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Ка |
| спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав проговор |
| румени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брисаше убру |
| рата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој дво |
| на је од папе, али народну заставу мора спустити.{S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се не мо |
| лима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад спустише носила, госпођа Круна приђе да прегледа рањени |
| шале и безазленога весеља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгу |
| II.</head> <p>На тихим дунавским водама спушта се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је Смедере |
| јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража |
| и сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле мана |
| а с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не |
| се поједини сплавови почеше товарити и спуштати к Смедереву.{S} Осим тога поче стизати Крушевц |
| ичке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и др |
| грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушени, шанчеви |
| него ћеш или крст морати попљувати, или срамно повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зл |
| ој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако. |
| даног породичног живота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њега ни мр |
| су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заст |
| о деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, |
| знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо после погибије кнеза Лаза |
| е.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито превисоко ти царство, од |
| егово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достојанство ме |
| стири, кад замукну цркве и свештеници — Срби су пропали, рече отац Калистрат зажареним гласом.{ |
| казна постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достојанство међу народима.{S} |
| ти страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи |
| био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се |
| и другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичк |
| а сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Турцима, непријатељима хришћ |
| ибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот |
| Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањени |
| ма, непријатељима Турске.{S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али |
| да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било његов |
| Србија је пала, продужи Гвозденовићка, Србија се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој |
| ужавнику носио.</p> <pb n="235" /> <p>— Србија је пала, продужи Гвозденовићка, Србија се одржат |
| ка Сибињанина на Косову, 1448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема н |
| ом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што је б |
| пред њим остала још моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и о |
| на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Н |
| ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пи |
| еоград? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци у |
| рица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да би требало де |
| иш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака весеља у |
| изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске удружи с католичким држ |
| турских и угарских граница находила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али м |
| во, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, |
| м тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се д |
| и на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија на свету и у околини Турског Царства.{S} Има и д |
| , боли срце гледајући у каквом је стању Србија.</p> <pb n="261" /> <p>— Разумем, пречасни оче, |
| УК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У XV ВЕКУ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Штампано |
| } Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после п |
| говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, д |
| е чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда |
| ињанинову.{S} Деспот је бранио интересе Србије и интересе православне вере, радећи онако како ј |
| ја ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим глас |
| венскога.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се |
| , говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није раста |
| че и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су |
| ијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задовољан.< |
| у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је |
| у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та |
| , султанијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дош |
| година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалуци, као што |
| су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толико колико и на |
| умели сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаш |
| пот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код новог султана и на Високој По |
| јте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе |
| е наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> |
| облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирајући набра |
| е само дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити се још водени |
| гови људи се размилеше по границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за које су рачуна |
| рство!{S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрдачнија честитања |
| узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p>Сул |
| , и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита царица.</p> <p>— Јесмо, |
| рили.{S} Ишту од деспота јужну половину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; и |
| брани их од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима |
| о, обележено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она |
| Копријана, за превелике услуге, учињене Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се дв |
| пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека |
| јзнатније и највиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 1451 — могао је им |
| с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад б |
| реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао |
| о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се извешт |
| ђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, сум |
| у годину у свима великим манастирима по Србији.{S} Тако је после Хиландара боравио по годину, д |
| а гајили соколови.{S} Поред соколова, у Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{ |
| реме у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим градова, није било готово никако потпуно с |
| рађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се по |
| Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак |
| а се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу свет |
| их није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу мо |
| V.</p> <p>Услед прве године војевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао 30 септембра 1454 |
| јгласовитијих и најбогатијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни са |
| м разговорима сви су признавали да се у Србији не може водити другојачија политика него она кој |
| > <note xml:id="SRP19130_N4"> Тако се у Србији средњега века звало хватање и затварање за дуг. |
| потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај пред |
| само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још б |
| господство над целим новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором <p |
| у Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у С |
| носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегунци силне, многобројне војске тур |
| .{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану Мехмеду н |
| о је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који с |
| у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на коју она никада није престајала мислити.</p |
| да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у сви |
| ланика, и с њим потпише последњи мир са Србијом од 1455. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| дине, султан Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче с |
| иштао густ облак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобним разговорима |
| уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право |
| лим, оче Калистрате, да Турци завладају Србијом.</p> <p>— Може то бити попуштењем Божјим за гре |
| га извести о томе догађају, који је за Србију имао замашних последица.</p> <p>Тога ради је мис |
| бистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да је |
| ан Мехмед сам пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} Заповести су биле издане да још |
| утра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибињанин обећа помоћ старом |
| већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново обратити у пашалуке, као што ју је онда б |
| о ће сутра турска војска пролазити кроз Србију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. |
| дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Ка |
| начини деспотом на моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почела растурати турска војска, Драго |
| о том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је о |
| е десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n="15" /> поплавили?{S} Мехмеде, синко, срце |
| ској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је |
| ани нас и помилуј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће |
| рски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Нов |
| и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах десп |
| мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед његов, |
| скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево |
| је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по народу ми |
| еоград.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да |
| реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се |
| вај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти деспотство нека се не љут |
| заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провириваше, у тону кој |
| та добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи која је у њему била |
| и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним изво |
| на моју мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S} Помози им пр |
| ц Калистрат, откривено нама Словенима и Србима слово Божје говорило се другојачије него што ми |
| је крива што турским новцем чини добро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умало не п |
| , ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Мени се чини |
| рь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍг |
| ам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у |
| и нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчиј |
| Зашто то?</p> <p>— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још |
| клони.{S} Једна велика ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест путира, све окићено драгим |
| узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за шербет, налик на путир.{S} |
| воје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред госте.{S} На узвишеном м |
| лије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији |
| ену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоценији посао далекога Д |
| ј се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружице.</p> <p> |
| главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на |
| черали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице седео један, који је имао велику |
| та зграда с пространим двориштем.{S} На средини је зграде било огњиште <pb n="48" /> с великом |
| емни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребр |
| испуњени танким провидним платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била |
| омила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довели с |
| већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око ог |
| } Место је, такође, било узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за ше |
| тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано с |
| а једну, час на другу страну.</p> <p>На средини затвореног градског дворишта стајао је обичан, |
| накит женски, и имао је продавницу при средини улице.</p> <p>Његов тужилац био је некакав кама |
| Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ при |
| се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{ |
| краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, т |
| преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то није помаг |
| и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S} У оно време војни |
| гао на прсте пребројати.{S} Један котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; јед |
| подару, била непослушна и самовољна.{S} Средњевековни властелин, богат и на гласу, био је створ |
| у оца Панкратијa.</p> <p>Царица је била средњег, складног стаса, у расцветаној лепоти жене која |
| доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очиј |
| xml:id="SRP19130_N4"> Тако се у Србији средњега века звало хватање и затварање за дуг. </note> |
| оже замислити.</p> <p>Насељеници сељаци средњега века били су, нарочито на великим властелинств |
| цима пружи опис живота српског народа у средњем веку у што свестранијем облику.{S} И облик прип |
| оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље мно |
| сање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из многоброј |
| а мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и |
| рчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становници дужни |
| > <pb n="172" /> <head>XII.</head> <p>У средњим вековима о многим се стварима мислило другојачи |
| асну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих година, прилично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цр |
| наређивано управницима, да употребе сва средства, како би о томе известили што пре све војничке |
| њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики ст |
| и како је њихово одело било широко, ово средство необично помогне.{S} За кратко време турски оп |
| д сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Једноме се властелину св |
| , без невоље.</p> <p>Још је било једино средство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим |
| то чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши |
| ких држава, који би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруара 1455).{S} Изађе на чисто само то, |
| Турке који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа послужи старога деспота тако добро, да се опсада |
| а све хришћане у овој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насил |
| посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели хр |
| дати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, проговори младић збуњеној девојци.{S} И |
| лушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат |
| о ће кога срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели храниоци свеколикога људског дел |
| нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што с |
| ва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно |
| ашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S |
| ам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.< |
| н је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша до |
| не, како се он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n="285" /> тражећи једину срећу |
| збиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе засвираше, и војска п |
| , и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S} Помози им против оних који |
| ба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан |
| о капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако |
| их Драгоша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — ја с |
| се просидба или женидба његова свршити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло него нап |
| коб са медведом, неких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оно |
| х прелете преко Драгошева лица.{S} Неко срећно расположење цароваше у његову срцу.{S} Он поигра |
| азишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb |
| Отвори се опет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над разбојиштем на |
| ј радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико |
| га света, <pb n="285" /> тражећи једину срећу у служби вере и народних интереса, свак се могао |
| <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу.{S} Лукаво му лице сисаше |
| фрички; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? упита |
| неки замотуљак.{S} То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош б |
| и, којом се само могла одликовати млада српска девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој ни |
| pb n="159" /> <head>XI.</head> <p>Стара српска држава није била основана на административној це |
| се да није до турске војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа н |
| е војске деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војв |
| еме допусти царици да може путовати.{S} Српске посланике султан ће примити у први петак, и њима |
| д се мени свиди.{S} Ја њих признајем за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S |
| рпским манастирима и код велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђ |
| овора велики везир Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у ве |
| их судова, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нарочито место, је |
| ке, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о том |
| она у њему развијала у пуној сјајности српске велике куће, сва су се њена осећања и мисли сави |
| манастиром било свршено, чим би нестало српске власти, проговори Драгош, очевидно се сневеселив |
| Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српске руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут С |
| и?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици -бити милостиво примљени и обдарени |
| бҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летописи. </p> <p>Ибрахим-беј се није дуго преми |
| и у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Алексан |
| ародна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твој |
| воркињама, женама старијим, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се т |
| Римској Цркви једнога народа као што је српски, тако јуначног, тако издржљивог, тако одличног у |
| Турцима одупрети и који су држали да се српски послови могу европском и западњачком помоћу испл |
| за султана венчана само у намери да се српски деспотски и султански турски <pb n="11" /> двор |
| ше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него турски намесник.</p> <p>Нема више ср |
| сецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војници што су учествовали у боју на Цариграду, |
| се за име српско знало, докле се језик српски говорио, докле се крстом православним крстило. < |
| турски спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на |
| бом грчку књигу, чинио својим говорним, српским језиком, с малом примесом ондашњега књижевнога |
| ога деспота и да се постара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се великашима турским и распиту |
| А он је путовао често и певао по свима српским манастирима и код велике господе српске.{S} Он |
| е Калистратове о господи и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне препоруке о трпљи |
| поче да се врши над мученичким народом српским. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| Светога Саве, Родослов и Цароставник о српским владаоцима, Законици царева римских и цариградс |
| Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче увлачити реч по реч, донде непозна |
| ћа, то није могао да оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку.{S} У ситним стварима |
| него турски намесник.</p> <p>Нема више српских судова ни ћефалија, ни других старешина.{S} По |
| Сажизање жива човека на огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.</p> <p>У Законику Д |
| е марта већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново |
| и сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} |
| жје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се језик српски говорио, докле се к |
| ше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога соја, |
| од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће света вера наша, остаће жив народ, д |
| сти и лепоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља |
| ани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p> <p>Кад су се објавиле ове тешке заповести, |
| бито јуначки показао.{S} Долазак новога српског старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; |
| {S} Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац К |
| еља била да читаоцима пружи опис живота српског народа у средњем веку у што свестранијем облику |
| вима, да новоме султану изјави саучешће српскога деспота и да се постара о пословима српским.</ |
| лости и о будућности православне вере и српскога народа, што је у његовој души било једно исто. |
| уће малога властелина.{S} Природно чедо српскога села имало је сваки дан доста да посматра око |
| ст.</p> <p>— Али то, оче, није достојно српскога народа, пред којим је пре сто година раније би |
| народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро свагда бил |
| потове заповести.{S} Слутила се пропаст српскога господства, па као да се мислило да последње з |
| ио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рудар |
| а или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој |
| а.</p> <p>У Пироту је царица ступала на српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на |
| анима.{S} Тако су ови младићи изучавали српску историју, и отац Калистрат им је на примеру пока |
| ин употребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на |
| поздраве царицу Мару при њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На цариградском друму испред Пирот |
| а Турци тек што нису поплавили несрећну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— |
| ћ је имао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{S} Као и други трезвени људи онога вре |
| а ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство.</p> <p>— |
| да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и |
| е оклопи и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад поми |
| екор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него што се могло споља опазити.</p> <p>— |
| S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар |
| да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио ка |
| !</p> <p>— Благосиљам, синко, али тешка срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј неправду и насиље |
| ишћана.{S} Колико је та победа оснажила срца Турцима и преузнела њихове наде, толико је религио |
| бави вољан да следује само наклоностима срца свога.{S} Он је често размишљао шта ће радити кад |
| нима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили |
| лим трептањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он |
| ила се у најдубље <pb n="203" /> жилице срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздал |
| нових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>С |
| био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова.{S} Оне резерве, они приговори које му |
| n="15" /> поплавили?{S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко ца |
| сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе крају.</p> < |
| оведам.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом |
| шило у слатком заносу детињске радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди ди |
| сима, бледа, превела, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој |
| ет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћа |
| {S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити |
| да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан |
| } И ону божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је ов |
| ави кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они оти |
| кву такође их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњено зебњом.{S} Нису знали кол |
| дић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може у |
| И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише |
| ро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Србија.</p> <pb n="261 |
| душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих |
| аменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, мируј!{S} Не за |
| му млађано лице прекриљаваше.{S} Миљино срце стаде силније куцати, блага топлота нежне оданости |
| и га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли ми |
| отове.</p> <p>Последња реченица текну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу |
| и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба до |
| звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњива пуноћа |
| двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Тре |
| и око њих имали са свим друго значење у срцима народним него што је било оно за хришћанскога вр |
| ове наде, толико је религиозна мрзост у срцима хришћанским успламтела и зарила се у најдубље <p |
| умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се клањ |
| га.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, о |
| ећом тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки п |
| им жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стамени |
| била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се тамни |
| он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитиван |
| ка с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> <p>У т |
| страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, |
| ко срећно расположење цароваше у његову срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе испред Којадинова |
| Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о |
| јачије (<foreign xml:lang="cu"> дьнь, чьсть </foreign>) него <hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi>, |
| ош говори <hi><foreign xml:lang="cu"> чьст </foreign></hi> и <hi><foreign xml:lang="cu"> дьн </ |
| ли он борби против Турака није могао да стави на расположење ни одушевљење ни ауторитет којим с |
| плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су киптели на све |
| ло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилазила на празна села, пра |
| одба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен једва у пол |
| гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са |
| књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац на расположење старешини, да он сам наре |
| ористи од тога што се војевању на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу |
| великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пусти одеље |
| ри оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Х |
| говац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</ |
| , као што рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу |
| ла.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то |
| ађано лице прекриљаваше.{S} Миљино срце стаде силније куцати, блага топлота нежне оданости разл |
| ав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакојаких других знаменија, по којима |
| Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче са |
| а другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком углађеношћу молити Гво |
| arget="#SRP19130_N4" /></p> <p>Каматник стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p |
| ријатно разлегаше по планинама.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је |
| да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељн |
| на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— Положи н |
| .</p> <p>Пред једном раскрсницом сеоско стадо и пред њим пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче |
| обови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се један по |
| и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само је још неколико корака требало па да до |
| му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његово |
| су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је б |
| до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> видела није, премишљала ј |
| ве, телад, коња или овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице.{S} Кровови су били од сламе |
| и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} По |
| > <p>Госпођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујах |
| ја.{S} Турци, нови насељеници пиротски, стајали су са својим старешинама у нарочитој групи, гот |
| оне ратнике, који су с оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.</p> <pb n="231" /> <p>То |
| прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На с |
| По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и веч |
| и украсима, који су у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb n="52" /> Гвозденовић |
| и су са засуканим рукама, али забринути стајали пред две ватре гледајући како се железна секири |
| ицу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p> <pb n="183" /> <p>Два манастирска момка, к |
| 3" /> <p>Два манастирска момка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S} Н |
| из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стајали спремни при камену, који је пред вратима стајао |
| н сам покупи оружје Миливојево, које је стајало на једној столичици недалеко од одморника.</p> |
| просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба добро погодити и тога |
| ију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено једно теле и неколико прасаца и јаг |
| горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на троножно |
| тимали.{S} Властеличић, њихов господар, стајао је онде љутито вичући својим људима да влаха одг |
| премни при камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је |
| беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао не могући проговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Кр |
| На средини затвореног градског дворишта стајао је обичан, свакидашњи стан властелинов, чардак.{ |
| и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди |
| и, прихвати други један младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, |
| такође, било узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за шербет, налик |
| сној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> |
| што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} П |
| свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекајући свој ред за путовођом.{S} Путов |
| ти о врата својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар за њим. |
| дају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће празнично рухо, повео би соколаре, који су соко |
| } Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{S} Драг |
| собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарска икона Матере Божје.{S} Пред њо |
| авањку више манастира, и нарочито своје стаје и спрему за млеко, сир, скоруп.{S} Једино разонођ |
| ито, млекарник и још по који наслон или стајицу за разне потребе, стају или наслон за стоку, кр |
| ји наслон или стајицу за разне потребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце. |
| машна.{S} Трчала је, радила, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморит |
| > <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до кра |
| ачињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једног и другог места оста |
| у властеличић Јанко Плетикосић, који је стално живео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге |
| х те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицали код судије, а није се могло утврдити др |
| </p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{S} Што |
| е већ разлегао звук манастирског звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао < |
| женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да |
| рави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на то помислим, сав се стр |
| и.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Стаменија, рече јој Којадин, који ју је с милином и зад |
| рном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одел |
| царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш. |
| ити се.</p> <p>— Нисам те одавно видео, Стаменија, <pb n="115" /> рече Којадин.{S} У нашу цркву |
| и је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмашна.{S} Трча |
| оти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме доста променила свој дотадашњи начин |
| ој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорала да се не мисли удава |
| Круном и са госпођом Плетикосићком.{S} Стаменија је била раније отпутовала на двор деспотов с |
| ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И |
| и послушности.</p> <p>Сестра Драгошева Стаменија, ћерка Плетикосићева, ванредна црномањаста ле |
| е у последње време највише била свидела Стаменија Плетикосићева својом отвореношћу, бистрином и |
| иговори које му је том приликом учинила Стаменија, први пут су му отворили другојачије видике.{ |
| <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари још једнога калуђера.</p> <p |
| Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калистрата у м |
| ај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обрани |
| један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија разместила понуде, што је брзо ишло, јербо је |
| ју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби Божијој |
| азала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</p> |
| азуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једва доче |
| иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и о |
| езане и суседством и службом, Којадин и Стаменија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су нав |
| мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, |
| ља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> <p>По ка |
| жену.{S} По том му се стане приказивати Стаменија као дувна, у црним грубим хаљинама, умотана ц |
| отурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија самом Којадину изговорила, с нарочитом намеро |
| он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и њега да све чешћ |
| и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа одговори |
| ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имала старати о дворби и послужењу г |
| <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом женидбом, одговори Којад |
| ако сам сирота и од малена рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за |
| има, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима пословима који су се тицали кућн |
| {S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија самом Којадин |
| ко знала за наклоност свога брата према Стаменији Плетикосићевој.{S} Миља Гвозденовићева је бил |
| тање његове женидбе, његова љубав према Стаменији добили су најнеповољнији обрт.{S} И како ће о |
| слио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та |
| овом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} Како да на њено м |
| ељи искали девојку за свога младића.{S} Стаменијин разговор показивао би као да су у Гвозденови |
| ар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини родитељи, само што су они о томе у понечем |
| ти не може.{S} То би значило избегавање Стаменијино, њен разговор о неудавању и њене напомене о |
| што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од |
| <head>X.</head> <p>Последњи разговор са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозден |
| II.</head> <p>Разговор међу Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се кос |
| мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења нимало ни |
| е мислио све мање на женидбу Којадинову Стаменијом.{S} Царица Мара, чим се населила у Богородич |
| и?{S} Јеси ли видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она је дочекала и испратила гос |
| како се поговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он приста |
| на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију Плетикосићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми је |
| љне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазревањ |
| родичину Манастиру код Беле Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној доброти и благости, ме |
| напред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је ви |
| у и у свечаном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви |
| о неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, |
| икосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она је доче |
| Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, |
| еновић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, |
| је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то мога |
| , Којо, одговараше Миља, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око за |
| ви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста |
| уће, као што често има, за одседање, за стан властеоског надзорника и за смештај десетка и оста |
| оби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакн |
| и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српске руке; султан одступи пут Крушевца и |
| ише него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Т |
| г дворишта стајао је обичан, свакидашњи стан властелинов, чардак.{S} То је била пространа зград |
| ђе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије његове.{S} Прозори су били |
| искаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{ |
| јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четвртасто-д |
| слободу њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Па |
| јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошто се парада свршила, <pb n="42" /> народ с |
| после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} С |
| ега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска |
| м отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју властиту пропаст и ште |
| издаване; људи су трчали с једног краја стана на други; војници су се спремали и размештали; то |
| е одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који се налазио у ша |
| и се налазио у шанчевима између града и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну ли |
| , изнесе своју заставу и <pb n="277" /> стане соколити нападаче.{S} Тако се развије одушевљен с |
| носом из Смедерева.{S} Турска војска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад- |
| исли као на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Стаменија као дувна, у црним грубим х |
| му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може ра |
| з града, заузме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, који |
| тубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак |
| , <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је ужив |
| куће све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити један п |
| /> Гвозденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и очек |
| алих кућа онога села.{S} Чардак, главно станиште властеличићево, био је на два боја, као у Гвоз |
| су се редови кућа и имања, у којима су становала или околна властела, или мајстори и трговци и |
| н трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се |
| стори и трговци из трга.{S} Мајстори су становали све по занатима, у гомили сваки по свом занат |
| у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно сп |
| есним уживањем кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб |
| ао над пределом око града Смедерева.{S} Станови <ref target="#SRP19130_N1" /> су још отворени.{ |
| увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда на ново охрабри, да се и даље боре |
| села није на том крају било никако.{S} Становници градова и тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прок |
| средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бринути се место сваке друге једи |
| олазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Копријана <ref target="#SRP1 |
| е од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb n="247" /> мога оца, као |
| идели су по необичној живости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} Заповести су изда |
| ак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Није много по том прошло, а султ |
| чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> <p>Којадин ником није казивао шта се |
| изумирали они који су још памтили старо стање за хришћанске власти.{S} То стање је остајало све |
| старо стање за хришћанске власти.{S} То стање је остајало све даље на страни, улазило је све ви |
| емо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, о |
| ња тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{ |
| зумете, боли срце гледајући у каквом је стању Србија.</p> <pb n="261" /> <p>— Разумем, пречасни |
| е дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође |
| же њега боље увести у послушност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми т |
| ња и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радни |
| Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе притиск |
| егову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црк |
| ост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања султана Мурата |
| ава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојство које је тај разговор усад |
| ли ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео |
| , рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немојте веровати у |
| једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном по |
| адин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и |
| алистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати. |
| ита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позо |
| нехотице на језик натурила.</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек, отац Калистрат није марио за |
| ић, домаћин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мо |
| дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади |
| тарати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је имала неког посла код куће у Плоч |
| ди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име наро |
| есе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јо |
| сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твој |
| а цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде имате у свакој |
| 11"> <pb n="159" /> <head>XI.</head> <p>Стара српска држава није била основана на административ |
| место сваке друге работе задатак да се старају о производњи меда и воска, које је требало не с |
| слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном читању, сам што |
| другим начином упућивао њихову наставу, старајући се да они читају оно што би од веће користи б |
| ве, а и своја су села почесто обилазили старајући се, помало, и о зимници.</p> <pb n="242" /> < |
| бреде.{S} Она је са домаћим свештеником старала се како о хришћанском васпитању своје деце, так |
| .{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред куће како се лов креће |
| се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} Соколи су били окићени прапорцима и имали с |
| љубав међу деспотом и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ д |
| а, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако |
| ну дворбу гостију, њено српско нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једн |
| , за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Св |
| не.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово истине очувате.</p> <pb n="268" |
| S} На њему је, на послетку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих |
| ој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И |
| на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, да изазове што боље оцене. |
| зденовић се као домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је било свеколико наређивање о обрад |
| ић и сестра му Стаменија, која се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Плетикос |
| хмед, Марин посинак и љубимац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у |
| уштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Панкратије, који је служио царичину богомољу и м |
| арца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.< |
| </p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p> |
| гу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас м |
| иш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у |
| , богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припали свој воштани свитац и крену к својој спа |
| , али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из Турс |
| к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, све умотане у своје трубе калуђеричке ха |
| {S} Просуће се крв несрећног народа, да старе грехе покаје.{S} Погореће властеоски двори; попал |
| а истока пут Београда.</p> <p>Деспотове старе размирице с Угрима и с папом и погодба његова са |
| астир по пређашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским м |
| з цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости и о будућности прав |
| ј су били: владика, протојереј градски, старешина градски и старешина свих еснафа градских изађ |
| } Ловци су журно довршивали закуску.{S} Старешина лова, Јанко Плетикосић, наређиваше хајкачима |
| протојереј градски, старешина градски и старешина свих еснафа градских изађоше пред деспота да |
| на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, |
| а изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војнички, <pb n="59" /> он је био оштар у изи |
| е српских судова ни ћефалија, ни других старешина.{S} По градовима су турски муселими, кадије и |
| ротски владика и свештенство заједно са старешинама града Пирота, изађоше те поздравише царицу. |
| сељеници пиротски, стајали су са својим старешинама у нарочитој групи, готови да поздраве своју |
| али су изасланици султанови новобрдским старешинама, да се такви јунаци и такви честити људи на |
| ивао људе свештеницима или манастирским старешинама, или изборном суду добрих и поштених људи.{ |
| наредио је да се предаду његовим војним старешинама као награда војсци, а момке је узео у јањич |
| дна.{S} Онда изда заповест свима кућним старешинама да на она једна отворена врата изиђе сваки |
| гош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, старешине <pb n="178" /> овоме месту.{S} Пуштај човека, |
| ачки показао.{S} Долазак новога српског старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што |
| вобрдске старешине скупе на договор све старешине војничке и градске и по савету с њима одговор |
| алинама свога града.“</p> <p>Новобрдске старешине скупе на договор све старешине војничке и гра |
| ни свиди.{S} Ја њих признајем за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — |
| овим гостима.{S} Све велике манастирске старешине, архимандрити и игумани знали су Милојка гусл |
| еспот упита калуђера како су сад турске старешине наспрам цркава и манастира, свештеника и наро |
| и о томе известили што пре све војничке старешине и војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дош |
| би просто стављали новац на расположење старешини, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно в |
| епископа Венедикта, <pb n="76" /> свога старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се |
| ине беше се слегао да испрати омиљенога старешину и народнога учитеља и да ожали што га он оста |
| непрестано гледали старога хришћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, |
| бољим манастирима, и уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, био одељак за писање |
| турски чиновник из њихове свите да нађе старешину тога турског одреда што пре и како било и да |
| ц Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва, прођоше поред њега да му целивају десницу и |
| из каквих других чисто његових разлога, стари Гвозденовић није потпуно извршио деспотову наредб |
| ахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која |
| лији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин стоје спремни за пут |
| и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме градове, а нар |
| ј и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драго |
| понајвише предајом, брзо позаузимао.{S} Стари Гвозденовић се налазио у пратњи султановој, и пос |
| сва јунаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари Гвозденовић тачно суди, синко, само је претерао.{ |
| дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нама стари оставили, ми треба тако и нашима млађим да предам |
| ико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манастирима |
| ида, у дворе старога Гвозденовића његов стари познаник Ибрахим-беј.</p> <p>Новембарско јутро бе |
| листрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истина као пламичак који ће се ускоро |
| а попадамо часно, прихвати мало оштрије стари Плетикосић.{S} Од часна пада остаје частан и свет |
| им.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да је |
| за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, и властелин |
| Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута глед |
| грима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспот, знам рачуне турске политике, али се с њом |
| Имао је много властеличића под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор |
| о не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па |
| екају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. < |
| е не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb n="16" /> < |
| о је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S |
| сам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити |
| е, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити да си |
| — Не треба да се много погађа, одговори стари калуђер, и прост човек може видети, који нити је |
| ри, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што |
| као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које су дотад |
| ство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш |
| јао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправан п |
| нала да видим тај манастир женски, тако стари. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19130 |
| књиге.</p> <pb n="151" /> <p>— Како су стари нас учили, одговори отац Калистрат, ми онако учим |
| љице и оставио их поред деспота.</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице и пружајући руку управник |
| места.{S} То једино мени вреди.</p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с очевидном милошћу гле |
| рују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, властеличић у Плочнику, али од |
| , у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма |
| јеси вредан пашовати, тако умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља честитога пад |
| </p> <p>— Ето, говораше Драгош, једноме старијем човеку, шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} |
| ило у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек приповедаше, ако је истина, да је он тако |
| ре онога времена.{S} Ред је држао један старији властелин из суседства.{S} Најпре је било надст |
| Али уговори и воља господарева били су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се п |
| но.{S} С њеним двема дворкињама, женама старијим, говорила је српски, јер их је била из Србије |
| и старих предања најрадије приањао око старијих манастира.{S} И онда су састанци око њих имали |
| лила што брже путовати на сусрет својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту морала задржати.{ |
| S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед избрисао као да га никад било није.{S} |
| .{S} Свак осећаше да је ту света остава старих времена, и свак се напајаше њеним тајанственим у |
| S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, силно ли |
| прошло а да је спомен старога живота и старих предања најрадије приањао око старијих манастира |
| ват положај.{S} Збијен једва у половину старих својих земаља, с отвореним за Турску путем низ М |
| игуманија Анастасија, седином украшена старица са десетак калуђерица у њиховом црном руху с пр |
| а обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се време променило, настави Драгош.{S} Мисли, жељ |
| иш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо друговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} |
| један изумирали они који су још памтили старо стање за хришћанске власти.{S} То стање је остаја |
| тваране.{S} Понека мачка мауче и понеко старо псето лаје по напуштеним просторима видећи живе љ |
| Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} |
| {S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријатељства, које одбегава одраслу |
| шта му ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспоти |
| њима.{S} Така је била и последња порука старога Калистрата.{S} Млади игуман Калистрат прими теш |
| ама.{S} Сав исторички део Светога Писма старога завета, књиге о царевима и о јеврејској историј |
| усломанску.{S} Њему је остао само углед старога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан |
| вода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у практиц |
| едном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића његов стари познаник Ибрахим-беј.< |
| Смедерево опсађивали.{S} Срећа послужи старога деспота тако добро, да се опсада смедеревска ра |
| ојадин пред војском.{S} По Светом Илији старога Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђ |
| n="286" /> су у њему непрестано гледали старога хришћанског старешину, и где би се год што деси |
| лади игуман Калистрат потпуно заступити старога оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је в |
| афа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога Калистрата, манастирска братија изберу за игума |
| .{S} Царица Мара по том приступи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у |
| ако да није много прошло а да је спомен старога живота и старих предања најрадије приањао око с |
| Капистрански дочека веома предусретљиво старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђ |
| в. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после |
| >Црква се скоро дупке напунила.{S} Глас старога архимандрита, доста снажан, одјекивао је о свод |
| ему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када десп |
| и да је одржао само материјалну страну старога породичног угледа — имање.{S} Народна се распол |
| рва поздрави тако сјајни повратак кћери староме деспоту.{S} Посланици су носили поклоне за цари |
| а га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се ја |
| дифе, и јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају каквим се начином може иза |
| } Најпосле, Јанко Сибињанин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну вој |
| екадашњи Којадин Гвозденовић.{S} Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив |
| има.{S} Деспот Ђурађ, међутим, подлегне старости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог |
| писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} Његова политика |
| је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком н |
| ло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости својој, погнут годинама и бригама, деспот Ђура |
| ђер, отац Панкратије, погнут сединама и старошћу, улази у дворац царичин и заузима место у мало |
| акаше с коња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се |
| воја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега з |
| момчић слободно, добивши поверења пред старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Ку |
| бу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опе |
| ајне.{S} Ученици су владали овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и |
| p> <p>Султан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очију, широк |
| /p> <p>Царица је била средњег, складног стаса, у расцветаној лепоти жене која је, у пуној уздрж |
| е; око голеница сукнене доколенице; око стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тв |
| али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} С |
| <p>Престолонаследник Мехмед је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушено стр |
| чка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску султа |
| и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста ил |
| <p>Сви Гвозденовићеви гости нису могли стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Т |
| а рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био |
| Богородице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерин |
| а не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру |
| ли овце.</p> <pb n="54" /> <p>Није лака ствар управљати тако великом кућом као што је била кућа |
| и неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније сп |
| му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамни |
| ам којим начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{ |
| и од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна борба води око Бе |
| и.{S} Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} Уздати се у |
| ка.{S} Главно је да сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и лечи све, одговори отац Ка |
| проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој шт |
| носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље оста |
| има у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак српс |
| омаћице, живо су се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем према |
| јаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у сл |
| собито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао је с пуним разумева |
| овогодишњу летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у манастирску п |
| стало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада подизао вику, нити их изискивао баш |
| е, сланике, столичице, жбаниће и остале ствари били су довукли по читава кола својих израђевина |
| су добри романи и приповетке измишљене ствари, него да су дело студије, цртали они садашњост и |
| лтану сазна многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, д |
| а су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка |
| лађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне предање наших словенских |
| ше, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n="152 |
| зденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести |
| новци положе чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је з |
| коме ти царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам један |
| овчанина Паскоја, који је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те по |
| и Скопљани износили на продају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је |
| "199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ак |
| то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости својој, погнут го |
| несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његово |
| же, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завада међу деспот |
| н отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари говори о домаћинским пословима с таквим <pb n="1 |
| или су како да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{S} У те |
| и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, |
| а помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те |
| одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто |
| хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек припове |
| покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих пот |
| али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да т |
| ј опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, којима су требали хладовина и дебели зидови.{S} |
| head> <p>У средњим вековима о многим се стварима мислило другојачије но што се мисли данас.{S} |
| имали никаква утицаја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори к |
| морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо показати пример добре деце.</p> |
| послетку, надстрељивало.{S} Међу другим стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабу |
| Којадина који је о књижевним и верским стварима знао више него владика.{S} Паде му на памет ка |
| ме није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а немате |
| х владалаца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље много више него што се данас |
| човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује само наклоностима срца |
| свога сина, макар да није имао никаква стварног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвоз |
| не Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће |
| ву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова |
| своју красну домовину, најлепшу земљу, створену за ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађ |
| вни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да се то данас једва |
| гаше се видети једно ослабело, измучено створење, где, поштапајући се, једва прелази гробне бре |
| стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она да се замота |
| ићка, турска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете б |
| о некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред н |
| о су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачн |
| ера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова неприја |
| да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то тр |
| орише они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па гд |
| ?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На пла |
| > <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> |
| оји је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, ко |
| узбудило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегавате да јој |
| о, јер није требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповедало |
| задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пред собом полож |
| а у оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата. |
| представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, као |
| вала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибиња |
| којој не можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне под небом.{S} Смирите се, |
| ма.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали ст |
| е.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислит |
| о вратили из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво, одг |
| а је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се прот |
| жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S |
| властела, међу којима је у Топлици био стегоноша, <pb n="39" /> властелин жупе Топлице, Витоми |
| 7" /> властелина Гвозденовића, жупскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта |
| стеличића под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био приличн |
| и Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прси.{S} Нека чудна милина обузе је целу.</p> <p> |
| зати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А ј |
| и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђ |
| е брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — по |
| ; горски водопад бистрога потока; кршно стење подигнуто у небо изазивали су дивљење његово.{S} |
| ч, донде непозната из језика са далеких степа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењ |
| то у дворани.{S} То је била на неколико степеница узвишена пространа галерија с јастуцима и шиљ |
| мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће |
| био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао с |
| што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио |
| смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну један младић.{S} Зашто његова властела |
| којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок шт |
| ку и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком приликом нудио митром владичанском.{S} А |
| агуја.{S} Стоји записано како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уо |
| је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се н |
| на, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су представљали деспоту да би то и |
| его добровољни најамници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту порезу која |
| Зашто је ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка стр |
| ) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Стефана, Бањског, свадио с неким властелином око продај |
| и? упита Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, господару!{S} Игуман ме послао да их продам.{S |
| осподару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић опет повика на своје људе д |
| S} Манастир Свете Богородице, задужбина Стефана Немање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му |
| } Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После његове смрти — никад више.{S} Кнез Ла |
| а римских и цариградских и Законик цара Стефана Душана, као и Цароставник библијски били су шти |
| ута: одмах после смрти покојног деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освој |
| ва турска окупација после смрти деспота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сиби |
| аслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и б |
| е животу.{S} Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао |
| Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у М |
| да су онде велики манастири, задужбине Стефана Немање, прадеда нашега, свети Никола, и женски |
| су преведена била на словенски, животи Стефана Немање и Светога Саве, Родослов и Цароставник о |
| е старих наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злос |
| испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти |
| оже повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је гре |
| у с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом |
| нску, и Арханђелову призренску, и свето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Т |
| тину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју н |
| Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То ј |
| и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Буг |
| зу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} У очинској |
| д веће породице, <pb n="121" /> да себи стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила |
| говором.{S} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану |
| бежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точа |
| >Село се још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела |
| колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих |
| ше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова њива п |
| њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова њива приспела за косид |
| већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра |
| ристе лепим временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} На |
| клону.{S} Наскоро <pb n="165" /> по том стигоше манастирски стражари.{S} Он им прегледа оружје. |
| ј дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Тр |
| ас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам само сад |
| место звона <pb n="84" /> и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p> |
| госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу др |
| ји је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се сти |
| га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостиј |
| S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш |
| зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стрела часове.</p> <p>— Врем |
| ла тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, којом се само могла одликовати млада српск |
| еком, природним током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени |
| p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му вра |
| к запита друге, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах |
| <p>Народ се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, п |
| <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми |
| спуштати к Смедереву.{S} Осим тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све виш |
| окрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се |
| н човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, |
| оме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</p> <p>— Кога мислиш послати, |
| руге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мир |
| витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и мирну на |
| сме о султанима и јунацима.{S} Поједине стихове тих песама пропраћали су узвицима присутни двор |
| се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живот |
| часом. <pb n="218" /> Још се није било стишало у народу ни оно мучно расположење које се рашир |
| ама.{S} Хвала, синко, по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао |
| редби Александрове македонске војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о с |
| ојно српскога народа, пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Ц |
| но старање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће с |
| одморник.{S} Уз прозор се находио један сто с мастионицом и калемима за писање, увек претрпан к |
| S} На средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљк |
| м стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозденовић, о |
| ова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама мест |
| се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше јед |
| АЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 149.</p> <p>СТОЈАН НОВАКОВИЋ</p> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕ |
| код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим плочама с нат |
| .{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским хаљинама, огр |
| љавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот Стефан у самом тренутку к |
| лавном тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена око |
| е деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, |
| што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с |
| султан обезбеђује да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, још само педесет годин |
| да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Иб |
| } Опази неку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски момак који је онде био постављен д |
| ине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с којега |
| р, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да про |
| и, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито место, а остало којешта |
| у за разне потребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце.{S} Понегде су стаја |
| љало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна посл |
| то губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орасима види |
| ге посластице оновременог властелинског стола.</p> <p>Па свакидашња храна свеколикога тога свет |
| је била столица васељенског патријарха, столица православља.{S} За патријарха се у први мах ниј |
| едио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столица васељенског патријарха, столица православља.{S} |
| а.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима била је једина одвојила од намештај |
| црног и белог, пет шест троногих ниских столица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и г |
| би се тим начином отвориле владичанске столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа дру |
| роножац, а покрај ватре је на троножној столици замишљена седела Шана, мотрећи на неку погачицу |
| шао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаше Кој |
| рвета што треба кући, ступице, сланике, столичице, жбаниће и остале ствари били су довукли по ч |
| е Миливојево, које је стајало на једној столичици недалеко од одморника.</p> <pb n="167" /> <p> |
| се жураху <pb n="98" /> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други да њихову п |
| тране, била пространа дворана с великим столовима и софама унаоколо, где су гости боравили и се |
| унава, па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потражи султана Мехмеда, којега је десп |
| ору морао слати султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њ |
| доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружаних и |
| !</p> <p>— Па видиш, честити господине, страда <pb n="81" /> се, кад се добро ради, али за то д |
| ца Мара! рече отац Калистрат.{S} Вечита страдалница!{S} Шта чинила да чинила, њом се испирају н |
| прости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!</p> <p>Царица Мара клече на к |
| акше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем задобијати боља будућност, ја бих |
| српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да |
| грешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи |
| м, а заборављаш како је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити господине, страда < |
| реко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих врата и улака којега |
| а носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у каст |
| стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје, полу напит, једва се п |
| нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате |
| је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих врата и улака којега он води, и одма |
| манастирско брашно и ранио манастирског стражара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам |
| е молим дај ми још тројицу манастирских стражара.</p> <p>— Остави се, синко.{S} Може бити да је |
| еће брашна.{S} Драгош позва манастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стр |
| воје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то |
| му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа познаше манастирске вреће и рекоше да ј |
| p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах |
| пречицом преко планине, наредивши да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два са |
| b n="165" /> по том стигоше манастирски стражари.{S} Он им прегледа оружје.{S} За коње им наред |
| ећу нареди да се натовари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто никога није било, и нису му |
| p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту |
| н.{S} На кулама су на одређеним местима страже.{S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, |
| их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из |
| стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут. |
| ог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Празан простор у г |
| тереса имали.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Калистрата била са свим затворена, јер он с |
| какви се тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пр |
| ља око Крушевца прекрили војска са свих страна, и пошто се сви силни топови послаше које сухим |
| мао панађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S} Све што је ко и |
| сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојаких судов |
| се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђе |
| е.{S} И вапијући, примицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим гомилама |
| у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу међу многима кој |
| и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућама |
| мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен |
| зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, см |
| уто сунчевим зракама, видело се само са стране; видело јој се красно око, округласти образи, пр |
| ти пред госте.{S} На узвишеном месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим |
| ога шипрага што се споља кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с о |
| су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у кој |
| уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те су опкољавали прилично велик |
| а, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној страни реке заповедао је сам Јанко |
| агове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже |
| ла западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинског Језера, како ми је казивао покојни ота |
| ликог челника над војском, да од његове стране поздраве царицу Мару при њеном уласку у српску з |
| Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева пе |
| има многобројним који су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му на паме |
| војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измислио <pb |
| далеко одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Плетикосић је био млађи команданат ј |
| ио је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг |
| ваком погледу боље познавао.{S} С друге стране, како се он искрено одрекао добара и среће овога |
| е је било наслужено кандило.{S} С друге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зеленим шип |
| о ти царство, боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и хришћанима који ходе |
| а из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблист |
| } Наједанпут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а о |
| а и једна јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше сео на к |
| едини је, међу собама с једне и с друге стране, била пространа дворана с великим столовима и со |
| е упрашен и задихан коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Неколико је мин |
| ога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир |
| зити, докле стиже други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив и уморан.</p> <p>Наро |
| </p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разби |
| ојадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n="240" /> попаљена и поплењена.{S} |
| већ на место изашли из даљих села с оне стране планине поруче којим правцем треба да нагоне див |
| и Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац властеличића Јанка Плетик |
| ну Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <pb n="131 |
| јску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стр |
| ога господара.{S} Украј куле, с источне стране, ослањајући се уза градски зид, била је малена < |
| ије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, бил |
| и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове црнога дима.</p> <p>— Властелин |
| S} И коњушница се налазила још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском к |
| Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од великог цариградског пута, којим се очекивала |
| ти.{S} То стање је остајало све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са сви |
| штавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне кој |
| , који је имао прилично војске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву |
| е да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог |
| е одмагао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његова града, сабир |
| Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи |
| и да победа неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у |
| око флоте с обадве стране.{S} На једној страни реке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој |
| ности, као што би требало.{S} На једној страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна |
| ли су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег хомољски, који т |
| > <p>Шана врачара седела је на источној страни села Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од |
| вори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог |
| корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач |
| к велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је бранио интересе Србиј |
| Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино |
| иште и он кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара се |
| ска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад |
| о.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама |
| кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка |
| зоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> <p>На средини затвореног градског дворишта |
| едан.{S} Султан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију. |
| деновић и да је одржао само материјалну страну старога породичног угледа — имање.{S} Народна се |
| ожећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије имао, па |
| {S} Топличка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је вој |
| едњу десетину дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Цариграда.</p> |
| хришћанство.{S} Немојте веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је ве |
| траху и зебњи од господара и од његових страсних пожуда, једва се, као кришом, могла, како треб |
| гура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} Па колико је хришћанскога нашег народа изгин |
| јим намерама и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику количину вин |
| ит и умерен.{S} Много размишља.{S} Није страстан.{S} Нека Господ отклони твоје сумње, нека још |
| д ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се топио у телесном уживању, султан М |
| ћ.{S} Лице му је било ведро, непорушено страстима и ниским пожудама, пуно крепости и енергије, |
| ко, одговори Којадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манаст |
| ри госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— |
| ук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душ |
| свак.{S} Страховиту тајну запрепашћења, страха, одвратности, која је свакоме у дну душе пливала |
| ом.{S} Нису знали колико ће то трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не |
| p> <p>„Турци!{S} Турци!“ ораше се свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и |
| ки кривац, кад је над њим извршена тако страховита, мученичка казна.</p> <pb n="189" /> <p>Крен |
| ко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} Страховиту тајну запрепашћења, страха, одвратности, кој |
| >И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освету.</p> <pb n="234" /> <p>А споља и из с |
| своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види се |
| ти.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у |
| што их је провела на султановом двору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пожуд |
| или, а војску им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњ |
| ну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду |
| још нову ствар, и помишљајући каква се страшна борба води око Београда.{S} Нико није мислио да |
| д народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по небројено пута око двора |
| } Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако није |
| и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покојног мужа; једн |
| {S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ниш |
| као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би |
| ом плашњом и стидљиво бројало хитре као стрела часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драгош о |
| чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покојног мужа; једно копље усправљено |
| еме звале кириџије, били су сви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукн |
| ду или утврђењу, зазујале би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били |
| с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако |
| <p>Миљу, у тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја св |
| и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, које су се |
| } Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају |
| копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље и на њему, на истој |
| вало.{S} Међу другим стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу |
| гобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом и понашањ |
| ци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p> <p>— |
| у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје |
| луђерица!{S} Кад на то помислим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио да упра |
| ј дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падиш |
| м била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара било ни |
| ћеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску |
| тиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново |
| те поучим умерености, тихоћи, мудрости, стрпељивости, издржљивости, верности, кад си био мали.{ |
| же у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега |
| ву, не једанпут опомињао на те дужности стрпљивости и благости, без којих на овој земљи правде |
| нога живота и народне мисије непрестано струји и никад не засушује!</p> <p>КРАЈ</p> </div> </bo |
| оговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} |
| н.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније |
| <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био с |
| стир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лу |
| о веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских јутара, ваљало се госпођи постарати да |
| д великих царских манастира, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар д |
| младост утицао црквени живот манастира Студенице.{S} Ту је био примљен међу манастирске ђаке, |
| о да је ближе своме постригу, манастиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb |
| г прими у његовом постригу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина његова путовања |
| елике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два нов |
| ема свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког прњавора, и онде је на његову рану младост |
| м читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и Арханђелову призренску, и све |
| се овде у облику приповетке износи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које се показују ј |
| ветке измишљене ствари, него да су дело студије, цртали они садашњост или прошлост.</p> <p>Годи |
| задовољства.</p> <p>У Пироту је царица ступала на српску земљу, и одатле је мислила што брже п |
| е и особита милост, којом је султан при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа и према којој |
| оји су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп у једно |
| одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p |
| а не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цари |
| и како су Александру, кад је као младић ступио на престо, војводе његове саветовале да одмах во |
| ре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и ми |
| зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сланике, столичице, жбаниће и остале ствари би |
| title>.{S} У њојзи се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин може досто |
| копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} После су настале трк |
| </p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} О |
| ву прекрасну причу, коју <pb n="150" /> су Византинци вешто прерадили по хришћанским мислима, т |
| } Станови <ref target="#SRP19130_N1" /> су још отворени.{S} Трг и трговачке улице око града зат |
| у поверење увући.{S} Они <pb n="286" /> су у њему непрестано гледали старога хришћанског стареш |
| ате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} |
| цима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин ј |
| /> на добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нис |
| пуној сјајности српске велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, наро |
| чинила за откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопо |
| ом без обзира за султаном самим, којега су полу мртва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Ср |
| предавао господару властелину, у којега су, међу послугом његовом, били нарочити соколари, који |
| поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ро |
| би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали него су |
| висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од |
| тивник и балканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Даријевом пи |
| са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећања била осећања целе Топлице; што је он |
| а који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини о |
| ати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су налож |
| атко учинило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p> < |
| одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих |
| сте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његови |
| обама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и са |
| изненада напали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком |
| ј је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њ |
| ћемо кад је практика свагда показала да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ак |
| вести једнога турског команданта, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у св |
| а би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништ |
| Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их |
| /> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској г |
| вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да |
| S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што |
| адало је народом некакво предосећање да су ту последњи дани самосталног народног живота и да је |
| е могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али |
| товима <pb n="102" /> посведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољ |
| прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и Ни |
| овно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска управа |
| Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Стефана Немање, пра |
| ци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од вел |
| ки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспо |
| Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају т |
| и откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, по |
| животом, писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини |
| дставља.{S} Писац, наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измишљене ствари, него да |
| то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косов |
| у Плетикосићеве деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени |
| пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n="195" /> правос |
| ност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и пон |
| витлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гом |
| о и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и мирну |
| е он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, која се |
| ти.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз ду |
| Стаменијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спазил |
| } Њено сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене |
| ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је променио расположе |
| и приповетке измишљене ствари, него да су дело студије, цртали они садашњост или прошлост.</p> |
| и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га сл |
| за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било много, па су з |
| је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно до |
| ежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њ |
| pb n="160" /> од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S |
| " /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену п |
| одитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам |
| и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом |
| рода који их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису |
| ише мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог властелина Гвозденовића, одмах на |
| их врата којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-бе |
| да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд добро <pb n="192" /> утврдили који је |
| због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима |
| </p> <p>— Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари |
| прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гу |
| иањао око старијих манастира.{S} И онда су састанци око њих имали са свим друго значење у срцим |
| исуре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређивала, што је најлепше, за царицу Мару, за в |
| образованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, би |
| омоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило |
| војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противн |
| е били позатварали у градове, а и своја су села почесто обилазили старајући се, помало, и о зим |
| и пекло и продавало и других јела, која су, као промену своје свакидашње хране, у сласт трошили |
| родавницама доста околне властеле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто |
| г пријатеља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} |
| рђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена била на словенски, животи Стефана Немање и |
| ца, отићи ће његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанску.{S} Њему је остао само угле |
| а вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила |
| адатка требало.{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобним задевицама и у међусобном непо |
| S} Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S |
| и било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био на |
| зна насеља, без живе душе.{S} Изгледала су <pb n="230" /> чудно та села и та насеља.{S} Све пра |
| нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пу |
| звишеном месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало д |
| У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несугласицама и крвавим ра |
| подар.{S} Поједина велика властела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је |
| p> <p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} Застирке су на часној трпези биле |
| ле ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јун |
| у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; о |
| ина.{S} Турске широке чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стр |
| је Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним местима страже.{S} По виноградима и по |
| где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије него данас и мање с |
| се певање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали јагањци, овнови и прасци и месо се растур |
| а, ни других старешина.{S} По градовима су турски муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обр |
| а страже.{S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак с |
| не, сухога меса и других ствари, којима су требали хладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле бил |
| бавио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} Отац Калистрат је најрадије пр |
| на неколико места покидају ланце којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се |
| свога живота и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју |
| а приспела писма из Смедерева, у којима су му јављани најновији, све невесели гласови.{S} Јавља |
| у у средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бринути се место сваке друге ј |
| али су се редови кућа и имања, у којима су становала или околна властела, или мајстори и трговц |
| помен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју проводили, увек мислећи на свету в |
| ужиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести <pb n="236" /> да уз послужење |
| од високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} |
| потица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновника, упућених да отпрате |
| Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p> <p>У вре |
| од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соко |
| уштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S |
| представници вере.{S} Новим господарима су они изгледали као агенти потиштене, побеђене вере.{S |
| то бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у којима |
| о не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} |
| ше још храбрије него дотле.{S} Утврђења су оправљали или новима замењивали, а на топовску ватру |
| ој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је |
| неки трговци, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га при |
| дају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начинима, што се с |
| у коњском бацали напред свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} |
| на својој земљи с осталом родбином, па су, под том погодбом, уживали потпуну слободу.</p> <p>У |
| нили само зато што их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властим |
| рокупљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде били дес |
| </p> <p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе! про |
| н калуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође присутна.{S} Један је оптуженик био окри |
| синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворена.{S |
| } Онда кад је Калистрата нестало, његов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ниш |
| ц, који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На ју |
| та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног |
| да.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мура |
| а око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућ |
| атова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n="15" /> поплавили?{S} Мехмеде, си |
| <p>Село се још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закасне |
| војој светој вери, напомену деспот, кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатичн |
| зо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војници што су учествов |
| о мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима заблисташе оклопи и ор |
| ра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, |
| његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека |
| е огорчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху ор |
| ем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим от |
| ини, нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, |
| урској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва ку |
| никако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим |
| силна војска купила око Београда, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и |
| ром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, десп |
| ог деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам т |
| коликога његова двора.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети не |
| .{S} Није могао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли |
| одне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне госте уносил |
| , да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмур |
| само што није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој |
| енито рударско место српско.</p> <p>Кад су се објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо ка |
| у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвоз |
| еном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на одређено место, царица иза |
| ="201" /> <head>XIV.</head> <p>Цариград су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29 маја |
| с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А то |
| Гвозденовић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред де |
| нали границе својој самовољи.{S} Узалуд су државни закони узимали у заштиту слободу насељеника |
| е барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, д |
| нскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се |
| зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{ |
| b n="186" /> одличним домаћицама, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка.</ |
| ре, не плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не зн |
| ичке старешине и војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, |
| потреби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим |
| власт је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и судиле над великим бројем села, и ту ј |
| и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у присенак, тако д |
| тим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађивале.{S} Па крушке |
| ед тога силно порастао углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање |
| , на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке ве |
| о за послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни |
| одара треба извршити потпунце.{S} И све су заповести извршене за врло кратко време.</p> <p>У Го |
| силан је свет одведен у ропство, многе су штете почињене, многе тековине за права Бога паљевин |
| турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни |
| јадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима |
| ку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износили на продају |
| ма и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Поред соколова, у Срби |
| еликим столовима и софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног борави |
| код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, краставци, диње и лубенице, роткве и о |
| За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућ |
| по грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становници |
| Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, |
| краве, телад, коња или овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице.{S} Кровови су били од сл |
| а дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео н |
| И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, |
| сто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би ус |
| жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту је царица ступала |
| е од брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном месту, могле и превући воловима или би |
| лиснатим продавницама и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру |
| , али у около софе с узглавницима, које су се могле за час лепо наместити простиркама и украсим |
| е манастирске краве, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку више манастира, и нарочито |
| бичај вратила.</p> <p>Ове промене, које су дотадашњем природном сеоском девојчету давале извесн |
| , и потону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у часовима његова самовања.{S} И с |
| о нарочите уљарске меропашке куће, које су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, да би |
| но место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} По |
| с млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о дома |
| оружја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већм |
| али домаћинство оца Калистрата, за које су још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска с |
| нили да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само за |
| и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почет |
| ља изабра једну клупу међу многима које су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плети |
| е, ратовања и свакојаких размирица које су с несталним и немирним политичким животом тесно веза |
| ран.{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те су опкољавали прил |
| је носила собом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} И силна војска поче нападати и |
| ази на хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослав |
| у, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удари ист |
| есело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред куће ка |
| и онамо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског вла |
| ад.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград пад |
| S} Крсташи разбише све турске чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турс |
| чиниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида |
| веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су |
| еликом властелину, за оне нарочито које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купље |
| ашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} |
| ога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили не толико по свом властито |
| ју, разговарајући се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} |
| Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет |
| аранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња. |
| ара била су широм отворена.{S} Застирке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао |
| рг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле поређане у једној дугачкој улици, је |
| Не, не могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те |
| еј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену |
| , жене, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на |
| од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, и ник |
| еници.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ викале су непрестано оне гомиле, зајмљене и поплашене још од г |
| не чете које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан та |
| и пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао ј |
| х страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе |
| ћ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане кугле.{S} Многобројни топови почеше |
| и, испод воћњака, <pb n="131" /> виделе су се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака |
| уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих година |
| у се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем према оцу Калистрату |
| више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивал |
| оле у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче одређене три ћелије, у којима |
| ина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, које су |
| једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто су раз |
| оћа народа који их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељац |
| су полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нест |
| тупца, на ком је била окачена.{S} После су настале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, |
| скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су се црпле многе посластице оновременог властелинског |
| S} Кад је надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњско |
| макар какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пе |
| за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас |
| сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах за тим о |
| ели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он прис |
| S} Тако научене ловачке птице продаване су за скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сва |
| зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму |
| уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У с |
| ишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њи |
| ети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толико заокупили посл |
| у су били само најодличнији.{S} Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> |
| да све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај манастира у којима ћемо одсести и у |
| и започето пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току к |
| ли га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио.{S} Неприја |
| еограда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и дв |
| — Тако је, превисоко ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисо |
| ела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} Момци су трча |
| арању с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили како се својим знањем и вештином ( |
| ва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} |
| ужичњака и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге |
| су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких заповести.{ |
| је су на две стране полазили зидови, те су опкољавали прилично велики квадратни простор, као гр |
| ; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу погледали |
| о везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских уда |
| ме, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно |
| Насељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама; великих здања |
| и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с једном већом или мањом |
| је било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" |
| спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је би |
| , кад замукну цркве и свештеници — Срби су пропали, рече отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он |
| едаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрт |
| родитеље? упита трговац.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство т |
| ћанска власт него муслиманска.{S} Какви су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбиј |
| ворим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb |
| сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече н |
| те је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, слетали њему на капу, на руку, |
| стајала кола или двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће с |
| нати звук топовске грмљавине.{S} Зидови су се градски ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је |
| село лајали и подскакивали.{S} Соколови су кликтали, и свак је са својим <pb n="117" /> поуздањ |
| о султана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили само преко његових догл |
| е нешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао |
| асом позивали верне на молитву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу крста; звук звона и |
| ици су се спремали и размештали; топови су непрестано грували на град, који је био са земљом ср |
| дати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ |
| тим се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно |
| се господари земљи и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити. |
| у говорило да није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> < |
| удо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југозапада, од Косова, види |
| за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необичним задовољством.{S} Сам |
| слутња.{S} У међусобним разговорима сви су признавали да се у Србији не може водити другојачија |
| и калуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али н |
| о промишљеном и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно заступи |
| орби међу интересима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова наје |
| авали откуда им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p> <pb |
| оницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито женскадија.{S} Полазило се у рат с |
| знамења пред кобним непријатељем; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умо |
| одавали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, прасце <pb n="41" /> или тела |
| чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна |
| еобично.{S} Заповести су издаване; људи су трчали с једног краја стана на други; војници су се |
| е њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају само са силом, да с |
| и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи су плакали растајући се с њиме.{S} Један једини човек < |
| а и до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, |
| се као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на свој начин, према својим ув |
| итва је била једино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сиро |
| тисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, |
| И нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је требало онима који су се били позатв |
| авалише на посао.{S} Комаде печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напр |
| > <p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом |
| и којих је лов и наређен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су с |
| а, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали д |
| дно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, |
| ластеоски људи из околних крајева, који су свом властелину плаћали погођени откуп за работу, ко |
| уна кола својих свакојаких судова, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали |
| сунчаним местима, испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испо |
| рахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу предани били.{S} Ватра је врцал |
| "183" /> <p>Два манастирска момка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S |
| ота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и н |
| ени тамбураши с великим шаркијама, који су певали јуначке песме о султанима и јунацима.{S} Поје |
| о лову, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} |
| наместити простиркама и украсима, који су у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb |
| али.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно нар |
| ради дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито волели и који би проводили цео ве |
| тио из својих руку много питомаца, који су се, као свештеници и калуђери, разишли по народу.{S} |
| .{S} Људи пак другојачије природе, који су свикли у свакој прилици тражити свој интерес и довиј |
| н, није нимало марио за западњаке, који су му њиховим биготизмом и великом оданошћу <pb n="61" |
| још већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.</p |
| грожђа прави особито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као мал |
| ара и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узима |
| ем од Видина и неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то з |
| деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удал |
| тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и |
| празнично рухо, повео би соколаре, који су соколе носили на рукама по ловачком начину, и свечан |
| не сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb n="181" /> на продају, без новаца.{S |
| се вајкао по обичају простих људи, који су увек против сваког плаћања господару и држави, не ми |
| {S} Тако су се очекивали догађаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика народна |
| м његовом, били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} С |
| трговци оружја, дрводеље, качари, који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, |
| били један калуђер и неки трговци, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће д |
| рицу.{S} За њима приступише Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} П |
| лица, која се предала, и Крушевац, који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острви |
| потражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-бе |
| прекора за људе из његова подручја који су пијанчили или лењствовали, или у нереду држали своју |
| шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту |
| д Стаменије, али у свима пословима који су се тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић |
| аше хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих села с оне стран |
| уд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалс |
| ста, на коме се служило пиће онима који су хтели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, |
| и су додавали што је требало онима који су се били позатварали у градове, а и своја су села поч |
| то и нешто пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели и најрадије слушали гуслар-Милојка би |
| тан Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше п |
| о том је царица упућена у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошт |
| ију код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа послужи старога деспо |
| ом узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше |
| јпре је било надстрељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кро |
| те у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p> <pb n="183" /> <p>Два манастирска |
| >И поче наново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не проп |
| .{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме |
| вљале.{S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај пос |
| д шљива прави врло слатке колачиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао |
| рочито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике одвео је |
| им који су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена |
| } Они отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали би у д |
| Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се српски послови могу европском и западња |
| о зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом. |
| } За њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћел |
| Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити |
| ије га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султ |
| стира у манастир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се п |
| м, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S |
| ако је осим других деспотових људи који су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ни |
| јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов господар, ст |
| иђемо једној гомилици простих људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и |
| род оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Г |
| уда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно ве |
| ранице, говори другојачије.{S} Они који су некад овде држали села поручују по људима својим поз |
| ко су један по један изумирали они који су још памтили старо стање за хришћанске власти.{S} То |
| .{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цр |
| n="282" /> <head>XX.</head> <p>Они који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и |
| крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали |
| и из отрочких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли како |
| м стави на чело онима многобројним који су киптели на све стране и који су били против Турака.{ |
| а не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистр |
| напретка!{S} Помози им против оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{S} Учини с |
| сваке врсте.</p> <pb n="292" /> <p>Који су имали земље или имања тражили су како да се измире с |
| {S} Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да |
| чели се међу собом разговарати.{S} Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, |
| Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p> |
| дражила радозналост наших читалаца, али су се чудили како се у детињској игри показала већ пото |
| у владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског Мира (1444) опет били уступили |
| ште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима и |
| у потпуности врши прописане работе, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих била го |
| ај заступа тако звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале случај или последицу хи |
| лити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Т |
| абота је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нове го |
| овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је на њихову врату о |
| се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и саветовања.{S} Д |
| ућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за п |
| е пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Т |
| есели гласови са тога краја надвишавали су све остало на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драг |
| ез кувао и остављао за зиму, завршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких п |
| кршно стење подигнуто у небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њи |
| едино уздали су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време |
| хов и зелена трава испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту нала |
| то десило за њих неповољно, приписивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима |
| ицати са свима својим Турцима; радовали су се хришћанским победама на Смедереву, на Бањи и на К |
| могући се никако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са сви |
| знали колико ће то трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до тр |
| егунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа н |
| носе соколове на руци.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и за |
| ни људи који су нам их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо м |
| .{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша т |
| , по пољу, с обе стране Нишаве, пружали су се редови кућа и имања, у којима су становала или ок |
| у своје царство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} |
| пи к извршењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По |
| пођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвоз |
| урци, нови насељеници пиротски, стајали су са својим старешинама у нарочитој групи, готови да п |
| и јагањаца.{S} Момци с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини а |
| Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови новобрдским старешинама, да се |
| чека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са |
| огобројан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Која |
| , само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1456 зауставио је проц |
| ц још није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито |
| коли су били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С |
| ругога реда.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе задатак да се старају о про |
| јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени б |
| и, на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоц |
| аја у нараштај овим послом бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикав |
| старешине, архимандрити и игумани знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак |
| били су против те политике и заступали су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb |
| еђу деспотом и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову |
| истрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме господару.</p> <p>— Ви с |
| прави смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни за какву по |
| и били су и онда против тога и сматрали су да често случај заступа тако звану правду Божју, али |
| ву.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су као ослобођење из ропства.</p> <p>Кад се уставише но |
| послушности и уређеном лову.{S} Хватали су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на н |
| лову.{S} Хватали су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано пр |
| и неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем |
| Поједине стихове тих песама пропраћали су узвицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и |
| ло, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, |
| о.{S} Његов глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито же |
| Гвозденовић и Драгош Плетикосић слушали су са жудном радозналошћу богате поуке Калистратове о г |
| усађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа ј |
| као год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим пос |
| ме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по необичној живости у турском стану да се спрема не |
| штај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у г |
| >Деспот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише |
| или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних крајева, који су сво |
| еле косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, на |
| не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ко |
| њи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сваки св |
| су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су |
| и овога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се |
| оци или робови, колико их је било, били су искључна својина њихових господара, онако исто као д |
| та, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Бр |
| прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога манастира.{S} Над с |
| као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једн |
| хајкачима, ловцима и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из |
| {S} Али уговори и воља господарева били су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала с |
| ли да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака |
| тово сви образовани људи из народа били су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, цркв |
| <p>Насељеници сељаци средњега века били су, нарочито на великим властелинствима, подељени <pb n |
| а, Призрена, <pb n="177" /> Скопља били су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговци ору |
| усправљено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на раф |
| м воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на су |
| Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су понајвише слободни људи, или туђинци, често Грци и Ц |
| одрасли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она природна наклоност ко |
| а, чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гвоздено |
| ушана, као и Цароставник библијски били су штиво, које је отац Калистрат препоручивао његовим у |
| столичице, жбаниће и остале ствари били су довукли по читава кола својих израђевина.</p> <p>Дра |
| ну.{S} Велики и искуснији мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да често случај зас |
| мљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала отворен |
| најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и заступали су мишљење да се треб |
| бе, његова љубав према Стаменији добили су најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико |
| ару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају к |
| него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе саветовале Александр |
| дубивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци |
| p>Који су имали земље или имања тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те да што б |
| ост.{S} Грнчари са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојаких судова, који су у оно |
| јачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Царигра |
| ла како ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској политици.{S} Царица Ма |
| ити свој интерес и довијати се, мислили су којим би начином нове прилике требало окренути у сво |
| а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој |
| би неко превршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драго |
| сти.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпу |
| а о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с какв |
| > народом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је коло од ранога јутра.</p> <p> |
| ки низови товарних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, |
| ловима или крагујима старали.{S} Соколи су били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавиц |
| и службом, Којадин и Стаменија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друг |
| ељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њ |
| ити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Између тур |
| и своје песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде висила о |
| кухиња и кувари са својим справама ишли су напред.{S} По том камиле с товарима.{S} Царица је са |
| .{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и сматрали ову неминовну казну Божју ка |
| како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, |
| S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја с |
| еспот и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и пог |
| по избору својих родитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија |
| не да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Ч |
| ама и вировима или рибњацима насељавани су рибари, којима је задатак био, место сваке друге раб |
| разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нарочито у |
| аду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њи |
| Он хришћанима није одмагао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком ње |
| неке земље повратио деспоту, Дубровчани су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Висо |
| породици није било јединства.{S} Једни су добро разумевали прави смисао уговора од 1455 и смат |
| расце <pb n="41" /> или телад.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који |
| и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред |
| рота био је читав панађур.</p> <p>Једни су продавали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли ј |
| ни стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке |
| еспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} В |
| ољу прими поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сеља |
| ечице, одмах испод воћњака, распоређени су били купушњаци Гвозденовићеви.</p> <p>Неколико дана |
| Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{ |
| а довела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био с |
| их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{ |
| н је свршен.{S} Раса и камилавка једини су частан излазак из мога положаја.</p> <p>— Још треба |
| S} Наша земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо |
| када би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали девојку за свога младића.{S} Стамени |
| о им је што често служимо.{S} Неповољни су им хришћански празници и скупови.</p> <p>— Па чим по |
| јачије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И |
| настирима и калуђерима?{S} А после, они су, синко, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једн |
| } Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџ |
| чића Плетикосића из истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, без н |
| као поклон султанов за деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем |
| е коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сваки свога коња, па товар остављал |
| гласом одјекиваше кроз планину.{S} Они су се примицали манастиру.</p> <p>— Победиће онај у ког |
| ти? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени сви |
| , ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи о |
| мињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опе |
| но време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нарочито место, јер су они своју робу, м |
| Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Б |
| еспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају поуздано како су дошле з |
| је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи раздори; Немци су били не |
| е много властеличића под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је |
| — Шта мислиш, синко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попу |
| трговцима и о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе притиска неспокојство, неизвеснос |
| астелинов и фамилије његове.{S} Прозори су били испуњени танким провидним платном, а на средини |
| мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори су становали све по занатима, у гомили сваки по свом за |
| не вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакивали.{S} Соколови су кликтал |
| да браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије навике, другојачије одел |
| њима се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи љ |
| ла твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} |
| ом на Србију преко Пирота.{S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Морав |
| се спрема нешто необично.{S} Заповести су издаване; људи су трчали с једног краја стана на дру |
| > <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и почели се међу собом разговар |
| идело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били тешком бригом.{S} Сваког |
| ечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом меланхоличном пажњом.</p> |
| о на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба напити у здравље |
| царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицама, кој |
| ској да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се нису дале променити поред |
| неколико властеличића.{S} Властеличићи су имали по негде и засебно, самостално, по једно село |
| и ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село изабрали зб |
| у Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим љу |
| ише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали закуску.{S} Старешина лова, Јанко П |
| так кћери староме деспоту.{S} Посланици су носили поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кад |
| јутра.</p> <pb n="174" /> <p>Оптуженици су са засуканим рукама, али забринути стајали пред две |
| е, своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су владали овим добрим старцем, и он није знао шта је д |
| с једног краја стана на други; војници су се спремали и размештали; топови су непрестано грува |
| м појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, разговарајући се.{S} Жене и |
| акође, трајали унутрашњи раздори; Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био |
| епископу и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвозд |
| ње и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непрестано разносили закуску и пиће; она је једнако |
| ива била за климатске промене.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, м |
| ла из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стајали спремни при камену, који је пред вратима ста |
| меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и с |
| аше на све стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене прасце и јагањце и разно |
| су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па су га р |
| едонског били Персијанци.{S} Византинци су у својој књижевности тим именом и Турке звали.{S} Та |
| чео напад малих хришћанских лађа, Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са |
| Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с д |
| је имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бедема насртали у |
| } Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложнији, много истрајнији |
| ане.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј ис |
| <head>III.</head> <p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 год |
| из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и оне ч |
| било је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав |
| на очи.{S} На <pb n="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и остал |
| не нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикосићу, |
| , а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, замишљене, показујући дубок ум |
| из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде. |
| се обележавала тврда дисциплина, којој су подвргнути били калуђери.{S} Којадин застаде, и плем |
| а своја места, испод галерије, на којој су турска господа поседала била.{S} На једном крају дво |
| ао у дворану богато намештену, на којој су гости седели частећи се и припијајући, а уживајући у |
| овластица.{S} Једна депутација, у којој су били: владика, протојереј градски, старешина градски |
| рити.{S} Изван трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, п |
| еће, засађено на гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у друг |
| у, превисоко ти деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како |
| птембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош |
| ирио општи страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам |
| и војници којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао |
| p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме влас |
| појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да |
| ке војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, |
| звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, |
| е била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сибињанин Јанко, као главни војвода, и пап |
| ја се звала <hi> војштатик </hi>, којом су се издржавали ови најамници а и остала војска деспот |
| ио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањ |
| обично спојено с овим књижевним, у ком су се живописале иконе, или оно што треба живописом изр |
| рска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахи |
| ји је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто в |
| су тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трговачким пословима и о ситницама у блис |
| дини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запа |
| удром одговору Александровом.{S} По том су редом пратили Александрово покоравање Атине, Рима и |
| о, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоценим млетачким засторима.{S |
| страт.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне предање наших словенских апостола, а оно што су |
| летикосићка, обе одличне домаћице, живо су се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене пр |
| Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсц |
| ржава на данашњи начин издржавала, него су војници распоређивани на издржавање по селима.{S} Та |
| ер се књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, а преписати једно дело у више ексемп |
| нису претрзале преко целе године, него су једне друге све сустизале. <pb n="185" /> Имао је на |
| задовољити ни у једном манастиру, него су морали управо путовати од манастира до манастира, да |
| стирски момци, који се нису мењали него су на свом месту остајали до своје смрти, научили свима |
| е што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разликовању |
| ли, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он налазио да |
| пот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће б |
| иле су добро насељене и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле од кретања војске, |
| алуђера, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању изв |
| зујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследни |
| опаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су др |
| астима даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани с |
| ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нама стари оставили, ми треба тако |
| ила је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће Гвозденовићева и Плетикосићева б |
| што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели наваљивати у густим гомилама на гр |
| Па хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плети |
| све књиге.</p> <pb n="151" /> <p>— Како су стари нас учили, одговори отац Калистрат, ми онако у |
| даље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турске старешине наспрам цркава и манастира, све |
| и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе саветовале Александру да свој белег (гр |
| мало по мало земља мењала све више како су један по један изумирали они који су још памтили ста |
| о да му се родио син Александар, и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспели да о |
| Самокову, како је Којадин рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n="240" /> попаљ |
| рао свима својим противницима, али како су се, најпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и |
| е.{S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је као младић ступио на престо, војв |
| вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— |
| и њихова права и имања чувати тако како су их чували православни <pb n="250" /> господари.{S} Т |
| еравали деспота, да знају поуздано како су дошле заповести од новог султана, да се највећа пажњ |
| ављала наше читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњ |
| Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имањ |
| бина још није била раставила, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обуче |
| од Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали догађаји, који су одмах настали чим је |
| ризрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавали српску историју, и отац Калист |
| оће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и туро |
| ватру спремали, или се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и више.{S |
| им се није смео свак забављати.{S} Само су господа и властела могла ловити са соколовима.</p> < |
| ије обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјекивале, коло је непрест |
| , око Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе |
| тригу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина његова путовања, све у нади да ће му |
| и стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош П |
| чке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у т |
| некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је на |
| цу Калистрату чинило највећу радост, то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било |
| би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини родитељи, само што |
| пља, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци, који су путовали |
| ирода пусти крила своје нежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било зап |
| ца, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите породице да буду < |
| једно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговор |
| ном, Александар победио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је као |
| p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко |
| м, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хришћани несложни, слаби, за војевање неумешни, у ре |
| анима, непријатељима Турске.{S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буде, а |
| , синко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложни. неспремни, неорганизовани.{S |
| а, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква |
| S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника |
| е вратили кућама они српски војници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о том |
| м љуцима властеличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бит |
| Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било ње |
| помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити |
| и од великих царских манастира, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиланда |
| ће се раширити турски пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некад |
| и!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу |
| војску под једном командом тако као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску |
| то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Кр |
| а су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра Македонског били Персиј |
| динови и Стаменијини родитељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики |
| ке твога неодобравања?</p> <p>— Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S} Он |
| ње наших словенских апостола, а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака светиња.</ |
| свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато што су под султанском руком и Македонија и већи део земаља |
| и, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођ |
| се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по народу мислили да у том повратку има и њего |
| зе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поре |
| свога властелина и господара.{S} Пошто су беспослена властела много времена проводила у лову, |
| ца и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, п |
| су разгледали многе продавнице, и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе оде |
| А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде слова подарена, онај је изговор остао |
| д сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а |
| о задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто су разгледали многе продавнице, и пошто су и девојке ку |
| о их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицали код судије, а није се могло утврдити |
| одице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а п |
| ола?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их |
| ного требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у господским кућама и у |
| тављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички |
| нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости |
| још од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ ко |
| се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта х |
| они су имали своје нарочито место, јер су они своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, м |
| тога времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови оставили тешке трагове.{S} |
| ом приликом учинила Стаменија, први пут су му отворили другојачије видике.{S} Размажени син вел |
| , улазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на |
| друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што |
| о, каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у којих је младост претворила се у |
| и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег |
| елина племића и сељака меропха.{S} Њему су, заиста, <pb n="92" /> по светоме писму, били једнак |
| оучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин је јо |
| оказао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светог |
| е био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница за на |
| властелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни ка |
| олним кућицама. <pb n="87" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је био сп |
| да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим |
| претворила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали |
| о место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се пл |
| да биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерин |
| велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} Служене су још две три со |
| својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање жива човека |
| е поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино поз |
| ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или |
| ођење деце или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом |
| р купци долазе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, м |
| ластелина и његове породице, у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене куће, у који |
| ости људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настав |
| турској.</p> <pb n="231" /> <p>Топлицу су, међутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Гвозденов |
| а, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већ |
| ет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</ |
| Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи мом |
| заше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклони.{S} Је |
| } Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим |
| n="293" /> и уз њих минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали верне |
| а се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превис |
| колико ће то трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три чети |
| на, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зл |
| д у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна хришћа |
| ултану.</p> <p>— Превисоко ти царство и сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланици |
| ам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти мог |
| прошлости, увек занимљив, представљају сувременицима у облику приповетке, којим се и модерни ж |
| и је стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за шербет, налик на путир.{S} Покрај тога места, на |
| о искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао |
| ти како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Ту |
| не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, ал |
| па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, к |
| S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна д |
| в.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Божји Суд, је обелоданио твоју кривицу. <pb n="175" /> Призна |
| ака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише кри |
| ара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се сав с |
| е да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим би неко пр |
| икућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд добро <pb n="192" /> утврдили који је кривац.{S} Шт |
| ела.{S} После повољног свршетка Божјега Суда окривљеник није имао <pb n="176" /> ником ништа ви |
| е учио људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверницима не обраћа |
| едио да му се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} |
| зује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматни |
| о својим потребама; да никада не тражи суда турскога; да своје свештенство сматра као своје уп |
| ке, противнике вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде |
| те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају |
| знало како ће кога срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели храниоци свеколикога љ |
| Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна с |
| p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре вр |
| о месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, зар за казну |
| о често заливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још као једини |
| е лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако су молили Бо |
| авно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онд |
| ећ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита царица.</p> <p>— Јесмо, превисоко ти цар |
| уши.{S} Он је размишљао о својој личној судбини, нарочито од онога горкога дана кад су га кући |
| уна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су не |
| тклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити до |
| ерном, црном руху калуђерском оплакујем судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности |
| игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамницу.</p> <p>Мал |
| езања.</p> <p>— Стари Гвозденовић тачно суди, синко, само је претерао.{S} Погрешио је грдно што |
| могао судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није |
| жилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја пров |
| правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано железо из ватре пред црк |
| властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одс |
| и ћефалија (начелник) <pb n="169" /> ни судија.{S} Ја сам сам пошао и начинио се оруђе правде и |
| ам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани војвода, самозвани ћефалија свуда док |
| љу.</p> <p>Пошто су стално одрицали код судије, а није се могло утврдити другојачије ни за једн |
| нко Сибињанин, познаваоци овога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља во |
| вештенство сматра као своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је |
| и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде |
| исам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} Али мој тужил |
| Марка трговца.</p> <p>— Јесам, честити судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ |
| е и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати најпре једно |
| атре су стајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега један калуђер с епитрах |
| а се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав проговори првом оптуженику, по имену П |
| ко растурена.{S} Цркве су господариле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архи |
| ја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, истина, није манастирск |
| њу и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господ |
| То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман суди.{S} |
| сту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближ |
| обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасн |
| ти понедеоник се вршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало |
| озили су по пуна кола својих свакојаких судова, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И |
| рски намесник.</p> <p>Нема више српских судова ни ћефалија, ни других старешина.{S} По градовим |
| ће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубровник |
| с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S} Около чесме је све било л |
| збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову опту |
| се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано же |
| железо из котла кључале воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале |
| манастирским старешинама, или изборном суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да о |
| .{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је онако морало би |
| плетеним правним расправама прибегавало Суду Божјем на више разних начина, обично онда кад ника |
| Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којади |
| а Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога весеља |
| По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли превисо |
| враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Круне, |
| о закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме |
| брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд пој |
| и сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на |
| {S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега |
| на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори отац Калис |
| аласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p |
| да мучна и туробна, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неумољива игра случаја |
| цом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгр |
| пло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очински пољуби |
| адама.{S} Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је врати |
| а, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он |
| сам, честити судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Д |
| т тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпусти љу |
| м Маром.{S} Миља је, једва задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S |
| о куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано копкаше шта му тамн |
| јући оно неколико секунада, с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела. |
| , опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да о |
| На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене доколениц |
| г сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене доколенице; око стаса угасито црвен појас.{S} С |
| били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале кап |
| ачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} |
| деновића у Плочнику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју глав |
| госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин |
| је је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и |
| у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су пов |
| истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неких година, и прошао срећно, и как |
| тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај м |
| икне на спахију и спахија на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Су |
| негде на клизавици или низбрдици.{S} У сукобима соха је, према прилици, служила и као оружје.{ |
| тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горк |
| у у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба просто |
| и.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти и смрти |
| Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове ми |
| у.{S} Разумевајући добро шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београд |
| рка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао своју наклоност пре |
| утем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који |
| посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збегове, па раза |
| у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену |
| е почело примицати пролеће 1455 године, султан Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са |
| рота.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је би |
| потов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло |
| <ref target="#SRP19130_N2" /> и остали, султан, са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у |
| спотици, пошто је очима протрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још т |
| ма, којима се топио у телесном уживању, султан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђ |
| сколик турски стан падне у српске руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Сул |
| утња, којом је био обузет <pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последњ |
| што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за се |
| тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, |
| ско, оставивши код куће све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну |
| менем неке мисли, као један предлог.{S} Султан је према теби милостив.{S} Могућно је да би се м |
| лика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадо |
| пи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ |
| лима и да нападају тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па |
| нити је што читао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибиња |
| <pb n="11" /> двор вежу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом |
| ђани почну пролазити један по један.{S} Султан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — |
| граду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Београда гледао св |
| /> <p>Мир се по том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио |
| не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне с |
| пота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прим |
| томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми |
| ми казати?</p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, је |
| угарске границе.</p> <pb n="49" /> <p>— Султан Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и з |
| ији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на Србију прек |
| док једнога човека траје.</p> <p>С тога султан поручи заповеднику града да му каже погодбе под |
| ве више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војск |
| молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми к |
| це, нарочито за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови това |
| ил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војске и да поздравља десп |
| овић, али све не треба веровати.{S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{ |
| едио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишље |
| </p> <pb n="264" /> <p>— Како то? упита султан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слоб |
| о мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут |
| а границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није од об |
| благост према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бит |
| г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом с |
| цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву православнога |
| је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својој наредио да се ца |
| шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађ |
| ти са султаном мир по захтевима које је султан у почетку рата истављао, на име: да се султану у |
| су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ |
| /> <p>Дервишко предсказивање о коме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се годину или |
| а се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје власт |
| , како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у |
| же били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави |
| вићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у |
| љења била је и особита милост, којом је султан при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа и п |
| р ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра по |
| зденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље повратио деспоту |
| ује на реч султанову.{S} Говори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} Мора се очекив |
| и за војевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором.{S} То |
| 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к |
| их граница находила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала |
| и да може путовати.{S} Српске посланике султан ће примити у први петак, и њима ће се предати су |
| је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са границе био му је доне |
| кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се султан попео на престоно место, пожурише се к њему паше |
| јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад на Цари |
| Ви сте моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да |
| може, у крајњем случају онако како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо |
| ар се како окренула моја политика, рече султан мало свечаније.</p> <pb n="33" /> <p>Царица Мара |
| ш нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се |
| ндирима.</p> <p>— Не, не могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале.</p> <pb n="19" / |
| ила по упутствима игумана Калистрата, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдарив |
| е само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад |
| има уз пиће.{S} При једној такој забави султан на пречац занемогне.{S} Донесу га једва жива у д |
| рици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нови султан показиваше најбоље расположење, али не говораше |
| ише, мој посланик може стићи кад и нови султан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита деспотица.< |
| д чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, колико сутра посл |
| се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила да пр |
| и да поздраве своју султанку, коју нови султан с толиким почастима к њеном оцу испраћа.</p> <p> |
| еговим друговима, наврати се опет млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нови султ |
| теличић Плетикосић, али чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све што стоји, овако как |
| Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мехмед махну руком заустављајући га.</p> <p>— По |
| бу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, |
| са запада.</p> <p>— Може бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с моји |
| е моје поздраве деспоту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се |
| Ја хоћу верност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има |
| престолонаследник Мехмед, који ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мар |
| ао дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> < |
| надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњег с |
| оложај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва донесоше |
| евска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српске р |
| ином, постављеном зибелинима.{S} За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То је била |
| ећ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да |
| ија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам |
| ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као |
| о слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта то управо значи тек |
| како овако дуго трајати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, па да и |
| ећ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима између града |
| оци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, |
| н?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му вре |
| Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султан.{S} |
| команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да уд |
| ја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на |
| } За господски живот доста му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш зас |
| е с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново под |
| је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, размишљајући баш |
| д свих и свакога.</p> <pb n="265" /> <p>Султан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плоч |
| жне мисли растера.</p> <pb n="18" /> <p>Султан Мурат је такође походио каткад своју султанку, ц |
| узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо |
| ским у томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љ |
| о је било већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Н |
| у одбрани нимало попуштала није.</p> <p>Султан је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља п |
| вора покојнога султана и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} |
| ој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, бел |
| топа из Београда.{S} То <pb n="275" /> султана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се |
| ољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, па је остао мртав н |
| ску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султана Мехмеда?{S} Ко се може њему одупрети?{S} Такога |
| 30" /> <p>Ја сам једанпут видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с дес |
| ек тада познао праву опасност од новога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом |
| нопољу сам био при почетку владе новога султана Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану |
| {S} Ко се може њему одупрети?{S} Такога султана још турска вера имала није.</p> <p>— Знам ја ту |
| Ослобођење Смедерева и одступање самога султана Мехмеда особито је оживљавајући деловало на све |
| ну и по након онога разговора покојнога султана и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву |
| ћу 1413 године, царица Мара се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја би |
| о дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у намери да се српски деспотски и |
| граду ваљало је увек држати слободан за султана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по |
| војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} На султана се викало као на највећег вероломника, што је н |
| то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога толико колико на његове доглавнике.{S} З |
| ир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Е |
| стању да задовољи и најдубља размишљања султана Мурата и да помогне оријентацију његових простр |
| уздано како су дошле заповести од новог султана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у |
| утицај Србије толико порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком |
| као да их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити |
| ма.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћн |
| аш познаник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђур |
| шила аудијенција кнеза Гвозденовића код султана Мехмеда II у марту 1451 године.</p> <p>Сутрадан |
| кивао се повратак господара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању. |
| су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb n="283" /> <p>Мало више од четири месе |
| имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на таласима ду |
| ба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре мож |
| n="246" /> оних стопа, пошао да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смедереву ра |
| не признајем више никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се |
| рбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, који је из њих изашао.</p> <p>Може се |
| <p>Може се мислити какав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му |
| ремонијалу.{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре п |
| д од 1456 зауставио је процес и забавио султана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђурађ, међу |
| висне хришћанске земље?{S} То је морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Т |
| <p>Ускоро је царица отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутствима иг |
| p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:</p> <p>— Преви |
| илу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад б |
| е хришћанство нема шта жалити на велике султане Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац |
| ду попустљиви и справедљиви мусломански султани и њихови чиновници и кадије, они ни из близа не |
| и сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш веру м |
| да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспот |
| кад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси |
| дру Македонском.</p> <pb n="20" /> <p>— Султанијо!{S} Ја сам ти захвалан за та упутства моме ми |
| го година по том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупил |
| ркијама, који су певали јуначке песме о султанима и јунацима.{S} Поједине стихове тих песама пр |
| а ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, д |
| нству проведем остатак живота као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављ |
| урађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропст |
| царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње да сул |
| Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази на хришћанске службе и у цркве које су |
| мало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113" /> деспотове кћери, око њених дво |
| говораше царица.</p> <p>— Ничим, драга султанко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као |
| изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има већ <pb n="40" /> шеснае |
| ан Мурат је такође походио каткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких п |
| рочитој групи, готови да поздраве своју султанку, коју нови султан с толиким почастима к њеном |
| } Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска војска ударила, фамилије би |
| шта се може радити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спремање војске, које је о |
| и ће камиле терати, одређени као поклон султанов за деспота.{S} Они су имали заповест да се дог |
| нде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одговараше царица, да ја држим свој засебан |
| ао том приликом и да одговори на питања султанова, која би му тај везиров човек усмено саопштио |
| узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови новобрдским старешинама, да се такви јунаци и |
| е мале, полусакривене дворске црквице у султановим дворима у Дренопољу.{S} Црква замириса измир |
| ултанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У султановим вртовима око дворова, робови вртари већ зали |
| ој такој прилици узнемиривала и плашила султанових пожуда.{S} И сад јој зазебе надно срца, кад |
| старам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У султановим врт |
| е све спремно.{S} Нови двори по наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> соб |
| } Стари Гвозденовић се налазио у пратњи султановој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоце |
| их.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мехмед махну руком заустављајући |
| оз шеснаест година што их је провела на султановом двору у страху и зебњи од господара и од њег |
| а за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Није много по том прош |
| ао мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у његовој седмој години, и како јој се као ле |
| е сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори како је султан нов човек кога још |
| лаве и наже бегати главом без обзира за султаном самим, којега су полу мртва носили у Софију.{S |
| с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват полож |
| .{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, час |
| n="257" /> 1454 закључио општи савез са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше |
| о, да може у име деспотово закључити са султаном мир по захтевима које је султан у почетку рата |
| Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.</p> <p>— То би |
| овори с превисоким деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно задово |
| Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја чинити што је чин |
| рви пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је |
| само у намери да се српски деспотски и султански турски <pb n="11" /> двор вежу међу собом.{S} |
| мити у први петак, и њима ће се предати султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пр |
| њајући се, приближише султану, нарочити султански момци прихватише поклоне, па их уздигоше и по |
| ена им места.</p> <p>Одмах по том момци султански донесоше као чаршав од свиле међу посланике.{ |
| добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима никад није заборављала ни своју веру |
| ране, замирисане миром силнога цвећа из султанских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да |
| моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} |
| но сневесељена после ове походе младога султанског орлића.</p> <p>— Да, да, то је свршено, шапт |
| твој, често заборавља да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хришћанима, непријате |
| упита царица.</p> <p>— Зато што су под султанском руком и Македонија и већи део земаља које је |
| а.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборави |
| је гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску власт, па потврди Халил-пашу у везирству, одг |
| у добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љубимац.</p> < |
| у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану Мехмеду није требало много одмора.{S} Његови љу |
| а заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану није никада требало одмора.{S} Од Крушевца је о |
| дљивост.{S} Њојзи је главно интерес.{S} Султану се после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли |
| Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо па |
| } Једва с мраком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Беог |
| крај самих дворских врата којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, велики |
| а дошла на Порту међу првима, да новоме султану изјави саучешће српскога деспота и да се постар |
| оме треба да желите поклонити се самоме султану и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?< |
| е и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с тим да свак ост |
| у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, |
| рвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденов |
| ицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним сановима служио п |
| једнако се клањајући и гледајући у лице султану, кнез и његови другови поседаше на одређена им |
| тише поклоне, па их уздигоше и показаше султану, који је седео на своме узвишеном престолу.{S} |
| се посланици, клањајући се, приближише султану, нарочити султански момци прихватише поклоне, п |
| ангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску прибирао и у |
| не и, пуно задовољна, дубоко се поклони султану.</p> <p>— Превисоко ти царство и сувише је мило |
| је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они |
| ти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Турск |
| } Путујући у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара се устави у своме манастир |
| од њих када се може јавити самом новом султану, кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао |
| Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствари, и он |
| о положају у Турском Царству и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом предосећа |
| отидоше на Цариград да помогну турском султану освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то |
| ако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и д |
| е сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату после Сегединског Мира, тако сам готов с |
| ажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити |
| анска.{S} Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да нападне уг |
| у.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала ве |
| менити пријатељу, одговараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати исти |
| p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> <p>Којади |
| — Зар, господару, сумњаш?</p> <p>— Увек сумњам, не због деспота, него због његових суседа из пр |
| не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сумњаш?</p> <p>— Увек сумњам, не због деспота, него збо |
| је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам |
| страстан.{S} Нека Господ отклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Бож |
| је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свет |
| е ће показати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбр |
| ало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори десп |
| т Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> <p>— Збиља, збиља, тврђаше Гв |
| а понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистрата. |
| уди су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шта да рад |
| </p> <p>Драгош погледа у оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под турском влашћу? упи |
| је са мојом женидбом, одговори Којадин суморно али веома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, си |
| ву.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро |
| бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако |
| ке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Смедерева.{S} С |
| весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па продуж |
| ? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? |
| жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице |
| и а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</ |
| као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што |
| ера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не кло |
| рушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу запрепастише се в |
| не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно |
| кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога и момк |
| рство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> |
| То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад |
| и, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољства.</p> <p>— Реците нам, ко је н |
| а да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb n="123" /> небо |
| вени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине за о |
| чном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарска икона Матере Божје.{S |
| у, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му с |
| ле на врло заклонитим, к југу окренутим сунчаним местима, испод винограда, који су даље по брег |
| али су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, фамилијарни дворс |
| ло, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се видети једно ослабело, измучено |
| утог, жбуна видело Миљино лице, обасуто сунчевим зракама, видело се само са стране; видело јој |
| војује и да своје противнике или будуће супарнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} |
| од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко ш |
| , нарочито веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велик |
| даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупљао из својих западних к |
| ри други један властелин, који је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше се сво |
| } У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозденовићу.{S |
| ретка!{S} Помози им против оних који су супротни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{S} Учини све |
| , и с њим и са турском заставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n |
| избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина, игумана, који је с |
| ево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне главиц |
| њам, не због деспота, него због његових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињанина.</p> <p>— |
| ежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би вам д |
| ва, деспот више не може веровати својим суседима са севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одг |
| Ред је држао један старији властелин из суседства.{S} Најпре је било надстрељивање, за оне који |
| еновићева и Плетикосићева биле везане и суседством и службом, Којадин и Стаменија одрасли су, т |
| нарави био је са свим супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је би |
| је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у Точанима украо некакве телеће коже и однео их |
| } Кад с првим зимским маглама, кишама и суснежицама наста изненада и опет хришћанска власт и ук |
| одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту мор |
| ру његову.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} |
| Народ је с изјавама великог задовољства сусретао деспотску породицу.{S} Царица Мара била је на |
| пископија.{S} Народ је радосним клицима сусретао царицу и њене родитеље.{S} Пред царичином носи |
| ним свећама.{S} Пријатан звук кадионице сусретао је из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Цари |
| ого њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке! г |
| деновић је отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке да |
| {S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што |
| осада није била многобројна, и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало је не |
| ко целе године, него су једне друге све сустизале. <pb n="185" /> Имао је начин да од шљива пра |
| тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он да |
| вет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште око опаље |
| де ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља вид |
| родом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти деспотств |
| оња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра каравански капетан да знак за полазак, свак би ск |
| а јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо д |
| и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим калуђ |
| ош за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити |
| ао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити кроз Србију да нападне уг |
| Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и с |
| бија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећа, |
| Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима се из |
| те православне властеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане?{ |
| ши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о |
| н учинити?</p> <p>— Морам одмах, колико сутра послати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Ма |
| то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који ј |
| бро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих р |
| дало, мораће клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Ср |
| као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разговора велики везир Халил-паша |
| ји, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Нај |
| у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.< |
| ао да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после лова, који је Којадину, брату њеном, до |
| који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота |
| ти.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте с |
| Мехмеда II у марту 1451 године.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{ |
| али.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, тако к |
| град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког времена града Београда готов |
| наче се за обичну кућну потребу служила сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За |
| као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружице.</p> <p>— Дра |
| аком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и пов |
| пошто се сви силни топови послаше које сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војс |
| рада где стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађен |
| {S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати |
| ва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жерави |
| умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако |
| , много жита за случај опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, којима су требали хладовин |
| е, обично само с једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад д |
| покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага нед |
| аној шири од грожђа прави особито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било |
| не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне |
| ло да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћ |
| или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на |
| ванредна црномањаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће |
| повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта противност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљ |
| ских господара, милански господар Фрањо Сфорца беше 30 августа <pb n="257" /> 1454 закључио опш |
| навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га |
| да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнут |
| јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца, кад су баш |
| али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као ј |
| носи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које се показују једнаке с данашњим народним жив |
| ош нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p> |
| била црква — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, начинише се господари земљи и народу.{ |
| травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког бр |
| пкаше шта му тамна будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се непрестано по његовој глави, |
| Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове с |
| ад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и <pb n="134" /> |
| Којо, Којо!{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Д |
| аја је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постане туробан и највес |
| с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да н |
| ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Ал |
| оже.{S} Они који буду пред народом када та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја с |
| тај словенски превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, |
| p>— Султанијо!{S} Ја сам ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и |
| и </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бринути се м |
| што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити један по један.{ |
| ме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма најподеснија за показани задатак.{S} Ако њему |
| нулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила срца Турцима и преузнела њихове наде |
| а или детета — природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала |
| м путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља и |
| шћанин може достојати раја.{S} Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст |
| вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, десп |
| руга, непозната, немила?{S} Зашто да се та <pb n="120" /> дружба за цео живот изложи случајност |
| и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у на |
| ружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ран |
| не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозде |
| ржао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и |
| S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, одговараше Ми |
| н оставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављал |
| едала су <pb n="230" /> чудно та села и та насеља.{S} Све празно, све посакривано.{S} Куће поза |
| аве давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали нов |
| ноги нису ни сазнавали откуда им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу били оба |
| товања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није унапред познато где ће |
| уди, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> <p>Управника имања и рудника из |
| е.{S} Изгледала су <pb n="230" /> чудно та села и та насеља.{S} Све празно, све посакривано.{S} |
| надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити во |
| .{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} |
| женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Којадин је, |
| да смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} |
| .{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили војс |
| а белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што |
| Полазило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће |
| његова свршити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла |
| Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Н |
| олико сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада није било много црквених имања.{S} Мало који од ве |
| /p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код |
| в човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозд |
| у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{S} Човек је био иначе нар |
| настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турске.{S} Тек су тада |
| све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чис |
| видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало да он без ње не |
| ти као сваког другог непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— |
| гумана Калистрата, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb n="289" /> ј |
| н и папин делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише |
| ст од новога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариг |
| годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новога султана Мехмеда II |
| био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадова |
| сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате |
| четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тада, <pb n="254" /> слушала чудан, дотле непознати зву |
| ту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачк |
| да.{S} Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било |
| м морао крити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње |
| иљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спа |
| о општи страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по |
| ала наше читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњу М |
| е будућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши к |
| е главе, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није оно што је јава. |
| а чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући |
| опском и западњачком помоћу исплести из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој ве |
| и рођаци.{S} Њихови другови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро пон |
| озденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{S} Као и други трезвени људи о |
| е моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она |
| о уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља гово |
| <pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато наме |
| сковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда |
| јамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштатик </hi> наплаћивао од свакога |
| носила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин употребљен и овде при њеном уласку у српск |
| м једнако давао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говор |
| елики квадратни простор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је |
| и, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико |
| тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе где |
| ли посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни |
| саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И |
| су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се мо |
| нуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошљ |
| а, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p |
| .{S} И облик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облику п |
| рт.{S} Гвозденовић никако није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкрат |
| те данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, мак |
| авни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би н |
| свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, пасао са |
| слуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник) < |
| Никада се толика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и раз |
| оригинал и да вешти књижевници упореде тај словенски превод.{S} С тога се онда та књига била п |
| рица Мара са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавил |
| о је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код ку |
| у стању да разбију неспокојство које је тај разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву но |
| ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главно ј |
| ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано је да је некоме десп |
| страта да набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен препис, те је он дао трошак да једа |
| {S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се погодити не може.{S} Они кој |
| tle></p> <pb n="14" /> <p>— Зашто ти се тај живот толико свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато што |
| и муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан је свет |
| оје властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим љ |
| {S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Т |
| на рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако ш |
| догађајем обезглављена и побеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли ка |
| му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да с |
| звади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с |
| кви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако стари. </p> </div> <div type= |
| руна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти к |
| об, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су |
| према цркви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем п |
| , те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, ко |
| одговори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, обне |
| кину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брзу |
| ћали су узвицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним санови |
| к по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спр |
| да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина |
| али су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој н |
| ке.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало пу |
| д је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому |
| читог плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда |
| је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али |
| <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама пор |
| како није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице М |
| ните хришћанство.{S} Немојте веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска ј |
| очети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале |
| своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и значаје |
| с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа притврди и п |
| , Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова |
| га цвећа из султанских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник Мех |
| S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врата |
| и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, разм |
| би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба нап |
| корити ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беш |
| повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном цр |
| о у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потпуне телесне зрелости у Која |
| амату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име |
| дговори на питања султанова, која би му тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. |
| ди дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век п |
| онцима и ћуповима.</p> <pb n="57" /> <p>Тај се посао продужавао преко целога лета, до позне јес |
| тарих времена, и свак се напајаше њеним тајанственим успоменама.</p> <milestone unit="subSectio |
| е више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд |
| а да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У посл |
| еколико своје знање, своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су владали овим добрим старцем, и он |
| се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то |
| је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него што се могло спо |
| ли откуда им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p> <pb n=" |
| зубима, али ћуташе свак.{S} Страховиту тајну запрепашћења, страха, одвратности, која је сваком |
| био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња порука старога Калистрата.{S} М |
| ао већи лов са многим званицама.</p> <p>Така се свечаност једно јутро спремала у кући Јанка Пле |
| ра <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Такав човек био је најбољи кандидат за владику и патриј |
| и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни з |
| тима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима или варошима. |
| ао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му мо |
| 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к |
| је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао |
| о заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не |
| одговараше онај господин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам по |
| ен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да ср |
| а, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да |
| ги посао снага недовољна.{S} Саставивши такав план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго |
| тили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не могу.</p> < |
| У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S} Ч |
| о драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећутати.</p> <p>Л |
| илији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избег |
| се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се нису дале променити поред свега ш |
| е војничке старешине и војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Ср |
| апну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд јој такве мисли! упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој |
| свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве државне власти може бити вера слободна.</p> <p>— |
| вотом, писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има |
| ултанови новобрдским старешинама, да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопају под |
| дским старешинама, да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопају под развалинама св |
| ствари говори о домаћинским пословима с таквим <pb n="186" /> одличним домаћицама, какве су бил |
| е ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да, синко, би |
| } Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад ј |
| аном да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освај |
| воје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој б |
| не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему |
| ?{S} Ужасавао се и од самога помисла на такву случајност, која му се чинила готово неизбежна.{S |
| уживао што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је |
| да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови п |
| ign xml:lang="cu"> дьн </foreign></hi>, тако како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ств |
| ришћани су се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његова града, сабирали, и он им ни |
| пашовати, тако умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> |
| удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли о |
| да па удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" /> турска баци |
| падао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених и потврђених уговора.{S} Сав |
| у брзо показивати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице |
| султану Мурату после Сегединског Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмед |
| , лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу |
| у је постала права мајка и васпитачица, тако да се може казати како је, од онога што је малим д |
| српски, тако јуначног, тако издржљивог, тако одличног у сваком погледу, не би прошло без искрен |
| арода као што је српски, тако јуначног, тако издржљивог, тако одличног у сваком погледу, не би |
| ких граница, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Срби |
| сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин |
| ткуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међ |
| равославним државама свима без разлике, тако је узеће његово <pb n="202" /> значило да је цело |
| у како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, краставци |
| иљем — био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него с |
| султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има право; онда су уз |
| ако о хришћанском васпитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам |
| узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале да се учини неправд |
| радознала да видим тај манастир женски, тако стари. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| Цркви једнога народа као што је српски, тако јуначног, тако издржљивог, тако одличног у сваком |
| не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те ди |
| у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна |
| ћка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни п |
| ску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спрема |
| истинитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч прониц |
| градовима све више склањале у присенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота |
| ти које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, |
| те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним |
| једно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и зем |
| ће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ак |
| она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, |
| е коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било много, |
| рилике требало окренути у своју корист, тако да њима после промене власти буде боље но што је п |
| ма деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ван |
| е наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужно |
| лужбом, Којадин и Стаменија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S |
| Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Бо |
| Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог |
| ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на |
| ад. </note> <note xml:id="SRP19130_N4"> Тако се у Србији средњега века звало хватање и затварањ |
| к се такође морао учити. <pb n="294" /> Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама |
| , а код Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали догађаји, који су одмах настали чи |
| Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим других деспотових људи који су по дужности |
| га од своје властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и д |
| споређивани на издржавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од т |
| а у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавали српску историју, и отац К |
| је не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се |
| чево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбере за збег хомољски, који такође цео зароби и |
| и није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, |
| n="277" /> стане соколити нападаче.{S} Тако се развије одушевљен силан напад на Турке, коме он |
| свима великим манастирима по Србији.{S} Тако је после Хиландара боравио по годину, две дана у А |
| о папски делегат Јован Капистрански.{S} Тако почне напад на дунавску флоту турску.{S} Турске ла |
| њижевности тим именом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Александров био онај исти који је он |
| а упутства како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан |
| Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује туж |
| а домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препоручивши своме највешти |
| ем Панкратијем, калуђером царичиним.{S} Тако је царица свечано примила посланике свога оца, кој |
| ели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушност, да на позив ч |
| реће радећи.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш |
| и у томе је само заповести издавао.{S} Тако је њему једанпут сестра његова Каја споменула како |
| аћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његов |
| у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања његова искрена служба народу.{S} |
| е дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пр |
| ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице продаване су за скупе новце. |
| ће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размишљања, свагда мучна и |
| раће клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је јужна Србија пал |
| тају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио педесету годину живота. |
| ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти царство.{S} Оне су обе, једна за |
| дерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одговараше царица, да ја држим |
| уздржите, султан ће попустити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми м |
| гош, очевидно се сневеселивши.</p> <p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, |
| рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац |
| е једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и |
| уј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Б |
| да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се исту |
| , као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога треба <pb n="162" /> ка |
| се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је то |
| ="152" /> нама стари оставили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не |
| ако сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме |
| потових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је |
| ос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из ок |
| да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То м |
| те помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, заварани пропагандом католичком и уга |
| .{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити |
| вративши од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Ним |
| да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци д |
| него ли једнога правог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријате |
| >— Све је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има |
| сић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, |
| {S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за њ |
| а тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разу |
| ја није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви образовани људи из наро |
| ја крив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село |
| стински кривац, кад је над њим извршена тако страховита, мученичка казна.</p> <pb n="189" /> <p |
| а и сматрали су да често случај заступа тако звану правду Божју, али су велике масе народне сма |
| поклон да како манастиру оца Калистрата тако и калуђеричком манастиру Св. Богородице.</p> <p>У |
| ивали.{S} Срећа послужи старога деспота тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је |
| ја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако |
| ркивати и шале правити?.{S} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није снебивала, |
| ли говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и пон |
| <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један влас |
| ло је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га |
| ма и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима |
| у у сводовима велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Свето |
| Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ћ |
| ана може много учинити.</p> <p>— Све је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја |
| је напаћене земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, госпо |
| увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш сво |
| дећи се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и д |
| ородицом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прили |
| О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Калистратом.{S} И |
| лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{ |
| b n="162" /> казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину |
| у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене куће, у којима је спремано ноћиште и бор |
| елин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да се то данас једва може зами |
| да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с |
| еблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада на |
| е за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{ |
| преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица отпутовал |
| истрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, да су ми се |
| е писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао.{S} С истом љубављу и с истом и |
| игумана Калистрата, радујући се што се тако млад човек тога посла примио.{S} За онај крај није |
| свога учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије |
| аља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После његове смрти |
| је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S} Кад се свршила моли |
| и у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове |
| рбо је народ чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога |
| тиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Дра |
| хотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и ре |
| у халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халц |
| ао оружје, заиста се оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомилом, која је била све већа што |
| етурио педесету, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{ |
| раброшћу и уздањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочит |
| бије, за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турс |
| жића за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се |
| може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} О |
| ску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда на ново охрабри, да се и даље |
| ате.</p> <pb n="268" /> <p>— Добро је и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на његовом путу; |
| ик вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на по |
| ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј |
| > се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?... упита чисто зач |
| тац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат |
| манска.{S} Какви су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада?</p |
| , и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни повратак кћери староме деспоту.{S} Посланиц |
| о да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не |
| они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они не помишљају.{ |
| буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство?</p> <p>— То је за М |
| ећ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају само са силом, да се само ј |
| заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпуту |
| гласови о догађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вр |
| хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађано јеленче, поче скакутат |
| треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило |
| али веома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућ |
| кофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не свр |
| ао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да |
| ријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могл |
| то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.< |
| овластице и њихова права и имања чувати тако како су их чували православни <pb n="250" /> госпо |
| се књижевност онда није могла развијати тако како се данас развија.{S} С тога се велики пријате |
| n="54" /> <p>Није лака ствар управљати тако великом кућом као што је била кућа властелина Вито |
| пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја |
| ога колико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делег |
| такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да прост |
| рос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листиће <pb |
| ај.</p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усме |
| {S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S} Помози, господару, ако |
| имао државну војску под једном командом тако као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војс |
| ек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неких година, |
| ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он говори, већ другојачије, црквенски, онако |
| а образован човек, Којадин га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, |
| Није то могао другојачије учинити него тако преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгод |
| с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гв |
| то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{ |
| е уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Милив |
| мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао |
| трате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовић |
| ем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме |
| ди!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да |
| аше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред |
| н. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се |
| ивидном мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као |
| сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држав |
| овићева, меда је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у госп |
| так, ни среда, нити икоји пост.{S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друг |
| од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би с |
| да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош |
| јницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког времена града |
| ина велика властела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће. |
| на прође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихових обаве |
| е о господи и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне препоруке о трпљивости, о мило |
| внови и прасци и месо се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref target="#SRP1913 |
| н запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, одго |
| , а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам |
| <pb n="127" /> <p>— Којо, Којо!{S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више |
| > и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— Онде где је Божјим |
| д се одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, |
| > <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а п |
| , Александар победио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је као мла |
| .</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S |
| "> <pb n="241" /> <head>XVII.</head> <p>Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог |
| неколико санова пред посланике.</p> <p>Тако се свршила аудијенција кнеза Гвозденовића код султ |
| ако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађура био на служби |
| чари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором |
| ика са далеких степа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су једа |
| ехмеда?{S} Ко се може њему одупрети?{S} Такога султана још турска вера имала није.</p> <p>— Зна |
| т, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, скиде |
| арен лов, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколове на руц |
| е шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, било узвишено, и на средини је стајао велики ср |
| ити да од њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до б |
| коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављала наше читаоце и опомињала их како су |
| ио владалац без вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи раздори; Немци су били неслож |
| ила испунила војска.{S} Топличка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пут грани |
| р с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође присутна.{S} Један је оптуженик био окривљен да |
| се скупила сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем |
| Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу остаде такође под заповестима већи одред, да чува границу од К |
| лишту, на пољицу испред градића, где је такође било изнето једно буре вина за оне који би пити |
| а.</p> <pb n="18" /> <p>Султан Мурат је такође походио каткад своју султанку, царицу Мару, и ак |
| пити велику количину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичи |
| заједно са својом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена, немогући се никако опоравит |
| е, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на своја места, испод галерије, на којој су турс |
| чина и турског војника.{S} Нов језик се такође морао учити. <pb n="294" /> Тако се у тихе слове |
| "63" />, деспотица и царица Мара сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне свештеним л |
| {S} Тако разбере за збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је сам |
| а, увек би га пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <pb n="60" /> антерију и мећући на |
| у по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало разумевао, јер је у оца његова један момак |
| се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и значајем своје породице, мило м |
| у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драго |
| где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изречену самртну пресуду.</p> <p>Н |
| у и рече: „Нека је благословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде његов калпак, крстећи се, и |
| ројна послуга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које |
| к новога српског старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце било непрестан |
| ар.{S} Поједина велика властела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је ка |
| Призрена, <pb n="177" /> Скопља били су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговци оружја |
| ио зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница за најод |
| ењивали, а на топовску ватру одговараху такође топовском ватром.{S} Сам велики везир Караџа пог |
| и ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја |
| рски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прилици узнемиривала и плашила султанових пожуда. |
| ву с пријатељима уз пиће.{S} При једној такој забави султан на пречац занемогне.{S} Донесу га ј |
| им хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само |
| тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с царицо |
| ана разбити.{S} Победа од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> <p>С |
| красне ките које је била поизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ов |
| ар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и ста |
| их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно |
| и од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у којима су му |
| а услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба напити у здравље дом |
| иће онима који су хтели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, који су певали јуначке п |
| Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витла |
| оном времену, непрестано копкаше шта му тамна будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се н |
| и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{S} Као и друг |
| м милоште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па |
| амницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање ниј |
| такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не |
| > <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p |
| и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао |
| ман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуше се сви пут манастир |
| рско, више калуђерско него световно, од тамно лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, |
| мнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међ |
| т сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова посланика, и с њи |
| едно.{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Ја |
| твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби султаново |
| гласова долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како овако дуго трајати не мо |
| а било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p> |
| аве није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјекивале, коло је не |
| Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турс |
| се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов д |
| које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука манастирима |
| су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладовини сед |
| арајући се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се |
| сти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S} У он |
| годне, око Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати |
| м постригу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина његова путовања, све у нади да |
| гош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па |
| е њима помогао новцима.{S} Требало је и тамо спремати се за турски напад <pb n="196" /> и оправ |
| ићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми нар |
| али две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздати и на које треба да пазе, ј |
| Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капистранс |
| додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, го |
| о о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, |
| Наредбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="2 |
| ку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског влаха како се бори око дв |
| ађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на Београд опет н |
| и; попалиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S |
| ије његове.{S} Прозори су били испуњени танким провидним платном, а на средини је, међу собама |
| то, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред госте.{S} На узвишеном месту са |
| S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се та |
| бан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постане т |
| дно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинског Језера, како ми је казивао покојни отац Калис |
| че Калистрате, али има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— |
| от нису полазили у своме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разумевали.{S} Њихово пријат |
| ије оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мура |
| жности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу |
| а напрезања.</p> <p>— Стари Гвозденовић тачно суди, синко, само је претерао.{S} Погрешио је грд |
| вонило.{S} Постове је постио с највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по изузетку.{S} |
| номе угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="287" /> |
| то морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те |
| синко?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неодобравања?</p> <p>— Оно што су сажегли жива, н |
| х милостиво <pb n="36" /> и не заборави твога свагда верног слугу.{S} Буди милостив жељама и по |
| било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, проговори пристав.{S} Деде, Милија, прогов |
| ва, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља са |
| , то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султанској милос |
| могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да пом |
| >— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или поту |
| лика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то. |
| ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече између гробова, и |
| Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његов |
| д си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца, коме с |
| — То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на па |
| нека саслуша твоје молитве, нека испуни твоја надања, нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су |
| борављам, нећу заборавити твоје савете, твоје материнске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар с |
| Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када |
| е ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозде |
| Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша твоје молитве, нека испуни твоја надања, нека наврши тв |
| еби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и С |
| ти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли је милост падишахова, кад шаље слуге |
| } Није страстан.{S} Нека Господ отклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад во |
| жила.{S} Не заборављам, нећу заборавити твоје савете, твоје материнске поуке.{S} Нисам ли им ув |
| , нека испуни твоја надања, нека наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење в |
| ањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да дос |
| превисоко ти царство известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам |
| } Хвала ти, пречасни оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те надарише твоји тр |
| чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехоти |
| је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| звишене вере и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смер |
| , да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb n="16 |
| и и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место је и |
| то се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разликовању.</ |
| ако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образом морам истину говорити.</p> <p>— К |
| ку дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори |
| вица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништен |
| лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју |
| ам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да ј |
| Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица о |
| > издати, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би го |
| и на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спр |
| н одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене |
| о и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојом племенитом науком усадио корен свега честитога и |
| га властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Т |
| дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гл |
| накост још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{ |
| вори:</p> <p>— Божји Суд, је обелоданио твоју кривицу. <pb n="175" /> Признај што си одрицао, ј |
| ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S |
| тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља |
| <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да |
| урађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан крснога имена лично пре |
| ароде српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог суд |
| тања и своје смерне поклоне Величанству твоме.{S} Прими их милостиво <pb n="36" /> и не заборав |
| риградског Царства.{S} О Боже, преблаги творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахрани и помилуј Срб |
| н на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео как |
| амештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком поњавицом, била му је од |
| вест </foreign>.{S} Тим се обележавала тврда дисциплина, којој су подвргнути били калуђери.{S} |
| ио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма какв |
| страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли дале |
| инио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И |
| ставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи рад |
| како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самово |
| задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уз |
| е на другом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само Србија на свету и у |
| од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је о |
| кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске широке |
| огао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што ј |
| ржите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.</p> <p>— Тако нам |
| Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од как |
| ави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зависи и вера и отаџбин |
| црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, којом се |
| ио далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Поб |
| м и испитивањем.</p> <p>— Збиља, збиља, тврђаше Гвозденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако не веру |
| заустави и призва караванског капетана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима |
| оваше у његову срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе испред Којадинова зеленка, несташно га зад |
| тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миљ |
| е време царица је била веома забринута, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} К |
| е ружичњака и засипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио др |
| ли су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких заповест |
| вонише на службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се сп |
| гне старости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотст |
| иди манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у |
| беше развалио уста против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— |
| ди златник и од убруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам |
| које су на две стране полазили зидови, те су опкољавали прилично велики квадратни простор, као |
| ао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је |
| ако да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој бор |
| го се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни о |
| еш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наградама теби можемо показати осталима шта |
| ључио општи савез са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Тура |
| ла опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београд |
| се користе лепим временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину. |
| то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S |
| .{S} Њена је удаја била политично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у |
| мамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даћ |
| ци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од |
| Св. Николе тај добар исправљен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписуј |
| е требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који с |
| еру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка од туча била му |
| е властеличића.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Др |
| Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповес |
| ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не мењају, јербо су оне предање наших слов |
| бом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушн |
| ате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Б |
| давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудрости, стрпељивости, и |
| {S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То д |
| p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори М |
| гласове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручу |
| анпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> |
| еби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи |
| те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажар |
| ам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа промени. |
| , по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си |
| Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те |
| одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И |
| буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће мо |
| ио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспо |
| што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији? |
| ц.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна |
| ој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј |
| би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је с |
| ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино |
| одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу каз |
| ла си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово |
| p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што се |
| ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и п |
| " /> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистра |
| знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке д |
| ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може за те не марити? промуца она, погледав га погледом који је |
| се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао ј |
| ах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш |
| лим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је |
| се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пуст |
| ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је сти |
| /p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало тре |
| устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за дру |
| тима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми |
| више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ов |
| не заборави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те ви |
| ству.{S} Она би Гвозденовићу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толи |
| се омладина из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и ве |
| му могао отказати?</p> <p>— Онај је на те потегао мач, рече му сестра Стаменија.{S} Какав је р |
| у пријатељству, не једанпут опомињао на те дужности стрпљивости и благости, без којих на овој з |
| да тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те ви |
| ла, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове црнога дима.</p> <p>— Власте |
| екстове.</p> <p>Дворкиње отворише врата те мале, полусакривене дворске црквице у султановим дво |
| рагош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно шт |
| и син Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и заступали су мишљење да се треба држати Т |
| е <hi> Многаја љета </hi>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог |
| овек оштар и поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочника и Точана, многобројан и веома доб |
| Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и ка |
| љем; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу поглед |
| послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице седео један, који је имао велику масницу на |
| ве добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како |
| ље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи |
| у часовима његова самовања.{S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} С |
| Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мисли |
| омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, |
| но са старешинама града Пирота, изађоше те поздравише царицу.{S} За њима приступише Турци, који |
| уги посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, |
| а то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон царски, одговори Драгош набусито.{S} Устај, ве |
| ра једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може бо |
| } Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љуб |
| ије.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калист |
| есно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских |
| е се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска |
| >— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја |
| ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; |
| арем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти |
| е пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно видео, Стаменија, <pb n="115" /> рече Којадин |
| ско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да ка |
| тера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те разумео, мајко, одговори Којадин плашљиво.</p> <p>— |
| аком твоје узвишене вере и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, обасја |
| ини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси тво |
| вагда бар он лично разрачуна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259 |
| е свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се |
| таменија.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је |
| кроз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, ал |
| а ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?< |
| м учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} |
| , плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти не |
| ин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није |
| ко ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто |
| је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка ко |
| , држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам пр |
| ша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће моје налоге да се о то |
| тим брашно манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирских стражара.</p> |
| и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао мени несрећници, закука жена!</p> <p>— |
| веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли в |
| а, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом |
| т Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупљао из својих западних крајева |
| м је ишао силан свет, јер је необичност те ретке казне свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћеф |
| ако пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb |
| анкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с једном већом или мањом су |
| отпуности врши прописане работе, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих била госпо |
| ђера, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању изврше |
| ка наврши твоје најтоплије жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опе |
| ?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, проговори |
| Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош |
| че онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу. |
| је.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше т |
| ма украо некакве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицали к |
| бхрвале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те могла разгалити, господару, говораше царица.</p> <p> |
| је ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} А з |
| акати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као |
| разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми не |
| сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p> |
| би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги камен. |
| м могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им |
| Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да |
| бе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила |
| то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он од |
| она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ј |
| проговори младић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш |
| мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се |
| ару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и признаде.< |
| ац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, видећемо, одговор |
| — Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то тебе тиче?</p> <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме |
| ришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, ш |
| хим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет |
| еље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни др |
| гло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих пош |
| само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, Миљо, |
| /p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И |
| ри Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на после |
| самит.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p |
| ћ.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном прил |
| е западни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад |
| Да примиш ислам, те да нашим наградама теби можемо показати осталима шта чека оне који се добр |
| а.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не могу да се |
| , као један предлог.{S} Султан је према теби милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.< |
| а.{S} У осталом зар мој отац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и х |
| а није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, сле |
| n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, несташна?</p> |
| е, што би особита царска милост једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло пр |
| ни с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и п |
| сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, |
| едноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе |
| пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом |
| ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и на |
| > <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша во |
| е он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз |
| 28" /> <p>— Немој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, др |
| Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{ |
| мљу држи по султанској милости; он увек тегли хришћанима, непријатељима Турске.{S} Све што су С |
| ећ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској политици.{S} Ц |
| се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља бр |
| без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јерб |
| е, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се вршил |
| ати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност он |
| вори он одмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да п |
| вешто прерадили по хришћанским мислима, тежњама и потребама.{S} Не мање је наше читаоце занимао |
| оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била историјска дела.{S} А |
| страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње |
| д свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, на |
| а да је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве државне власти може бити вера слоб |
| раширио општи страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај |
| аху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однек |
| ора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи |
| џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турске.{S} Тек |
| су се разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски |
| асност од новога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Ц |
| аху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу би |
| на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један манастирски момак |
| је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којо |
| о да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{ |
| <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и |
| нут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новога султана Мехмед |
| го владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, |
| у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник је Мехмед већ имао |
| ровачким караваном од триста коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да |
| чињао га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним зе |
| — Поручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину |
| оћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну српску земљу.</p> <p>— |
| т II, али је познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој ста |
| обро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обра |
| толички владаоци у разним земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни вл |
| си у најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако |
| е да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио |
| блага, божанском милошћу напојена поука текла је за свакога под једнако као извор чисте планинс |
| уге деспотове.</p> <p>Последња реченица текну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кро |
| ропство, многе су штете почињене, многе тековине за права Бога паљевини предате.{S} Силан је св |
| ега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поносио се њима као да су његов |
| у крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На оружје, на одбрану, народе, ако ни |
| собито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мутан и неразумљив, деспот бе |
| 0" /> читати и певати црквене прописане текстове.</p> <p>Дворкиње отворише врата те мале, полус |
| нок скот словесан </hi>, писаше у оном, тексту, <foreign xml:lang="cu-Cyrl"> послушљив, своје б |
| о да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</p> <p>Ово усмено превођење отац Калист |
| ребе, стају или наслон за стоку, краве, телад, коња или овце.{S} Понегде су стајала кола или дв |
| рња он им показиваше манастирске краве, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку више ман |
| гањце, овнове, прасце <pb n="41" /> или телад.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепац |
| {S} Близу њих стајало је испечено једно теле и неколико прасаца и јагањаца.{S} Момци с ножевима |
| p> <p>У тај мах је с наступањем потпуне телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и ду |
| дан ниским страстима, којима се топио у телесном уживању, султан Мурат је био човек дубоких мис |
| која закаснела крава где муче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући сеоског |
| једноме суседу у Точанима украо некакве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пош |
| иле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном месту, могле и превућ |
| ворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклони.{S} Једна велика ваза од ко |
| е окићено драгим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На |
| ледња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући |
| се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из Београ |
| еновићев испод Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опе |
| Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скоп |
| камилама и с камиларима који ће камиле терати, одређени као поклон султанов за деспота.{S} Они |
| своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из све |
| рати у Београд, а његова војска продужи терати Турке цариградским путем све до Пирота, свуда па |
| о ни како људи међу собом живе, ни како терете међу собом распоређују.{S} С тога себичност њего |
| у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на |
| несталним и немирним политичким животом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље би |
| ици, држале су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и изн |
| олином и над Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу зап |
| азумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас |
| да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли да |
| изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на |
| у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могл |
| .{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати |
| за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена, о коме ми прич |
| и њене напомене о некаквим разговорима тетке Којадинове.</p> <p>Ни лов, ни сва његова забава, |
| о су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће повере |
| је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити н |
| авна.{S} Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекају тешка искуш |
| добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> |
| о.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n="46" /> работа, а друго га |
| страте!</p> <p>— Благосиљам, синко, али тешка срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј неправду и |
| остала иста.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нове господе на веру, на об |
| а су времена настала.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тре |
| > <p>— Не, не могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим |
| о српско.</p> <p>Кад су се објавиле ове тешке заповести, свак је претрнуо као пред последњим ча |
| словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине |
| западњачком помоћу исплести из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био м |
| р су на њему недавнашњи ратови оставили тешке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране |
| .{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говора |
| ехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерев |
| отворише.</p> <pb n="125" /> <p>Мушким, тешким и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којад |
| ему.{S} Уједно моје највеће сажаљење на тешким губитцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да н |
| е се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. </p> </div> <div type="chapter" |
| у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним расправама прибегавало Суду Б |
| искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тренутцима који чекају свакога од нас.{S} Нека Б |
| ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких послова везана била с млекарником, са сиром и ма |
| ојне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помаж |
| n="34" /> по нарочитом церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} |
| еље и радост војника после тога случаја тешко је било испричати.{S} Кратко време после тога, Ја |
| дају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја |
| > <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешк |
| страта.{S} Млади игуман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити |
| а живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја с |
| ом свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да се маши фо |
| кову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили |
| ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса на крају јула, заједно с |
| врши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђ |
| ли је било насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S |
| што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби међу интересима и уверењима, многи су се, |
| пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</ |
| о, гости су Гвозденовићеви обузети били тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак који се |
| у.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И Кал |
| пљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имања од грабљивости на |
| поред 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасвим почетнички обрађена у приповедци „Калуђе |
| разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим ствар |
| .</p> <p>— Којо, Којо, одговараше Миља, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њо |
| га срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели храниоци свеколикога људског делања, за |
| данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припали свој вошт |
| ости и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врли |
| довољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много инте |
| ке политике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини кој |
| по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме |
| ра са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То верујем и |
| се са свога троношца. — Каквим добром, ти красни младићу, овамо код маторе врачаре?</p> <p>— Д |
| овек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија калуђерица!{S} Ка |
| барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стамени |
| шћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам |
| е мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео. |
| о сад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад наст |
| г Јанка Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, |
| аше деспот зажарен.</p> <p>— Господару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{ |
| жбун уцветале ружице.</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца она, пријатно се повративши од лаког изн |
| а.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за |
| Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка |
| шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа |
| </p> <p>— Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву |
| народ штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојом племенитом науком усадио |
| бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко |
| о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти д |
| видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај м |
| ти, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако о |
| > <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те |
| ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, ниси пријатељица....</p> <p>Дра |
| иљо, Миљо, мируј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} |
| свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије навике, другојачије о |
| а ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} |
| кад имање попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студени |
| ру Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, д |
| шу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не да |
| све <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала.{S} Данас ј |
| и, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети за поклон |
| Добро, добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али |
| д царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам |
| } Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо |
| кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђерица.</p> < |
| тва, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но |
| остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо о |
| ам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћан |
| и се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим |
| 100" /> узимају да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумев |
| је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад с |
| оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су т |
| оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар |
| ништа заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест |
| Стараћу се, превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посла |
| , па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Пом |
| то видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није т |
| о си одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка трговца.</p> <p>— Јесам, честити с |
| зумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брин |
| куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад оче |
| {S} Запали свећицу, па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена посте |
| и католици, одговори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То |
| имо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Г |
| ати.{S} Ми не знамо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по |
| рачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале ман |
| закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ранио манасти |
| рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?< |
| одељење дворца.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, дакле, дворник честитога падишаха што си мој дом |
| е Стефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да са |
| он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци м |
| ажим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како |
| ови послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља |
| покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти н |
| и начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} |
| тирског стражара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао |
| чином могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и пра |
| } Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И |
| и ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо д |
| ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> < |
| р си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала |
| , вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав |
| и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавниц |
| румену, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Ниса |
| тац Калистрат.{S} Зависи од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи. |
| Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>И |
| а ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се са |
| дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разгово |
| ла и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, |
| ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко |
| зиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву |
| из мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам т |
| S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђе |
| ан дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар |
| и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би м |
| лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотов |
| аповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са за |
| ала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како ја |
| ен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек |
| ислим, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар |
| на.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих дево |
| си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог п |
| та ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Ни |
| њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брат |
| пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш вл |
| p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> |
| ешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покал |
| а <pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је |
| о она благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то |
| {S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад г |
| истане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад |
| и Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не би |
| S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако м |
| за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да т |
| пштег и много цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што си зраком твоје узвишене вере и н |
| друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти зн |
| више Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на |
| о, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, |
| <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим |
| тао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, а |
| ш се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу! |
| дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући се за једну ружицу.{ |
| и.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да нач |
| е нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје |
| же, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни мене |
| то имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ћ |
| ога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској |
| за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иш |
| а те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у |
| еби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останем |
| ити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су |
| р.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор засл |
| идела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита м |
| сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е |
| ести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место ј |
| во ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n="260 |
| аменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— Бо |
| агосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем размишља |
| > <p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да |
| дознало.</p> <p>— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Гор |
| вић, и нека смо препоручени превисокоме ти царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов |
| е могу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.</p> <p>— Царице мајко, биће што желиш.{S} Ч |
| на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повик |
| ђено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша куп |
| ржати читав месец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући се |
| /p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојк |
| бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги |
| трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет. |
| и.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те ј |
| ломани никад заједно не могу.{S} Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а н |
| о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не мо |
| стела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборав |
| S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се |
| при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспот |
| уци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријатељ |
| ју остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој отац има пра |
| p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба. |
| ић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да п |
| дговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савиј |
| и Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља |
| посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисл |
| да се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је цар <pb n="229" /> хтео она |
| и му моје султанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и |
| тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме преп |
| .</p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си се п |
| , момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу л |
| ао што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, д |
| дим по заповести игумановој.{S} Јеси ли ти купио јунце?</p> <p>— Јест, ја сам их купио.</p> <p> |
| ве јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам про |
| ку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Крун |
| и је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место стар |
| /p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацим |
| p> <p>— Може бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, |
| вори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах |
| .{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти |
| који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} |
| д би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цари |
| же, невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош |
| >— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и ј |
| — Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том |
| {S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону се то ради, одговори Дра |
| гарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Са |
| ико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам радио о |
| на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тат |
| з царицу.</p> <pb n="128" /> <p>— Немој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и |
| Ништа зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку о |
| да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помо |
| ли опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћан |
| <pb n="20" /> <p>— Султанијо!{S} Ја сам ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти |
| гано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без |
| ита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{ |
| а игумана Калистрата.</p> <p>— Честитам ти, рекла је игуману царица Мара, честитам на свему.{S} |
| Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши |
| о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У до |
| > <p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске послове.</p> <p>— Упућујем |
| је и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, |
| и добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам |
| > <p>— Превисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те изв |
| шао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје место није више овде; велике и свете дужнос |
| {S} Томе више није време.{S} Превисоком ти царству данас требају <pb n="32" /> други саветници, |
| > хтео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> < |
| <p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, и |
| ре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Гос |
| вати, тако умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> <p>— |
| у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мисли оженит |
| з Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Б |
| мењају мисли.</p> <p>— Има право високо ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче ц |
| а сам сувише мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам ум |
| Много боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 ли |
| </p> <p>— С тога би се места, превисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране могло пома |
| ове.</p> <p>— Упућујем народ, превисоко ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му з |
| еђу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бо |
| љубимац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мог |
| </p> <p>— Ја сам то и мислио, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе с |
| упита царица.</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши |
| еспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам |
| ли Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко ти деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој н |
| се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да |
| им саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; |
| ругом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пр |
| без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, одговори калуђер, то не можемо, на жалос |
| и да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам запове |
| лаву и намршти чело.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити што ти ве |
| ра полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску |
| се поклони султану.</p> <p>— Превисоко ти царство и сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли |
| новић поче говорити:</p> <p>— Превисоко ти царство!{S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђур |
| бегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство известим, да чујем твоје заповести и да их у |
| те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пусти своју смерну поданицу да пође у своју |
| Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д |
| особито кад нас на то упућује превисоко ти царство.</p> <p>После тога царица отпусти посланике, |
| > <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање Католичкој Римској Цр |
| куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство да напоменем неке мисли, као један предлог.{ |
| се не може!</p> <p>— Мисли ли превисоко ти царство одмах путовати?</p> <p>— Чим будем готова с |
| е, каквим год начином, помоћи превисоко ти царство?</p> <p>— Не знам, одговори царица.{S} Могла |
| рбе.</p> <p>— Нека је честито превисоко ти царство, одговориће на то отац Калистрат.{S} Зависи |
| д чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи пом |
| вори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе |
| немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не че |
| ј још мало за старо друговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут |
| ни несрећници, закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} М |
| — никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу забора |
| рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} |
| а је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Ни |
| и?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} На |
| оз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што б |
| тво, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле |
| рипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева лица. |
| а су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Бо |
| i></title></p> <pb n="14" /> <p>— Зашто ти се тај живот толико свиђа? упита царица.</p> <p>— За |
| мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да |
| озденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога с |
| она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, свој |
| , свештеника и народа.</p> <p>— Не могу ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трп |
| а стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много |
| нко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворена.{S} К |
| .{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испр |
| заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојо |
| на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубо |
| пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Н |
| ством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У с |
| се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад д |
| ниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо ви |
| вори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} |
| ра у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно |
| За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском зак |
| завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не призн |
| ро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош |
| у две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пру |
| против глаголати не вест </foreign>.{S} Тим се обележавала тврда дисциплина, којој су подвргнут |
| нио му се за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облику приповетке износи дело студи |
| н Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити сељацима хајкачима, ловци |
| изати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, |
| , који ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај |
| хаљином, постављеном зибелинима.{S} За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То је б |
| е кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили |
| донске војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Дари |
| о после изласка Којадинова.{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за |
| <pb n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око моста пред |
| еговим <pb n="37" /> друговима одмах за тим.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с камилама и с |
| n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p> <milestone |
| еле у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, |
| кад, никад — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим поштовањем поздрави царицу, која |
| је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовим |
| остајали до своје смрти, научили свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, о |
| х и потврђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да |
| у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мисли |
| у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске столице, и — то је све |
| е, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмица |
| .{S} Византинци су у својој књижевности тим именом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Алексан |
| ли нарочити соколари, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} Соколи су били |
| о. <pb n="281" /> Слава му, што је умео тим се случајем потпуно користити за овај мах.{S} То он |
| Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војс |
| {S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба.{S} Ратови су, напасти су, |
| ршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, |
| он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари |
| д старога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је с |
| и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он кући путем који је скретао н |
| моћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455, још, нада све то, обележ |
| султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без у |
| ош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су га |
| овој, ја милосник (извршилац).</p> <p>С тим речима ћефалија разви повељу са златним печатом, и |
| јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, |
| ци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада није било много црквених имања.{S} М |
| била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао |
| би.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца свога о же |
| да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка н |
| киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући |
| нику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, онај што су му |
| оче игумане.</p> <pb n="288" /> <p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанс |
| а познање народне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне |
| то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шал |
| пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевидно туробно располо |
| задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} |
| им-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље |
| и, међу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме доста променила свој дотадашњи начин живота и више |
| она страдао.{S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с т |
| што, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери |
| , који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостиони |
| оде турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са |
| два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, готово пл |
| властелина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Са |
| а грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих финих домаћинских послова, он је увек држао ћирицу |
| и ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} |
| оје, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу међу многима |
| лтанима и јунацима.{S} Поједине стихове тих песама пропраћали су узвицима присутни дворани.{S} |
| је коначно променио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али |
| S} Сва је кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У же |
| нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да пожи |
| пет били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пруж |
| угли Турско Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао првих дана напред само онај који је |
| твеног трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може много учинити.</p> <p> |
| сићевој.{S} Миља Гвозденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, којом |
| е морао учити. <pb n="294" /> Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче увла |
| смицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па п |
| "> <pb n="23" /> <head>II.</head> <p>На тихим дунавским водама спушта се пролетње, фебруарско в |
| разматрање, миловао је тонути у уживање тихих али величанствених природних дивота.{S} Леп изгле |
| но порумени и пружаше му руку.{S} Он се тихо спусти поред ње на празно место на клупи и брисаше |
| да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они |
| игнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом с |
| часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поузданог породичног живота, с којим је био срас |
| иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искрености и оданости.</p> <p>Миља |
| } При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што није могао јавно д |
| стављао је извесну вреву и покрет према тихоме једноликом животу сеоске куће малога властелина. |
| ла, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудрости, стрпељивости, издржљивости, верности, |
| ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се как |
| зе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане, замир |
| за.</p> <pb n="124" /> <p>Певушећи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сум |
| сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене теков |
| еније, али у свима пословима који су се тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић није |
| а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, по таласастом зелен |
| сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њихових обавеза властелину.{S} И |
| им жаром живо интересовао за све што се тицало политике, пође на поље више града, одакле је чет |
| азговор, да се извештава о свему што се тицало северо-западне границе Турскога Царства.{S} Опши |
| че?</p> <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру к |
| реко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како љу |
| јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то тебе тиче?</p> <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, ј |
| е мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна власт треба да је једна |
| оштвом свештеника и калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозден |
| ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Пра |
| ство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да ј |
| гурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, мо |
| воре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим |
| помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште политике и скорашње будућности.</p> <p>Дубро |
| узети били тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, као к |
| него световно, од тамно лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држ |
| етовале Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради на штитовима |
| ога султанског орлића.</p> <p>— Да, да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављајућ |
| а, рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле дев |
| смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац |
| но што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да стар |
| тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{ |
| Угарске.{S} Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и |
| га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеш |
| на власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од српских владалаца у |
| за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је |
| озденовићка, Србија се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добро |
| а био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру |
| b n="68" /> <p>— Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с |
| веру и свога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тима |
| о само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често забор |
| то беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже |
| м и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шт |
| ко било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су |
| S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </ |
| егови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гро |
| ља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац при |
| и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у турске држ |
| високо ти деспотство, одговори калуђер, то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су |
| у оцу Калистрату чинило највећу радост, то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је би |
| p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се |
| Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{S} Игра је заподенута |
| и?</p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас гре |
| ибе од хришћанског топа из Београда.{S} То <pb n="275" /> султана баци још у већу јарост.{S} С |
| учио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.< |
| ква може рачунати на земаљска имања.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна н |
| о вољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служ |
| но Турчин у овим земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> <p>Стари Калистрат махаше гла |
| раве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу тро |
| ио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини родитељи, само ш |
| бију, па да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, |
| онављајући своје уобичајене молитве.{S} То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја |
| и било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног поста.{S} На чис |
| и час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде |
| од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање Стаменијино, њен разговор о не |
| огу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном ти |
| Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, |
| из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а |
| стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} |
| сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био т |
| у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нем |
| послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то се, на жалост, избећи не може.{ |
| Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци, који су путова |
| љски језици као на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1 |
| ан пође на престоно место у дворани.{S} То је била на неколико степеница узвишена пространа гал |
| равославни <pb n="250" /> господари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, п |
| .{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb n="16" /> <p>— Царице |
| о, не знаш, јербо с њима радио ниси.{S} То је опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима |
| настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни па |
| ="128" /> <p>— Немој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, |
| отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио. |
| вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата |
| о, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, |
| ли старо стање за хришћанске власти.{S} То стање је остајало све даље на страни, улазило је све |
| природа пусти крила своје нежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било |
| а да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао с |
| свакидашњи стан властелинов, чардак.{S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан к |
| коња је био превешен неки замотуљак.{S} То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистр |
| ва војска за њим, само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би |
| жим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која ме је послала да |
| д извршио реч, дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султа |
| ="48" /> с великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себ |
| ј син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спаса |
| — Сад сам разумео, одговори Којадин.{S} То значи: треба цркви служити одано, с пожртвовањем, па |
| тајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне историје.</p> |
| ин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} |
| помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити во |
| кој седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазва |
| љу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пр |
| асти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуно |
| натна тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, синко?</p> <p>— Манас |
| ј кули стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> |
| дговори млади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам је једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и п |
| ао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти с |
| и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, али после двадесет и пет годин |
| е он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро распол |
| боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био м |
| ло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Калистрат особито радо имао.</p> <pb n="95" |
| служиш вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још једини пут којим се може својој савести данас |
| чајем потпуно користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да су |
| <p>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је |
| , готово независне хришћанске земље?{S} То је морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђур |
| птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите породице да буд |
| чином отвориле владичанске столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но |
| мени несрећници, закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S |
| о пропадне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја ва |
| знаш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То верујем и видим, одговори госпођа <pb n="145" /> Кру |
| за оправку једног дела града.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А |
| еки манастир ваших калуђерица.</p> <p>— То је манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице |
| ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно.{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо |
| ећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, оца Калистрата.{S} Њега је, нерад |
| очека свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђе |
| у слози и у покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, с |
| веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али |
| мо што иду под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није |
| гарским краљевским намесником.</p> <p>— То је од последњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Ва |
| да сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и лечи све, одговори отац Калистрат.{S} И ет |
| наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром било свршено, чим би нестало ср |
| ца? викаше каматник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} С |
| заповеда високо ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо о |
| >— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано отпутовао у Смедерево неким |
| о власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај начин који је мог |
| , није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав се |
| овић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S |
| који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга би |
| <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и |
| ухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се |
| подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радовао |
| робуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон царски, |
| м-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од |
| рао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу |
| султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} Да није пр |
| 8" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве |
| ритиска неспокојство, неизвесност, и да то јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било у гла |
| одговори Којадин, али морам признати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првен |
| а ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тог |
| } Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} |
| изговорио, задовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ каз |
| мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је ра |
| њему његово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио |
| што друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато |
| чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при |
| и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио |
| {S} Они који буду на местима нашим када то наступи, састараће се начинима који онда буду могућн |
| жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не |
| ота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и |
| оре, већ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима ш |
| — Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути |
| ш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или манастирским старе |
| а на његовом путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је |
| пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, властеличић у |
| о његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достојанство |
| путу; његова је природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охрон |
| елиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> < |
| ооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто во |
| зван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, |
| n="81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо н |
| ена — никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављам, нећу заб |
| Па тога треба <pb n="162" /> казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљ |
| бији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској |
| м нудио митром владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена ж |
| ње ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске удружи с катол |
| престолу.{S} Један од паша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у гале |
| наместе људи које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Ту |
| арицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен |
| милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то најискренија.{S} Али није то доста према мени самој. |
| е било надстрељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беоч |
| е, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје |
| је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко |
| ију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни |
| е тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће прис |
| а, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, |
| пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p |
| идем сам с мојим момком.{S} Не могу ја то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спр |
| а себи стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно |
| ле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанк |
| зати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S |
| и тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па д |
| , одговори он одмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треб |
| огла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S |
| а Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где |
| ља трошила и последњу пару своју.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S |
| блуди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они не помишљају.{S} Једнако нас <pb n="67" /> коре, |
| ко и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим |
| е коме се он обратио само се насмеја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одговор |
| укаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако |
| омисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на то помислим, сав се стресем.{S} Она калуђерица, коју је |
| {S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је политика |
| менију љуби, јер му се тада, када је на то помислио, показало да он без ње не би могао у животу |
| ито превисоко ти царство, одговориће на то отац Калистрат.{S} Зависи од превисокога ти царства, |
| ла, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ић |
| а?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на ме |
| егове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, п |
| отимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом |
| њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се свр |
| с.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није.{S |
| аше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да б |
| се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори Којадин, али морам признати да то није нем |
| у је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посла |
| мње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Буди |
| ест свога господара, особито кад нас на то упућује превисоко ти царство.</p> <p>После тога цари |
| је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и |
| с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, н |
| опио султан Мурат II, али је познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{ |
| жити онај начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред |
| е.</p> <pb n="49" /> <p>— Султан Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте б |
| вио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти |
| длуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна. |
| о, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба при |
| е примицаше пролеће 1455, још, нада све то, обележено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се у |
| м одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Милив |
| најстаријег сина, игумана, који је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио што |
| воје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време допусти ц |
| везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} Како д |
| азала да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не |
| и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да |
| се јадне незналице.{S} Са сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синк |
| х у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност престаје.{S} Онда сам ја |
| људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, |
| ом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} |
| Турци завладају Србијом.</p> <p>— Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што |
| ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазн |
| једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, р |
| е поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена, о ко |
| Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утиц |
| у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и |
| млада српска девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је би |
| ово Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна, и ударила је силно, али је и на ис |
| ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не знам.{S |
| а се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> |
| б.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични. |
| никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић малко узнемирен.</p> <p>— Как |
| Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смеде |
| од, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па |
| сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин |
| , и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и њега да све ч |
| Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог |
| и многобројна послуга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особ |
| и се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то рас |
| пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— |
| о не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да |
| јити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко?{S} Не можеш ли |
| лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога весе |
| ку им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село |
| шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом |
| га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења |
| објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Копријана <ref targ |
| је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих година, прилично пун.</p> <p>И |
| ца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида |
| ом.{S} Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђером царичиним.{S} Тако је |
| или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажизања |
| пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове |
| овом реду и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик |
| иге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро |
| меност своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову на |
| његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми с |
| ашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао ј |
| /p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе |
| у и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачије учинити него тако преобучен у рухо |
| , онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорит |
| вала му за то најискренија.{S} Али није то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што |
| ехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у вел |
| створење тако обесно и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> <p>Насељеници сељаци |
| <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то тебе тиче?</p> <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S} Тиче |
| е године живота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад је на |
| вајући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње мисије још већма утврдило б |
| а.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа |
| а жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али ј |
| орите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то противило предањима словенских апостола?</p> <p>— Сл |
| би је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може |
| сле подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи само, забаве ра |
| о разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га |
| није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то |
| и кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пу |
| Ко си ти?</p> <p>— По царском закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манас |
| да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— А како |
| апрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Ту |
| спуњено зебњом.{S} Нису знали колико ће то трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И |
| камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свит |
| војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му је |
| спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито за |
| католички владаоци у разним земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни |
| то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удав |
| Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као команданат војске него као деспот.{S} Град |
| а.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога чове |
| била је сваколика његова потреба.{S} И то му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила св |
| ила је још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима бил |
| з искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О |
| слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се крв несрећног |
| је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио о |
| к се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, |
| осиљком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад се и то посвршавало, женскадија с момцима навали да изврши п |
| а сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Оста |
| ојадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или н |
| Нишевљани су представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно са |
| се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p> <p>— Кад |
| руна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа н |
| би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мис |
| удно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност |
| утове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се ме |
| .{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Цари |
| p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотич |
| S} Треба мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја так |
| и и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице |
| а скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он о |
| Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> <p>— Али |
| таје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог н |
| етвом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо |
| а манастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа познаше манас |
| управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровча |
| је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим с |
| није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Злат |
| јачије одело, другојачији језик.{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало с |
| Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим |
| га благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није достојно српскога народа, пред којим је п |
| које је и њему тешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да доб |
| ма из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то исто јављају, одговори царица Мара.{S} Моји чиновниц |
| је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми |
| ље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n=" |
| о се оруђе правде и закона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А ме |
| иста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете. |
| е настало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак ко |
| едиште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Европа је патила од једног великог |
| е код Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп |
| та му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сети |
| к.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад н |
| дети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми б |
| кажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то не разумеш и не можеш ни разумети, Круно.{S} Ти наре |
| се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, |
| ј је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препадн |
| p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си се пола |
| па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Круна и |
| арицу.</p> <pb n="128" /> <p>— Немој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоћ |
| е већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима између гр |
| аниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топли |
| што га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком углађен |
| поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, показа руку, поче мицати прстима, и прекрсти са на |
| ехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Ка |
| цима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах п |
| а.{S} Ратови су, напасти су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога |
| едне заслужне породице.</p> <p>— Ја сам то и мислио, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвала ти, и |
| обри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера |
| је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, |
| да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво |
| те је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој |
| и се у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до |
| 49" /> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи ве |
| абусито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одврати Миливоје.</p> <p>— Устани, отвори вр |
| их нових гостију.{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> |
| онац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од бл |
| воје достојанство међу народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под |
| кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та ни |
| а се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У |
| пријатељи.</p> <pb n="264" /> <p>— Како то? упита султан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом ве |
| ом морам истину говорити.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, < |
| S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору |
| сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— |
| на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха |
| .</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ј |
| p> <p>— Не може, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завад |
| p>— Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам |
| фебруара 1455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе |
| Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан десп |
| е наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пр |
| аше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша |
| ш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један |
| оград са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по необ |
| аклоњен анти-турској политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац Калистр |
| ће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, слож |
| заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одго |
| нолико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њ |
| ће попустити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити запо |
| </p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана самога |
| ; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже |
| нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као |
| рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} Па колико је хриш |
| г тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће |
| о готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Срб |
| и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> |
| довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и до |
| е кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко |
| а за откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} |
| ати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим |
| , браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педе |
| х поданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет х |
| росидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, н |
| једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних с |
| Превисоко ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло што их |
| не плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш |
| } Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве |
| у свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опет м |
| и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по д |
| ам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а де |
| у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</p> <pb n="288" /> <p>Међ |
| ици.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог д |
| х дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мо |
| само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорека |
| озденовић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да |
| е болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршав |
| т умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник |
| лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, некадашњи Којадин Гвозденовић |
| арици Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори свој |
| е и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Ник |
| то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радовао се лову поглавито зато што је унапред |
| ивљим корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи останак од свога нарашта |
| d> <quote> <foreign xml:lang="cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Т |
| дахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш |
| мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нис |
| <p>— Нека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свака |
| и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло б |
| рат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, |
| послуже тополивцима.{S} А тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света није |
| у ту растоваривали сваки свога коња, па товар остављали себи више главе, а они би легали између |
| ним врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавици или низбр |
| себи више главе, а они би легали између товара и коња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра |
| вама ишли су напред.{S} По том камиле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињама путовала на |
| } Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрсне робе за дубровачке трговце |
| ра ићи, јер се поједини сплавови почеше товарити и спуштати к Смедереву.{S} Осим тога поче стиз |
| да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звон |
| дан стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио |
| утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и мана |
| тених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном и |
| је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прекора.</p> <pb n="127" /> <p>— Којо, Којо |
| никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у манастиру Светог Нико |
| изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и у ту |
| баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Кал |
| му се родио син Александар, и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспели да објав |
| може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма из Смедерева, |
| овић.{S} То нам је једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету до |
| и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је на бедну уло |
| угарску властелу међу собом измири.{S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојављење 1455 у |
| арицу Мару и примити њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манас |
| лочнику беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два в |
| ара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижевност онда није могла развијати тако |
| кве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављање празника најтеже падало.{S |
| аче његова нога не прекорачи више прага тога двора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему |
| ор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама његова појава наново развесели сестру његову |
| </p> <p>Па свакидашња храна свеколикога тога света разнога реда, који је у двору живео или слуш |
| ној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим вр |
| от?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога треба <pb n="162" /> казнити за то.{S} Како сме та |
| дају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишавали су све остало на панађуру.</p> < |
| скуснији мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да често случај заступа тако звану п |
| а јој приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам до |
| себан двор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу др |
| упити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> < |
| но што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у најближе велике манастире, у |
| езоше у пламеном мору, пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и гр |
| ству да се диже против Турака.{S} Услед тога расписа наређен беше сабор хришћанских држава на д |
| ла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед његов, све су ове мисли још в |
| је више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна дол |
| вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, |
| теоску.{S} Није било никакве користи од тога што се војевању на Турке стављао на чело и започињ |
| ише да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како |
| е Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се |
| ковао.{S} Весеље и радост војника после тога случаја тешко је било испричати.{S} Кратко време п |
| е било испричати.{S} Кратко време после тога, Јанко <pb n="243" /> Сибињанин искрсне изненада и |
| ћује превисоко ти царство.</p> <p>После тога царица отпусти посланике, препоручивши им да јој с |
| а у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који с |
| чин.{S} Па тражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденов |
| е!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али ш |
| ледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопни |
| причама.</p> <p>Од новости говорило се тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се |
| реме царица је била веома забринута, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када |
| е која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се турска војска с нишке стране. |
| у религиозном фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми |
| у.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једним о |
| рећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у |
| м заповест од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?</p |
| је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обуз |
| м.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> |
| најглавније, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како |
| пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</ |
| шћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епископ топлички из Беле Цркве.< |
| имао и половину Плочника, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочни |
| би оцу Калистрату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденови |
| да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му крив |
| с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх |
| анађуру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p> <pb n="174" /> <p>Оптуженици су са засу |
| уд за шербет, налик на путир.{S} Покрај тога места, на коме се служило пиће онима који су хтели |
| ата, радујући се што се тако млад човек тога посла примио.{S} За онај крај није више бриге имал |
| сприча новоме госту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на |
| а.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на |
| астојале из многобројних књига.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с |
| господским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа трговачка роба за иност |
| Ја знам, али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца пап |
| ко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него |
| вне власти имали веће поверење.{S} Осим тога недавно нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кра |
| где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта властелина и његове породице, у |
| о је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажизања није се употребљавала ни за што дру |
| ламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столица васељенског патријарх |
| ојави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао |
| оварити и спуштати к Смедереву.{S} Осим тога поче стизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војс |
| ахим-беја замоли да причека.{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда по границама заповести |
| шење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би |
| вори отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило било да га сад ов |
| мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сур |
| <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, с тога, сад не могу ништа одговорити.{S} Кад се сврше ови |
| вијати тако како се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи читања нису могли задовољити н |
| а очекују свршетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин бе |
| нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с |
| о противник и балканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Даријев |
| начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да |
| ници упореде тај словенски превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је ч |
| вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово |
| езан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећања била осећања целе Топлице; што ј |
| онима који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљ |
| е и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и з |
| нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута б |
| еднако, био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био |
| S} И то му је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било |
| ере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову наставу, старају |
| научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Царица |
| риликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистр |
| Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S} |
| лопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали |
| /> султана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд |
| бзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим св |
| уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним расправама прибегав |
| ако терете међу собом распоређују.{S} С тога себичност његову нико није опажао, и опште је мњењ |
| оје се давало путнику и намернику.{S} С тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашки |
| служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисоко ти царство, боље него и отк |
| и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је д |
| .</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао |
| нити док једнога човека траје.</p> <p>С тога султан поручи заповеднику града да му каже погодбе |
| ста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се ј |
| овник из њихове свите да нађе старешину тога турског одреда што пре и како било и да све обуста |
| атељство и њихове многобројне везе нису тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трго |
| н примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за |
| и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер су на њему недав |
| каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога ради Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске |
| Србију имао замашних последица.</p> <p>Тога ради је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту м |
| ли на другу страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише ј |
| питати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Ма |
| , више од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој к |
| к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме се он обратио само |
| >Са свим случајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, п |
| ла кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништа |
| ло; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима |
| 4 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Др |
| е може, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завада међу де |
| ци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом.</ |
| ма на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци |
| н био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетик |
| а заједница осећања и интереса, која се током времена начини међу мужем и женом као међу једнос |
| , почела се, са зрелим веком, природним током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело д |
| ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је промен |
| отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, један за другим, као да их је суд |
| своје властите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ то |
| ко њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед |
| поту што се толико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb n="199" |
| што никога није било, и нису му требали толики људи, нареди одмах да остане с њим само један ст |
| раве своју султанку, коју нови султан с толиким почастима к њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се |
| а срца Турцима и преузнела њихове наде, толико је религиозна мрзост у срцима хришћанским усплам |
| утврђен је био један котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} |
| ; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свем |
| </p> <p>Лукави Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, |
| бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војске да Турке код Београда разбије.{S} Управо |
| И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар |
| рдити.{S} Не жалим се на султана самога толико колико на његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио |
| ред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плоч |
| е он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у |
| p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или није могао |
| овољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, који је знао све финоће |
| ас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диж |
| ини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три летине, о |
| Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} |
| девојке су се удавале и момци женили не толико по свом властитом избору колико по избору својих |
| ада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да |
| м, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} |
| јадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да рад |
| е безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно проведених часова?{S} Време јури и одмич |
| ређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада није било |
| у-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толико заокупили послови панађура, да нису имали кад ни |
| село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} Надам с |
| њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота С |
| ступању.{S} Али ниједног од њих није он толико ценио колико два младића из Плочника, Којадина, |
| ="259" /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ |
| вде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Царици се Мари јави што мож |
| неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба |
| еди Србије, на коју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на |
| pb n="14" /> <p>— Зашто ти се тај живот толико свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато што су под су |
| нско, иноверно господарство.{S} Ето већ толико година правоверни гину, топећи крвљу и претрпава |
| то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мут |
| е шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{S} Разумевајући добро шт |
| у Београду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{S} Разумевајући добро шта је опсада, су |
| ац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то |
| боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко Пле |
| крс и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској |
| бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинска црква, и кућа |
| а му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цв |
| бодних људи и слободњачких села није на том крају било никако.{S} Становници градова и тргова, |
| , у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан |
| су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да |
| /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> |
| и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц |
| ој земљи с осталом родбином, па су, под том погодбом, уживали потпуну слободу.</p> <p>У свима м |
| } Оне резерве, они приговори које му је том приликом учинила Стаменија, први пут су му отворили |
| лавито зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како је код царице |
| е деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{S} Деспо |
| .{S} Јанко Сибињанин се потпуно користи том приликом.{S} Он у Београд пошље одморну војску, уву |
| ку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и |
| чили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} Свуда је онако морал |
| страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обича |
| зазвало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори |
| инити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с де |
| аје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао том приликом и да одговори на питања султанова, која би |
| га новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управнику многа питања о граници, о трговач |
| аже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> < |
| иште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом |
| у заклону.{S} Наскоро <pb n="165" /> по том стигоше манастирски стражари.{S} Он им прегледа ору |
| и били део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упућена у хладњаке који су јој од зелена |
| је чула за победу свога посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за |
| ја му се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, ка |
| о душом означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} О |
| .{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде |
| а својим справама ишли су напред.{S} По том камиле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињам |
| ом заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спусти |
| аредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити с |
| ао округлу синију од црвене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико санова пред посланике.< |
| рародитељке, Немањине Анастасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто |
| е нису тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трговачким пословима и о ситницама у |
| средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су |
| и мудром одговору Александровом.{S} По том су редом пратили Александрово покоравање Атине, Рим |
| арога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три |
| може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане приказивати Стаменија као дувна, у црни |
| и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала |
| ве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Б |
| ан био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и д |
| да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити свој |
| закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Је |
| у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, њени |
| {S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <div type="chapt |
| ј да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама |
| а је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога оца, који је пољуби у чело. |
| зна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Драгош у |
| , скројену по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, постављеном |
| образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био з |
| е даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да |
| а Александрова похода онога света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на на |
| споту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега ж |
| 22" /> Гвозденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и |
| у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан. |
| руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Ду |
| ство готово било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S |
| ранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој |
| ву стану у Софији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском |
| дини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} |
| о у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуше се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да в |
| све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Није много |
| и покојног деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p>— |
| !{S} Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по том јавише управнике добара и рудника из Трепче и из Но |
| {S} Само <pb n="136" /> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p |
| е на одређена им места.</p> <p>Одмах по том момци султански донесоше као чаршав од свиле међу п |
| 5"> <pb n="71" /> <head>V.</head> <p>По том је деспот, зналачким оком, прегледао рачуне које му |
| ио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном и прорачунаном правцу сви су изгл |
| е спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство |
| p>Неколико њих отрчаше одмах.</p> <p>По том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе |
| ом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледалаца и учес |
| оше две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим говор |
| , пошто су многи по народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, није много марио ни |
| здаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба пр |
| око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Иб |
| ој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радо |
| ц није давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то |
| гао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од на |
| у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим војницима и удари |
| ни и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико велики |
| му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и |
| окој душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила срца |
| у одобраваше све што је радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатн |
| жбу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упут |
| тица Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против |
| ла, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђур |
| d>VI.</head> <p>Неколико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се |
| а послати свога човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао том приликом и да одгов |
| д си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисоком ти царству данас тр |
| слава крсног имена домаћиновог, Светога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу |
| и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} |
| о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад |
| вању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руц |
| натакнута била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било друго к |
| лико, каткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличића.{S} Властеличићи су имали |
| у његових пространих комбинација.{S} На томе се и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, ко |
| <pb n="53" /> властеоска црквица Светог Томе, крсног имена Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, |
| ц био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше м |
| и Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић н |
| пад малих хришћанских лађа, Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и |
| женидбу <pb n="119" /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали дево |
| авних хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан по угово |
| дније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може |
| има је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни о |
| унапред смишља своје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 |
| била са свим затворена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав |
| аше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко испе |
| ању, смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је султанс |
| S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање |
| ике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то зна |
| ш већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{ |
| турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и |
| ма, да употребе сва средства, како би о томе известили што пре све војничке старешине и војнике |
| ина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милост |
| p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре. |
| Стаменијини родитељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики властелин |
| тно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, |
| своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао замашних последиц |
| бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p |
| знам како те он мисли оженити.{S} Он о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не к |
| висти.</p> <p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, |
| осла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао са |
| ли у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је зна |
| ра.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо врем |
| Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде руком зн |
| главним извором деспотових доходака, по томе пут к Београду, остављајући деспоту земље између М |
| то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спази н |
| асцеп у деспотовој породици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S |
| та можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба |
| а се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види с |
| неких нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, леп |
| е, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору обично Гвозденовић постављао <pb n="1 |
| исли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је п |
| као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и |
| Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложни. несп |
| шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек |
| м и што угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра располо |
| а се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине д |
| .{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S} Тако је њему једанпу |
| о.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена д |
| не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на поса |
| ош немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти царство?< |
| а од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао |
| .{S} Овај разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова од |
| и нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропаст гд |
| расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за |
| с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, који премин |
| ала ни о судбини Којадиновој ни о свему томе.</p> <p>Слуге су непрестано служиле пиће и закуску |
| о пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јави момцима, и каза им неколико реч |
| еспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву |
| ља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи ло |
| биља, тврђаше Гвозденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја |
| </p> <p>Из његова питања провириваше, у тону којим га је изговорио, задовољство које би имао да |
| се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање тихих али величанствених природних див |
| лики везир Караџа погибе од хришћанског топа из Београда.{S} То <pb n="275" /> султана баци још |
| и, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, |
| Ето већ толико година правоверни гину, топећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границу.{S} |
| је био одан ниским страстима, којима се топио у телесном уживању, султан Мурат је био човек дуб |
| ања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није унапред познато где ће га |
| и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат.</p> <p>От |
| езина ока.</p> <p>Заигра му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсиј |
| зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, |
| што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Село се још није било успавало, кад |
| } Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац, који су освојили |
| осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотад |
| ко није могао одржати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се на |
| вић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од великог цариградског пута, којим с |
| лицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су то десп |
| да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна, М |
| .{S} Властелинство се његово пружало од Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу к |
| даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у |
| ога су његова осећања била осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав н |
| од звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећања била осећања целе |
| одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Плетикосић је био млађи команданат једне че |
| рањен и како су многа села с оне стране Топлице <pb n="240" /> попаљена и поплењена.{S} Одмах ј |
| Плетикосића у Точанима, с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац властеличића Јанка Плетикосића у |
| ице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <pb n="131" /> ви |
| стегоноша, <pb n="39" /> властелин жупе Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио м |
| и би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} С друге стра |
| н нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз реку ја |
| је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} |
| е друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинству Вит |
| узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је |
| ом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран. |
| на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозденовић би |
| е за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да главном војском која ће п |
| еновић имао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Властелинство се ње |
| на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати |
| лико великих властела, међу којима је у Топлици био стегоноша, <pb n="39" /> властелин жупе Топ |
| инио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Калистрат је |
| руговима.</p> <p>Као главни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице М |
| ом, у ново подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и д |
| июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни д |
| пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ Мор |
| /> <p>— Да, Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им |
| што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене |
| е на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је мног |
| p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зора тамна и облачна. |
| и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав б |
| им.</p> <p>— Па да нам помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наградама теби |
| о Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је т |
| астелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлицу.</p> <p>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће |
| арода мисли да мирно преда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и пле |
| рица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Ду |
| > <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и бе |
| рот сили турској.</p> <pb n="231" /> <p>Топлицу су, међутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Г |
| до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S |
| едерево је већ била испунила војска.{S} Топличка војска такође се већ живо кретала са својих зб |
| за главног војводу Николу Скобаљића.{S} Топличка војска имала је поћи на ту страну и стати под |
| наш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Д |
| ородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника и калуђ |
| којој би тога дана често служио епископ топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир |
| городице чекао је деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је |
| а и командарија (кипарско) од ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зре |
| ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику.{S} С то |
| , ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизве |
| попустити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповес |
| к, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводн |
| 3" /> небо.{S} Птице почињаху летати по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање учеставаше, |
| Миљино срце стаде силније куцати, блага топлота нежне оданости разли се по руменим јој обрашчић |
| м.{S} У соби је мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају бил |
| алека изнад целе околине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Ср |
| а немогућно.{S} С тога изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обнов |
| ула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћанима није одмагао.{S} Х |
| уге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд |
| и; војници су се спремали и размештали; топови су непрестано грували на град, који је био са зе |
| че нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на град и дан |
| камење и усијане кугле.{S} Многобројни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је |
| ка са свих страна, и пошто се сви силни топови послаше које сухим које водом низ Мораву, пође о |
| ограда готово није било изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало на зидове машина |
| /> слушала чудан, дотле непознати звук топовске грмљавине.{S} Зидови су се градски ражљуљали и |
| , а на топовску ватру одговараху такође топовском ватром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од |
| у оправљали или новима замењивали, а на топовску ватру одговараху такође топовском ватром.{S} С |
| у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја и |
| сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А тополиваца и тобџија каквих није било |
| вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} Којадин |
| авник.{S} Одред те војске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремљен, имали су да |
| Дворац властеличића Јанка Плетикосића у Точанима није имао куле као што ју је имао велики власт |
| тро спремала у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац властел |
| ку.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремал |
| плицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви |
| и што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко дру |
| анима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сест |
| седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> < |
| Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви |
| ник био окривљен да је једноме суседу у Точанима украо некакве телеће коже и однео их те продао |
| био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само пространством дворишта, лепшом |
| је стално живео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Плетикосић је био |
| беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено једно теле и н |
| ешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} Н |
| > да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} |
| кућа мирисала на разне мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жеравици, на |
| рачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Неколико њих отрчаше одмах.</p> < |
| углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано |
| и који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На с |
| а, и још ћу све повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити леп |
| д кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на ново!</p |
| евој.{S} Од угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама и на зим |
| чим је лето грануло.{S} Велика народна трагедија, која се видела и очекивала, поче да се врши |
| тео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, без нево |
| а њему недавнашњи ратови оставили тешке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве |
| да би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега блата и нечисти.</p> <pb n="56" /> <p>К |
| .{S} Нарочито је учио људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверн |
| ара и среће овога света, <pb n="285" /> тражећи једину срећу у служби вере и народних интереса, |
| ети <pb n="155" /> по овоме примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, Којадин је чи |
| а Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и кад |
| у све повластице које јој припадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страст |
| без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ пре |
| ство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да |
| брине о својим потребама; да никада не тражи суда турскога; да своје свештенство сматра као св |
| тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити.</p> |
| ати?</p> <p>— Могу, зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће |
| Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што п |
| — Такав је уговор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо ни куда о |
| ћа.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима пословима |
| 92" /> <p>Који су имали земље или имања тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те |
| буњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, |
| р за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако |
| ети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто м |
| е могу ништа одговорити.</p> <p>— Ја не тражим одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам п |
| нађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одре |
| путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S |
| му је и доведена.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим заб |
| ехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало што још није био стигао |
| благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност двостручењем и привидном мекошћу.{S} |
| гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из књ |
| сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те о |
| ај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пи |
| а и осталих потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није се бринуо |
| Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сумњаш?</p> <p>— Увек |
| жаву?</p> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то време нас |
| кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само раз |
| и ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао н |
| рироде, који су свикли у свакој прилици тражити свој интерес и довијати се, мислили су којим би |
| је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће породице, <pb n="121" |
| х нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да с |
| лац без вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи раздори; Немци су били несложни и без |
| езици као на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1456, в |
| мо се отворено говорило како овако дуго трајати не може и како султан треба што пре да заузме д |
| њено зебњом.{S} Нису знали колико ће то трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И за |
| > мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је бо |
| силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.< |
| ишта не може учинити док једнога човека траје.</p> <p>С тога султан поручи заповеднику града да |
| вета вера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, |
| ем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето |
| у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, м |
| нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице |
| нашњи ратови оставили тешке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишав |
| t="#SRP19130_N1" /> су још отворени.{S} Трг и трговачке улице око града затварају се, и људи се |
| своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износили н |
| елих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали |
| ане га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су пр |
| <p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се ст |
| лна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори су становали све по занатима, у гомил |
| које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он |
| н сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} К |
| ју било никако.{S} Становници градова и тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били |
| адницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би |
| </p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита трговац.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а |
| аљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за оде |
| , који је само новцем радио.{S} Како је трговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се |
| то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину новцем откупљ |
| а из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Само ћутите, чините се невешт |
| Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.</p> <pb n="8" /> <p>— Ето, |
| p>— Хоћу да те добро продам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац |
| гибе Цветко Видаковић из Кратова, добар трговац, велики народољубац и пријатељ црквени.{S} Мисл |
| S} Ах, купите нас, добри човече!</p> <p>Трговац проговори неколико речи, брзо <pb n="9" /> се п |
| ме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју продавницу.</p> <p>Онамо даљ |
| S} Осим тога восак се извозио као скупа трговачка роба за иностранство.{S} Нарочитим робињама б |
| трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле поређане у једној дугачкој |
| P19130_N1" /> су још отворени.{S} Трг и трговачке улице око града затварају се, и људи се повла |
| е с оба краја могла затворити.{S} Изван трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, по пољ |
| тио управнику многа питања о граници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачк |
| рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прокуп |
| ишта претрпеле.{S} По том су говорили о трговачким пословима и о ситницама у блиским рудницима |
| војска наилазила на празна села, празне тргове, празна насеља, без живе душе.{S} Изгледала су < |
| су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља тр |
| ту.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} Насељење није било врло велик |
| другојачије.{S} По градовима и по већим трговима или селима почеше се дизати неверничке џамије |
| дио.{S} Како је трговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља по |
| раду, или плод својих земаља, или своју трговину, доносио је на панађур.{S} А све што је ко има |
| је оптуженик био окривљен да је једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и дигао му све |
| ем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> |
| ду други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и кама |
| сад осведочено.{S} Ти си опљачкао Марка трговца.</p> <p>— Јесам, честити судијо, одговори крива |
| а је било сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше капетана, како је |
| акође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговци оружја, дрводеље, качари, који су целе зиме гра |
| зиме, била већа потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубровника, Призрена, |
| да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, рече султа |
| ала или околна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори су становали све по занати |
| или.{S} То су били један калуђер и неки трговци, који су путовали даље, па су се онде задржали |
| јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио х |
| да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из |
| са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{S} Одговори су били да свуд |
| извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дреноп |
| премаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавницу, п |
| /></p> <p>Каматник стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде н |
| имати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити се машајући новаца да |
| аскоја, који је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио јед |
| .{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош укло |
| је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача |
| Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико |
| у пред народом када та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав |
| Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другојачије природе |
| разумео, одговори Којадин.{S} То значи: треба цркви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати |
| ије доста Турчина истерати из Београда; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе. |
| данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја г |
| рстан, склонићемо га накрај крајева.{S} Треба мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И |
| Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да на |
| р није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедет |
| се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави иза |
| p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога треба <pb n="162" /> казнити за то.{S} Како сме тако да |
| ушност и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и |
| } Али је ту стајало као најглавније, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присебан |
| помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо по |
| одговори царица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руд |
| да треба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, |
| свега само онолико колико је налазио да треба да покаже, никада онолико колико би било у ствари |
| х гости су таман били при тренутку када треба напити у здравље домаћину и његову крсном имену.< |
| и да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац Калис |
| нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb |
| Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манасти |
| последње заповести дојакошњих господара треба извршити потпунце.{S} И све су заповести извршене |
| у казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни |
| мислим и док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде је Г |
| онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта |
| Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што |
| а даваше му драгоцена упутства како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву |
| о.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, нити |
| е дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога пута скренути к северу, па је мислио д |
| вши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, |
| тамо не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то нем |
| е шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим милости и воље Б |
| > <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се самоме султану и предати м |
| и који је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> |
| <p>— Полако, полако одговори она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би о |
| е не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Б |
| сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одговори стари калуђер, и про |
| ги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несло |
| Твоја је тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како |
| , да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића |
| осићу, одговори Гвозденовић, али све не треба веровати.{S} Има султан доста своје земље и блага |
| е.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} М |
| а то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постане туробан и највеселији човек. |
| е политике и заступали су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb n="283" /> <p>Ма |
| у се свуда по границама заповести да се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За |
| у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва т |
| ћи, јер му требају још барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и неколико људи, од |
| {S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти н |
| ио да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви |
| јој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, |
| имо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то вре |
| <pb n="152" /> нама стари оставили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то ника |
| вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама |
| осим милости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поуздан |
| оне стране планине поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће |
| ућиваше на место и показиваше пут којим треба на место изаћи.{S} Он сам појаха коња и пође на с |
| вако дуго трајати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, па да истера г |
| рао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не |
| асавању.{S} Нису ни слутили колико дуго треба чекати, постити и патити!</p> <p>Лето 1453 прошло |
| жуда, једва се, као кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држ |
| ра) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми |
| и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до својег |
| анично место, и не могаше опсадити како треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом д |
| е на опсадничку војску удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је опса |
| ас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и пос |
| алистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} |
| е знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казат |
| му његово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да |
| ћелије, у којима је било увек свега што треба за преписивање: хартије, калема, ножића за зарези |
| који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сланике, столичице, жбаниће и оста |
| ли да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво време освануло.{S} Од зиме су се људ |
| о није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb n="156" |
| изабрали збегове и распоредили све што треба за живот у збеговима.</p> <p>Још је требало о све |
| викну своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову с |
| а.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем |
| ад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба све |
| } Ја ћу својим људима сама наредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје при |
| рушено отац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштов |
| њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p |
| ком су се живописале иконе, или оно што треба живописом израдити у књигама.{S} У манастиру Свет |
| род сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти осим |
| а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што ј |
| е тиче државне власти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под кри |
| оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема рукама, свом снагом.{S} Народ |
| обу главно оружје смелост, и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало к |
| обадвема рукама, свом снагом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пр |
| е, али има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, |
| и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и |
| ујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави |
| их.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} За мале с |
| ма блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашки |
| излазак из мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е |
| е време.{S} Превисоком ти царству данас требају <pb n="32" /> други саветници, који ће знати св |
| а које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде нед |
| т, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му један калуђер за |
| пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се с он |
| а.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толики људи, нареди одмах да остане с њим само |
| сухога меса и других ствари, којима су требали хладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле с |
| ачему.{S} Ништа јој није <pb n="220" /> требало двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица |
| /p> <p>— Он је њима помогао новцима.{S} Требало је и тамо спремати се за турски напад <pb n="19 |
| ладости, само што ми немамо преписа.{S} Требало би само препис набавити, друго ништа, одговори |
| им готова нова кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође благослов родитељски, па да при |
| овој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети с |
| р султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи |
| је одмах предао.{S} Султану није никада требало одмора.{S} Од Крушевца је одмах начинио зборно |
| стазом.{S} Само је још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њ |
| у десили како би спрам великога задатка требало.{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобн |
| рају о производњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} |
| жио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и кад год |
| <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p |
| ио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} |
| роведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађу |
| 7" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор |
| чке вере затреперише у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам с |
| .{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за дочек гостију, њихових пратилаца и турске во |
| ом госту.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </div> <div type=" |
| што збавило.{S} Људи су додавали што је требало онима који су се били позатварали у градове, а |
| ранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га н |
| еба за живот у збеговима.</p> <p>Још је требало о свему известити царицу Мару и примити њене за |
| ривикнух и маших се мача.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S |
| азумем.{S} Ја нисам заповедао, јер није требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповедали; с |
| акција турска.{S} Султану Мехмеду није требало много одмора.{S} Његови људи се размилеше по гр |
| ислили су којим би начином нове прилике требало окренути у своју корист, тако да њима после про |
| његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од |
| а већ у половину турско царство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике косов |
| емена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозде |
| ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и с |
| твари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} А |
| здавају и држе у умерености, као што би требало.{S} На једној страни је било самовољство, а на |
| шло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити |
| о је била Гвозденовићева, меда је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће упо |
| из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма |
| гови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се ш |
| о да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и |
| ицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на |
| дан једини човек <pb n="284" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био М |
| не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се не |
| ви за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспотове.</p> <p>Последња реченица текн |
| тадашњу српску политику.{S} Као и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је после боја |
| к ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да буд |
| често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем |
| ица, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи |
| ци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појаха коња |
| ло што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да кажем |
| се Србија покори папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би се они којима би с |
| ion" /> <p>Драгош је остао још неколико тренутака код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло |
| да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село з |
| нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, лепотице |
| p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба напити у здравље домаћину и његову |
| јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на у |
| записано како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће |
| ња.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тренутцима који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде |
| ка.</p> <p>Заигра му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стеза |
| ња.</p> <p>Управника имања и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у |
| ом јавише управнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му |
| о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, стари д |
| ма у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама у Вучитрн |
| све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала ј |
| , али народну заставу мора спустити.{S} Треће нема ништа.</p> <p>— Па зар се не може наћи начин |
| претурила тридесету годину.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се |
| а два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и |
| нко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети |
| из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војск |
| ехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи пут сам, овом приликом, читао <title><hi> Живот ц |
| у свитци кадифе најскупљега реда.{S} На трећој прекрасни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се п |
| Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удат |
| јао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од стражарских к |
| дну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодличније од људи заповеди |
| , орасима, крушкама, јабукама, шљивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њ |
| ета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирис |
| , крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застран |
| машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништ |
| Он по том искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила |
| ругојачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На стр |
| шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамниц |
| ке земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покојног |
| говци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови другови |
| средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од српск |
| екоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орас |
| у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да |
| а да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са свим другојачије је цар |
| лико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људ |
| р смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поу |
| t="subSection" /> <p>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворова Муста |
| го чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, али је увек много распит |
| рејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лонч |
| амо најодличнији.{S} Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гостио м |
| биле су за калуђере преписаче одређене три ћелије, у којима је било увек свега што треба за пр |
| твори.{S} Унутра стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва манастирске ст |
| от тако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако ј |
| брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали |
| породице, у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене куће, у којима је спремано ноћи |
| учења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се д |
| ричамо, године 1450, била већ претурила тридесету годину.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и |
| , у пуној уздржљивости, претурила своју тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко него |
| о!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</ |
| акрчен великим дубровачким караваном од триста коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тиск |
| ту</hi>, или како бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред градића, где је такође било |
| било је <hi> потециште </hi>, место за трке и остале јуначке игре, на коме су се мушкарци из в |
| на.{S} После су настале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање камена с рамена. |
| ом је била окачена.{S} После су настале трке коњске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање |
| усијану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то ч |
| и да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ком је била ок |
| а ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па су га руком |
| {S} Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угр |
| лих царстава по Европи, причу о славном тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешку о једнол |
| гу о Александру Великом Македонском и о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорског м |
| и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњил |
| њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга |
| Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, један за другим, као да |
| ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачиј |
| , рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирских стражара.</p> <p>— Остави се, синк |
| ом, низови лука црног и белог, пет шест троногих ниских столица, позната оруђа за ватру, и по к |
| о се пушило једно дрво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на троножној столици замишљ |
| је један троножац, а покрај ватре је на троножној столици замишљена седела Шана, мотрећи на нек |
| може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. — Каквим добром, ти красни младићу, овамо код |
| дравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi> Многаја |
| оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p>— То је леп |
| у хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, |
| ај добар исправљен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И кад б |
| опољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару своју.{S} На то јој је често сл |
| промену своје свакидашње хране, у сласт трошили.</p> <p>На једном крају панађура, у једној лепо |
| плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће в |
| ста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господски живот доста му је што |
| уштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нис |
| чера је била служена у малој игумановој трпезарији само за оца Калистрата и за две госпође с њи |
| а, и отац Калистрат позва свога госта у трпезарију. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| пота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са че |
| примицало вече, гости су поустајали од трпезе и почели се међу собом разговарати.{S} Неки су с |
| иром отворена.{S} Застирке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да |
| проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а лова није могло бити |
| печене прасце и јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, др |
| јвећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих година, прил |
| као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другојачије природе, који |
| !{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не р |
| Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ! г |
| шћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши |
| и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слути |
| удем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних у |
| жи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није достојно с |
| над својим родним домом; окушах смерно трпљење и побожно уздање; сахраних оца Калистрата; сахр |
| ком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем задобијати боља будућност, ја бих најволео да |
| м да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем задобијати |
| ти, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто т |
| > <p>— Али, Мехмеде, синко, не заборави трпљивост, не заборави благост према вери хришћанској о |
| то тако као и његове смерне препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хришћанској једнакости.{S} Ц |
| елу, старе и младе, све умотане у своје трубе калуђеричке хаљине, у којима се све заборавља.</p |
| а му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с К |
| S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замотуљак.{S |
| љак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозд |
| останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не п |
| е вере и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом |
| ека на огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.</p> <p>У Законику Душанову нејасно ј |
| да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Није смела ништа да прог |
| е јуче као домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, радила, нудила.{S} Стала није.{S} Ја не знам |
| разговарајући се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све |
| мења пред кобним непријатељем; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, |
| ично.{S} Заповести су издаване; људи су трчали с једног краја стана на други; војници су се спр |
| била за климатске промене.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, мака |
| идео је јасно колико је погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није да |
| олако, полако одговори она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставил |
| и за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се им |
| везујем и затварам, викаше један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>О |
| е, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем в |
| ве.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на но |
| окупација после смрти деспота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Ја |
| кивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или за наг |
| ост претворила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су се момци међу собом рв |
| Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема рукама, свом снагом. |
| било место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се |
| града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Је |
| рену за ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар африч |
| ну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} Служене су још две три |
| м, које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се |
| еше остављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се |
| о црквени живот манастира Студенице.{S} Ту је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио |
| настиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација после смрти де |
| астирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао |
| и, или су се момци међу собом рвали.{S} Ту се, на послетку, надстрељивало.{S} Међу другим ствар |
| буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре онога вре |
| износили на продају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најле |
| з Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, све до своје см |
| научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису.{S} Покуш |
| турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадве |
| м несложни, одговори отац Калистрат.{S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву |
| д под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад |
| ао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање жива чове |
| ивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једн |
| <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом свету.{S} Вид |
| а је поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино |
| но заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на тв |
| , а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у ње |
| би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140" /> да је не см |
| ку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одмо |
| </p> <p>Султан Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан |
| али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, |
| множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије имао, |
| ћа.{S} Топличка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је |
| војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</ |
| еговој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући мисли овамо она |
| пут ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочник |
| ата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у |
| а, <pb n="177" /> Скопља били су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговци оружја, дрвод |
| ћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих времена, и свак се напајаше њени |
| а било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стам |
| ба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба добро погодити и т |
| и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и ни |
| ћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико |
| , распоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италиј |
| ом руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара и великог |
| еновића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{ |
| прам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> |
| стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врл |
| ио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла |
| ог планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац |
| се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, |
| иле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим жи |
| је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у м |
| из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на |
| а Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је заслужио |
| робна, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још к |
| тур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледала |
| рађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена зад |
| м црквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко |
| урци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, |
| послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике одвео је Гвозденовић |
| он Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на при |
| брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а он |
| мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те х |
| Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:< |
| д од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на |
| ији.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Гр |
| осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њег |
| руги, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе! продужи Гвозденовићка, турска |
| {S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљајући каква се страшна |
| мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена |
| азити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећ |
| гусларским начином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, |
| Нико није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат ј |
| котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе, да извр |
| ном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, |
| дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове |
| а од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прим |
| ици и скупови.</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речима, псовк |
| ло је народом некакво предосећање да су ту последњи дани самосталног народног живота и да је, п |
| оња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сваки свога коња, па товар остављали с |
| ица, ниси пријатељица....</p> <p>Драгош ту заста.{S} Миља устаде са свога места.</p> <p>— Ја са |
| ја се између брегова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете матери |
| ча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротски |
| Србији.{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знају |
| едао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински |
| им местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђ |
| ја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властели |
| на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже |
| врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и ск |
| ја.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готово независне хришћанске земље?{S} |
| ајглавније била црква — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, начинише се господари земљи |
| браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије навике, другојачије одело, |
| иш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гл |
| ијете, повика путник властелин некаквим туђинским нагласком, можеш ли ми казати је ли ово жупа |
| Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ толико годи |
| ве били су понајвише слободни људи, или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски љ |
| {S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уз |
| ам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па |
| да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господаре. „Најбољу |
| .{S} Имао је обичај напаствовати људе и туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време ра |
| давницу при средини улице.</p> <p>Његов тужилац био је некакав каматник из Прокупља, који је са |
| > <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је вер |
| једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади |
| ега један калуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође присутна.{S} Један је оптуженик |
| /p> <p>Пристав погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— |
| Срећа моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио краде |
| се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера.</p> <pb n="18" /> <p>Султан Мурат |
| новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о |
| p>— Мехмеде, Мехмеде — говораше царица, тужно главом машући.</p> <pb n="17" /> <p>— Ја имам раз |
| ме бегу било суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Круне, на које се скупила сва окол |
| чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покојног мужа; једно копље у |
| новате приче о Александровом војевању и тумарању с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојиц |
| ени наново.</p> <pb n="238" /> <p>— Да, Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш власт |
| ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки усплахирени наново.</p> <pb n="238" |
| ва да окрене народном политиком, против Турака.</p> <p>— Донекле има право, одговори отац Калис |
| пис свему хришћанству да се диже против Турака.{S} Услед тога расписа наређен беше сабор хришћа |
| ги из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком 1455 била Европ |
| меном Каликста III, али он борби против Турака није могао да стави на расположење ни одушевљење |
| " /> се тако ми не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били с |
| ели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена његова примити |
| казну што се нису умели сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У |
| Калистрат.</p> <p>— Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, |
| p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Ја сам увек про |
| ија и највештија човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, |
| попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по градов |
| да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султ |
| го прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај опет опије храброшћу и уздањ |
| } Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на |
| заступали су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb n="283" /> <p>Мало више од че |
| ладика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, и к |
| е?{S} Шта је? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> |
| и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој |
| аве господе оца свога и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов протовистијар и војнички велики чел |
| не Турке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези. |
| о Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајућ |
| ин Јанко је имао једва толико војске да Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни то са својо |
| {S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, р |
| на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори стр |
| Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си та |
| ако се развије одушевљен силан напад на Турке, коме они, поред свега свог великог броја, не мог |
| ови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео пустити <pb n="279" /> и своје људе |
| пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа послужи ст |
| акве користи од тога што се војевању на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су папин |
| слим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним |
| беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колико да султану |
| у турску војску, и 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани |
| мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије |
| е отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке да сусретне? |
| ци су у својој књижевности тим именом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Александров био онај |
| ски краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и п |
| ову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којади |
| говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни? |
| Београд, а његова војска продужи терати Турке цариградским путем све до Пирота, свуда палећи и |
| мешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта |
| грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке! говораху д |
| илике да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишље |
| бињанином, неће с Маџарима на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и |
| сима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишчауравао каткад и одвише повољн |
| Та данас не треба много, па да постане туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави |
| Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.</p> < |
| куће обузела размишљања, свагда мучна и туробна, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје суд |
| тим речима? упита Гвозденовић, очевидно туробно расположен и понесен и сам расположењима народн |
| /p> <p>— Народе! продужи Гвозденовићка, турска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Уст |
| да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се.{S} Није само |
| о да се бродарска опсада <pb n="273" /> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14- |
| Лазар изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска војска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пр |
| ска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен овоме на |
| атном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турски |
| ао на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоцен |
| Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација после смрти деспота Стефана; ту је пре |
| ела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану Мехмеду није требало много одмора.{S |
| ст Турскога Царства, очекивао је велика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом живо |
| од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би |
| лави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјаница, забодена у скупоцену свилену чалму.{S |
| штиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати |
| пољна утврђења око вароши удари одморна турска сила, попустише пред њом и почеше се повлачити у |
| > <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити кроз Србију да нападне угарски |
| је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош погледа у оца Калис |
| којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт |
| <p>Пред вече тога истога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали вел |
| дреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкам |
| ца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, син |
| е кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахи |
| свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска војска ударила, фамилије би се склониле у збегов |
| кроз Србију.{S} Кад се почела растурати турска војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и |
| воја места, испод галерије, на којој су турска господа поседала била.{S} На једном крају дворан |
| же њему одупрети?{S} Такога султана још турска вера имала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, а |
| рдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске широке чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је пр |
| ом <pb n="274" /> хришћани заробише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Беог |
| очне напад на дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и ка |
| он увек тегли хришћанима, непријатељима Турске.{S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p |
| Гвозденовић је из свога двора мотрио на турске операције.{S} Наспрам Ситнице био је син му Која |
| ио за то да се Србија у политици против Турске удружи с католичким државама и с Угарском, или с |
| p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турске старешине наспрам цркава и манастира, свештеника |
| рске сабље, колико је цркава пропало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим |
| колико је рода хришћанскога изгинуло од турске сабље, колико је цркава пропало од турске нетрпљ |
| варалице, за насилнике, нарочито за све турске насилнике или издајнике, противнике вере.{S} Ја |
| могоше одолети.{S} Крсташи разбише све турске чете које су покушале да им се одупру и допреше |
| хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако ошт |
| авише бегунци силне, многобројне војске турске, која је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом |
| а двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни |
| Тек се тада раширио општи страх од силе турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар да т |
| та покидају ланце којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима |
| м, Маро, рече стари деспот, знам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни ср |
| саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="84" /> |
| еспокојних гласова долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како овако дуго тр |
| разе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Д |
| е, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство?</p |
| обро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се није |
| о за дочек гостију, њихових пратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тог |
| а хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опремом <pb n="274" /> хришћа |
| нин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заштите, изле |
| је дошао на место, уверио се да није до турске војске, него да се српска посада држи крепко и ј |
| квама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису штитиле општу сигурност?{S} У нашем |
| инила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим тога |
| о показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац, који |
| Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике одвео је Гвозденовић у Белу Црк |
| е спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у |
| ма.{S} Требало је и тамо спремати се за турски напад <pb n="196" /> и оправљати град.{S} Деспот |
| ић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица |
| у и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки |
| а је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прилици |
| во необично помогне.{S} За кратко време турски опсадници огрезоше у пламеном мору, пометоше се |
| а и опет хришћанска власт и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше на ново и отац Калист |
| је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужнос |
| но, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свог |
| мери да се српски деспотски и султански турски <pb n="11" /> двор вежу међу собом.{S} Султан је |
| спота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Бр |
| њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српске руке; султан одступи пут Кру |
| лењена.{S} Одмах је оданде послат један турски чиновник из њихове свите да нађе старешину тога |
| и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред мира, одгов |
| Смедереву не сеђаше српски деспот него турски намесник.</p> <p>Нема више српских судова ни ћеф |
| из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, п |
| али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао право.{S} |
| ше властеличић Плетикосић, али чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све што стоји, ов |
| главноме било никакве промене, али опет турски спахија није био оно што је био српски властелин |
| ави на Смедереву.{S} По таквом је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај п |
| ни других старешина.{S} По градовима су турски муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт с |
| ева на Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозде |
| а српским.</p> <p>Јавивши се великашима турским и распитујући од њих када се може јавити самом |
| вљењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским круговима.</p> <p>Као главни властелин у Топлиц |
| т с горким уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чини добро Србима и хришћанима.</p> <p>— |
| убио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.</p> <p> |
| хмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Турским Царством, издељен је био међу властелу крајишни |
| неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и п |
| рабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче уређ |
| арица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновника, упућених да отпрате и сместе царицу |
| ле на Београду и на Угарској.{S} Између турских и угарских граница находила се Србија.{S} Њу је |
| га, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспот |
| авцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао |
| у.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерско него световно, од тамно лаког и |
| .{S} На њему беше скупоцено и господско турско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива т |
| турчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклони |
| .{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да би требало деспота збацити, Бранков |
| епредвиђен, по личној заповести једнога турског команданта, ма да су опште заповести издане бил |
| из њихове свите да нађе старешину тога турског одреда што пре и како било и да све обустави он |
| да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који се нала |
| о се дотле вршило властелину, почело од турског освојења унапредак вршити спахији.{S} Није, дак |
| нство нема шта жалити на велике султане Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није да |
| а своју дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов језик се такође морао учити. <p |
| } Није само Србија на свету и у околини Турског Царства.{S} Има и других земаља око њега, и у А |
| ојим потребама; да никада не тражи суда турскога; да своје свештенство сматра као своје управни |
| Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запро |
| Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јерб |
| арочито је учио људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверницима |
| му што се тицало северо-западне границе Турскога Царства.{S} Опширна образованост и широк ум де |
| Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства, очекивао је велика турска освојења, и |
| згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} На султана |
| е било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} И |
| а у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и правилно и искрено пријатељски.{S} Ни |
| ше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз-беговић се непрестано упињао д |
| оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.</p> <pb n="231" /> <p>Топлицу су, међутим, и с |
| ишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, које је |
| љење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа добро за јадну, више од пола п |
| су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир |
| о све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута разм |
| је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се најед |
| ити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској политици.{S} Царица Мара, деспотица Ј |
| ече Драгош, очевидно више наклоњен анти-турској политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, с |
| хвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сурва се у градски дубок јарак |
| ата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ д |
| границама заповести да се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове |
| лавни војнички заповедник над Европском Турском. </note> <note xml:id="SRP19130_N3"> Развалине |
| ед самим Крушевцем, где се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На д |
| ћи царици Мари, престолонаследник се по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку по |
| ти и од папске пропаганде.{S} Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу мора с |
| ограду видели су по необичној живости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} Заповести |
| са својом ћерком обавести о положају у Турском Царству и о новом султану, којему се деспот, по |
| лили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имал |
| ра жива, отидоше на Цариград да помогну турском султану освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје м |
| на, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и сес |
| ну старих својих земаља, с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, м |
| урска вера имала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана |
| зао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухват |
| } Сибињанин Јанко уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, сав тур |
| ахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара се устави у своме |
| вати, или срамно повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријатељу!</ |
| Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} |
| .{S} Тако почне напад на дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцима везане једна за |
| ру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда нас чека или прави спас и |
| {S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш турску силу?{S} Зар не знаш сокола, новога султана Мехм |
| је почео напад малих хришћанских лађа, Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад |
| као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу запрепастише се видећи пред собом угар |
| леци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо |
| о ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачиј |
| села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, сва |
| не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и к |
| су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовић |
| им сеоским пословима.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ ораше се свуда страховита и поплашена вика. „Ет |
| аху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ викале су непрестано оне гомиле, зајмљене и поп |
| Пролеће је, у другој половини маја.{S} Турци, нови насељеници пиротски, стајали су са својим с |
| и.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне |
| огну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бед |
| ико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бедема насрт |
| е и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отво |
| p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну по |
| аву?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њих, на жалост, много сложнији, много истра |
| д њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру и |
| ља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стрес |
| ас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за н |
| спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из својих зау |
| не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају Србијом.</p> <p>— Може то бити попуштењ |
| сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну српску земљу.</p> |
| ало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као знак о |
| који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манаст |
| обро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, |
| {S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим |
| би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војск |
| утра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p |
| но имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, него |
| оздравише царицу.{S} За њима приступише Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиро |
| а се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спре |
| не стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли жив Којадин?{S} Ка |
| ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запал |
| једанпут чуше и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> |
| красити.</p> <p>Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га ни |
| едном командом тако као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску.{S} Није би |
| Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину н |
| уда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Мног |
| војих заузетих шанчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку |
| не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине |
| 38" /> <head>III.</head> <p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 14 |
| .{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Бо |
| заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ев |
| има <pb n="102" /> посведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом |
| ђе до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и Никол |
| тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од велико |
| > Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут |
| ва, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n="15" /> поплавили?{S} Мехмеде, синко |
| деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада |
| 01" /> <head>XIV.</head> <p>Цариград су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29 маја 145 |
| се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели наваљивати у густим гомилама на град, |
| више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири |
| еника из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и |
| егну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Г |
| ена о својим сеоским пословима.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ ораше се свуда страховита и поплашена |
| рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ викале су непрестано оне гомиле, зајм |
| ојим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служ |
| горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увући.{S} Они <pb |
| шчауравао каткад и одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајућ |
| а.{S} Колико је та победа оснажила срца Турцима и преузнела њихове наде, толико је религиозна м |
| Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа над Турцима од 24 септембра у пределима Врања и ова велика |
| рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми |
| дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи |
| стафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; радовали су се хришћанским победама на Смедере |
| а војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља господарева били су стар |
| ини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се в |
| два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, да се, |
| , и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} Ј |
| ако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p |
| {S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило м |
| ући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у т |
| х гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци |
| ри и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма и |
| руна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрахим |
| мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко |
| е него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току н |
| ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који ос |
| осимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Турцима, непријатељима хришћанства, против цара правосл |
| .{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио као да се у исто |
| јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људе и туживати |
| и.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке н |
| ји су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се српски послови |
| сли да мирно преда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} |
| урци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворено гов |
| у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, |
| Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За оста |
| довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће св |
| астелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Др |
| S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за сво |
| нку.</p> <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати |
| трате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим ув |
| не мори ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, |
| Народ вам је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, о |
| а то сад морам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од |
| у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље тога другог |
| чу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S} То једино мени вре |
| сподом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гост |
| војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заједно сурва се |
| него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; треба га истерати и из Со |
| ражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, наједан |
| о мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није могао присети |
| сматрао за своју дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов језик се такође морао |
| и и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе |
| ишћани ће скрстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их |
| авијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене к |
| ри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори просто затварају и како он од је |
| ћ, дубоко се клањајући пред преобученим Турчином.</p> <p>— Ја сам, честити Гвозденовићу, рече И |
| је гунђао против овог одашиљања војске Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и |
| е спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача.{S} Узалуд |
| е, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оружаше и |
| друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за зи |
| да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишавали су све |
| на и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћанима није одмагао |
| ђен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина |
| туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Б |
| ауторитетом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао |
| њу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ н |
| ко иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља |
| да откуп састави.{S} Повелика халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави |
| {S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећи са собом мек, бла |
| оновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, по |
| лићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>И |
| возденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стам |
| аља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се поко |
| послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и двор |
| ојим познаницима овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{ |
| а од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорал |
| гло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар није више била међу |
| ли чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, још |
| требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће |
| ији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње пит |
| еко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило с |
| но за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је могло |
| оћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ћ |
| да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој |
| у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду к |
| споду поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{ |
| и разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једва д |
| отврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлу |
| се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и |
| сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наићи |
| а једина његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није унап |
| и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно заступити старога оца |
| е сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот? |
| је од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> <p>Управника имањ |
| зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек ср |
| то их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{ |
| ила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта ј |
| ец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да |
| уку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да пр |
| само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упи |
| помену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код новог султана и на |
| лио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сили и |
| био лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{ |
| даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавал |
| бро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не каж |
| јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Ту |
| ислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто ј |
| збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару, т |
| ра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и |
| ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећа |
| окључа.{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да изврше што |
| ела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити нак |
| шла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад на Ц |
| поглавито зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како је код цар |
| ји.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> < |
| м тргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпо |
| .{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће поро |
| збуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи т |
| дражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села |
| ији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-ог ј |
| о превршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је о |
| е дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио гл |
| е још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци брани |
| о сваког другог непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ак |
| S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгош |
| је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново обратити у пашалуке, као што ју је онд |
| ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалуци, као што су се онамо, ју |
| у султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све једно. |
| рада, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и н |
| руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић |
| молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пођ |
| зденовић нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован |
| {S} За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> и под којим заповедником по |
| опет.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху н |
| истаниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз |
| султан ће примити у први петак, и њима ће се предати султански дарови и поздрави за деспота Ђу |
| т Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико |
| се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако се де |
| лимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се у |
| ено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити |
| ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој дра |
| .{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим- |
| е властите православне властеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, н |
| и, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих господа |
| и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} |
| шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити |
| ако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се к |
| видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош пог |
| или свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш |
| не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бог |
| уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који је ста |
| p> <p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манаст |
| манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи.{S} |
| ожемо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} У |
| се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од |
| на се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, мор |
| .{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и госп |
| рца свога.{S} Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу м |
| се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли |
| стати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да жи |
| ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> умрети, после ручка пошао у лов, држе |
| стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Нап |
| у кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго |
| им заповедником посести и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је посест |
| о је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" / |
| здали су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасава |
| закука жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је |
| ну.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена |
| тао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад |
| ама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље у |
| право, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарско |
| } Кад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, један |
| /> господари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиром |
| ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није |
| и чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте |
| -пашу у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је |
| Кад ја још легнем ту, рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слаби |
| ским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p |
| снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ |
| се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој |
| , пошто никоме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски |
| рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, |
| ела које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, и |
| ад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, и |
| реди меропашким кућама својих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да |
| 98" /> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње см |
| јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедер |
| м на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске према Косову; други пак с Гвозде |
| имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети нагонити.{S} Све је било |
| авајући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?</p> <pb n="205" /> <p>— Смириће се народ, честит |
| сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите |
| на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из |
| сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви |
| реди између својих отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под г |
| породице да буду <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и лову учити псе, и <hi> соколари </hi>, |
| е догодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превис |
| , где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести |
| е позове престолонаследник Мехмед, који ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Ца |
| ају <pb n="32" /> други саветници, који ће знати све што се где догодило, све што се где смишља |
| ада остаје частан и светао спомен, који ће потомство држати при свести и при крепости.</p> <p>Р |
| ми беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, одређени као поклон султанов за деспо |
| урађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати заузете <pb n="244" /> земље, и ови се одм |
| актици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из сваког |
| даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног ур |
| оне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, упућиваш |
| ри ред живота, истина као пламичак који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поч |
| <p>— Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици -бити милостиво примљени и обдарени и даће |
| јвећа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад |
| војој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај ма |
| } Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, кол |
| } Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га је в |
| ти помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће света вера наша, остаће жи |
| ет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да |
| да и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, |
| ви и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспотове.</p> <p>Последња рече |
| Чим би се установила њихова власт, они ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере |
| западни хришћани ће скрстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску |
| о истрајнији и много доследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Д |
| његово лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не |
| ш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Којадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у |
| е оне људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> |
| раше много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Срб |
| /p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мори?</p |
| ују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на же |
| >— Ви сте моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли |
| че Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегледали.</p> |
| >— Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута г |
| жи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко т |
| му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, |
| <p>— Па кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Си |
| , по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му ово |
| Србију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто д |
| оже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, променила си одело, начинила си се пола калуђери |
| ; што буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанс |
| други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} |
| > <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} |
| ожијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у |
| 14" /> што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли п |
| времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше гр |
| проси или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по |
| Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево |
| је требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сут |
| вић је са својим друговима гледао којим ће начином удесити <pb n="29" /> виђење са царицом Маро |
| м да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба |
| мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.</p> <p>— Тако нам је исто то топло препор |
| же путовати.{S} Српске посланике султан ће примити у први петак, и њима ће се предати султански |
| гућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се погодити не може.{S} О |
| жити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих мога |
| ти добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Тре |
| и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у ов |
| } Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш как |
| у.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутр |
| у бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспото |
| преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човеку неверну, немирну, сплеткаро |
| Тада, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рат |
| ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин н |
| могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити кроз Србију да нападне |
| Али, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} |
| сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готово нез |
| ђени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> словесан скот </hi> и како |
| гослов они који се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога и онога света.</p> < |
| потица Јелена, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, |
| аздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће се осветити.{S} Кад прође снег и лед, ето њега на но |
| рности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а ка |
| да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и |
| обили су најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, који је з |
| , нико није могао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То |
| без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питањ |
| дила.{S} Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, одговар |
| азио на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни а |
| против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена његова примити глас о његовој промени вере.</p> |
| је би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као |
| о испуњено зебњом.{S} Нису знали колико ће то трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S |
| S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене |
| ислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо |
| ажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти с |
| вде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва доч |
| високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заста |
| тави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папаз |
| а тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако туробан.{S} Т |
| је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој сав |
| ких граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За госп |
| љен је био међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају гра |
| Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство.</p> <p |
| Откуда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих |
| вори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, о |
| >— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош вл |
| в дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и у ха |
| а.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, |
| крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио |
| прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је проводио век, била је у |
| порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у сво |
| дина одвојила од намештаја најпростијих ћелија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из |
| страт баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог |
| ве прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај манастира у којима ћемо одсести и у којим |
| е су за калуђере преписаче одређене три ћелије, у којима је било увек свега што треба за препис |
| м се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спреман |
| е из многобројних књига.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књигам |
| и се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под ора |
| еспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, з |
| а влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће невер |
| ам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само |
| Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати овде сутра и прекосутра, одговори деспотица |
| е скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу вер |
| е су и ћелије покрај манастира у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твој |
| возденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим ва |
| Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, — купите нас |
| ј.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p> |
| тискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S |
| сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} |
| имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако |
| е би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика свагда показала да су, на жалост, |
| , ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S |
| на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја с |
| ешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас |
| ије то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> |
| ата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде |
| ашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морам |
| о би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговори Гвозденовић, и нека смо препоруче |
| и несрећну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попушт |
| седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је п |
| рекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да в |
| нас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо др |
| а.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је |
| у рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.</p> <p |
| Господару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p |
| ови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је из |
| био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по че |
| сти.</p> <p>Сестра Драгошева Стаменија, ћерка Плетикосићева, ванредна црномањаста лепотица, бил |
| наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћ |
| .{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} Кома |
| упита Гвозденовић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја с |
| ладовини седела златокоса Миља, прелепа ћерка Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеленог, ружама об |
| гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра |
| свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ ј |
| о претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се својој двадесетој години, и бил |
| ширна образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања |
| ора, о женидби Александровој Роксандом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александар применио |
| да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести о положају у Турском Царству и о новом |
| отреса на крају јула, заједно са својом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена, немог |
| малог властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <pb n="137" /> властелина Гвозденовића, ж |
| послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и њ |
| век дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све |
| јајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> |
| ја се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској политиц |
| на беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има већ <pb n="40" /> |
| у куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док |
| о је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко |
| будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немојте |
| своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{ |
| погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{ |
| ко ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одго |
| вни.</p> <p>Нашавши очима Гвозденовића, ћефалија Петар се поклони, и приступивши му ближе поздр |
| не свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда поротнога |
| а госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Копријана <ref target="#SRP19130_N3" />, |
| лосник (извршилац).</p> <p>С тим речима ћефалија разви повељу са златним печатом, и прочита как |
| означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређени |
| дар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан крснога им |
| ао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник) <pb n="169" /> ни судија.{S} Ја сам |
| ник.</p> <p>Нема више српских судова ни ћефалија, ни других старешина.{S} По градовима су турск |
| ни судија, самозвани војвода, самозвани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уз |
| азио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију под калпаком, на ком је |
| у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, см |
| астира у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не буду пот |
| им тоном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и см |
| еле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они с |
| p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском |
| вога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем |
| узму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које на |
| при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не п |
| се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић ост |
| нас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и |
| оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она |
| на је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо св |
| а и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се н |
| дар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раста |
| желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпитање. |
| заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљувати, или срамно повити главу |
| >— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, г |
| зденовић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачуна |
| у га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не мог |
| чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу ку |
| ленога весеља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихо |
| има одмах за тим.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с камилама и с камиларима који ће камиле т |
| ајскупљега реда.{S} На трећој прекрасни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се посланици, клањају |
| војачку собицу, застрту лепим пиротским ћилимима.{S} Одморници у соби, мекани и ниски, на којим |
| х домаћинских послова, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, гов |
| } Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ето и |
| ила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, прогово |
| одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бра |
| ена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство да напомен |
| тари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди увер |
| ци, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Д |
| што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што треба.{S} Још бих мо |
| о наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све прегледам и видим.{ |
| ло треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и |
| готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденови |
| о.{S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а н |
| та ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Б |
| је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу |
| емо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</p> <pb n="288" /> <p> |
| ком панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> < |
| оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа од |
| е дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По |
| га.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадит |
| и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ра |
| ега посланства неколико знанаца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми пом |
| ај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати ово |
| е!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али паш |
| >— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Дра |
| проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше он |
| ка ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господ |
| поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на сед |
| позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с н |
| ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помо |
| ли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S |
| није.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаш |
| .{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању. |
| есници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бо |
| за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Остаће |
| адене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му |
| езане ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и ш |
| у их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} |
| па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то л |
| ду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</p> <pb n="57" /> <p>Тај се посао продужавао |
| нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нарочито уз постове.{S} |
| ши су му повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса |
| ш две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Кач |
| војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагорично (Куманово) и |
| ја је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и према д |
| утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> |
| ства, престаје друговање....</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настави он |
| е главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} Страховиту тајну запрепашћења, страха, |
| уним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> <p>У том зво |
| саше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући руку како ј |
| које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут |
| звикиваше један сељак огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с распореним носом.{S} Не зна |
| им, рече трговац лаганим гласом. — Само ћутите, чините се невешти.</p> <p>Двоје заробљеника пођ |
| ти.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној з |
| таман била приспела писма из Смедерева, у којима су му јављани најновији, све невесели гласови. |
| ада гајили соколови.{S} Поред соколова, у Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја |
| и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столица васељенског патријарха, сто |
| 3 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића његов стари познаник Ибрах |
| ја <pb n="93" /> се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} И на проле |
| 43" /> повластица.{S} Једна депутација, у којој су били: владика, протојереј градски, старешина |
| је било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског з |
| време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим градова, није било готово никако потпуно |
| иди где су у средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бринути се место свак |
| цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су с |
| а сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама службе. |
| а задовољства тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром |
| је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био |
| , у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад |
| Мајстори су становали све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда оби |
| стане приказивати Стаменија као дувна, у црним грубим хаљинама, умотана црним превесом, с књиг |
| у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у мана |
| је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз шеснае |
| аве, пружали су се редови кућа и имања, у којима су становала или околна властела, или мајстори |
| м, у скорој будућности, час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само добр |
| играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Ја |
| и висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу погледали докле око допрети може, да |
| ошили.</p> <p>На једном крају панађура, у једној лепој ливади беше остављено место за витешке и |
| Царица је била средњег, складног стаса, у расцветаној лепоти жене која је, у пуној уздржљивости |
| обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју проводили, увек мислећи н |
| иштима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једног и другог м |
| ти Никола, и женски — света Богородица, у којој је Немањино подружје Ана, света Анастасија, уст |
| воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.< |
| редводио Којадин имале су с њима сукоб, у ком су Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци |
| дима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Сме |
| Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, т |
| не наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће султан.{S} Влатко је |
| о хришћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоск |
| а устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је |
| аса, у расцветаној лепоти жене која је, у пуној уздржљивости, претурила своју тридесету годину. |
| храни, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, била већ претурила |
| Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој половини маја.{S} Турци, нови насељеници пирот |
| вала манастиру из свога двора, који је, у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен.{S} |
| и су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, црква држала просвету и образованост у сво |
| дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S |
| књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису.{S} Покушао је ј |
| елом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледалаца и уч |
| калуђере преписаче одређене три ћелије, у којима је било увек свега што треба за преписивање: х |
| оти.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинству Витомира Гвозденовића, има и |
| е био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p> <p>М |
| на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним клицима |
| апредак вршити спахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве промене, али опет турски спахиј |
| , који је стално живео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Плетикосић |
| доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвикиваше један сељак ог |
| дра глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска с |
| су, као промену своје свакидашње хране, у сласт трошили.</p> <p>На једном крају панађура, у јед |
| отане у своје трубе калуђеричке хаљине, у којима се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке |
| код Призрена, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Ж |
| а путовања у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Ка |
| у и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S} У оно време вој |
| да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа се |
| никада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни за што, |
| оотимала бесна околна властела, што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да |
| азиле још три мање тако саграђене куће, у којима је спремано ноћиште и боравак гостима властели |
| свакоме крају њезине девојачке собице, у плаветникастом зрачку кандила што је пред иконом горе |
| боравишта властелина и његове породице, у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене к |
| ла затворити.{S} Изван трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Н |
| у, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица |
| у?</p> <p>Из његова питања провириваше, у тону којим га је изговорио, задовољство које би имао |
| хмед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, п |
| > <p>У који су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп |
| или за награду коју су давали љубитељи, у којих је младост претворила се у успомену беле косе; |
| несложни, слаби, за војевање неумешни, у религиозном фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно д |
| ари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђави |
| двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозд |
| ци код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала |
| оће хришћанске вере, да живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута размишљао Кој |
| заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> смрт нашли.{S} Одмах з |
| нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би |
| м Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се |
| ком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с |
| се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа и свеколикога њ |
| ељење, обично спојено с овим књижевним, у ком су се живописале иконе, или оно што треба живопис |
| н Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочиц |
| иђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, у ком би могла ода |
| само с једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спа |
| ао пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда тур |
| и су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да их је ис |
| Муратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске в |
| ег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, |
| састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то на |
| n="117" /> поуздањем полазио на посао, у ком се није знало како ће кога срећа послужити.{S} Су |
| кућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Прек |
| регова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> < |
| жара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се |
| него тако преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица |
| прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја |
| страт није марио за забавну књижевност, у којој је било пуно приповедака, макар да да су оне би |
| жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог |
| S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са границе био |
| или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у |
| ељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина њег |
| су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место покрај сами |
| ! одговори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, об |
| на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље и на њему, |
| звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе |
| но би их предавао господару властелину, у којега су, међу послугом његовом, били нарочити сокол |
| планини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с л |
| ила за откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{ |
| есило за њих неповољно, приписивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима ник |
| амера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведем остатак живота као уд |
| има.</p> <p>— Властелину, Гвозденовићу, у Плочник! <pb n="233" /> викаше гомила, множећи се све |
| свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша |
| астеличић у Плочнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше претурио педесе |
| носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, кој |
| ао стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправан према дужностима вере, волео је бујан |
| изантијски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако |
| ишћанских држава на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и властела и не до |
| азван угарски сабор за Богојављење 1455 у Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{ |
| Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи раздори; Немци с |
| м задевицама и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, т |
| уг. </note> <note xml:id="SRP19130_N5"> У оно време домаћи производ, нешто другојачији од данаш |
| бињанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косову од пре неколико година, |
| и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви земаљски језици као на Ва |
| ч такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице н |
| ка <title> Рајска лествица </title>.{S} У њојзи се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој |
| Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се |
| ј здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозд |
| стирима, био одељак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с овим књиже |
| n="203" /> жилице срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и оче |
| границе или одређених јој положаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана св |
| ику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подр |
| ла од намештаја најпростијих ћелија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, |
| је не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком 1455 била Европа.{S} К све |
| } Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба |
| треба живописом израдити у књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрат |
| ова је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, |
| рекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брз |
| ао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега је о црвеној |
| ма је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписан |
| вени скупоценим млетачким засторима.{S} У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, |
| трат препоручивао његовим ученицима.{S} У дугим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говор |
| никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби увек вршио благо |
| огао је попити велику количину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у двор |
| аднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобним разговорима сви су признавали да се у Срби |
| једнакости права као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су г |
| и игумани знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчеш |
| врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> < |
| Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај |
| дише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј |
| вачке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови сул |
| бар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би об |
| слам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, |
| у средишту власти, начинио распоред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржа |
| у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јун |
| .{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно |
| p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него турски намесни |
| 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју |
| есто њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати ис |
| скоше две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим гов |
| готово је могла погодити и каква је.{S} У последње време царица је била веома забринута, те тог |
| а од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не |
| била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жи |
| {S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрсне робе за дубровачке трговц |
| еговарају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то |
| о пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, ста |
| да што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби међу интересима и уверењима, многи су се |
| највиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу п |
| да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види |
| несложни. неспремни, неорганизовани.{S} У свима досадашњим ратовима <pb n="102" /> посведочило |
| раћали су узвицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним сано |
| рава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило јед |
| ; Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједи |
| по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и кру |
| уџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарс |
| азара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрем |
| орушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначк |
| е, негде на клизавици или низбрдици.{S} У сукобима соха је, према прилици, служила и као оружје |
| ну <pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} У очинској љубави према овим младим људима, отац Калист |
| а били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве |
| живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се давно био од ран |
| , као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као к |
| па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој |
| и бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушниц |
| тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би с |
| ре, што жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки |
| има белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао пријатну топлоту и свој мирис |
| менија, <pb n="115" /> рече Којадин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не |
| агош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав |
| заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов |
| и неких нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, л |
| у небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} |
| <p>— Јесу, превисоко ти деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> |
| у је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко |
| ође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору обично Гвозденовић постављао <pb n= |
| к кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости својој, погнут годинама и бригама, д |
| буче своје свечано властеоско одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме |
| су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије |
| мисли ројиле се и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је |
| како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <p |
| и, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас |
| ркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити |
| Не може, синко, јербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завада међу |
| ке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно могао имати св |
| огу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине |
| ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радио |
| ке да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчи |
| падало властелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличић |
| је.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте |
| ет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, п |
| од српских владалаца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље много више него што |
| ве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чиниле као ш |
| он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву уз |
| био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, ве |
| х опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет д |
| власти нису штитиле општу сигурност?{S} У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казнил |
| а ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Шана примајући што јој је пруж |
| сваки посао глатко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-бе |
| хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само освајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, |
| не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим |
| на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да т |
| рахим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати з |
| убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га ј |
| алуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 августа 1913</p> <p> <foreign xml |
| мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови |
| ружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, који никада не г |
| ла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већ |
| спотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека?</ |
| ерност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у мо |
| {S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ни |
| и носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судовима |
| Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли те |
| сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престају пријатељс |
| овци, рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом. |
| дужностима спрам других великих цркава у Гвозденовићеву властелинству.{S} Она би Гвозденовићу |
| "82" /> људи разбегли.{S} Женска управа у манастиру није годила домаћинским пословима.{S} Од ка |
| веома чудноват положај.{S} Збијен једва у половину старих својих земаља, с отвореним за Турску |
| седео недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак |
| ечац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да |
| црвене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико санова пред посланике.</p> <p>Тако се свршил |
| ностима гостољубља и распоредом послова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, |
| и кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У султановим вртовима око дворова, |
| амену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована, најскупоценији посао далекога |
| од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Д |
| ш је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му је нанео Сибињанинов зет Михаило Си |
| новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором <pb n="239" /> видеше и |
| н, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајући с |
| ој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} |
| стирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко |
| нко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не |
| ви с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.</p> |
| сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливо |
| ствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, |
| да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на т |
| У тај мах се султану и господи око њега у металним сановима служио пилав од овчевине.</p> <p>У |
| мо ћерку, удату онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и |
| орам одмах, колико сутра послати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик |
| усадио корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви |
| але из многобројних књига.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књиг |
| отац Калистрат.{S} Ја сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило било да га сад овако п |
| ега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржа |
| ила спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су били т |
| или и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази в |
| стара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому треб |
| Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведем остатак живо |
| дбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени свет и да га батр |
| боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј же |
| би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Кој |
| ито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко |
| овићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разгово |
| би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога муж |
| ећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави |
| а освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турск |
| а силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују свршетак само од насиљ |
| ађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љути |
| ра, пошто су многи по народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, није много марио н |
| риграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске |
| дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала |
| ом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо оста |
| ардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драго |
| за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оплакујем судбу свога |
| ука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књиго |
| дсудну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се јави на лицу осмејак, и она обо |
| стао неповређен.</p> <p>Пристав погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по т |
| ка власт настане?</p> <p>Драгош погледа у оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под ту |
| земље?{S} То је морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и |
| а се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас п |
| лас, срце, осећај целога српског народа у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одл |
| аоцима пружи опис живота српског народа у средњем веку у што свестранијем облику.{S} И облик пр |
| он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти ме |
| тефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком мук |
| " /> је новим земљама западно од Сереза у Јежеву, на путу којим се путовало из Србије и из Буга |
| евисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства неколико |
| е би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће |
| руци.{S} Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су многе начине кој |
| ње.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске удружи с католичким државама и |
| ајвештија човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађе |
| Калистрата као учена и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове |
| е и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах де |
| онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, з |
| било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми |
| зденовић имао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Властелинство се |
| ливада и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочи |
| има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој |
| спотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Ње |
| ема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу св |
| т је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Ско |
| угу војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци |
| крепости и енергије, која се показивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а |
| сти, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао |
| } Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и |
| гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајности српске велике куће, сва су се њена ос |
| е бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у отвореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и врата олта |
| лужби његовој, сад је на ново понављала у храму своје прародитељке, Немањине Анастасије.{S} По |
| >Така се свечаност једно јутро спремала у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топ |
| ледњег почивалишта, па је онда она пала у постељу, остављена од свих и свакога.</p> <pb n="265" |
| а жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лиц |
| сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у његовој седмој години, и како јој |
| у Душановом манастиру Светог Арханђела у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови млади |
| , како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој по |
| а у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за превелике усл |
| чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин имао |
| ротив њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И |
| 4) кад се Сибињанинова војска поставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ уда |
| ослена властела много времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе пр |
| енијом.{S} Царица Мара, чим се населила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве, узме Стаменију |
| ом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља |
| или кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин употребљен |
| кидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А тополиваца и то |
| жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <pb n="60" /> ан |
| Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем |
| едио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђ |
| , донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша |
| логу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, ни |
| вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима или с крагујима |
| зговора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била и |
| рибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</p> <pb n="57" /> <p>Та |
| папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отв |
| <pb n="58" /> великих породичних весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, женидба син |
| и знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Наго |
| по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где |
| лази са својим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом |
| из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и иж |
| сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Врат |
| , и о трговачким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота |
| отски, стајали су са својим старешинама у нарочитој групи, готови да поздраве своју султанку, к |
| рима и хришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго |
| зила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се нису д |
| ли о трговачким пословима и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о тргова |
| агош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање |
| Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом оп |
| е вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је во |
| имање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се не да ни ис |
| већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад в |
| ојих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу |
| не дворске црквице у султановим дворима у Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и воштаним свећ |
| и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и остављао за |
| овима и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким кол |
| ек занимљив, представљају сувременицима у облику приповетке, којим се и модерни живот представљ |
| <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} |
| head> <p>Летњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови в |
| је највеће сажаљење на тешким губитцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, |
| уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за цари |
| е Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници код |
| а молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту |
| оведци „Калуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 августа 1913</p> <p> <fo |
| вапијући, примицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим гомилама к двор |
| сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{ |
| које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости |
| вила се бела турска перјаница, забодена у скупоцену свилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и |
| исао тешње и сасвим почетнички обрађена у приповедци „Калуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ |
| икосићка.</p> <p>Вечера је била служена у малој игумановој трпезарији само за оца Калистрата и |
| опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте своје куће и |
| лас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кући Плетикосићевој.{S} Од угарске војске већ ни |
| } И она изгледаше замишљена, и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И |
| би неким чаробним миљем била премештена у некакав мађијски врт самога мириса и благоте, она пог |
| пиротскога.{S} По том је царица упућена у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени к |
| ишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа добро за јадну, више од пола |
| на Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се вратити!{ |
| а је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у манастиру Бањс |
| вићевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајности српске велике куће, |
| је удаја била политично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у намери да |
| дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судбини Којадиновој |
| ла V.</p> <p>Услед прве године војевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао 30 септембра 145 |
| Којадин је због тога чинио два путовања у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Сту |
| .{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио |
| ластелину Витомиру Гвозденовићу поклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далек |
| .{S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскоро <pb n="165" /> по том стигоше ман |
| </p> <p>У тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Стамени |
| ње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед њего |
| им пословима.{S} Од како је царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак.{S} Царица је |
| адимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину тур |
| ћева победа над Турцима од 24 септембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђу |
| се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била пот |
| .{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе |
| век преписујући и путујући из манастира у манастир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спом |
| Спремљене су и ћелије покрај манастира у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докл |
| то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи |
| еке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагони |
| се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно |
| чио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слуша |
| ви беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао најве |
| царица Мара се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја била политично де |
| а имала околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} При свеколикој смерности царичина жив |
| вља највећим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд јој так |
| е могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којадин, ето примера, |
| е требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, заст |
| против цара православног, против места у ком је васељенски патријарх, против Цариграда!{S} За |
| ена, и отац Калистрат позва свога госта у трпезарију. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| им старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чи |
| је само одговарао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита |
| нике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало |
| дина.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p |
| сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа |
| а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро неб |
| p>Дворац властеличића Јанка Плетикосића у Точанима није имао куле као што ју је имао велики вла |
| јутро спремала у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац власт |
| се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре суџуке, ко |
| да оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље м |
| м задовољством, превртањем новога новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управнику мн |
| најгласовитијих и најбогатијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни |
| а као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор |
| , отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, један за другим, као да их је с |
| украшена старица са десетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима.{S} Игуманија одведе д |
| возденовић уведе на једна мала вратанца у особито одељење дворца.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, |
| а пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километ |
| Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само простр |
| длучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек |
| инили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Д |
| ило колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђ |
| за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софр |
| уначног, тако издржљивог, тако одличног у сваком погледу, не би прошло без искреног и без дубок |
| оме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо. |
| оге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у кој |
| е, замишљене, показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили |
| његова непријатеља, Угарске.{S} Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити |
| инству Витомира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соко |
| анике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својој наредио да се царица Мара с ца |
| ноћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра почео дизати пат |
| риз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко у |
| тана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек |
| мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држ |
| ислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српск |
| а да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за |
| S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено |
| е свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозденовић се |
| ђи команданат једне чете Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничке службе под командом Гвоз |
| , на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти да |
| и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и |
| т више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опе |
| су сад била једина његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме |
| p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и |
| аше је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стам |
| еле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p> </div> <div type="chapter" |
| е своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али уг |
| се одморимо, одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо |
| м.{S} И њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> братом.{S} |
| осао најподеснији.{S} Тим путем се овде у облику приповетке износи дело студије, јер и за неке |
| /p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му к |
| ији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се на родите |
| га нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у планини? уплете се Драгош.</p> <p>— Недалеко одавде.{ |
| ем кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку |
| песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па |
| аплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља |
| ајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, одговориће Којадин, |
| {S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{ |
| а него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем |
| то и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи остан |
| стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дв |
| ића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркв |
| дин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| једнако као извор чисте планинске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ сваком |
| и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мо |
| његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је ц |
| се међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 1451 — |
| Он истера власника и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим љу |
| м скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке који су Смедере |
| о било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђ |
| нику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спрем |
| тво пусти своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још |
| војничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Бел |
| еспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са |
| ника на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на осв |
| им крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротским ћилим |
| ђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београд |
| има живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара д |
| Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са султаном мир по захтевима |
| оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец дана.</p> <p>— Што се |
| е обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би требало.{S} На једној страни ј |
| есту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбун |
| цима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Тур |
| а начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему н |
| ављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност свога брата према Стамени |
| х двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Т |
| излази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што м |
| у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су као о |
| уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба |
| х хришћанских осећања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом |
| ију.{S} Према тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нарави, прем |
| ли њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђериц |
| ирска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског здања, окренутог планини и речици |
| се својој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића дв |
| колико великих властела, међу којима је у Топлици био стегоноша, <pb n="39" /> властелин жупе Т |
| Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} |
| живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; ин |
| итих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би куповала |
| hi> читлук-сахибија </hi>.{S} Работа је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешк |
| куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога То |
| тац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се |
| е?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако ост |
| ну о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда био вр |
| ом одмах и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешт |
| вом диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> <mi |
| страт.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем |
| ликога тога света разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога јутра за б |
| го?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште ј |
| , одјекивао је о сводове храма, који је у са свим другојачијим временима подигнут.{S} Царица је |
| агош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замоту |
| ојима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао диз |
| мучења.{S} Она је још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се |
| томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био да с |
| аревима и о јеврејској историји знао је у потпуности.{S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и др |
| и апокрифна светитељска житија читао је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књ |
| е цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе |
| ешто ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је гла |
| Градић пиротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дуг |
| његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с |
| великих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, |
| е, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својо |
| чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Калистрат ј |
| ила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Макед |
| ивати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на |
| и он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитива |
| би давао од читања и размишљања било је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњ |
| вославне вере и српскога народа, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом в |
| ојадин није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оц |
| вој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, то с |
| и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, стари |
| обро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Ме |
| ни вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошто је у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме |
| стеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Турцима.{S} Имао је обичај напаствовати људе и |
| к Којадин такође мало разумевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којади |
| ди своје властите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ |
| м обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова |
| оту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} И |
| ена верност и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко П |
| увати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Д |
| <p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У XV ВЕКУ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Штампано у Моде |
| д Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложни. не |
| на, пошто престолонаследник Мехмед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана |
| деновић приликом последње његове мисије у Дренопољу пристао на поверљив предлог великог везира, |
| p> <p>Кад је иза његове последње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед |
| едном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат |
| !</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, а |
| а је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, |
| јим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела |
| е Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно |
| а лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове |
| ве су се по градовима све више склањале у присенак, тако да није много прошло а да је спомен ст |
| е су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манаст |
| па, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље с |
| ова са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен једва у половину ст |
| ке службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављање празника н |
| слатке маште, које су му често долазиле у часовима његова самовања.{S} И све се те маште сада с |
| војска ударила, фамилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна м |
| а пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима |
| /> <p>У гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим |
| .</p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о С |
| листрат, игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо вр |
| .</p> <p>Игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од љ |
| Тада је изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе св |
| у књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преп |
| је непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупац |
| {S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с на |
| , рече отац Калистрат, удубивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како је ца |
| </p> <pb n="189" /> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути |
| рдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од |
| а више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и повратка царице Маре у домов |
| својим гранама.{S} Осим Шанине постеље у једном крајичку, сав се остали намештај могао на прст |
| и да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат |
| у манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђела у Призрену и у м |
| вде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој н |
| n="103" /> <head>VII.</head> <p>У време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим градова |
| манастира светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, интелигенција није бил |
| а, страха, одвратности, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љути |
| глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито женскадија.{S |
| нијини родитељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики властелин Гвоз |
| утра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави освајач. |
| ска, јер су воштане свеће употребљаване у господским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се |
| } Трговачке су продавнице биле поређане у једној дугачкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се |
| нападаче бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би |
| црном оделу, старе и младе, све умотане у своје трубе калуђеричке хаљине, у којима се све забор |
| а, заузме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, који је из |
| е, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро научи грч |
| ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливо |
| ромах деспот није заборавио ни хришћане у Цариграду.</p> <p>— Како?</p> <p>— Он је њима помогао |
| н Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српске руке; султан одступи пут Крушевца и по том пут |
| оклопима, на добрим коњима, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влах |
| у и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, |
| ика се жалост сломила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова посла |
| енио.{S} Завет прошлости и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је |
| ен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузе |
| служби и за све друге потребе царичине у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на кој |
| ао.{S} Долазак новога српског старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце б |
| на трава испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и р |
| .{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобро |
| Капистрански ни тада не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве напа |
| д је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игу |
| нци око њих имали са свим друго значење у срцима народним него што је било оно за хришћанскога |
| а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} |
| реписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне ко |
| заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али пом |
| јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, ко |
| оласка деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољства |
| ћ је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете Богородице.{S} На челу дочека имао је |
| ла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи д |
| ио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног |
| /p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ет |
| је водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с |
| ичнији.{S} Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гостио млађи свет, |
| и са турском заставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> |
| е у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним расправама прибегавало Суду |
| га посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Коста |
| писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из многобр |
| мо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, до |
| е говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанко ника |
| и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуздати к |
| договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </p> </div> <div type="c |
| ним разговорима сви су признавали да се у Србији не може водити другојачија политика него она к |
| о шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Уве |
| агослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још гово |
| они разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они н |
| и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази |
| а се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да је у |
| .</p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљај |
| цима хришћанским успламтела и зарила се у најдубље <pb n="203" /> жилице срца хришћанскога.{S} |
| итељи, у којих је младост претворила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су |
| свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам те разумео, мајко, одговори Којад |
| ако је турски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прилици узнемиривала и плашила султанови |
| толица православља.{S} За патријарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} В |
| шим и што угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра распо |
| бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у ње |
| илан интерес за књижевност развијаше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, о којима се |
| зашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаше К |
| завлада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, |
| обеду.{S} Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да виш |
| луша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о в |
| д иконом, и она склопи руке и изгуби се у тихој молитви, пуној искрености и оданости.</p> <p>Ми |
| таде, и племићска поноситост разбуди се у њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} |
| рочитог плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуд |
| рет својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту морала задржати.{S} Градић пиротски са својим |
| дољубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и |
| Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину о |
| оже оставити ни напустити.{S} Уздати се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Бо |
| и се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетен |
| А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Свето |
| рио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање ти |
| повика отац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не |
| ника с пуним задовољством и поносећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> <p>У |
| ве речи с највећом тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне |
| </p> <p>Између свију дворкиња царици се у последње време највише била свидела Стаменија Плетико |
| властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога задатка тре |
| остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане, замирисане миром силнога цвећа из султ |
| е се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на д |
| , мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље |
| тре, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела једна секирица и једно каменарско же |
| ена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново |
| обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ шт |
| аменарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S |
| усретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума |
| је царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак.{S} Царица је штедром руком додавала м |
| Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb n="34" /> по нарочитом церемонијалу.{S} |
| његовој жени, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозден |
| и је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по народу |
| аших читалаца, али су се чудили како се у детињској игри показала већ потоња велика сила и слав |
| цу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки показао.{S |
| te> <note xml:id="SRP19130_N4"> Тако се у Србији средњега века звало хватање и затварање за дуг |
| ође морао учити. <pb n="294" /> Тако се у тихе словенске жупе и села по српским земљама поче ув |
| ли, нарочито женскадија.{S} Полазило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није мога |
| з Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, |
| остију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколо |
| даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелам |
| ље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до |
| и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза |
| да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељ |
| аш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да с |
| превисоко ти деспотство.{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 литара кованога новца.</p> <p>Д |
| двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на |
| ња тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Г |
| /p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.< |
| и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била за |
| е Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре |
| но да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{ |
| је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, |
| ајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред |
| > <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба |
| им рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу први |
| тикосићка је имала неког посла код куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точаним |
| Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта |
| рише очи.</p> <p>— Честити беже, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} П |
| о сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше капетана, како је прошао |
| те мале, полусакривене дворске црквице у султановим дворима у Дренопољу.{S} Црква замириса изм |
| пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} С друге стране, како |
| <note xml:id="SRP19130_N1"> Гостионице у оновременом језику. </note> <note xml:id="SRP19130_N2 |
| з дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, све умотане у своје |
| е молитву да Бог <pb n="223" /> притече у помоћ одбрани вере православне и оружју хришћанском.< |
| ји је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} А |
| и сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, тако како је у п |
| Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену по њиховоме начину, |
| н у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда н |
| му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} После |
| и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обележено место.{S} Као помамљена и ожежена |
| ца.{S} Неко срећно расположење цароваше у његову срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе испред К |
| вце иђаху мирно, пастирче весело дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} Могло му је б |
| сена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на |
| лаветнилом небеским, јер прозор гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> <p>Ту ј |
| ше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, с |
| оја се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине |
| аност и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања султана Мурат |
| анога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" /> једни да доне |
| једни.</p> <p>— Издајник је! понављаше у громовитом одјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њ |
| е посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људи |
| додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме др |
| Прост инок скот словесан </hi>, писаше у оном, тексту, <foreign xml:lang="cu-Cyrl"> послушљив, |
| све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то |
| је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај пр |
| ховом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пош |
| се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући с |
| тавио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам мо |
| о никад и не мислим.{S} Пишем како пише у најстаријим и најбољим изводима, а изговарам како је |
| хмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту к |
| дубље жилице праотачке вере затреперише у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину |
| да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страдањем и трпљењем |
| шанчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} М |
| арамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала |
| јим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султа |
| отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{ |
| кратко време турски опсадници огрезоше у пламеном мору, пометоше се због тога, кренуше назад д |
| под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и пр |
| ојега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војс |
| е одмах.</p> <p>По том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним стар |
| сећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља бу |
| тва.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, п |
| у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је |
| стела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је |
| ан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује само наклоностима ср |
| ао деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Х |
| ратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испијен, с везано |
| тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и ра |
| су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале к |
| ао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у томе је само заповести издавао.{S} Тако је њему један |
| жеље, осећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни |
| тва тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио би |
| било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу монасима живопи |
| говори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гу |
| данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлу |
| е.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се с <pb n |
| .</p> <p>Пристав погледа у оптуженога и у тужиоца, који изгледаше збуњен, и по том рече:</p> <p |
| ама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју ва |
| рло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисци |
| тац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне |
| их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичућ |
| знао како је само од његових поданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове |
| еће употребљаване у господским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа трго |
| а су биле још у међусобним задевицама и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац без |
| лас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње заповести, |
| наца, којима ћу се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспот |
| у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, о |
| велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два н |
| Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign xml |
| Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и д |
| управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера |
| к.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је |
| а, у звуку звона, у певању калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је пр |
| ећања, све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни друговања |
| султанка излази на хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради ј |
| товање.{S} Нема никога виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао |
| знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} Ми морамо показати пример добре дец |
| жилице срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су |
| > <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу |
| итро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} |
| царство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако раз |
| о је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко |
| /p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац |
| ице се на манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који ј |
| је знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="96" |
| Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сва |
| да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече Ме |
| а и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо |
| на.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књижници начита се књига, до кој |
| дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и мати и с |
| уђери из онога краја у коме су рођени и у којем је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде |
| ји, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију т |
| да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се |
| окрај манастира у којима ћемо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не |
| а госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног |
| и ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестима његове жене, госпођ |
| <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлици и у манастиру Светог Николе, отац Калистрат је испустио и |
| подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Ј |
| хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало |
| је само дошао у манастирској књижници и у путника калуђера, прочита једне зиме родослове и цео |
| највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да |
| дино средство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепа |
| вно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, |
| арадама.{S} Она је клекла пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је врат |
| ио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испи |
| .{S} Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јова |
| ашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, |
| тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство и непослушност властеле <pb n="158 |
| огледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен |
| би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које с |
| ц њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том одмах и и |
| а им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p> <pb n="44" /> < |
| задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и цвећем. |
| није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој с |
| је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} На њему је, на |
| цама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама у Вучит |
| ио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрс |
| е и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ о |
| е и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина у |
| манастиру Светог Арханђела у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавали |
| ким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли не |
| њима, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, ал |
| чано властеоско одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, власт |
| ма који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о то |
| из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око |
| ј мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом |
| овољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим т |
| мити се.{S} Није само Србија на свету и у околини Турског Царства.{S} Има и других земаља око њ |
| тво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање тихих али вел |
| у војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим <p |
| {S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb n="119" /> и |
| учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим то |
| товати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И К |
| тинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било да |
| ј служби свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које |
| би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под о |
| рамен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, го |
| ојој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div type="chap |
| кава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" />, деспотица и царица Мара с |
| тупи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица |
| /p> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам |
| , а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том |
| кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац |
| султану Мехмеду, царица Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p |
| нао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута ра |
| огао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове женидбе, њ |
| мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окре |
| У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче одређене |
| то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и |
| руна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С таквом се св |
| вамо празним надама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква |
| повести издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала д |
| а госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице. |
| о да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Ст |
| војим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били из црквеног ре |
| вере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, ка |
| је нанео Сибињанинов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетк |
| обито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} На ње |
| свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Калистрате!</p> |
| оград одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане ку |
| ош одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев де |
| ле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве. |
| ка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тренутцима који чекају свакога од нас.{S} Нека |
| у собици на мекани одморник, па продужи у башти започето пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли |
| тије, погнут сединама и старошћу, улази у дворац царичин и заузима место у малој капелици, спре |
| Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, пр |
| у и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и забаченим планинским селима ништа нис |
| их ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума д |
| је једнако подупирала и оправљала, али у одбрани нимало попуштала није.</p> <p>Султан је Мехме |
| ог, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око пе |
| би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима пословима који су се тицали кућног и породичног |
| > <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама п |
| и.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, које су се могле за час ле |
| <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити |
| о, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После њег |
| отство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици није било јединства.{S} Једни су |
| никако није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер царице |
| би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још |
| а они српски војници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по |
| година од догађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема више никога од јунак |
| ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко д |
| ости и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православну веру и њене храмове?{S} Ма колико |
| љи.{S} Узалуд су државни закони узимали у заштиту слободу насељеника и сељака, кад је властела |
| ебало онима који су се били позатварали у градове, а и своја су села почесто обилазили старајућ |
| е места преко порушених бедема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви |
| днесу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим људима пођу даље |
| а око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, ц |
| разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мисли |
| d> <p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их п |
| е се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био |
| свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспотица се вајк |
| ли би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и К |
| који су пијанчили или лењствовали, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему ње |
| ди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нарочитим лонцима и ћуповима.</ |
| их и најбогатијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, |
| који би се ухватили у неисправности или у непослушности.{S} Нарочито је наређивано управницима, |
| — Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини Стра |
| јима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао одржати прот |
| манет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозде |
| и неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и |
| ама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгир |
| абава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојство које је тај разговор ус |
| Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или није хт |
| ровачки делегати и деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разум |
| е предала, и Крушевац, који су освојили у почетку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су |
| а беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и |
| аном самим, којега су полу мртва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегун |
| клевања против оних који би се ухватили у неисправности или у непослушности.{S} Нарочито је нар |
| пот и деспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с цариц |
| сића из истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду |
| пак другојачије природе, који су свикли у свакој прилици тражити свој интерес и довијати се, ми |
| држао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средствима, да изазове што |
| клониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="2 |
| от Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису вид |
| ш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворит |
| ега реда.{S} На трећој прекрасни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се посланици, клањајући се, |
| S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студеници.{S} И тамо су |
| без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плет |
| Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} |
| на добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима никад није заборављала ни своју ве |
| љама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од |
| о мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} |
| а свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније била црква — него џамија.{S} |
| тац није давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што т |
| кој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у гр |
| ити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја прим |
| ијатељи читања нису могли задовољити ни у једном манастиру, него су морали управо путовати од м |
| b n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост |
| Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник Мехмед није |
| а силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? вик |
| овну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буд |
| е се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и |
| За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима |
| ка заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове |
| деновић оздо вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Свето |
| иј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојев |
| а би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари |
| прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот тек сад настају.{S |
| могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од |
| тво.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена |
| свакојака воћа, које само може успевати у климату нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмекши, бадем |
| о је могла слушати звук звона и уживати у црквеним парадама.{S} Она је клекла пред иконом и у с |
| S} Како су Турци били почели наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било |
| рените хришћанство.{S} Немојте веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска |
| ње Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Ал |
| {S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакало и прескакало, каткад у опкла |
| ила да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао |
| реба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било |
| ћи набрано цвеће, она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезане ките ружица, про |
| без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да г |
| а, што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да |
| ора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа над Турцима од 24 |
| љивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} |
| да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, д |
| лас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке царигра |
| царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и |
| а зрелим веком, природним током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје |
| у стан, јер му сви нису ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четв |
| <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Лазара, али он |
| х је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака. |
| ру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред |
| Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немојте веровати |
| казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али т |
| е, или оно што треба живописом израдити у књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у |
| казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено је са мојом женидбом, од |
| .{S} Српске посланике султан ће примити у први петак, и њима ће се предати султански дарови и п |
| ман били при тренутку када треба напити у здравље домаћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх с |
| ао.{S} И онда ће Србију наново обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Ал |
| е помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази |
| опустише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења |
| <p>— Ето Турака; пре сумрачка ће пасти у ову жупу на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки успла |
| још могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвоз |
| без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност новоме стању него ми који смо га и до сад |
| Београду видели су по необичној живости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} Заповес |
| сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара се устави у сво |
| е с наступањем потпуне телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан инт |
| један црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса |
| судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевск |
| љна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не мо |
| и начином нове прилике требало окренути у своју корист, тако да њима после промене власти буде |
| амоћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање тихих али величанствених природних дивота.{S} |
| пе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче Калистрате, случа |
| предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњим књижницама.{S} Сав исторички део Светога Пис |
| <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> <p>— Збиља, |
| међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, |
| е да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна расположења, и задовољство и |
| ну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њи |
| а ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет |
| о узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало врш |
| ог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пође |
| ао редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </div> < |
| а одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да |
| ив, <pb n="194" /> па је на путу, идући у Приштину, некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обр |
| и частећи се и припијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на једну, час |
| добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто |
| што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Србија.</p> <pb n="261" /> <p>— Разум |
| рашке, једнако се клањајући и гледајући у лице султану, кнез и његови другови поседаше на одређ |
| </p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:</p> <p>— Пре |
| ћи ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Ма |
| очанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и се |
| ркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Д |
| се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по необичној живости у турском ста |
| и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају.. |
| лепим пиротским ћилимима.{S} Одморници у соби, мекани и ниски, на којима се ноћу спавало, зауз |
| да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљама, и то тек по договору са својом власте |
| есто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Крушевцу запрепастише се видећи пред собом угарску во |
| е како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, по |
| да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне обич |
| такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом в |
| зврши дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје, повика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао |
| ицали манастиру.</p> <p>— Победиће онај у кога никад неће отупети и зарђати сабља, одговори Дра |
| адо имао.</p> <pb n="95" /> <p>Намештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвен |
| вом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} Насељење није било вр |
| шње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећ |
| е нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој припадају, не траж |
| зима место у малој капелици, спремљеној у једном одељењу дворца, почињући <pb n="10" /> читати |
| еса, свак се могао њему поверити и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити за |
| варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао дел |
| је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да с |
| с.</p> <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрењ |
| а, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па продужи у башти започет |
| ли као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су као ослобођење из ропства.</p> < |
| /> се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или ка |
| S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ п |
| е разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војн |
| протовистијар и војнички велики челник у свечаном руху, које је личило на данашње свештеничке |
| е није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{ |
| дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то |
| да не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на по |
| ома јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена н |
| а не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <pb n="208" / |
| и ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси |
| их дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до кра |
| у Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом ман |
| криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, и спр |
| још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти царство |
| ислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријатељству, не једанпут опомињао на те дужности стр |
| о зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по зако |
| у и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у с |
| сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> |
| орчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукама стајали насупрот сили турској.</p> <pb n="231" |
| ући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ком је била |
| лите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште политике и ск |
| ревисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Буг |
| ње мисије још већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским круговима.</p> |
| ном, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене |
| или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам |
| амо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати мало ошт |
| е да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на т |
| — Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне ве |
| тавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти деспотство нека се не љ |
| еда од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је има |
| оз прстен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим златником, натакнута била на једно копље, |
| ерила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n |
| пи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, старешине <pb n="178" /> овоме месту.{S} |
| жи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском трг |
| ђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од |
| овика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи оружје Миливојево, које је |
| његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, |
| инама, умотана црним превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болес |
| у страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински крива |
| Јанком Сибињанином и с његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} |
| од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је |
| заном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p> |
| чица и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни |
| у и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p> |
| ељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не |
| били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном н |
| зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.</p> <p>— То би било добр |
| чини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека |
| S} Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још |
| .</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци |
| дознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако л |
| ри.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова |
| и господство над целим новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором |
| м оплакујем судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени све |
| Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенство, калу |
| авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авли |
| да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у |
| бора хришћанских држава, који би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруара 1455).{S} Изађе на ч |
| <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати свакој |
| вају лаганим, поступним променама један у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац с |
| век је био иначе нарави благе, постојан у својим намерама и мислима.{S} Главна му је страст бил |
| ултаном мир по захтевима које је султан у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа с |
| S} Стоји записано како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана |
| ио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бив |
| ду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен у кошуљу катраном намазану, једнако се крстећи и вичући |
| је крв проливена, силан је свет одведен у ропство, многе су штете почињене, многе тековине за п |
| и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што б |
| спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатнијим расположењима.{S} Њему дође на памет |
| очнику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало |
| по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Ос |
| другојачије учинити него тако преобучен у рухо калуђерско, у коме се тако незгодно осећао.</p> |
| круговима.</p> <p>Као главни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице |
| ош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим војницима и уда |
| е, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> |
| к осмех пређе преко Којадинова лица, Он у незнаној сладости, која га нехотице обузе од сестрине |
| се потпуно користи том приликом.{S} Он у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратни |
| дена.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са ц |
| одигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом |
| Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима |
| новићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет |
| по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није |
| деновићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута |
| у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу монасима живописцима, и огледао је и да |
| у Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало. |
| а од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отв |
| >— То неће.{S} Јутрос је рано отпутовао у Смедерево неким послом оца Калистрата.{S} Мислим да с |
| /p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и |
| био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увући.{S} Они <pb n="286" /> су у њему непре |
| слио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену |
| као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је му |
| и били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства, очекивао је велика |
| екакве телеће коже и однео их те продао у Прокупљу.</p> <p>Пошто су стално одрицали код судије, |
| сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и |
| властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и половину Плочни |
| противници, рећи ће султан Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да |
| ије више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сибињанин Јан |
| нег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао прија |
| а нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао све |
| суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, некадашњи |
| о измислио <pb n="214" /> што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвоздено |
| а у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавило.{S} Људи |
| родају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће празнично рухо, повео би соколаре, који су со |
| > <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару.{S} Стар |
| ћеву.{S} Другу је војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник |
| а угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, |
| ћно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турске руке, Топлица, која се предала, и Крушевац, ко |
| тију, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато намештену, на којој су гости седели ча |
| p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Требало би с |
| а шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Која |
| ога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу пр |
| оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наст |
| сти изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два оста |
| <p>Гвозденовић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на |
| од, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би катк |
| > <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе |
| S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рачунима, није му ни накрај паме |
| високо ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад |
| ој чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрекао се свега.{S} Народ ме, истина, зов |
| спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Отац Калистрат |
| ад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога |
| дити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат |
| а за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је г |
| .{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у путника калуђера, прочита ј |
| pb n="105" /> умрети, после ручка пошао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци ко |
| Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је |
| носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао |
| настирског звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвоздено |
| Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у часовима ње |
| еном, у ново подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и |
| Турци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара |
| онеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излети пружали су се и у Бранич |
| у, седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> |
| онаследник Мехмед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци уда |
| ба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак |
| вета који јој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника ни сир |
| рад непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по се |
| лу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осмех пређе преко Којадинова лица, О |
| ад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се нај |
| ама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију |
| та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска |
| е једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Д |
| од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован К |
| ких здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на г |
| ри, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела је би |
| ости широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена нежнија природа.{S} Није много |
| } Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> |
| цима отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} А н |
| ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— Остав |
| арочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер с |
| у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима с |
| је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко с |
| во да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај св |
| е био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховит |
| еспокојство које је тај разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати |
| равши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излети пружали су се |
| хришћанске своје пријатеље, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} |
| У тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђур |
| идећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима између града и стана, поплаши се да му хриш |
| омаћи властелин, Гвозденовић се налазио у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Богородице |
| узимао.{S} Стари Гвозденовић се налазио у пратњи султановој, и после узећа Новога Брда даваше м |
| о је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и |
| <pb n="188" /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где |
| е дворскоме животу.{S} Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада |
| ко властелинство, Којадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао чит |
| одан ниским страстима, којима се топио у телесном уживању, султан Мурат је био човек дубоких м |
| у православнога хришћанства, преобратио у џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада р |
| је много којешта из домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} |
| овкама, намргођеношћу, прекорима кад ко у њих каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо |
| еновића.{S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тр |
| је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим мести |
| олико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату д |
| ма и о ергелама, којих је имао неколико у своме пространом властелинству.</p> <p>Вођење дома, с |
| ио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, |
| мужи стоке и о млеку које се разливало у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, ил |
| } Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и о |
| роменама један у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко |
| > <p>Још је било једино средство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима до кра |
| <pb n="218" /> Још се није било стишало у народу ни оно мучно расположење које се раширило посл |
| , које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво џарање штапом |
| се преписивале, а преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Т |
| д, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситниц |
| је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у |
| чани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико вели |
| почети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старал |
| знао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости својој, п |
| и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек припо |
| ета свима пословима.{S} Свакоме је било у глави како се спрема нека велика промена, и сваки је |
| е у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година |
| ару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и остала |
| а покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих п |
| к у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомо |
| за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху из |
| и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу детињске радости; срце јој се ширило, |
| вих поданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет |
| о да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега скупљају рђ |
| оји је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу |
| је рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио е |
| немирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па после г |
| лаве, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику |
| арем доведена и за султана венчана само у намери да се српски деспотски и султански турски <pb |
| може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај з |
| е, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и |
| еник, био прилично непокретан, ако само у потпуности врши прописане работе, али су те работе би |
| реба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код ц |
| поче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита Калистрат |
| инемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, |
| што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег војника и за коју форинту. |
| је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуше се св |
| о да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство и |
| в је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и зауз |
| , оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, |
| </p> <gap unit="graphic" /> <p>Штампано у Модерној Штампарији „Пијемонт“, Београд 1913. </p> </ |
| у потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој непосредној близини манастира Свете Богородице. |
| > <p>Од тог времена живео је непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је за |
| кога се купује.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло |
| ог корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа мирисала на разне мир |
| и што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И |
| ком није казивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о својој личној судб |
| оруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је |
| к вратима којима се излазило непосредно у врт. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19130 |
| а покојног мужа; једно копље усправљено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намешт |
| к, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, |
| набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која намењена?</p> <p>Он |
| мо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом ве |
| ући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње мисије још већма утврдило бора |
| , али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да |
| послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с извесном војном силом, коју беше прикупио |
| ожја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спус |
| тарање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се сп |
| улази у дворац царичин и заузима место у малој капелици, спремљеној у једном одељењу дворца, п |
| b n="12" /> царица стаде на своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратиј |
| S} За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То је била на неколико степеница узвишена |
| бистрога потока; кршно стење подигнуто у небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био з |
| дин машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> < |
| би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовањ |
| <p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље |
| брахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима, али се сетио да је још рано, и |
| ила народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао |
| оцу Калистрату приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да т |
| а, 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп у деспотовој породици, види се по томе што се говорило |
| азиш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си ул |
| војнички, <pb n="59" /> он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је умео да томе да |
| ити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Варну, |
| је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цр |
| против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ ј |
| ицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у |
| немогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се поз |
| зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипа |
| д прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове |
| астасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није б |
| ва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ деспот |
| било и изван градића.{S} Празан простор у градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, круш |
| ам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред м |
| ао и к себи повратио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њ |
| ељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у златним кондирима.</p> <p>— Не, не могу, говораше сул |
| ити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљ |
| олио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир Светог Николе у |
| чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад |
| ве и распоредили све што треба за живот у збеговима.</p> <p>Још је требало о свему известити ца |
| е.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варали |
| ихове наде, толико је религиозна мрзост у срцима хришћанским успламтела и зарила се у најдубље |
| е, црква држала просвету и образованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, он |
| есну уздржаност и зрелију прорачуњеност у понашању, нису нимало биле неповољне Којадину.{S} Он |
| ћ и син му Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеоским пла |
| упа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с |
| па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како |
| ва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегунци силне, многобројне војске т |
| почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник од косовске с |
| илина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у свакоме крају њезине девојачке собице, у плаветникаст |
| е његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити |
| плах, краћег, веома јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се пову |
| нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да би требало деспота збаци |
| на младога Калистрата Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p> |
| ру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану Мехмеду |
| е достојанственике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом |
| ести.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира.</p> <p>Између свију дворк |
| ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} |
| рили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <p |
| <p>Стари Јанко Плетикосић, властеличић у Плочнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован |
| {S} Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и |
| ада би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је ужива |
| х отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестим |
| и, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући мисли овамо онамо, паде му |
| S} Она га је застала у харему султанову у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар |
| е или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би служи |
| женик био окривљен да је једноме суседу у Точанима украо некакве телеће коже и однео их те прод |
| као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином намером да приме образован |
| о горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Калистрат и |
| као је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који |
| ако ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.< |
| ра са својом ћерком обавести о положају у Турском Царству и о новом султану, којему се деспот, |
| на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и знача |
| по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Аз |
| по том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустил |
| а му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео |
| ис живота српског народа у средњем веку у што свестранијем облику.{S} И облик приповетке учинио |
| боких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почаст |
| калуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама де |
| се налазио у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Богородице чекала је царицу игуманија |
| ачин употребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку н |
| е поздраве царицу Мару при њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На цариградском друму испред Пир |
| ише се видећи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на с |
| рицу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким каравано |
| ишћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ усп |
| па ћемо се моћи разговарати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си на |
| То би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља ради |
| т питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде. |
| е мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико цар |
| јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војев |
| .{S} На <pb n="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом рук |
| ојадин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем и настављао је своје старе везе |
| ма, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво |
| о да му читају краљевску повељу уписану у сводовима велике куле.{S} С њима је тако читао и пове |
| и кад је настао месец јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, |
| на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мех |
| део је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Србији.{S} Тако је после |
| спотове.</p> <p>Последња реченица текну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз глав |
| тре густа скрама незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и светитељи н |
| е, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кн |
| ом, царица се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и премилос |
| спођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо |
| Зато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људ |
| и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео један туцак или сужањ с |
| никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама излишно; оно је с њ |
| тварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах |
| а што их је провела на султановом двору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пож |
| оверење увући.{S} Они <pb n="286" /> су у њему непрестано гледали старога хришћанског старешину |
| лашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине Ниша одвели у ропст |
| и јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа н |
| <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској гран |
| менијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спазили д |
| високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За |
| грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становници дуж |
| кола својих свакојаких судова, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали сво |
| местити простиркама и украсима, који су у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb n=" |
| истрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с |
| мо једној гомилици простих људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да |
| могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и саветовања.{S} Дого |
| спот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му |
| низови товарних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па |
| нога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нарочито уз п |
| опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} |
| на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па су га руко |
| нског били Персијанци.{S} Византинци су у својој књижевности тим именом и Турке звали.{S} Тако |
| тан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плет |
| изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су с |
| S} Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема |
| нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју застав |
| та, <pb n="285" /> тражећи једину срећу у служби вере и народних интереса, свак се могао њему п |
| истим улаком пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и |
| у, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па после гледај к |
| ојом отвореношћу, бистрином и умешношћу у свачему.{S} Ништа јој није <pb n="220" /> требало два |
| очекати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно ору |
| дари к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудника, одакле му се отварала граница угарск |
| а с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица н |
| нија одведе деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродош |
| султанску власт, па потврди Халил-пашу у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, је |
| ри с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа притврди и |
| ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у манастирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p |
| ћем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па и |
| бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S |
| естим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, |
| уги нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропаст |
| е.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоређене у мањ |
| изнајем за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и мо |
| </p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио уста пр |
| покој душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила ср |
| о деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге зем |
| p>— Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На ш |
| е био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само пространством дворишта, лепш |
| а с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему раз |
| <p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="2 |
| , и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба |
| ух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како |
| читеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла п |
| сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним н |
| хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, |
| даја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац власте |
| ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бо |
| емо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћ |
| ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провириваше, у тону к |
| го зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио нешто из ока, |
| родају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше ствари на |
| смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазил |
| но заступити старога оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, кој |
| м врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опом |
| ло.{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобним задевицама и у међусобном неповерењу; у Шп |
| <pb n="295" /> смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се видети је |
| е радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, |
| .{S} То <pb n="275" /> султана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула оп |
| спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истр |
| еза Гвозденовића код султана Мехмеда II у марту 1451 године.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је д |
| е никуда не могу.</p> <pb n="193" /> <p>У који су мах они ово разговарали, у порту ступи и оцу |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје д |
| 7"> <pb n="103" /> <head>VII.</head> <p>У време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим |
| 2"> <pb n="172" /> <head>XII.</head> <p>У средњим вековима о многим се стварима мислило другоја |
| ој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два но |
| мпатичну царицу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачк |
| нога цвећа из султанских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник М |
| {S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту је царица ступала на српску земљу, и одатле је |
| и само преко његових доглавника.</p> <p>У одређени петак кнез Гвозденовић и његово друштво крен |
| онај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави цари |
| ду и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је |
| тила мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и |
| дице био је тада пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било ст |
| ских помоћних трупа за Цариград.</p> <p>У Законику Душанову нејасно је била означена казна за п |
| .{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врат |
| ле куле манастира светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, интелигенција |
| и извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да главном војском |
| новима служио пилав од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђе |
| само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом |
| ричком манастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се повратак господара и г |
| љаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада није било много црквених имања.{S} |
| али да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекид |
| вршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвозденовићевој кући све се променило после изл |
| , и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, ра |
| да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба н |
| му одобраваше све што је радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се прија |
| ког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је |
| у срцу своме мало за њих марио.</p> <p>У свему позитиван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гв |
| покорити ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се б |
| бе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном |
| Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је б |
| годбом, уживали потпуну слободу.</p> <p>У свима местима на цариградском друму, од Пирота до Бел |
| султанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У султановим вртовима око дворова, робови вртари већ за |
| хао у манастир к оцу Калистрату.</p> <p>У тај мах је с наступањем потпуне телесне зрелости у Ко |
| камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у и |
| Смемо ли вређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише |
| ди помилуј!{S} Господи помилуј!“</p> <p>У који мах отац Калистрат свршаваше молитву, зачу се ја |
| Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су б |
| најсвесрдније благосиљам, рече деспот с убеђењем.</p> <p>— Хвала, господару!{S} Сви смо сад зад |
| Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да |
| тала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро п |
| бласт Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госп |
| обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Кру |
| уго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово после |
| гло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач |
| талан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта |
| аше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према црк |
| ник.{S} Многе је он обранио; многога је убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на |
| не могу бити много чешћи случаји неголи убиства оца или матере, или брата или детета — природно |
| наче и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— А |
| икосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне план |
| сведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју није.{S} |
| стен јабуке.{S} Јабука је с једним у њу убоденим златником, натакнута била на једно копље, а пр |
| г и мотраше на покрете онога парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и г |
| тице.</p> <p>Драгош извади златник и од убруса одсече парченце, те јој пружи, па се спусти на к |
| д ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехо |
| то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Кл |
| оше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у особито одељење дворца.< |
| ресовао.{S} Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи такође своју свеча |
| ројати.{S} Један котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколик |
| сто с мастионицом и калемима за писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице |
| којима су они младост своју проводили, увек мислећи на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твој |
| угима, да живот <pb n="6" /> прошлости, увек занимљив, представљају сувременицима у облику прип |
| } Колико је год пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом положају нема другог излаза |
| окренутог планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То |
| ом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али |
| > <p>— Зар, господару, сумњаш?</p> <p>— Увек сумњам, не због деспота, него због његових суседа |
| ири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манастири, ка |
| ли, султан, са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у |
| и купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни п |
| ого утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p> |
| е три велике књиге живих песама, али је увек много распитивао о књигама, и питао Којадина да му |
| ог тих финих домаћинских послова, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заб |
| евањем, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулаци |
| {S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за султана и његову војску.</p> <p |
| стити.{S} Уздати се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у |
| ц Калистрат се поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћу |
| лагали мутни изгледи Србије, на коју је увек мислио исто толико колико и на себе.{S} Којадину ј |
| лосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја ник |
| а та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да не попус |
| } Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј |
| макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била истор |
| ање празника најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код |
| У осталом зар мој отац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала |
| и о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А ш |
| твари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту и пра |
| у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и |
| b n="102" /> посведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у св |
| упита млађи Калистрат.</p> <p>— Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговор |
| књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, |
| твоје материнске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко Мехм |
| ако одржати, па не можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадам |
| ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог дај |
| да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хришћанима, непријатељима Турске.{S} Све што |
| користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Зл |
| p> <p>— Је ли питао за ме?</p> <p>— Као увек.{S} И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће |
| е одређене три ћелије, у којима је било увек свега што треба за преписивање: хартије, калема, н |
| атом.{S} Изгледало је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац |
| жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима г |
| вајкао по обичају простих људи, који су увек против сваког плаћања господару и држави, не мисле |
| живати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је |
| борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ увеличавала је јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>Али п |
| је Ниш употребио да од деспота потражи увеличање својих градских <pb n="43" /> повластица.{S} |
| .{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— В |
| от доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају поуздано како су дошле запо |
| а се маши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма најподеснија за показани задатак. |
| У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим кра |
| ожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили |
| пагандом католичком и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њи |
| што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се |
| добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p> |
| се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби увек |
| ити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити да си ми за то ти најви |
| д услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учин |
| вога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Тур |
| убави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> </div> |
| се.{S} У тешкој борби међу интересима и уверењима, многи су се, за љубав интереса, и вере одриц |
| слили сваки на свој начин, према својим уверењима и склоностима.{S} Добри, побожни и поштени љу |
| писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, кој |
| ва и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на б |
| воју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, него да се српска п |
| тидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види |
| од сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност новоме стању него ми који смо га и |
| не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, позна |
| тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S |
| ек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања и двостручења.{S} Према војницима он је био врл |
| ву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С |
| ске жупе и села по српским земљама поче увлачити реч по реч, донде непозната из језика са далек |
| да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и латински језик, да нагоне народ да се н |
| а, као хришћанске своје пријатеље, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила |
| ек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није доста шт |
| е?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго. |
| а га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судит |
| који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана че |
| сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинств |
| еше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у соб |
| домаћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била постављена на кули, седео је в |
| } Турцима се ипак није могао у поверење увући.{S} Они <pb n="286" /> су у њему непрестано гледа |
| .{S} Он у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Беог |
| зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па д |
| асипао пријатну топлоту и свој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонч |
| ред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињанином на једанпут, пред |
| која нам је најближа; неће или не може Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један |
| аница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владислав је би |
| Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је деспотова гласила да Вла |
| ници неголи граници његова непријатеља, Угарске.{S} Београд у угарским рукама, то му је трн у о |
| Рудника, одакле му се отварала граница угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отп |
| ањена у село кући Плетикосићевој.{S} Од угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се во |
| } Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> <pb n="49" /> <p>— Султан Мехмед т |
| {S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> <p>— Говори |
| <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европскога запада?</p> <p>— Ја |
| оведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако је истин |
| војска пролазити кроз Србију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија |
| птембра, груне преко Рудника.{S} Велики угарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме намисли |
| ђу собом измири.{S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојављење 1455 у Будим, који је посл |
| спотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљевским намесником.</p> <p>— То је од после |
| гова непријатеља, Угарске.{S} Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити д |
| раду и на Угарској.{S} Између турских и угарских граница находила се Србија.{S} Њу је султан Ме |
| ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској политици.{S} Царица Мара, деспотица Јерина, Ђу |
| е мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Између турских и угарских граница находила |
| је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су биле так |
| је било једино средство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњих гра |
| оћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код Смедерева и у |
| /> <p>Деспот Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пријатеља и непријатеља, да |
| Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједиње |
| говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанко никако |
| нком Сибињанином и с његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} А |
| огло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и саветовања.{S} Догова |
| исле, заварани пропагандом католичком и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим б |
| а кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласти |
| Турске удружи с католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с његовом партијом |
| истрански настојавао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} Тога ради је саз |
| пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедеревом.{S} Ост |
| шевцу запрепастише се видећи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се запо |
| ез поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га |
| а.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа над Турцима од 24 се |
| измислио <pb n="214" /> што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденови |
| соко ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад од |
| Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> по |
| мрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, |
| Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту осва |
| којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели наваљивати у густ |
| ина као пламичак који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор дола |
| голеница сукнене доколенице; око стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду по |
| им-беј стаде са свом својом источњачком углађеношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као |
| о женидби свога сина само с обзиром на углед и славу своје породице.</p> <p>Кад је иза његове |
| му је било, што се сав његов старински углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив ј |
| ију, и кад је услед тога силно порастао углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је |
| веру мусломанску.{S} Њему је остао само углед старога имена Гвозденовића, и он је с тим био зад |
| о материјалну страну старога породичног угледа — имање.{S} Народна се расположења не могу силом |
| а који су се тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те с |
| слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину овога света, |
| ко куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када |
| па иди на одмор.{S} Ти знаш ону собу на углу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас |
| готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакоја |
| еним млетачким засторима.{S} У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше леп |
| , пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела је био |
| покојног мужа; једно копље усправљено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај |
| у Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на К |
| ш с Маџарима, <pb n="100" /> узимају да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с |
| " /> узимају да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају |
| ови делегати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима, <pb n="100" /> узимају да уговараш |
| раше онај господин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, п |
| ан деспот, одговараше онај господин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта |
| прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора се вршити.{S |
| XX.</head> <p>Они који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, само па |
| га, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо посл |
| е преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <p |
| и и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да до |
| после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се м |
| /p> <pb n="28" /> <p>— Имате белешке од уговора? упита деспот калуђера, ради потпуне сигурности |
| ан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша прикричио кнезу Гвозде |
| Једни су добро разумевали прави смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска породица нем |
| тако брзо после обновљених и потврђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорче |
| ив Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не ти |
| ултан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} П |
| /> <p>Деспот Ђурађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја знам шта накрај |
| лтана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији. |
| ћу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> <pb n="25" /> |
| и ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора се вршити.{S} Друге нема.</p> |
| > <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће прилике наступити ни |
| у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља господарева били су старији од свачега д |
| опак свет.</p> <p>— Зар се њима не може уговорима обележити граница, преко које се маћи не могу |
| заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви. |
| сано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и на цар |
| султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>П |
| е у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало што још није био стигао да зауз |
| тати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ |
| њици оклопници, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p> <p>Из оних стопа пође |
| </p> <p>— Такав је уговор.{S} Султан по уговору тражи, и ми му морамо послати.{S} Ми не знамо н |
| у, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</ |
| еспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драгош, једноме старије |
| } Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може |
| е њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика да се |
| при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угрејаним људима поче узимати неповољан обрт.{S} Гвозде |
| } Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспот, |
| ада.</p> <p>Деспотове старе размирице с Угрима и с папом и погодба његова са султаном од 1455 б |
| да се на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> |
| емена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили не толико по свом властитом избо |
| јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањ |
| анађуру Светога Николе, нема места <hi> удави </hi>.<ref target="#SRP19130_N4" /></p> <p>Каматн |
| и, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу ож |
| Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја била политично дело, те је она у харем доведена и |
| х весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или унучади.</ |
| ?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не |
| ла, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила ка |
| т тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки да |
| арству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведем о |
| сетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна д |
| оме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена |
| х симпатија за женидбу <pb n="119" /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родит |
| ли о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је |
| рат, био је један од људи, на које је и удаљена околина гледала као на свога оца и на свога вођ |
| вота.{S} Леп изглед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистрога |
| од кожу подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле з |
| {S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако р |
| е на миру и заклоњене од непријатељских удараца.{S} Њихова плодност и вредноћа народа који их ј |
| овести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врањ |
| клони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спреме и з |
| ати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који остају.{S} Пра |
| топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволских |
| о у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут П |
| под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска о |
| ру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Мил |
| војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке који су Смедерево опсађивали.{S} Срећа п |
| у истрчи из града са својим војницима и удари под сабљу пометеног непријатеља.{S} Није много пр |
| ли, и кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турска сила, попустише пред њом и почеше |
| ву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудн |
| знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом |
| пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над моравском долином и над Крушевцем маг |
| С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то у |
| а свеколике ратнике.{S} Никола Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септ |
| и помишљати да се на опсадничку војску удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учи |
| у и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опр |
| напад султанов.{S} Чим би турска војска ударила, фамилије би се склониле у збегове, а људи би с |
| /p> <p>Војска је то била многобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазил |
| у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господ |
| ести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рање |
| </p> <p>Турци су заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Која |
| је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину Србије до Кр |
| ајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздов |
| насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чим нек |
| роду и погледају забаву народну.{S} Они ударише поред наше дружине која се уз вечеру разговарал |
| ка могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога ради Јанко Сибињанин, кој |
| шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, е |
| говорила да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац |
| једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одговорала да се не м |
| а не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Кај |
| ини.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврш |
| ребају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за некога у селу.{S} Зет и његова д |
| склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у з |
| арицом Маром.{S} Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђером царичиним.{S |
| војим друговима гледао којим ће начином удесити <pb n="29" /> виђење са царицом Маром.{S} Његов |
| Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после д |
| теличић, свађалица и приличан насилник, удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> < |
| ога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не мог |
| ица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио све што тр |
| оброчинству проведем остатак живота као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене |
| Јадница Мара, наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с |
| ица Јелена, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, уг |
| орник честитога падишаха што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах с обуће |
| адро оружје подићи. „На оружје, народе, удри неверника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој |
| и неверника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Так |
| је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те д |
| ли куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од катол |
| о да се Србија у политици против Турске удружи с католичким државама и с Угарском, или с Јанком |
| а него хришћанска, рече отац Калистрат, удубивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том о |
| та па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки господин |
| ратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, |
| егао звук манастирског звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" |
| > <p>Мушким, тешким и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху |
| унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, |
| ци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница |
| дморника на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на |
| .{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном левом р |
| рану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скр |
| другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротским ћ |
| ам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот |
| а не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> |
| са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, |
| рба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губит |
| е приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да ј |
| изашао.</p> <p>Може се мислити какав је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{ |
| братио у џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раширио општи страх од силе турске |
| ла обасја овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Ја |
| е тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и помишљајући |
| памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим |
| м, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на такву случајност, ко |
| је почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом |
| ости седели частећи се и припијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на ј |
| да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певањ |
| . Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у См |
| алом родбином, па су, под том погодбом, уживали потпуну слободу.</p> <p>У свима местима на цари |
| ло дупком пуно народа из околине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће |
| оћу и у разматрање, миловао је тонути у уживање тихих али величанствених природних дивота.{S} Л |
| највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове где у огњу го |
| м страстима, којима се топио у телесном уживању, султан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} До |
| исао да је ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске ста |
| м би гледао како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајући похвале кротости, простоте и доброср |
| земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште поштовање живога светите |
| стити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву једну услу |
| ладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов |
| у Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} По |
| ћена, што је могла слушати звук звона и уживати у црквеним парадама.{S} Она је клекла пред икон |
| Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу |
| на и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили само преко његових доглавника. |
| анином и с његовом партијом у Угарској, уз коју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет ни |
| Трећи момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим ј |
| , да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се нису мењали |
| еком поњавицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто с мастионицом и калемима |
| еома забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је |
| тињства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња н |
| био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су ку |
| ле неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусла |
| биле издате заповести <pb n="236" /> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они |
| тивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} |
| алена рода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш так |
| } Пошто се турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, |
| ; није се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање милине |
| ан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној такој забави султан на пречац за |
| источној страни села Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу |
| се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше доса |
| други посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даск |
| се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан |
| јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима |
| та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране на руци и ропства у Купинику, које му |
| оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насеље |
| лице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је м |
| Они ударише поред наше дружине која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коло |
| а одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле поређане у ј |
| аву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито |
| гошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} Птице почињаху летати |
| ве остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод, |
| и дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Леск |
| зати неверничке џамије <pb n="293" /> и уз њих минарета.{S} С њих су мујезини својом песмом и ж |
| окрај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега један калуђер с |
| твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато |
| S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико оч |
| како су тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је био шаре |
| стираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитеље!</p> <p>У повр |
| е <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог |
| це међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз реку јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше срп |
| етог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све виш |
| ну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} |
| вати други један младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га |
| оворио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Ни |
| аки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турци |
| у Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој |
| ћуповима и били су посластица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикос |
| јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле као ш |
| Каже да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> <pb n="128" /> <p>— Немој ти то веровати |
| је седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је радио властелину.{S} Весеље је |
| рискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико мол |
| рквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко вр |
| што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство |
| /p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив б |
| теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је |
| манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силн |
| не седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећ |
| </p> <p>Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас |
| ј куле, с источне стране, ослањајући се уза градски зид, била је малена <pb n="53" /> властеоск |
| орбу царици; иначе је остајала код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену п |
| p>Још је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, би |
| положе чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцим |
| дине? почеће Драгош, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да |
| .{S} Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се за |
| и ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалил |
| нису знали границе својој самовољи.{S} Узалуд су државни закони узимали у заштиту слободу насе |
| а Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његов |
| оцима и господарима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно |
| пињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са свим турску |
| Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд.{S} Као на Златици, као после славне одбране Нов |
| слите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p> |
| > <p>— Онда мој отац има право; онда су узалуд сва јунаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари Гво |
| ако на миру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету |
| и светога оца папу и католичке хришћане узбудило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изв |
| уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити |
| Гвозденовић је <pb n="79" /> био дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне најбољим ви |
| Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к руци седога свештеника и искрено је по |
| <p>— Читав месец дана? — одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистра |
| не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположе |
| осле рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</p> |
| еног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О том с |
| две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпусти људе из Турске који су с њим говорили. |
| ру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрати као |
| одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали су свак |
| ваш одустанак од скизме, могао деловати узбуђујући, могао потрести хришћански свет великим енер |
| рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала |
| почела растурати турска војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што б |
| ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвикиваше један сељак огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, р |
| а братинске милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цв |
| Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и радости, потпуно заслужени, распрост |
| једине стихове тих песама пропраћали су узвицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и го |
| и за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени. |
| ни.{S} То је била на неколико степеница узвишена пространа галерија с јастуцима и шиљтетима од |
| ли, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи |
| а ти, пречасни оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те надарише твоји труди, Б |
| :</p> <p>— Превисоко ти царство!{S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подно |
| гове сединама украшене главе лебдело је узвишено опште поштовање.{S} Нема никога виђенијег онде |
| оћних сокова.{S} Место је, такође, било узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb n="3 |
| рне тањире и износити пред госте.{S} На узвишеном месту са стране гостима седела су два гуслара |
| оказаше султану, који је седео на своме узвишеном престолу.{S} Један од паша, нарочито за то од |
| е биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, које су се могле за час лепо наместити пр |
| тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић приликом последње ње |
| и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ре |
| а ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности |
| ети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb |
| огу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} Он ће |
| то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143 |
| летиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она св |
| анскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити |
| >— Воли отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се |
| хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити своје плетиво, |
| му је православна праотачка вера једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игумане?</p |
| е мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али га је после њих са свим |
| Јован Капистрански ни тада не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљи |
| домом; окушах смерно трпљење и побожно уздање; сахраних оца Калистрата; сахраних Драгоша.{S} Н |
| > <p>Овај случај опет опије храброшћу и уздањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвор |
| р Бог не може оставити ни напустити.{S} Уздати се у правду значило је увек уздати се у несумњив |
| .{S} Уздати се у правду значило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешки |
| /> и има ли се још у кога колико толико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође је |
| ли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну један младић.{S} Зашто његова властела нису бољ |
| м за попуштање!</p> <pb n="91" /> <p>Он уздахну, јер се при самој помисли на зло време које их |
| же, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти |
| } Грехота! рече отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чини добро |
| било дочекати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу гла |
| ло што му је отац име и значај породице уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то |
| а.{S} Застирке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спус |
| лтански момци прихватише поклоне, па их уздигоше и показаше султану, који је седео на своме узв |
| т као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и поноси |
| им на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} Птице почињах |
| {S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у |
| давале извесну господственост, извесну уздржаност и зрелију прорачуњеност у понашању, нису ним |
| штајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, |
| а докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се с |
| захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.</p> <p>— Тако нам је ист |
| асцветаној лепоти жене која је, у пуној уздржљивости, претурила своју тридесету годину.{S} Одел |
| стајала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу цр |
| општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо пост |
| роћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није |
| ђе у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је |
| и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговач |
| решинама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу А |
| ојима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „ |
| "196" /> и оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p> |
| и уз летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у |
| о мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да |
| .</p> <p>Пошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и п |
| Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожу |
| опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано с |
| а.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Капистра |
| ће као издајнике косовске протерати, па узети другу какву династију, или натерати једнога <pb n |
| акона.</p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И |
| се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити пош |
| е стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео |
| рата или дете своје.{S} Ово последње је узето из византијскога права; оно прво било је домаћа н |
| ме што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, султан се почео бавити мишљу куда ће д |
| се налазио у пратњи султановој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства како где |
| ним државама свима без разлике, тако је узеће његово <pb n="202" /> значило да је цело правосла |
| мно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по један, пон |
| мању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан Мехмед од |
| Ако уговараш с Маџарима, <pb n="100" /> узимају да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијем |
| ом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући град један по један, с планом да се заустави |
| јој дужности и по свом завету и позиву, узимали у заштиту православну веру и њене храмове?{S} М |
| нило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци ст |
| ј самовољи.{S} Узалуд су државни закони узимали у заштиту слободу насељеника и сељака, кад је в |
| лише на посао.{S} Комаде печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред. |
| Разговор међу већ угрејаним људима поче узимати неповољан обрт.{S} Гвозденовић никако није мари |
| нио; многога је убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не пита |
| Рајска лествица </title>.{S} У њојзи се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се добар хр |
| камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је веома заб |
| Богородичину Манастиру код Беле Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној доброти и благост |
| и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио |
| на, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до тад |
| ћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за |
| иград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови новобр |
| ад са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по необичн |
| да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и |
| д после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— |
| акав је то дар? упита Гвозденовић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву |
| тане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни |
| купља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану и Топлици једна зо |
| } Царица Мара се у свакој такој прилици узнемиривала и плашила султанових пожуда.{S} И сад јој |
| Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју продавниц |
| добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко к |
| ори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не |
| </p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што ни |
| омника, што је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених и потврђени |
| треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, вла |
| — Зашто синко?{S} Не можеш ли ми казати узроке твога неодобравања?</p> <p>— Оно што су сажегли |
| м је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, |
| манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог т |
| S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очи |
| о дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих д |
| е.</p> <p>Гвозденовић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је |
| на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред су јахал |
| ици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи о |
| тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев |
| ману царица Мара, честитам на свему.{S} Уједно моје највеће сажаљење на тешким губитцима у поро |
| ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су ј |
| Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се |
| ица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговори Гвоз |
| </p> <p>Најпре се на цариградском друму указаше царичине коморе и коморници.{S} Њена кухиња и к |
| ни који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима све више |
| истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је кра |
| матник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врати с |
| е с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђ |
| p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</ |
| аста изненада и опет хришћанска власт и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше на ново и |
| не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј куле, с источне стране, ослањајући се уза градски |
| нче, поче скакутати око ружичнога џбуна украј којега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице |
| ла је од свога мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би о |
| кривљен да је једноме суседу у Точанима украо некакве телеће коже и однео их те продао у Прокуп |
| вака добра реч, којом мене поздрављате, украс је цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова н |
| гле за час лепо наместити простиркама и украсима, који су у орманима спремни стајали.{S} Ако би |
| возденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Али, |
| езању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} Отац Калистрат је најрадије примао калуђ |
| је царицу игуманија Анастасија, седином украшена старица са десетак калуђерица у њиховом црном |
| и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене главе лебдело је узвишено опште поштовање.{S} |
| шапташе царица крстећи се, смилуј се и укрепи!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао другојачији рачу |
| овима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се |
| Панкратије, погнут сединама и старошћу, улази у дворац царичин и заузима место у малој капелици |
| арицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема дворским госпођама у црквицу, крс |
| о стање је остајало све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки |
| ник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и о |
| ћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван гр |
| уку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, |
| прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошт |
| ву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пу |
| ј је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовни |
| еста је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србиј |
| ража опазила стражара с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и о |
| из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у |
| дворани на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мртва умо |
| чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потр |
| у је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полазили |
| угови и калуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепси |
| деновић се налазио у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Богородице чекала је царицу игу |
| ај је начин употребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци донели но |
| е стране поздраве царицу Мару при њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На цариградском друму исп |
| колико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети |
| ј дугачкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S} Изван трговачк |
| један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгон |
| /> су још отворени.{S} Трг и трговачке улице око града затварају се, и људи се повлаче на вече |
| аја могла затворити.{S} Изван трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе с |
| енски, и имао је продавницу при средини улице.</p> <p>Његов тужилац био је некакав каматник из |
| давнице биле поређане у једној дугачкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла |
| у Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово је зас |
| је само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињан |
| бија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо т |
| а одређених за послове другога реда.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе зад |
| {S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местима, покрај цветни |
| и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарске меропашке куће, које су биле нарочито опроштене |
| дмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост ду |
| не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</ |
| а том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се |
| м нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, |
| Преврћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог села.{ |
| м потпуне телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књиже |
| арства.{S} Опширна образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубљ |
| асти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у ки |
| испустио нешто из ока, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђа |
| а и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше р |
| ла брбљивица, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, ох |
| потпуно користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да султану |
| и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и попуштати, тај је прави осва |
| S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио два |
| и.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S} О |
| а и <pb n="134" /> пријатељима, најбоље умела разговарати се, задиркивати и шале правити?.{S} Ч |
| а ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудр |
| лтана Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије више не б |
| исоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што |
| и се о панађуру нашао и послушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— |
| а посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обред |
| јадин, ето примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми н |
| њега храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да га свак сл |
| у изискивању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у св |
| омогао. <pb n="281" /> Слава му, што је умео тим се случајем потпуно користити за овај мах.{S} |
| о својом одлучношћу и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како в |
| оњ је све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с ца |
| на, погледав га погледом који је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар мо |
| ба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} Није страстан.{S} Нека Го |
| } Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудрости, стрпељивости, издржљивост |
| обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би требало.{S} На једној страни је |
| дим људима, отац Калистрат се није знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирима.{S} |
| љи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља |
| о за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Макар коли |
| госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да |
| из отрочких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли како тре |
| осићева својом отвореношћу, бистрином и умешношћу у свачему.{S} Ништа јој није <pb n="220" /> т |
| ше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубови је радосно поздр |
| јка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Ми |
| аже, за први мах, <pb n="31" /> благо и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кр |
| ланхоличне, замишљене, показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек бил |
| делегати и деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па се очевидно нису разумевали.{S |
| , која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и |
| се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је |
| <p>Ни лов, ни сва његова забава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојст |
| постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на к |
| проспавана ноћ увеличавала је јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама ње |
| на, и прошао срећно, и како се и сад од умора најлепше одмара на оној медведовој кожи.{S} Али с |
| кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу погледали докле око допрети м |
| егових руку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— |
| шке стране, опет сав задухан, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта |
| S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној носиљци.{ |
| и стрица му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску им растурили и побили.{S} Страшан је |
| То, синко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} |
| н био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушавајући Којадина и испитујући га о ономе |
| и, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство.</p> <p>— Шта је б |
| се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Стаменија, рече јој Којадин, који ју је с мили |
| ија као дувна, у црним грубим хаљинама, умотана црним превесом, с књигом у руци, с крстом на пр |
| асртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што |
| у свом црном оделу, старе и младе, све умотане у своје трубе калуђеричке хаљине, у којима се с |
| а је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, бол |
| старости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотство |
| ад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом |
| болети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> умрети, после ручка пошао у лов, држећи <hi> крагујца < |
| вао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с извесном војн |
| било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био |
| тало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увући.{S |
| е очима протрчао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дрен |
| оме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то имати на уму, оче игумане.</p> <pb n="288" /> <p>Међу тим радо б |
| на дворана с великим столовима и софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога |
| о радовао се лову поглавито зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{S} |
| пунити та топла жеља, пошто никоме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> |
| почео служити се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, али да о томе никоме ништ |
| властелину, почело од турског освојења унапредак вршити спахији.{S} Није, дакле, у главноме би |
| ад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> <p>Ст |
| х отрчаше одмах.</p> <p>По том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с јед |
| о, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо после погибије кнеза Лазара имали ди |
| ди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пу |
| ислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви го |
| чуване хришћанске светиње, да освоје и униште и последњи остатак Цариградског Царства.{S} О Бо |
| исли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ја бих се одметнуо у пла |
| фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји |
| и одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Ф |
| на кулу <pb n="78" /> међу главне госте уносили печење и гибаницу, вратар објави долазак новога |
| мбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{ |
| у столици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади |
| соше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, да |
| дметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што с |
| вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи раздори; Немци су били несложни и безвољни.{S |
| ство остало у самој Угарској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепаној, влас |
| кћери, женидба синова, рођење деце или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви |
| p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти ба |
| царица Мара преда се, понављајући своје уобичајене молитве.{S} То је свршено.{S} Ко зна колико |
| не полажете на помоћ из Угарске и Рима, уопште с европскога запада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} |
| <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рач |
| м тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> умрети, после ручка пош |
| ости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотство остан |
| онче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен |
| пуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кућ |
| а огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то у |
| отане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Тур |
| n="220" /> требало двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни |
| ер добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко во |
| је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удава н |
| е онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну причу.{ |
| о, зажарише очи.</p> <p>— Честити беже, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душ |
| pb n="204" /> послузи, то је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога |
| страни.{S} Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сиб |
| ано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} |
| је водио да му читају краљевску повељу уписану у сводовима велике куле.{S} С њима је тако чита |
| д раше!</p> <p>— Откуд јој такве мисли! упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа ман |
| > <p>— Јесте се здраво вратили из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> <p>— Врати |
| Шта ви мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тог |
| мате ново, превисоки господине деспоте, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одгов |
| ли о положају Србије и о мојој судбини, упита царица.</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, одг |
| и султан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и |
| у Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисо |
| ремену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се одморимо, одговори деспот |
| одимо?{S} Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја |
| <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речима, псовкама, намргођеношћу, |
| дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не признајем више ник |
| ли хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозден |
| тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снебивањем.< |
| у ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу |
| p>— Зашто ти се тај живот толико свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато што су под султанском руком |
| А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Ја сам увек против Тура |
| <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевидно туробно расположен и понесе |
| ="28" /> <p>— Имате белешке од уговора? упита деспот калуђера, ради потпуне сигурности, и ако с |
| овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита трговац.</p> <p>— Живи су нам остали и отац и мај |
| Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, може, одг |
| кући.</p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце ни |
| епо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето так |
| ури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p |
| авиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{ |
| ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, господару |
| н?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је ме |
| и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан п |
| а спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим |
| анице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? упита Гвозденовић радознао.</p> <p>— Народ вам је хрсус |
| атељи.</p> <pb n="264" /> <p>— Како то? упита султан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером |
| исам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и |
| <p>— Ви сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах п |
| угојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем староме дес |
| по том погледа своју мајку, па је оштро упита:</p> <p>— Јеси ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Ни |
| е, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турске старешине наспрам црк |
| с дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и |
| најпре деспоту као староме пријатељу да упитају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} Де |
| ин радо гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде сна |
| отски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показа царица |
| ти.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p> <p>— Кад би се превисоком |
| огао одбранити.</p> <p>— Где у планини? уплете се Драгош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се и |
| имао опис крајњих делова света, који је уплетен с Александровим освајањем и кратка Александрова |
| ви грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај словенски превод.{S} С тога се онда та књиг |
| Нарочито је наређивано управницима, да употребе сва средства, како би о томе известили што пре |
| није радовао.</p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увеличање својих градск |
| дину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца Калистрата одакле је, одго |
| шити све заповести.{S} Најоштрије казне употребиће се без поговора и без оклевања против оних к |
| ој.{S} Осим тога казна сажизања није се употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се де |
| Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у господским кућама и у црквама.{S} Осим |
| ато намештеној носиљци.{S} Тај је начин употребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> |
| ан што западни хришћани ни сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку све користи које |
| <pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска управа у манастиру није годила домаћинским пословима.{S |
| је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чинило |
| Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну незг |
| е поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаиловић <pb n="219" /> властелин из Бе |
| ила као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сибињанин Јанко, као главни војвода, и папин |
| свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао н |
| /p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Сте |
| е.</p> <pb n="54" /> <p>Није лака ствар управљати тако великом кућом као што је била кућа власт |
| ачким оком, прегледао рачуне које му је управник поднео, наредивши да се новци положе чиновнику |
| <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заг |
| ин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочника и Точана, мног |
| застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к д |
| е он испунити та жива очекивања.</p> <p>Управника имања и рудника из Трепче, деспот питаше о ст |
| ; да своје свештенство сматра као своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру |
| и помилуј!</p> <p>Деспоту по том јавише управнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, к |
| авог осудити.{S} И ја тако мислим.{S} И управнике сам, с којима сам у пријатељству, не једанпут |
| укама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управнику многа питања о граници, о трговачким везама с |
| еспот погледа џакуљице и пружајући руку управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нов |
| епослушности.{S} Нарочито је наређивано управницима, да употребе сва средства, како би о томе и |
| ити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један стариј |
| .{S} За њима приступише Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} По то |
| ојске да Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случа |
| а.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се нисам могла надати д |
| је постио с највећом тачношћу.{S} Он је управо јео меса само по изузетку.{S} Једноничио је скор |
| и ни у једном манастиру, него су морали управо путовати од манастира до манастира, да би у свак |
| али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Б |
| ље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шт |
| о султан Мурат II, али је познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари настало.{S} |
| ати.</p> <p>На једанпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник од косовске стране.{S} Зној г |
| је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске светиње, да освоје и |
| у онамо где може мачем све покорити или упропастити, рече Гвозденовић, дубоко се клањајући пред |
| н, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им ј |
| својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући сеоског предстојника, којега је Којадин з |
| чу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвоздено |
| иш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосредно у врт. </ |
| <p>— Хајде, видећемо, одговори Којадин, упутивши се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у |
| анкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане, замирисане миром силнога ц |
| ила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је |
| јадином, Миља се једно после подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сам |
| име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.</p> |
| вца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управнику многа питања о граници, о трговачким в |
| може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је су |
| еном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о о |
| е узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступати.{S} Тако га је допрат |
| Султанијо!{S} Ја сам ти захвалан за та упутства моме милом сину.{S} Нека ти је препоручен и ка |
| лтана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутствима игумана Калистрата, и султан је доиста и тад |
| аки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази |
| ђанства пиротскога.{S} По том је царица упућена у хладњаке који су јој од зелена листа били спр |
| има су ишли дванаест турских чиновника, упућених да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и |
| вао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам ст |
| ло и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или манастирским старешинама |
| непрестаним говором и храбрењем војнике упућивао и соколио папски делегат Јован Капистрански.{S |
| је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову наставу, старајући се да они читају оно |
| аседи чекати, издаваше друге заповести, упућиваше на место и показиваше пут којим треба на мест |
| а, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори како је султан нов |
| свога господара, особито кад нас на то упућује превисоко ти царство.</p> <p>После тога царица |
| е упућујеш хришћанске послове.</p> <p>— Упућујем народ, превисоко ти царство, и делом и словом, |
| м и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе? |
| у тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске послове.</p> <p>— Упућујем народ, п |
| > викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или с |
| ђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали две т |
| д је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебношћу, није умео довољ |
| и ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милују |
| „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александрове македонске војске од сто хиљада људ |
| ама оданде из села, <pb n="107" /> кућу уредила и припремила, момак с ловачким рогом попе се на |
| о је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, поскидаше капе и побожно слушаху молитву.{S} О |
| љавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромаш |
| м се још прекјуче, уочи лова, кад је то уређено, у себи смејао на твој рачун.</p> <p>Којадин се |
| ље грабљивице привикавају послушности и уређеном лову.{S} Хватали су младе птиће, метали су им |
| овати, на врху се друштвеног и државног уређења мењало све од почетка до краја.</p> <p>Простом |
| ју, где је он једнако војску прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, в |
| ада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непр |
| у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на послушно |
| е ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска |
| че Калистрате, твојом племенитом науком усадио корен свега честитога и доброга у моју децу, у м |
| збију неспокојство које је тај разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао |
| а, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђенога пал |
| са-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Ис |
| поведи момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком пречицом преко планине, наре |
| ј смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учитеља |
| p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату |
| ама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане кугле.{S} Многобројни топови почеше бљувати ват |
| .{S} И првоме је судија одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а другом |
| ред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га судски п |
| н је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав проговори првом |
| цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и |
| S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по небу вит |
| живота, истина као пламичак који ће се ускоро опет угасити.{S} Онда и отац Калистрат поче опет |
| те на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био ис |
| у коме се тако незгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} |
| ложен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе |
| , те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом |
| з прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном косом, с о |
| ори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрзале преко ц |
| ришћанству да се диже против Турака.{S} Услед тога расписа наређен беше сабор хришћанских држав |
| љу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно порастао углед његов, све су ове мисли |
| јим се још служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве године војевања у Србији, 1454, папа Никола |
| је речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од |
| далеко од града Копријана, за превелике услуге, учињене Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново ве |
| бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{S} Само не може бити свачије, што б |
| спота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспотове.</p> <p>Последња реченица текну у срце |
| околини коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био о |
| му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао |
| е је од својих људи Плетикосић имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обичајима оно |
| гати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћ |
| највештијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тр |
| а му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да су |
| {S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на |
| султанова, која би му тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везир |
| алном грчком тексту поновим.</p> <p>Ово усмено превођење отац Калистрат је, држећи пред собом г |
| , с оним живосним очима, с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поносом који му мла |
| ојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, тога ис |
| о, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} |
| кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <pb n="136" /> |
| плих киша.</p> <p>Село се још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по г |
| ије могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере дв |
| њак, пун свакојака воћа, које само може успевати у климату нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмек |
| су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њ |
| моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S} Помози им против оних који су суп |
| Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог није било могућно показати.{S} Ниш, који |
| рви мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколико места покидају ланце којима су би |
| религиозна мрзост у срцима хришћанским успламтела и зарила се у најдубље <pb n="203" /> жилице |
| љене и поплашене још од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човечанску крв где се |
| на конак.</p> <p>— Турака? питаху неки усплахирени наново.</p> <pb n="238" /> <p>— Да, Турака. |
| е, заиста се оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомилом, која је била све већа што се више |
| , и свак се напајаше њеним тајанственим успоменама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У гр |
| ељи, у којих је младост претворила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су се |
| ама Шанинога покојног мужа; једно копље усправљено у углу; мотика и секира били су готово сав Ш |
| да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош поги |
| јим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу |
| разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му |
| урци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заст |
| оседели калуђер клече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, р |
| , царица се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и премилости |
| огу захвалити за његову службу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић |
| о турски насилник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слободно, добивши поверењ |
| лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева т |
| нила да чинила, њом се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p> |
| ништа револуционарно.{S} Кроз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не б |
| сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе |
| "76" /> свога старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји б |
| никад — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим поштовањем поздрави царицу, која ост |
| S} Не знајући шта говори, беше развалио уста против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух |
| ога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене |
| да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и зат |
| урску к султану Мехмеду, царица Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве. |
| ао ослобођење из ропства.</p> <p>Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљ |
| уноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом д |
| ица....</p> <p>Драгош ту заста.{S} Миља устаде са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, |
| акога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, скиде камилавку и прекрсти се, па очита неку мо |
| настиру и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде и пољуби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Кал |
| њега времена тако горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} |
| он царски, одговори Драгош набусито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одврати Миливоје |
| и је штапом.</p> <pb n="8" /> <p>— Ето, устала сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи с |
| ћи се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта |
| халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне под небом.{S} Смир |
| ла голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; ус |
| урска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни |
| пља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може много учинити.</p> <p>— Све је тако, одгово |
| је било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, |
| аније.</p> <pb n="33" /> <p>Царица Мара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони султану.</p |
| гурила, али милости било није.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљ |
| о то говори, одврати Миливоје.</p> <p>— Устани, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, ил |
| емањино подружје Ана, света Анастасија, установила женски манастир.{S} Моја је жеља била да обн |
| ерен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да почну католичку проп |
| ници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту порезу која се звала <hi> војшта |
| на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекр |
| асти образи, правилни нос, златна коса, усташца и поносито чело.{S} Миља онда није ни знала да |
| ам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо друговање; сл |
| е заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задовољства. |
| за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, д |
| трату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца Калистрата.</p> <p> |
| ку рата истављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно |
| Гвозденовићу и његовима да поседају.{S} Уступајући натрашке, једнако се клањајући и гледајући у |
| после Сегединског Мира (1444) опет били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне ш |
| не изговори — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миљ |
| м путницима.</p> <p>Царица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук звона и уживати у ц |
| су порота или суд добро <pb n="192" /> утврдили који је кривац.{S} Што се он куне, не треба мн |
| њему приликом последње мисије још већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним ту |
| том у томе га је са свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова одлука беше сазрела.{S} Он беше смис |
| но одрицали код судије, а није се могло утврдити другојачије ни за једнога ни за другога, они с |
| на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толико широк да |
| ена, држаше још храбрије него дотле.{S} Утврђења су оправљали или новима замењивали, а на топов |
| ришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турска сила, попустиш |
| .{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отво |
| {S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале би смртоносне стреле чим би им се на |
| особито измислио <pb n="214" /> што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Г |
| а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се сакрити.</p> <p>Она лагано порумени и пр |
| уче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p |
| Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{ |
| ђајем обезглављена и побеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као оп |
| азговор са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времена Која |
| шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлуку у ко |
| ену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код новог султана и на Вис |
| ру и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није |
| и на њену природну бистрину великог је утицаја имала околина царичина и начин живота у њеном д |
| више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша увек и најрадије, и |
| авора, и онде је на његову рану младост утицао црквени живот манастира Студенице.{S} Ту је био |
| , у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, и д |
| тављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у лаке ноге; ту се скакал |
| pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисат |
| емена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе |
| е развалио уста против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</p> <p>— Ниј |
| пуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, прого |
| и, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на |
| му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу |
| и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћ |
| аст не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калист |
| а и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправности или у непослушности.{S} Нарочи |
| у, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску им растур |
| ао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да до |
| >— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без ич |
| .</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отои |
| ше не предругојачује.{S} Правац који је ухватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} Вера |
| жити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и лечи све, |
| оказиваше десну руку, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{ |
| али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне планине до др |
| мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да ди |
| ја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би власти каш |
| инила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружице.</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца она, |
| Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехме |
| са и заслужене славе оца Калистрата као учена и заслужна човека у народу него и као домаћег при |
| живеше на ново и отац Калистрат и његов ученик Којадин, и оживе стари ред живота, истина као пл |
| истрат то није био никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и |
| оје знање, своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су владали овим добрим старцем, и он није знао |
| ату чинило највећу радост, то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и |
| Плетикосића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици оца Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош Пле |
| је отац Калистрат препоручивао његовим ученицима.{S} У дугим и неисцрпним разговорима с њима, |
| је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по имену села <hi> Соколари |
| но српско нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако промицала кроз го |
| абора, била неописана врева гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по прода |
| лом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање учеставаше, јачаше непрестанце.</p> <p>— Охо, почеће оп |
| ратили кућама они српски војници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе д |
| ле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно |
| дају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене |
| је савете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем размишљањем и читање |
| а.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада н |
| летикосића из истога села.{S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, без намере |
| > <pb n="151" /> <p>— Како су стари нас учили, одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а в |
| но, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама |
| чили, одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговор |
| тни!{S} Одбрани их од сваке напасти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са мном било овде у |
| ешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времен |
| гош је уживао што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, а |
| хотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радовао се лову поглавито зато ш |
| нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници. |
| колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче |
| ко благо поступало.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, |
| Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружи |
| , они приговори које му је том приликом учинила Стаменија, први пут су му отворили другојачије |
| а примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државн |
| и вредноћа народа који их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да |
| ..{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?... упита чисто зачуђен |
| птембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и |
| искрсе пред њу, и она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред |
| .{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Ниј |
| се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех п |
| ам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања |
| и Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирн |
| странијем облику.{S} И облик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији.{S} Тим путем се |
| то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не бран |
| га, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу обори |
| ијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет.{S} |
| још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда срца, љ |
| и гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна сажизања ниј |
| чином ништа не можете учинити.{S} И ако учините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће |
| а оволику љубав и за оволике услуге све учинити.{S} Само не може бити свачије, што би особита ц |
| пко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека траје.</p> <p>С тога султан |
| љуби руку.{S} Није то могао другојачије учинити него тако преобучен у рухо калуђерско, у коме с |
| ти царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно |
| ажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} И ако учините, пролићете крви, огришћете бо |
| јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одмах, колико сутра послати нек |
| иља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља |
| Тиха реч с миросаних устана може много учинити.</p> <p>— Све је тако, одговори Драгош, али ја |
| како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка војска могла град дићи за ча |
| у, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говор |
| м борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика |
| се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогне |
| н.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-п |
| д града Копријана, за превелике услуге, учињене Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље зао |
| } То је најбољи начин.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако |
| , своје народне обичаје.{S} Нарочито је учио људе да никада не траже турскога суда и да се, у с |
| ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ств |
| ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога учитеља, оца Калистрата, зашто се тако и не пише како о |
| испрати омиљенога старешину и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му |
| листрата, нашега општег и много цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што си зраком твоје |
| нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, твојо |
| у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да и |
| и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку |
| г војника.{S} Нов језик се такође морао учити. <pb n="294" /> Тако се у тихе словенске жупе и с |
| ме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе |
| псари </hi>, који ће одгајивати и лову учити псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био задатак |
| пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте с |
| је из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко ћурче, као либ |
| а да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може |
| гово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, п |
| буне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћ |
| p>— То је манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад |
| Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је радо |
| вона и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске |
| ћом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи ону другу |
| Деспотица Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник |
| хим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспотица Јери |
| м сунчаном месту налазио се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем.{S} На згодном |
| танов.{S} Чим би турска војска ударила, фамилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули |
| ју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије његове.{S} Прозори су били испуњени танким про |
| раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе |
| би, за војевање неумешни, у религиозном фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу |
| сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они не помишљају.{S} Је |
| речи с највећом тихоћом, радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне р |
| оји би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруара 1455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо |
| им дунавским водама спушта се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} |
| ме никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био да свр |
| неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војс |
| са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} |
| Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињанином |
| лавном турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Си |
| S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче зал |
| Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александ |
| еш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми |
| ифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудрости знао је готово на из |
| ожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих финих домаћинских послова, он је увек држао ћирицу из П |
| ришћански био одгајен, који је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у неверничко |
| , чим сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скуп |
| n="274" /> хришћани заробише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с |
| не стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној страни реке заповед |
| рански.{S} Тако почне напад на дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцима везане јед |
| ске властеле за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — н |
| белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма најподеснија за показани задатак.{S} Ако њему ниј |
| што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показа |
| и зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма нај |
| ћанских држава на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођо |
| великога задатка требало.{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобним задевицама и у међус |
| алијанских господара, милански господар Фрањо Сфорца беше 30 августа <pb n="257" /> 1454 закључ |
| било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> < |
| да је могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} За то си ти тако тур |
| абљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца њихова, |
| ом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала. |
| лтанско поздравље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели некак |
| ли некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса н |
| ашно га задиркујући.</p> <p>— Па добро, хајде проговори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мисл |
| лећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> <p>Лак осм |
| ућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, видећемо, одговори Којадин, упутивши се к оседла |
| еника, коме је било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, проговори пристав.{S} Деде, |
| , нељубљену, румену, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљ |
| што се могло споља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Т |
| /> <div type="titlepage"> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type=" |
| p> <p>СТОЈАН НОВАКОВИЋ</p> <p>КАЛУЂЕР И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У XV |
| оворило се много да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочито, поту |
| S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да |
| тим се двориште почело пунити сељацима хајкачима, ловцима и господом.{S} Били су међу позваним |
| шина лова, Јанко Плетикосић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на ме |
| , <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео Којадин |
| о да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје.</p> <p>— Је ли питао за ме?</p> |
| и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига |
| рно није, одговори кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша није одобравао покушаје Мехмедове да се што |
| о писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи |
| ехмед прими султанску власт, па потврди Халил-пашу у везирству, одговори деспот, све ће се тим |
| се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед н |
| арство, одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао му покло |
| есте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Срби |
| II у марту 1451 године.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено |
| се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>З |
| а дан после овог разговора велики везир Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио им да |
| с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, одговори кнез Гвозд |
| лио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} П |
| свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад отк |
| свршаваше молитву, зачу се јако куцање халком на вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у ав |
| м њега је седео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Ско |
| S} Или су копљем у трку коњском скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} После су на |
| или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету |
| На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на си |
| свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, а |
| несвестио.{S} Непријатан задах згорелих хаљина и опрљенога меса испуњао је трг и околину.{S} Мо |
| ати Стаменија као дувна, у црним грубим хаљинама, умотана црним превесом, с књигом у руци, с кр |
| оје спремни за пут у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеоским плаштевима и са златним |
| војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим <pb |
| , све умотане у своје трубе калуђеричке хаљине, у којима се све заборавља.</p> <p>Црква се скор |
| се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, постављеном зибелинима.{S} За тим султан пође |
| трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниш |
| 30_N4" /></p> <p>Каматник стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја |
| нда би облачио своју свечану властеоску хаљину, као поповску, до чланака, и опасивао свој златн |
| рану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену по њиховоме начину, па се по |
| м.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд јој такве мисли! упита М |
| о њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена била н |
| S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар за жито, млекарник и још по који наслон или стај |
| траховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S |
| а је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни и стушти ма |
| исли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио сваку пажњу и све почасти, али |
| удаја била политично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у намери да се |
| еј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се силно поколебао.{S} На |
| веће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се један по један отварају вечерњем хл |
| атрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у његовој седмој години, и како јој се |
| ло увек свега што треба за преписивање: хартије, калема, ножића за зарезивање, шила за шпартање |
| ем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега је о црвеној свили висио златан печа |
| у јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су у |
| ребало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврш |
| без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она обећа |
| дани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стајали спремни при камен |
| но раде западни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S |
| шега општег и много цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што си зраком твоје узвишене ве |
| и деспот, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, синко, по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те |
| , али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали |
| стаде и пољуби у руку оца Калистрата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.< |
| шајући молитву.</p> <pb n="200" /> <p>— Хвала, оче Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо |
| га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од |
| вештеника и искрено је пољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам |
| ошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, погурен мукама и |
| ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, |
| али ја више Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме углед |
| сиљам, рече деспот с убеђењем.</p> <p>— Хвала, господару!{S} Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Ал |
| мислио, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се |
| м увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу д |
| радите, децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здр |
| о благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то најискренија.{S} Али није то доста према |
| Твоје савете слуша увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехм |
| верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?</p> <p>— |
| спот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што |
| оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати. |
| >— Којо, Којо, одговараше Миља, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и |
| људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" |
| икавају послушности и уређеном лову.{S} Хватали су младе птиће, метали су им капе на главе, а п |
| цали напред свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљ |
| "> Тако се у Србији средњега века звало хватање и затварање за дуг. </note> <note xml:id="SRP19 |
| ао за збегове, па разабравши за понеке, хватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ов |
| бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Смедерева.{S} Станови <re |
| есковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> |
| смо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби је све властела кри |
| је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке градове, тако |
| ница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља |
| а онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свет |
| манастирима по Србији.{S} Тако је после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Ма |
| со допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је било на |
| ео Данилов цароставник.{S} Данилов опис хиландарске одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, која |
| приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књижници начита се књига, до којих није ла |
| отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро научи грчки |
| ло доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окушавао у живопису међу монасима живописц |
| и Александрове македонске војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукоб |
| ћи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београдске војске.{S} А д |
| ога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут Цари |
| о им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много поуздат |
| >Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе |
| је ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман да зан |
| ластелину, за оне нарочито које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купљење сена |
| оценије имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обележено место.{S} Као по |
| , тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколико места покидају |
| неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стрела часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поч |
| ка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога ради Јанко Сибињан |
| е народне сматрале случај или последицу хитрине или отврдлости као вољу Божју.</p> <p>Пред мана |
| простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трк |
| мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла н |
| наново развесели сестру његову.{S} Она хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> |
| абукама, шљивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењивали су салон |
| , из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад |
| врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{ |
| </p> <p>У свему позитиван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне пог |
| > к својој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства, очек |
| и ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: <pb n="226" |
| ти и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало је |
| ротскога.{S} По том је царица упућена у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени као |
| моме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, |
| меса и других ствари, којима су требали хладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелн |
| мо, иза оног ружиног жбуна, на јутарњој хладовини седела златокоса Миља, прелепа ћерка Гвоздено |
| ори се један по један отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу цар |
| стоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво џарање штапом, да се исправи |
| би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Кал |
| еђу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, како за лов и иначе не марим, и |
| Најпосле и то прође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у |
| {S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелин |
| , и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} |
| едњи међу Турском и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београ |
| је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, д |
| н се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношен |
| {S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века, али |
| II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p |
| идео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је св |
| оћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скида |
| S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и с |
| и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом |
| Плетикосић, по наредби оца Калистрата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ра |
| при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} |
| о помагати калуђерима и хришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам |
| а, синко, по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако |
| жјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правде Божје.{S} Име м |
| ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и |
| страни Мораве.{S} Тако разбере за збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут Софије.{ |
| рестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима су се об |
| ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код кућ |
| могу ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво ид |
| т, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти |
| во и сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> < |
| поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос ј |
| у?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не |
| рога Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниш |
| личић Гвозденовићев испод Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S |
| ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његов |
| ном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је на |
| Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих |
| , да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспо |
| је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да зас |
| оћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да |
| ти.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу д |
| се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И |
| {S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драго |
| , и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да с |
| знаменија, по којима се могло погађати хоће ли се просидба или женидба његова свршити срећно и |
| и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај |
| очито за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних би |
| у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да |
| аво.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао з |
| пре може, у крајњем случају онако како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и к |
| земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са |
| о и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и |
| у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам п |
| .{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам ка |
| т.{S} Зависи од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи.</p> <pb n=" |
| и, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а после све више |
| о наш властелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред |
| , нек се послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а |
| оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он властеоским људима.</p> <p>— Ено нашег |
| ема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пун |
| том, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером.</p> <p |
| е.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о оно |
| цама и цвећем.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, в |
| бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је м |
| докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Калистрате!</p> <p>— Благоси |
| д главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад |
| да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих на |
| покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одгова |
| мер и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевид |
| > <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="207" |
| те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога се иште |
| томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} |
| ташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато |
| Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништ |
| тпуно разумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имањ |
| , синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, |
| и, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одговараше трговац.</p> <p>Пре |
| > <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач нос |
| е што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не може бити једн |
| амо одговарати истом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност моме барјаку, одговори султан, а у веру се |
| <p>— Ја сам ти казала, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба |
| Ја сам нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да |
| емојте веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Ште |
| , Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="84" /> и да се |
| штому...{S} Последујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати не вест |
| нин; на другој је непрестаним говором и храбрењем војнике упућивао и соколио папски делегат Јов |
| сада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије него дотле.{S} Утврђења су оправљали или новим |
| то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе т |
| д Турака.</p> <p>Овај случај опет опије храброшћу и уздањем браниоце Београда, и тако се мало п |
| а, доста снажан, одјекивао је о сводове храма, који је у са свим другојачијим временима подигну |
| имали у заштиту православну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справедљиви |
| жби његовој, сад је на ново понављала у храму своје прародитељке, Немањине Анастасије.{S} По то |
| видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано |
| астелинског стола.</p> <p>Па свакидашња храна свеколикога тога света разнога реда, који је у дв |
| Народ се навикао у збеговима.{S} И нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је треб |
| , која су, као промену своје свакидашње хране, у сласт трошили.</p> <p>На једном крају панађура |
| Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становнике Београда на но |
| ао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века, али је био |
| неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за приповест |
| ти.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели храниоци свеколикога људског делања, забаве као год и н |
| е посести одмах, али војници нису смели хранити се храном спремном за опсаду пре него што би гр |
| дмах, али војници нису смели хранити се храном спремном за опсаду пре него што би градови били |
| Милутина у Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душа |
| .{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и Арханђелову приз |
| Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђела у Приз |
| н крснога имена лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по висок |
| } Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих господара и владалаца и њихове властеле, |
| вета, да послужиш вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још једини пут којим се може својој са |
| е Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сили и толиком |
| помогну турском султану освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> <p> |
| цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила срца Турцима |
| који је онда био противник и балканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали м |
| рад, против <pb n="195" /> православних хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Т |
| али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би |
| ите што би светога оца папу и католичке хришћане узбудило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте је |
| их догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он до |
| S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћане у Цариграду.</p> <p>— Како?</p> <p>— Он је њим |
| ово, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из својих заузетих шанчева.{S} Многи знатни Ту |
| Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе турске лађе пот |
| тне лађе са свом опремом <pb n="274" /> хришћани заробише.{S} Турске флоте није више било на Ду |
| криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани никад заједно не могу.{S} Ето, и т |
| раду.{S} Он хришћанима није одмагао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунава, тако рећи под |
| и отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Ту |
| време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења |
| Ето, рече Којадин, ето примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> |
| Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; они ће пустити Турчина да се |
| и не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо |
| се и престати, како обично раде западни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно |
| .{S} Али ја сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето, не употребљују положај да из њега |
| } Борба се продужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђења око в |
| између града и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну линију, скупи колико је мо |
| продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хришћани несложни, слаби, за војевање неумешни, у религ |
| инко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложни. неспремни, неорганизовани.{S} У |
| за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске ратне лађе |
| и будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран с |
| што турским новцем чини добро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умало не побих у Ни |
| руге стране могло помагати калуђерима и хришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерус |
| жи по султанској милости; он увек тегли хришћанима, непријатељима Турске.{S} Све што су Срби пр |
| и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани никад заједно не мо |
| слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћанима није одмагао.{S} Хришћани су се, на другој с |
| кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља господар |
| ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се потурч |
| као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин може достојати раја.{S} Књига се та била особ |
| сади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453, од пада Цари |
| нгубимо.</p> <p>— А што им је неповољна хришћанска оданост својој светој вери, напомену деспот, |
| страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S |
| јска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанска, рече отац Калистрат, удубивши се даље у чит |
| пад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S} Какви су разлози |
| ама и суснежицама наста изненада и опет хришћанска власт и уклонише се турски муселими и кадије |
| они који су још памтили старо стање за хришћанске власти.{S} То стање је остајало све даље на |
| допуштао да она као султанка излази на хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Дрено |
| е грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске светиње, да освоје и униште и последњи остат |
| акнаду за то, оставио пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сме |
| преко туђе, автономне, готово независне хришћанске земље?{S} То је морило султана Мехмеда у Цар |
| ки био одгајен, који је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у неверничкој кући? |
| -бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријатеље, није уводио у породицу.{S} |
| о бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске послове.</p> <p>— Упућујем народ, превисоко |
| гао деловати узбуђујући, могао потрести хришћански свет великим енергичним саучешћем и помоћи в |
| он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвозденовићевој кући св |
| е што често служимо.{S} Неповољни су им хришћански празници и скупови.</p> <p>— Па чим показују |
| и обрт.{S} И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, који је знао све финоће хришћан |
| е, толико је религиозна мрзост у срцима хришћанским успламтела и зарила се у најдубље <pb n="20 |
| са свима својим Турцима; радовали су се хришћанским победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевц |
| 50" /> су Византинци вешто прерадили по хришћанским мислима, тежњама и потребама.{S} Не мање је |
| о тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који би сазван у Најштат за Сретени |
| } Услед тога расписа наређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту. |
| у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећања Круниних, која је у деци својој, и |
| на за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Турци су се томе с почетка смејали.{S |
| /> су у њему непрестано гледали старога хришћанског старешину, и где би се год што десило за њи |
| {S} Али је жељна била отвореног, јавног хришћанског служења Богу, јер ред није допуштао да она |
| м.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанског топа из Београда.{S} То <pb n="275" /> султ |
| е цепа кад само помислим колико је рода хришћанскога изгинуло од турске сабље, колико је цркава |
| срцима народним него што је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту света ос |
| > <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било цара |
| > <p>— Мајко царице, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су само о |
| е у најдубље <pb n="203" /> жилице срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су |
| ска и политичка страст?{S} Па колико је хришћанскога нашег народа изгинуло приликом ратова, пре |
| пљивост, не заборави благост према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, св |
| препоруке о трпљивости, о милосрђу и о хришћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, имала |
| а домаћим свештеником старала се како о хришћанском васпитању своје деце, тако и о потребама ба |
| помоћ одбрани вере православне и оружју хришћанском.</p> <p>После молитве је царица Мара отпуст |
| рити.{S} Он помену деспотску заповест и хришћанску дужност.{S} Помену послушност и слогу.{S} Ре |
| ота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну политику и да смо народне инт |
| вету Софију, главну цркву православнога хришћанства, преобратио у џамију, настао је општи јаук |
| ославни, идемо с Турцима, непријатељима хришћанства, против цара православног, против места у к |
| му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубивости |
| на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на велике султане Турског Ц |
| лите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немојте веровати у тај страсни сан ваши |
| Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћанство данас нема снаге, којом се може одупрети му |
| ше издао 30 септембра 1454 распис свему хришћанству да се диже против Турака.{S} Услед тога рас |
| деновић радознао.</p> <p>— Народ вам је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се б |
| оловима.{S} Трећи момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с ловачким рого |
| дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити сељацима хај |
| за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на к |
| отов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати пок |
| повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахн |
| ала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва |
| горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо |
| или посетом, или из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S} И коњушница се налазила ј |
| а се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац на расположење стар |
| ето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре |
| , на коме се служило пиће онима који су хтели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, ко |
| ра у манастир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се преп |
| заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћане |
| а страну.{S} Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да д |
| интерес.{S} Султану се после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не |
| ила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да |
| > благо и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио т |
| та стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p |
| пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливене чаше |
| је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради |
| владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрест |
| ставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледа |
| м мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш |
| и, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут св |
| Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али као д |
| вори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, |
| она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, м |
| та.{S} Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећниц |
| а знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом |
| и тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до |
| о?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја |
| , одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</ |
| елази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачк |
| и око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четр |
| . Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим плочама с натписима.{S} Око кр |
| њу сам прежалио.{S} Ево је овде у овој хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> братом.{S} Ево и |
| , засађено на гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој |
| а онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар египатски, одупирао свима својим противницима, али |
| ије био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Маш |
| оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је ми |
| <p>— Остави ти то на страну.{S} Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} Нег |
| град су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађај |
| <p>Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Алек |
| о глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед С |
| cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и раси |
| чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну један младић.{S} Зашто његова власт |
| едонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да |
| пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узро |
| .</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо |
| p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је ту |
| .{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом |
| ти.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После његове смрти — никад више.{S} Кн |
| цима, непријатељима хришћанства, против цара православног, против места у ком је васељенски пат |
| у.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било |
| ви певају задушне молитве за покој душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S} Кол |
| коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој Роксандом, ћерком Да |
| а и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој Роксан |
| царева римских и цариградских и Законик цара Стефана Душана, као и Цароставник библијски били с |
| султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти |
| а.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе су с |
| овом приликом, читао <title><hi> Живот цара Александра Македонца. </hi></title></p> <pb n="14" |
| грехе старих наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао |
| а ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> <p> |
| <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао. |
| да са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својо |
| оставник о српским владаоцима, Законици царева римских и цариградских и Законик цара Стефана Ду |
| незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци и светитељи народни.{S} Не при |
| о Светога Писма старога завета, књиге о царевима и о јеврејској историји знао је у потпуности.{ |
| н Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Зна |
| а се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али |
| — То је све једно.{S} Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под |
| њу и пролазак српских помоћних трупа за Цариград.</p> <p>У Законику Душанову нејасно је била оз |
| еспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, али јој је |
| и оклопници, као ватра жива, отидоше на Цариград да помогну турском султану освојити га од хриш |
| р се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад — говораше Мехмед.< |
| и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n="195" /> православних хришћана.{ |
| амо ни куда они иду.{S} Ти кажеш иду на Цариград.{S} Не.{S} Они иду султану по његовом захтеву. |
| нде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— Ма |
| уј!{S} Сахрани и помилуј Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже |
| p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га пог |
| р да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград био круна православним градовима и православни |
| му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Т |
| би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета |
| одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да о |
| 4"> <pb n="201" /> <head>XIV.</head> <p>Цариград су Турци освојили и византијски је цар погинуо |
| војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да брани Бео |
| расположење које се раширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињавају тада раш |
| је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S |
| а у ком је васељенски патријарх, против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} К |
| во промени и да Турци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S} Љу |
| део да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку религиозн |
| о уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, |
| је главно интерес.{S} Султану се после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у |
| шењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга била на реду, не |
| рада; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ, д |
| мим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Д |
| му извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цариграда, која <pb n="221" /> ми то исто јављају, одго |
| ти говорило се тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главни град гр |
| транџи и на Деркоском Језеру, у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с ловом?</p> |
| пника у пуној бојној оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад ка |
| ладу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у |
| кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не одричете никад од по |
| д, а његова војска продужи терати Турке цариградским путем све до Пирота, свуда палећи и пленећ |
| м владаоцима, Законици царева римских и цариградских и Законик цара Стефана Душана, као и Царос |
| S} Како је Топлица на страни од великог цариградског пута, којим се очекивала војска, а може би |
| , да освоје и униште и последњи остатак Цариградског Царства.{S} О Боже, преблаги творче, сахра |
| пуну слободу.</p> <p>У свима местима на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Курш |
| њеном оцу испраћа.</p> <p>Најпре се на цариградском друму указаше царичине коморе и коморници. |
| њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На цариградском друму испред Пирота био је читав панађур.< |
| брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад прегледа како му се била расп |
| ки војници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у |
| дмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по уго |
| инко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хр |
| да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столица васељенског патријарха, столи |
| емље?{S} То је морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и п |
| ћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра почео дизати патри |
| мах деспот није заборавио ни хришћане у Цариграду.</p> <p>— Како?</p> <p>— Он је њима помогао н |
| тај исти мах султан Мехмед се находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ |
| е спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера како с |
| отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвод |
| и већим местима, или кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је |
| било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летов |
| е добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти игумана Калистрата, радујући се што се т |
| , па опазивши велику пријемчивост духа, царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, та |
| оји су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за султана Мурата у јесен 1435 год |
| звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се ту |
| м и пред воштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку мо |
| енопоље, и кад се, много година по том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, њени су га |
| је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају сла |
| сиоци донели носиљку на одређено место, царица изађе да прими поздраве господе оца свога и онде |
| кој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице |
| се Богу, као што рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на своје место у цркви и побожно слушаше в |
| напред.{S} По том камиле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али |
| </p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву |
| p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна с |
| потица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к руци старога оца, који је |
| е к анти-турској, угарској политици.{S} Царица Мара, деспотица Јерина, Ђурђева жена, брат Јерин |
| двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и |
| да се спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у свакој такој прилици узнемиривала и пл |
| астиру, показао се у свему напредак.{S} Царица је штедром руком додавала манастиру из свога дво |
| ње на женидбу Којадинову Стаменијом.{S} Царица Мара, чим се населила у Богородичину Манастиру к |
| м везено, које му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори |
| н после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Царица Мара је одмах сазнала за тај случај.{S} Сместа ј |
| вим другојачијим временима подигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрштеним рукама, с очима к |
| } По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од |
| Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чу |
| свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и последњу пару с |
| из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема дворским госпођама у |
| вољства сусретао деспотску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како он |
| бра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S |
| превисоко ти царство.</p> <p>После тога царица отпусти посланике, препоручивши им да јој се поз |
| Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показа царица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу и позв |
| отом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном с |
| а, викаше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ |
| шао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по народу мислили да у том |
| ше није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави |
| егове последње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно пораста |
| ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац Калистрат.{S} Вечита страдалница |
| Јесте се здраво вратили из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> <p>— Вратили смо |
| оложају Србије и о мојој судбини, упита царица.</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, одговори |
| .</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се одморимо, одговори деспот.{S} О |
| што ти се тај живот толико свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато што су под султанском руком и Мак |
| ају право, јербо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако |
| спотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Ј |
| не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као |
| људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочито |
| ју хришћанском.</p> <p>После молитве је царица Мара отпустила Гвозденовића.</p> <milestone unit |
| говорила.</p> <p>Са свим другојачије је царица Мара примила игумана Калистрата.</p> <p>— Честит |
| говорала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије нежна т |
| део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упућена у хладњаке који су јој од зелена листа б |
| ла домаћинским пословима.{S} Од како је царица Мара у манастиру, показао се у свему напредак.{S |
| атијем, калуђером царичиним.{S} Тако је царица свечано примила посланике свога оца, који беху д |
| сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Ал |
| тако незгодно осећао.</p> <p>Ускоро је царица отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је о |
| рске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, све до своје смрти 14 |
| су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту је царица ступала на српску земљу, и одатле је мислила што |
| познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам сво |
| огодити и каква је.{S} У последње време царица је била веома забринута, те тога ради није више |
| у великој милости својој наредио да се царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу у Бел |
| азговарати, деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод бли |
| <p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p> <p>— Кад би се превисокоме ти цар |
| <p>— Тако је воља султанова, одговараше царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султан |
| те могла разгалити, господару, говораше царица.</p> <p>— Ничим, драга султанко.{S} Један дервиш |
| а.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — говораше царица, тужно главом машући.</p> <pb n="17" /> <p>— Ја |
| жностима?... „0 Боже свемогући! шапташе царица крстећи се, смилуј се и укрепи!“ </p> </div> <di |
| /p> <p>— Да, да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављајући своје уобичајене моли |
| поде, преблаги и премилостиви, шапуташе царица, погледај милостивим оком на мога оца и на моју |
| су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновн |
| руку владику <pb n="63" />, деспотица и царица Мара сиђоше такође свака из своје носиљке да се |
| ана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је бил |
| е нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да зн |
| себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p> |
| p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада оти |
| веран својој праотачкој вери, одговори царица живље, али он чува верност своме господару.{S} П |
| ти царство?</p> <p>— Не знам, одговори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прил |
| n="221" /> ми то исто јављају, одговори царица Мара.{S} Моји чиновници, јавља ми се, остаће мир |
| се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам |
| тане код врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је једва познаде |
| Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у |
| <p>— Па чему би то служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисоко ти царст |
| твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи ру |
| </p> <p>— Честитам ти, рекла је игуману царица Мара, честитам на свему.{S} Уједно моје највеће |
| ан мало свечаније.</p> <pb n="33" /> <p>Царица Мара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони |
| е чаша страдања нашег испунила?!</p> <p>Царица Мара клече на колена пред иконом и продужи крсти |
| дао благослов високим путницима.</p> <p>Царица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук |
| беше прошло од овога разговора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} |
| а ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са захвалношћу одговори да је тај налог изв |
| у сматрао као праву своју мајку.</p> <p>Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престоло |
| вечерњу молитву оца Панкратијa.</p> <p>Царица је била средњег, складног стаса, у расцветаној л |
| ти се, спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, би |
| ру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови |
| је бити не може.</p> <pb n="16" /> <p>— Царице мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као |
| помоћи превисокоме ти царству.</p> <p>— Царице мајко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време |
| чио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понес |
| еље у част доласка деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог |
| у међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговара |
| <p>Неколико дана после овога разговора царице Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим друговима, |
| а Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани |
| ететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њу сматрао као праву с |
| реме да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им б |
| ком видети Стаменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља з |
| елу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је |
| говори, беше развалио уста против јадне царице, те ућута кад му ја привикнух и маших се мача.</ |
| једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удај |
| одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да је изб |
| кон онога разговора покојнога султана и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељ |
| (данас Куршумлије), очекује се долазак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султа |
| вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се |
| , Гвозденовић је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете Богородице.{S} На челу доч |
| тављаш бурама и ветровима живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко осећати се сам на овом бу |
| Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где |
| он је цара хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше |
| од благости и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих |
| кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, чес |
| , али не говораше много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се |
| и био задовољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је мн |
| је примио улака и из његових руку писмо царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој од |
| јави се стари отац Панкратије, калуђер царице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине |
| че Драгош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога |
| ру из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне |
| ћи и колико толико у времену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздрав |
| н још једном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачије у |
| да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, |
| манастира.</p> <p>Између свију дворкиња царици се у последње време највише била свидела Стамени |
| ово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат |
| месеца касније, кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Српске посланике султан ће |
| нашање зрелога човека.</p> <p>Прилазећи царици Мари, престолонаследник се по турском обичају ду |
| уговима, наврати се опет млади султан к царици Мари.</p> <p>Млад и пријатан, нови султан покази |
| нувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао је о њеном мана |
| казивање о коме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се годину или годину и по након он |
| ричине околине, одређен за личну службу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвоз |
| есне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала код куће уза своју мајку.{S} |
| .{S} Стаменија се не удаде, него оде за царицом Маром.{S} И ја се не могу оженити како сам мисл |
| е више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био |
| лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од С |
| начином удесити <pb n="29" /> виђење са царицом Маром.{S} Његов калуђер Генадије удесио је то с |
| м зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу |
| .</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се |
| ла раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржавајући сузе, озб |
| рац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспотица се вајкаше што с |
| а томе се и свршавало опћење Муратово с царицом Маром, којој је он, у накнаду за то, оставио пу |
| е такође походио каткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест го |
| ачин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n= |
| а су распоређивала, што је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, |
| поту.{S} Посланици су носили поклоне за царицу Мару, скупоцене свиле и кадифе, и јавили су се н |
| у.{S} С тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахв |
| зденовићу.</p> <p>Разговор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у |
| жности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и с |
| ан звук кадионице сусретао је из олтара царицу и њену малу свиту.{S} Царица Мара улази са своји |
| итају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибр |
| д војском, да од његове стране поздраве царицу Мару при њеном уласку у српску земљу.</p> <p>На |
| у у манастир Свете Богородице чекала је царицу игуманија Анастасија, седином украшена старица с |
| лази престолонаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у х |
| чиновника, упућених да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} И |
| .</p> <p>Последња реченица текну у срце царицу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао |
| ама града Пирота, изађоше те поздравише царицу.{S} За њима приступише Турци, који су, управо, и |
| pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Пис |
| же да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> <pb n="128" /> <p>— Немој ти то веровати.{S |
| тир Свете Богородице чекао је деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци.{ |
| } Игуманија одведе деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву д |
| уста и са синовљим поштовањем поздрави царицу, која оста очевидно сневесељена после ове походе |
| /p> <p>Још је требало о свему известити царицу Мару и примити њене заповести.{S} Тога ради пође |
| .{S} Народ је радосним клицима сусретао царицу и њене родитеље.{S} Пред царичином носиљком јаха |
| о сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама д |
| двор вежу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повла |
| ле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут б |
| нут сединама и старошћу, улази у дворац царичин и заузима место у малој капелици, спремљеној у |
| пореним носом, сећајући се доброчинства царичина, викаше колико га грло доноси „Живела царица М |
| о да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман код сваког |
| стрину великог је утицаја имала околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} При свеколико |
| еном двору.{S} При свеколикој смерности царичина живљења, двор је опет био двор, и представљао |
| е бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним везама с родитељским домом и са Србијо |
| крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине доброте спрам света који јој се јављао и који |
| о сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом везено, кој |
| Најпре се на цариградском друму указаше царичине коморе и коморници.{S} Њена кухиња и кувари са |
| Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине, одређен за личну службу царици Мари.{ |
| и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспели да објаве рођење давно жељенога сина. |
| сио је то с оцем Панкратијем, калуђером царичиним.{S} Тако је царица свечано примила посланике |
| љство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти |
| усретао царицу и њене родитеље.{S} Пред царичином носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, |
| уђер, старац Панкратије, који је служио царичину богомољу и могао је бити на служби и за све др |
| гошева лица.{S} Неко срећно расположење цароваше у његову срцу.{S} Он поигра коња, те скакуташе |
| чита једне зиме родослове и цео Данилов цароставник.{S} Данилов опис хиландарске одбране од Шпа |
| ефана Немање и Светога Саве, Родослов и Цароставник о српским владаоцима, Законици царева римск |
| их и Законик цара Стефана Душана, као и Цароставник библијски били су штиво, које је отац Калис |
| мо не може бити свачије, што би особита царска милост једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни |
| /p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S |
| во.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну.{S} О |
| право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, него има заслуге.< |
| .</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон царски, одговори Драгош набусито.{S} Устај, вежи се!</p |
| ости својој наредио да се царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јо |
| црквених имања.{S} Мало који од великих царских манастира, као што су Студеница, Градац, Бања, |
| Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си ју |
| ндрово покоравање Атине, Рима и осталих царстава по Европи, причу о славном тројанском војевању |
| тицало северо-западне границе Турскога Царства.{S} Опширна образованост и широк ум деспотове ћ |
| адно гледао у велику будућност Турскога Царства, очекивао је велика турска освојења, и дивио се |
| еља, с невиђеним бесом јурила из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> <p>Деспотов |
| униште и последњи остатак Цариградског Царства.{S} О Боже, преблаги творче, сахрани нас и поми |
| ма шта жалити на велике султане Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није давао пово |
| амо Србија на свету и у околини Турског Царства.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у |
| Калистрат.{S} Зависи од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи.</p |
| он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од моли |
| ватао их је и одводио у ропство у своје царство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Ку |
| ам сувише мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела |
| > <p>— С тога би се места, превисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране могло помагат |
| .</p> <p>— Упућујем народ, превисоко ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зара |
| живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи |
| > <p>— Ја сам то и мислио, превисоко ти царство.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе стал |
| та царица.</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши изј |
| ота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у т |
| ом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресв |
| а га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест |
| поклони султану.</p> <p>— Превисоко ти царство и сувише је милостиво према мени.{S} Хоће ли и |
| ић поче говорити:</p> <p>— Превисоко ти царство!{S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђурађ |
| ове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство известим, да чујем твоје заповести и да их у св |
| свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пусти своју смерну поданицу да пође у своју зем |
| бито кад нас на то упућује превисоко ти царство.</p> <p>После тога царица отпусти посланике, пр |
| да ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство да напоменем неке мисли, као један предлог.{S} |
| не може!</p> <p>— Мисли ли превисоко ти царство одмах путовати?</p> <p>— Чим будем готова с нар |
| каквим год начином, помоћи превисоко ти царство?</p> <p>— Не знам, одговори царица.{S} Могла би |
| .</p> <p>— Нека је честито превисоко ти царство, одговориће на то отац Калистрат.{S} Зависи од |
| ега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи |
| овину, најлепшу земљу, створену за ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабист |
| ву.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се д |
| вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> |
| и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао првих д |
| воре да је Србија већ у половину турско царство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као |
| ет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи |
| } Предео пиротски, на граници с Турским Царством, издељен је био међу властелу крајишнике што ћ |
| .{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не |
| p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у п |
| нало.</p> <p>— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, |
| , и нека смо препоручени превисокоме ти царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</ |
| огу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.</p> <p>— Царице мајко, биће што желиш.{S} Чим |
| Томе више није време.{S} Превисоком ти царству данас требају <pb n="32" /> други саветници, ко |
| ом ћерком обавести о положају у Турском Царству и о новом султану, којему се деспот, по своме в |
| Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о б |
| ме о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} |
| аље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју |
| венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се це |
| ла маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног ружиног жбуна, на ју |
| S} Осим тога недавно нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кратова, добар трговац, велики наро |
| пчелама.{S} На згодним местима, покрај цветних ливада и зелених пашњака, поред липика у гори, |
| у се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал расипао пријатну топлоту и |
| ма су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Смеде |
| своје дворане, замирисане миром силнога цвећа из султанских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дво |
| ећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча другим крајем вр |
| , па продужи у башти започето пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ројиле се и ишле овамо онам |
| свежњи сухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва ј |
| <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> <pb n="124" /> <p>Певуш |
| ошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките по |
| ас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата! |
| плочама с натписима.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једној су хумци мајк |
| ужица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи н |
| е на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршив |
| и скидаше с ње листиће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако |
| госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како |
| но властито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми |
| око дворова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозо |
| ланине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистрога потока; кршно стење под |
| еној шали замршиваше му косу ружицама и цвећем.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутр |
| Она се забављала <pb n="209" /> својим цвећем, бирајући с клупице на којој је седела руже око |
| ичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред градића било је <hi> |
| њаху летати по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање учеставаше, јачаше непрестанце.</p> < |
| нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, превисоко |
| га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, |
| Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за |
| ад прегледа како му се била распоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Ра |
| } С тога су његова осећања била осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао |
| пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине Београда; јека топова чула се чак до Сегед |
| в народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова осећања била осећања |
| уке и крушке му се нису претрзале преко целе године, него су једне друге све сустизале. <pb n=" |
| о на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1456, видело се |
| говци оружја, дрводеље, качари, који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сл |
| еду старештва, прођоше поред њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном |
| и везир поклонио сабљу и господство над целим новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочник |
| пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом и понашањем оличена верност и прав |
| и женом као међу једноставном моралном целином, већ се почела јављати међу њима двома сама по |
| љаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{ |
| еће његово <pb n="202" /> значило да је цело православље клонуло пред исламом и да га је ислам |
| ; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу измеђ |
| ти крила своје нежности.{S} То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, од |
| је ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи цело лето у Смедереву с извесном војном силом, коју беш |
| гова искрена служба народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живом речју, |
| ико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> <p>Д |
| колини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе крају.</p> <p>Још дететом |
| 57" /> <p>Тај се посао продужавао преко целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњам |
| еним бесом јурила из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> <p>Деспотове старе разм |
| и кретао и меденицом једнако давао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само |
| ј души било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, то су |
| м.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брд |
| еже прси.{S} Нека чудна милина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у свакоме крају њезине девојач |
| .</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од њ |
| ом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, |
| бро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржати, па не мо |
| по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Ш |
| да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за н |
| .{S} Али ниједног од њих није он толико ценио колико два младића из Плочника, Којадина, из куће |
| није била основана на административној централизацији и на једнакости права као што је данашња |
| дрита Калистрата, нашега општег и много цењеног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што си зрак |
| или се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу свога посин |
| да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, оп |
| ојега су полу мртва носили у Софију.{S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегунци силне, мно |
| Зашто да се та <pb n="120" /> дружба за цео живот изложи случајностима, где би се он везао с де |
| о разбере за збег хомољски, који такође цео зароби и отпрати пут Софије.{S} И ово је само још в |
| <p>Ново весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозденовић је <pb n="7 |
| им животом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од неп |
| алуђера, прочита једне зиме родослове и цео Данилов цароставник.{S} Данилов опис хиландарске од |
| млађи Калистрат.</p> <p>— Они су као и цео свет.{S} Ја их слушам само кад се мени свиди.{S} Ја |
| сао нарочито волели и који би проводили цео век преписујући и путујући из манастира у манастир. |
| о по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око |
| от је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћани |
| вор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам ник |
| новићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочни |
| заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад само помислим колико је рода хришћанскога изги |
| а ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сут |
| , превела, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли |
| мци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> <p>Др |
| у оно време <pb n="34" /> по нарочитом церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до султана и чут |
| ио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уго |
| ада.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за вин |
| лободни људи, или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних крајева |
| а сукнене доколенице; око стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је имао у рукама тврду потешку со |
| свакога донесоше као округлу синију од црвене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико сано |
| на секирица и каменарско повелико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски п |
| поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела једна секирица и једно каменарско железно длет |
| чеве.{S} Секирица се сијала у отвореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара била су ш |
| око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чуд |
| је носио свитак хартије, од којега је о црвеној свили висио златан печат државни.</p> <p>Нашавш |
| асан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио св |
| м у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од свиле, скројену по њиховоме начину, па |
| она, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српск |
| ога изгинуло од турске сабље, колико је цркава пропало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу више |
| ра како су сад турске старешине наспрам цркава и манастира, свештеника и народа.</p> <p>— Не мо |
| ли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Кру |
| кве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвозденовићеву властелинству.{S} Она би Гвозде |
| <pb n="62" /> народом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је коло од ранога ј |
| лних манастира и свештенство из околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владик |
| или свештеници, пошто је, у оно време, црква држала просвету и образованост у својим рукама.{S |
| емаљска имања.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на ж |
| милосрђу и о хришћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава |
| це у султановим дворима у Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и воштаним свећама.{S} Пријатан |
| .{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Рад |
| ом приликом би служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева вла |
| више ни у каквом месту најглавније била црква — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, нач |
| сподњега!{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} Господо честита и браћо др |
| е Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је в |
| Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} То разумеш шт |
| љине, у којима се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке напунила.{S} Глас старога архиманд |
| у живу веру у народу поколеба, имање је црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузда |
| нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске власти |
| е употребљаване у господским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа тргова |
| време власт је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и судиле над великим бројем села, |
| амтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у присенак, |
| ="250" /> господари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, |
| се имало ту, о ђурђевском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p> <pb n="174" |
| жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p |
| воје деце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвоз |
| а, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су понајвише слободни људи, или туђинци, чес |
| вцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је повелико село које је припа |
| од Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Властелинство се његово пружало од Топлице на |
| јску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравил |
| </p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И он је |
| своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој д |
| родице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу |
| елила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној доброти и |
| а битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденови |
| које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набав |
| вљена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео архима |
| ва Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјаци |
| а често служио епископ топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић број |
| иловић <pb n="219" /> властелин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред те војс |
| одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да |
| а цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак царице Мар |
| ела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десе |
| ни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске према Косову; друг |
| 7" /> и клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје |
| века који би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} С др |
| а времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Бело |
| суду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n="160" /> од ове самовоље |
| е бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} |
| ад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не велим ништа про |
| на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао деловати узбуђују |
| иновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и њихова права и имања чувати |
| /p> <pb n="251" /> <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, који |
| овањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n="251" |
| а, прилично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухвати |
| ија.{S} У њој је отац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и раз |
| е да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског звона, |
| <p>Отац Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици у манастирском |
| ацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише |
| е примао калуђере писце, од којих, осим цркве, никакав други посао изискивао није!{S} Имао је у |
| ултанка излази на хришћанске службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој |
| и.{S} Кад опусте манастири, кад замукну цркве и свештеници — Срби су пропали, рече отац Калистр |
| те, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их бра |
| чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небе |
| јала у отвореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} Засти |
| е она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником старал |
| оменом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе на изуст, и од њега није било чо |
| почињући <pb n="10" /> читати и певати црквене прописане текстове.</p> <p>Дворкиње отворише вр |
| ј накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим с |
| трговац, велики народољубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што с |
| и онде је на његову рану младост утицао црквени живот манастира Студенице.{S} Ту је био примљен |
| да.{S} Отуда оно велико поштовање према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p> |
| ење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S |
| ио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из к |
| мо посту и молитви, само доброчинству и црквеним дужностима?... „0 Боже свемогући! шапташе цари |
| њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитвама, у звуку звона, у певању калуђерица |
| је могла слушати звук звона и уживати у црквеним парадама.{S} Она је клекла пред иконом и у суз |
| <p>У тим крајевима тада није било много црквених имања.{S} Мало који од великих царских манасти |
| роду, они који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велико поштовање према цркв |
| ла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина м |
| рема књигама, према цркви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког прњавора, и о |
| о тако како он говори, већ другојачије, црквенски, онако како се пишу све књиге.</p> <pb n="151 |
| о, одговори Којадин.{S} То значи: треба цркви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ни |
| одликовао љубављу према књигама, према цркви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из студе |
| бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p |
| да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други који су се о |
| а реч, којом мене поздрављате, украс је цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила |
| ар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се к |
| шљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким в |
| као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам преговарају како је деспото |
| вара.{S} Приступање Католичкој Римској Цркви једнога народа као што је српски, тако јуначног, |
| ле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n=" |
| и деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир |
| уги обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази велики пу |
| нађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{ |
| гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим плочама |
| >Пред манастиром Светога Николе у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу |
| игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, вл |
| >Игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од људи, на |
| изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе своме пост |
| а.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче од |
| стано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација посл |
| анак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од |
| ађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му дубровач |
| изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весе |
| ма.{S} Коло стаде и народ пође лагано к цркви.{S} Отац Калистрат је особито лепо служио, а јева |
| ана из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, све |
| а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица бо |
| з нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицо |
| гова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с н |
| посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Костант |
| n="12" /> царица стаде на своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратијa. |
| била је малена <pb n="53" /> властеоска црквица Светог Томе, крсног имена Гвозденовићевог.{S} Н |
| ше врата те мале, полусакривене дворске црквице у султановим дворима у Дренопољу.{S} Црква зами |
| зи са својим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, |
| од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане, замирисане миром |
| иру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две велике |
| улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача, гомила с |
| ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркв |
| тачем, и пасао свој мач.{S} Иначе се за цркву није нимало интересовао.{S} Његова жена, владика |
| да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Ни |
| еда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вирови |
| још једанпут промери очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу |
| ше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори |
| службу, и народ се сав слеже, те напуни цркву и просторе око ње.</p> <p>На пољу се спремао пана |
| р човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би обла |
| љубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и на службу ишао је као стари калуђер.{S} Његов д |
| на, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <pb n="60" /> анте |
| н погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буде |
| дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо |
| у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље |
| и је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, |
| } Исто тако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и бе |
| а би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала |
| ја одведе деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродошли |
| што би оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и з |
| већама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати |
| С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епископ топли |
| авре прошао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те књиге |
| Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати овде |
| Долазак новога српског старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце било неп |
| кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се |
| ио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с једном |
| p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали |
| упати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са гран |
| {S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам |
| јанственике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, где и |
| ским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено |
| а је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву православнога хришћанства, преобратио у џамију, н |
| <pb n="115" /> рече Којадин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба |
| е, народе, удри неверника!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор |
| ше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на |
| {S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него скрушено.{S} С њеним дв |
| ко секунада, с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одв |
| е пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неисказане.{S} Све једнако |
| дувна, у црним грубим хаљинама, умотана црним превесом, с књигом у руци, с крстом на прсима, бл |
| тане приказивати Стаменија као дувна, у црним грубим хаљинама, умотана црним превесом, с књигом |
| су, ја не знам то.{S} Све се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ћ |
| био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто |
| ушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке |
| вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих ниских столица, познат |
| они, опет са те стране, густе праменове црнога дима.</p> <p>— Властелину, Гвозденовићу, у Плочн |
| ше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оплакујем судбу свога народа с к |
| ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном косом, с оним живосним очима, с оним руменим усна |
| старица са десетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима.{S} Игуманија одведе деспота, де |
| шта хитале су к цркви калуђерице у свом црном оделу, старе и младе, све умотане у своје трубе к |
| каза царица Мара у превесу и у свечаном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упут |
| еше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, готово плах, краћег, веома јаког |
| таменија, ћерка Плетикосићева, ванредна црномањаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{ |
| а највећим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— Откуд јој такве |
| , или које се киселило.{S} Одатле су се црпле многе посластице оновременог властелинског стола. |
| ишљене ствари, него да су дело студије, цртали они садашњост или прошлост.</p> <p>Година 1865 м |
| ислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очевидно задиркујући га, нељубље |
| гојачије (<foreign xml:lang="cu"> дьнь, чьсть </foreign>) него <hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi |
| још говори <hi><foreign xml:lang="cu"> чьст </foreign></hi> и <hi><foreign xml:lang="cu"> дьн |
| ед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к царигра |
| е околине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи с |
| от радио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно |
| , и о казни коју је Александар применио чак и на издајнике својих непријатеља.{S} Којадин је с |
| ко паса и око слабина.{S} Турске широке чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве врат |
| исле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у манастир и одрек |
| а истог дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му се наједанпут и |
| аше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, наједанпут склопише руке и |
| естити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{ |
| перјаница, забодена у скупоцену свилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и господско турско оде |
| и?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само то, драги |
| ине; неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шаниног |
| је обичан, свакидашњи стан властелинов, чардак.{S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је |
| зградама од осталих кућа онога села.{S} Чардак, главно станиште властеличићево, био је на два б |
| Кад је све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о вр |
| неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој осед |
| оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев |
| на јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше сео на кревет и |
| } Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога |
| алиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће |
| пут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некакав мађијски врт с |
| мах по том момци султански донесоше као чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога донес |
| Да није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и мо |
| оји се на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> <p>На средини затвореног градс |
| офе с узглавницима, које су се могле за час лепо наместити простиркама и украсима, који су у ор |
| је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога ради Ја |
| Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога народ |
| , човече!</p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па |
| очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећ |
| пот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још |
| властеоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико ни |
| д познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{ |
| чаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио Драго |
| га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом |
| .{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер |
| ћи у погледу који се на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> <p>На средини за |
| вићеви.</p> <p>Неколико дана после мало час наведеног разговора Миље Гвозденовићеве с њеним бра |
| раво, потврди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да види |
| ти.</p> <p>— Ја не тражим одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти зн |
| пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непос |
| а живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он |
| моли да причека.{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда по границама заповести да се треба |
| а борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео |
| стина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив |
| ћавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и породице, и онога тихог, поуздано |
| ти мало оштрије стари Плетикосић.{S} Од часна пада остаје частан и светао спомен, који ће потом |
| него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво без в |
| Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образом морам истину говорити.</p> <p>— Како то? |
| } Неће бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљувати, или |
| с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати мало оштрије стари Плетикосић.{S} Од ча |
| еде.{S} То се радило редовно с почетком часног поста.{S} На чисти понедеоник се вршило чишћење |
| ла су широм отворена.{S} Застирке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го мра |
| и у највећем трку однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих година |
| огао је Гвозденовић да посвети неколико часова своме сакривеном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад |
| и?{S} Знаш ли толико заједно проведених часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} |
| њом и стидљиво бројало хитре као стрела часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драгош озбиљниј |
| атке маште, које су му често долазиле у часовима његова самовања.{S} И све се те маште сада сав |
| је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће |
| ти, свак је претрнуо као пред последњим часом. <pb n="218" /> Још се није било стишало у народу |
| на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </hi> другојачије (<foreign xml:lang="cu"> дьнь, ч |
| више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и повратка царице Маре у домовин |
| ари Плетикосић.{S} Од часна пада остаје частан и светао спомен, који ће потомство држати при св |
| е свршен.{S} Раса и камилавка једини су частан излазак из мога положаја.</p> <p>— Још треба да |
| ато намештену, на којој су гости седели частећи се и припијајући, а уживајући у погледу који се |
| 168" /> задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му |
| ришћанство напусти и да се потурчи ради частољубивости и ради прљавих користи овога света.{S} П |
| м, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ја сам питао себе ш |
| нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави |
| војим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n=" |
| ати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи |
| {S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!</p> <p>Царица Мара клече |
| е с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} И то му |
| шћани и очекивали су кад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни |
| е.{S} Један по један преврташе наливене чаше и залагаше се залогајима које је други момак за он |
| еном сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време |
| е Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом и уда |
| } У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турском заставом заје |
| држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанска, рече ота |
| {S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда |
| и се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али с |
| чево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, д |
| еко некаква румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар повија и |
| и белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p |
| на, своје крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у путника |
| ој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! узд |
| ма западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала ре |
| радост, то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје |
| ске куће малога властелина.{S} Природно чедо српскога села имало је сваки дан доста да посматра |
| ћу.</p> <p>— Ја знам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим прили |
| {S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао |
| о мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, |
| адама теби можемо показати осталима шта чека оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, |
| у Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много по |
| дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</ |
| де, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јо |
| прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место покрај самих дворских |
| утрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђ |
| , да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље дру |
| срећу турску. <pb n="109" /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо др |
| од сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће д |
| .{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на д |
| <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није.{S} Осим |
| што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот п |
| свакога подржи у тешким тренутцима који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милости |
| а, тешка су времена настала.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у теш |
| ић да прихвати изненаднога госта, који, чекајући оно неколико секунада, с поуздањем сукаше дуга |
| Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој |
| и натоварио свога коња и стајао спреман чекајући свој ред за путовођом.{S} Путовођа је обично б |
| p>На уласку у манастир Свете Богородице чекала је царицу игуманија Анастасија, седином украшена |
| ожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто паше и |
| продавницама и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звони |
| и самој помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, пу |
| свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском |
| ори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем |
| } А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао |
| се погоди с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја |
| тарост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са спокојством човека који је св |
| шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, |
| та на лево за манастир Свете Богородице чекао је деспота и царицу Мару топлички владика Венедик |
| у.{S} Нису ни слутили колико дуго треба чекати, постити и патити!</p> <p>Лето 1453 прошло се јо |
| атке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехмеда, који је из њих изашао.</p> <p>М |
| је већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве |
| заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, упућиваше на место и |
| ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговори Гвозденовић, и нека смо препоручени пр |
| раги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се |
| ћ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога да |
| мрави под кожу подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из г |
| азбио.{S} У његовим властитим шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба |
| ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише д |
| се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао мени несрећници, закука жена |
| ачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозд |
| д калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан златним појасом, а на себ |
| га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и послушао ме, не |
| еспотов протовистијар и војнички велики челник у свечаном руху, које је личило на данашње свешт |
| слао био свога протовистијара и великог челника над војском, да од његове стране поздраве цариц |
| S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспав |
| уне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су киптели на све стране и |
| ога што се војевању на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек |
| оји већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори он |
| <p>Папски делегат обори главу и намршти чело.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја не могу н |
| у смеђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезин |
| место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не исп |
| ни нос, златна коса, усташца и поносито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај вр |
| ц Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <p |
| пи к руци старога оца, који је пољуби у чело.{S} По том се ишло у цркву на молитву.{S} Царица ј |
| а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе.</p> <pb n="270" /> <p>Мир се по том од |
| Маре у манастир Свете Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мн |
| ма Косову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хвата |
| ође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинс |
| брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како си се провео у лову!</p> < |
| у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и о |
| е сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све што има.{ |
| и и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се на родитеље |
| {S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као д |
| ослови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} |
| ољуби.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</ |
| о и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајн |
| и?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим |
| n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и |
| те, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште политике и скор |
| егове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, те |
| предате.{S} Силан је свет испропадао од чемера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</ |
| о знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога |
| шту.{S} Ту би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао. |
| а испод винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима |
| гош је остао још неколико тренутака код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити повод |
| међу многима које су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.</p> <p>Са свим сл |
| кра судовима за захитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрмљено плочама, а около је |
| ајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драго |
| иља се једно после подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла је сама, носећи |
| с путање којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиз |
| му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</p> <p>— Наш превисоки господар, десп |
| на црква и вера православна.{S} Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све |
| рица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разговор се окрете |
| титам ти, рекла је игуману царица Мара, честитам на свему.{S} Уједно моје највеће сажаљење на т |
| ра примила игумана Калистрата.</p> <p>— Честитам ти, рекла је игуману царица Мара, честитам на |
| е Ђурађ Бранковић, подноси најсрдачнија честитања и своје смерне поклоне Величанству твоме.{S} |
| </hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у р |
| беј с извесним снебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу с |
| > <pb n="205" /> <p>— Смириће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрах |
| што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати |
| преобученим Турчином.</p> <p>— Ја сам, честити Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим |
| опљачкао Марка трговца.</p> <p>— Јесам, честити судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грун |
| ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже?</p> <p>— Не покорава се никоме; неће да ч |
| рстите и крметину једете?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Мог |
| чевидно радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је |
| о на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити господине, страда <pb n="81" /> се, кад се добр |
| даље присркивао, зажарише очи.</p> <p>— Честити беже, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа сило |
| старешинама, да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопају под развалинама свога гр |
| их лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито превисоко ти царство, одговориће на то отац Кал |
| ом племенитом науком усадио корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадин |
| аријега, тако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се клањам силноме слузи |
| брахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило |
| pb n="73" /> <p>— Ти си, дакле, дворник честитога падишаха што си мој дом удостојио почасти да |
| у понајвише слободни људи, или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из ок |
| е политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султанској милости; он |
| су и онда против тога и сматрали су да често случај заступа тако звану правду Божју, али су ве |
| баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епископ топлички из Беле Цркве.</p> <p>Вел |
| и последњу пару своју.{S} На то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је |
| само наклоностима срца свога.{S} Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у |
| е лукавства и ненависти.</p> <p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркв |
| ма гудео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастирима и код велике |
| војим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да набави |
| ту Ђурђу, и како је текст словенски био често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се |
| итаће га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, одговорић |
| азмишљања, свагда мучна и туробна, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неумољив |
| да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неповољни су им хришћански празници и |
| то то у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је |
| ића ни какве властелинове куће, као што често има, за одседање, за стан властеоског надзорника |
| тону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у часовима његова самовања.{S} И све се |
| ике, пође на поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор |
| ати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с пространим |
| н.{S} Стан је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с пространим двориштем.{S} |
| одолети.{S} Крсташи разбише све турске чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до |
| летикосић је био млађи команданат једне чете Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничке служ |
| им одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имале су с њима сукоб, у |
| лили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске ратне лађе са свом опремом <pb n="274" /> |
| ана.</p> <pb n="283" /> <p>Мало више од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му |
| не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Ско |
| У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, |
| о бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе |
| цале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тада, <pb n="25 |
| рско, хајдучко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стамен |
| тко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш |
| а се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Калистрат |
| манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један дан з |
| бама.{S} Пошто паљевине могу бити много чешћи случаји неголи убиства оца или матере, или брата |
| а жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке вере |
| војих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни пр |
| ве једно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош влаха.</p> <p>— Светога Сте |
| Којадинову Стаменијом.{S} Царица Мара, чим се населила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве |
| м суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав је то опазио.{S} Осим |
| радове, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио |
| ешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом |
| тре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се турска опсадна флота пружала уз |
| рачи више прага тога двора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у манастир по пређашњем |
| — То би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српске власти, проговори Драгош, очевидн |
| и да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план б |
| је био никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао во |
| е, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину |
| било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову службу и толику ус |
| да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска војска ударила, фамилије би се склониле у |
| има од кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се султан попео на престоно место, пожурише се к ње |
| уд онима који су највише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалством, говорили су да ће му |
| ишао и један момак с ловачким рогом.{S} Чим је Стаменија разместила понуде, што је брзо ишло, ј |
| послетку указа се и отац Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћици, па присту |
| али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да почну като |
| > <p>— Царице мајко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твој |
| мисли обхрвале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те могла разгалити, господару, говораше царица. |
| слите да пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се одморимо, одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље |
| око ти царство одмах путовати?</p> <p>— Чим будем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас |
| о да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Је |
| или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве |
| и му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да ник |
| еспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта т |
| хватати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који остају.{S} |
| шћански празници и скупови.</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— |
| ро изабраним и спремљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ћ |
| утврђењу, зазујале би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијан |
| е имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb n="263" /> Дан по т |
| алистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је ка |
| з Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао му да се |
| екивали догађаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика народна трагедија, која |
| ју бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање н |
| наредивши да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се нах |
| ју и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао д |
| ира Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, на |
| Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, |
| >Али султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <pb n="255" /> по |
| му, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све |
| ати се, задиркивати и шале правити?.{S} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{S} Никад се она није |
| о, говораше властеличић Плетикосић, али чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све што |
| Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.< |
| е једино спасеније.{S} Тога ради сам ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> <p |
| и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама <title><hi |
| а ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благо |
| остима властелиновим или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или |
| казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из околине Ни |
| ари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изглед |
| уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су већ |
| рива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш как |
| — Да његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно |
| то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} Уговор |
| о и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде н |
| месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао |
| се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или шт |
| ини који то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза |
| мо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он д |
| ћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору Која |
| ени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p |
| послови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да |
| ога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденов |
| хом.{S} Она је крива што турским новцем чини добро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним |
| вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, |
| амештај сеоских кућа: неколико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочи |
| зне величине; неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелам |
| S} Вечита страдалница!{S} Шта чинила да чинила, њом се испирају нечиста уста, макар да је она, |
| преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се с |
| алистрат.{S} Вечита страдалница!{S} Шта чинила да чинила, њом се испирају нечиста уста, макар д |
| у веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога робља, којега су, у то време, |
| све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави.{S} |
| помисла на такву случајност, која му се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Ста |
| е и философе?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, прил |
| његовој наредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празниц |
| стини има пуно ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда изглед |
| ожја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена имају д |
| вет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опет мудр |
| осадом.{S} Док није био на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју |
| рањена звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, прим |
| му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мисли |
| е.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</ |
| хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, |
| то се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били тешком бри |
| > <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, то су његови ученици.{S} Једино |
| че не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад |
| p> <p>— Знам оче Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено пр |
| читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти нај |
| трат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, српским језиком, с малом примесо |
| о у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у најближе велике манастире, у Бању |
| корити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозв |
| ави и у милости и мажњи које је он њима чинио.</p> <pb n="96" /> <p>Од како је у Топлици и у ма |
| есто, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи ће |
| или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и |
| ог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се |
| > <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани |
| е је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још ј |
| вићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Кој |
| м реду и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изн |
| трговац лаганим гласом. — Само ћутите, чините се невешти.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к |
| , а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу |
| није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичке хришћане узб |
| а султански престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?</p> <p>— Мога |
| м рукама, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— |
| душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена |
| је радио калуђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калу |
| или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш |
| {S} Одмах је оданде послат један турски чиновник из њихове свите да нађе старешину тога турског |
| ра.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновника, упућених да отпрате и сместе царицу Мару, са |
| ик поднео, наредивши да се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Л |
| ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пут савијао од главно |
| праведљиви мусломански султани и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове |
| јављају, одговори царица Мара.{S} Моји чиновници, јавља ми се, остаће мирни на мојим земљама.{ |
| нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, |
| ова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се је |
| кла је за свакога под једнако као извор чисте планинске воде у гори између камења и букових жил |
| редовно с почетком часног поста.{S} На чисти понедеоник се вршило чишћење кухиње, судова и кућ |
| ци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле |
| далека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне |
| од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који |
| ретеније (2 фебруара 1455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ |
| чинили.</p> <p>— Потурчити се?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снебивањем.</p> <p |
| било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који с |
| није могао бити заинтересован, по своме чисто испосничком начину живота.{S} Очевине и имања он |
| е савладати не може!</p> <p>И старац се чисто и сам прену, и живљим корацима отиде у манастир.< |
| га сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му |
| т, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на дево |
| вао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, |
| ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђе |
| војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гвозденовић није потпуно и |
| што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} Завет, мног |
| о у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како ње |
| ам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не би смел |
| што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек |
| читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким гласом, лага |
| адин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге ж |
| ше но обично збиљским начином.</p> <p>— Читав месец дана? — одговори Миља узбуђенијим гласом.{S |
| цариградском друму испред Пирота био је читав панађур.</p> <p>Једни су продавали разна јела и с |
| оме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти ј |
| алистрата.{S} Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неким више но обично |
| коловима.</p> <pb n="106" /> <p>Била је читава свечаност кад се спремао већи лов са многим зван |
| ниће и остале ствари били су довукли по читава кола својих израђевина.</p> <p>Драгош Плетикосић |
| ке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тада, < |
| и, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, свак је скривао ш |
| /p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беја читаву <pb n="74" /> софру разних понуда за послужење, |
| вао њихову наставу, старајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем |
| анастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану у сводовима велике куле |
| лика Светог Јована, своје крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижн |
| о како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајући похвале кротости, простоте и добросрдачности, |
| у, нису много дражила радозналост наших читалаца, али су се чудили како се у детињској игри пок |
| обедио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је као младић ступио на |
| је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто вешт |
| тера, остави се са свим тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у |
| ње које је отац Калистрат себи давао од читања и размишљања било је у домаћинским пословима око |
| развија.{S} С тога се велики пријатељи читања нису могли задовољити ни у једном манастиру, нег |
| рат.{S} Ја сам се сетио тога у младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналн |
| з царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз наш |
| и онде би превртао књиге, или настављао читање каквог започетог дела.</p> <p>Овоме свету интели |
| рече отац Калистрат, удубивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како је цар |
| досадно време прекраћујем размишљањем и читањем.</p> <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми |
| пошао у њу, и ту се одликовао писањем и читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост д |
| о да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиља |
| старајући се да га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{S} Деспотица се поче кр |
| азивао како је у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Македонском.</p> <pb n="20" /> |
| > <p>— По трећи пут сам, овом приликом, читао <title><hi> Живот цара Александра Македонца. </hi |
| ним разумевањем, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим |
| дин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Требал |
| завета, и апокрифна светитељска житија читао је у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста |
| у прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док ј |
| игама што би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} Јед |
| услар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко испева уз |
| ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче о Александровом |
| змишљањем и читањем.</p> <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По трећи п |
| е и друге ствари које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, чи |
| попусти, попустиће и они.{S} Ти си нам читао и објашњавао многе хрисовуље, и студеничку, и деч |
| а.{S} И Калистрат их је са задовољством читао.{S} Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говори |
| водовима велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефа |
| ост човек може видети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће постићи шт |
| царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродошлице и дао благослов високим путн |
| лиже и слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном читању, с |
| ио као говече, такође је забављала наше читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи |
| тежњама и потребама.{S} Не мање је наше читаоце занимао опис крајњих делова света, који је упле |
| лканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Даријевом писму и мудро |
| едач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српског народа у средњем ве |
| div type="liminal"> <p>1865-1913</p> <p>Читаоцима се на овим листовима пружа приповетка коју ни |
| одељењу дворца, почињући <pb n="10" /> читати и певати црквене прописане текстове.</p> <p>Двор |
| е.{S} Деспотица се поче крстити и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наше најбољ |
| еванђеље и друге ствари које је требало читати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита нар |
| књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата да набави за ман |
| били.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозденовићу.</p> <p |
| постало име <hi> спахија </hi> или <hi> читлук-сахибија </hi>.{S} Работа је у главноме остала и |
| поста.{S} На чисти понедеоник се вршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За тим је сл |
| вао шта које место значи и како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикос |
| ану властеоску хаљину, као поповску, до чланака, и опасивао свој златни властеоски појас и огрт |
| ричином носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадо |
| <pb n="219" /> властелин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред те војске из П |
| ему је тада било око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у својим наме |
| о се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар. |
| а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и |
| е му сестра Стаменија.{S} Какав је рђав човек, могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је кр |
| n="94" /> и дворскога живота.{S} Такав човек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{ |
| први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, |
| султанову.{S} Говори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} Мора се очекивати наредба |
| итања султанова, која би му тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај |
| алистрата, радујући се што се тако млад човек тога посла примио.{S} За онај крај није више бриг |
| <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни и |
| го, па да постане туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} |
| вари, мало је ко знао.{S} Један старији човек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, |
| изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно могао имати своју већу библиотеку, јер се к |
| тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвоз |
| ли растајући се с њиме.{S} Један једини човек <pb n="284" /> који је требао да буде, није био н |
| .{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно |
| врло даровит, искусан и веома образован човек, Којадин га је слушао тако рећи нетренимице, и сл |
| од богатијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше претурио педесету, али се здрављем држаше |
| се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да г |
| орту ступи и оцу Калистрату приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Д |
| ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p |
| устили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је се |
| ца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави |
| атурила.</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек, отац Калистрат није марио за забавну књижевност, |
| ом каравану.{S} Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад су се де |
| >И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео служит |
| у телесном уживању, султан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој |
| султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситни |
| у В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања и дв |
| и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих година, прилично пун.</p> <p>Изиђ |
| Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S |
| да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о п |
| рат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати.{S} Д |
| погађа, одговори стари калуђер, и прост човек може видети, који нити је што читао, нити много п |
| дио се како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио ону по |
| кну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је |
| препастиле две ствари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак српских помоћних трупа за Цар |
| само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Деспот наређиваше млађима |
| оже од времена до времена послати свога човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао |
| хмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p> <p>Прилазећи царици Мари, престолонаследник |
| ој се ништа не може учинити док једнога човека траје.</p> <p>С тога султан поручи заповеднику г |
| а.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га прат |
| истрат.{S} Два најглавнија и највештија човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђ |
| аве оца Калистрата као учена и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља |
| е <pb n="178" /> овоме месту.{S} Пуштај човека, каматниче.{S} Овде, на манастирском панађуру Св |
| } Чекао је позив небески са спокојством човека који је све своје дужности на овој земљи савесно |
| покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калистрате |
| Плетикосића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S |
| и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву пространу околину Беле Цркве и Топли |
| Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат, и нареди момку да му с |
| чили на потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да |
| лати свога човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао том приликом и да одговори н |
| на ново <pb n="75" /> диже да наздрави човеку најпопуларнијем и најчувенијем онде међу њима, а |
| Ето, говораше Драгош, једноме старијем човеку, шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, |
| >— Овде је очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом |
| ом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица з |
| могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човеку неверну, немирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само |
| у <pb n="110" /> почињао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина д |
| вих обавеза властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност дво |
| гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже текови |
| опи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам по |
| стано заједно.{S} Ах, купите нас, добри човече!</p> <p>Трговац проговори неколико речи, брзо <p |
| орцима и имали су на ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела и |
| ама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> |
| е такође под заповестима већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би ш |
| слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихов |
| ори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину. |
| а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да |
| ве наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне обичаје.{S} |
| заклет код дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе коме је упућ |
| кој вери, одговори царица живље, али он чува верност своме господару.{S} После онога што је бил |
| Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му м |
| иљена у народу; смирите се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко |
| ћи граничаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама наслед |
| и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} |
| воту, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у |
| дић.{S} Зашто његова властела нису боље чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у |
| аш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имања од грабљивости наше властите п |
| ва права и имања чувати тако како су их чували православни <pb n="250" /> господари.{S} То је ј |
| за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске светиње, да освоје и униште и последњ |
| ези од разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нар |
| S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на ца |
| авноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у Копаонику између |
| ма рукама, свом снагом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{ |
| ихове повластице и њихова права и имања чувати тако како су их чували православни <pb n="250" / |
| Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села свак |
| азговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади Калист |
| Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калис |
| А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ва |
| одређен за личну службу царици Мари.{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, цари |
| видеше и познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, |
| , први пут тада, <pb n="254" /> слушала чудан, дотле непознати звук топовске грмљавине.{S} Зидо |
| ња, а гуслар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин |
| ања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе саветовале Ал |
| м по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили како се својим знањем и вештином (а знање се и в |
| а радозналост наших читалаца, али су се чудили како се у детињској игри показала већ потоња вел |
| трат, удубивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како је цар Филип негде на |
| ским начином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост човек, добро |
| ти читав месец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући се за |
| лепотице, кућанице нигде више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{ |
| ојзи нешто необично стеже прси.{S} Нека чудна милина обузе је целу.</p> <p>На једанпут у сваком |
| а сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослони |
| срећа послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели храниоци свеколикога људског делања, забав |
| ве душе.{S} Изгледала су <pb n="230" /> чудно та села и та насеља.{S} Све празно, све посакрива |
| ултаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен једва у половину старих сво |
| и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче о Александровом војевању и тумарању с в |
| , оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за двор ца |
| осећање милине и зебње, које је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стрела часо |
| акоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и према онима који би шта б |
| жје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали ка |
| /p> <p>— Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ тол |
| м.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у манас |
| с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле |
| о моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султ |
| љење на тешким губитцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема ви |
| горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно радознао.</p> <p> |
| ио да превисоко ти царство известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— |
| иш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори |
| оже да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се |
| ј руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина |
| у је бити око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повика путник властелин некаквим туђинск |
| асни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком |
| у путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они с |
| знад целе околине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S |
| е, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{S} По том је наредила да |
| ло, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим теле |
| /p> <pb n="288" /> <p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске послове.</ |
| т склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је оштро у |
| n="266" /> <head>XIX.</head> <p>Кад се чуло по народу какав је мир закључен и како се деспот в |
| планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Ка |
| у и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови султан Мехмед према деспо |
| намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке обр |
| ма, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би сам |
| нут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин ра |
| а књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књи |
| ства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо науми |
| p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о т |
| ат није ни легао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратио |
| еј, очевидно радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јерб |
| .{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вр |
| При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време и господи на ку |
| ако туробан.{S} Тетка-Каја је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да п |
| ста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску, да |
| им селима ништа нису знали, на једанпут чуше и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи |
| ед деспота.</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице и пружајући руку управнику, питаше га:</p> <p> |
| зио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> <p>Стари деспо |
| из једне <pb n="69" /> па онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с ту |
| овац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком најпре из једне <pb n |
| о ти деспотство.{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 литара кованога новца.</p> <p>Деспот пок |
| вом месту најглавније била црква — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, начинише се госп |
| о пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="84" /> и да се морам стидет |
| или селима почеше се дизати неверничке џамије <pb n="293" /> и уз њих минарета.{S} С њих су му |
| православнога хришћанства, преобратио у џамију, настао је општи јаук и ужас.{S} Тек се тада раш |
| неком бедном хладу, осећаше немилостиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци |
| о јеленче, поче скакутати око ружичнога џбуна украј којега је седела, и брати ружице.{S} Њено с |
| , с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</ |
| да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сили и то |
| иђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, д |
| а поче у брзо показивати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало.{S} Хитре мале |
| и ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога весеља колена јој се спустише на ћил |
| дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисл |
| ам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо |
| оље умела разговарати се, задиркивати и шале правити?.{S} Чиме се сад тако наједанпут збуни?{S} |
| ће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и цвећем.</p> <p>— Миљ |
| ротивници, рећи ће султан Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да ва |
| јеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудо |
| А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добро, одгово |
| се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, с |
| .{S} Силна ли је милост падишахова, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све пок |
| ечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој влас |
| Султан сад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко |
| авану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товарима |
| е на троножној столици замишљена седела Шана, мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом кр |
| исли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог села.{S} И ма да |
| идбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче |
| упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не мо |
| вратима.</p> <p>— Може, може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. — Каквим добром, ти |
| страну од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара седела је на источној страни села Плочника |
| јањем да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} |
| видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет година, али се веома |
| p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине бриж |
| ије ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Ка |
| > <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, реч |
| глу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се |
| те јој пружи, па се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</ |
| д неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине постеље у једном крајичку, сав се остали намешта |
| мршава.</p> <pb n="141" /> <p>Псетанце Шанино које је било на вратима, објави јаким лајањем да |
| ва три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покојног мужа; једно копље усправљено у углу; |
| се чело још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— |
| мо је био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве од |
| ожја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико на |
| у потиснути хришћане из својих заузетих шанчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше у борби, излажу |
| дао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заштите, излети са с |
| {S} Зидови око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ј |
| таше био разбио.{S} У његовим властитим шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет |
| разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београда, |
| ећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима између града и стана, поплаши се да му хришћа |
| ед њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато |
| веним дужностима?... „0 Боже свемогући! шапташе царица крстећи се, смилуј се и укрепи!“ </p> </ |
| орлића.</p> <p>— Да, да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављајући своје уобичај |
| тву. „Господе, преблаги и премилостиви, шапуташе царица, погледај милостивим оком на мога оца и |
| возно своје бројанице, <pb n="163" /> и шапућући: „Господи помилуј!{S} Господи помилуј!“</p> <p |
| алуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} Отац Калистрат ј |
| вати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто |
| лица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар и |
| овоме начину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, постављеном зибелинима.{S} За |
| ели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, који су певали јуначке песме о султанима и ј |
| Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређајући по крилу |
| у набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет година, али се веома добро држала, само што је |
| ајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за шербет, налик на путир.{S} Покрај тога места, на коме с |
| ри по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у златним кондирима.</p> <p>— Не, не могу, говор |
| ом крају дворане беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, било узви |
| коју нису видели има већ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њи |
| калуђерица и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је провела на султановом двору у |
| сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих ниских столица, позната оруђа за ватру, и |
| ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште један каме |
| заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се један по један отварају в |
| забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он причаше гусла |
| S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, као што |
| {S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи |
| хартије, калема, ножића за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезач |
| нске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја ниса |
| је имао у рукама тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, којом се служио и да подупре то |
| дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Цари |
| вишена пространа галерија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним за седење.{S} Чим се су |
| ао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се клањај |
| ном горело и на сваком листићу зеленога шипрага што се споља кроз прозор од стране долине видео |
| рен велики прозор беше заклоњен зеленим шипразима и красним плаветнилом небеским, јер прозор гл |
| {S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре суџуке, који су се д |
| ом заносу детињске радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом с |
| глављена и побеђена.{S} И тај утисак се ширио свуда по Србији.{S} Људи су ишли као опијени од т |
| анину, па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство највећа неправда.{S} Уживао б |
| кога Царства.{S} Опширна образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и н |
| ег, веома јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замиш |
| је био један котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златни |
| ироко око паса и око слабина.{S} Турске широке чакшире на ногама су му.</p> <p>Кад је прошао пр |
| али, или се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стр |
| мекаст, беле коже, плавих ситних очију, широких меснатих образа, носа великог, закучастог, брад |
| ћурче, као либаде.{S} Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина.{S} Турске широке чакшире |
| ма на град, и како је њихово одело било широко, ово средство необично помогне.{S} За кратко вре |
| ољно испред куће како се лов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су |
| <p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} Застирке су на часној трпези биле уз |
| д ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искува |
| како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Стефана, Бањског, свадио с |
| а и у Жичи.{S} Кад се основала Ресавска Школа у Манасији, он је пошао у њу, и ту се одликовао п |
| чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} Страховиту тајну з |
| лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима свију својих војника и војвода, да би се знал |
| але. <pb n="185" /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су, добро осушени |
| S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посласти |
| ним воћем, орасима, крушкама, јабукама, шљивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трав |
| да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађивал |
| јмекши, бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равни |
| задевицама и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, так |
| {S} Данилов опис хиландарске одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, која <pb n="93" /> се и инач |
| , калема, ножића за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат |
| и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турц |
| мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина |
| сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? упита Гвозденовић радознао.</p> <p>— Народ ва |
| би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, од |
| удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда |
| разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта сад чека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се |
| теља из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је он |
| вораше Драгош, једноме старијем човеку, шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, правосл |
| пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? упита млађи Калистрат.</p> <p>— О |
| повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође |
| ело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако |
| ац Калистрат.{S} Вечита страдалница!{S} Шта чинила да чинила, њом се испирају нечиста уста, мак |
| кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију корис |
| ка или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оч |
| ће Драгош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме он |
| , наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови сул |
| наше властите православне властеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењ |
| тијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, може бити, |
| е.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} |
| ветињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад ј |
| о доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица |
| с одавно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Бо |
| <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одго |
| p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По цар |
| дговори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пре сумрачка |
| ласти, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих гос |
| се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да |
| сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, оче!{S} Не |
| уше и запрепастише се. „Какви Турци?{S} Шта ће то рећи?“ питаху се ови ојађеници.</p> <p>„Турци |
| Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану пово |
| , рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рањен? упита коњаник.{S} Не |
| Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаш |
| вица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} Шта ли ће с њом нови султан учинити?</p> <p>— Морам одм |
| есец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машајући се за једну ружи |
| е по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорит |
| <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо који час! |
| која прати....</p> <p>Он не изговори — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудн |
| си се замислио?</p> <pb n="89" /> <p>— Шта мислим, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{ |
| глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да |
| ао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Није добро! одговори |
| стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистр |
| е време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир к |
| и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео Којадине? почеће Драгош, лагано коња ја |
| је ме нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се у |
| а да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, синко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им |
| ах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да |
| је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драг |
| влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он властеоским људима.</p> <p>— Ен |
| би мрави под кожу подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак |
| ема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам зад |
| орамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих |
| пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, оч |
| доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, |
| вестим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на п |
| , наш неред, наше самовољство.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми |
| је добро! одговори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? питаху опет.</p> <p>— Ето Турака; пр |
| ома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки господине деспоте, упита Јова |
| и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p |
| убав личних рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми |
| а заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за кој |
| никако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна |
| ца Калистрата.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство умори |
| } Боже, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} Па неће, сигурно, ни м |
| Само, јеси ли добро промислио?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити |
| о.</p> <p>— Па јеси ли платио?</p> <p>— Шта се то тебе тиче?</p> <pb n="182" /> <p>— Опет он!{S |
| <p>— Па шта је радио калуђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних |
| о да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити до |
| ма што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, |
| уга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p |
| и није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спр |
| ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош |
| научили свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти скло |
| како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} |
| ајем при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја |
| остаје судбина, неумољива игра случаја шта ли, још као једини разлог. </p> </div> <div type="c |
| омила народа, која је радознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључеве.{S} Се |
| ља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена има |
| папине наредбе, на помоћ из Европе нема шта рачунати.{S} И с тим се примицаше пролеће 1455, још |
| ли на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја |
| ли бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на велике султане Турског Царства.</p> <p>— |
| наградама теби можемо показати осталима шта чека оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу глед |
| немају право, јербо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се ни |
| ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам |
| ачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш |
| ој Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што |
| м, раније се могу и спремити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим д |
| жен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о |
| боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</ |
| пот другојачије није могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити к |
| рски него његов, Миодрагов.</p> <p>— Па шта је радио калуђер?</p> <p>— Шта је могао чинити?{S} |
| једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарс |
| нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{ |
| кав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који је |
| еме рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бо |
| ујем размишљањем и читањем.</p> <p>— Па шта си читао, Мехмеде, можеш ли ми казати?</p> <p>— По |
| нице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у раз |
| и.</p> <p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и ма |
| о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад |
| о су моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ев |
| } Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трго |
| Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спрема |
| руштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где |
| верном оном времену, непрестано копкаше шта му тамна будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћа |
| он говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писа |
| } Са сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мислим ја и на то. |
| ко је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена поми |
| на да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, |
| Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје |
| зати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и |
| рема непослушнима и према онима који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући |
| свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, усп |
| пут манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те ноћи |
| своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и како с |
| , жупскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори Миља.{S} |
| ти, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко д |
| ћи руку како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у ње с |
| Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, |
| се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика свагда показала да су, на жало |
| ко можемо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{ |
| и слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} |
| роговори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио?</p> <pb n="89" /> <p>— |
| у!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, |
| ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђењ |
| не зна се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, |
| таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и је |
| о.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш |
| ови, можемо их питати.</p> <p>— Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ор |
| а какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденовићу у |
| мак који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах |
| купци почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, које је за жестоке жеге |
| гога је убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пош |
| новић сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p> |
| вору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и |
| ни и жалосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање н |
| им умало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио уста против јадне царице, те |
| а ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић |
| ш данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу каза |
| у ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то |
| о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирск |
| ре кнезу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја знам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша доб |
| тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренут |
| ће <pb n="126" /> и цвеће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, несташн |
| Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код куће.{S} Некуд је отпутовао |
| ити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти знаш у кога с |
| куј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не веру |
| мена.</p> <p>Којадин ником није казивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљ |
| ац Калистрат им је на примеру показивао шта које место значи и како се који члан разуме.{S} И К |
| дао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужв |
| а све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед до |
| ма срца свога.{S} Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом де |
| е у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су с |
| али овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које |
| склопио султан Мурат II, али је познао шта то управо значи тек кад је зло у самој ствари наста |
| о у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очеку |
| чао писмо, султан је Мурат умро.{S} Ево шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, |
| ас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био ра |
| ето.</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебношћу, н |
| у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста |
| ојника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с го |
| е јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је |
| кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им посла |
| тане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов дома н |
| на трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице седео један, к |
| и толиком оружју.{S} Разумевајући добро шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Ду |
| асти!{S} Учини све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} Господ |
| -беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота |
| једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради Србија, прва на ударцу, спала је |
| ја ћу казати и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били сла |
| му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин |
| ахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти мах спремам |
| чунати на земаљска имања.{S} То разумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско и |
| ило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не |
| седницу; да саборској седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би |
| код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Па |
| воју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, него су се преписивале, а преписати ј |
| на у приповедци „Калуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 августа 1913</p |
| У XV ВЕКУ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Штампано у Модерној Штампарији „Пијемонт“, Београд 1913 |
| nit="graphic" /> <p>Штампано у Модерној Штампарији „Пијемонт“, Београд 1913. </p> </div> <pb n= |
| мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.</p> <pb n="8" /> <p>— Ето, устала сам, одговара |
| едном хладу, осећаше немилостиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе. |
| помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала |
| плицу су, међутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свога двора мотрио на тур |
| обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оч |
| ште заповести издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и ос |
| ша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти б |
| казао се у свему напредак.{S} Царица је штедром руком додавала манастиру из свога двора, који ј |
| неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови новобрдским с |
| ј кожи кључала вода није нанела никакве штете.{S} Очевидно је остао неповређен.</p> <p>Пристав |
| лан је свет одведен у ропство, многе су штете почињене, многе тековине за права Бога паљевини п |
| да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, опет ће |
| и било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност једин |
| еограда гледао своју властиту пропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{ |
| на, као и Цароставник библијски били су штиво, које је отац Калистрат препоручивао његовим учен |
| окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису штитиле општу сигурност?{S} У нашем случају, на прилику |
| и живом речју, служио правди и истини и штитио слабога и потиштенога.{S} Људи су плакали растај |
| т воловску (или лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима свију својих војника и војвода |
| , били су сви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак |
| сти православне вере и српскога народа, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у |
| се викало као на највећег вероломника, што је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако б |
| пало много, и господа су распоређивала, што је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, |
| земље поотимала бесна околна властела, што се, у оно време, редовно догађало и на другим мести |
| својим згодним или незгодним начинима, што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фам |
| а.</p> <p>Царица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук звона и уживати у црквеним па |
| н дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, |
| ренопољског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Богу и слу |
| ема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не |
| > <p>— Охо, почеће опет мала брбљивица, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад |
| {S} Чим је Стаменија разместила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из сел |
| ао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јо |
| учинити.{S} Само не може бити свачије, што би особита царска милост једноме теби могла дати.{S |
| p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, преви |
| свајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна власт треба да ј |
| ти царство.</p> <p>— Хвала ти, игумане, што си у томе сталан остао.{S} Ја се сад, ожалошћена и |
| ају.{S} Једнако нас <pb n="67" /> коре, што жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је изгуб |
| м, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба |
| инити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S |
| ног учитеља.{S} Хвала ти, пречасни оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те над |
| владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд |
| се све скршити када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није |
| рски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио |
| кад им је предао Топлицу, рећи ће неко, што му је син рањен?{S} Шта је то?</p> <p>— Син му рање |
| искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед избрисао као да га ник |
| молу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били п |
| за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на |
| лучај помогао. <pb n="281" /> Слава му, што је умео тим се случајем потпуно користити за овај м |
| че Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио?</p> <pb n="89" /> <p>— Шта мислим, |
| гова осећања била осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у ок |
| вота.{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој |
| е ништа особито измислио <pb n="214" /> што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како с |
| ватрен пољубац.{S} Само <pb n="136" /> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га пр |
| О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ће |
| уштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Сак |
| ито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p |
| ће. — Ја не знам шта је теби јутрос!{S} Што си, тако наједанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је |
| аде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> <p>— Мисли ли |
| кт с мноштвом свештеника и калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто |
| пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За |
| од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћанск |
| и.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да |
| ео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаш |
| га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не |
| уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже п |
| у је криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поно |
| S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руц |
| као агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, изди |
| оре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за |
| еба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би п |
| ворим, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хришћани несложни, слаби, за војевање неумешни, |
| род чудна јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb |
| без невоље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори |
| е смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима |
| Којадин машајући се за једну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</ |
| нам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио мо |
| то су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја од ње никуда не |
| n="192" /> утврдили који је кривац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви |
| ад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Дес |
| о јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грле |
| еву задржати читав месец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? рече Којадин машај |
| урчин на ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? упита Гвозденовић радознао.</p> |
| ићка, пошто су све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Ка |
| ило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собом несложни, одговори отац Калистр |
| е — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја. |
| — Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто |
| /p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Царигра |
| имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору об |
| е слузи његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само пус |
| каше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Т |
| аст, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут |
| деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам бу |
| своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна хришћанска оданост својој светој ве |
| уго трајати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу |
| страт с горким уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чини добро Србима и хришћанима.</p> |
| ло и на сваком листићу зеленога шипрага што се споља кроз прозор од стране долине видео, као да |
| ости се нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врл |
| тренутака код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити поводом његовог знаменитог разг |
| а сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости |
| три ћелије, у којима је било увек свега што треба за преписивање: хартије, калема, ножића за за |
| за смештај десетка и осталога којечега што је припадало властелину.{S} Село је било сасвим про |
| >Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића |
| </p> <pb n="17" /> <p>— Ја имам разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хр |
| буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Мачви и по Срему које су |
| ако да се може казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од ц |
| верност своме господару.{S} После онога што је било на Златици, после Варне, после Косова, десп |
| да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S |
| у.{S} Није било никакве користи од тога што се војевању на Турке стављао на чело и започињао га |
| сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео н |
| се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби међ |
| јадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се |
| е да нађе старешину тога турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе |
| мире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте д |
| чаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде? |
| рат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажњен сам још за младости, имаће двадесе |
| на сажизања није се употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца |
| ичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он одређивао сам, и у том |
| ене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке н |
| вак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb n="22 |
| ђуру Светог Николе не сме те нико ни за што узнемирити.</p> <p>Трговац оде трчећи у своју прода |
| отребама, неверницима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би мо |
| смо слаби; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало |
| њега ради, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј с |
| ричу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша ста |
| ода за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S} Ост |
| људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним носом као с неким ауто |
| еле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже?</p> < |
| илазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је сврш |
| аша приповетка, интелигенција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Готово |
| собице, у плаветникастом зрачку кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога |
| оде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или прос |
| ла на српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим старим родитељима.{S |
| уна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у ко |
| по овоме примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, Којадин је читао на више места ш |
| ако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} К |
| оче Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Г |
| се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.</p> <p |
| јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и уста |
| ема мени самој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шт |
| ега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{ |
| епотама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је провела на султановом двору у страху и зебњи |
| ика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била неп |
| азну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S} Ј |
| тако често иде у манастир.</p> <p>— Па што, мајко, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је ка |
| раше на покрете онога парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше |
| ри, који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сланике, столичице, жбаниће и |
| азвао није.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на покаја |
| ало време сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће |
| ли, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој вл |
| ахиреном гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни |
| и си, дакле, дворник честитога падишаха што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресе |
| из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди |
| рај краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То је сад пред нама; то |
| јете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p>Млад |
| хришћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у својим м |
| задухан, прашљив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.< |
| старао се, свима средствима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војнички, <pb n |
| и ће знати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда н |
| онда буду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је вољ |
| буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба з |
| ришћанима, непријатељима Турске.{S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буд |
| на са стоком и свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих |
| био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће се оп |
| аје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас б |
| говину, доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{ |
| дољубивим жаром живо интересовао за све што се тицало политике, пође на поље више града, одакле |
| трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво време освануло.{S} Од зиме су се |
| жио да му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистр |
| њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је ве |
| мушко и женско, оставивши код куће све што има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Ново |
| ећи се у срцу, ћутећи му одобраваше све што је радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{ |
| римати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је верно до саме њене нара |
| кивао није!{S} Имао је уз те собе и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb n="1 |
| село изабрали збегове и распоредили све што треба за живот у збеговима.</p> <p>Још је требало о |
| Онда викну своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султано |
| од по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, удри |
| о уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавају |
| " /> други саветници, који ће знати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бит |
| рски султан обезбеђује да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, још само педесет г |
| н.{S} Тако сам и ја учио и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиг |
| танка.{S} Због тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је б |
| ризници има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди |
| м он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Мил |
| на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети оче.{S} Ово |
| го што се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио |
| Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не не |
| тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи |
| рећа, синко, није у томе.{S} Несрећа је што су хришћани ипак несложни. неспремни, неорганизован |
| еду.</p> <p>— Мехмеде, синко, жао ми је што то не могу потврдити.{S} Не жалим се на султана сам |
| >— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толи |
| и прост човек може видети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Султан Мехмед ће постић |
| као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{S} Неповољни су им хришћански празни |
| пошто то у ствари нису.{S} Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им |
| упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све |
| мора!{S} За господски живот доста му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота не |
| да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје же |
| ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових |
| н, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царст |
| издељен је био међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају |
| традао.{S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и |
| одговараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати истину мојих речи.{S} |
| послати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик може стићи кад и нови су |
| кот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Ал |
| вршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стиг |
| вајући Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасн |
| рђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу |
| S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани |
| , а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој д |
| се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа |
| го сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба |
| о у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, с |
| у деспотовој породици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А ч |
| овека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Та |
| ту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копао |
| и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за вр |
| није одобравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа. |
| а не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упу |
| p>— Не помињи то, оче!{S} Не мили ми се што сам жив, кад се тога сетим.{S} Ти имаш у свему и св |
| отпусти игумана Калистрата, радујући се што се тако млад човек тога посла примио.{S} За онај кр |
| м вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где |
| то бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја ћу својим људим |
| } Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичке хришћане узбудило, |
| да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да при |
| ти царству.</p> <p>— Царице мајко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је |
| о донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за дочек гостију, њихових пратилаца и ту |
| свему разговарати, деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде где |
| ти најпре једнога, па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начети |
| дим деспоту што се толико узда у њега и што му толике послове поверава.{S} Он ће нас први <pb n |
| p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија ве |
| сно било за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при |
| и је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манастир и народ око |
| да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика д |
| > <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузе |
| већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа до |
| он, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле к |
| одговарао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> < |
| астиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта |
| ош више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али |
| времену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи јој поздравље и од мене и од де |
| акривеном госту.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </div> <div |
| можеш ни разумети, Круно.{S} Ти нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p> |
| расположење старешини, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што |
| да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман би |
| свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би |
| у што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </ |
| <p>— Господару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме |
| е се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је требало онима који су се били позатварали у град |
| тарешину и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији б |
| шта смо урадили?{S} Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они |
| вим инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио |
| тељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто та |
| . <pb n="87" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ло |
| сва средства, како би о томе известили што пре све војничке старешине и војнике.{S} Исте такве |
| та би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нароч |
| до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драг |
| ља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је л |
| готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наор |
| ћи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пред собом положај којим может |
| при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и |
| у кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа ш |
| га погледом који је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не мар |
| имио, одговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти м |
| седе на једну клупицу и поче пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина |
| а!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игум |
| } Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбо |
| е.{S} Ја ћу својим људима сама наредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје |
| нски престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?</p> <p>— Могао би и |
| ога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем |
| потство, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске влас |
| /p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p> |
| ного памти.{S} Султан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио |
| У добри час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати беле |
| су се вратили кућама они српски војници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о |
| коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; г |
| само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим начином.{S} Може се у томе д |
| о твоју кривицу. <pb n="175" /> Признај што си одрицао, јер је сад осведочено.{S} Ти си опљачка |
| ђавим љуцима властеличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при самој планини.</p> <p>— Може |
| ља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледат |
| другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један манастирски момак мотр |
| ручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину Срб |
| сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну српску земљу.</p> <p>— Па м |
| p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није бил |
| е да га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчк |
| ова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборав |
| ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њ |
| еоград, нити се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помиш |
| ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} |
| ана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако како хоће султан. |
| коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Кр |
| аката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио г |
| и, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспот |
| ти задовољни.{S} Али ја сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето, не употребљују положа |
| о да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада г |
| ечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу |
| једа, клетве и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он |
| матрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари мог |
| који од великих царских манастира, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хил |
| а примером <pb n="247" /> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— |
| арочито које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{ |
| Србију наново обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то |
| д је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и |
| еличића ни какве властелинове куће, као што често има, за одседање, за стан властеоског надзорн |
| вој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мало верује ловачким причама.</p> <p>Од |
| еспота султан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију |
| <p>Отац Калистрат се поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, |
| ебе обуздавају и држе у умерености, као што би требало.{S} На једној страни је било самовољство |
| да!“ Господској, гостољубивој кући, као што је била Гвозденовићева, меда је много требало.{S} И |
| родичних весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или уну |
| уда ће се раширити турски пашалуци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по н |
| и.{S} Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стањ |
| на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S |
| иш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{ |
| мислити.</p> <p>Помоливши се Богу, као што рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на своје место |
| жни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме кор |
| у, колико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Уг |
| и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград био круна православним градовима и прав |
| а дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је |
| ентрализацији и на једнакости права као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако расту |
| личкој Римској Цркви једнога народа као што је српски, тако јуначног, тако издржљивог, тако одл |
| ела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> |
| за навек.</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо |
| ац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају м |
| у, да до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.< |
| није пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац |
| данас, или које су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида међу вековима нема; они |
| уно ствари које су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што |
| етикосића у Точанима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, |
| сету годину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро |
| езнатнија од велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то ми |
| вори, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после ово |
| ам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се |
| рости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја |
| свршити, јер ће сад Мехмед мислити као што је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил |
| посла, лебдели су и над овим ловом као што лебде над сваким другим послом људским. </p> </div> |
| ствар управљати тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.</p> |
| вну војску под једном командом тако као што су је имали Турци.{S} Европа је имала војску власте |
| рати у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} Завет, много пута поновљен у самоћи |
| т, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођ |
| о не смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, |
| погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за |
| жјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, са |
| ко је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ј |
| ена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ак |
| ђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне в |
| ебно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лес |
| ашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Му |
| убивости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих п |
| лово Божје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и п |
| или будуће супарнике поуклања пре него што му се они и надају.{S} Чудили су се обојица како су |
| и се храном спремном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За народ изађе наредб |
| варима било је самовоље много више него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није |
| им друго значење у срцима народним него што је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаш |
| тајнију жицу њенога срца покренуо него што се могло споља опазити.</p> <p>— Па хајде причај ми |
| је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади |
| ранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и о |
| ефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} Ето вид |
| о.{S} Видео је јасно колико је погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више |
| носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У по |
| хвала теби, синко, ти си славно извршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица М |
| Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> |
| о што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{ |
| <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Дру |
| о што је тражио уговором.{S} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах п |
| оје личне мисли; нек ми не прими за зло што их казујем.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Ду |
| ле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завлад |
| видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим шанче |
| начајем своје породице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али није |
| рчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркву и велику к |
| чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра Македонског били Пе |
| слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо после погибије кнеза Лазара имали династичку бо |
| да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се с |
| година, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n="141" /> <p>Псетанце Шани |
| Којадинови и Стаменијини родитељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Вел |
| људи остављаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати н |
| ревод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Требало би само препис набави |
| {S} Тај коњ је све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспо |
| се њиховом реду и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на |
| Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњено зебњом.{S} Нису зн |
| сеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима, али се сети |
| ало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што |
| >Којадин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја |
| и то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси |
| и скрушено отац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с по |
| господара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, |
| — Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да |
| огим се стварима мислило другојачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у в |
| њима после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с вел |
| а, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј м |
| p> <p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим |
| ико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисок |
| } Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Про |
| у.{S} Којадин није из ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се стара |
| само је претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере праотачке као један од првих људи у |
| ђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио са |
| и је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш тв |
| милост с народом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме о |
| узроке твога неодобравања?</p> <p>— Оно што су сажегли жива, не знам је ли истина оно кривац.{S |
| редање наших словенских апостола, а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака светињ |
| су Срби овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла је за то |
| еба њему.{S} За остало, нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p |
| питању женидбе он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним |
| ем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и старао се, свима средст |
| ме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С то |
| тир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђ |
| гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларским начином.{S} |
| а се видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чек |
| <p>— Шта ме мори, синко?{S} Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство.</p |
| на издржавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од турског освој |
| иш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева л |
| да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} И Којадин је због тога чинио два пут |
| , у ком су се живописале иконе, или оно што треба живописом израдити у књигама.{S} У манастиру |
| сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.< |
| p>— Откуда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја |
| гог непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет от |
| не би мислило да се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био ве |
| ј народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба ономе коме треба.{S} Нико нас не може спасти |
| ултан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало што још није био |
| е, али опет турски спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак |
| род је тихом демонстрацијом изјавио оно што није могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је в |
| потчињених.{S} Од њих је он тражио оно што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} |
| нашом заставом.</p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни х |
| наставу, старајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} |
| љало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпо |
| и на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су |
| више наклоњен анти-турској политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац |
| ољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби |
| и да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да |
| ла да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не мож |
| отови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија |
| >Година 1865 метнута је поред 1913 зато што је 1865 иста мисао тешње и сасвим почетнички обрађе |
| Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом имању у кући оца мога!{S} О |
| лико свиђа? упита царица.</p> <p>— Зато што су под султанском руком и Македонија и већи део зем |
| кујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ |
| у своју?</p> <p>— Како сме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} Па није ни то све.</p |
| т не чини ни с каквим инатом, него зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и ра |
| вино, тако да су се одбранили само зато што их је било много, па су запретили да ће се одупрети |
| S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајк |
| То јутро радовао се лову поглавито зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Стамени |
| сти из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није |
| помоћи себи, јер њих сутра чека то исто што се сад свалило на Србију.{S} Најпосле, Јанко Сибиња |
| јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали |
| а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег господа |
| } Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се |
| а ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Ка |
| живота српског народа у средњем веку у што свестранијем облику.{S} И облик приповетке учинио м |
| д иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњ |
| је очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном |
| с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застр |
| ио на разговор, да се извештава о свему што се тицало северо-западне границе Турскога Царства.{ |
| ма, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Ш |
| зденовић га је обично испитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је |
| за српске старешине и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послу |
| ла испред султана Мехмеда, зар за казну што се нису умели сложити против Турака.</p> <p>Ни Срби |
| .{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима никад ниј |
| Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример |
| рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му толике послове повер |
| м рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Капистрански дочек |
| у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радос |
| ц Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му поса |
| д Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи везу |
| сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је |
| селио нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родитеља.{S} Ти си, оче Калистрате, |
| ека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планине и свога села.{S} |
| адан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о великим св |
| хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и клисура у Копаонику између Беле Цр |
| дан отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито |
| они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Рудника. |
| звао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и го |
| ом пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни народ око њега отворено је гунђа |
| ребу служила сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорил |
| га мужа заосталу јој кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила и |
| ма по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни и |
| > <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и складним својим г |
| гова жена Круна; њени прекори за његово шуровање с Турцима; њено свагдашње нерасположење кад би |
| } Драгош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искр |
| , од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље ста |
| ни и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу ноћну.{S} То је отац Калистр |
| едерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летописи. </p> <p>Ибрахим-беј се није |
| C16"> <pb n="227" /> <head>XVI.</head> <quote> <foreign xml:lang="cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июли |